1. ПОЈАМ ПРЕДУЗЕТНИКА

Предузетник је креативан, иновативан и динамичан човек, брзо уочава појаве, проблеме и могућности, способан да проналази успешне пословне идеје, тржишта, технологију, али и спреман на ризик и максималне напоре.

Предузетник је лице надарено пословним духом и руководственим способностима, богато знањем о пословима и људима, одлучно и спремно да преузме ризик управљања предузећем.

Предузетник је особа која прихвата и ризик и шансе које се стварају у креирању и вођењу новог пословног пословног подухвата.

Разликујемо:1. предузетника у ужем смислу – то је независна личност која иницира и реализује

нови пословни подухват2. Предузетника у ширем смислу – поред независних пословних људи укључује и

''зависне'' пословне људе, менаџере.3. изворни предузетник – одређује темељне захтеве и циљеве предузећа он је

власник и носилац доминантног интереса4. изведени предузетник – то је менаџер који има слободу и способност да

стратегијски и оперативно делује као прави предузетник.

Предузетник је особа која ствара неки пословни подухват и за који се везују елементи ризика, неизвесности, шанси, креативности и иновативности.

2. ОСНОВНЕ ОСОБИНЕ И ЛИЧНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРЕДУЗЕТНИКА

1. Преузимање ризика 2. Независност (не воли да ради за друге)3. Унутрашњи центар контроле (верује да има велики утицај на оно што му се

догађа), они који пак верују да је оно што им се догађа резултат среће или несреће представљају људе који имају спољни центар контроле

4. самоиницијативност – властита идеја и енергија5. самопоуздање – верују у себе и своју идеју6. прилагодљивост – флексибилност на промене из окружења7. упорност8. обрасци препознавања – препознавањем решавају могуће сукобе9. двосмисленост – решавају дилему избора10. висока толеранција нејасноће – ради ефикасно и у високо неизвесним

ситуацијама11. предузетничка традиција у породици12. ниво образовања – жене су посебно склоне на стицању диплома високог

образовања13. старост између 22 и 55 година14. радно искуство15. принцип коридора – млађи предузетници могу боље да искористе принцип

коридора због потенцијално дуже педузетничке активности

3. ТИПОВИ ПРЕДУЗЕТНИКА И АКТИВНОСТИ

Најзначајније околности случајности које се могу, али и не морају десити на животном путу предузетника сматрају се:

1. Незадовољавајуће радно окружење (размишља се о напуштању посла и започињању новог подухвата)

2. негативно искуство – отказ, развод, болест и смрт у породици достизање средег доба

3. развој каријере у неповољним околностима – војска, одлазак од родитеља, брак, породица

4. Људи позитивног утицаја – ментори, професори, пријатељи, инвеститори5. љубав

4. ТЕОРИЈЕ О ПРЕДУЗЕТНИШТВУП. је као пракса вероватно старо колико и сама људска посл. активност иако се термин јавља много касније. Први познати записи о пред. спослу сматрају се они од пре 4000 год. који описују начин позајмљивања новца кроз интерес. Спречавање преуз. да варају своје клијенте и потрошаче сеже далеко у прошлост - Хамурабијев закон из 2100г.п.н.е. ''Ако градитељ сагради кућу и свој посао не обави добро, па се кућа сруши и проузрокује смрт власника, градитељ се има казнити смрћу''. У 12. в. јавља се предуз. градња,mostova, војних објеката. Прва писана реч о п. и публиковани радови јављају се код француских економиста у 19.в. РИЧАРД КАНТИЛОН- се сматра утемељивачем теорије о п.Он је истицао ризик и неизвесност у пословима предузетника, говорио је да ''предузетник купује по извесним ценама, а рподаје по неизвесним па ради са ризиком'' По његовим учењима, друштво се делило на: земљопоседнике, предузетнике, и оне који примају плату. Предузетници су посебна група људи која оредузима одређене послове уз несигуран исход. БАНДО- настављач идеја Кантилона. Уз ризик и неизвесност истицао је и иновативност. Пр. је особа која послује уз ризик, при чему настоји да својим иновацијама контролише ризик, редукује га. Способност знање помажу предузетнику.ЖАН БАПТИСТ СЕЈ- у 19.в.Он је предуз. поставио прво у улогу посредника у понуди и тражњи а затим описао као особу која успешно проналази и комбинује факторе производње(менаџ.активности). ЏОН СТЈУАРТ МАЈЛ- увео п. у енглеску екон. мисао. Немачки теореичари ФОН ТУНЕН и ФОН МАНГОЛТ - п. је особа са талентом, иноватор и опотруниста. Американци - преузетник је способна, марљива, талентована особа, лидер, планер и организатор. Аустриј. школа ШУМПЕТЕР творац савремене теорије о п.П.је покретач економских промена оно је посл. акт. извођења иновација, а предузетник је особа која носи те иновације. Иноват. је главна одредница п., иновације у теорији Шумпетера обухватају: нове производе и услуге, нова тржишта, нови начин рада и вођења послова, нове сировине и мат, нова организација рада. Шумпетер прави разлику између менаџера и предузетника. Сматра се да предузетник уводи новине у пословни процес и може да ради код другога као зависни предузетник или менаџер. Тамо где је власништво одвојено од предузетника ризик за резултат је код власника средстава, а не код пред. И данас је проблематика п. врло актуелна и интересантна за ауторе. Савремени теоретичари - Питер Друкер дају сазнања која су резултат посматрања и истраживања дугогодишње праксе развоја пред. бизниса у различитим секторима.У нашој земљи све већи бр. аутора бави се п. сматрајући га фактором који може значајно допринети напретку у процесу транзиције.

5. ДЕФИНИСАЊЕ ПРЕДУЗЕТНИШТВА

Предузетништво је активност усмерена на креативно комбиновање производ. фактора које уз преузимање ризика остварује одговарајући ефекат.

Предузетништво је процес усмеравања времена и напора предузимањем физичких финансијских и социјалних ризика ка добијању различитих награда, ка добијању личне и финансијске сатисфакције.

Предузетништво је процес стварања нових вредности који обједињује споспобности:

- предвиђање

- прихватања ризика- иновативности- учења

Предузетништво се заснива на синергентном дејству његових основних компоненти:

- таленат- технологија- капитал- знањекоје се налазе у интерактивном односу.

6. ПРЕДУЗЕТНИШТВО И ИЗБОР БИЗНИСАНема делатности ни гране које су посебно предузетничке и нема пословне области или подручја где уопште нема елемената и трагова п. П. даје највидљивије резултате у областима које пружају највише иновативних могућ. и шанси. - подручја са брзим ритмом промена. УСЛУГЕ су пословно подр. које је одувеј највише привлачило предузетнике и тако ће бити и у будућности. У те делатн. је лакше ући са становишта обезбеђ. финанс. средстава, као и кадрова, материјала и већих могућности избора пословних идеја и тржишта. П. је допринело неверов. разноврсности услуга, чиме је многоструко повећана понуда. Током 70. и 80. година 20 в. предуз. бизнис је у великој мери присутан у: трговини и свим областима у посредовању, транспорт, грађевинарство, угоститељство, осигурање, некретнине, рачун-књигов. послови., образовање, здравство, туризам. П. У ОБЛАСТИ ПРОИЗВОДЊЕ- за поскретање и успешно развијање произв. процеса потребно е много новца, р.снаге, сировина, опреме, простора и енергије. Ризик је велики, јер је тешко ући у произв. многих производа и успешно опстати. Али области са високим ризиком и великим могућностима зараде предст. изазов за предузетнике. То су области: произв. хемикалија, фармац. инд,произв козметич. произв, електроника, пластика, произв. играчака, текст. индустрија, опрема, уређаји. Последњих година и производне гране којима доминира традиц приступ постају интереснтне за предуз, јер крију велике могужности за иновације. Успостављају се партнерски односи између великих и малих предузећа или велика купују мала иновативна предузећа.

7. ПРЕДУЗ. И ВРСТЕ БИЗНИСА У БУДУЋНОСТИДоминантан фактор развоја и конкур. предности биће интелектуални, хумани капитал, одн неопипљива актива. Са привредним и ек. развојем и растом увећаће се богатство и друштва и појединца и инензивирати техн. прогрес, што ће битно изменити услове живота и рада људи, нарочито у развиј. деловима света. Најпродукт. подручја услуга за п. у будућности су: пружање правних усл., менаџ и маркетинг консалтинг, комуникације, рачун. књиг. пореске усл., компј. програмирање, трговина поштом, телефоном, преко интернета, туризам, угоститељство, рекреација, спортска добра, образовање, здравств, услуге салони за улепшавање, осугарње, некретнине, прехрана, берзанско посл, модна обуча, одећа, и др. луксузна добра, изнајмљивање опреме. У области производње нове шансе за продор п. биће у гранама: хемикалије, текст. индустр., произв. рачунара, аутоматске опреме и електронике, медицинска опрема, о. за уштеду енергије и њену произв. из некласичних извора, опрема за контролу и заптиту околине, канц. опрема. Прогнозира се и интензиванразвој грана високе технологије- роботика, генетика, биотехнологија, телекомуникације.

8. КАРАКТЕРИСТИКЕ И ПОТЕНЦИЈАЛ ЕКСТЕРНОГ ОКРУЖЕЊАмогу стимулисати и подстицати или дестим. и ограничавати предуз.подухвате и њихово успешно извођење. Дејство фактора из окружења је често тешко предвидети, контролисати и проценити. Предузетници требају имати потребне инф. и сазнања о најваж. утицајима из околине како би се припремили да позитивне ефекте максим. искористе а негативне или избегну или смање на најмању могућу меру. К и П екст. окруж процењују се кроз: 1.опште друштв.- историјске, културне и политичке факторе - обухватају доминантне друштв. норме, мишљења и ставове према пословној активн. предузетника, његовој самосталности; отвореност државе и друштва за подстицање и неговање предуз иницијативе, подстицање стручности, креативности и професионалности у пословању уопште; обезбеђена сигурност и заштита власништва и стеч. права, поштовање уговора, демографске карактеристике популације у погледу бр. становника, старосне полне и образовне структ. 2.економско финан. каракт. и потенцијали окружења најдиректније утичу на развој п. и ниво предуз. активности. Најважнији фактори за успех предуз. послова су: улога и утицај држ. органа и институција на екон. и привред.развој, кредитно монетарна фискална политика, способност и моћ финан. тржишта и ф. институција, мере и програми владе за подстицај п, отвореност националног тржишта, запосленост, доступност финан. извора, информација из области екон., финан. и маркетиншких

истраживања. 3.технчико-технолошки ф утицаја - општи услови развоја науке,технологије и технике као могућности за пренос и прихват нових достигнућа из најразв.земаља света, развијеност научно истраживачког рада, развијање и прилагођ. система редовног школовања променама у технологији, управљању и организацији и др. областима битним за развој предуз. и других привред. активности.

9. ПРЕДУЗЕТНИЧКИ МЕНАЏМЕНТ слика на стр 33 обавезна

Могуће га је применити у 3 врсте предузећа1. Постојеће привредно предузеће2. предузећа јавних служби3. ново предузеће

Предузетнички менаџмент је нарочито важан у новим предузећима која настају као резултат 3 типа почетака:

- предузећа - приватна предузећа која имају скроман раст и скромна улагања у истраживањима и развоју

- предузећа фундаменти – имају убрзан раст у дужем временском периоду- предузећа с великим потенцијалом - највећи интерес јавности и инвеститора.

У литератури је могуће наћи више теорија о предузетничком менаџенту, а две су најзаступљеније:

1. ТЕОРИЈА 4Ц која се може схватити кроз 4 основна појма: 1. карактеристике – психолошке особине прпедузећа 2. способности – одређене вештине 3. услови – повољности у микроокружењу – породица 4. контекст – повољности у макроокружењу – друштво

2 ТЕОРИЈА – КОМПАРАТИВНА ТЕОРИЈА ПРЕДУЗЕТНИШТВА, која се ослања на:

а) личност предузетника – његово пасивно и активно реаговањеб) окружење – његово пасивно и активно мењање

10. ПРЕДУЗЕТНИЧКИ ДУХ, АМБИЈЕНТ И КЛИМАП.дух, који се испољава кроз марљивост, посвећеност послу и мотивисаност успехом, може се афирмисати и преточити у п. подухват једино у дружтву у коме је доминантна тржишна привреда, слобода избора активности,слоб. иницијативе, слоб. развоја способности и стицања знања. Основне претпост. за стварање подстицајне предуз. климе су: развијено и отворено друштво, адекватан ниво платежно способне тражње, здрава конкуренција, слобода приватне иницијативе и право оснивања предузећа, заштита власништва, стечених права, уговарања послова и обавеза сношења последица, подстицање и неговање пословне иницијативе креативности, спремности на ризик и неизвестност, афирмација рада, знања, способности и успеха појединаца и предузећа. Овакву климу имају високо развијене земље које су свесне значаја и улоге предузетништва. И све земље у транзицији, окренуте су п. Да би се у овим земљама што пре остварили пред. амб. и клима, потребан је: стабилан економски и политички систем, развијеност демократије, јасна друшт. определења према власништву, развијеност, отвореност и несметано функционисање тржишта капитала, радне снаге и производа, јасна, стабилна и фиксна пореска политика, снажно афирм. п., образовање и функционисање институц. које ће помагати отпочињање и развој предуз. процеса, стимулисање иноваторства, повећености послу и раду, активирање креативног и стручног људског потенцијала.

11. ПРОНАЛАЖЕЊЕ ПРЕДУЗЕТНИЧКИХ ИДЕЈА

Сваки предузетник мора да има идеју иновативног карактера – своју или туђу – која је: подобна, научна, практична и остварљива.

3 критеријума одређују сваку иновативну идеју:

1. Ризик (вероватноћа неуспеха подухвата)2. Процена (поједностављени прорачун у изводљивостi идеје)3. Профитни потенцијал (вероватни ниво повраћаја или компензацијапреузетнику за преузимање развоја идеје за пословни подухват).

Сам чин развоја нове идеје је веома комплексан посао. Као главни извор за иновативне идеје сматрају се потрошачи, компаније, канали дистрибуције, држава, истраживачки и развојни центри, лично искуство итд.

До нових идеја се најчешће долази праћењем:1. технолошке и научне еволуције (то је најмоћнији и најмање предвидљив извор основних. идеја) Али и већина тржишта су непредвидљива и зато је значајно идентификовати тзв.''технолошке прозоре'' када је прави тренутак за улазак на тржиште. Улазак на тржиште пре тог тренутка значи улазак на тржиште које није спремно за иновацију, улазак после тог тренутка значи конкуренцију са добро позиционираним компанијама.2. праћење демографске еволуције представља основу за мерење тражње и истражује промене у популацији једне земље (укупан број становника, старосна и полна структура, просечан приход, занимање, oбразовање и др.).3. праћење друштвених трендова (на пример – повећење броја запослених жена даје пословне шансе у области дечије хране, смрзнутих и готових јела)4. праћење недостајућих елемената (мали нерешени проблеми који у свакодневном животу стварају незадовољство) Сваки нови производ који решава те проблеме може да буде и тржиштно и профитабилно – веома успешан.

12. СИСТЕМСКА ИНОВАЦИЈА

Представља сврсисходно и добро организовано трагање за променама. Она се заснива на 7 извора иновативних могућности. Прва 4 извора су у оквиру предузећа и то су симптоми и индикатори промена уочљиви људима у предузећу. То су:1. неочекиваност – која се јавља као: - неочекивани успех - неочекивани промашај - неочекивани спољни догађај2. неподударности које могу бити: - неподударна економска реалностс њеном пројекцијом - неподударност између реалности и предпоставки о њој - неподударност између опажања и стварне реалности3. иновације засноване на потреби неког процеса почињу са послом који треба урадити и усмерене су на рад и задатак на основу нових расположивих сазнања4. промене у структури привреде или тржишта – оне траже активну адаптивност која представља нову могућност и нову прилику за иновацију.

Друга група извора иновативних могућности обухвата промене ван предузећа.

То су:1. демографска кретања – она дају најјаснију поруку промена и имају најлакше предвидиве последице2. промене у опажању- то су чињенице које се могу дефинисати, тестирати, анализирати и користити, а везане су за промене у окружењу за које сазнајемо методом опажања3. нова знања – научна и практична

13. ПРЕДУЗЕТНИЧКИ ПОДУХВАТПредуз. карактеришу 3 битне компоненте: право својине, право на профит и право слободног обављања послова. То се може осварити у условима слободне тржиш. конкуренције. Улазак у нови посао представља ризичан подухват. Истраживања у САД показују да само 10% људи који желе да уђу у сопствени бизнис у пракси то и оствари. Разлози су- страх од неуспеха, неповољна припремљеност за нови посао, недостатак потребних знања и вештина, и капитала. Према статистици велики бр. малих новооснованих предузећа за кратко време пропада,а многа банкротства се догађају због тога што људи улазе у посао на брзину, без адекв. припреме.У САД 30% новоосн. предузећа пропада већ у првој год. пословања, 62% не преживи првих 6 год. Одлука о уласку да у нови посао је сложена и треба да буде заснована на: реалној процени сопствених или колектив. могућности (ортака, породице и сл.), рапосложивим капац. и ресурсима (простор, знање, капитал), комплексној анализи будућег посла. Треба искључити лична осећања и жеље, а уважити реалне економске параметре. Предузетнику су у почетку потребни помоћ консултаната са стане као и пажљив избор и ангажовање сарадника и запослених. На почетку посла, предузетник је истовремено менаџер, организатор и главни извршилац. За улазак у нови посао постоји пуно разлига- жеља за зарадом и финан. независношћу. Многи новопечени предуз. очекују брзи пут до успеха и богатства. Животна искуства и пракса показују да не постоји кратак и брзи пут до зараде.

14. ИЗБОР НОВОГ ПОСЛАПре отпочињања неког посла треба изабрати онај посао који нуди шансу за дугорочни успех у условима и средини у којој ће се обављати. Пракса показује да је радити за себе много теже него радити за другог послодавца. При избору правог посла, који је сложена одлука,треба узети у обзир лично знање, искуство, вештине, капитал,жељу за успехом. Треба се усмерити на оне области и активности које одговарају талнтима, хобијима и интересима будућег предузетника. Анализом потребе и тражње треба сагледати шта је потрошачима нашег производа потребно или која им услуга стварно треба, краткороч и дугорочно. Треба бирати тржиште у настајању и развоју, а не постојеће, засићено или устаљено. Пошто производи и услуге имају свој животни и временски одређен циклус, треба у посао ужи на почетку тог циклуса, јер је у каснијим фазама, присутна бројна и оштра конкуренција. Шансе за успех су најбоље ако човек одабере посао који воли и добро познаје. Треба избегавати послове који су за предузетника, напорни и тешки и доводе до незадовољства и фрустрације. Треба изабрати посао за који је сигуран да: познаје производњу и потрошаче, може обезбедити производ врхун.квалитета за којим постоји тражња, зна како да дође до потрошача, може произвести производ или услугу боље, јефтиније и брже него конкуренти. Код доношења одлуке о почетку обављања посла корисно је посаветовати се са стручњацима и експертима из те области. Предузетник треба у довољној мери да сагледа, осмисли и разуме посао који обавља, као и да буде убеђен и сигуран да ће његов бизнис бити успешан и дуготрајан.

15. ФАЗЕ ПРИПРЕМЕ ЗА НОВИ ПОСАОЗа будућег предузетника постоји редослед обављања одређ. активности које треба обавити, пре започињања посла: 1. предуз. мора претходно преиспитати себе, своје радне капацитете, жеље, ресурсе; 2. организовати тим људи и сарадника који ће учествовати у пословном подухвату (партнери, запослени, саветодавци); 3.овладати новим знањима и вештинама потребним за обављање посла (иновирати своје знање, похађати курсеве и семинаре из области нових технологија, менаџмента, информатике)4. Обезбедити почетни капитал - већина нових предузетника рачуна на своју уштеђевину и позајмице од породице и пријатеља. Да би се средства обезбедила од пословних банака потребно је направити пословни бизнис план. Део капитала треба инвестирати у запослене, опрему и посл. простор. Треба проверити законске прописе за кредитирање, увоз извоз набавку опреме, таксе царине, осигурање...5. Истраживање и овладавање тржиштем укључује сагледавање и анализирање потенцијалних купаца, конкурената, понуду и тражњу. Припремити потребне анализе везане за опрему, набавке рачунара, коришћење тт мреже, провајдера...6. Планирање послова-у случају да предуз. намерава да позајмљује средства путем кредита, мора имати удетаљно урађен пословни план.7. Помож са стране- треба планирати могућност консултовања стручних и проф. кадрова-рачуновође, планери, правници, банкари, агенц. за односе са јавношћу и истраж. тржишта. 8. обезбедити пословни простор, опрему- дизајниррати радно место, било да је то код куће или у посебно изнајмљ. посл. простору.9.

Техничко и информационо повезивање - са банкама, пореским службама, партнерима. Потребно је купити,закупити или позајмити опрему - рачунаре, штампач, факс, тел, скенер, систем за праћење података, потрошни материјал. У обављању свих ових активности треба мислити и на личне планове и приоритете -породицу, рекреацију, хобије.

16.АНАЛИЗА И ИЗБОР НОВОГ ПОСЛАЗа улазак у нови посао потребан је детаљан опис будућих активн. у писаном облику. Те актив. су: детаљан опис посла који ће се обављати, ресурси (људски, материјални), личне особине и вештине, планирање висине профита и улагања у почетној и наредним годинама, новчана средства и капитал који је потребно уложити. Битно питање за сваког предуз. је када се треба зауставити ако посао не иде планирано и ако не даје очек. резултате. Потребно је не изазивати даље трошкове и коначну пропаст посл. подухвата. Сопствени предузетнички рад захтева више времена и напора него рад за другога. Значајно је укључење породице у процес одлучивања о новом послу, јер су подршка и разумевање значајни за успех или неуспех у предуз. посебно у малом бизнису. У припремној фази потребно је прикупити што више података о потенц. потрошачима и осмислити маркетинг активности будућег производа или услуга. Затим потребно је предвидети могуће начине обавештавања потенц. потрошача о будућем послу. Треба одабрати 2 или 3 алтернативе које нуде успех, и за сваку одвојено написати и анализирати предности и недостатке. То подраз. анализу ко су будући и садашњи конкуренти, шта чини производ различитим од других, време, новац, напор трошкове и приходе потребне за реализацију подухвата, оцену степена ризика за свако од алт. решења. Након анлизе врши се избор алтернативе.Препоручује да се одабрана алт. решења упореде. Прво се пословне алтерн. означе римским бројевима и у колонама исписују критеријуми за оцену алт. Сабирањем бодова добија се збир - решење које има највећи збир јесте оно које предуз. највише одговара. Слика

17. ЗАПОЧИЊАЊЕ ПРЕДУЗЕТНИЧКОГ ПОДУХВАТА

Предузетнички подухват се спроводи кроз:1. Оснивање новог предузећа2. Куповина постојећег предузећа3. Куповина франшизе

Подухват се најчешће везује за ''мала'' предузећа која имају: а) независтан менаџмент – менаџер је и власник б) подручје пословања је углавном локално (радници и менаџери су из остог региона) в) имају релативну величину у грани (предузеће је мало у поређењу са највећим у грани) г) мала предузећа су погодна у делатностима где је опрема дељива и прилагодљива, где се производи по поруџбини и где се често мења тражња и начин рада, где је обим производње флексибилан у времену и где је снабдевање сировинама релативно ограничено.

1. Оснивање новог предузећа Пре оснивања новог предузећа морају се знати одговори на нека основна питања:- ко су моји клијенти- одакле су моји клијенти- коју цену ће прихватити- у којим количинама- ко су нам конкуренти- која је разлика од конкуренције

Стварањем новог предузећа, предузетник остварује одређене пословне подухвате:1. Склапање уговора (склапа се уговор у којем ће сваки учесник добити)2. Преношење вештине и контаката из старог радног места у ново предузеће4. На техничко пољу предузетник доводи партнере да помогну почетку рада предузећа.

5. Остваривање јединствене идеје (остваривање профита)

2. Куповина постојећег предузећа

Пре него што се предузеће купи, морају се дати одговори на неколико основних питања:- Да ли се производ (услуга) уклапају у нечији интерес- Да ли је одређено предузеће на продаји и то на законит начин- Да ли је тренутно финансијско стање добро- Да ли су изгледи за преокрет добри- Да ли је набавна цена реална и разумна

18. КУПОВИНА ФРАНШИЗЕ

Израз потиче из 11. века из француског језика када су Французи напали и освојили покрајну Толедо у Шпанији - а за то су војници добили одређене повластице, ослобађања, имунитете.

Уговор у франшизингу је однос између даваоца (франшизера) и примаоца франшизе (франшизија) у коме давалац нуди или се обавезује да одржи трајни интерес у пословању примаоца франшизе, док се прималац обавезује да послује под заједничком фирмом, спољним изгледом који припада даваоцу или га он контролише као и да из својих извора уложи основни инвестициони капитал у пословање.

Разликујемо:- Франшизинг робе - Предмет је промет робе крајњем кориснику, пословно знање и искуство такве продаје и уступање права коришжења робног жига и робне марке- Франшизинг услуга најчешће хотелијерске и угоститељске - предмет су комбинације права која се преносе на примаоца франшизинга- Индустријски (производни) франшизинг. Да се место производње проближи месту продаје, тј. продавац франшизинга контролише и организује продају према пословној концепцији и уз помоћ даваоца франшизе.

Као најзначајније обавезе даваоца франшизе (франшизера) сматрају се:1. Уступање права искључиве продаје робе и вршења услуга уз обавезу

једнообразног квалитета и паковања2. Уступање права употребе марке, жига меморандума и др. знакова пословања3. Пружање поможи у проналажењу одговарајућих седишта4. Услуге у вези са градњом, избором материјала, контролом градње и

уређењем седишта5. Стављање на располагање свих података о тржишту6. Вршење надзора ради заштите права које је пренето одн. угледа који је

предат7. Пружање допунских услуга

Најзначајније обавезе примаоца франшизе (франшизија) сматрају се:1. Примена у пословању свих упутстава, прописаних стандарда и

технолошких поступака од стране франшизера2. Набавка робе од даваоца франшизинга или лица које оно означи3. Одређене инвестиције4. Чување пословне тајне

5. Праћење предвиђених накнада (паушалне или посебне франшизинг накнаде)

6. Закљушење осигурања од ризика у пословању7. Забрана отварања филијала које би се бавиле истим или сличним послом

Потенцијални примаоци франшизинга треба да се држе одређених критеријума код избора франшизера - даваоца франшизе

1. Франшизи треба да траже франшизера који се брзо шири тј. има раст система марке

2. Франшизи не треба да траже франшизера који обећава пуно теренске помоћи (боље да употребе свој менаџ. таленат за раст система, него за тражење помоћи)

3. Није битан изглед седишта франшизера већ убрзани раст и развој марке франшизинг система

4. Франшизи треба да траже франшизера који развија снажну марку5. Франшизи треба да провере у организацији за франшизинг (ИФА)

регистрацију потенцијалног франшизера и његов статус. што повећава степен поверења у франшизере

19. INOKOSNO PREDUZEĆE

Predstavlja najjednostavniji oblik u savremenoj privredi .To je preduzeće koje osniva , organizuje i upravlja pojedinac.Inokosno preduzeće se osniva osnivačkim aktom o obavljanju delatnosti,ili ugovorom izmedju preduzetnika.Karakteristike: 1. Preduzeće osniva i vodi jedno lice.2. Potreban kapital pribavlja jedno lice.3. Vlasnik snosi i celokupan rizik poslovanja.4. Vlasnik odgovara svojom celokupnom privatnom imovinom.5. Osnivanje preduzećane podleže oporezivanju.6. Životni ciklis ovih preduzeće je kraći od drugih.

Značajna prednost ovih preduzeća je visoki stepen motivisanosti za profiz.Ova preduzeća su najbrojnija u razvijenim zemljama.Ona funkcionišu kao mala i srednja preduzeća.Ta preduzeća se neprekidno menjaju i adaptiraju na promene.

20. RAD KOD KUĆE I PORODIČNI BIZNIS

U poslednje vrema sve se veći ibim malog biznisa obavlja kod kuće.Tome doprinosi stalni porast sektora usluga ,razvoj kompjuterske i telekomunikacione tehnike..Sve veći obim poslova obavljaju žene.Praksa pokazuje da individualci po pravilu teže da rade kod kuće samostalno i nezavisno.Rad kod kuće ima značajne finansijske i druge prednosti u odnosu na ostale vrste poslova.Za početak kućnog posla praksa preporučuje odvajanje poslova od kuhinjskog stola i nalaženje odvojenog poslovnog kutka.Kićni rad zahteva samodisciplinu izvršioca posla.Strategije za početak rada kod kuće:1. Zadržati redovan posao.2. Raditi posao sa delom radnog vremena ,dok se ne obezbede sredstva i drugi uslovi za razvoj malog biznisa u kući.3. Obezbediti finansijska sredstva.4. U pripremi poslova kod kuće potrebno je i napraviti poslovni plan.Skoro sve vrste poslova mogu pod odredjenim uslovima da se rade kod kuće.Bilo koji uspeh pa i uspeh kućnog biznisa nije moguće postići brzo a naročito ne preko noći.

Prednosti su :1. Manje poreske stope i dažbine.2. Uštede na ličniij garderobi , obući i odeći.3. Ušteda na vremenu pripreme za posao.4. Mogućnosti obavljanja i drugog posla.5. Manji prekidi u radu.6. Obavljanje posla u toku dana u periodima koji najviše odgovara.

Nedostaci:

1. Otežano nalaženje i zadržavanje potrošača.2. Teže uspostavljanje tajnih poslova.3. Otežano dobijanje finansijskih i drugih kredita.4. Narušavanje porodične atmosfere.5. Privatnost je ugrožena , ako klijenti dolaze kući.6. Troškovi započinjanja posla mogu biti veći od planiranih.

Možemo da kažemo da bez obzira na kvalitet poslovne ideje u biznisu uvek postoji rizik.Značajno pitanje koji svaki postavlja je ,koji poslovi su najlakši i najjednostavniji za uspešan početak malog biznisa.Kada je preduzetnik odabrao posao postoje brojna pitanja:a. Registracija imena firmeb. Priprema poslovnog planac. Proučavanje propisad. Izbor banke i otvaranje poslovnog računa.

Teleposao je savremeni pojam koji podrazumeva raznovrsne mogućnosti organizovanja posla uz upotebu modernih sredstava komunikacija.Oko 1.5 miliona službenika je uključeno u teleposao.

21. KONSULTANTSKE USLUGE

Predstavljaju vrstu malog biznisa .Konsultantu se preporučuje da se u svom radu drži sledećeih pravila.

a. Na prvom mestu je zadovoljenje klijenata ’ potrošača.b. Konsultant savetuje druge kako da rade i obavljaju poslove koji nisu pod njegovomkontrolom.c. Nije korisno pokušavati odjednom promeniti mnogo,niti premalo u svom radu.d. Konsultant ne trebe da preporučuje više nego što može da savlada.e. Svaki konsultant treba da prati promene u svojo oblasti rada , i ne sme dozvoliti stagnaciju na tom polju.Konsultant treba da bude priznat ekspert u svom poslu ,što u praksi nije lako postići.Konsultantski posao zahteva veliki napor za zadovoljnje klijenata.

22. ORTAČKO DRUŠTVO

Ortačka društva se osnivaju najčesće u oblastima trgovine na veliko i malo,osiguranja, trgovini nekretnine.Postoji javno ortačko društvo i Tajno ortačko društvo.I jedno i drugo čine ortaci , s tim što u javnim ortačkim društvima su poznati , a u drugim su nepoznati.Javno ortačko društvo, osniva se ugovorom o dva ili više lica.Ugovorom se predvidja neograničena odgovornost svih ortaka.Ugovor ortačkog društva sadrži:a. Puno ime i prebivalište svih ortaka.b. Firmu i sedište društva.c. Poslovni cilj ortačkog društva.

d. Vrstu i vrednost uloga svakog ortaka.e. Vreme osnivanja.Ortaci ovog društva mogu biti fizička i pravna lica.Tajno ortačko društvo ,kada jedan ili više članova nisu poznati javnosti.U praksi postoje ortačka društva sa neograničenom i ograničenom odgovornošću partnera.Profit se de srazmerno veličini uloženog kapitala a dugovi u skladu sa udelom u profitu.Ortakluk prestaje smrću ili stečajem bolo kojeg ortaka ukoliko nije drugačije dogovoreno.Na predlog bilo kog ortaka trgovinski sud može da odliči da li će predizeće prestati sa radom ili ne.

23. KOMANDITNO DRUŠTVO

Je društvo jednog ili više lica- komplementara i komanditora.Komanditno kao i ortačko nastaje o ugovoru o obavljanju odredjene delatnosti dva ili više lica pod zajedničkom firmom.Članovi komanditnog društva čine:• Komplementari • KomanditoriKomplementari vode poslovanje društva, a komanditori ne učestvuju u poslovanju i vodjenju poslova.Njihova obaveza je u visini njihovog uloga u društvu.Članovi komanditnog društva mogu biti fizička i pravna lica.Fitička lica su smo komplementari –neograničena odgovornost.Fizička i pravna lica su komanditori koji odgovaraju u visini svig uloga.Komplementari rade u drzštvu ,vode društvo.Komanditori su obavezni da unesu odgovarajući ulog u društvu,može biti u novcu ili stvarima.Odluke o poslovanju komanditnog društva donose glasovi komplementara.Komanditna društva nastaju ugovorom koji ima • Ukupnu vrednost svih ortaka.• Iznos uloga svih ortaka komanditora i komplementara.• Udeo svakog ortaka u raspodeli dobitka i gubitka.• Režim prenosa udela izmedju ortaka i trećeg lica.

24. KORPORACIJA

Kopporacija predstavlja asocijaciju akcionara .Korporacija ima ista prava kao i fizička lica.Akt o osnivanju korporacije sadrži:• Ime korporacije• Lokaciju i sedište preduzeća.• Imena i adrese direktora.• Predmet poslovanja• Trajanje korporacije.• Vrednost akcijskog kapitala.• Glasačka i druga prava akcionara.

Statut javne korporacije je većina akcionara odnosno akcionari koji poseduju najveći broj akcija.Korporacija ima ograničenu odgovornost.To znači da se samo imovina korporacije može koristiti za podmirenje njenih obaveza.Ako neko ima akcije korporacije koja ne izvršava svoje obaveze i ne plaća dugove ,takve akcije mogu postati bezvredne,ali akcionar ne može izgubiti više od vrednosti akcija.U malim korporacija akcionari mogu raditi u njima i deliti odgovornost,obavljati različite poslove,knjigovodstvo,propaganda, prodaja.Poalovanje korporacije podleže kontroli ovlašćene oditorske organizacije.Profit se posle oporezivanja deli medju akcionarima u obliku dividende.Korporacije plaćaju porez na dobit ,Akcionari plaćaju porez na dividendu iz tog profita.Karakteristike:Osnovni cilj korporacije je tžišno poslovanje i ostvarivanje profita.Korporaciju vode dobro plaćeni menadjeri i eksperti motivisani visokim zaradama .Prednosti korporacije su veoma značajne.Vlasnici koji poseduju njene akcije imaju ograničenu odgovornost.Oni nisu odgovorni za poslove ,obaveze i dugove korporacije.Menadjment korporacije upravlja korporacijom emituje i prodaje akcije ,dividende i postavlja strategiju u planove razvoja.Kao

upravljačke organe korporacija ima:grupu deoničara,upravni i nadzorni odbor,menadjeri se brinu o organizaciji i sprovodjenju odluka korporacije.

25 ZADRUGA

One se uglavnom javljaju kao rezultat organizovanja potrošeča.Dva tipa zadruga:• Proizvodne:npr. Farmeri su formirali zadruge za prodaju mleka i drugih proizvoda poljoprivrednih.• Potrošačke su vlasništvo zadrugara kao njihovi potrošača,Potročači kao vlasnici dobijaju proizvode po nižoj ceni.Dobit poslovanja zadruge ukoliko ga ima deli se članovima kao neka vrsta dividende.• Zadruga ne stvara profit i ne plaća porez.U mnogim zemljama država kreditima i drugim merama podstiče osnivanje i pomaže aktivnost zadruga.Zadruge kao institucionalne oblike karakteriše• Ravnopravnost članova bez obzira na njihov ulog u kapital zadruge.• Učešće svih zadrugara.• Neprofitni karakter.Prema stepenu odgovornosti mogu se osnivati • Sa neograničenom odgovornošću• Sa ograničenom.• Bez obaveze jemstva.

Stupanjem u zadrugu zadrugari stiču prava• Pravi korišćenja organizacije• Pravo izbora,glasa i odlučivanja o svim bitnim pitanjima rada i poslovanja.• Pravo na učešće i dobit.

26. DZOINT VENČER I MLM KOMPANIJA

Je savremeni i popularan oblik organizacije koji se sastoji iz dva ili više vrste biznisa,koji kombinuju i udružuju svoje resurse radi odredjenog poslovanja.MLM su kokpanije višeslojne trgovačke u kojima se prodaja odvija na više nivoa.Svi organizatori su povezani vertikalno upravljačkim vezama.Niži nivoi dobijaju robu od viših,a od prodaje prisvaja odredjeni deo odnosno procenat.Pravila MLM kompanije definišu se od strane glavne kompanije ,a svi org.delovi i nivoi posluju kao jedinstveni organizacioni sistem.

27. ПРЕДУЗЕТНИЧКИ ИНКУБАТОРИ

Они су се појавили 80-тих 20. века, а сама реч инкубатор значи давање подршке и контролу услова за предузетничко привређивае и развој. Та подршка може бити:1. општа подршка 2. административну помоћ3. конкретна материјално финансијска подршка4. пословно техничка подршка

Разликујемо различите групе подела предузетничких инкубатора. Један од таквих подела је на:

1. Универзитетске пословне инкубаторе – амбијент за имплементацију научних достигнућа

2. државни инкубатори – када Влада утиче на раст и развој привреде на локалном нивоу

3. инкубатори корпорација – брже и ефикасније реструктуирање корпорација кроз подстицање иновативности и развоја малог бизниса

4. инкубатори франшизинга – одређују интерактивни однос између даваоца и примаоца франшизе.

28. ПОСЛОВНИ ПЛАН

Пословним планом треба од многих идеја одабрати ону праву, јер се таквим документом врши конкретизцаија испланираних акција у решавању одређених постављених идеја. Пословни план је документ којим се описује пројекат и процењује економска, финансијска и профитабилна димензија тог пројекта, таквим документом се обезбеђује путоказ у пословању и финансијама. План треба да буде кратак, уравнотежен између економске и финансијске пројекције, реалан и достижан.

Садржај пословног плана није строго прописан али ипак он обухвата неке основне елементе:

- анализирају се могућности снаге и жеље- одабирају се производи или услуге који се најбоље уклапају у те снаге и жеље- врши се истраживње потрошача - тржишта- дају се прогнозе удела на тржишту- поставља се питање локације и обима предузећа

Планирање је процес предвиђања акција у спровођењу предуз. пројекта, а план је документ – путоказ ка циљу. Планом се спречавају радикална скретања. СВаки план има 3 дел:1.увод –предпоставка, предвиђ шта желимо да постигнемо за 1г 2.главни део-разрада-тачно детаљно у зависности од актив шта треба радити, 3. закључак- објаш. зашто увод није остварен код разраде, ако дође до губитка. Најважније је да је план реалан и да је усклађен између могућности и жеља. Сва предуз. без обзира на област бављења имају финан и маркет. план. У произв. план се састоји из 3 дела. Уложени новац у сред за произв., предмете рада и радна снага

Финан. план имају сва правна лица-производња, услуге, институције, банке, појединци. У оквиру ф.плана припремају се биланси стања и успеха, ток готовине и преломна тачка рентабилитета.

29. ПРИПРЕМА И ДОНОШЕЊЕ ПОСЛ. ПЛАНАПлан је предуслов успешног посл. подухвата, детаљно испланирано кретање предузећа ка постављеним циљевима. И данас је у знатној мери присутно да се у посао креће без јасно деф. плана и то је разлог велике смртности новозапочетих послова. План је потребан самим предуз., потенцијалним партнерима и деоничарима, инвеститорима и кредиторима, купцима и добављачима, посредницима, државним органима и институцијама. План мора бити објективна прогноза будућег стања, жељене позиције и развоја посл. активности. Бизнис план је неопходан у свим фазама живот. циклуса предуз. бизниса а нарочито приликом: увођења нових производа, процеса, уласка на нова тржишта, конкурисања код инвеститора и кредитора, редовне и ефикасне контроле пословања. Одговорност припреме плана је на предузетнику и менаџеру предузећа. У процесу планирања, уз консултанте, предуз. се баве будућношћу свог посла. Да би свој ризик свео на оптималну меру, потребно је обезбедити употребљиве и квалитет. информације да би се реално предвидело. ПРедуз. треба да истражују комуницирају слушају уочавају и све то искористе и укомпонују. Не постоје индентични планови. У процесу припремања посл. плана неопходно је: обезбед. довољно времена за процес припреме плана; дефинисати циљ који се жели постићи;идентиф.будуће читаоце плана, издвојити специфичност изабраног бизниса - различитост од конкуренције код свих делова плана; стрпљиво и озбиљно

анализирати и инден. будуће купце и потенц. конкуренцију; дефинисати потенц. будуће ризике; у процесу припреме треба ићи на алтернативна решења, на сагледавање више опција; поједине делове плана припремати дискретно; користити различ.публикације, мишљења стручњака, држ. органа. Обим плана треба да се креће од 40-50стр, уз коришћење слика графикона, табела.

30. САДРЖАЈ И ЕЛЕМЕНТИ ПОСЛ.ПЛАНАСастоји се из више делова који међус. чине складну целину. Не постоји универз. начин израде плана, свака област има специфичности које предузетници користе за креирање и реализацију сопств. бизниса. Писање плана је стваралачки процес који захтева креативно размишљање и систем. приступ. Делови: 1. Увод 2. Резиме и опис 3. опис посл. подручја 4. производни план 5.маркетинг план 6. менаџмент и организација 7. процена ризика 8. финансијски план. УВОД У ПЛАН -садржи основне податке и инф.- име предузетника, и и ме фирме, седиште, тел. факс, веб адреса, особа за контакте -мисија предузећа, власничка и прг. структура, количина финан. средстава, -кратак приказ обима и структуре плана и његових актера, самог предузетника и консултаната. РЕЗИМЕ ПЛАНА - 1-2СТР. најбоље је писати га накрају, након комплетирања плана. Треба навести потенц. финансијера или инвеститора да прочита план. ТИм треба да припреми резиме који је другачији, атрактивнији, како би навео заинтересоване да га ишчитају до краја. Најважније инф. које треба да пружи резиме: су о посл. подухвату у који се креће, суштини и јединствености у односу на друге, циљевима и стратегијама; о потенцијалима предузетника и њег. тима, знању искуству, као и самом предузећу; о циљном ржишту, структури, процени трж. учешћа које се намерава освојити; иновативан приказ нивоа улагања. ОПИС ПОСЛ. ПОДРУЧЈА у овом делу предуз. описује врсту посла за коју се определио. Концепт разрађује преко производа или услуге коју нуди и објаш. диференцијацију производа, квалитет, дизајн, паковање и продајне услуге. Потенцира атрибут који ће бити препознатљив код потрошача. Кроз овај део се пројекат презентира тако да то може бити пресудан корак који предузетник чини.

31. ПРОИЗВОДНИ ПЛАНУ зависности да ли је производ физичка роба,идеја,услуга или пословни процес, овај део плана мора да обухвати податке и инф. о локацији простора, капаситета, величини и врсти опреме, људским и др. ресурсима који ће се користити. Треба навести јасно да ли се производни или посл процес обавља самостално или не. Дефинише се годишњи капацитет, који произилази из процене обим апродаје и пихода. Реално је процењивати за годишњи и двогодишњи период. Дефинишу се главни добављачи за најважније инпуте, утврђ.рокови токови материјала, сировина и излаз. оутпута, приказује процена радне снаге и њена квалификациона, полна и старосна структура. Пројектује се цена коштања. Битно је сагледати и проценити потенцијалне потребе за новим инвестционим улагањима у наредном периоду.

32. МАРКЕТИНГ ПЛАНсе састоји из низа акција које предуз планира како би достигло своје циљеве.СВе те акције односе се на планирање маркетинг микса-4п-планирање производње, план. цене, план. промоције, план.дистрибуције. Под производом подраз. све материјалне карактер. производа-квалитет, техн. садржај, и нематеријалне карак. –марка, дизајн, гаранција- које предуз. нуди својим клијентима. Политика цене утиче директно на профитаб. и финансирање пословања.Разликујемо 3 методологије у формирању цене:1. Тржишно оријентисана цена, заснива се на предпоставци да продајна цена мора бити заснована на перцепцији вредности коју клијенти имају о одређеном производу независно од нивоа трошкова производње (накот, спортски аутомобили , модни артикли)2. Трошковно оријентисана цена, овде се цене формирају на основу цене коштања тј. на основу укупних фуксних и варијабилних трошкова3. Конкурентски оријентисана цена, овде се продајне цене формирају према цени водећег конкурента - лидера (роба широке потрошње, сировине, хем. производи...)При одређивању цена користе се и извесне тактике:- нискам цена која се често рекламира (нпр. у супермаркетима)- мултипликована цена (попуст за куповину више јединица одређеног производа - тзв. 3 х 2 тактика) - компелментарна цена (главни производ иде по нижој а компл. производ по вишој цени) - не заокружена цена (психолошки трик, нпр. цена од 1 999,99 дин). Циљ промоције је да потрошач зна да производ постоји, да каже

додатне информације да се убеди да купи производ и да буде стални клијент. Циљна публика којој треба прилагодити поруку компаније може бити: мала - иде се на личне канале промоције; велика - иде се на масмедије - ТВ, радио, штампа. Порука мора да буде јасна и јако разумљива да нагласи главне карактеристике и шта их то разликује од конкуренције. Дистрибуција (производ), мора да буде доступан крајњем потрошачу успоставља се преко:

1. канала дистрибуције - директни и индиректни2. продајног особља - запослени и независни агенти продаје3. физичке дистрибуције - дитрибуција крајњим потрошачима

33. ФИНАНСИЈСКИ ПЛАНПредставља вредносни израз свих делова бизнис плана. Он претвара производни, маркетинг, организ и кадровски план у финан. показатеље.Он показује колико фин. средстава предузетник има а колико му недостаје за реализацију осмишљеног посла, како ће их обезбедити и колики су трошкови. Кроз израду фин. плана предузетник се суочава са реалношћу и из стања маштања прелази у конкретну стварност. За израду овог дела посл. плана предуз. најчешће ангажују саветнике и стручне консултанте. Без обзира на све предуз. мора имати припремљен фин.план да би свом тиму и запосленима показао да је његова пословна идеја економски оправдана и финан. исплатива. и да увери кредиторе да се исплати позајмити или уложити потребна средства. У оквиру финан. плана припремају се биланс стања, успеха, ток готовине и преломна тачка рентабилитета.

34. БИЛАНС СТАЊА И БИЛАНС УСПЕХА

Код биланса стања важи принцип равнотеже између активе и пасиве тј збир вредности свих средстава мора да буде једнак збиру извора средстава. Дакле у билансу стања врши се прецизна анализа средстава (актива) и извора средстава (пасива) овде је нарочито важно показати стање тзв сталних основних средстава . Овде разликујемо:1. Набавну вредност основних средставафактурна (набавна) вредност + трошкови допреме и монтаже (завршни трошкови набавке)

2.

3. Ревалоризована вредност основних средстава то је поновна нова процена основних средстава и њихово усклађивање са тржишним ценама. Ревалоризована вредност се одређује помоћу коефицијената за ревалозацију и то само у инфлаторним привредама.( када инфлација прелази 10 % )Ревалоризација се врши ради заштите реалних вредности основних средстава од инфлаторног обезвређивања.Биланс успеха мери профитабилност предузећа са тренутном структуром капитала и то после плаћеног пореза држави и плаћених камата повериоцима ( кредиторима ) Биланс успеха се изражава преко категорије нето профита (нето добити).Нето профит се добија када од укупног прихода одузмемо све трошкове (фиксне + варијабилне) – порез – камате

35. ГРАНИЧНА (ПРЕЛОМНА) ТАЧКА РЕНТАБИЛИТЕТА

Граничну (преломну, маргиналну) тачку рентабилитета можемо приказати графички и математички. Графички приказ граничне тачке рентабилитета приказаћемо на следећи начин.

Када је обим производње Q = 0, фиксни трошкови су стални (Фт). Код нас су најважнији извори сопственог инвестирања амортизација и акумулација.Математички се гранична тачка рентабилитета израчунава на следећи начин.

36. ОЦАНА ОПРАВДАНОСТИ

Инвестициони пројекат је оправдан (предузетнички подухват) уколико је:1. Нето садашња вредност средстава предузећа већа од 02. Интерна стопа рентабилитета већа од тржишне каматне стопе

37. АНАЛИЗА ТРЖИШТА

У разумевању потреба потрошача и како их задовољити полази се од истраживања тржишта, анализе тражње и маркетинг плана, па се тек онда иде на анализу понуде и анализу производње. Анализа тражње и истраживање тржишта су неопходне за сагледавање тренутног стања на тржишту и њених могућих промена, при томе се разликују:

1. Анализа производа (анализа конкурентских производа и анализа лансирања нових производа)

2. Анализа цена (еластичност тражње)3. Анализа рекламе и промоција4. Анализа потрошача.

Овде се као важно питање намеће како организовати истраживање тржишта.1. Разговор са људима из исте области пословања представљајући се као

потенцијални клијент или купац већ постојећег производа.2. Организовањем тел. упитника и анкета ако је идентификован посебан тржишни

сегмент.или путем интервјуа ако је циљна група мала.3. Истраживање тржишта преко огласа у стручним новинама или часописима.4. Истраживање тржишта на бази значајног узорка.

38. СЕГМЕНТАЦИЈА ТРЖИШТА

Она подразумева идентификовање хомогених група клијената према којима ново предузеће усмерава своју понуду ( клијенти имају исте потребе или иста очекивања.)

Сегментација може бити 1. Географска ( различита географска подручја имају различите потребе када је у питању исхрана, одећа, обућа, али немају различите потребе код тзв. глобалних производа ( рачунари, аутомобили , моб тел.)2. Демографска сегментација она идентификује хомогене групе потрошача на основу прихода ,старости ,пола, друшт.статуса нивоа образовања)3. Психолошка сегментација се заснива на клијентовој личности и карактеру( агресивности стидљивости ,иновативности,креативности.)4. Сегментација заснована на функцији производа и понашању потрошача, она се заснива на коришћењу функције производа или услуга и на доприносима који потрошачи очекују да добију од њих.

На основу тога да ли се користи или не сегментација тржишта, разликујемо:1. Недиференцирани маркетинг ( предузеће нуди просечан производ по просечној цени како би дошла до највећег броја потрошача.)2. Концентрисани маркетинг ( предузеће опслужује само специфична тжишта сегментације)3. Диференцирани маркетинг ( предузеће нуди различите верзије производа за различите сегменте тржишта тако да свака верзија производа одговара потребама одговарајућег сегмента.

39. ОБЕЗБЕЂЕЊЕ РЕСУРСАРесурси подразумевају радну снагу, машине, материјале и фин. фондове.Идеална ситуација је постигнута када су захтевани ресурси једнаки доступним. Зато је неопходна добра процена. У току

реализације пред. подухвата прво се планирају време и трошкови, тако да је планирање ресурса ограничено. Анализа ресурса је и да се превиди људски рад.Предвиђање ресурса наступа након њихове процене.Затим треба утврдити који су ресурси доступни Треба размотрити следеће тачке:1. нормалну продуктивност рада. Процена за професион. врсту рада биће другачија него за нерпоф. 2. Постојеће обавезе – уколико се реализује више предуз. подухвата одједном 3. доступност ресурса може се повећати прековременим радом, коришћењем подизвођача, промену ресурса. Повећање ресурса води директном повећању трошкова. Прекорачење је када предвиђања превазилазе доступне ресурсе, а непрекорачење је када је превиђ. ниже од доступних ресурса. Тачност процене зависи од нивоа детаљности на којима се базира од врсте предуз. подухвата, типа уговора који ће се успоставити, од степена зависности и ризика која прати предузетника.Фокус процене је на финансијама.Многе промене могу настати у току куповине или оснивања предузећа, оне су неминовне и непредвидиве и узрок су настанка не планираних трошкова. При управљању трошковима је битно разликовти извештавање о трошковима од контроле. Прецизно и временско узвештавање о трошковима је важно, али то још увек није контрола трошкова. Контрола трошкова мора наступити када се трошкови ангажују. Предузетник се мора фокусирати на свој циљ без превазилажења планираних трошкова.

40.OBEZBEDJENJE FINANSIJSKIH RESURSA

Da bi se postigli definisani ciljevi preduzetnika neophodno je definisati potrebna finansijska sredstva i način njihovog obezbedjenja.Za osnivanje ili kupovinu preduzeća neophodno je obezbediti materijal i radnu snagu.U cilju pribavljanja finansijskih sredstava neophodno je ostvariti nekoliko sledećih faktora1.Formirati dobar menadzment tim 2.Obezbediti solidnu poslovnu kontrolu.3.Prikazati pozitivne rezultate4.Prezentovati jasne i precitne informacije.5.Predstaviti dugoročni plan kom.Pronalaženje finansijskih sredstava za novo poslovanje veoma je težak zadatak i neophodno je dobro planiranje kao i razumevanje dosptupnih finansijskih rešenja.,odrediti koju opciju primeniti na različite faze rasta kompanije.,dobro se upoznati sa finansijskim sredstvima,primeniti poslovanje za finansiranje..Neke od mogućih oblika pribavljanja sredstava su.1.Posedovanje sopstvenog kapitala2.Angažovanje tudjeg kapitala.Obratiti se banci ili nekom privatnom izvoru.

41.FINANSIJSKE OPCIJE

1.Bankarsko fin.Kao tradicionalni oblik finansiranja ,ali ne i najbolji javljaju se banke .Banke investiraju u nove kompanije samo ako su sigurne da će one vratiti zajam.Zajam u ratama,semestralni zajam,zajam zasnovan na aktivi,obrtni vid kredita.2.Preomoščujuće finansiranje.Prilikom poslovanja kompanije često trebaju dodatna finansijska sred. Kako bi premostila dati vremenski period.3.Brokeri Jedan od načina finansiranja poduhvata su i finasijski brokeri.Pri čemu su neki od njih akcionarske posredničke kuće a neki nezavisni poslovni ljudi.4.Finansiranje zajednica Usled migracije stanoivništva iz seoskih oblasti u gradove bilo je neophodno razviti one agencije koje će privući poslovanje u te oblasti.5.Distribucioni kanal finansiranja. Primer ovog finansiranja jeste kada preduzetnik pregovara sa distributerom koji takodje treba da očekuje dobit od uspešnog poslovanja preduzetnika.6.Polazna javna ponuda.Predstavlja prikupljanje finansijskih sredstava emitovanjem hartija od vrednosti kompanije preduzetnika.7.Finansiranje fakturama.Postojanje isporuke kupca pri čemu on ima 30 dana da plati, fakturisano finansiranje se razmatra u slučajevima krajnje nužde.8.Inventarsko finansiranje.Može se očekivati kada se očekuje porast prodaje kada postoji veliki ugovor sa dobavljačem.9.Venture finansiranje.Najlakši oblik fin. Za proizvode u stabilnoj

industriji.10.Privatni izvori finansiranja.Prijatelji i porodica,ljudi koji rade na realizaciji preduzetničkog poduhvata.Angel investitori,profesionalni investitori.

42.OBEZBEDJENJE LJUDSKIH RESURSA

Na vrhu hijerarhije ljudskih resursa postavljen je bord direktora.Svojim iskustvom članovi utiču na efektivnost firme.Firma može imati brojne top menadzere i članove borda,ali ako nema kvalitetnu radnu snagu ne može biti efektivno primenjena.Sposobnosti koje treba da poseduje preduzetnik su1.Organizovanje grupa,pregovaračka rešenja ,lični odnosi,društvena analiza.Svaki tim ima sl karakteristike.Složenost tima,intezitet,uticaj na celokupnu organizaciju.Preduzetnici koriste različite strategije kako bi motivisali preduzetnike.1.Dobra komunikacija,njeni nosioci su preduzetnici.2.Stav prema zaposlenima.Ona se zasniva na x,z metodi i mekgregorovim teorijama.3.Osmišljavanje i obogaćivanje posla.Eliminisati dosadu rotacijom radnika na različite poslove4.Koncept modifikacija ponašanja.Pojedinac teži da ponavlja ponašanje koje se nagradjuje a ne ona koja se kažnjavaju.

43.PODRŠKA IZ MAKRO OKRUŽENJA.

Uslovi u okruženju predstavljaju važnu osnovu.Koji su to uslovi iz okruženja..To je sve ono šte se odnosi na adekvatno finasiranje,radnu snagu, prisustvo iskusnih preduzetnika, uticaj vlade,organizacije inkubatoraVlada odgovarajućom politikom i programom stimuliše realizaciju preduzetniočkog podihvata1.Poreske stope,preduzetničku inicijativu,pravnu regulativu.Inkubatori su organizacije koje podstiču i na razne načine pomažu preduzetničke poduhvate.Nosioci razvoja inkubatora bilis su u Evropi velika preduzeća sa viškom radne snage.dok su u Americi bili univerziteti sa lokalnom vlašću i institucijama.Višenamenski inkubatori prižaju podršku predizećima bez obzira kojoj grani pripadaju a Specijalizovani pružanje podrške samo specijalizovanim aktivnostima .

44.BARIJERE PREDUZETNIŠTVA.

Jedan od najvećih barijera je tradicionalni pristup upravljanja datom organizacijom,koji onemogućavaju da se pojedinci ponašaju kao preduzetnici.Vrednosti kompanije sa tradic.pristupom su.1.Usmerenost na profit2.Dugoročno planiranje i kontrola.3.Podsticabje procedura i pravila4.Izbegavanje rizika5.Donošenje odluka na osnovu prethodnog iskustva.6.Hijerarhiska struktura i disciplina i stroga pravila.7.Unapredjenje individualaca који су се доказали. Овај приступ управљања преузећем је исправан уколико је у питању стабилно окружење без промена. Промене су нешто што се треба избегавати.

45. ПРОЦЕС ПЛАНИРАЊА СТРАТЕГИЈЕ

За успешност пред. подухвата највећу важност има дефинисана стратегија, а активности у вези са њом одвијају се у самом врху управљачке структуре.Сви нивои у оранизацији морају бити усклађени са дефинисаном стратегијом уз одређ. флексибилност-прилагодити се променама у окружењу. Процес планирања стратегије одвија се кроз фазе: 1. Анализа стратегије - постављена визија треба да је реална и истварљива, сагледавањем реалних снага и слабости у односу на окружење. 2. Формулација стратегије – дефинисање свих алтернативних стратег. и бирање најбоље 3.

Последњи корак подразумева процес вожења, развој организ. структуре и културе да подржи дату стратегију. Примена стратегије зависи од формулације, а форм. од претходно обављене анализе и све представља један континуирани процес без краја.СЛИКА

46. СТРАТЕГИЈСКА АНАЛИЗА И ПОСТАВЉАЊЕ ВИЗИЈЕРади се уз помоћ неколико анализа. Jedna od njih je SLEPT analiza: S-society –društvo-proučavaju se društvene promene (starost populacije, porast kriminala, radne aktivnosti kod kuće, 24-časovna kupovina), L-low zakon, promene u zdravstvu, bezbednosti, regulacija higijene hrane, zašt. patenata E-economy promenekao što su ulazak zajednica koje koriste evro, promene u kam.stopama, inflacija, zapošljavanje P-policy promena Vlade, T-technology-razvoj interneta, korišćenja računara, mob telefona. Scenario planiranje – analiza pogodna za procenu spoljnjeg okruženja za duži vrem. period 5-10 god. Omogućava da organiz. razmišlja o dugoroč. promenama i trendovima u okruženju.Razmišljanje o budućnosti- je analiza koja prati slept analizu.SWOT analiza omoguć. da se prevaziđe jaz između resursa organizacije i njenog okruženja, uspešnost jedne organiz je u indentifikaciji jedinstvenog seta konkurentnosti i slabosti. Ukoliko se želi indent. suština konkurencije moguće je primeniti 3 analize: 1. omoguć. pristup razl. tržištima, 2.naglasiti značajne koristi od krajnjeg proizvoda potrošačima, 3. otežano kopiranje od strane konkurenata, proizvod se lakše kopira nego proces. Ceo proces analize je umetnost a uspešno traganje za šansama je indentif. atraktivnih poslovnih mogućnosti koje donose uspeh.

47. ANALIZA SPOLJNJEG OKRUŽENJAPolitičko zakonodavni uticaji – privr. i dr. zakonski propisi kreiraju ambijent poslovanja preduzeća. Ekonomski uticaji, tehn. uticaji-omogućavaju poboljšanja i inovacije. Društveni uticaji-tradicija, trendovi i društvena poslovna očekivanja.U svakom društvu postoji poseban model kulture, kult. svest. Analizom spolj. okruženja detektuje se tekuće stanje u okruž. i predvidjaju budući budući trendovi i promene. Nijedan oblik predviđanja nije potpun ali postoje nekoliko tehnika:1. Analiza vremenskih serija: pregled efekata odabranih trendova –populacioni rast, tehn.inovcije,br.dobavljača. Ova analiza zavisi od sličnosti prethodnog i buduć.stanja.Pojavom odstupanja smanjuje se i mogućnost predviđanja, što je slabost. Slabost je i nedostatak kvalitetnih inform. iz prošlosti. 2. Predviđanje procenom-može se koristiti za svoje zaposlene, potrošače, dobavljače, kao izvor za buduće trendove (predv. prodajnog rasta ili porast potražnje). 3. DELFI TEHNIKA koristi se za previđ. u uslovima manje nepredvidivosti. Ako trend koji se predviđa pripada određenoj oblasti, neophodno je angažovati eksperte iz te oblasti za ispit. verovatnoće postavljanja tog trenda. Svaki ekspert dobija grupu pitanja-serija upitnika, sve do konačnog zaključka.

48. ANALIZA UNUTRAŠNJEG OKRUŽENJANa osnovu analiza unutraš.same organizacije može se odrediti najbolji pravac organizacije u okviru spoljnjeg okruženja. Svaka kompanija ima jedinstvenu org. kulturu filozofiju i principe. Teško je odrediti organ. pravac ali mnogo je lakše ako preduzetnici imaju jasno skiciranu svrhu firme. Svrha se skicira u cilju kreiranja strategije koja će zadovoljiti razne potrebe i očekivanja akcionara. Svrha se može koncipirati kao SWOT analiza- analiza snaga, slabosti, šansi i pretnji u spoljnjem okruž. Firma treba da iskoristi posebne šanse, minimizira pretnje, i razvija sopstvene snage.

49. ПРЕДУЗЕТНИЧКА АРХИТЕКТУРА

Користи се за објашњење релација унутаар и ван организације-са муштеријама, добављачима и запосленима. Базира се на поверењу и интересима као и све релације. Предуз. архитек. креира баријере за копирање од стране конкурената утврђивањем релација. Пред. подухват тешко је копирати јер релације нису писане и засноване су наличним рел. Архитек. се креира кроз дефинисану стратегију, али највећим делом кроз орг. структуру. У релацијама проблеми се решавају кооперацијом, координацијом и усаглашавањем. Постављају се правила, а ко не игра ко правилима , не игра поново у истом тиму. Предузетници су више наклоњени неформалним релацијама у форм. уговорима. Блиске везе са добављачима, где се знање и информ. деле воде ка великом успеху. Ове релације засноване су на поверењу, са обостраним интересима. Јака орг.арх. може бити:1. интерна-фокусира се на запослене, осећај колективизма, и захтева велику безбедн. посла. Настоји се да се ограничи индивидуалност. 2. екстерна-за сваку страну постоји разлог сарадње. Архитектура утиче на избор стратегије, као што страт. утиче на арх. Услед сталних усвајања промена на тржишту, тешко је копирати предуз.арх.

50. ПРЕДУЗЕТНИЧКА КУЛТУРАДа би организација била конкурентна, мора имати спец. корпоративну културу. По деф. то је:-начин на који обављамо ствари- предиспоз. да се понашамо на одређени начин- начин на који предузеће види себе и своје окружење- стечено знање и искуство које појединац користи у развоју свог орг. понашања. Да би се појам културе разумео, одговарамо на 3 питања: шта се жели остварити?циљ.ко смо ми?мисија. како то треба остварити?стратегија. За управљ. организацијом битно је управљање орг.културом које обухвата сет управљачких актив. – стварање, овладавање и промена културе. Стварање подраз. настанак идеје код оснивача (окупља кључне људе који имају заједничку визију са основачем), - овладавање културом – процес прихватања култ.вредности од стране сваког појединца, -промена и развој културе-да би била успешна прво треба уочити потребу за променом и обезбедити неке услове: сви запослени учествују у промени културе, мењајући лично себе; оцена од стране купаца и подређених, на свим нивоима презентовати слике задовољења/незадовољења; промена реба да одсликава природну културу компаније; употреба постера, публикација и др. пропаганде; свечаности које истичу успешна остварења; када је могуће купце и подиспоручиоце треба позвати и охрабрити да учествују у активностима компаније које се односе на квалитет.

51. ФОРМИРАЊЕ КУЛТУРЕФормира се на основу уверења, вредности и претпоставки, орг. процеса и понашања запослених. Понашање у орг. може бити под утицајем интерног и екст. окружења. 4 димензије утицаја окружења: 1. индивидуализам у односу на колективизам(САД,Брит.,Канада,Аустралија, НЗ –културе са израженим инд.) Ј.Амрика, Пакистан- колектив. 2. моћ дистанце –степен неједнакости међу људима и њихова воља да то прихвате 3. избегавање неизвесности. Културе које је мало избегавају доприносе флексиб. такве културе прихватају промене и цене иницијативност рад у тиму и преуз. ризика. 4. мушкост у односу на женскост. Ова димензија односи се на квалитет живота. Мушкост се односи на постигнућа, конкуренцију и успех, тако да земље са израженом мушкошћу наглашавају финан. и матер. достигнућа са социјалним престижом и статусом. Женскост-скромност, компромис, кооперација (потреба за квалитетнијим начином живота)

52. УЛАЗНЕ И КОНКУРЕНТСКЕ СТРАТЕГИЈЕ Као најзначајније улазне стратегије сматрају се:

1. Стратегија иновативности нуди се бољи производ или услуга по нижој цени како би се задовољило незадовољство потрошача)2. Стратегије имитације ( понуда је слична или идентична постојећој)3. Стратегије неухватљивости ( показују се потребе секундарних потрошача и тако избегавају реакције лидерских предузећа на постојећем тржишту.)

Када једном уђе на тржиште ново предузеће мора да одабере и одређену конкурентску стратегију како би се виделе његове конкурентске предности (ниски трошкови производње и диференцијација производа и ширина те конкурентске предности.Један тржишни сегмент или цело тржиште)

Разликујемо следеће конкурентске стратегије:1. Вођство у трошковима (када се послује на принципу економије обима по најнижим трошковима,нарочито најнижим фиксним трошковима по јединици производа .2. Трошковна умереност (када предузеће жели да оствари предност у трошковима

на једном тржишном сегменту)3. Диференцијација производа (када предузеће жели да задовољи потрошача и по

дубини и ширини и то на најбољи начин)4. Усмереност на диференцијацији (када предузеће жели да оствари предност у

диференцијацији производа и то на једном тржишном сегменту.)5.

53. ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ СТРАТЕГИЈЕ

Овде разликујемо следеће стратегије:

1. Стратегија бити први, а истовремено и најбољи. То је стратегија која тежи водећој позицији на тржишту или у привредној грани, то је стратегија највећег ризика и неизвесности. Не прашта прављење грешака и не даје другу шансу. Ово је стратегија где нема делимичног успеха или делимичног неуспеха, овде постоји само тотални успех или тотални неуспех. Ова стратегија ако је успешна доноси највеће награде у облику веома високих профита и екстрапрофита као и у облику монополског положаја на тржишту или у грани.

2. Стратегија ''Погодите их тамо где вас не очекују'' она се остварује кроз 2 подстратегије:- стратегија креативне имитације (креативни имитатор користи туђ успех ), он не проналази нове производе већ старе постојеће усавршава и поново их позиционира на тржишту- стратегија ''Предузетнички џудо'', има за циљ освајање водеће потивије на тржишту или сегменту тржишта, али не у директној конфронтацији са постојећим лидерима , предузетнички џудо иде тамо где они (лидери) нису.

3. Стратегија еколошких ниша има за циљ освајање монопола на мањем тржишту или производњи.

Постоје 3 стратегије еколошких ниша:

1. Стратегија наплатне рампе (мора да буде мала и дискретна и да не привлачи пажњу

пажњу конкуренцији што је најпожељнија позиција за предузеће)

2. Стратегија специјализованих знања и вештина (захтева увек нешто ново тј. захтева истинску иновацију)

3. Стратегија специјализованих (специјалних) тржишта. Спец. тржиште се проналази посматрањем и анализирањем наших могућности на њему). Највећа претња специјализованих тржишта настаје када оно изгуби своју ексклузивност и тако тако постане масовно тржиште.

54. ПРЕДУЗЕТНИЧКА КАРИЈЕРА И УСПЕСИ И НЕУСПЕСИ ПРЕДУЗЕТНИКА

Предузетништво је једно од најдинамичнијих подручја пословања. Ту се може управљати сопственом каријером и каријером својих запослених. Према временском критеријуму свака каријера има 3 основна стадијума:

1. Каријера раног доба (спорт, естрада)2. каријера средњег доба3. каријера старог доба (политичари)

Као главни (позитивни) критеријуми за успешну каријеру предузетника смтрају се:1. сарадња2. космополитизам3. поверење4. проактивност (гледање напред)5. љубав

Као главни (негативни) критеријуми за неуспешну каријеру предузетника се сматрају:1. ауторитатизам2. провинцијализам3. неповерење4. реактивност (гледање уназад)5. мржња

До успеха у предузетничком подухвату се долази кроз:- напоран рад и посвећеност- обезбеђење тражње за производима и услугама- менаџерску компетентност- срећу

Главни узроци неуспеха су:- менаџерска некомпетентност или неискуство- незаинтересованост- слаби системи контроле (не прате се трошкови, ниво производње, продуктивност, итд.)- недовољнио капитала.

55. ЖИВОТНИ ЦИКЛУС МАЛОГ ПРЕДУЗЕЋА

Приказаћемо га графички на следећи начин (у функцији времена)

1. Настанак2. опстанак3. успех4. преузимање – предлог акција проширење капацитета5. зрелост6. опадање – под утицајем макроекономских фактора

1. Настанак предузећа је кад је регистровано код надлежних институција (регистар) кад постаје правно лице У фази настанка мало пословање добија снагу правну и економску идентификацију и правни и економски идентитет и легитимност (регистровањем као правног лица код надлежних привр. судова)

2. У фази опстанка главна брига малог предузећа је како опстати на немирном и динамичном тржишном сегменту и ту власник доноси веома битне одлуке нарочито око даље организације предузећа како би добило развојну тенденцију у функцији времена

3. У фази успеха питање је да ли се стабилизовати на одређеном профитабилном нивоу или кренути у даљи раст.

4. У фази преузимања основно питање је како финансирати тај раст и да ли је власник вољан да подели одговорност у функционисању предузећа продајом својих акција с другим субјектима

5. У фази зрелости предузеће контролише финансијски добитак и задржава пословни дух који је и довео до тог добитка

6. У фази опадања као нормалној фази на животном путу новог предузећа поставља се питање адаптираности (прилагодљивости) на промене које долазе из окружења.

56. БУДУЋНОСТ ПРЕДУЗЕТНИШТВАСАД су и даље најперспект. подручје за развој и ширење пред. подухвата. Тамо постоји развијена предузетничка инфраструк. и клима, окренутост радно способне популације ка самозапошљавању и бројни облици едукација како успешно отпочети, управљати и развити сопствени бизнис. Предуз. и пред. економија од почетка 90г излазе из оквира америчког феномена. Као ново пред. друштво јавља се Јапан. Јап. влада доприности креирању услова и климе погодне за развој пред. иницијативе. То ради на нац, рагионалном и локалном нивоу, путем законске регулативе и финан.подстицаја.У преко 50 градова постоје кредитно гарантна удружења, која помажу малим и ср. предуз у обезб. кредита преко банака, гарантујући враћање дуга. У Јапану је посебно стимулативан Закон о привредним мерама за ревитализацију малих и ср. предузећа. Јап. влада обезбеђује преко одређ. институција пружање саветодавних и консалтинг ангажмана, технич.помоћ у опремању малих и ср. пред. Европске развијене земље такође интензивно раде на стварању пословне климе која охрабрује оснивање и покретање већег броја нових фирми. Европа треба снажније да мотивише испољавање предуз. набоја и потреба, да индентификује кључне факторе за стварање климе у којој ће се предуз. иницијатива и посл. активност брже развијати. Циљ је да се подигне ниво предуз. у Унији што је и

урађено. У Лисабону је 2000.г. Е Савет дефинисао своје циљеве у областима запошљ. и екон. реформи. До 2010. Унија треба да постане најконкурентнија и најдинам. светска економија базирана на знању, са много више атрактивних послова и могућности запошљвања. 2001 ЕВ савет дефинисао је стратегије за одрживи развој, утврдио потребе за трансформацијом привреде да би се до 2010 створило 15 мил.нових послова. Савет је усвојио повељу за мала предуз. која покрива области: образовање и обука з апредуз, јефтинији и бржи почеци, боље законодавство и прописи, доступност вештина, побољшање онлајн приступа, порез и финанс. питања. У Барселони је 2002 на пролећном заседању Савета прихваћен предлог Европске комисије за објављивање зелене књиге о предузетништву. ЕЦ једном годишње издаје ''Смернице екон. политике'' у којима се препоручују мење за подстицање предузетништва кроз порезе и регулативу за нове и постојеће бизнисе.

57. ПРЕДУЗЕТНИШ. У ЕУЕвропљани још увек виде администр. баријере као главну препреку за започињање бизниса. Евр. комисија приметила је повољан тренд у смислу времена које је потребно да се оснује посао. Просечно време је 12 радних дана, а 24 за приватно друштво са огр.одг.Ове бројке настављају да падају. Још увек треба даље побољшавати процедуре, места контаката, формуларе, потребне лиценце, дозволе, трошкове. Главна препрека је и приступ финансијама за нове предузетнике. При обезбеђ. банкарских кредита, банке траже позитивно стање и колатералну гаранцију коју нове фирме обично немају. Поред банкарских зајмова новим фирмама је потребна и неформална подршка. Подела ризика између банака и инвеститора у привр. сектору и јавним фин. институцијама специјализованим за мала и средња предузећа је ефикасан начин за јачање оскудних јавних фондова. Пропали предузетник се сусреће са срамотом неуспеха. Отплаћивање заосталих дуговања може трајати годинама, ти људи могу изгубити личну имовину. Закони о инсолвентности би се могли ревидирати тако да смање препреке за поновни почетак за поштене предузетнике. Белгија је те законе прилагодила да предуз. омогући да спасу бизнис. У ЕУ – у неким земљама не, умањује се опорезивање потенцијалних самозапослених људи.