Literatura:

1.Pravopis srpskoga jezika (Matica srpska, izdanje posle 2010.) Jovan Jerković, Mitar P.Miša 2.Ivan Klajn - Rečnik jezičkih nedoumica (sva izdanja od 2004.)

3.i ne baš Pavle Ilić i drugi jezički priručnicitest: (75min, nema negativnih bodova)

Konsultacije: četvrtak 12:00 - 13:30 katedra za srpski jezik

Primer nekog pitanja:

1.Napišite pravilno bela reka(reka), bela reka (mesto), bavnsko jezero (jezero), binička morava(reka), jezerska planina, novo brdo, đakovica2.Ispraviti greške u rečenicama 1. Svi smo mi studenti beogradskog univerziteta, ali samo nas nekoliko upisalo je filološki fakultet. 2.Stanujem blizu osnovne škole Mladost. 3.Junaci njegove priče su Mehmed Aga i Ibrahim Paša. 3.dopisati crticu gde je potrebno. 4. kako se pišu pridevi na -ski (Van Gog, Južna Koreja, Novi Zeland) 5.Napiši rečima broj 5661 7.napisati šta znače neke skrećenice (žarg. red. neol.)8. lapsus lingue 9.izrazi latinskog porekla 10.dopuniti rečenicu odgovarajućem oblikom *koji* 11.upotreba zbirnih brojeva (jedanaestoro)

Pravopis se pojavio 93 godine.Osnovni prinicipi pravopisa (ortografija)1) propisuje kako treba pravilno govoriti (internacionalni termin: ortoepija)2)pravila pisanja: veliko slovo, interpukcija, skraćenica, spojeno i odvojeno pisanje rečiPravopis označava i sam način pisanja-fonetika i fonološki pravopis (bliska - blizak)Naš pravopis je fonetski ali sadrži neke elemente etimološkog.

I Osvnove pisanja velikog slova (55-74)1.vlastita imena (vlastita imenica nije Novi Sad, to je vlastito ime)2.prva reč u rečenici, prva reč nekog dela teksta3.reči iz poštovanja

VLASTITA IMENA

mogu se sastojati od jedne ili više reči: imena, prezimena, nadimci, ustaljeni atributi i titule kao deo imena Dušan Silni, Prokleta Jerina, Aleksandar Dima Otac, Petar Prvi Karađorđević, Božić Bata, Sneško Belić, Ružno Pače, Majka Jugovića, Majka Hrabrost, Da Vinči, Leonardo da Vinči, Todor od Stalaća, Milić od Mačve

Pridev sveti: Novi pravopis * svuda se piše velikim slovom ( praznik, crkva, slava)Sveti Stefan, Sveti Simeon Mirotočivi

Pridevi na -ov/evJovanov, Petrovićev, Imena naroda, naselja, oblasti i kontinenata Srbin ( zajednička imenica), Lužički Srbi, KragujevčaninPridev stari (geografska odrednica)-malim slovom... vojvođanski Mađari, drevni GotiImena gradova, sela, država, pokrajna, kontinenata sva se pišu velikim slovom.Banatsko Novo Selo, Petrovac na Mlavi, Kosovo i MetohijaMletačka republika , Tursko carstvo, Treći rajh, Evropska unija, Fruška gora, Balkansko poluostrvo ( svi oblici reljefa, planina, ostrva , rekal ,mora, okeani piše se samo 1.reč velikim slovom) Zapadna Morava, Egejsko more, Sveta gora, ako ne označava ostrvo već državu Sveta Gora.Horoskopski znaci pišu se velikim slovom Mali medved, Ovan, Veliki M...Oblak, Strelac, VodolijaImena delova grada, trgova, ulica (ako su ulica i trg na prvom mestu pišu se velikim slovom)Banovo brdo,Stara čaršija(deo Kruševca), Trg Oslobođenja, Studentski trg, Bulevar kralja Aleksandrastranke, sportska takmičenja, manifestacijeKomercijalna banka, Matica srpska, Crveni krst, Osnovna škola „Petar Petrović Njegoš“, Dejvis kupNazivi praznika i istorijskih događajaUskrs, Veliki petak, Dan zaljubljenih, Prvi svetski rat, Francuska revolucija, Đurđevi stupovi, Pećka Patrijaršija, Brankov most, Novi most, Hram Svetog Save, Povelja cara Lazara, Sveto pismo...

Malim slovom pišu se pridevi na ski (čki, ški), vi, ni vukovski, božićniZemlja,mesec, sunce kada ne označavaju nebeska tela malim slovom. Danas je mlad mesec.Kada su ratovi u množini pišu se malim slovom.punski ratovi, krstaški ratovi, iračko - iranski rat, srpsko - bugarski ratReči iza rednog broja X beogradska gimnazijaU pismima tekst u nvoom redu počinje velikim slovimaReči iz poštovanja samo ako se obraćamo jednoj osobi! Vas, Vašeg, Vaša svetosti, Vaše veličanstvo , Vaša ekselencijo (obraćanje ambasadoru)Njegova svetost patrijarh Irinej.

PISANJE VELIKOG SLOVA

1) Predeo je bio objasjan sunčevim zracima.2)Neptun je planeta Sunčevog sistema.3) Kroz suncobran od trske ne prolazi sunčeva svetlost.

Ako je u pitanju banja, kada se misli na lečilište, banja je malo, a ako je u ovkiru naselja onda se velikim slovom piše. Mataruška Banja

Henrih Osmi, Jovan Krstitelj, Sulejman Veličanstveni, Pinije Mlađi Crna Gora, Novi Zeland, Habzburška monarhija

Dubrovačka republika, Južnoafrička Republika, Osmanska carevina, Obala Slonovače, Divlji zapad, Zapadno rimsko carstvo

Babina greda-litica; Babina Greda-selo; Babin zub-vrh; Babin zub-biljka; Demir kapija- klisura, Demir Kapija-naselje, Suva Reka-naselje, Beli Drim-reka; Pocerski Pričanović-selo; Crna reka-reka i predeo, Savin kuk-vrh, Gornje Polje-selo, Beli Manastir-naselje, Fruška gora

1) Konstantin Sergejevič Stanaslavski, rođen u bogatoj moskovskoj porodici Aleksejev, osnovao je Društvo umetnosti i književnosti pri malom teatru u Moskvi.

2)U nekim navodima tvrdi se da su Eturci Sredozemnim morem stigli iz Lidije u Maloj Aziji, a u nekim da su došli kopnom iz srednje Evrope.

3)U opštini Novi Beograd tvrde da je kod hotela „Jugoslavija“ granica između Zemuna i Novog Beograda, pa tako zgrada SIV-a pripada novobeogradskoj opštini.

4) Ovogodišnja manifestacija Raške duhovne svečanosti, osamnaesta po redu, završava se na praznik Preobraženje.

5) Vladavinu kralja Petra Prvog Karađorđevića obeležio je Carinski rat sa Austrougarskom i balkanski ratovi.

6)Crkva Svetog Tripuna u Kotoru pripada i ...... kao i Petrova crkva kod Novog Pazara, najlepša crkva građevina prednemaćke Srbije.

7)Prošetali smo se parkom kod Hrama Svetog Save i Narodne biblioteke, a oni Pionirskim parkom uz Stari i Novi uvor...Trgom Nikole Pašića.

8) Aleksandar Dima Otac dao je rezidenciju u Parizu ime Monte Kristo po svojoj knjizi „Grof Monte Kristo.“

9) Sveta gora je grčko poluostrvo na kojem je smeštena jedan samostalna država na svetu – Sveta Gora.

SPOJENO I ODVOJENO PISANJE REČI

Spojevi reči se pišu:1) spojeno – složene2) odvojeno – sintagme3) s crticom – polusloženice

SPOJENO PISANJE

Rečca ne se piše spojeno uz imenice, trpne glagolske prideve, predeve, glagole neću, nemati.

Najjači, najstroži

Neki novi imenički spojevi stranog porekla

rokenrol, imejl, laptop, lajtmotiv, reintakar, štranploča, bodigard, plejbek, vizitkarta, krempita, postpejd, bebisiterka, štrajhbraher, bandidžamping

vangogovski ( Van Gog), fruškogorski ( Fruška gora), novozelandski ( Novi Zeland), šarplaninski ( Šar planina)

Imenice i pridevi postali od višečlanih brojeva pišu se spojeno.dvadesetpetica, tridesetogodišnji, tridesettrojka, sedamdesetpetogodišnjica, dvadesetčetvoročasovni

svetlozelen, crvenkastosmeđ, tirkiznoplav, tamnožut, a drugo pravilo važi ako su 2 paralelne boje

Neke modalne reči: nažalost, naizgled, doduše, takoreći, pritom, naime, zapravo, uistinu

Spojevi sa auto( u smislu sopstveni ), sa foto, polu, makro, mikro, mega, super, esktra

autobiografija, autogol, autosugestija, fotosinteza, fotoćelija, fotosfera, fotoefekat, polufinale, polubog, makroekonomija, megazvzeda, megahit, multikulturan, ekstraprofit, superspektakl, superliga

ODVOJENO PISANJE

Rečca ne ( u odričnom obliku) uvek se piše odvojenone sme, ne znam, ne htedosmo, ne bismo pošli, ne uradiše...

ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će ako se glagol završava na ći

doći ću, snaći ćeš se, reći ćemo, stići ćete, ići ćeš, ubi će predlog uz zamenicu, prefiks ni ili i sa mnom, preda mnom, s njima, za njim, uza me, s njom, za se... Višečlani brojevi odvojeno (zbirni, redni)

dvadeset i jedan, devadeset i trojica, dvesta i dvoje, trideset prvi...Izrazi sa ipo dva i po, godinu i po, kilogram i po, kilometar i po...Dobro došli u naš grad!Gosti su nam uvek dobrodošli.Ako između dobro i došli možemo ubaciti nam piše se odvojeno.

Rečca li ( da li , ne bi li, znaš li, bi li) Spojvei predloga i imenice ( na primer, bez sumnje, po podne, polse podne (ali

kao izvedene imenice spojeno.Proveli smo divno popodne. kada je radijska ustanova odvojeno Radio Beograd, Radio Novi Sad...

PISANJE SA CRTICOM

remek-delo, doboš-torta, spomen- ploča, šiš-ćevap, sahat-kula, đul-bašta, ćeten-alva, gas - maska, veš-mašina, kvar- lampa, tuš-kabina, meč-lopta, fiks-ideja, top-lista, bar-kod, fer - plej, kokmpakt-disk, imejl-adresa, mis-mediji, top-model, džambo-džet, kol-centar

Spojevi imena koji se ne menjaju sa titulim : Smail- aga Čengić, Jusuf-efendija, Husen-beg, Omer- paša Latas, Musta- kadija, sultan Osmi-ha...

Kada se označava kombinacija različitih bojacrno- beli (film), crveno-beli (dres), crno- žuta (suknja),

srpsko-ruski (rečnik), kosovsko- resavski (dijalekat), srpsko-turski (ratovi), Moravsko- vardarska (dolina), dve- tri, trojica-četvorica, godinu-dve, korak-dva, reč-dve, povuci -potegni, zbrda-zdola, kad-tad, rekla-kazala, tamo-amo, danas-sutra, malo-pomalo, koliko - toliko, ha-ha-ha, tika-taka, av-av, tu-tu, dum-dumugljen-dioksid, bakar- sulfat, x- zraci, g-žica, ce- vitamin, de- dur, ef-mol, ge-mol

Spojevi sa auto (automobil), foto, videoauto- put, auto- mehaničar, auto- karte, auto-škola, Auto- komanda, auto-moto savez, foto - aparat, foto-model, foto-reportaža, foto-montaža, foto-robot, avio-kompanija, avio-karta, radio-aparat, radio- stanica, radio-televizija, radio- reporter, video-klub, mini- val, mini - golf, mini-haljina, mini-suknja, književnoumetnički

Ispred i iza crtice se ne kuca razmak.

TOPOGRAFSKO- PRAVOPISNE NAPOMENE

Obavezno jedno pitanje bude na ispitu (tekst u kome nedostaje razmak, rečenice koje nisu tačno otkucane)

SPACE(razmak pri kucanju)

tačka (.)

Ispred tačke ne postoji razmak, iza tačke razmak postoji. (6. 12. 1988.(razmak) godine)Nema razmaka pri obelezavanju paragrafa (pri uzastopnom navođenju i slično).

zapeta (,)Ispred zapete nema razmaka, iza je obavezan.Nema razmaka kdo decimalnih brojeva:(99,50 din 13,6%)

dve tačke ( : )Ispred dve tačke ne postoji razmak, iza postoji)Rekao je: „Uskoro krećemo!“Ispred i iza dve tačke postoji razmak kad su one znak za deljenje ili razmeru.6 : 2=3 (3 + 2 ) : 2

tačka i zapeta ( ; )ispred nema, iza je razmak obavezan.Kada imamo nabrajanje, obavezno se na kraju prve senkvence stavlja tačka i zapeta pod a)......; b)....;

tri tačke ( ...)Kada označava da nema dela reči, tako se bez razmaka uz tu reč pišu tri tačke bez razmaka od te reči.Kada postoji razmak i ispred (...) kad u sredini rečenice nešto nedostaje i kada se navodei citat.Odnosno, ispred tri tačke i iza njih postoji razmak kad su one znak da nedostaje deo rečenice.

Crtica ( - )Ispred i iza crtice nikad nema razmaka.(dva-tri, za-da-tak, 200-godišnjica)

Crta( --)Ispred i iza crte ima razmaka kada ona zamenjuje navodnike (upravni govor)Kada se obeležava umetnuti ili istaknuti deo rečenice, neku suprostavljenu vezu, sastavnu vezu u kojoj su nazivi višečlani.

Pruga Beograd(razmak)--(razmak)Bar

3.12.1963.(razmak) --(razmak) 4.10.1964Nema razmaka kada označava relaciju i kad postoje predlozi od dopruga Beograd--Niš; nema razmaka ispre di iza crte jer Niš nije višečlan

Upitnik ( ? ) Uzvičnik ( ! ) i upitnik i uzvičnik (znak čuđenja ?!)Ispred ovih znakova nema razmaka a iza ima.

Navodnici ( „“)Iza navoda nema razmaka, a iza izvoda ima.U romanu „Seobe“ kod slova s nema razmaka, a posle izvoda postoji razmak.

Polunavodnici ( )ʻ ʼKao i kod navodnika važi pravilo.

Apostrof ( `)Apostrof zamenjuje ispušteno slovo one se takoi ponaša što se razmaka tiče

Tilda ( ~)Ispred i iza tilde postoji razmak kad ona zamnjuje celu reč( odgajalište mesto gde se nešto odgaja,podiže, uzgaja: ~ živine, ~ stoke itd.)Isped tilde ima razmaka a iaz nej nema razmaka kada zamenjuje prvi deo reči

Plus ( + )ispred i iza razmak kad je sabiranje, a kad se obeležava pozitivna vrednost ili zamena za brojeve bez razmaka.Nema razmaka kad označava tvorbeni proces.( Dušan+ov+ac)

Znak za množenje ( x )Ispred i iza znaka puta nalazi se razmak.Crkva je dimenzija 12, 70 x 13, 40m.

Kosa crta ( / )Ispred i iza nema razmaka.2011/12 15m/s Ispred i iihza kose crte nalazi se razmak kada su u pitanju celine koje sadrže razmak u sebi i kada se citiraju stihovi, a ne prelazi se u novi red.Pučina plava(razmak) / (razmak (spava)

Procenta i promil ( % ‰)Ispred ovih znakova nema razmaka. 18% se plaća na usluge.Nema razmaka između 18 i %.

TEHNIČKA UPUSTVA ZA PISANJE TEKSTA (MICROSOFT WORD)

Veličina slova u osnovnom tekstu je 12pt, u spisku literature i izdvojenim citatima u tekstu 11pt, u napomenama 10pt, u naslovu rada 16pt, u podnaslovima i nadnaslovima 14pt.Paginacija (obelećavanje strana) vrši se u arapskim ciframa smeštenim iznad teksta u gornjem desnom uglu st tim što se prva strana gde je naslov ne paginira.Paragrafe formirati tako da prvi red bude uvučen a desna strana poravnata.Numeracija paragrafa primenjuej se radi unakrsnih upućivanja.Za nju se obično koriste arapske brojke: 1, 2, 3, ii 1.1; 1.2; 1.3;Za bibliografske jedinice u spisku literature na kraju rada reba primeniti opciju Haning (izvučeni prvi red)Osim normalnog sloga kojim se piše osnovni tkest, može se još koristiti masni slog (bold), kurziv ( italic)Masnim slogom ističu se brojevi na početku paragrafa, pojedine ključne reči u tekstu, ali nikako veći delovi teksta! i bibliografske skraćenice u spisku literature, ali ne i u samom tekstu. Kurziv se koristi pre svega za jezički materijal, tj za reči koje se navode u sklopu filološko-lingvističke diskusije, sa izuzetkom onih pisanih grčkim alfabetom, koji je već u normalnom slogu dovoljno ditinktivan.Kurzivom se ističu naslovi knjiga i časopisa ne i nazivi članaka u časopisima.

Navodjenje citata

Neophodno je u svakom slučaju ukazati na izvor citata. U tekstu se to radi skraćeno (samo prezime, godina i broj strane) jer se celokupna literatura navodi na kraju reda.(Tomašević 2002: 355)Na isti način dajemo izvor u zagradi kada parafraziramo ili ako hoćemo da uputimo na neki rad u kojem se opširnije o nečemu govori. ( o tome vidi: Tomašević 2002: 233)

Vežbe:

1. U rečenici Misliš li na Svetog Stefana ili na Sveti Stefan? podvuci oblik koji se odnosi na ličnost a ne na geografski pojam.Ako je akuzativ (živi) biće jednak nominativu, a ako je akuzativ (neživi) biće jednak genitivu.

2.Dopuni odgovoarajućim oblikom koji1.eno mladića ______ (kojeg) smo juče upoznali.2.to je problem _______(koji) ne mogu lako da rešim.3.to je narod ______(koji) u našoj zemlji cene i vole.(ako nismo sigurni gledamo na šta se odnosi zamienica: na naord)4.plan____ (koji ) smo doneli.5.direktor ____(kojeg) smo izabrali.

3.Pronađi greške.

1.Njegova jedina uteha je bila u tome što je znao d se njegov napadač neće dočepati onoga po čemu je došao2.Uprkos budalastosti Mikijevih ispruženih ruku koje (treba da stoji koji) su pokazivali vreme, to je bo jedini sat kojeg je Langdom ikada nosi.3.Njihovi _____(alibiji) inspektoru su bili sumnjivi.4.Na vrhu zgrade su im ____ (ateljei).5.Obe vlade su dale svoje demantije (od demanti) i rezimee (od rezime)6.množina: ____(drvo) sistemska i supletivna1.od ____(drveća) nevidiš šumu.2.oko naše zgrade posadili su nekoliko ____ (drveta)3.otišao je u šumu da donese ____ (drva) za potpalu.drva -kada je u pitanju značenje ogreva.i sa množinom imenice dugme postoje razlike. dugmad(zbirna) dugmići i dugmeta.

4.Greške:1. Izboz naše robe (ne naših roba)2.inostranom robom ( ne inostranim robama)3.ne takva ponašanja (nego takvo ponašanje)4.da li znaš da su neka od odvih drveća starija? (treba da stoji drveta)5.ova novina se vrlo lako čita. (treba ove novine -prularia tantum)

GREŠKE MOTIVISANE NEDOVOLJNIM POZNAVANJEM MORFOLOGIJE SRPSKOG JEZIKA

Imena stranog porekla:

Strana imena i prezimena menjaju se po padežima i kad se upotrebe zajedno i kada se se svako od njih upotrebi posebno.Mel Gibson - Mela Gibsona; Andre Žid- Andrea Žida

Ruska muška prezimena koja se završavaju na in/ov/ev u instrumentalu imaju nastavaom -om Ivan Bunjin-Ivanom Bunjinom; Ivan Turgenjev - Ivanom Turgenjevom

Kada se imena i prezimena muškaraca preuzeta iz azijskih jezika (kineskog, korejskog, vijetnamskog) navode zajedno menja se samo poslednja reč.Mo Jen- Mo Jena; Mao Cedung- Mao Cedunu (vidim)

edrugim slučajevima ostaju nepromenjena.Ako se ime završava na -a, a prezime drugačije, menja se samo ime.Viktorija Azrenka-Viktorijom AzarenkomŠarlota Bronte- Šarlote BronteEjmi Vajnhaus- O Emmi VajnhausRuska ženska prezimena koja se završavaju na (i)na, -ova/eva u dativu imaju nastavak -oj

Marija Šarapova- Mariji Šarapovoj

PRIDEVI

1.Saharin služi za spravljanje lekova ____(namenjen) rešenje (namenjenih) dijabetičarima.2.Toliko o prepisci izmenju Rilkea i Žida ___ (vođenoj) početkom ovog veka.3.Razgovarao sam sa direktorom kulturnog centra __(osnovanog) pre nekoliko godina.u zagradama su rešenja.

Nad ostvrom punom čempresa i bora. Treba punim čempresa i bora.

Komparativi:strog-stroži besan-bešnji visok-viši gorak-gorči gust-gušći tesan-tešnji vruć-vrući krotak-krotkiji jedak-jetkiji (ako je neki čovek jedak to znači da je zajedljiv)

Da nam grad bude čišći! treba čistijiMoramo pronaći najoptimalnije rešenje. Pridev optimalan se ne komparira.

Milica-Miličin Prijateljica-prijateljičin

ZAMENICE

Zamenica SAV u srednjem rodu glasi SVE (sve vreme, sve troje) i deklinacija je SVEG, SVEM za razliku od prisvojne zamenice svoj, svog, svom.Svom imanju znači svjem imanju.svog znanja znači svojeg znanja.

Lična zamenica za svako lice (sebe) je prisvojna zamenica za svako lice (svoj) upućuju na subjekat.Ubrzo su mladenci, sa sve kumovima...*sa svim / sa svom*zajedno /skupa sa (svim/čitavom)*čak (i) sa*uključujući i U grupi nas je jedanaestoro,sa sve toncem i pevačem.Može se preformulisati i ovako: U grupi nas je jedanaestoro zajedno sa toncem i pevačem.

Još neki izvorni izrazi i izreke:

Ad acta (ad akta). lat. doslovno: k spisima, tj.među (ostale) spise2.odbaciti predmet ne uzevši u obzir izneseni zahtev.Ad infinitum (ad infinitum), lat. u beskraj, u nedogled... isto i in infinitumAlpha et omega ( alfa et omega) lat. od početka do kraja, sve i sva)Á propos ( a propo) fr. u pogledu (toga), s tim u vezi, to me podseti da kazemA tergo (?)Belle époque (bel epok) fr. doslovno: lepa epoha, doba lepoteBona fide (bona fide) lat. doslovno: u dobroj veri; pošteno, bez zadnjih nameraCʼest la vie (se la vi) fr. Takav je životCherchez la femme ( šerše la fam) fr. doslovno: tražite ženu(žena uzrok zapleta)Cirulus vitosus (cirklus višozus) lat. pogrešan, zatvoren krug, u logici ispravno dokazivanje ili objašnjavanje nekog pojma njim samim, u prenesenom smislu: začarani krug, bezazleni položaj.Contradicio in adjecto ( kontradikcio in adjekto) lat. doslovno: kontradikcija u pridevu „okruglo pa na ćoše“ „čestita varalica“ pridavanje nečemu svojstva suprotnih samoj suštiniCorpus delicti (korpus delikti) lat. doslovno: predmet zločina, materijalni dokaz o izvršenju zločina.Cun laude ( kum laude) lat. s pohvalom, s visokom pohvalom. Završio fakultet cun laude.Curcilum vitae ( kurikulum vite) lat. doslovno: tok života, biografija C.V.déjá vu ( deža vi) fr. psihički već viđeno, osećaj poznatogélan vital ( elan vital) fr. životni polet, energija koja pokreće život.Nekome nedostaje élan vital.En bloc ( an blok) fr. odjednom, sve zajednoDoneli su zakone en bloc.Enfant terrible ( anfan teribl) fr. doslovno užasno dete, crna ovca u porodici, nemoguće dete. Prvi upotrebio Viktor Igo u svom romanu. Neko ko želi reći nešto što je neprijatno, a što niko ne želi da čuje.Entre nous ( antr nu) fr. među nama, u poverenjuEt cetra ( et cetra) lat. i drugo, ostaloDomaći:

1. Eo ipso-2. Ex cathedra-3. Ex libris-4. Fait accompli-5. Fin de siècle-6. In extenso-7. In vitro-8. Lege artis-9. Licentia poetica-10. Lingua franca-

11. Melting pot-12. Non plus ultra-13. Numerus clausus-14. Per se-15. Persona (non) grata-16. Per tu-17. similis simili gaudet-18. spiritus movens-19. Tabula rasa-

A.D. н.е. нова ераcf. (confer) уп. упоредиcorr. (correxit) испр. исправиоetc. (et cetera) итд. и тако даљеIb./ibid. (ibidem) исто исто делоId. (idem) исти исти ауторo.c. / op.cit. н.д. наведено делоpass (passim) и др. и на другим местимаs.a. (sine anno) б.г. без године издањаs.l. (sine loco) б.м. без места издањаs.v. (sine voce) код одреднице (речника)

Страни изрази

- Ad hoc– „за ту прилику, за ту сврху, за то“ (Он је човек аd hoc = он је прави човек за ту прилику); данас њиме означавамо поступке који имају тренутно дејство или вредност: одговорити аd hoc = у трену се досетити каквог-таквог одговора, решење аd hoc = на брзину нађемо решење.

- Alias – „у друго време, у другој прилици, друкчије назван“ – умеће се између првог имена и псеудонима (Антоније Пушић, аlias Рамбо Амадеус); ова реч деловаће подсмешљиво ако иза дође неки типично српски надимак, нпр. Живорад Михајловић, аlias Жика Муштикла.

- Circa /цирка/ - „отприлике, око“, када износимо заокружени број (цирка 200 00 аутомобила); погрешно је рећи „цирка око“ или користити ову реч са незаокруженим бројем.

- De facto – „према чињеничном стању, фактички“; ако се каже да је власт de facto у рукама неке личности, то значи да дотична личност није формално овлашћена, а поседује власт; за личност која има формално власт, а у ствари је нема, казали бисмо de jure /дејуре/ = „правно гледано“.

- Alibi–„другде“; употребљава се као именица (→ множина је алибији).

- Modus vivendi – „начин живота“; најчешће уз глаголе тражити и наћи; тако кажемо да су сукобљене стране најзад нашле modus vivendi, тј. најзад су се споразумеле о томе какви ће убудуће бити њихови односи.

- Summa summarum – „збир над збировима“, чиме је Плаут хтео рећи „потпуно знање, компетан увид“; служимо се овим изразом углавном прилошки; наши изрази били би „све у свему“, „кад се све сабере и одузме“ и сл.

- Status quo–„стање као пре, пређашње стање“; када кађемо да је сукоб прекинут тако што је успостављен status quo, мислимо да је поново настало стање које је било пре сукоба.

- Pro forma–„тек реда ради“; ако се каже да је неко неког позвао у госте рro forma, мисли се да би домаћин у ствари био срећнији да тај гост не дође. Погрешно је рећи рro formе! Најбоље је користити наш израз „реда ради“.

- Grosso modo–„на дебело“; употребљавао се у фармацији, тј. упутствима за припремање лекова – нешто исећи grosso modo; „grosso modo може се рећи да...“ = „не улазећи у појединости, не сасвим прецизно (али прихватљиво)“.

- Mutatis mutandis–„уз неопходне измене“, нпр. „да би се програм сузбијања незапослености какав се спороводи у држави А могао mutatis mutandis спровести и у држави Б....“ = начела програма би остала иста, с тим што би појединости требало прилагодити.

- Sine qua non (у пуном облику conditio sine qua non) – „услов без ког нешто није могуће, неопходан услов“

- Lapsus linguаe – „спотицај језика“; ситне омашке у говору, нпр. децембар уместо септембар, али деценбар нијеlapsus linguаe!Lapsus calami = „спотицај пера“; омашке у писању.

- Sic–„баш тако“; стављена у заграде, ова реч служи да у тексту потврди нешто за шта би читалац помислио да је ауторова или штампарска грешка нпр. „овогодишње првенство Тексаса у гађању из револвера одржало се у Паризу (sic)“. Често се употребљава у полемичким текстовима кафа се иронично цитира противник или када смо увређени његовим речима (тад се може користити и узвичник).

- In memoriam – „у спомен“; некада се редовно користио у посветама, и то онда када се књига посвећује покојнику; данас у читуљама.

- A priori–„претходно, раније, унапред“; употребљава се да означи нешто независно од искуства, па према томе, означава логичку претходност значења, а не временску.Супротно јеа posteriori.

- In medias res – „у средину ствари“; означава почетак нечега без увода, одмах у центар догађања

- Ad acta – „к списима, тј. међу (остале) списе“, одатле наш израз „ставити аd acta“. Може да значи 1) одложити међу решене списе или 2) одбацити предмет не узевши у обзир изнесени захтев.

- Ad infinitum(= in infinitum) – „у бескрај, у недоглед“

- Alpha et omega – „од почетка до краја“; све и свја

- Á propos /а пропо/ - у погледу тога, с тим у вези

- A tergo – „с леђа, на стражњој страни“; а терго речник = обратни речник (према азбучном или абецедном реду завршетка).

- Belle epoque /бел епох/ - „лепа епоха“, време лепоте; у Француској од последњних година 19. века до Првог светског рата, када се развио ларпурлатизам.

- Bona fiole – „у доброј вери, поштено, без задњих намера“

- C’ est la vie /се ла ви/ - „такав је живот“ (пише се у оригиналу чак и у ћириличним текстовима)

- Cherchez la femme /шерше ла фем/ - тражити жену (жена је обично узрок разних заплета, сукоба или несрећа).

- Circulus vitiosus /циркулус вициозус/–„погрешан, затворен круг“; у логици означава неисправно доказивање или објашњавање неког појма њим самим. У пренесеном смислу: зачаран круг, безизлазан положај.

- Contradictio in adjecto /контрадикцио ин адјекто/ – „контрадикција у придеву“ тј. несклад у одређивању појма, придавање својстава супротних самој суштини појма који се одређује, нпр. „честита варалица“

- Corpus delicti – „предмет злочина“, тј. материјални доказ о извршеном злочину.

- Cum laude – „са похвалама“.

- Curriculum vitae – „ток живота“; кратак преглед живота и рада хронолошким редом; биографија.

- Déjà vu /дежа ви/ - „већ виђено, осећај познатог“.

- Élan vital – „животни полет“, енергија која покреће живот; основни термин у учењу француског филозофа Анрија Бергсона.

- En bloc /ан блок/ - „одједном, све заједно“.

- Enfant terrible /анфан терибл/ – „ужасно дете“; први пут употребио Виктор Игоу роману Деведесет трећа. Необуздана особа, слободна у исказивању непријатних истина.

- Entre nous /антр ну/ - „међу нама“; у поверењу. Упореди inter nos (лат.)

- Et cetera – „и друго, и остало, и тако даље“.

- Eo ipso – самим тим, само собом разумљиво.

- Ex cathedra–„са катедре“, тј. са меродавног, надлежног места; учено; екс катедра Петри = реч са Петрове, тј. папинске столице, која је, по догми објављеној 1870. непогрешива.

- Ex libris – „из књига“; знак на књигама ради означавања сопственика, обично се налази на засебном листу у почетку књиге, са именом власника и са графичким цртежима и украсима, алегоријама итд.

- Fait accompli – „свршен чин, готова ствар“; употребљава се када хоће да се каже да је неко нешто урадио без саветовања са другима.

- Fin de siècle – „крај ере“; француски термин којим се карактеришу суморне и болећиве појаве у књижевности и уметности с краја 19. века.

- In extenso – „у ширини“ тј, потпуно, нескраћено. Када се нпр. каже да се нечије речи наводе in extenso значи да се наводе дословце и у нескраћеном облику, у целини.

- In vivo – „уживо“; експерименти који користе цео, живи организам за разлику од парцијалног или мртвог организма, или in vitro („у стаклу“, и.е., контролисаном окружењу у епрувети или петријевој шољи).

- Lege artis– „по правилима умећа“; учинити нешто lege artis значи учинити по свим прописима струке (нпр. у медицини) а не само површно или делимично.

- Licentia poetica–„песничка слобода“; свесно одвајање од уобичајеног начина изражавања или граматичких норми ради постизања песничких ефеката.

- Lingua franca–„франачки језик“; мешани језик (темељи се на италијанском, уз додатак шпанског, француског и провансалских елемената и нешто арапских, турских и грчких речи), који се од 13. до 19. века употребљавао у трговини између Европљана,

Арапа и Турака по средоземним лукама. Хибридни језик, који служи као средство за споразумевање различитих народа.

- Melting pot–„котао претапања“; у пренесеном значењу:стапање досељеника различитих раса и народности у једну нацију.

- Numerus clausus–„ограничен број“; обично се мисли: ограничен број ђака који се могу уписати на неки факултет, високу школу и слично.

- Per se–„по себи“; учинити нешто per se, учинити нешто сам од себе, самоиницијативно, по властитој вољи.

- Persona non grata - „непожељна особа“. Ово је израз који се користи у дипломатији са специјализованим и правно дефинисаним значењем. Супротност од persona non grata је persona grata. То је омиљена особа, она која је код претпостављених у милости, личност од значаја.

- Per tu

- Similis simili gaudet – „слично се сличном радује“; нашла врећа закрпу.

- Spiritus movens – „дух покретач“; духовни вођа.

- Tabula rasa – „празна таблица“

Primer zadatka:1.Šta znače latinski izrazi:De facto, alias, sic, in medias res, in memoriam. lapsus calmi ( sa strane su ponudjena neka rešenja) poput u drugo vreme, u sredini stvari, u spomen, prema činjeničkom stanju....

2.Kada se pročita rečenica:Iz bolnice je izasao ojacan i ohrabren.(umesto ocajan)a)lapsus calmi b)lapsus linguaeNe mozemo sada,ad hoc, osvetljavati tako veliki problem.Neophodno je naći, modus vivendi,izmedju njih dvoje.Šah je mutandis (mutatis) i danas atraktivna vestina.Kada se pročitaju njegova dela, možemo reći da je Crnjanski summa sumarum, najveći pisac dvadesetog veka.

INDEKSI, POJMOVNICI, BIBLIOGRAFIJA

Ako je stručna literatura ne moramo čitati redom kada nam treba jedan podatak. Za to potoje indeksi koji se obično nalaze na kraju knjige, ili pogledamo širu bibliografiju.

Indeks ( registar) predstavlja azbučno ili abecedno sredjen spisak imena ili pojmova koji se javljaju u nekoj knjizi. Pored svakog imena ili pojma, daju se brojevi.Primer iz knjige: Vodič kroz BeogradZoran Aleksandar, vajar 50, 53, 80Zmaj Ognjeni Vuk, v. Vuk Branković ( vidi)

Pojmovnik ( registar-rečnik pojmova) predstavlja skup važnih pojmova koji su čitaoci manje poznati. Ređe se koristi. U medicinskim leksikonima.Primer iz knjige: Nova istorija umetnostiBareljev: videti reljefBazilika: rimska civilna gradjevinaBibliografija (literatura) predstavlja sastavljen popis knjiga odnosno radova koji su u vezi sa temom knjige u kojoj se navodi. Služi za dobijanje podatako o drugim knjigama. Primer: Kulturna riznica Srbije, Paleolit Srbija....Zadatak u vezi sa ovim: zamislite da citate neki tekst u nekoj knjizi...Ako ne znate sta znaci neka rec potražiće te....

Dijagrami, grafikoni i slično

Isti podaci predstavljeni na različite načine.Primer grafičkog prikaza ( primer nelinearnog teksta)Opšti priručnici ( u upotrebi je i termin „referentna literatura“)Spadaju: enciklopedije, rečnici i udžbenici. Enciklopedije: opšte i posebne. Rečnici: pojmovi, jednojezični, dvojezičniPrimer jednog specificnog rečnika: Miroslav Nikolić, Obratni rečnik srpskog jezikaObratni rečnik ( obrnuti, inverzni, a tergo) reči poredjane inverzno. Prvo će biti imenica na šKad su indeksi iznad odrednice ___ homonimija.Sve reči koje se završavaju na a bio kojim slovom da počinju, su na početku. Druga odlika: nema tumačenja značenja, imamo akcentovanu reč, da li je imenica ili glagol i u kom je obliku. Zbog toga sto nema značenja neki naucnici smatraju da su ovo indeksi a ne rečnici. Nedeskriptivni rečnik. Namenjen prvenstveno lingvistima. Druga svrha: matematička statistika...

Zadatak:Uazbučite inverzno:Useljenje, uzemljenje, seljenje, deljenje, odeljenje, prizemlje, preseljenje, odjeljenje, dijeljenje. Rešenje: deljenje, odeljenje, odjeljenje, dijeljenje, seljenje, preseljenje, useljenje, prizemljenje, uzemljenje.

IMENICE STRANOG POREKLA- deklinacione vrste koje se završavaju na vokalImenice stranog porekla prve vrste mogu se završavati na O, E,I, U

IMENICE NA -Edosije, defile, siže, bife, atelje, dekolte, kliše, kroše, rezime

Kako se ponaša završni vokal? Kao deo osnove, ne kao nastavak, ne gubi se , u 99% slučajeva ostaje e ( dosijea, dosijeu, akuz.mn. dosijee)Mali broj imenica na -e tipa genije, gde se e ne zadržava kroz promenu. genije, genijaKako glasi množina? Dosije, dosijeiIma li reči domaćeg poreklaa ( ne računajući lična imena i da su muškog roda) a da se ovako završavaju? brale, ćale...( nemaju množinu)

IMENICE NA -I

žiri, zombi, kikiriki, taksi, kolibri, kivi, remi, meniKako se ponaša završni vokal? taksija, kako glasi množina?Izmedju i i padežnog nastavka obavezno se piše J.Reči domaćeg porekla koji se završavaju na i? Poimeničeni pridevi( nema imeničku, već pridevsku deklinaciju) posilni, predsedavajući...

IMENICE NA -U

Intervju, randevu, tabu, kanu, kakadu, marabu, emu, gnu, šou, paspartu Kako se ponaša? U pomeni ostaje isto. Množina: intervjui, šoui. Reči domaćeg porekla:nema

IMENICE NA -O

Tornado, stampedo, tempo, kazino, loto, moto, tango, ego, nivo, depo, kako, sako, pano, bolero, kazino, plato, avokado.Kako se ponaša završni vokal? Negde ostaje, negde ne ostaje. Od čega to zavisi? dužina da li je o kratko ili dugo.Imenice stranog porekla na -o pokazuju mnogo nepravilnosti u pogledu roda, promene i zadrzavanja krajnjeg vokala. Kako se ponašaju u množini?Neki kao srednji neki kao muški.Srednji: torpedo-torpeda, stampedo-stampeda,kazino-kazinaMuški: plato-platoi, maestro-maestri, evro-evri (ostaje muški rod)Negde o ostaj u deklinaciji (plato) a kod evro (nema).Ima li domaćih reči na -o? Soko, orao, ali je njihov završetak slovo l i one nisu primeri.1.dvoslžni hipokoristici sa dugosilaznim akcentommedo, striko, proto, tajo. Od medo ne pravimo množinu kao ni od ostalih.2.Imenice koje se završavaju na -koplašljivko, nestaško, zloćko, nevaljalkoImenica dečko- sistemska množina dečki, ali ne pravimo množinu od ove imenice.Šta je problem kod imenica koje se završavaju na o ? nemaju množinske oblike, već s epo potrebi uzima mnozina od slicnog tvorbenog tipa sa sufiksom -acbrljivko-brljivac, brljivica

Nemamo imenice muskog roda domaceg porekla.Imenica scenario ima i dublet Scenarij, pa mnozina: scenarija (srednji rod) i scenariji ( muski rod). Osnovna teskoca je u tome sto domace imenice m.r. na o ( nestasko) gotovo uopste ne upotrebljavaju u mnozini.

Imenice koje se završavaju vokalnom grupom IOFolio, portfolio, studio, racio, trioZa deklinaciju bitno da imaju prosirenje u vidu jote: Studio, studija, studiju, studiom (bez jote)Klajn kaze da se ove imenice menjaju:1.kao imenice musk.rodda2.kao im. sred.rodamnozina: studiji, studija, studijamaMno: studija, studija, studijima

Imenice na -o koje oznacavaju nesto zivo

Primeri: flamigo, gaučo. Uzima se njihov fakultativni završetak na osKlajn kaze da to nije neko resenje. Od reči torero, mikado, prakticno i nemamo oblike mnozine. Kombinovanje stranog i domaceg nastavka istice Klajn nije nimalo srecno resen je, ali kod nekih imenica, gotovo je neizbezno ( kabaljerosi) pa se pluralno -s prenosi u jedninu pezos, fotos i slicno. Kako se ponasa završni vokal?Krajnje o po pravilu ostaje u promeni ako je dugo, a kratko o se gubi ispred padeznog nastavka.Ostaje: metro-metroa biro-biroa, plato-platoaGubi se: tango-tanga, liberto-leberta, ego-egaKako znamo da li je o dugo ili kratko? gledamo ako je rec nepoznata, ne gledamo kakva je u originalu, neog kako je adaptirana u sprskom jeziku, pogledamo u recniku da li ima duzinu na o ili nema.

Imenice preuzete iz japanskog jezika

džudo, aikido, tekvondoKlajn posebno izdvaja im.musk.roda sa japanskim morfoloskim elementom -do koji se nalazi u nazivima borilackih vestina. Ponasaju se i sa zadrzavanjem krajnjeg vokala.Ovde se pojavljuje dvojaka promena:džudo-džuda, džudu i džudo-džudoa, džudou.Tekondo-tekonda.

Kog roda je imenica auto u knjizevnom jeziku? MuskogKako glasi nom.mnoz.? mnozina je obicno Auta ali je bolje upotrebiti puni oblik automobili.Kako glasi mnozina sledecih imenica?Embargo (Šipka: embarzi)Kimono(Šipk. kimoni, pravopis: komona i kimoni, Klajn: kimona i redje kimoni)Kredo (Šipka: kredi), model: srednji rod

Pijanino ( Pravopis: pijanina, Klajn: pijanina)Torzo( Šipka: torzi, pravopis: torza), model: srednji rodSalto ( nema mnozinu)Konto ( Šipka: konta) model: srednji rodBolero (nema mnozinu) ali bice boleraMoto (nema) gen.jed. Mota ( o ne ostaje u deklinaciji) onda nece biti ni u 3.mnozineLiberto ( Šipka: liberti i liberta, Pravopis: liberta, Klajn:Liberta)Zadatak: promeni imenicu libeto kroz padeze.Kako glase sledece imenice u genitivu?(nemaju mnozinu)Kakao ( o kratko) ( Šipka: kakaoa, Pravopis: kakaoa, Klajn kakaoa) KAKAAIspit: Primenite to i to pravilo U kakao o je kratko treba kakaa.loto ( Šipka: lota, Pravopis: lotoa i lota, Klajn lotoa, mada bi pravilnije bilo lota!)

Vezbanja: 1. krajnji vokal imenice Lesoto ne pripada gramatickoj osnovi imenice.2. Burandi je mala, gusto naseljena zemlja u srednjoj Africi. Imenica Burandi je ovde u jednini.3. U Tihom okeanu 16 ostrva čini Republika Kiribati. Ovde nema obradive zemlje, pa stanovnici Kiribatija muku muče da zarade za život. Kiribati je ovde u jednini.4.Komori se sastoje.... Komori je u množini.5.Kako glasi dativMaldivi-Sejšeli-Burandi-BurandijuFidži-FidžijuVandatu-VandatuuNauru-NauruuZimbabve-ZimbabveuPalad-Paladu

Imenice stranog porekla koje se zavrsavaju na grupu suglasnika1.ako je na kraju suglasnik -t, u gen. mn. (studenata, kocerata)2.ako je drugi suglasnik, nema nepsotojanog a(sufiksa, parkinga, indeksa)Neke im.sr.roda umesto sistemske icesto imaju...1.zbirne im. na -ad(uže, ne galsi ( sistemska) užeta, nego užad)-tele, ždrebe, mezimče, odojče3.množina na -ići (pile, jare, pače, mače)i jedan i drugi oblik ( prase, unuče, siroče, bure, parče)

Strana ženska imena na konsonant uvek su nepromenljiva (Elen) adaptacija ovog imena (Elena) imena na a uvek su promenljiva.

BROJEVI

Kardinalni brojevi

Osnovni Zbirni Brojne imenice Brojni prideviJedan -a, -o / / Jedne, -a, -iDva, -e dvoje dvojica Dvoje,-a-itri Troje Trojicačetiri četvoro četvorica Četvore, -a,-iPetŠestObe, -a oboje obojica Oboje, -a,-i

Uz Pluralia tantumUz pojmove koje znače par

Pluralia tantum

1. Kupio sam dvoje PANTALONE a ne pantalona.2.Kupio sam dvoje CIPELE a ne cipela ali s obzirom da ovo nije imenica koja se javlja samo u množini, cipela (jednina) pa postoji mogucnost i da se kaze cipela.

Zbirne imenice Pluralia tantum Znače parDeca Pantalone MindjušeUnučad Čakšire CipeleČeljad Pumparice ČizmePilad Farmerke PapučeTelad Bermude SandaleJagnjad Hulahopke RukaviceŽdrebad naočare Čarape

Sokne, Roleri

Vežbe:1.Iznajmili smo TROJA kola.2. Sa nama su bila četiri moja prijatelja. Od njih ČETVORICE, DVOJICA su imali isto prezime. Ako bi bilo pola pola, bilo bi četvoro i dvoje3.Njih JEDANAESTORO izlaze na ispit.4.ČETVORE sanke.5.Zimus sam izgubio ČETVORE rukavice.6. Obuj DVOJE čarape.7. Imam DVOJE farmerke i JEDNE .... sve TROJE mi dobro stoje.8. Imam jedne naočare za čitanje i jedne koje nostim stalno. OBOJE su sa plasticnim okvirom.9.Treba nahraniti TROJA usta.

10.Razgovarali smo o problemu sa DESETAK ljudi.11.Na konkurs se javilo PETORO.12.U svakoj sobi imamo DVOJA vrata.13.U Sali Heroja ima PETORO vrata.11. Na stolu su ČETVORE iste novine.15. Poslali smo pisma ______ (8) prijatelja. Poslali smo pisam _____(8) prijateljicama. Ne postoji!!!! Rečenicu treba preformulisati.*Kad nemamo predlog treba osnovni.ŠESTSTO pravilno napisan broj 600.SVE TROJE su rošli na ispitu.

Pravilno:Dva-oba, dve-obe, dvoje-oboje, dvojica-obojica, četiri-sve četiri, četiri-sve četiri, četvoro-sve četvoro.

1.Ako hrast ima 600 godina, kažemo da je reč o ŠESTTOGODIŠNJEM drvetu.2.Bio je ŠESTSTOTI na redu.3.Kaada napišemo dvadest trećeina to je 20/3 da je spojeno bilo bi 1/234.Prošli su kroz ČETVORA vrata.

GLAGOLI

Glagol TREBATI Bezličan je, uvek u 3.licu jednicne (kada traži glagolsku dopunu)Trebalo je da sacekamo.(pogresno) TREBA da secekamo.Trebao si odmah... Trebalo je odmah.Ne biste trebali da ... Ne bi trebalo..Može da bude lični kada nije glagol kao dopuna (kada je tpni pridev u spoju sa imenicom ili zamenicom koje označavaju potrebnu stvar).Treba mi tvoja pomoć. Ti mi trebaš (ispravno)Stare novine nikome ne trebaju.(ispravno).Njemu su trebale nove cipele.(ispravno)U odnosnim rečenicama:ne: Evo imena ljudi koji su trebali da govore.ne: evo imena ljudi koji je trebalo da govore. ( jer se ne slaže sa subjektom u množini)U spskom jeziku najeteža je kongurencija ( slaganje). Ne postoji rešenje za ovo bez formulacije! Bolje je da u ovom slučaju da se trebati zameni nekim drugim glagolom, na primer: morati.

Glagol izveden od prideva:1.-iti, kada su prelazni (otupiti) učiniti tupim

2.-eti, kada su neprelazni (otupeti), postati tupOslepeti-olepiti, Pocrniti( bojiti u crno)-pocrneti(kada se sunčamo), pocrveneti ( nešto bojimo u crveno)-pocrveneti ( kada postanemo sami crveni)Kod vecine drugih slucajeva ova razlika se izgubila.Kod glagola na -neti ( doneti, odneti, izneti, poneti, prineti) trpni pridev glasi donet, odnet ili donesen, odnesen, A NE donešen, odnešen!Do grešaka dolazi zato što se ovi glagoli mešaju sa glagolima čija se osnova završava na -i kojih u trpnom pridevu dolazi do jotovanja.nositi (osnova na i)-nošen (trpni pridev)-dolazi do jotovanjadoneti (osnova nije na i)-donesenDa li je pravilno spasen ili spašen?I jedan i drugi oblik pravilan. od spasti trpni pridev spasen, od spasiti trpni pridev spašen.Ali: zagristi-zagrizen, rastresti-rastresen.U srpskom jeziku postoje glagoli tipa. večeravati, zabrinjavati, izvinjavati se. Oni imaju istu infinitivnu i prezentsku osnovu. Večeravam-večeravajućiPo obliku infinitiva njima su slični predavati, (izdavati, dodavati)pa se upotrebljava pogrešno predavajući umesto PREDAJUĆI!Greške se javljaju i u oblicima imperativa: galgli koji u 1.licu prezenta imaju završetak -ijem (pijem) imaće sva tri oblika zapovednog načina. treba RAZBIJ!saviti, izbiti, pokriti: izbij, pokrij, otkrij, savijPiti-pijemosvojiti, kod glagola na oji (isti je slučaj) treba osvoj!RAZUMEJ! treba kod razumetiObaviti-obavi, obaviti-obavij! otopiti-otopij, zaviti-zavijGlagol 1.lice jednine prezenta 3.lice množine prezentaSlomiti Slomim SlomeZaspati Zaspim ZaspeZasuti Zaspem ZaspuIzviniti se Izvinjavm IzvineIzvinuti se Izvinem Izvinu

Glagolski prilog sadašnji: zadavajući-zadajući, ispitivati-ispitavajući.

Zaokruži pravilno napisan glagol ( obavezno pitanje na testu)1. a) prestrukuirati b) prestrukturirati2.a) prijanjati b) prinjati3.a)priklještiti b) priklešteti4.a) protestovati b) protestvovati5.a) razboljevati se b) razbolevati se6.a) užlebiti b) užljebiti7.a) curiti b) cureti8.a) sikirati se b) sekirati se

PREDLOZI

Predlog zbog ima značenje uzroka ( zbog bolesti) a radi iam značenje cilja ( radi potpisivanja ugovora). Kada dva predloga zahtevaju isti padež rečenica se može uprostiti time što će se imenica upotrebiti samo jedanput. Imamo baštu i ipsred kuce i iza kuce. Imamo bastu i ispred i iza kuce. Ako se u recenici jave predlozi koji zahtevaju razlicite padeze, mora se upotrebiti i imenica i zamenica.Zbog bolesti,radi potpisivanja, nagradjen zbog, satima smo i radi, pristao sve radi mira u kuci, ima problema zbog... Neko umire radi nas. ( žrtvuje se) Neko umire zbog nas. ( mi smo uzrok).

Greškke u sklopu rečenice1.Ustalio se genitiv umesto dativauprkos, , nasuprot, u prilog + dativuprkos teškoća umesto uprkos teškoći. Zloupotrebljeni genitiv nastao analogijom.da: povodom toga ne: u vezi toga nego u vezi sa tim.

Ne obzirom da, nego s obzirom na to daNe bez obzira sto nego bez obzira na to sto

S obzirom na okolnosti, ali ako se objekat ne javlja pre zavisne rečenice ubacuje se to: s obzirom na to da ....

Od imenica koje mogu imati prisvojni pridev niej dobro upotrebljavati genitiv.bulevar Lenjina već Lenjinov bulevarDela Crnjanskog (neresivi problem)Dativ kući ustalio se mesto genitiva kod kuće.Nisam bio kući. A treba nisam bio kod kuće.

Za+instrumental umesto za + akuzativ

Pojačano interesovanje za konkursima umesto za konkurse.Ima mnogo razloga za demonstracijama a treba za demonstracije.Nekad instrumental mora da se upotrebi sa predlogom SA:rukovati mašinama, ali rukovati s pet mašina.snabdeti nekoga materijalom, ali snabdeti s dosta materijala.Pet nepromenljiv broj, prilog više nepromenljiva reč!

U nekim konstrukcijama upotreba predloga Svojim pastelnim bojama slika deluje umirujuce.(Umirujuce dejstvo iskljucivo posledica pastelnih boja)Sa svojim pastelnim bojama slika deluje umirujuce.( Pastelne boje se samo spominje kao jedna od bitnih osobina slike)

Dolaskom svih učesnika konferencija može da počne, a treba Posto su dosli svi učesnici... Ne: svakih dva minuta, nego svaka 2 minutaNe vaših 153 kucanih strana, nego vaše 153 kucane strane.Ne celih mesec dana, nego ceo mesec dana.

Kada se višečlani broj završava na 1, da je 151 strana / vaša 151 strana, kada bi pisalo 5, vaših 155 kucanih strana.

Poslednjih godina javalja se upotreba:oceniti, (o) karakteriasati, (O)kvalifikovati, tretirati + instrumental umesto kao + imenica + pridev Ima puno razloga da se takvo njihovo delovanje označava rušilačkim, a treba....... označi kao rušilačko.Vojvodjanski književnici su to okvalifikovali uvredama... a treba su to okvalifikovali kao uvredu.

Ne kontaktirati koga, nego kontaktirati s kimNe obilovati s čim, nego obilovati čimNe upoznati se o čemu, nego upoznati se s čimNe smatrati nekoga kao nego smatrati nekoga + insturmental.Oblik futura „ja ću da dođem“ pripada familijarnom stilu, treba: ja ću doći i slično.Često se greši u redu reči:1.Kupljene karte za večerašnju predstavu mogu se vratiti na blagajni.Treba karte kupljene..2. Za očekivati je da a pravnilno je treba očekivati

U medijskom jeziku predlog protiv upotrebljava se više nego što je potrebno.utakmica protiv Francusa-treba s Francuzimabune se protiv poreza/ zbog porezalek protiv kijavice/ za kijavicupobedili su protiv Vojvodine/ su Vojvodinuizgubili su protiv Liverpula / od Liverpula.

Predlog koji se najviše upotrebljava u savremenom birokratizovanom jeziku verovatno je oMere o ubrzavanju umesto mere za ubrzavanje.Inicijativa o donosenju programa/ za donosenjeanaliza o dosadasnjem radu / analiza dosadsnjeg radaslucaj o bespravno podignutoj baraci / slucaj bespravno podignute barakePredloška sintagma U ODNOSU NA često dovodi do nepotrebno glomaznog pseudonaučnog izražavanja..Cene su nepromenjene u odnosu na prošlu godinu. Cene su iste kao i prošle godine.Broj medalja je za trećinu veci u odnosu na Olimpijadu u Moskvi. Broj medalaj je za trecinu veca nego na Olimpijadi u Moskvi.

Veznik DA upotrebljava se ponekad i umesto ŠTO Srecan si da te nisu ubili umesto srecan si sto te nisu ubili.Steta je da njihov plan nije uspeo umesto steta je sto njihov plan nije uspeo.

*Neprihvatljiv je složeni veznik BEZ DA

Šveđani čiste svoja dvorišta bez da ih neko opominje./ a da ih niko ne opominje.Rasprostranjena je pogrešna upotreba veznika I umesno NI.I u Strazburu nasi vaterpolisti nisu uspeli da se docepaju medalje. Treba: Ni u Strazburu....*Srece se i suprotna greska, NI umesto I-Republicki ustav ni ne pominje takvu mogucnost. Treba: Republicki ustav i ne pominje takvu mogucnost.***Pravilo: Veznik NI dobro je upotrebiti u odricnoj rečenici ( Nije vise imao ni volje, ni snage da se brani). Veznik ni ne treba upotrebjavati za isticanje ispred negacije, jer za to sluzi veznik I ( On na ostavku I ne pomislja. A ne: On na ostavku ni ne pomislja.)

Ne može se enklitika ( a to je najcesce JE ) p isti posle pauze.(na primer zareza).-Tobožnji magnetofonski snimak-tvrdim to je falsifikat.Treba jeste falsifikat.Kod upotrebe KOJI i ČIJI treba voditi računa da one neposredno stoje iza imenice na koju se odnose.-Trinaest obolelih smesteno je u mostarsku bolnicu, ciji zivot nije u opsnosti. Treba: Trinaest obolelih, ciji zivot nije u opasnosti smesteno je u mostarsku bolnicu.

Vežbanje:1.Javljam se u vezi naseg razgovora. Treba da pise u vezi sa...2.Obzirom na te okolnosti trebalo bi mu pomoci..Treba: S obzirom na ...3.S obzirom da je sutra.... Treba: Sa obzirom4.On sedi kuci, a ona skita. Treba: On sedi kod kuce, a ona skita.5.Stvaraju se preduslovi za sto humanijom .... Treba sto humaniju.6.Sa onim sto smo postali ne mozemo biti zadovoljni.7.Uredjenjem tga Nikole Pasica, kamionom ce biti zabranjen pristup iz ove ulice.8.Konvencijom OUN, genocid je povrda i mentalnog i fizickog integriteta. Treba: Prema konvenciji.

Ne: čitavih godinu dana, nego čitavu godinu dana.Ne: tih tri-četiri sekunde, nego te tri-četiri sekunde.

Birokratizacija jezikaBirokratsko fraziranje, kao i svako drugo fraziranje, jeste vestina da se govori a da se ne kaze nista. Jedno od karakteristicnih osobina birokratskog jezika jeste tzv. „dekomponovanje predikata“.Umesto glagola imamo glagol + glagolska imenicaUticati: vršiti uticajUmesto prigovarati voditi pregovore.

1.Nasi su u posedu lopte..Treba: Nasi poseduju loptu.2.Tisa je u opadanju. Treba: Tisa opada.3.On iznosi predlog.Treba: predlaze4.Doslo je do promene plana.Treba: promenili smo plan

Pomodarska (zlo)upotreba prideva prisutan-napredujemo-prisutan je napredak-prisutna je kisa na stadionima.Pada kisa.

Pleonazmi u novinarskom stilu1.Obezbedjena su finansijska sredstva u iznosu od 200miliona dinara.2.Vocnjak se prostire na povrsini od 18hektara.3.Ovo je sedmi po redu sastanak te vrste.4.Aerodrom je izgradjen na daljini od 25km od grada.5.Nesrecu je videlo oko pedesetak svedoka.

Siromasenje jezikaGlagol odrediti upotrebljava se umesto: obaviti, sprovesti, odlsluziti, odabrati, odrzati, uraditi, otaljavati, uciniti....Ispravite rečenice:1.Studenska 7 (treba StudenTska)2.Da li Vi podržavate sina u svojoj odluci? (treba: u NJEGOVOJ odluci)3.Ja očekujem da se ta saradnja i ove godine istim tempom, jer je u interesu da su sela uredjena, jer je tada lepse i drustvo u celini. ( u čijem ?!)4.Žumance zaista ima najvecu kocentraciju holesterola ali ako se jede umereno, ne vise od 2 jaja na dan, ne......

ŽARGONI

Unaszadanje je upzalenje unzadanje.

Sam pojam žargona živo oscilira od jezika struke do jezika ulice.Osnovna podela žargona (prema R. Bugarskom) bila bi na:1.Stručni- preterana, sablonska a cesto i pretenciozna upotreba stručnih naziva.2.Subkulturni-3.Omladinski- obliuju mastovitim kreacijama.

Jezičko stilska sredstva žargona: Leksička produktivnost, gramatička fleksibilnost, semantička ekspresivnost (u pravcu

ironije), metaforičnost i asocijativnost, humorno poigravanje zvukom.Što se tiče načina na koji nastaju pojedine žargonske reči, ima desetak razgraničenih mogućnosti:

Nova žargonska značenja postojećih standardnih reči, često izvedena METAFORIZACIJOM.

dizajner (automobil, dizalica, pauk), taster ( potkazivač), overiti ( dokrejačiti žrtve metkom u glavu).

Pozajmljenice, iz raznih jezika, dans najviše iz engleskog.Kul, faca, calnuti (platiti) luknuti (pogledati), vozdra, čkame (mercedes), tkicavo (votkica) i sl.

Premeštaljke sa dodacima, po ustaljenim obrascima šatrovačkog tipa: jonardinj (dinar), ušaflanje (flaša), štopojepetopo (pošto je to)

Skraćivanje: faks, profa, Amer, bus... Inicijali: dž (džabe), sos (seljak ostaje seljak) dodž ( domaća džukela, avlijaner)

šbbkbb ( šta bi bilo kad bi bilo) Slaganje: šut-karta, trange-frange Slivanje: kršilak (krš+kadilak), bipčuga (BIP + pivčuga), čoporativno

(čopor+kolektivno) Sufiksacija: buvljak, lažanj, studenjak, smorenjak, fenser, šaner, najke, lenonke,

sikteruša, česmovača, folirant, cvikaroš, žureza, rođusŽargonizacija u tvorbi reči:Imenička sufiksacija najvažniji je mehanizam za gradjenje žargonizma.

Na primer: Kožnjak ( kožni kaput, kožna fotelja, detektiv, plastični hirurg) Zglobnjak ( zglobni autobus) Zeljenjak ( deo Beograda) Turbofolknjak ( novokomponovana narodna muzika) Novak ( Novi Beograd, Nova godina) Smoruša ( oblik za žensku osobu prema smor) Likuša ( oblik za žensku osobu prema lik) Mobilnjak ( mobilni telefon) Pinkuša ( koja odećom i sminkom podrzava voditeljke na TV Pink) Šalteruša ( žena koja radi na šalteru)

Domaći sufiksi na strane osnove:Stupidnjak ( glupak), Tejapadžija ( radnik na traci u filmskom studiju),Plezirčina ( veliko zadovoljstvo), Tenkiška(hvala).

Ranko Bugarski,žargon, Drugo, preradjeno i prošireno izdanje, Beograd, 2006.

AKCENAT I DRUGA PITANJA PRAVILNOG IZGOVORA

Za dobar knjizevni ili standardni jezik i za pravu jezicku kulturu vazna su pravila dobrog izgovora, izgovorna norma, ORTOEPIJA.U ovoj oblasti najvaznija su pitanja naglaska, nenaglasenih dugih slogova.Akcenat je posebno isticanje nekog elementa u govoru.Prema tome razlikuje se:1.Akcenat reči kada se silinom glasa i visinom tona, intonacijom ističu pojedini slogovi ( lingvistika) 2.Rečenični akcenat, kad se istim sredstvima ističu pojedine reči u rečenici.Ja večeras idem u bioskop. ( tu je smisao ja a ne neko drugi)Ja večereas idem u bioskop.Ja večeras idem u bioskop.

Ja večeras idem u bioskop.Rečenici možemo promeniti smisao na osnovu:Rečničnog naglaska Isticanje 1 reči u rečenici Napolju pada sneg (ističemo

da pada sneg)Rečenične melodije Dizanje ili spuštanje tona Napolju pada sneg.Napolju

pada sneg? Istu rečenicu mozemo da izgovorimo kao obaveštajnu i kao upitnu.

Rečenične pauze Kraći ili duži zastoj prei izgovoru rečenice ili njenih delova.

Rečenični akcent uvek menja smisao iskaza dok akcenat reči može,ali ne mora i najčesce ne utiče na promenu značenja, nema uvek fonološku vrednost.Akcenat reči može se ostvariti različitim sredstvima: samo snagom ekspiracije, ili jačinom glasa ili i jačinom i visinom glasa, intonacijom.

Akcenat moze biti:1.Ekspiratorni ili dinamički ( kad se slog ističe samo silinom ekspiracije ( engleski, ruski, nemačski, francuski, španski))2.Melidiozan ili muzički kada se ističe i visinom glasa, tj. podizanjem i spustanjem tona (kod slovenskih jezika samo jos slovenački.Kineski)

Mogu biti:1.Slobodni-kad mogu stajati na svakom slogu2.Ustaljeni-kad uvek stoje na odredjenom slogu višesložnih reči (češki, slovački, madjarski na prvom, francuski, turski-na zadnjem, poljski-na predzadnjem, makedonski-na trecem od kraja).Srpski je delimično slobodan!

Priroda naših akcenta:4 akcenta, razlikuju se po duzini i intonaciji. silazni uzlazni

Kratko Kiša Rosa Dugo Sunce Trava

Najfrekventiji.Najvise ima reci sa: kratkosilaznim, kratkouzlaznim, dugosilaznim, dugouzlaznim.Neakcentovani slogovi mogu biti dugi i kratki. Svi slogovi pre akcenta su kratki, a oni iza njega mogu biti dugi i kratki.

Primeri:

grad grad

pas pas

luk luk

skup skup

nalagati ( nalozeno mi je)

nalagati(izgovoriti mnogo lazi)

para para

stajati (stojati) stajati(kostati)

ravan (imenica) ravan(pridev)

radio radio

kupiti(pazariti) kupiti(skupljati)

guščetina (augmentativ) guščetina(vrsta

mesa)

štedite (imperativ) štedite (prezent)

gore(komparativ od zlo) gore(prezent)

mlada (imenica) mlada(pridev)

s kumom (muško) s kumom (žensko)

Mesto akcenta ako je reč jednosložna...

ako je reč višesložna na 1.mogu stojati svi, a na unutrašnjem...

Silazni akcenti stariji, pa su u vreme opsteg pomeranja akcenta za jedan slog napred, zadrzali samo na jednosloznim recima i na prvom slogu visesloznih.

Nećemo da imamo na ispitu da mi akcentujemo reči.Možda ce biti kao u prethodnom vezbanju.

POSTAKCENATSKE DUZINE

Postakcenatske duzine javljaju se u:U genitivu mnozine svih imenica

žena (žena), polja (polja), ljudi (ljudi)U genitivu jednine imenica ženskog roda na -e

žene(žene), kuće(kuće)U instrumentalu jednine istih imenica

majkom, kućom, suprugom

U prezentu: čitam, čitaš, čita, čitamo, čitate, čitajuU glag.pril.sadasnjem:

čitajući, učećiU nekim nastavcima za tvorbu imenica:

-ost: mladost, radost -ak: junak, seljak -aj: slučaj

Obeležite dužine tamo gde je neophodno Protiv Makedonije, nepobedjen, traganje, dveju Amerika, kožnih cipela, naših granica,

objekata, bitaka, preko očekivanja, bez upozoravanja, da se založi, političko rešavanje, turnir,

institut, u Albaniji, za ukidanje sankcija, zapišem, potpisan

REČI KOJE NEMAJU AKCENAT

PROKLITIKE ENKLITIKE

Ispred reči sa kojom čine akcenatsku

dužinu

Iza reči sa kojom čine akcenatsku dužinu

-predlozi

-veznici

-rečca ne

-nenaglašeni oblici ličnih zamenica

-nenaglašeni oblici pomoćnih glagola

-rečca li