Predavanje 2 Privredni Sistem i Granica Proizvodnih Mogucnosti

PRIVREDNI SISTEMPRIVREDNI SISTEM,, GRANICA GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIPROIZVODNIH MOGUĆNOSTI, , OPORTUNITETNI TROŠAK, OPORTUNITETNI TROŠAK, TRGOVINA I KOMPARATIVNE TRGOVINA I KOMPARATIVNE PREDNOSTIPREDNOSTI

PREDAVANJE 2Prof. dr Zoran Milenković

Prof.dr Zoran MilenkovićProf.dr Zoran Milenković Osnovi EkonomijeOsnovi Ekonomije

Privredni sistemPrivredni sistem

Privredni sistemPrivredni sistem u osnovi predstavlja u osnovi predstavlja materijalno-organizacioni sistem koji materijalno-organizacioni sistem koji obezbeđuje proizvodnju ili promet (robini obezbeđuje proizvodnju ili promet (robini i novčani) materijalnih dobara i usluga, i novčani) materijalnih dobara i usluga, namenjenih podmirenju pojedinačnih, namenjenih podmirenju pojedinačnih, opštih i zajedniopštih i zajedniččkih potreba.kih potreba.


Privredni sistemPrivredni sistem Kada poKada pođđemo od činjenice da je tehno-emo od činjenice da je tehno-

ekonomska ili privredna struktura ekonomska ili privredna struktura sastavljena od privrednih oblasti, grana ili sastavljena od privrednih oblasti, grana ili grupacija grupacija kompanijakompanija, a da su materijalni , a da su materijalni tokovi i usluge izraz njenog funkcionisanja, tokovi i usluge izraz njenog funkcionisanja, pri čemu drustveno-ekonomska struktura pri čemu drustveno-ekonomska struktura predstavlja institucionalni okvir u kome se predstavlja institucionalni okvir u kome se ti procesi ostvaruju, ondati procesi ostvaruju, onda


privredni sistem predstavlja privredni sistem predstavlja društveno-ekonomsku strukturu,tj. društveno-ekonomsku strukturu,tj. privredne subjekte posredstvom privredne subjekte posredstvom čije aktivnosti i međusobnih čije aktivnosti i međusobnih odnosa se ostvaruje funkcionisanje odnosa se ostvaruje funkcionisanje privredne strukture, tj. proizvodnja privredne strukture, tj. proizvodnja materijalnih dobara i usluga.materijalnih dobara i usluga.


Osnovni pravci razvoja privrednog sistema Osnovni pravci razvoja privrednog sistema SrbijeSrbije

Razvoj privrednog sistema u sadašnjoj fazi razvoja RS trebalo Razvoj privrednog sistema u sadašnjoj fazi razvoja RS trebalo bi da sebi da se zasniva na sledećim osnovama:zasniva na sledećim osnovama:

a)a)jasnom definisanju uloge države u privredi, odnosno izgradnji jasnom definisanju uloge države u privredi, odnosno izgradnji institucija;institucija;

b)b)tržišnom karakteru privrede;tržišnom karakteru privrede;

a)a)promenama svojinskih odnosa resursa preko privatizacije- promenama svojinskih odnosa resursa preko privatizacije- restruktuiranja restruktuiranja privrednih subjekataprivrednih subjekata, banaka i javnog sektora;, banaka i javnog sektora;

b)b)maksimiranju društvenog blagostanja.maksimiranju društvenog blagostanja.


a) Ja) Jasno definisanjasno definisanjee uloge države u privredi, uloge države u privredi, odnosno izgradnji institucijaodnosno izgradnji institucija

DržavaDržava se mora povući odande gde joj nije se mora povući odande gde joj nije mesto, a mora biti efikasna tamo gde je potrebna. mesto, a mora biti efikasna tamo gde je potrebna.

OOna mora voditina mora voditi:: monetarnu i fiskalnu politikumonetarnu i fiskalnu politiku, , politiku politiku ekonomskih odnosa sa inostranstvomekonomskih odnosa sa inostranstvom,, izbor globalne strukture investicija, izbor globalne strukture investicija, odnosno odgovornost za odnosno odgovornost za privredni rast i razvoj privredni rast i razvoj

zemlje u celini, zemlje u celini, socijalne politike i transfernih plaćanjasocijalne politike i transfernih plaćanja . .


b)b) TTržišnom karakteru privrederžišnom karakteru privrede

Tržišna privredaTržišna privreda je danas već dominantan oblik je danas već dominantan oblik privređivanja u svim razvijenim zemljama svetaprivređivanja u svim razvijenim zemljama sveta..

sistem RS sistem RS mora prihvatiti tržišnu privredu u mora prihvatiti tržišnu privredu u svom celovitom obliku koji uključuje: tržište svom celovitom obliku koji uključuje: tržište roba i usluga, tržište rada, zemljišta, kapitalna roba i usluga, tržište rada, zemljišta, kapitalna dobra i finansijska tržišta. dobra i finansijska tržišta.


c) Sc) Svojinski odnosvojinski odnosii resursa resursa Dugogodišnji koncept društvene svojine, koji je u Dugogodišnji koncept društvene svojine, koji je u

osnovi znaosnovi značčio koncept bez jasno definisanog titulara, io koncept bez jasno definisanog titulara, i koji je sledio logiku i koji je sledio logiku svačije i ničijesvačije i ničije obično je obično je dovodio do niske efikasnosti proizvodnje. dovodio do niske efikasnosti proizvodnje.

Cilj u RS Cilj u RS ravnopravan tretman svih svojinskih oblika ravnopravan tretman svih svojinskih oblika nad resursima, kao što je to danas u razvijenim nad resursima, kao što je to danas u razvijenim zapadnoevropskim zemljama. zapadnoevropskim zemljama.

d) d) maksimiziranje društvenog blagostanjamaksimiziranje društvenog blagostanja


Privredni sistem i tranzicija u SrbijiPrivredni sistem i tranzicija u Srbiji

Tranzicija predstavlja osnovno Tranzicija predstavlja osnovno obeležje privreda zemalja obeležje privreda zemalja Centralne i Istočne Evrope tokom Centralne i Istočne Evrope tokom poslednje decenije prošlog vekaposlednje decenije prošlog veka..


Proces tranzicije Proces tranzicije označava prelazak označava prelazak sistema koji odlikuju državna (društvena) sistema koji odlikuju državna (društvena) svojina, direktivno planiranje, birokratsko svojina, direktivno planiranje, birokratsko upravljanje i politička kontrola uprave - u upravljanje i politička kontrola uprave - u sistem koji počiva na privatnoj svojini, sistem koji počiva na privatnoj svojini, pravnim regulativama, preduzetništvu i pravnim regulativama, preduzetništvu i tržišnoj orijentaciji. Tranzicija tržišnoj orijentaciji. Tranzicija postsocijalističkih zemalja je izraz želje i postsocijalističkih zemalja je izraz želje i nade da se pređe prag siromaštva i nade da se pređe prag siromaštva i zakorači u svet razvijenih.zakorači u svet razvijenih.


TTranzicijaranzicija GGlavne karakteristike tranzicionih lavne karakteristike tranzicionih

procesproces koje su utvrđenekoje su utvrđene je jesusu::

a)a) LiberalizacijaLiberalizacija, , koja predstavlja proces koja predstavlja proces smanjivanja trgovinskih problema i smanjivanja trgovinskih problema i stvaranje uslova da se većina cena formira stvaranje uslova da se većina cena formira na slobodnom tržištu, odnosno da se na slobodnom tržištu, odnosno da se otklone dispariteti u cenama;otklone dispariteti u cenama;


b) b) Makroekonomska stabilizacijaMakroekonomska stabilizacija, , koja dolazi kao druga faza posle koja dolazi kao druga faza posle visoke inflacije koja je rezultat visoke inflacije koja je rezultat procesa liberalizacije. Uz budžetsku i procesa liberalizacije. Uz budžetsku i fiskalnu disciplinu, kao i uz fiskalnu disciplinu, kao i uz sređivanje prilika na području platnog sređivanje prilika na području platnog bilansa, dolazi do procesa bilansa, dolazi do procesa makroekonomske stabilnosti, uz makroekonomske stabilnosti, uz kontrolu inflacije, rast proizvodnje i kontrolu inflacije, rast proizvodnje i zaposlenostizaposlenosti;;


c)c) Resrukturiranje i privatizacijaResrukturiranje i privatizacija, , kao proces reformisanja kao proces reformisanja kompanijakompanija za efikasnu proizvodnju, kroz za efikasnu proizvodnju, kroz prelazak njihovog vlasništva u prelazak njihovog vlasništva u privatne ruke, uključujući tu privatne ruke, uključujući tu finansijski sistem i javna finansijski sistem i javna preduzeća;preduzeća;


d) d) Promene u političkom, pravnom Promene u političkom, pravnom i privrednom sistemui privrednom sistemu, , sa stanovišta sa stanovišta njihovog razvoja. Otuda se u njihovog razvoja. Otuda se u procesu tranzicije procesu tranzicije RSRS mora poći od mora poći od pretpostavke da se celovito i pretpostavke da se celovito i konzistentno na dugi rok izgrade konzistentno na dugi rok izgrade institucionalna rešenja koja će poći institucionalna rešenja koja će poći od savremenih iskustava razvijenih od savremenih iskustava razvijenih zemalja.zemalja.


Elementi privrednog sistemaElementi privrednog sistema

1. 1. Inputi i autputi u privrediInputi i autputi u privredi. .

2. 2. Privredni (tržišni) subjektiPrivredni (tržišni) subjekti. .

33. Ekonomske aktivnosti u privrednom . Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemusistemu. .

4. 4. Institucije privrednog sistema.Institucije privrednog sistema.


1. 1. Inputi u privrediInputi u privredi INPUTI INPUTI su robe i usluge koje koriste su robe i usluge koje koriste

kompanijekompanije u procesima proizvodnje. u procesima proizvodnje. Privreda koristi postojeću tehnologiju i Privreda koristi postojeću tehnologiju i kombinacijom inputa proizvodi autpute.kombinacijom inputa proizvodi autpute.

IInputi su činioci proizvodnje, a to su: nputi su činioci proizvodnje, a to su: zemlja, rad i kapital.zemlja, rad i kapital.


1. 1. Inputi u privrediInputi u privredi Primer:Primer:

Zamislite da ste gladni Zamislite da ste gladni ii da teško možete da teško možete pratiti predavanja. Ako imate novac, odlazite u pratiti predavanja. Ako imate novac, odlazite u piceriju i naručujete picu. Testo, šunka, piceriju i naručujete picu. Testo, šunka, pečutke, sir i razni začini, električna pećnica i pečutke, sir i razni začini, električna pećnica i živi rad čovekaživi rad čoveka (kuvara), odnosno (kuvara), odnosno njegovo njegovo znanje u spremanju pice su znanje u spremanju pice su inputiinputi, , a pica je a pica je autputautput. Posle konzumiranja nastavljate da . Posle konzumiranja nastavljate da pratite predavanja, pratite predavanja, aa usput usput ste ste naučili šta su naučili šta su inputi, a šta su autputi. inputi, a šta su autputi.


AutAutputi u privrediputi u privredi AUTPUTI AUTPUTI su različite proizvodne robe i su različite proizvodne robe i

usluge koje se ili troše ili upotrebljavaju usluge koje se ili troše ili upotrebljavaju za dalju proizvodnju kao inputi. (Na za dalju proizvodnju kao inputi. (Na primer, kukuruz kao autput, služi kao primer, kukuruz kao autput, služi kao input u prehrambenoj industriji za više od input u prehrambenoj industriji za više od 100 proizvoda). 100 proizvoda).

Autputi i proizvodnja su sinonimi.Autputi i proizvodnja su sinonimi.


2. 2. Privredni (tržišni) subjektiPrivredni (tržišni) subjekti.. PPotrošači ne mogu sami da određuju šta će se otrošači ne mogu sami da određuju šta će se proizvoditi od dobara i usluga. proizvoditi od dobara i usluga.

Tražnja potrošača se usklađuje s ponudom Tražnja potrošača se usklađuje s ponudom dobara od strane dobara od strane kompanijekompanije. Dakle, odluke . Dakle, odluke kompanijekompanije su uslovljene troškovima i cenama su uslovljene troškovima i cenama roba i usluga, odnosno ponudom, i zajedno s roba i usluga, odnosno ponudom, i zajedno s tražnjom potrošača (njihovim dohotkom i tražnjom potrošača (njihovim dohotkom i cenama roba i usluga) određuju šta će se cenama roba i usluga) određuju šta će se proizvoditi. proizvoditi.


Tržište pomiruje interese potrošača i Tržište pomiruje interese potrošača i proizvođača s tehnološkim proizvođača s tehnološkim mogućnostima. mogućnostima.

Pored Pored stanovništva (domaćinstavastanovništva (domaćinstava) i ) i kompanijakompanija, bitno je funkcionisanje , bitno je funkcionisanje finansijskog tržištafinansijskog tržišta (banke, berze i (banke, berze i druge finansijske institucije) i države.druge finansijske institucije) i države.


BankeBanke su finansijsko-kreditne ustanove preko su finansijsko-kreditne ustanove preko kojih cirkulišu novčana sredstva potrebna za kojih cirkulišu novčana sredstva potrebna za normalno funkcionisanje privrede. Posebno su normalno funkcionisanje privrede. Posebno su značajne značajne berzeberze kao jedan od oblika funkcionisanja kao jedan od oblika funkcionisanja finansijskog tržišta, jer obezbeđuju najpovoljniju finansijskog tržišta, jer obezbeđuju najpovoljniju alokaciju resursa. alokaciju resursa.

Država,Država, kao privredni subjekt, obezbeđuje kao privredni subjekt, obezbeđuje političku i pravnu vlast, usmerava i kontroliše političku i pravnu vlast, usmerava i kontroliše tokove roba, usluga i novca radi postizanja opštih tokove roba, usluga i novca radi postizanja opštih interesa društva, odnosno funkcionisanja interesa društva, odnosno funkcionisanja privrednog sistema. privrednog sistema.


MeMeđđusobno delovanje privrednih subjekata usobno delovanje privrednih subjekata prikazuje shemaprikazuje shema

STANOVNIŠTVO -DOMAĆINSTVA

PRIVREDA -KOMPANIJE

FINANSIJSKO TRŽIŠTE DRŽAVA


33. Ekonomske aktivnosti u privrednom . Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemusistemu

Osnovne ekonomske aktivnosti Osnovne ekonomske aktivnosti u u privrednom životu svakog društvaprivrednom životu svakog društva odvijaju se odvijaju se u u proizvodnji, raspodeli, razmeni i proizvodnji, raspodeli, razmeni i potrošnji.potrošnji.

Centralno mestoCentralno mesto zauzima zauzima proizvodnjaproizvodnja namenjena potrošačima. namenjena potrošačima.


ProizvodnProizvodnee kompanijekompanije proizvode robe i usluge proizvode robe i usluge i to je njihova osnovna delatnost, mada mogu i to je njihova osnovna delatnost, mada mogu biti angažovana u prometu svojih proizvoda ili biti angažovana u prometu svojih proizvoda ili trgovini drugih roba i usluga. trgovini drugih roba i usluga.

FinansijskFinansijskee kompanijekompanije, , kao što su banke, kao što su banke, berze, dilersko-brokerskberze, dilersko-brokerskee firmefirme, finansijski, , finansijski, investicioni, penzioni i drugi fondovi, investicioni, penzioni i drugi fondovi, osiguravajuća društva i druge institucije, osiguravajuća društva i druge institucije, obavljaju finansijske aktivnosti koje se obavljaju finansijske aktivnosti koje se odnodse na odnodse na monetarnu privredumonetarnu privredu. Ove . Ove aktivnosti se odnose na poslove sa novcem i aktivnosti se odnose na poslove sa novcem i kapitalom. kapitalom.


Investicione aktivnostiInvesticione aktivnosti su posebna vrstasu posebna vrsta aktivnosti na tržištu novca i kapitala radi aktivnosti na tržištu novca i kapitala radi prikupljanja, raspodele sredstava u sadašnjosti, prikupljanja, raspodele sredstava u sadašnjosti, da bi se, kroz povećanje proizvodnje, imala da bi se, kroz povećanje proizvodnje, imala višestruka korist u budućnosti. višestruka korist u budućnosti.

Razmena roba, novčanog kapitala, tehnologije, Razmena roba, novčanog kapitala, tehnologije, znanja, informacija i drugog odvija se ne samo znanja, informacija i drugog odvija se ne samo na unutrašnjem, već i na spoljnom (ino) tržištu na unutrašnjem, već i na spoljnom (ino) tržištu što podrazumeva što podrazumeva aktivnosti vezane za bilans aktivnosti vezane za bilans tekućih i bilans kapitalnih transakcija tekućih i bilans kapitalnih transakcija jedne zemlje sa inostranstvom.jedne zemlje sa inostranstvom.


PPored pomenutih ekonomskih aktivnosti postoji ored pomenutih ekonomskih aktivnosti postoji i niz drugih i niz drugih

aktivnosti koje se odnose na raspodelu aktivnosti koje se odnose na raspodelu dohotka, formiranje cena, dohotka, formiranje cena,

politiku zapošljavanja i problem politiku zapošljavanja i problem nezaposlenosti, nezaposlenosti,

akakuumulaciju, odnosno, štednju, mulaciju, odnosno, štednju, veličinu zaliha, veličinu zaliha, deviznih rezervi, deviznih rezervi, količinu izvezenih i uvezenih roba, usluga, količinu izvezenih i uvezenih roba, usluga,

tehnologije itd.tehnologije itd.


4. 4. Institucije privrednog sistemaInstitucije privrednog sistema Klasičan primer ekonomske institucije je Klasičan primer ekonomske institucije je tržištetržište..

Planiranje Planiranje je sastavni deo strategije preduzeća i drugih je sastavni deo strategije preduzeća i drugih privrednih subjekata u okviru koga se prognozira, privrednih subjekata u okviru koga se prognozira, odnosno predvidja alokacija resursa-inputa na različite odnosno predvidja alokacija resursa-inputa na različite korisnike da bi se dostigao najviši stepen efikasnosti korisnike da bi se dostigao najviši stepen efikasnosti privredjivanja. privredjivanja.

Svojinski odnosi, Svojinski odnosi, odnosno svojina (privatna, državna, odnosno svojina (privatna, državna, mešovita i sl.) je institucija koja odredjuje način mešovita i sl.) je institucija koja odredjuje način korišćenja,upotrebe i raspolaganja stvarima, novcem, korišćenja,upotrebe i raspolaganja stvarima, novcem, nepokretnostima i dr. nepokretnostima i dr.


Osnovna pitanja ekonomijeOsnovna pitanja ekonomije

1.1. Šta će proizvoditi i u kojim količinama?Šta će proizvoditi i u kojim količinama?

2. Kako će se dobra proizvoditi?2. Kako će se dobra proizvoditi?

3. Za koga će se dobra proizvoditi?3. Za koga će se dobra proizvoditi?


Šta proizvoditi?

Kako proizvoditi?

Za koga proizvoditi?

Tri osnovna ekonomska pitanja


Granica proizvodnih mogućnostiGranica proizvodnih mogućnosti Svaka privreda raspolaže s određenom količinom Svaka privreda raspolaže s određenom količinom rada, tehnološkog znanja, fabrika, alata, zemlje, rada, tehnološkog znanja, fabrika, alata, zemlje, vodenog potencijala i prirodnih resursa. vodenog potencijala i prirodnih resursa.

Odluka o tome šta će se i kako proizvoditi Odluka o tome šta će se i kako proizvoditi pordrazumeva rešavanje pitanja kako alocirati pordrazumeva rešavanje pitanja kako alocirati resurse između različitih mogućih dobara. Drugim resurse između različitih mogućih dobara. Drugim rečima – koliko zemlje će se koristiti za gajenje rečima – koliko zemlje će se koristiti za gajenje pšenice, a koliko za druge poljoprivredne kulture ili pšenice, a koliko za druge poljoprivredne kulture ili koliko raspoloživih resursa za stanove i sl. koliko raspoloživih resursa za stanove i sl.


Granica proizvodnih mogućnostiGranica proizvodnih mogućnosti

PPretpostavka retpostavka je je da se proizvode dva da se proizvode dva materijalna dobra i da je to alociranje materijalna dobra i da je to alociranje raspoloživih resursa. raspoloživih resursa.

Pretpostavimo da privreda proizvodi Pretpostavimo da privreda proizvodi automobileautomobile i i hranuhranu. .


Legenda:Legenda:

PPFPPF – – Granica proizvodnih mogućnostiGranica proizvodnih mogućnosti PPC –PPC – Kriva proizvodnih mogućnosti Kriva proizvodnih mogućnosti MRT –MRT – Granična stopa transformacije Granična stopa transformacije MRS –MRS – Granična stopa supstitucije Granična stopa supstitucije QQ – kriva proizvodnje – kriva proizvodnje A, B, CA, B, C – obim proizvodnje – obim proizvodnje


Granica proizvodnih mogućnostiGranica proizvodnih mogućnosti (PPF – (PPF – Production possibility frontierProduction possibility frontier))

Alternativne mogućnosti proizvodnjeAlternativne mogućnosti proizvodnje

MogućnostiMogućnosti HranaHrana(hiljade tona(hiljade tona))

AutomobiliAutomobili(hiljade (hiljade

komadakomada))

AA 00 150150

BB 11 140140

CC 22 120120

DD 33 9090

EE 44 5050

FF 55 00

Prikaz alternativnih mogućnosti proizvodnje automobila i hrane


Granica proizvodnih mogućnostiGranica proizvodnih mogućnosti

Prof.dr Zoran MilenkovićProf.dr Zoran Milenković Osnovi EkonomijeOsnovi Ekonomije Količina automobila

Količina računara

3000

1000

A

GRANICA PROIZVODNIH GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIMOGUĆNOSTI

0

2200

600

B2000

700

C

Nemoguća tačka

Efikasne tačke


Količina računara

3000

1000

A

GRANICA PROIZVODNIH GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIMOGUĆNOSTI

0

2200

600

B2000

700

CNemoguća tačka

Efikasne tačke

D

Neefikasna tačka


Količina računara

3000

1000

A

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIGRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIOPORTUNITETNI TROŠAKOPORTUNITETNI TROŠAK

0

2200

600

B2000

700

+100 automobila

-200 računara

200 računara / 100 automobila = 2 računara za 1 automobil


Količina računara

3000

1000

A

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIGRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIOPORTUNITETNI TROŠAKOPORTUNITETNI TROŠAK

0

2200

600

B2000

700

Trošak 100 automobila = 200računara


Količina računara

3000

1000

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIGRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIEKONOMSKI RASTEKONOMSKI RAST

0

Nova tehnologija pomera granicu proizvodnih mogućnosti

3000

4000

1300

PPF posle ekonomskog (tehnološkog) rasta

PPF pre ekonomskog (tehnološkog) rasta


Količina računara

3000

1000

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIGRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIEKONOMSKI RASTEKONOMSKI RAST

0

4000

1300

A

B

700

2000

2900

850


Iz rečenog, možemo zaključiti da nam Iz rečenog, možemo zaključiti da nam PPFPPF (granica proizvodnih (granica proizvodnih mogućnosti) mogućnosti) daje odgovordaje odgovor, , šta kako i šta kako i za koga proizvoditiza koga proizvoditi, utičući tako na , utičući tako na efikasnost privrede, koja dobra i efikasnost privrede, koja dobra i usluge proizvoditi i trošiti.usluge proizvoditi i trošiti.

Ekonomija efikasno proizvodi ako za Ekonomija efikasno proizvodi ako za svakog kupca važi sledeća relacija:svakog kupca važi sledeća relacija:

MRS = MRTMRS = MRTgranična stopa transformacije

granična stopa supstitucije


PPF i granična stopa tansformacijePPF i granična stopa tansformacije PPFPPF ima negativan nagib. ima negativan nagib. Da bi se efikasno proizvela dodatna količina Da bi se efikasno proizvela dodatna količina

hrane, potrebno je uneti inpute iz proizvodnje hrane, potrebno je uneti inpute iz proizvodnje automobila (smanjuje proizvodnju automobila (smanjuje proizvodnju automobila). U ovom slučaju reč je o automobila). U ovom slučaju reč je o graničnoj stopi transformacije graničnoj stopi transformacije (MRT)(MRT) automobila hranom. automobila hranom.

MRTMRT meri koliko se automobila moralo meri koliko se automobila moralo odreći da bismo dobili jednu dodatnu jedinicu odreći da bismo dobili jednu dodatnu jedinicu hrane.hrane.


PPF i granična stopa tansformacijePPF i granična stopa tansformacije Pomerajući se niz granicu proizvodnih Pomerajući se niz granicu proizvodnih

mogućnosti, povećava se i mogućnosti, povećava se i MRTMRT.. kako se pomeramo niz kako se pomeramo niz PPFPPF i i

proizvodimo sve manje automobila, proizvodimo sve manje automobila, produktivnost rada i kapitala raste u produktivnost rada i kapitala raste u proizvodnji automobila, dok proizvodnji automobila, dok produktivnost rada i kapitala u produktivnost rada i kapitala u proizvodnji hrane pada. proizvodnji hrane pada.


U tački U tački CC produktivnosti su jednake, produktivnosti su jednake, te je tu te je tu MRTMRT jednaka 1. Naime, u jednaka 1. Naime, u tački tački C'C', , MRTMRT jednaka je jednaka je 11, jer se , jer se trebamo odreći jedne jedinice u trebamo odreći jedne jedinice u proizvodnji automobila, da bismo proizvodnji automobila, da bismo proizveli dodatnu jedinicu hrane.proizveli dodatnu jedinicu hrane.


Kada je Kada je MRTMRT niska, tada je odnos- niska, tada je odnos-srazmera srazmera graničnog troška graničnog troška proizvodnje hrane (MCproizvodnje hrane (MCHH)) i i graničnog graničnog troška proizvodnje automobila troška proizvodnje automobila (MC(MCAA)) nizak. nizak.


Nagib Nagib PPFPPF meri granični trošak meri granični trošak proizvodnje drugog dobra. Prema proizvodnje drugog dobra. Prema tome, u svakoj tački niz granicu tome, u svakoj tački niz granicu proizvodnih mogućnosti (B, C', C:D', proizvodnih mogućnosti (B, C', C:D', D:E) važi sledeća relacija:D:E) važi sledeća relacija:

MRT = MCMRT = MCAA/ MC/ MCHH


Dobra moraju biti proizvedena u Dobra moraju biti proizvedena u onim količinama koje će potrošači onim količinama koje će potrošači biti volji da kupebiti volji da kupe. .

MRSMRS koja nam govori koju količinu koja nam govori koju količinu jednog dobra je potrošajednog dobra je potrošačč voljan voljan žrtvovati da bi dobio više drugog žrtvovati da bi dobio više drugog dobradobra. .

*(MRS – Granična stopa supstitucije)*(MRS – Granična stopa supstitucije)


U našem slučaju granična stopa U našem slučaju granična stopa supstitucije hrane za automobile jeste supstitucije hrane za automobile jeste količina automobila koju su pojedinci količina automobila koju su pojedinci spremni žrtvovati da bi dobili dodatne spremni žrtvovati da bi dobili dodatne jedinice hrane. jedinice hrane.

U isto vreme U isto vreme granična stopa granična stopa susuppstitucijestitucije meri trošak proizvodnje meri trošak proizvodnje dodatne jedinice hrane u uslovima dodatne jedinice hrane u uslovima smanjenja proizvodnje automobila. smanjenja proizvodnje automobila.


Ekonomija efikasno proizvodi ako za Ekonomija efikasno proizvodi ako za svakog kupca važi sledeća rsvakog kupca važi sledeća reelacija:lacija:

MRS = MRT.MRS = MRT.Granična stopa supstitucije = Granična stopa transformacijeGranična stopa supstitucije = Granična stopa transformacije


PPF i efikasnost privredaPPF i efikasnost privreda


Granica proizvodnih mogućnosti, ekonomski rast i Granica proizvodnih mogućnosti, ekonomski rast i granična stopa sustitucije.granična stopa sustitucije.

(a) Siromašna zemlja (b) Razvijena zemlja


Granica proizvodnih mogućnosti, ekonomski Granica proizvodnih mogućnosti, ekonomski rast i granična stopa sustitucije.rast i granična stopa sustitucije.

(a)Pre investiranja (b) Nakon investiranja


Oportunitetni trošakOportunitetni trošak Izgubljena mogućnost za drugim Izgubljena mogućnost za drugim

dobrom, zato što smo se odlučili da dobrom, zato što smo se odlučili da prvo (ne možemo jedno i drugo), zove prvo (ne možemo jedno i drugo), zove sese oportunitetni trošakoportunitetni trošak..

OOportunitetni trošakportunitetni trošak predstavlja predstavlja propuštenu dobit alternativne propuštenu dobit alternativne upotrebe resursa-inputaupotrebe resursa-inputa. .


Kad analiziraju oportunitetne troškove Kad analiziraju oportunitetne troškove dva proizvođača, ekonomisti obično dva proizvođača, ekonomisti obično koriste pojam koriste pojam komparativnih komparativnih prednosti.prednosti.

Naime, proizvođač koji se odriče manje Naime, proizvođač koji se odriče manje drugih dobara da bi proizvodio neko drugih dobara da bi proizvodio neko dobro dobro YY ima niži oportunitetni trošak ima niži oportunitetni trošak proizvodnje dobra proizvodnje dobra YY, pa se kaže da , pa se kaže da ima komparativnu prednost u svojoj ima komparativnu prednost u svojoj proizvodnji.proizvodnji.


Komparativna prednostKomparativna prednost podrazumeva poređenje između podrazumeva poređenje između proizvođača nekog dobra na proizvođača nekog dobra na osnovu njihovog oportunitetnog osnovu njihovog oportunitetnog troška.troška.


Oportunitetni trošakOportunitetni trošak


OOpadajući prinospadajući prinosii Jedinice rada (osobe-godine)

Ukupni autput (mtc)

Dodatni autput postignut dodatnim jedinicama rada

(mtc po osobi-godini) 0 0 1 2000 2000 2 3000 1000 3 3500 500 4 3800 300 5 3900 100

Zakon opadajućih prinosa pokazuje da svaki dodatni radnik povećava proizvodnju manje nego što je povećava predhodno dodati radnik.


Zakon opadajućih graničnih prinosa Zakon opadajućih graničnih prinosa važi za zadatu (postojeću) proizvodnu važi za zadatu (postojeću) proizvodnu tehnologiju. Međutim vremenom tehnologiju. Međutim vremenom tehnologija se menja što može tehnologija se menja što može preduprediti navedeni zakon, što se preduprediti navedeni zakon, što se ilustruje na sledećoj slici. ilustruje na sledećoj slici.


OOpadajući prinospadajući prinosii

Učinak tehnologije naspram zakona opadajućih pinosa


Početna kriva proizvodnje označena je Početna kriva proizvodnje označena je sa Qsa Q1, 1, ali poboljšanjem tehnologije ali poboljšanjem tehnologije pomera se i kriva na Qpomera se i kriva na Q22, tj. Q, tj. Q3. 3. Posledica ovoga je promena obima sa Posledica ovoga je promena obima sa tačke A (6 jedninica), do tačke B tačke A (6 jedninica), do tačke B odnosno C.odnosno C.


Produktivnost radaProduktivnost rada PProsečrosečaan proizvod koji pokazuje obim n proizvod koji pokazuje obim

i koliličinu proizvodnje po jedinici i koliličinu proizvodnje po jedinici inputa rada.inputa rada.

Produktivnost se može povećati Produktivnost se može povećati poboljšanjem tehnologije, čak i ako poboljšanjem tehnologije, čak i ako taj proizvodni proces pokazuje taj proizvodni proces pokazuje obeležja opadajućih prinosa.obeležja opadajućih prinosa.


S vremenom pomerajući se od tačke S vremenom pomerajući se od tačke A A na krivojna krivoj QQ11 dodo BB na krivojna krivoj QQ22, , pa dopa do CC na krivojna krivoj QQ33 produktivnost rada produktivnost rada raste i povećava ukupnu količinu raste i povećava ukupnu količinu proizvodnje, anulirajući zakon proizvodnje, anulirajući zakon opadajućih graničnih prinosa.opadajućih graničnih prinosa.


Produktivnost radaProduktivnost rada Produktivnost rada se povećava po Produktivnost rada se povećava po

osnovuosnovu::

1. 1. rasta fonda kapitalarasta fonda kapitala ili ili 2. 2. tehnoloških promenatehnoloških promena..


1.1. Rast ukupne količine kapitala Rast ukupne količine kapitala podrazumeva veći broj mašina, podrazumeva veći broj mašina, Informaciono-tehnoloških uređaja, Informaciono-tehnoloških uređaja, opreme itd. tako da svaki radnik može da opreme itd. tako da svaki radnik može da proizvede više robe i usluga u određenoj proizvede više robe i usluga u određenoj jedinici vremena. jedinici vremena.

2.2. Rast produktivnosti na osnovu Rast produktivnosti na osnovu tehnoloških promena – razvoj novih tehnoloških promena – razvoj novih informacionih tehnologija koje informacionih tehnologija koje omogućavaju efikasnije korišćenje radne omogućavaju efikasnije korišćenje radne snage. snage.


Veza između Veza između produktivnosti rada i produktivnosti rada i životnog standardaživotnog standarda..

Kada se svako specijalizuje u Kada se svako specijalizuje u proizvodnji gde ima komparativnu proizvodnji gde ima komparativnu prednost (tehnološku), ukupna prednost (tehnološku), ukupna proizvodnja u ekonomiji raste, a proizvodnja u ekonomiji raste, a time raste i životni standard time raste i životni standard svakog pojedinca.svakog pojedinca.

HVALA NA PAHVALA NA PAŽNJI !ŽNJI !

Documents

Predavanje 2 Privredni Sistem i Granica Proizvodnih Mogucnosti