PRAVO NA VIDANJE DETETA I a~f%A KONVENCIJA … · zaStita prava na vidanje moie da odigra u odnosu na otmicu deteta naglaSava i iz- ... ni pomenuta preventivna funkcija ne moie biti

jhl JA STANTVUKO ~ 6 , PETAR ~ m 1 6

PRAVO NA VIDANJE DETETA I a ~ f % A KONVENCIJA 0 GRADANSKOPRAVNIM ASPEKTIMA MEDUNARODNE OTMICE DECE (1980)

PRAVO NA VIi3A;NJE DETETA U TEKSTU KONVENCIJE

Jedan od dva cilja HaSke konvencije o gradanskopravnim aspektima medunarodne otmice dece (u daljem tekstu: Konvencija ili Konvencija o otmici dece), jeste da obezbedi da se pravo na staranje i pravo na vidanje deteta ustanovljeno po zakonu jedne dr2ave ugovornice stvarno poStuju u drugoj driavi ugo~ornici.~ Drugi cilj, prema Clanu 1 ovog izvora, jeste da obezbedi hitan povratak dece koja su nezakonito odvedena u dr2avu ugovornicu ili u njoj nezakonito zadrgana.

Medutim, dok je pitanju nezakonitog odvodenja ili zadriavanja dece i obezbedivanju njihovog povratka u driavu ugovornicu u kojoj su imala redovno boraviSte neposredno pre odvodenja ili zadriavanja posveden najvedi deo odredaba Konvencije, Cime je u stvari operacionalizovana zaStita prava na staranje,

Dr Maja Staniwkovic, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Mr Petar Dundic, asistent Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Rad je posve-

ten projektu Pravo Srbije u evropskoj perspeldvi br. 149042 koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloSki razvoj Republike Srbije.

S1. list SFRJ, Medunarodni ugovori, br. 7/91. U tekstu Konvencije koji je objavljen u Sluibenom listu koristi se termin ))pravo na vidanjecr kao prevod terrnina eng. right of access, fr. le droit de visite (bukvalno: pravo na pristup, pravo na posecivanje). PorodiEni zakon (Sl. glasnik Re- publike Srbije, br. 1812005) ustanovljava pravo na odriavanje IiEnih odnosa koje pripada pre svega detetu, ali i roditeljirna (Elan 61, stav 4, Elan 78, stav 1, Elan 81, stav 3, Elan 82, stav 4 i Elan 272, stav 2). Isti pojam korigcen je i u Zakonu o braku i porodiEnirn odnosirna, S1. glasnik SRS, br. 2211980 et. al., npr. Elanovi 84, 125, 131.

P R A V N I ~ I V O T bl: 10/2010.

ja pitanja koja se mogu javiti pred domadim driavnim organima prilikom primene ovog dela Konvencije i utvrden predlog o tome kako bi na ta pitanja trebalo odgovoriti da bi se ispunio pomenuti cilj Konvencije.

ZnaCaj zaititepmva na vidanje u mehanizmu uspostavljenonz na osnovu Konvencije i te.fkoCe u njegovom funkciorzisanjlr

Cak i povrSna analiza normi Konvencije koje se odnose na pravo ,pj vidanje deteta otkriva da je njihova jednoobrazna primena u diiavama Elanicama praktiEno nemoguka.ll Zbog toga se nameke pitanje - zaSto su njeni tvorci uopSte posvetili painju ovom subjektivnom pravu? Odgovor se moie pronadi u ielji da se.kroz ostvarivanje prava na kontakt sa detetom, roditelj kojem ono nije povereno na Euvanje nakon prestanka zajednice iivota odvrati od pomisli da svoje emo- cionalne potrebe realizuje otmicom deteta.12 Svojevrsnu preventivnu ulogu koju zaStita prava na vidanje moie da odigra u odnosu na otmicu deteta naglaSava i iz- veStaj uz predlog Konvencije, u kome je reEeno da se efikasnim ostvarivanjem prava na vidanje eliminiSe ))jedan od najEeSdih uzroka otmice dece.d3 Ako mehanizam ustanovljen radi za@te tog prava ne WcioniSe na odgovarajuki naEin, ni pomenuta preventivna funkcija ne moie biti ostvarena. Osim toga, pravo deteta da ostvaruje kontakt sa oba roditelja vaioo je za tvorce Konvencije i iz naEel- nih razloga povezanih sa emocionalnim zdravljem deteta. Potpun porodiEni iivot, prema stavovima koji su usvojeni prilikom donoSenja Konvencije, upravo podrazumeva odriavanje odnosa imedu deteta i oba njegova roditelja.14 Ovakvo naEelno opredeljenje je iskazano i u dokumentu koji s a w i opSta naEela i vodiE za dobm praksu u stvarima koje se odnose na prekograniEni kontakt sa decom (daljem tekstu: VodiE).15 Prvo naEelo proklamovano u ovom dokumentu zahteva

l1 0 prakticnirn dilemama koje se tiEu primene navedenih odredaba vidi W. Duncan, Transfiontier Access/Cotztact and the Hague Convention of 2.5 October 1980 on the Civil Aspects on International Child Abdz~ctiorl (Final Report), Preliminary Document No. 5 of July 2002 for the attention of the Special Commission of SeptemberIOctober 2002, pasus br. 29. Tekst izveStaja je dostupan u elektronskoj formi na: http:lihcch.e-vision.nVmdex~en.php?ac~ublications.deta- ils&pid=2253&dtid=2.

l2 Vidi P. R Beaumont, P. E. McEleavy, op. cit., str. 210.

l3 E. PerBz-Vera, op. cit., pasus br. 17.

l4 Ibidem, pasus br. 26.

'j Hague Conference on Private International Law, Transfiontier Contact Concerning Chil- dren - General Principles and Guide to Good Practice (2008). VodiE je savetodavnog karaktera, ali je odobren od strane Specijalne komisije zadutene za pracenje primene Konvencije o otrnici (1980)

M. StanivukoviC i P. DundiC: Gradansko pravni aspekti medunarodne ofinice dece (1980)

preduzimanje svih raspoloiivih koraka kako bi se roditeljima i deci omogudilo da odriavaju stalne liCne odnose i kontakte, Eak i kada roditelji give u razliCitim driavama.16

NedoreEenost mehanizma saradnje koji je Konvencijom ustanovljen kada je reC o zagtiti prava na vidanje stvara u praksi brojne probleme. Jedan od najEeSdih je Einjenica da onaj roditelj koji ieli jedino da ostvari pravo na vidanje deteta, svestan teSkoCa koje postoje u realizaciji ovog prava na osnovu Konvenci- je, podnosi umesto toga zahtev za vrakanje deteta i koristi se hitnom i dobro defi- nisanom procedurom koja vaii za slucajeve nezakonitog odvodenja ili zadriavanja.17 Kako je ovo mogude ako Konvencija predvida da se zahtev za vrakanje deteta moie podneti samo u sluEaju kada je njegovim odvodenjem u inostranstvo povredeno pravo na staranje koje uiiva odredeni subjekt, a ne i pravo na vidanje deteta? Odgovor se nalazi u specifiCnostima pojedinih nacionalnih zakonodavsta- va koja ne postavljaju uvek jasnu granicu izmedu prava na staranje o detetu i prava na odriavanje IiCnih odnosa sa detetom, ali i u specijalnoj definiciji ))prava na staranjecc iz Konvencije. Na primer, ako je odlukom suda driave Elanice pravo na staranje o detetu povereno jednom od roditelja nakon prestanka brabe zajednice, a drugi roditelj na osnovu sudske odluke ili zakona ima pravo na odriavanje IiEnih odnosa sa detetom i pravo da se saglasi sa preseljenjem deteta u inostranstvo, s razlogom se morie postaviti pitanje da li je preseljenjem deteta u drugu diiavu mimo volje roditelja koji uiiva pravo na vidanje povredeno njegovo pravo na vidanje ili pravo na staranje u smislu Elana 5. Konvencije.18 Ovo zbog toga Sto Konvencija predvida da se pod pravom na staranje podrazumeva pravo na staranje o lienosti deteta, a posebno pravo da se odredi njegovo redovno bora- viSte, tj. mesto u kojem de dete iiveti. Prema tome, jezitko tumaEenje ove odredbe otkriva' da onaj roditelj koji nakon prestanka braEne zajednice ne iivi sa detetom ali ima pravo veta kod njegovog preseljenja u inostranstvo, zapravo d iva ))pravo na staranjea u smislu Elana 5. (zbog toga Sto moie da odredi gde de dete iiveti), bez obzira Sto je uslov da se pribavi prethodna saglasnost u naciona- nom pravu uveden prvenstveno kako bi se zaStitilo njegovo pravo da odriava liEne odnose sa zajedniCkim detetom.

i Konvencije o roditeljskoj odgovornosti (1996). Tekst VodiEa je dostupan u elektronskoj verziji na: http://hcch.e-vision.nl/upload/guidecon~

l6 Ibidenz, taEka 1.1. na str. 4.

l7 P. R. Beaumont, P. E. McEleavy, op. cit., 213. 18 Vidi o ovome kod A. Dyer, Relocation of Custodial Parents and their Children within the

European Union and Problems of Access: The Scope and Timing of Judicial Involvement, u knjizi: A. BorrBs et. a1 (eds.), E Plzctibzcs UIZWIZ - Liber Attzico~-~c~~z Georges A. L. Droz, The HaguefBos- tonLondon, 1996, str. 71, 72.

P R A V N I ~ I V O T bi-. 10/2010.

U pravnoj doktrini se istiEe da sudovi ditava ugovomica kada su suoEeni sa opisanom situacijom zaista i smatraju da je doglo do povrede prava na staranje (nezakonitog odvodenja ili zadriavanja), te da su spremni da naloie vracanje deteta u drugu driavu ugovomcu.19 Cinjenicu da je ovo vladajuce shvatanje u sudskoj praksi nacionalolh sudova primaju i dokumenti nastali u olcviru HaSke konferencije koji su posveeeni praCenju naEina na koji se primenjuje Konvencija u pogledu zaStite prava na vidanje.'O Na taj naEin se postiie da se zahtev za vracanje deteta faMiEki koristi za zaStitu onoga Sto je zapravo pravo na vidanje, Sto je u suprotnosti sa namerama tvoraca Konvencije. Pojedini pravni pisci is t ih da je ovakav pristup nezadovolja~ajuci.~~

Iz onoga Sto je prethodno reEeno sledi i zakljuEak da nezakonito odvodenje ili zadrfavanje deteta iz Elana 3 Konvencije nije preduslov za primenu Konvenci- je ako je reE o ostvarivanju prava na vidanje. Odredba Elana 21. primenjuje se, prema tome, kada nema otmice deteta, veC je samo neophodno obezbediti odrfavanje liEnih odnosa izmedu deteta i lica kojem ono nije povereno na staranje @o pravilu je u pitanju drugi roditelj)." Suprotno bi turnaEenje liSilo roditelja koji se ne stara o Ennosti deteta @a nema ni pravo da mu odredi redovno boravibe) zaStite prava na vidanje koja je ustanovljena Konvencijom. Sa druge strane, u skladu sa Elanom 4. Konvencije, da bi ona bila primenjena neophodno je da je do310 do povrede prava na vidanje i da je dete imalo redovno boraviSte u diiavi ugovomici neposredno pre t z p ~ v r e d e . ~ ~

Glavni problem, prema tome, je kako obezbediti efikasnu primenu Elana 21. Konvencije i zaStitu prava na vidanje u postojecim normativnh uslovima. Kako bi se postigla uspeSnija zaStita pomenutog prava, HaSka konferencija prepomfuje usvajanje zajedniekih kriterijuma prema kojima bi sudovi driava ugovomica bili nadleini da donesu odluku o pram na vidanje ili da izmene ranije donete odluku, odnosno usvajanje pravila kojima se postife medusobno primavanje odluka o pravu na ~ i d a n j e . ~ ~ U tom cilju se ugovomicama preporuCuje

TO je, na primer, sluEa, sa sudskom praksom u Engleskoj, Kanadi, Francuskoj, Australiji itd. Vidi M. Bailey, The Right of a Non-Custodial Parent to an Order for Return of a Child under the Hague Convention, Ca~zadian Jozrrnal of Family Lmv, 1311996, str. 295. i dalje.

'O Vidi Vodit, taEka 9.3. na str. 43.

21 Vidi A. E. Anton, op. cit., str. 546. Takode, M. Freeman, Rights of Custody and Access Under the Hague Abduction Convenction - >)A Questionable Result?((, California Western hter- rlational Law Jozrrrlal, 3 112000-2001, str. 44,49.

22 Vidi N. Lowe, M. Everall, M. Nicholls, I~lterrzational Mover~lent of Clddrerz - Law Practice and APcedwe, Bristol, 2004, str. 569.

23 Ibidem, sir. 570 (u srpskom tekstu neprecimo prevedeno: nKonvencija Ce se primenjivati na dete koje je iivelo u driavi ugovomici neposredno pre bilo kakve powede prava na .... vidanjecr).

24 VodiE, taEka 3.1. na str. 12.

prihvatanje HaSke konvencije o nadlefnosti, merodamom pram, priznanju i imSenju i saradnji u pogledu roditeljske odgovomosti i mera za zaStitu dece (1996), koja sadrii jedmobrazna pravila u pomenutoj oblasti.'j Ako nije mogude obezbediti primenu jedinstvenih kriterijuma, driave ugovomice bi svakako trebalo da jasno defimiu i ufine dosbpnim jamosti uslove pod kojima Ce njihovi organi biti nadleini da donesu ili izmene odluku o pram na vidanje i pod kojim uslovima ce dozvoliti priznanje strane odluke u ovoj materiji.'6 Nema sumnje da je ova poslednje mogude uEiniti u nacionalnom propisu koji se odnosi na primenu Konvencije o otmici dece.

Nonaativno stanje u Srbiji i uloga Ministamtva pmvde Republike Srbije u prinzeni Ko~onvence o otnzici dece ti pogledu pmva na vidanje

Ministarstvo pravde je centrahi imSni organ imenovan na osnovu odgova- rajueeg Elana HaSke konvencije o otmici. Ono treba da pruii usluge koje su pred- videne konvencijom domadim i stranim drlavljanima kad god se postavi pitanje prava na odrfavanje prekograniCnih liEnih odnosa izmedu roditelja i deteta2' ili izrnedu deteta i drugog lica sa kojima ono ima pravo da odriava liEne odnose (npr. baba i deda, tetka, ujak, stric i sl.). Bilo bi preporuEljivo da se detaljne informacije o uslugama koje Ministarstvo pruia za ostvarivanje prava na vidanje objave u odgovarajudem obliku, po moguenosti i na stranom j e ~ h . ' ~

U sluEaju kada se dete nalazi na teritoriji Srbije, odnosno kada je potrebno ostvariti pravo na vidanje deteta koje se nalazi u Srbiji, domaCi organi u primeni Konvencije mogu biti angaiovani na tri naEina. Prvo, kada ne postoji sudska odluka o naEinu ostvarivanja prava na vidanje, domadi centralni imSni organ se moie nadi u poziciji da pomaie roditelju ili drugom licu koje ieli da ostvari pravo na vidanje da dobije takvu odluku pred srpskim sudom. Drugo, aka postoji strana odluka na osnow koje je pravo ustanovijeno, titularu tog prava de biti potrebno prufiti pomoC prilikom priznanja i izvrSenja ovakve odluke. Trece, domaci centralni izvrSni organ moie biti pozvan da pomogne roditelju ili drugom licu koje feli da ostvari pravo na vidanje da postigne sporazum sa roditeljem koji vrSi roditeljsko pravo, ili da pomogne da se sprovede sporazum koji je ranije zak- ljueen.

25 Ibidem, taEka 3.2.1. na str. 12.

26 Ibideln, taEka 3.2.2. na str. 12.

27 VodiE, taEka 4.6.1. na str. 23.

28 VodiC, taEka 4.7.1. na str. 24.

Ako dete iivi u inostranstvu sa roditeljem kojem je povereno pravo na staranje o njegovoj liEnosti, a na teritoriji Srbije je nastanjen roditelj koji ieli da ostvari pravo na vidanje, uloga domaCih organa je da pruie pomoC za pokretanje sudskog ili nekog drugog postupka u inostranstvu.

Ponzoc' u pokretanju postzpka za doizoienje odluke o pram na vidanje. - Ako je pred domadim sudom neophodno polcrenuti postupak za donoSenje odluke o pram na vidanje @ram na odriavanje liCnih odnosa sa d e t e t ~ m ~ ~ ) , prvo se postavlja pitanje da li Ce domadi sud biti medunarodno nadleian? Koji je osnov mectunarodne nadleinosti? TumaCenjem Elana 2 1. Konvencije dolazi se do zak- ljuEka da primena ove odredbe ne moie da dovede do zasnivanja nadleinosti domadeg suda. Ona, naime, ustanovljava obavezu saradnje izmedu centralnih izvrSnih organa driava Elanica i ne stvara nikakva prava i obaveze za njihove su- dove. Ovakvo tumaCenje pomenute odredbe prisutno je u sudskoj praksi Engles- ke i pojedinih drugih d i t a ~ a , ~ ~ a Eini se da je ono u skladu sa domagajem Elana 21. koji su imali u vidu autori Kon~enci je .~~ Prema tome, da li Ce srpski sud imati pravo da odluEuje o praw na vidanje zavisi od domakih propisa o medunarodnoj nadleinosti. Sto se tiEe vaieceg zakonodavstva u Srbiji, opSta medunarodna nadleinost domacih sudova postoji onda kada Weni ima prebivaliSte u Srbiji.32 Ako tuieni uopSte nema prebivaliSte ili ako su i tuiilac i tuZeni srpski driavljani, za nadleinost domabeg suda dovoljno je boraviSte tuienog na teritoriji Srbije.33 Tdeni Ce u ovom sluCaju 6% roditelj koji vrSi roditeljsko pravo. Navedene odredbe odnose se na parniCni postupak. Ako bi sud odluCivao o pram na vidanje u vanpamihorn postupku, domaCi sud bi bio nadleian prema Elanu 46, stavu 5 ako lice prema kome je podnesen zahtev ima prebivaliSte u Republici Srbiji.34 Jasno

29 PorodiEni zakon Republike Srbije, nS1. glasnik<c, br. 1812005, Elan 61, stav 1 i Elan 82, stav 4.

30 Vidi N. Lowe, M. Everall, M. Nicholls, op. cit., str. 573,574,580. Takode, P. E. McEle- avy, International Contact - Where Does the Future Lie?, Intemational Familiy Law, April 2001, str. 55.

31 Vidi A. E. Anton, op. cit., str. 554,555. Sa druge strane, postoje i driave u kojima se na- dlebost domacih sudova izvodi neposredno iz Elana 21. Konvencije. Vidi W. Duncan, op. cit., pasus br. 26. Kao primer ovakvih jurisdikcija autor navodi Australiju, Novi Zeland i Skotsku.

32 Vidi stav 1. Elana 46. Zakona o reSavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (1 982).

33 Vidi stavove 2. i 3. Elana 46. Zakona o reSavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja.

34 Radna verzija nacrta Zakona o gradanskopravnirn aspektima medunarodne otmice dece i o primanju i imSenju odluka o staranju o deci iz septembra 2009. godine, u Elanu 20. predvida da se postupak za vracanje deteta pred domadim sudom odvija kao vanpamiEni. Radna verzija se ne izjaSnjava o karakteru postupka za odluEivanje o praw na vidanje. Ako bi se i ovaj postupak takode tretirao kao vanpamiEni, primenjivale bi se norme Zakona o reSavanju sukoba zakona sa pro-

M. StanivukoviC i P. DrtndiC: Gradansko pravni aspekti medunarodne otmice dece (1980)

je da Ce ))lice prema kome je podnesen zahtevcc i u ovom sluEaju biti roditelj koji vrSi roditeljsko pravo.

U sluCaju da nisu ispunjeni uslov za zasnivanje opSte mectunarodne nadleinosti, koja norma o posebnoj medunarodnoj nadleinosti se moie primeniti? Odredba koja bi posebno regulisala nadleinost u sporovima o pram na vidanje (pravo na odriavanje liEnih odnosa sa detetom) ne postoji u domatem medunarodnom privatnom pram, Sto je propust zakonodavca, te odgovor na postavljeno pitanje zavisi od toga da li se ova vrsta sporova moie podvesti pod neku drugu normu o posebnoj medunarodnoj nadleinosti koja ima Siru pravnu kategoriju. Na primer, Elan 66. Zakona o reSavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja sadrii kriterijum medunarodne nadleinosti za sporove o Euvanju, podizanju i vaspitanju dece. Medutim, ovde je reE o nadleinosti u sporovima povodom Euva- nja, podizanja i vaspitanja dece, a ne povodom prava na odriavanje liEnih odnosa sa njim. Mogude je da je zakonodavac imao na umu formulaciju iz ranijeg Zako- na o braku i porodiCnim podnosima po kojoj se dete poverava na Euvanje i vaspi- tanje jednom roditelju, odnosno da je imao na umu samo spor o poveravanju, a ne i spor o liEnim odnosima. Ako nema izriEite odredbe o nadleinosti domadeg suda za odredenu vrstu sporova, Zakon o pamiEnom postupku (Elan 27) predvida shodnu primenu odredaba zakona o mesnoj nadle~osti.Zakonodavac je u Poro- diEnom zakonu za Wbe za ostvarivanje prava deteta predvideo mesnu nadleinost po kriterijumu prebivaliSta ili boraviSta deteta (Elan 261), ali je norma ograniCena na sluCaj kada je dete Wilac. Ona, dakle, ne obuhvata opisanu situaciju kada roditelj Wbom ostvaruje svoje pravo na odriavanje liCnih odnosa sa detetom, te se iz tog razloga ne bi mogla shodno primeniti na utvrdivanje medunarodne nadleinosti.

Clan 69. Zakona o regavanju sukoba zakona ustanovljava nadleinost u stvarima koji se odnose na liEno stanje i odnose izmedu roditelja i dece. ReE je uglavnom o vanparnidnim stvarima. Ako ne postoje pretpostavke za zasnivanje opSte medunarodne nadleinosti u vanparniCnom postupku,3j ova Ce nadleinost ipak postojati u stvarima koje se odnose na liSenje i vraCanje roditeljskog prava, produienje roditeljskog prava, stavljanje roditelja u poloiaj staraoca u pogledu upravljanja deEijom imovinom, oglaSavanje deteta rodenim u braku, kao i prilikom odluEivanja o drugim stvarima koje se odnose na liEno stanje i odnose iz-

pisima drugih zemalja koje utvrduju medunarodnu nadleinost srpskih sudova u vanpar- niEnom postupku. Medutim, pitanje je da li je opravdano tretirati ove predmete kao vanpamihe, jer ce vrlo Eesto u stvarnosti izmedu stranaka postojati spor oko prava. Obavezivanje stranaka da prvo pokrecu vanparniEni postupak po naSem misljenju, doveSce do odugovlaEenja ovih postupaka koji po prirodi moraju biti hitni.

35 U Elanu 69. ZRSZ, pogreSno se poziva na Elan 46. stav 4. umesto na Elan 46. stav 5. ali je

jasno da je reC o pretpostavkama za postojanje opSte nadleinosti u vanpamiEnom postupku.

P R A V N I ~ I V O T bl: 10/2010.

medu roditelja i dece, ako su i podnosilac zahteva i lice prema kome se podnosi zahtev srpski dria~ljani.'~ Ako bi se pitanje ostvarivanja prava na vidanje moglo podvesti pod nstvari koje se odnose na 1iEno stanje i odnose izmedu roditelja i decea, nadleinost domaceg suda u vanpamiEnom postupku bi postojala pod uslovom da su i roditelj koji zahteva ostvarivanje ovog prava i roditelj u odnosu na kojeg je podnet zahtev srpski driavljani.

Ako bi se pomenute norme o posebnoj nadleinosti iz Zakona o reSavanju sukoba zakona i mogle primeniti u pamiEnim i vanpamicnim postupcima povodom prava na vidanje deteta, ostaje Einjenica da se one vezuju za srpsko diiav- ljanstvo stranaka, Sto je u neskladu je sa osnovnom koncepcijom Konvencije o otmici dece koja faktiEki uspostavlja nadleinost driave redovnog boraviSta deteta kada je reE o pitanjima odluEivanja o njegovom odnosu sa roditeljima. ReSenje koje bi bilo u interesu pravne sigurnosti, jeste da se ustanovi poseban osnov nadleinosti domakeg suda za odluEivanje o pravu na vidanje, u propisu koji bi konk- retizovao obaveze srpskih sudova i drugih organa prilikom primene Konvencije o otmici dece ili u Zakonu o medunarodnom privatnom pravu. OdgovarajuCi osnov nadleinosti bi u tom sluEaju moglo biti redovno boraviSte deteta u Srbiji. Ovo je u skladu sa normativnim reSenjem iz HaSke konvencije o nadleinosti, merodavnom pravq priznanju i izvrSenju i saradnji u pogledu roditeljske odgovomosti i mera za zaStitu dece.17 Pored toga, HaSka konferencija predlaie diiavama Elani- cama da nadleinost propiSu na naEin koji de omoguCiti da njihovi sudovi donose privremene mere u materiji prava na vidanje i u sluEaju kada se dete samo kmt- kotrajno nalazi na njihovoj teritoriji. Takva potreba moie postojati na primer kada je dete nezakonito dovedeno na domacu teritoriju, ili se tvrdi da je to uEinjeno. Specijalna norma o nadleinosti bi u tom sluEaju trebalo da precizira da nadleinost domaceg suda postoji i onda kada je pred njim pokrenut postupak po zahtevu za vraeanje nezakonito odvedenog ili zadrianog deteta, jer u takvim situacijama roditelju koji zahteva vracanje deteta treba omoguciti da ostvaruje

36 Clan 69. Zakona o reSavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja.

37 S druge strane, ako se zakonodavac opredeli za normu o nadleinosti koja bi trebalo da obuhvati sve postupke u vezi sa Konvencijom o otmici dece, ukljuEujuci i one o nezakonitom od- vodenju ili zadriavanju, redovno boraviSte deteta u Srbiji ne bi bilo odgovarajuci osnov nadleinosti, jer bi spreEilo postupanje prilikom nezakonitog odvodenja ili zadriavanja deteta u Srbiji, kada redovno boraviSte deteta na domacoj teritoroji joS nije formirano. Izlaz bi se tada mogao pronaci u normativnom reSenju sliEnorn onom iz nemaEkog Zakona o medunarodnom porodiEnom praw (2005). Prema stavu 1. Elana 11. taEka 1. ovog zakona, za postupke povodom primene Konvencije o otmici dece nadleian je sud u mestu u kojem je dete boravilo u trenutku kada je centralni izvrSni organ primio odgovarajuci zahtev. Ako se nadleinost ne moie uspostaviti na osnovu taEke 1, nadleian je sud u mestu u kojem postoji potreba da se predurmu mere zaStite deteta (stav 11. Elana 11. taEka 2).

M. StanivukoviC i P. DundiC: Gradansko pi-awzi aspekti ineduizarodne otmice dece (1980)

li&e odnose sa detetom dok traje postupak po zahtevu za vraeanje. Isto se odnosi i na situaciju kada je zahtev za vracanje odbijen, kada je potrebno pruiiti zaStitu prava na vidanje roditelju koji nije uspeo sa z a h t e ~ o m . ~ ~ S tim u vezi je potrebno istadi da radna verzija Zakona o gradanskoprah aspektima medunarodne otmice dece i o priznanju i izvrSenju odluka o staranju o deci, u Elanu 35, predvida da domaci sud u toku postupka u kojem odluCuje o zahtevu za vradanje deteta, na predl~g uEesnika moie odrediti privremene mere koje bi omogudile odrBavanje liEnih odnosa deteta i roditelja ili staratelja, u sluCaju kada postoji sumnja da Ce lice kod kojeg se dete nalazi onemogukavati kontakt. Druga situacija kada treba predvideti nadleinost sprovodenje privremenih mera je kada roditelj koji nema pravo na staranje realizuje pravo na vidanje deteta na teritoriji driave u kojoj dete ne iivi (npr. ako dete koje ima redovno boraviSte u inostranstvu, dode u posetu drugom roditelju koji iivi u Srbiji).39 Na taj naEin se sudovima daje mogudnost za postupanje kada je potrebno preduzimanje hitnih ili privremenih mera u interesu deteta ili kada je potrebno da sud driave u kojoj se dete nalazi u kratkotraj- noj poseti roditelju koji ne ostvaruje pravo na staranje izvrSi manje izmene u uslovima pod kojima se ostvaruje pravo na vidanje. Ipak, upozoravaju se driave Clanice da ne bi trebalo da se njihovi sudovi nadleini za sprovodenje privremenih mera olako upuStaju u izmene takvih odluka, jer se time urnanjuju Sanse da de sud u driavi u kojoj dete ima redovno boraviSte dozvoliti posetu deteta drugom roditelju u inostranstvu. KonaEno, pominje se i potreba da se nadleinost ustanovi i u korist suda i u slueaju kada se dete joS uvek ne nalazi na teritoriji te driave, ali se ma da ce na tu teritoriju dodi u doglednoj buduenosti (npr. zato Sto de doCi u posetu drugom roditelju, ili zato Sto Ce se preseliti na tu teritoriju). Naime, sudovi nekih driava zahtevaju u tom sluEaju da se u zernlji u koju Ce dete putovati donese odluka o vidanju koja je identiha odluci koju je sud te dr2ave doneo, da bi dozvoliti putovanje, ili preseljenje deteta u inostran~tvo.~~

Kada je re5 o ulozi centralnih izvrSnih organa u postupcima povodom ostvarivanja prava na vidanje, praksa i zakonodavstvo driava ugovornica su he- terogeni. Tako su, na primer, centralni izvrSni organi pojedinih driava ovlaSCeni da pokrenu sudski postupak u ime podnosioca zahteva (Holandija, Australija, Novi Zeland), drugi imaju samo obavezu da pruie podnosiocu zahteva pomod prilikom obezbedivanja zastupanja (SAD, Engleska i Vels, vecina kanadskih pro-

38 Na primer, stav 2. Elana 38. nemaEkog Zakona o medunarodnom porodiEnom pravu sadrii obavezu suda koji odluEuje o zahtevu za vracanje deteta da u svakoj fazi postupka utvrdi da li se moie obezbediti pravo na liEni kontakt sa detetorn.

P R A V N I ~ I V O T br. 10/2010.

vincija, Izrael), dok se u pojedinim driavama uloga ovog organa nalazi negde izmedu (NemaEka).41 VodiC koji sadrii preporuke za postupanje Mava ugovomica kada je reE o pruianju zaStite prava na vidanje ne insistira na tome da centralni izwSni organ mora biti ovlaSCen da samostalno pokrene sudski postupak radi zaStite ili ostvarivanja ovog prava, ved dozvoljava da se pristup sudovima obezbedi na druge naEine (kroz pruianje besplatne pravne pomoCi i ~1.):~ Od driava ugovornica, medutim, oEekuje se da stranim podnosiocima zahteva omogude nstvaran pristup postupcimacc koji su ustanovljeni sa ciljem zaStite prava na vidanje. Pod tim se podrazumeva pruianje odgovarajuceg saveta ili informacije podnosiocu zahteva, uz uvaiavanje Einjenice da je reE o licu koje ne poznaje domadi pravni sistem ni jezik; pruianje pomoCi prilikom pokretanja odgovarajuceg postupka; staranje da nedostatak novEanih sredstava kod podnosioca zahteva ne bude prepreka za pokretanje postupka i omogucavanje da se pitanje ostvarivanja prava na vidanje pokrene u svakom tren~tku.4~ - $to se tiEe uloge Ministarstva pravde kada su u pitanju sudski postupci koje je potrebno pokrenuti radi ostvarivanja prava na vidanje, moie se konstatovati da ne postoji nijedan razlog da se postupanje Ministarstva razlikuje u odnosu na postupanje sa zahtevima za vradanje dece po Konvenciji. Potreba da postoji iden- tican nivo angaiovanosti domaCeg centralnog izvrSnog organa kod obrade obe vrste zahteva moie se opravdati Einjenicom da je obezbedivanje prava navidanje po samoj Konvenciji jednsIko vaino kao i ostvarivanje prvog cilja - zaStita dece od nezakonitog odvodenja i zadriavanja.

HaSka konferencija takode daje sudovima driava ugovornica preporuke o tome kako da svojim odlukarna o pravu na vidanje obezbede da se te odluke zaista i poStuju, te kako da spreCe da roditelj koji ostvaruje pravo na odriavanje liCnih odnosa sa detetom ne iskoristi to pravo za njegovu otmicu. Tako se, na primer, preporuEuje da se roditelj koji koristi pravo na vidanje obaveie da preda putnu ispravu za vreme dok se nalazi u poseti u zenilji redovnog boravigta deteta, da poloii odgovarajudi novCani iznos kao garanciju da neCe izvrSiti otmicu, da se obaveie na redovno javljanje policiji ili nekom drugom organu i sl. Predlaiu se i mere koje bi mogle znatno oteiati ostvarenje prava na vidanje i uziniti ga nepri- jatnim i za dete i za roditelja: nadzor profesionalnog lica ili Elana porodice prilikom susreta, zabrana dugotrajnijih poseta, ogranicenje mesta gde se moie obaviti susret sa detetom, traienje od roditelja koji ieli da oMava odnos sa detetom da

41 NemaEki centralni izvrSni organ, na osnovu pismene saglasnosti podnosioca zahteva, sa- stavlja i podnosi molbu za obezbedivanje besplatne pravne pomoci i odredivanje pravnog zastupni- ka i pokrece sudski postupak. Vidi Ibidem, taEka 4.5.1. na str. 22.

42 Ibidem, taEka 4.5.1. na st[. 23.

43 Ibidem, taEka 5.1. na str. 26,27.

M. StanivukoviC i P. DundiC: Gradansko pravni aspekti medunarodne otmice dece (1980)

roditelju koji h a pravo staranja podnese detaljan plan susreta, itd. Ipak, te mere treba da budu srazmerne riziku da Ce doci do otmice deteta i onoliko stroge koli- ko je to neohpodno da bi se dete zaStitilo od toga rizika.4

Posredovanje u postizanju sporazuma izmedu podnosioca zahteva za vidanje i vriioca prava na staranje. - Vaioo je istaCi da neCe uvek biti neophodno pokretanje sudskog postupka da bi drugi roditelj koji ne vrSi pravo na staranje mogao da koristi pravo na vidanje deteta. Zbog toga se centralnim izvrSnim organima preporuEuje da posreduju u odnosima izmedu roditelja, kako bi bio postig- nut sporazum o ostvarivanju prava na vidanje. Korisno je, prema tome, da nakon Sto prirni zahtev na osnovu Elana 21. Konvencije i pre nego Sto ponudi svoju pomod u vezi sa pokretanjem odgovarajubeg sudskog postupka, ovaj organ stupi u kontakt sa roditeljem sa kojim dete iivi, ponudi usluge medijacije i ispita da li je moguCe postizanje ~ p o r a n u n a . ~ ~

Isto tako, u pramoj doktrini se iznosi shvatanje, zasnovano na analizi odredaba medunarodnih dokumenata o pravima deteta, da pravo na odriavanje liEnih odnosa sa detetom ne podrazumeva samo fiziEki kontakt, ved i kontakt >ma dalji- nucc pomoh savremenih sredstava kom~nikacije.~~ Uloga centralnih izvrSnih organa je ponekad usmerena ka obezbedivanju tehniEkih uslova za realizaciju prava na vidanje, pa se u nekim driavama ugovornicama ovi organi staraju o uspostavljanju i finansiranju telefonskih kontakata izmedu deteta i r0ditelja.4~ ZnaEajno je napomenuti da se i nacionalnim sudovima koji odluEuju o konkretnim naEinima ostvarivanja prava na vidanje skreCe paioja na korisnost upotrebe modemih sredstava komunikacije, kao Sto su elektronska pogta, telefoniranje pre- ko interneta i ~ 1 . 4 ~

PomoC u pokretanju postuphz za priznanje i imi-ienje strane odluke o pravu na vidanje. - Ako dete ima redomo boraviSte na teritoriji Srbije, neCe uvek biti neophodno obratanje Mbom domacem sudu da bi se zagtitilo pravo na vidanje. Jedna od mogucnosti je i da roditelj koji tivi u inostranstvu poseduje odluku stranog suda o pravu na vidanje. U takvom sluEaju Ce biti neophodno isho-

Ibidem, taEke 6.1. - 6.5. na str. 31,32.

45 Driavama ugovornicama se takode prepomfuje usvajanje talcvih regenja u nacionalnom zakonodavstvu koja Ce omoguditi da sudovi pruie zaStitu odredbama ovakvih sporazuma. Vidi Ibi- dem, tafika 2.5.1. na s&. 1 1.

46 Vidi A. Dyer, Relocation of Custodial Parents and their Children within the European Union and Problems of Access: The Scope and Timing of Judicial Involvement, str. 70.

47 Vidi Hague Conference on Private International Law, Guide to Good Practice under the Hague Convention of 25 October I980 on fhe Civil Aspects of International Child Abduction, Part I - Cemal Alitho~fty Practice (2003), taEka 5.33. na str. 67, 68. Tekst je dostupan u elektronskom obriku na: http://hcch.e-vision.nl/upload/abdguide-e.pdf.

48 Vidi VodiC, taEka 6.7. na str. 33.

dovati priznanje i imSenje te odluke u Srbiji. Strane odluke o pram na vidanje deteta koje potiEu iz diiava ugovornica Evropske konvencije o primanju i izvrSenju odluka o staranju o deci i ponovnom uspostavljanju odnosa staranja, od 1980. godine (u daljem tekstu: Evropska konvencija)@ primaju se i izvrSavaju u Srbiji pod uslovima koji su predvideni ovom konvenci j~m.~~ U skladu sa Banom 4. Evropske konvencije, svako lice koje je dobilo odluku o staranju o detetu i ieli da ostvari njeno primanje i izvrSenje u drugoj driavi ugovornici, moie da u tom cilju podnese zahtev centralnom organu ove diiave.jl Pod odlukom o staranju deteta podrazumeva se i odluka o praw na ostvarivanje liEnih odnosa sa detetom bravo na vidanje).j2 Ovaj organ zatim ima obavezu da preduzme ili da naloii da se preduzrnu sve mere koje smatra odgovarajuCim, a u sluEaju potrebe da pokie- ne postupak pred nadleinim organom, da bi se, izmedu ostalog, obezbedilo priznanje i izvrSenje strane odluke.j3 Stranim odlukama o pram na vidanje se posebno bavi Elan 11. Evropske konvencije. KarakteristiEan je stav 2. ovog Elana koji nadleinom organu zamoljene diiave daje ovlaSCenje da utvrdi modalitete koriSCenja prava na vidanje, vodeci pre svega raeuna o obavezama koje su stran- ke preuzele po tom pitanju. Ova odredba je uneta kako bi se sudovima ditave primanja omoguCilo da konkretnije odrede naEin, vreme i mesto u kojem Ce se realizovati pravo na vidanje onda kada roditelji ne mogu da postignu sporazum o ovim pitanjima, a njeno pr2ktifno dejstvo je takvo da omogueava prilago8avanje odluke Eije se primanje traZi konkretnim okolnostima.j4 Ovo uprkos tome Sto odredba stava 3. Elana 9. zabranjuje da se prilikom primanja odluka iz druge driave ugovornice preispituje u meritumu. Nije potpuno jasno kako valja tumaEiti odnos izmedu ove dve odredbe, ali sudska praksa u pojedinim diiavama pokamje da se ne moie tolerisati takva izmena strane odluke o praw na vidanje, kojom se titu-

49 S1. list SRJ, Medunarodni ugovori, br. 1/2001.

'O Konvencija je na snazi, osim Srbije, u Austriji, Belgiji, Bugarskoj, Kipru, Ceikoj, Dans- koj, Estoniji, Finskoj, Francuskoj, NemaEkoj, GrEkoj, Madarskoj, Islandu, Irskoj, Italiji, Letoniji, Lithenitajnu, Litvaniji, Luk~emburgu,~Malti, Moldaviji, Cmoj Gori, Holandiji, Norveikoj, Poljs- koj, Portugaqi, Rumuniji, SiovaEkoj, Spaniji, Svedskoj, Svajcarskoj, Makedoniji, Tmkoj, Ukraji- ni i Velikoj Britaniji. Podatak od 12. oktobra 2010. godine sa: http://conventions. coe.intiTreaty/Commun/ChercheSig.asp?NT=l05&CM=l &DF=I 2/10/201 O&CL=ENG.

j' U stvari, moie da podnese molbu centralnom organu bilo koje driave ugovomice. Ako centralni organ koji je primio molbu nije centralni organ zamoljene driave (driave u kojoj je potrebno p"ati i izvriiti odluku), dostavice dokumenta neposredno tom centralnom organu, bez od- laganja. Clan 4, stav 1 i stav 3.

j2 Evropska konvencija, Elan 1, stav 1, taEka v.

j3 Stav 1 . Elana 5. Evropske konvencije.

j4 vidi N. Lowe, M. Everall, M. Nicholls, op. cit., str. 587.

M. Stanivukovid i P. D~inclid: Gradansko pravni aspekti ~nedunarodne otwice dece (1980)

lar prava faktiEki onemogudava da ostvari to pravo.j5 Pitanje je da li se odluke koje su primate mogu nakoadno izmeniti, zbog toga Hto su nastupile promenjene okolnosti. To se moie naknadno Einiti sa stranim primatim odlukama pod istim uslovima kao i sa domakim, jer one po principu ekvivalencije imaju isti status kao pramosnaine odluke domacih sudova. Ipak, pri odluEivanju o izmeni, trebalo bi voditi raEuna o preporukama HaSke konferencije, prema kojima je veoma vaino da se prima odluka o odriavanju odnosa sa detetom koja je doneta u stranoj jurisdikciji neposredno pre preseljenja deteta na domaCu teritoriju i da treba biti krajnje uzdrian prema zahtevima da se na domacoj teritoriji vrlo brzo nakon toga donese nova odluka koja bi bitno izmenila prethodnu.j6

Normativni osnov za pomod koju bi domaCi centralni organ trebalo da pluii podnosiocu zahteva za primanje i imSenje strane odluke o praw na vidanje, prema onome Sto je rereno, nije elan 21. Konvencije o otmici dece, veC Elan 5. Evropske konvencije, u sluEaju da odluka potiEe iz driave Elanice Evrops- ke konvencije. Pitanje koje se postavlja je, medutim, i dalje isto - doMe treba da ide angaiovanje centralnog organa u ovim sluEajevima? Prema Banu 5. Evrops- ke konvencije, centralni organ u sluEaju potrebe pokreCe postupak pred nadleinim organom radi primavanja odluke o vidanju, ali da li to maEi i da je obavezan da to uEini? Kao Sto je to sluCaj sa Elanom 21. Konvencije o otrnici dece, konkretan nivo pomoCi koju centralni izvrhi organi pruiaju zavisi od zakonodavstva ili (EeSCe) prakse u pojedinim zemljama.j7

Za driavne organe u Srbiji, kada je reE o pravu na vidanje, moie biti maEajan shv 3. Elana 11. Evropske konvencije. Prema ovom Elanu, kada se nije odluEivalo o praw na vidanje ili kada je primanje ili izvrSenje odluke o staranju odbijeno, centralni organ zamoljene driave moie na zahtev lica koje tvrdi da ima pravo na vidanje, da podnese zahtev za donosenje odluke o praw na vidanje nadleinom organu sopstvene driave. Prema tome, ako dete ima redomo boraviSte na

Ibidetn, str. 588. Autor pominje odluku engleskog suda kojom je fiancuska odluka o vidanju deteta izmenjena na taj naEin da je ocu dozvoljeno da koristi pravo na vidanje ne u Fran- cuskoj (Sto je bilo definisano prvobitnom odlukom) vec u Engleskoj, iako je bilo jasno da otac iz fi- nansijskih razloga ne moie da realizuje ovo pravo u Engleskoj. U drugostepenom postupku odluka je ukinuta.

j6 VodiE, taEka 8.5.5. na str. 41.

j7 Na p h e r , centralni izvrini organi u NemaEkoj i Engleskoj su duhii da asistiraju podnosiocu zahteva u pokretanju postupka egzekvature, ali nemaju zakonsku obavezu, pa ni pravo, da samostalno pokrenu ovaj postupak. Vidi internet stranicu nemaEke Savezne kancelarije za poslove pravde koja obavlja poslove centralnog izvrinog organa za potrebe primene Konvencije o otrnici dece i Evropske konvencije: http://www.bundesjustizamt.de/cln~l08/m~258946/DE1Themen/Zivi- ~recht/HKUE/HKEInhalte/AllgemeineHinweise.hl. Takode, N. Lowe, M. Everall, M. Nicholls, op. cit., str. 585.

P R A V N I ~ I V O T br. 10/2010.

teritoriji Srbije, osnov za prutanje pomoci titularu prava na vidanje kako bi izdej- stvovao odluku domabeg suda nije samo Konvencija o otmici dece, veC to moie biti i pomenuta odredba Evropske konvencije, pod uslovom da odluka o Eijem se primanju i izvrsavanju odluEivalo potiEe iz dfiave ugovomice.

U sluEaju da odluka o pravu na vidanje ne potiEe iz driave ugovornice Ev- ropske konvencije, podnosiocu zahteva stoji na raspolaganju opSti reiim primanja i izvrSenja stranih odluka predviden Zakonom o reSavanju sukoba zakona sa propisima drugh zemalja. Ovaj subjekat tada ne d i v a pravo na obradanje centralnom organu na osnovu Evrospke konvencije, ali i dalje ima mogucnost da za- traii pomoC na osnovu Elana 21. Konvencije o otmici dece, ako je pravo na vidanje utvrdeno odlukom suda drtave ugovornice ove konvencije. M e d u w z a razliku od Clana 5. Evroske konvencije, Clan 21. Konvencije o otmici dece ne pominje ni mogucnost da centralni izvrSni organ pokrene postupak egzekvature u ime podnosioca zahteva Prepreka za prhanje strane odluke kojom se ustanovljava pravo na odrtavanje lien& odnosa moie biti postojanje iskljuEive nadletoo- sti domakeg suda. Naime, u sporovima o Euvanju, podizanju i vaspitanju dece koja su pod roditeljskim staranjem, domaCi sud je iskljuEivo nadleian ako su tuieni i dete domaCi drtavljani i imaju prebivaliSte u Srbiji. IskljuEiva nadleinost iz Elana 66, stava 2 Zakona o reSavanju sukoba zakona je ustanovljena radi zaSti- te interesa domacih driavljana, ali moie lako doci u sukob sa osnovnim pravom deteta da odriava liEne odnose sa drugim roditeljem, Eije redovno boraviSte je u inostranstvu.

PomoC roditelju koji ieli da ostvaripiuvo na vidauje u inostramtvu. - Ako dete tivi u inostranstvu sa roditeljem kojem je povereno pravo na staranje o nje- goyoj liEnosti, a na teritoriji Srbije je nastanjen roditelj koji ieli da ostvari pravo na vidanje, uloga domakeg centralnog izvrSnog organa je neSto drugaEija. PomoC titularu prava na vidanje bi u ovakvim sluEajevima trebalo da se ostvaruje prvenstveno u kontaktu sa centralnim izvr5ni.m organima driave ugovornice u kojoj se nalazi dete, kroz pribavljanje i prutanje odgovarajuCih informacija. Nivo an- gatovanosti centralnog izvrSnog organa ni u ovom sluEaju nije propisan Kon- vencijom o otmici dece i zavisi od zakonodavstva i prakse u pojedinirn ugovornicama.

Medutim, postoje izvesne preporuke izdate od HaSke konferencije koje se posebno odnose na postupanje centralnog izvrSnog organa drtave moljilje prilikom postupanja po zahtevima u vezi sa pravom na vidanje. Podnosiocu zahteva je, prema ovim preporukama, prvenstveno potrebno prutiti informacije o postupcima koji mu stoje na raspolaganju u stranoj driavi, informacije o zakonodavstvu te ditave, proveriti da li njegov zahtev sadiii sve Sto je u saddinskom i formal-

M. Stanivukovik i P. Dundik: Gradansko p r m i aspekti medzmarodne onnice dece (1980)

nom srnislu neophodno da bi bio uzet u razmatranje u stranoj driavi, obezbediti prev~d zahteva i njegovo slanje centralnom izvrSnom organu strane driave i sI.58

Uloga domaCeg suda i centralnog izvrSnog organa je znaEajna u situaciji kada postoji namera roditelja kome je povereno pravo na staranje o detetu da se sa njim preseli u inostranstvo. Naime, Srbija spada u ki-ug driava Eije porodiEno zakonodavstvo daje pravo roditelju koji ne vrSi pravo na staranje (roditeljsko pra- VO) da odrtava kontakt sa detetom i da zajedniEki sa roditeljem kome je poverena svakodnevna briga o detetu donosi odluke DO pitanjima koja bitno utiCu na iivot deteta.aS9 U PorodiEnom zakonu je izriCito navedeno da se takvim pitanjem, izmedu ostalog, smatra i pitanje promene prebivaliSta deteta.60 Prema tome, iako roditelj kojem dete nije povereno ne vr3i roditeljsko pravo u smislu PorodiEnog zakona, preseljenje deteta u inostranstvo mimo njegove saglasnosti bi predstavljalo povredu aprava na staranjea u smislu Bana 5. Konvencije o otmici dece, te bi sa sobom nosilo moguhost da ovaj roditelj zahteva vraCanje deteta na osnovu Konvencije.

Roditelj koji se neposredno stara o IiEnosti deteta, u odsustvu sporazuma sa drugim roditeljem, moie da izbegne ovakav razvoj dogadaja ako se obrati sudu sa zahtevom da on odobri preseljenje u inostranstvo. Na osnovu Poroditkog zakona, ako roditelji ne mogu da postignu sporazum o vrSenjeu roditeljskog prava ili ako sud proceni da taj sporazum nije u najboljem interesu deteta, sud je taj koji donosi odluku o poveravanju deteta jednom od roditelja, o doprinosima za njegovo izditavanje i o naCinima ostvarivanja liEnih odnosa sa drugirn r~diteljem.~' Pitanje koje se ovde postavlja je kako sud moi e da dozvoli preseljenje deteta u inostranstvo, a da istovremeno zaStiti pravo drugog roditelja na vidanje deteta? Prema uputstvima koje je izdala HaSka konferencija, sud driave ugovomice bi uvek trebalo da prilikom odluEivanja da li de dopustiti preseljenje deteta vodi raEuna o tome da li ce preseljenje ugroziti ostvarivanje prava na vidanje." Zbog toga je naroEito vatno obezbediti da se odluka suda drtave iz koje se dete seli u delu koji se odnosi na pravo na vidanje deteta, poStuje u driavi njegovog novog redovnog b~raviSta .~~

j8 Vidi Hague Conference on Private International Law, Guide to Good Practice mrder the Hague Coizventioit of 25 October 1980 on the Civil Aspects of htternatio~zal Child Abduction, Part I - Cenh-a1 Autlzoli~ Practice, taEke 5.1. - 5.1 6. na str. 62-64.

j9 Stav 3. Elana 78. PorodiEnog zakona.

60 Stav 4. Elana 78.

Stav 2. Elana 272.

62 VodiE, taEka 8.1. na str. 38.

63 Ibidem, taEka 8.2. na sb: 38,39.

Jedan od naEina da sud prilikom donoSenja odluke o preseljenju bude s i p - ran da Ce pravo drugog roditelja na vidanje biti zaStiCeno u driavi novog redovnog boraviSta deteta jeste da pozitivnu odluku uslovi njenim primavanjem u diiavi u koju Ce se dete preseliti, i to pre nego Sto je doSlo do samog preseljenja.M Medutim, da bi primavanje unapred dejstava odluka o pram na vidanje bilo moguCe, potrebno je da postoji pravni mehanizam koji to omogucuje. Prema tumaCenju usvojenom u dolcumentima HaSke konferencije, takav mehanizam je obezbeden na osnovu Clana 24. HaSke konvencije o nadleinosti, merodavnom pram, primanju i izvrSenju i saradnji u pogledu roditeljske odgovornosti i mera za zaStitu dece.65 Ovaj izvor kao primarno reSenje predvida da odluke poreklom iz jedne driave ugovornice proizvode dejstvo u drugoj dfiavi ugovomici po.sili ~ a k o n a , ~ ~ ali i da svako zainteresovano lice, bez obzira na navedeno odredbu, moie zahtevati od nadleinog organa driave ugovornice da se izjasni o primava- nju ili odbijanju priznavanja mera koje je usvojio nadleini organ druge driave ugovomice. BuduCi da Srbija nije ugovornica pomenute konvencije, u ovom trenutku ne bi bilo mogude da sud uslovi pozitivnu odluku o preseljenju prethodnim primavanjem sopstvene odluke na navedeni naEin.

Druga moguCnost za sud driave ugovornice koji odluEuje o ostvarivanju prava na vidanje u kontekstu preseljenja deteta u inostranstvo, u skladu sa preporukama HaSke konferencije, jeste da uslovi odluku o preseljenju pribavljanjem odluke suda driave u kojofie dete Ziveti o ostvarivanju prava na vidanje.%Gtina je u tome da ova odluka bude identiha odluci koju je prethodno done0 sud diiave ugovornice iz koje se dete seli. Time se zapravo postiie isti rezultat kao i u sluEaju primanja strane odluke, jer odluka suda driave novog redovnog boravista kao odraz u ogledalu preslikava odluku suda driave ugovornice iz koje se dete iseljava (zbog toga se ovakve odluke na engleskom jeziku nazivaju mirror orders).67 HaSka konferencija u tu svrhu preporuEuje uspostavljanje direktne komunikacije izmedu sudova driava ugo~orn ica .~~ Medutim, kada su u pitanju srpski sudovi, direktno opStenje sa stranim sudovima nije dopuSteno u odsustvu medunarodnog ugovora kojim bi bilo predvideno drugaEije. ReSenje se moie pronaci u tome da se roditelj koji ieli da izdejstvuje preseljenje obavete da priba-

64 Vidi Ibidem, taEka 8.3. na str. 39.

65 Vidi Hague Conference on Private International Law, Guide to Good Practice under tlre Hague Co~rverrtiorr of 25 October 1980 012 tlre Civil Aspects of I~zternational Child Abdzlction, Part 111 - Preventive measures, taEka 2.3. na str. 20. Tekst je dostupan u elektronskom obliku na: http:/ihcch.e-vision.nVupload/abdguideiii-e.pdf.

66 Stav 1. Elana 23.

67 Vidi VodiE, taEka 8.4. na str. 39.

68 Ibidem.

M. StaizivukoviC i P. BundiC: Gradansko pravni aspekti medunarodize otmice dece (1980)

vi ovakvu odluku. Pri tome je maCajna pomod koju ovom subjektu potencijalno mogu pXi t i centralni imSni organi zainteresovanih driiava, samostalno ili u rnedusobnoj saradnji. Cinjenica je takode da moguCnost roditelja da pribavi ovakvu odluku stranog suda zavisi prvenstveno od toga da li su nome o nadleinosti u datoj zemlji definisane na naCin koji bi omogucio da se pokrene postupak za donoSenje ovakve odluke u trenutku u kojem se dete joS ne nalazi na teritoriji te zemlje. Zbog toga bi srpski sud trebalo da u pogledu ovog pitanja vodi raEuna o sadiiini stranog prava, te da takvu obavezu nametne jednoj od stranaka samo u sluEajevima kada je ona u stanju da je izvrSi. Sa druge strane, doslednost nala2e potrebu da domaCi zakonodavac predvidi nadleinost domadeg suda za doneSenje ovakvi odluka u sluEaju kada jedan od roditelja namerava da se sa detetom preseli u Srbiju.

Pitanje ostvarivanja prava na vidanje deteta u inostranstvu za roditelja koji iivi u Srbiji moie se javiti i u kontekstu odlueivanja o zahtevu za vraCanje u inostranstvo deteta koje je nezakonito zadriano u Srbiji ili je nezakonito odvedeno u naSu zemlju. Bilo bi korisno i u skladu sa nacelima Konvencije predvideti nad- Ieinost domadeg suda da prilikom odluCivanja o vraCanju deteta u inostranstvo odluCi i o naEinu na koji Ce biti ostvarivan kontakt izmedu deteta i roditelja koji je izvrSio nezakonito odvodenje ili zadriavanje, kako bi se u buduCe eliminisali razlozi za preduzimanje otmice. Ipak, postavlja se pitanje naCina na koji obezbediti da se takva odluka poStuje u inostranstvu, nakon Sto dete bude vraCeno u &am svog redovnog boraviSta po odluci domadeg suda. KoriSCenje sredstava koja se porninju prilikom obezbedivanja poStovanja odluka domakeg suda kod odlucivanja o preseljenju u inostranstvo ovde nije uputno, s obzirom na to da je odluku o vraCanju deteta potrebno doneti hitno.

Pored toga, ako bi domaCi sud uslovljavao donoSenje odluke o vradanju deteta prethodnim pn*ianjem garancija da Ce biti poStovano pravo na vidanje roditelja koji tivu u Srbiji, to bi predstavljalo povredu odredaba Konvencije o otmici dece koja ne propisuje ovakav razlog za odbijanje zahteva za vradanje. Zbog toga je preporuCljivo predvideti nadleinost domaCeg suda da prilikom odluCivanja o zahtevu za vraCanje deteta odluEi i o naEinu ostvarivanja prava na vidanje, pri Cemu bi odluka o pram na vidanje bila podloina mehanizrnu priznanja i izvrSenja (konvencijskom ili zakonskom) koji postoji u odnosu na driavu ugovornicu u koju se dete vrada, a njena sudbina u stranoj driavi nezavisna od odluke domakeg suda o zahtevu za vracanje. Na taj naEin bi bilo sprefeno da dete bude svojevrsni talac roditelja koji je izvrSio otrnicu i da njegov povratak u ddavu redovnog boraviSta bude optereCen preduslovima koji nisu propisani Konvencijom.

P R A V N I ~ I V O T br. 10/2010.

Bez obzira na znaEaj ostvarivanja i zaStite prava na vidanje deteta, Konven- cija o otmici dece ne definiSe odgovarajuCo mehanizam za realizaciju jednog od dva njena osnovna cilja. Stavi~e, moie se konstatovati da odredbe Konvencije o pram na vidanje uspostavljaju opStu obavezu centralnih izvrSnih organa da sa- raduju u cilju zaStite prava na vidanje, dok je pitanje konkretnog naEina saradnje prepuSteno sarnim ovim organima, odnosno organima driava ugovomica koji de- finiSu zakonodavni okvir postupanja centralnih izvrSnih organa. U takvim uslovima je nemoguCe postiCi ujednacen nivo zaStite u razliCitk &avama ugovomicama. Ipak, HaSka konferencija je za sada odbacila ono Sto bi oEigledno bilo najbolje reSenje za ispravljanje ovih nedostataka - usvajanje protokola uz Konvenciju o otmici dece - i zauzela je stav da se stanje moie popraviti usvaja- njem preporuka o tome kako bi organi driava ugovomica trebalo da postupaju u primeni odredaba Konvencije u delu o pram na vidanje.

Kada je reC o stanju u Srbiji, pre svega postoji potreba da se odgovarajuCim propisom definiSe medunarodna nadleiaost domaCeg suda u sluEajevima kada je pred domaCim sudom neophodno izdejstvovati odluku o pram na vidanje. Nor- ma o nadleiaosti treba da predvidi nadleiaost za odluCivanje o pram na vidanje i nadleinost za odredivanje privremenih mera koja se odnose na ovo pravo. Kao osnov za odluEivanje o pram na vidanje predlaie se redovno boraviSte deteta. Zakonodavac bi takode trebalo da definiSe i zakonski osnov delovanja centralnog izvrSnog organa u situacijama kada je potrebno pruiiti pomoC podnosiocu zahteva, bez obzira da li se pravo na vidanje ostvaruje u zemlji ili u inostranstvu. U pogledu konkretnih obaveza ovog organa, vodiEirna za dobru praksu u postupa- nju centralnih M n i h organa koji su usvojeni u okviru HaSke konferencije pro- pisano je kakvo se ponaSanje od njih oEekuje prilikom zaStite prava na vidanje. NaEelno, ako dete ima redovno boraviSte na teritoriji Srbije nema razloga da do- maCi centralni izvrSni organ ne p&i podnosiocu zahteva isti nivo pomoCi koji se obezbeduje u sluCaju zahteva za vraCanje deteta. Posebno je vaino naglasiti d o - gu koju ovaj organ moie da ima u posredovanju (medijaciji) izmedu roditelja i omogudavanju da oni postignu sporazum o naEinu na koji Ce se odriavati liEni odnosi izmedu deteta i roditelja koji ne iivi sa njim, kao i u obezbedivanju logis- tiEke podrSke za ostvarivanje ovakvog sporazurna.

M. StatzivukoviC i P. DundiC. Gradanwko prmni aspeh% azedutzarodne ohice dece (1980)

MAJA STANIWKOVIC, LL.D., Profiessor, Faculty of Law, Novi Sad PETAR DUNDIC, LL.M., Assistant, Faculty of Law, Novi Sad

ACCESS RIGHTS AND THE HAGUE CONVENTION OF 25 OCTOBER 1980 ON THE CNIL ASPECTS

OF INTERNATIONAL CHILD ABDUCTION

Summary

The paper deals with rights of access to a child in the context of the Hague Convention on the Civil Aspects of International Child Abduction. One of the two goals of the Child Abduction Convention is to ensure that rights of custody and of access under the law of one contracring state are effectively respected in the other contracting states. The authors discuss the significance of access rights, weaknesses of the mechanism established by the Convention, as well as the problems which those weaknesses may entail in practice. A special attention is dedicated to the role of Serbian courts and the central authority (Ministry of Justice of the Republic of Serbia) in secuMg the exercise and protection of those rights. The paper distinguishes between the situation in which the child lives in Serbia and that in which he or she lives abroad with the parent that exercises the right of custody, but the parent that whishes to exercise rights of access is domiciled in Serbia. It contains proposals for normative solutions in matters concerning conduct of domestic courts and the Ministry of Justice in relation to protection of access rights in accordance with the Child Abduction Convention.

Documents

PRAVO NA VIDANJE DETETA I a~f%A KONVENCIJA … · zaStita prava na vidanje moie da odigra u odnosu na otmicu deteta naglaSava i iz- ... ni pomenuta preventivna funkcija ne moie biti