Pojava tikova u razvoju deteta

1)

Diplomski rad Pojava tikova u razvoju deteta

PAGE Diplomski rad Pojava tikova u razvoju deteta

SADRAJ:

3UVOD

4I TEORIJSKI DEO

52 KLINIKA SLIKA

61.1 Monosimptomatski tik

61.2 Polisimptomatski tik

71.3 Generalizovani tik

71.4 il de la Touretov sindrom

91.5 Hronini motorni ili vokalni tikovi

91.6 Kratkotrajni ili prolazni tik

113 ETIOLOGIJA TIKOVA

113.1 Teorija o organskom poreklu tikova

123.2 Teorija komunikacije

123.3 Teorija uenja

123.4 Teorija o psihikom poreklu

133.5 Teorija o psihomotornom poreklu

144 DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA

154.1 Kompulzivni poremeaj

154.2 Spazmi miia

154.3 Horeatini pokreti

154.4Govorni tik i mucanje

164.5 Opsesivno-fobini i opsesivno-kompulzivni fenomeni i tik

165 TERAPIJA

175.1 Relaksacija

175.2 Reedukacija psihomotorike

175.3 Psihoterapija

175.4 Medikamentna terapija

185.5 Rad sa roditeljima

185.6 Rad sa kolom i predkolskom ustanovom

196 PROGNOZA

19II ISTRAIVAKI DEO

20PREDMET ISTRAIVANJA

20CILJ ISTRAIVANJA

20ZADACI ISTRAIVANJA

20HIPOTEZE

20METODE ISTRAIVANJA

21UZORAK

21ORGANIZACIJA I TOK ISTRAIVANJA

21REZULTATI ISRAIVANJA (ISTRAIVAKI DEO BR. 1)

21GODINE STAROSTI DECE 'TIKERA'

22RED ROENOSTI DECE

23TRUDNOA

23VREME POROAJA

24TOK POROAJA

24PSIHOMOTORNI RAZVOJ

25MOTORNI RAZVOJ

25BROJ LANOVA PORODICE

26BRAK RODITELJA

27BRANO STANJE

27RAZVOJ GOVORA

28PORODINI ODNOSI

28VASPITNI STAVOVI RODITELJA

29FIZIKO KANJAVANJE

30DISKUSIJA REZULTATA I DELA

31ANALIZA PODATAKA IZ DOSIJEA KOJI SU BILI DOSTUPNI ZA ISTRAIVANJE ( ISTRAIVAKI DEO BR. 2 )

35DISKUSIJA REZULTATA II DELA

36ZAKLJUAK

37LITERATURA:

UVOD

Davno je napisano da sve srene porodice lie jedna na drugu, a da je svaka nesrena na svoj nain. Ima li teeg saznanja za roditelje od onog da im dete ima tekoe u razvoju i da odrastanje njihovog deteta nee biti isto kao kod ostale dece? Svaki roditelj ovakvog deteta na ovo pitanje dae odrian odgovor. Zato je potrebno da se ovakvom detetu nau na usluzi lekari, psiholozi, pedagozi, ali i uitelji i vaspitai kako bi mu ivot uinili to lakim i lepim.Dete s tekoama u razvoju zahteva angaovanje ne samo svoje porodice, ve i okruenja u kome ivi a postavlja se pitanje koliko je nae drutvo zrelo da prihvati injenicu da je takvo dete samo dete i da ima svoj svet iz koga ne moe da izae bez pomoi roditelja, kole ili vrtia i vrnjaka i koliko su drutvene institucije u stanju da roditeljima prue adekvatnu pomo. Roditeljima takve dece neophodni su razumevanje i konkretna pomo drutva i sredine u kojoj ive.Vaspitai u ovakvim situacijama mogu odigrati vrlo bitnu ulogu jer ako se deca ue od malih nogu da postoje njihovi vrnjaci kojima ivot nije ba naklonjen i mui ih neka boljka ili nisu spretni u igri poput njih i ne mogu da recituju jednako lepo kao oni, onda e stasavati generacije mladih koje e biti u stanju da prue ruku svojim drugarima s nekom nevoljom, a to i jeste jedan od ciljeva vaspitaa.Upravo zbog toga na je zadatak da ovakvo dete uvedemo u isti onaj svet u kome i mi ivimo i da mu pokaemo da i uz smetnje koje ima moe uivati u ivotu i traiti svoj put u njemu, a mi emo biti uz njega da mu pomognemo kada god to budemo mogli.

Na kraju ovog uvodnog izlaganja, moemo konstatovati da tikovi nisu samo medicinski problem ve imaju posledice po ukupno funkcionisanje deteta, jer deca koja boluju od tikova imaju slabiji uspeh u koli, manje su prihvaena od svojih vrnjaka i imaju vei broj dodatnih problema kao to su mucanje, nono mokrenje, noni strah.I TEORIJSKI DEO 1 ODREENJE POJMA TIK Tikovi su brzi, nevoljni, neritmini, iznenadni pokreti grupe miia ili delova tela koji se ponavljaju u nepravilnim vremenskim intervalima. Mogu oponaati neke aspekte ili fragmente normalnog ivota i ne traju due od sekunde. Rater i saradnici (Rutter et al., 1995.) smatraju da su tikovi povezani sa smanjenjem samopouzdanja, potekoama u porodinom ivotu, koli, poslu i manjom drutvenom prihvaenou. Pod tikovima se takoe podrazumeva glasovna produkcija naglog nastanka koja nema svoju svrhu. Oni su prividno korisni, dok su u sutini neprimereni stvarnim potrebama. Dete ima neizdrivu potrebu da tik ponovi i svako spreavanje poveava napetost, a izvrenje je smanjuje, ali napetost se iznova javlja i potreba za izvrenjem tika se ponovo pojavljuje. Za sve nas koji nemamo tikove, taj oseaj se najbolje moe uporediti sa ujedom komarca. Svrab koji oseamo moemo ignorisati na neko vreme, ali nakon prvog eanja svrab postaje jo nesnosniji, pa smo primorani da nastavimo sa jo intenzivnijim eanjem na mestu uboda (Stoljevi 2000). Ovi nevoljni pokreti mogu zahvatiti sve delove tela, ali su ipak najei na podruju lica (kapaka, usana, nosa, jezika), a njihova uestalost se smanjuje kako se oni premetaju na donje delove tela. Javljaju se samo u budnom stanju (u snu se ne javljaju) i mogu se ponoviti na zahtev ispitivaa (Mari 1998).

Jedna od najznaajnijih karakteristika tikova jeste da se oni vremenom premetaju sa jednog dela tela na drugi deo tela. Oni mogu menjati svoj intenzitet, ali isto tako mogu nestati pa se ponovo pojaviti. Tikovi ne ometaju voljne radnje, ve se mogu pojaviti kao neka vrsta pratnje.

2 KLINIKA SLIKA

Ovi neeljeni pokreti najee nastaju u situacijama napetosti i poveane strepnje. ee se javljaju kod deaka nego kod devojica i najee se pojavljuju izmeu 7 11 godine ivota. U tom periodu prevalencija (broj novih sluajeva bolesti u definisanoj populaciji i odreenom vremenu) ovog poremeaja je oko 5%. Njihova uestalost zavisi od starosti (najvea je meu sedmogodinjacima, retko se javlja pre etvrte godine i jo ree se pojavljuje u mladosti i odraslom dobu). Podaci do kojih su u svojim istaivanjima doli Rater i sar. (Rutter et al.,1995) pokazuju da su deca 5 do 12 puta sklonija tik poremeajima nego odrasli i da muke osobe ee pate od ovog poremeaja nego enske. Iako druge demografske karakteristike nisu sistematski istraene, neki autori tvrde da su ovi poremeaji ei kod belaca i orijentalnih rasnih grupa.Decu koja imaju tikove karakterie poviena agresivnost, anksioznost, neposlunost, poremeaj spavanja, izmenjeni odnos sa drugima, a nisu retki ni enureza (nekontrolisano dnevno ili nono mokrenje) i enkopreza (nekontrolisano isputanje fekalija kod dece). Porodini odnosi dece tikera su vrlo esto izmenjeni i napeti; oko 30% roditelja ove dece ima neki psihijatrijski poremeaj (Nikoli 1982).Kao i kod mnogih drugih deijih psihijatrijskih bolesti i kod tikova postoji nesigurnost i neslaganje o tome kako ih je najbolje grupisati i kategorizovati.

Bojanin (1985) je tikove podelio na: - monosimptomatske; - polisimptomatske; - generalizovane tikove i

- il de la Touretov sindrom kao posebnu vrstu tika. Pod monosimptomatskim tikom on podrazumeva samo jedan oblik tika. Ako je re o polisimptomatskom tiku, onda su udruena dva ili tri oblika tika i to obino u predelu glave i ramenog pojasa. Kada tik zahvata sve delove tela (od glave, preko trupa, pa do donjih ekstremiteta) onda govorimo o generalizovanom tiku. 1.1 Monosimptomatski tik

Monosimptomatski tik je najei oblik tika i javlja se u predelu muskulature lica. Porodica i okolina ovu pojavu najee shvata kao lou naviku ili se pak ova pojava povezuje sa nekom realnom postojeom drai koja joj je prethodila (npr. konjuktivitis koji je proao, noenje naoara koje je smetalo detetu, ili zabacivanje iki trzanjem glave radi nametanja kose).

Nekad se ak pojava tika povezuje sa imitacijom slinog ponaanja vienog u okolini. Jedan sluaj koji je Bojanin (1985) ispitivao bio je tik u vidu mrdanja nosa. Sve je zapoelo tako to je devojica, koja je kasnije dobila tikove, zavolela zeeve, hranila ih, igrala se sa njima i imitirala ih kako mrdaju njukice dok jedu travu. Kada je devojica prestala da via zeeve, ova radnja mrdanja nosa se nastavila i prerasla u tik. Ova vrsta tikova u najveem broju sluajeva iezava i vie se ne pojavljuje, ili pak iezne pa se opet pojavi, ali sada na nekom drugom mestu.Vrenje tika se odvija u predelu voljne muskulature, ali ne ometa voljne pokrete.

Ukoliko se dete uzdrava od vrenja tikova oni se usitnjuju i mogu imati tendenciju rasipanja na niz drugih delova tela, a nove lokacije su nepredvidive.

Uestalosti tikova doprinosi napetost koja obuzima dete. Oni su uestaliji u nekim situacijama, na primer: dok dete gleda napet film, pred kraj kolske godine i tokom kriznih perioda kako u koli, tako i kod kue (u porodici), da bi se smetnje smanjile ili ak i iezle kad dete ode na raspust.

1.2 Polisimptomatski tik

Polisimptomatski tikovi se najee javljaju nakon faze monosimptomatskih tikova koji su se javljali jedanput ili vie puta.

Oblici ovih tikova se smenjuju i pojavljuju se u nekim novim kombinacijama. Izmeu prve i druge kombinacije najee se moe primetiti period zatija, kada se pomisli kako je sve konano prolo, ali se nakon jednog takvog zatija tikovi ponovo pojavljuju, ali ovog puta u drugoj kombinaciji.

Ovaj oblik tika se najee moe sresti u sluajevima intenzivnog pritiska na linost deteta (npr. insistiranje na prevebavanju levorukosti, tano odreeni oblici dranja tela, kao i obrasci ponaanja koje dete ne moe da prihvati, iako neprestano pokuava da realizuje iste).

Polisimptomatski tikovi se vrlo esto javljaju i kod hiperkinetike dece (izuzetno aktivna deca) pred koju okolina stavlja, za njih, neizvodljive zahteve.

Deca koja poseduju ovu vrstu tika usteu se u ispoljavanju svojih motornih radnji, oseaju se zbog toga postienom, a vrlo esto i krivom. Ovakva deca su u stanju izuzetne napetosti i tuge, bez obzira na smeh koji manifestuju i pokuaj da zanemare probleme.

1.3 Generalizovani tik

Generalizovanim tikom se naziva pojava naglog, neosmiljenog pokreta koji se rasprostire po itavom telu. Na primer: deak koji dok se eta dri se za maminu ruku, zabacuje glavu i izbacuje nogu nazad i u stranu. Ili drugi deak koji zabacuje glavu, lako zabacuje telo i poskakuje, to je vrlo upadljivo.Deca sa ovim pokretom imaju potrebu da kontroliu svaki deo svoga tela i svaki svoj pokret, ali time se tik samo usitnjuje i rasipa u sve sitnije trzajeve. Ponekad, ako je ta kontrola uspena, moe se pojaviti ukrueno i udno dranje tela. Deca koja poseduju ovu vrstu tika, optereena su kontrolom ponaanja psihomotorike, govore kratkim reenicama i priaju radije o onome to opaaju u okolini, nego o onome to oseaju. Ovakva deca su naprasita, osetljiva na primedbe, esto se povlae u sebe odajui kliniku sliku snienog raspoloenja i takoe se oseaju neprihvaenom.

1.4 il de la Touretov sindrom

il de la Touretov sindrom se javlja vrlo retko kao poslednja faza tika, ili moda bolje reeno, kao komplikacija u razvoju tika. Sa svime onim to ga karakterie, predstavlja poremeaj koji se granii sa poremeajima ija je osnova u nekim degenerativnim procesima centralnog nervnog sistema (CNS-a). Autor il de la Touretovog sindroma, po kome je ovaj poremeaj i dobio ime, u jednoj svojoj studiji naglasio je tri simptoma koje ine osnovu ove klinike slike, a to su:

1. nekoordinisanost motorike,

2. eholalije (automatsko podraavanje i ponavljanje rei i reenica koje je subjekt upravo uo) i

3. koprolalije (brbljanje runih rei, neodoljiva potreba da se izgovaraju lascivne rei).

Neto kasnije ova klinika slika se dopunjuje znacima prisilnih radnji, fobija, a ponekada i epizodama sumanosti. Graham i sar. (Graham et al. 1999).

U klinikom iskustvu koje je Bojanin (1985) imao prilikom istraivanja tikova, Touretov sindrom se javlja u obliku generalizovanih tikova koji se polako razvijaju iz manje sloene forme ovog poremeaja. Uz tikove ove vrste vrlo esto se javljaju i neke od prisilnih radnji koje je teko razdvojiti od tika, pa mogu initi prelazne oblike izmeu kompulzivnih ponavljajuih pokreta tika i prisilnih sloenijih pokreta neke druge aktivnosti (na primer: trzaji ramena se udruuju sa trzajima ruke, a ovi sa prisilom dodirivanja zidova, predmeta ili osoba). Nakon prethodno navedenih simptoma javljaju se fonatorni tikovi razliitog oblika. Najee su to gukanja i groktanja i razni povici nakon ega sledi naglo, praskavo i prisilno izgovaranje rei koprolalikog (koprolalija-neodoljiva potreba izgovaranja runih rei) ili ak psovakog sadraja. Kao zavrna faza javlja se besmisleni strah (na primer: strah od kontrolora u tramvajima, strah od milicionera) kome se dodaje sumanuti psihotini sadraj iju osnovu ine interpretacija pojava iz okoline pacijenta. U ovoj fazi razvoja ovog poremeaja dominiraju visok stepen strepnje, visok stepen inhibicije intelektualnih funkcija i aktivnosti, povlaenje iz drutvene zajednice i psihotina uznemirenost, a klasina simptomatologija tika se gubi (Nikoli 1982).

Psihotine epizode nestaju, ali se ponovo vraaju i na najmanju provokativnu situaciju. Ponekad su jasno izraene, a ponekad je teko odluiti da li se radi o psihotinom procesu ili o nekoj opsesivno-kompulsivnoj radnji. Prognoza il de la Touretovog sindroma je vrlo ozbiljna na dalji tok socijalizacije. Tekoe u profesionalnom osposobljavanju su vrlo esto neminovne (pogotovo kada je re o osobama mukog pola). Snaga i spretnost motorike nisu ometeni, ali stalni trzaji i fonatorni tikovi onemoguavaju rad u kolektivu i odreenu dozu urednosti i tanosti. Grubi manipulativni poslovi, kao i poslovi u domainstvu su sasvim izvodljivi, ali se osobe sa ovim poremeajima bre zamaraju i lako gube koncentraciju. Intelektualna aktivnost je takoe izvodljiva uz prethodno navedena ogranienja. Ne treba zaboraviti da su ove osobe izuzetno povredljive i naprasite, to direktno utie na konflikt i odustajanje od aktivnosti koja ima kolektivni karakter.

Kaplan i sar. (Kaplan et al., 1994) su tikove podelili na sledei nacin: hronine motorne ili vokalne tikove; kratkotrajne ili prolazne tikove i il de la Touretov sindrom.Ovu podelu takoe podravaju i Rater i sar. ( Rutter et al., 1995)1.5 Hronini motorni ili vokalni tikovi

Ova grupa tikova, hroninih ili motornih, ali ne oba zajedno, javlja se povremeno ili skoro svakog dana due od godinu dana i pojavljuje se do osamnaeste godine ivota. Najrizinija grupa su deaci u kolskom dobu, ali tana uestalost ove pojave nije poznata (Popovi-Deui 1999).Prouavanja jednojajanih blizanaca pokazuju da postoji velika verovatnoa da ako se tik pojavi kod jednog blizanca da e se pojaviti i kod drugog. Ovo potvruje vanost naslednog faktora.

Hronini motorni ili vokalni tikovi se javljaju u ranom detinjstvu. Njihov intenzitet raste, a potom se smanjuje, a mesto njihovog pojavljivanja je slino mestu prolaznih tikova. Hronini vokalni tikovi su mnogo rei od hroninih motornih tikova. Vokalni tikovi nisu glasni i jaki, sastoje se od groktanja ili drugih zvukova koje uzrokuju grenja grudnog koa, abdomena ili dijafragme i ne stvaraju se prvenstveno u glasnim icama, dok motorni uglavnom obuhvataju oi, lice, glavu, vrat i donje ekstremitete.Deca kod kojih se ovi tikovi javljaju izmeu este i osme godine najlake i najbre se lee. Simptomi traju etiri do est godina i prestaju u ranoj adolescenciji. Leenje je tee kod dece gde tikovi zahvataju udove i trup nego kod dece koja imaju samo facijalne tikove.

Psihoterapijom se mogu umanjiti sekundarni emocionalni problemi nastali usled tikova. Neke studije su pokazale da su bihejvioristike tehnike dale dobre rezultate u leenju hroninih motornih ili vokalnih tikova.

1.6 Kratkotrajni ili prolazni tik

Prolazni tik se sastoji od jednog ili vie motornih ili vokalnih tikova koji se javljaju vie puta dnevno, skoro svakog dana bar etiri nedelje, ali ne due od dvanaest uzastopnih meseci. Ovaj tik se pojavljuje pre osamnaeste godine. Ako je ikada ranije bila postavljena dijagnoza bilo Touretovog, bilo hroninog motornog ili hroninog vokalnog tika, onda se dijagnoza ovog tika ne postavlja.

Kratkotrajni tikovi su ili organskog ili psihogenog porekla, dok su neki nastali ak kombinacijom ovo dvoje. Najvei broj organskih tikova pree u Touretov sindrom, dok psihogeni tikovi najee spontano nestanu. Oni tikovi koji preu u hronian motorni ili vokalni tik najee sadre elemente i organskog i psihogenog porekla. Kod svih vrsta tikova dolazi do pogoranja usled stresa i anksioznosti, ali ne postoje dokazi da stres ili anksioznost uzrokuju tikove.

Kod veine ljudi kratkotrajni tik ne prelazi u ozbiljniju i problematiniju vrstu tika. Njihovi tikovi nestaju potpuno ili se ponovo javlju kad su izloeni stresu vie nego obino. Samo kod malog procenta ljudi prolazni tikovi prelaze u hronine motorne ili vokalne tikove ili pak Touretov sindrom. Uoavanje razlika izmeu prolaznog tika, hroninog motornog ili vokalnog tika i Touretovog sindroma moe se postii samo posmatranjem tokom dueg vremenskog perioda.Na ovom mestu emo navesti rei osamnaestogodinje pacijentkinje koja objanjava kako su joj se pojavili prvi tikovi: Pre otprilke pet godina moj brat je zavrio osmi razred. Doao je prijemni kao i upis u srednju kolu. Njega to nije jako zabrinjavalo, pa se i nije trudio da mnogo ui. Moji roditelji su poeli da vre pritisak na njega i u kui je svakog dana vladao nemir i buka... Devojica dalje navodi kako je tenzija u kui bila kao nikada ranije. Posledice nerviranja su ostavile najgori utisak upravo na nju. Javili su joj se tikovi. Oni su se izraavali kao neko drmanje glavom. Kako je vreme prolazilo tikovi su se pogoravali i preli na ostale delove tela, na ruke, na noge itd. Vid izraavanja im je bio isti kao i kod glave ( ruke i noge su joj se tresle i drmale), a zatim se pojavilo i treptanje oiju. Mogla je da ih kontrolie, ali samo kratkotrajno. Roditelji su se jako zabrinuli jer nisu znali ta joj se dogaa. Do tada nisu bili upoznati sa reju tik. Razgovarali su sa njom i saoptili joj da su odluili da je vode kod lekara. Za nju je to bilo neto strano, pomislila je da poinje da ludi. ( Stoljevi 2000).U poetku nije jasno da li e tik nestati ili e prei u hronino stanje. Lekari preporuuju da lanovi prodice u poetku obraaju to manje panje na tikove jer obraenje panje dovodi do pogoranja stanja. Ali, ukoliko su tikovi intenzivni i kode zdravlju pacijenta ili ukoliko su praeni ozbiljnim emocionalnim smetnjama preporuije se da se urade kompletni psihijatriski i neuroloki pregledi. Leenje zavisi od ozbiljnosti situacije i procene lekara. Psihofarmakologija nije preporuljiva, osim kada su simptomi neuobiajeno jaki i onesposobljavajui. Bihejvioristike tehnike su pokazale dobre rezultate i kod ove vrste tikova.

3 ETIOLOGIJA TIKOVA Tikove mogu uzrokovati razliiti dogaaji. Neki od tih dogaaja su:

- medicinski postupci (npr. operacija krajnika); - jak strah (npr. napad psa); - prisustvovanje neugodnim dogaajima; - izdravanje telesnih kazni i - zarazna oboljenja (naroito nosa, plua i kapaka).

I mesto oboljenja ima uticaj na izbor organa koji je pod tikom.

Tikovi kaljucanja se vrlo esto pojavljuju nakon operacije krajnika, a treptanje nakon povrede ili zapaljenja kapaka. Zabeleeno je ak da i ogranienje kretanja (nepokretnost udova) moe biti uzrok pojavljivanja tikova udova. Mogue je, takoe da se pri pojavi konjuktiva javi uestalije treptanje. Iezavanje konjuktiva ne uslovljava uvek i prestanak uestalog treptanja. Ono ostaje jo neko vreme kao automatizivana radnja, a pokuaj da se voljno prekine raa napetost. To opet pojaava samu radnju kojom se ta napetost razreava i tako se formira monosimptomatski tip treptanja. Isto se deava kod dece koja nose duu kosu na elu, te je zamahivanjem glave otklanjaju sa oiju. Ova radnja naglih trzaja ostaje i kada roditelji oiaju dete, kao automatizovana motorna aktivnost. Shodno svemu ovom, postoji vie teorija koje objanjavaju uzrok i nain nastajanja tika.

3.1 Teorija o organskom poreklu tikova

Neznatne organske promene mogu se primetiti kod dece kod kojih su tikovi udrueni sa epilepsijom, grenjem miia, diskenzijom ili stereotipijom. Ove promene takoe mogu se uoiti kod dece koja su imala horea minor (nervna bolest koja se ispoljava kao stalno ponavljanje trzaja nekog miia ili grupe miia, a poveava se sa emocionalnim uzbuenjem), ali ih treba razlikovati od horeatinih kretnji, klonikih trzaja i spazma. Ovaj pravac ima vre uporite kod generalizovanih tikova Touretovog sindroma. U prilog organskog porekla ove vrste tikova govore rezultati testiranja na WISC-u, Rorahu i Bender-Getaltu. Radi dijagnoze ovih poremeaja neophodno je uraditi iscrpan neuroloki pregled, RTG, EEG, labaratorijska ispitivanja, ali i psiholoka testiranja.

3.2 Teorija komunikacije

Po ovoj teoriji tik predstavlja neku vrstu komunikacije pri kome dete tikom ispoljava spreenu i suzbijenu agresivnost. Kao to je poznato suzbijena agresivnost vrlo esto pronae put da se na neki indirektan nain ipak izrazi. Da li e to biti gledanje filmova agresivnog sadaraja, neki vid igre koji sadri elemente agresije ili kao to je sluaj kod dece tikera ispoljavanje agresije kroz brze nevoljne pokrete, zavisi iskjuivo od prirode deteta.3.3 Teorija uenja

Prema ovoj teoriji tik je refleksni miini odgovor na odreenu ponovljenu dra. Pretpostavlja se da su tikovi uslovni odgovori koji smanjuju napetost prvobitno izazvanu povreujuim okolnostima. Povreujua okolnost je izazvala jak strah i odgovor bega ili napada. Ako ovaj odgovor, odnosno pokret prekida podraaj, pokret e biti pojaan i potkrepljen. Preko procesa generalizacije drai, uslovljeni strah moe biti izazvan i umanjen izvrenjem pokreta.

3.4 Teorija o psihikom poreklu

U okviru ove teorije postoji vie pristupa koji su proistekli iz razliitih kola i pravaca u psihologiji.Korbe (Korbet, 1977) prema Tadi, 1988) je u svojim istraivanjima pronaao veliki broj prateih simptoma tika kao to su: agresivnost, strepnja, neposlunost, izmenjeni odnos sa drugima, bes, poremeaj spavanja, mokrenje, defekacija, opsesivnost, depresija, afektivna nezrelost, poviena dvojnost, hipohondrini sindromi, stidljivost, samovoljnost, sadistike tenje i oseajna napetost.Pokuaji koji su imali za cilj da decu tikere klasifikuju po tipovima linosti nisu urodili plodom. Korbe (Korbet,1977) prema Tadi 1988) takoe navodi da oko 30% dece tikera ima roditelje sa psihijatrijskim problemima. Pored toga oko 25% roditelja i oko 5% brae i sestara tikera takoe ima tikove. Majke dece sa tikovima su vrlo esto napete, uplaene, preterano popustljive, ili pak nasilne i tee ka savrenstvu, zbog ega teko podnose tikove svoje dece, postaju zaplaene i agresivne i opominju dete da prestane sa tikom, a ponekad ak i kanjavaju svoju decu. Sve ovo dovodi do smetnji i poremeaja u razvoju dece. Napred navedena teza kazuje kako su tikovi direktno vezani za porodine odnose.

Psihodinamsko uenje u prvi red istie promene linosti tikera i njegovih roditelja pri emu se moe zakljuiti da tik ima svoju psihogenezu i ulogu u psihodinamikoj ravnotei linosti i porodice. Prema ovom uenju tik je izraz prisutnog sukoba u porodici. Uzrok sukoba su agresivne tenje i njihovo ispoljavanje, a ogranienja u ispoljavanju agresije dolaze od strane porodice koja slabo podnosi agresivnost. Ogranienja mogu doi i iz vlastitog nad-ja koji je sainjen od prihvaenih roditeljskih stavova. Uzimajui sve ovo u obzir tik predstavlja prikriveni, iskrivljeni i poremeeni nain izraavanja agresije koja ima potrebu da se ostvari kroz miie na neposredan, prikriven ili simbolian nain (Cameron, 1963) prema Tadi 1988). Psihoanalitiari tikovima pripisuju simbolino polno znaenje. Oni smatraju da tik otkriva prisustvo miinog erotizma i prikrivenu masturbaciju. Oni, takoe napominje da su tikovi praeni oseanjem krivice jer roditelji svojim stavom nameu detetu misao da svojom voljom moe pobediti tik. ak i pod uslovom da tik ima neko simbolino polno znaenje, ono je toliko udaljeno od svesti deteta da je nemogue da ga dete prepozna (Klajn 1950) prema Tadi 1988).3.5 Teorija o psihomotornom poreklu

U prilog miljenju da su tikovi u prvom redu psihomotorni poremeaji, govori injenica da su esto udrueni sa poremeajima kretnji ili usporenim razvojem pokretnosti. Deca tikeri imaju smanjene mogunosti da nadziru neuromiini rad i zbog toga neispoljene agresivne tenje nalaze nain, naroito kod deaka ija je agresivnost poviena, da se ulau u miie. Sagledavanje uzroka tikova bie potpunije ako se sagleda znaaj uzajamnog delovanja pokreta i psihikih inilaca u njihivom nastajanju. Oigledno je da je izraavanje preko neuromiinih jedinica omogueno slabim usklaivanjem i meudelovanjem ovih celina, koje se razgrauju u stanjima napetosti, naroito poviene agresivnosti, koja je prvobitno remetila psihiku organizaciju i organizaciju pokreta.Voljne nervno-miine celine mogu da deluju samostalno i odvojeno od ostalog miinog sklopa jer je i razvoj voljnih pokreta poeo od pojedinanih miinih napetosti i pokreta koji su se osmiljavali oko igre. Kako tik ima tenju da se premeta sa jednog dela na drugi deo, moe se pretpostaviti da su psihika organizacija i organizacija pokreta u celini nedovoljne i da je spremnost ka razgradnji i povredljivosti pojedinih neuromiinih celina, razliitog stepena.Oponaanje neke, za dete, znaajne osobe ima veliki znaaj u nastajanu tika. Ovo moe biti uzrok pojave tika kod vie uenika (iji uitelj ima neki oblik tika, neku drugu kretnju ilitelesni nedostatak koji je pogodan za oponaanje).Ovom pogoduje deija povodljivost i potreba za poistoveivanjem sa osobom koja ima znaajnu ulogu u njihovom ivotu.4 DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA

U smislu diferencijalne dijagnoze tik treba razlikovati sa itavim nizom poremeaja koji se manifestuju na slian nain ili mu se pridruuju, a to su:

kompulzivni poremeaji; spazmi miia; horeatini pokreti; govorni tik i mucanje i opsesivno-fobini i opsesivno-kompulzivni fenomeni i tik.4.1 Kompulzivni poremeaj

Bojanin (1985) smatra da je osnovna razlika izmeu tika i kompulzivne krize u tome to se tik javlja pri jasnoj svesti i moe se ponoviti na zahtev ispitivaa. Izvoenje veine tikova se moe prekinuti, suzbiti, uzdrati ili odgoditi na krae vreme. Ovo se ne moe uiniti sa kompulzivnom krizom pri kojoj se gubi svest, a ni tokom tzv. Deksonovog epileptikog napada pri ouvanoj svesti.

4.2 Spazmi miia Po Medu i Frindelu (Meige i Freindel 1907) prema Bojaninu, 1985), spazam nastaje kao motorna reakcija na bolnu iritaciju bilo kog dela refleksnog luka. Tik za njih predstavlja neto sasvim drugo. U izvoenju tika zastupljena je koordinacija motorne aktivnosti i sistematizovanost motorne aktivnosti na osnovu ega se zakljuuje da odreenu ulogu u izvoenju tika ima kora mozga. Spazam je parcijalni ili tonini ili klonini gr miia, ali njemu prethodi bol. Njime se bol ublaava i traje onoliko dugo koliko traje iritacija toga podruja (nervno-miinih jedinica) u sklopu refleksnog luka.

4.3 Horeatini pokreti

Horea je nervna bolest koja se ispoljava kao stalno ponavljanje trzaja nekog miia ili grupe miia. Poremeaj pokreta se poveava sa emocionalnim uzbuenjem (Krsti 1996). Ovi pokreti su nedefisanog oblika za razliku od strukturisanog pokreta tika. Tonus miia dece sa horeom je znaajno snien za razliku od tonusa miia dece sa tikovima. Dete sa horeom je bledo i umorno, dok je opte stanje deteta tikera dobro. Ako dijagnoza nije sasvim jasna treba uraditi labaratorijsku obradu koja e svojim tipinim nalazima ukazati na horeu (kod tikova labaratorijski nalazi su uredni).

4.4 Govorni tik i mucanje

Na osnovu profesionalnog iskustva Bojanina (1985) mucanje se javlja naizmenino sa pojavom tika. Poznato je da se osobe koje su zahvaene intenzivnim mucanjem ponekad koriste i ritmikim pokretima ruku (npr. jedan mladi je sebi olakavo govor tako to je sebe ritmiki udarao u bedra stisnutom pesnicom).Bez obzira da li se radi o tiku ili mucanju oni se moraju podvrgnuti tretmanu koji deluje na celokupnu organizovanost psihomotorike i linost tretirane osobe.

4.5 Opsesivno-fobini i opsesivno-kompulzivni fenomeni i tikOvi fenomeni esto prate tikove i prepliu se sa njima inei neke prelazne oblike. Jedan deak je sa inteligencijom u okviru gornje granice debiliteta pored naglih i kratkih trzaja glavom (to je predstavljalo tikove) imao i prisilu pljuckanja i dodirivanja predmeta i osoba to mu je onemoguavalo pohaanje nastave u specijalnoj koli. Kasnije je kod ovog deaka formirana klinika slika prisilne neuroze. Drugi deak je imao otresanje leve ruke kao da je mokra. Ova radnja e pre spadati u prisilne radnje, nego u oblike kojima se manifestuje tik. Ovim stiemo do granice gde se tik susree, udruuje i sjedinjuje sa psihijatrijskim poremeajima deteta.

5 TERAPIJA

Terapijski pustupak se obavlja paralelno na dve strane. Istovremeno se radi sa detetom i sa socijalnom sredinom.

Rad sa detetom podrazumeva:

relaksaciju; reedukaciju psihomotorike;

psihoterapiju i medikamentnu terapiju.5.1 Relaksacija

Relaksacija ima zadatak da doprinese reintegraciji doivljaja telesne celovitosti i vlastite postularnosti. Pored toga, sniava razdraljivost centralnog nervnog sistema (Bojanin 1985).

5.2 Reedukacija psihomotorike

Reedukacija psihomotorike ima zadatak da reorganizuje eme motornih aktivnosti. Primenjuju se vebe kontrole impulsivnosti i raznovrsni oblici ritmikih vebi. Tretman se dopunjuje i drugim serijama vebi, prema potrebi i zavisno od linosti deteta i oblika klinikih manifestacija. Kod tikova kod kojih se javljaj poremeaj govora potrebno je ukljuiti govorne vebe (Bojanin 1985).

5.3 Psihoterapija

Psihoterapija usmerena ka detetu, moe da se ogranii na bilo koji metod kratke povrinske psihoterapije, udruene sa relaksacijom. Ukoliko se radi o deci sa jasnim opsesivno-fobinim crtama ili opsesivno-kompulzivnim ili ak klinikim manifestacijama neophodno je primeniti psihoterapiju koja zahvata dublje strukture linosti i koja se planira na dui rok. Koristi se onaj psihoterapijski metod za koji se terapeut, lan tima, obuio (Bojanin 1985).

5.4 Medikamentna terapija

Ova terapija se primenjuje kod svakog upornog monosimptomatskog tika kod koga ne pomau mentalno higijenske mere i reedukacija. Ova terapija podrazumeva este promene, dopune i smenjivanja, a sve to shodno klinikoj slici.

Posebno leenje se sprovodi kod tikova generalizovanog tipa i Touretovog sindroma. Neki autori su Touretov sindrom pokuali da ree neurohirukim putem, ali uspeh nije bio potpun.

Rad sa socijalnom sredinom deteta obuhvata:

rad sa roditeljima i

rad sa kolom i predkolskom ustanovom.5.5 Rad sa roditeljima

Rad sa roditeljima deteta sastoji se u pomoi da ostvare uvid u probleme koje dete ima, kao i u dinamiku odnosa u porodici sa eljom da im olaka da nau u sebi mogunosti za ostvarivanje spontanije i manje napete atmosfere u meusobnim komunikacijama. Koriste se metode savetovanja i povrinske psihoterapije (Bojanin 1985).

5.6 Rad sa kolom i predkolskom ustanovom Rad sa kolom i predkolskom ustanovom se sastoji u ostvarivanju saradnje sa strunim timom kole, odnosno vrtia (psiholog, defektolog i pedagog) a preko njega sa nastavnicima, vaspitaima i grupom dece. Oekuje se da kola i vrti postanu tolerantniji prema nekim osobenostima koje dete ispoljava, a okolina vrnjaka tolerantnija prema smetnjama u okviru klinike slike tika. Na taj nain se smanjuje pritisak na linost deteta, to je bitno za uspenost tretmana smetnji koje ono ispoljava (Bojanin 1985).

U sluajevima monosimptomatskog ili polisimptomatskog tika terapiju moemo ograniiti na mentalno higijenske mere, relaksaciju, reedukaciju, psihoterapiju i rad sa porodicom, dok u sluajevima dugotrajnih polisimptomatskih ili generalizovanih tikova moramo ukljuiti i medikamentnu terapiju.

Kod generalizovanih tikova takoe je neophodno ukljuiti rad sa kolom (ili vrtiem) i okolinom. Meutim, kod Touretovog sindroma situacija je neto drugaija. Medikamentnu terapiju treba primenjivati dugo i stalno je prilagoavati stanju klinike slike. Pored medikamenata neophodna je psihoterapija, reedukacija i mentalno higijenski tretman.

Znai: TIK SE U NEKIM SLUAJEVIMA MOE TRETIRATI SAMO REEDUKACIJOM I PSIHOTERAPIJOM, ALI NIKADA SAMO MEDIKAMENTIMA. 6 PROGNOZA

Najvei broj tikova traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja, nakon ega nestaje. Ponekad tikovi mogu trajati mesecima. Touretova bolest traje godinama, a nekad i celog ivota. to je klinika slika laka izgledi da tikovi nestanu su vei i obrnuto.

Kod Touretovog sindroma gde je klinika slika teka mogue je oekivati i dublje promene linosti, nedrutvena i prestupnika ponaanja.

Najbolju prognozu imaju tikovi koji su nastali izmeu este i osme godine ivota. U nekim istraivanjima dolazi se do zakljuka da je izleenje mogue kod 2/5 sluajeva, a poboljanje kod ak 1/2 .II ISTRAIVAKI DEORadi bolje preglednosti rezultata istraivaki deo je podeljen na dva dela.U prvom delu su podaci o: starosti dece ''tikera'', njihovom optem psiho-motornom stanju, trudnoi i poroaju njihovih majki i porodinom stanju ove dece. Ovi podaci se odnose na svu decu (ukupno tridesetoro dece) koja su izmeu 2000. i 2004. godine bila zavedena u Deijoj bolnici u Novom Sadu pod dijagnozom tika.

U drugom delu su kompletni podaci iz dosijea dece i oni obuhvataju itavu genezu poremeaja. Na alost, nisu svi dosijei bili dostupni istraivanju, tako da drugi deo ine podaci samo pojedine dece (ukupno desetoro dece), koja su bila zavedena pod dijagnozom tika u prethodno navedenom periodu. PREDMET ISTRAIVANJAPredmet istraivanja su tikovi kod dece, njihovi uzroci nastajanja, vrste, oblici manifestovanja i naini leenja.CILJ ISTRAIVANJACilj istraivanja je utvrdjivanje veze izmedju razliitih inilaca i pojave tikova kod dece.ZADACI ISTRAIVANJAU ovom istraivanju postavljeni su sledei zadaci:

- utvrivanje porodine situacije

- utvrivanje reda roenosti deteta

- utvrivanje neusaglaenosti vaspitnih stavova

- utvrivanje branog stanja roditelja dece sa pojavom tikaHIPOTEZEU ovom istraivanju polo se od hipoteze da postoji pozitivna korelacija izmedju pojave tikova kod dece i branog stanja njihovih roditelja.

METODE ISTRAIVANJAAnaliza sadraja (dosijea).

UZORAKPrilikom istraivanja kao uzorak uzeta su sva deca (ukupno 30 dece) koja su izmeu 2000. godine i 2004. godine bila zavedena u bolniku knjigu leenja pod dijagnozom tika.

ORGANIZACIJA I TOK ISTRAIVANJAIstraivanje je izvreno u Deijoj bolnici u Novom Sadu 2004. godine na osnovu podataka koji su bili evidentirani u knjizi leenja i podataka iz dosijea dece ''tikera''.

REZULTATI ISRAIVANJA (ISTRAIVAKI DEO BR. 1)GODINE STAROSTI DECE 'TIKERA'Godine starosti dece sa tikovima (godine dece kada su se javila na leenje, a ne godine kada su se tikovi pojavili):

9 godina i 7 meseci

9 godina i 5 meseci

6 godina i 10 meseci


8 godina i 4 meseca

14 godina i 2 meseca

6 godina i 2 meseca

4 godine i 10 meseci

6 godina i 7 meseci

7 godina i 10 meseci14 godina


9 godina i 9 meseci




10 godina

5 godina i 8 meseci

9 godina i 6 meseci


8 godina i 7 meseci


9 godina i 3 meseca

13 godina i 1 mesec

8 godina i 8 meseci

9 godina i 8 meseci


9 godina i 9 meseci

5 godina i 2 meseca

10 godina i 2 mesecaNa leenje tikova u deijoj bolnici u Novom Sadu javljala su se deca izmeu etiri i etrnaest godina starosti.

RED ROENOSTI DECE

Od ukupno tridesetoro dece dvadeset i troje je bilo prvo rodjeno, a svega sedam drugo rodjeno. Od dvadeset i troje prvo roene dece njih jedanaestoro nije imalo ni brata ni sestru.76,66% prvo roeni (47,82% jedinci)23,33% drugo roeni

TRUDNOA

Od tridesetoro dece samo tri njihove majke su imale komplikovanu trudnou, a ostalih dvadest i sedam urednu.

90% uredna10% komplikovana

VREME POROAJAOd ukupnog broja ispitane dece samo etiri njihove majke je imalo prevremeni poroaj, jedna majka je dete rodila kasnije, a ostale (dvadeset i pet) su imale uredan poroaj.

83,33% u terminu13,33% ranije

3,33% kasnije

TOK POROAJASamo etiri majke od ukupno tridesetoro dece su imale komplikovan poroaj, ostalih dvadeset i estoro uredan.

83,33% uredan

16,66% komplikovan

PSIHOMOTORNI RAZVOJ

Od ukupnog broja dece dvadest i devetoro je imalo normalan psihomotorni razvoj, a jedno dete je imalo psihomotorni razvoj sa smetnjama.

96,66% uredan

3,33% sa smetnjama

MOTORNI RAZVOJ

Od ukupno tridestoro dece samo troje je imalo usporen motorni razvoj, ni jedno dete nije imalo ometen motorni razvoj, a sva ostala deca (dvadest i sedmoro dece) imala su normalni motorni razvoj.

90% uredan

10% usporen

0% ometenBROJ LANOVA PORODICE

Od ukupnog broja dece jedanaestoro je ivelo u porodici koja je brojala tri lana, petnaestoro u porodici koja je brojala etiri lana, dvoje u porodici koja je imala pet lanova, jedno u porodica sa est lanova, a jedno u porodici sa ak sedam lanova domainstva.36,66% tri lana domainstva

50% etiri lana domainstva

6,66% pet lanova domainstva

3,33% est lanova domainstva3,33% sedam lanova domainstva

BRAK RODITELJA

Od sve dece samo dve majke su imale ve jedan brak pre braka iz koga je dete sa tikom, a svim ostalim majkama (dvadeset i osam) to je bio prvi brak. I sa oevima je bila slina situacija; naime njih etvoro je ve imalo jedan brak pre onoga u kome su dobili dete sa tikom, a ostalima (dvadest i estoro) je to bio prvi brak.

majke:

93,33% prvi brak

6,66% drugi brak

oevi:

86,66% prvi brak

13,33% drugi brak

BRANO STANJEOd tridesetoro dece dvadest i etvoro je ivelo sa roditeljima koji su bili u braku, etvoro je imalo razvedene roditelje i ivelo sa jednim od njih (najee je to bila majka), jedno dete je bilo iz nepotpune porodice u kojoj je otac umro, a jedno dete je bilo vanbrano.

80% u braku

13,33% razvedeni

3,33% jedan roditelj umro

3,33% vanbrana zajednica

RAZVOJ GOVORA

Od tridesetoro dece dvadest i estoro je imalo normalan razvoj govora, etvoro usporen, ali ni jedno ometen razvoj govora.86,66% uredan

13,33% usporen

0% ometen

PORODINI ODNOSI

Po reima roditelja dvadest i osmoro dece je ivelo u porodici gde su vladali harmonini odnosi, a svega dva deteta je ivelo u porodici u kojoj su konflikti bili esta pojava.

93,33% harmonini

6,66% konfliktni

VASPITNI STAVOVI RODITELJA

Roditelji dvadest i etvoro dece su imali usaglaene vaspitne stavove, a roditelji estoro dece nisu svoje vaspitne stavove usaglasili.

80% usaglaeni

20% razliiti

FIZIKO KANJAVANJE

Po reima roditelja, vei deo njih (roditelji dvadest i estoro dece) nije pribegavalo fizikom kanavanju, dok su roditelji etvoro dece izjavili da upranjavaju i ovaj vid vaspitanja.

80% ne kanjava fiziki decu

20% kanjava fiziki decu

DISKUSIJA REZULTATA I DELAIz navedenih podataka se moe zakljuiti da vreme poroaja i tok poroaja nemaju nikakvog udela u pojavi tikova. Takoe ne postoji nikakva povezanost izmeu psihomotornog i motornog razvoja i pojave tikova; najvei procenat dece je imao uredan kako psihomotorni tako i motorni razvoj. to se tie branog stanja roditelja ne postoji nikakva korelacija izmeu pojave tikova kod dece i razvoda braka njihovih roditelja; ak 80% posto roditelja ivi u branoj zajednici, a najveem procentu roditelja (kako majkama tako i oevima) to je prvi brak. Ovim podatkom dolazimo do zakljuka da se poetna hipoteza ne moe potvrditi, jer brak roditelja nije ona varijabla koja utie na to da li e se tikovi kod dece pojaviti ili ne. Porodini odnosi kod dece ''tikera'' su u najveem procentu harmonini, a vaspitni stavovi roditelja su usaglaeni. Ovo je vrlo bitno jer upravo ta neusaglaenost kod dece moe dovesti do konfuzije koja se moe manifestovati na razliite naine, to ovde nije sluaj. Ono to moe, ali i ne mora biti signifikantno to je da 20% roditelja pribegava fizikom kanjavanju. Da li je to varijabla koja znatno utie na pojavu tikova (kod one dece iji roditelji upranjavaju ovakav vid vaspitanja) ili ne, ne moemo sa tanou zakljuiti, jer ovim istaivanjem nismo prikupili podatke kojima bi to bilo potvreno ili pak demantovano. Razvoj govora kod najveeg postotka dece je takoe uredan, tako da ni to ne moe biti razlog pojave tikova. Najvei broj dece sa pojavom tikova (ak 50%) ivi u etvorolanoj porodici, ali ovakve porodice su danas najbrojnije, tako da broj lanova porodice ne moemo uzimati kao pokazatelj pojave tika. Ono to moda moe biti interesantno to je da je ak 76,66% dece prvoroeno, ali ne treba zaboraviti da su od toga 47,82% jedinci. Da li red roenosti ima nekog udela u pojavi tikova ili ne, ovde nije dokazano, ali to ostaje kao otvoreno pitanje da se potvrdi ili ne. Iako teorija kae da se tikovi najee javljaju izmeu 7 i 11 godine ivota i da su ei kod deaka, ovde to nije bio sluaj. Broj deaka i devojica nije bio znatno razliit. ANALIZA PODATAKA IZ DOSIJEA KOJI SU BILI DOSTUPNI ZA ISTRAIVANJE ( ISTRAIVAKI DEO BR. 2 )(nisu svi dosijei bili dostupni istaivanju, tako da je istraivanje obavljeno nad onim podacima koji su se mogli pronai)1.

Devojica od 9 godina i 7 meseci.Uoena hipersenzitivnost i emotivna nezrelost.Prisutan pasivno-zavistan odnos od roditelja.

Devojica potiskuje neprijatne sadraje, a u stresnim situacijama se povlai u sebe. Moe se pretpostaviti da se zbog preterane osetljivosti i potiskivanja odreenih sadraja devojica putem tika, na indirektan nain, oslobaa emocija.

2.

Deak od 9 godina i 5 meseci.

Problemi su se javili kada je krenuo u kolu u vidu kaljanja i mrkanja.

Roditelji imaju visoka oekivanja od deteta i neadekvatan vaspitni stav (u dosijeu nije navedeno ta konkretno to podrazumeva). Dete je ranije krenulo u kolu, hipersenzitivno je i potiskuje emocije.

Ovde je evidentno da je pojava tikova povezana sa polaskom u kolu, to predstavlja prekretnicu u detovom ivotu, za koje on moda nije bio spreman jer je ranije krenuo u kolu, a roditelji su tu situaciju jo pogorali svojim loim vaspitnim stavom i visokim oekivanjma. I ovo dete je hipersenzitivno i potiskuje emocije to moe uticati na indirektno ispoljavanje emocija.

3.

Deak od 8 godina i 4 meseca.

Prisutan je tik ramena, usta i nosa.

Javno izraava ljubomoru prema mlaoj sesti.

Tikovi su se javili neposredno nakon roenja mlae sestre.Oigledno je da je pojava tikova povezana sa roenjem deakove sestre i njegove ljubomore preme njoj. Mogue je da je na ovaj nain deak pokuao da ponovo zadobije punu roditeljsku panju koju je imao dok nije roena sestra.4.

Devojica od 12 godina i est meseci.

Dete ivi sa mamom i bakom, otac je poginuo.

Tikovi su se javili nakon oeve smrti.Vrlo je jasna povezanost izmeu smrti oca i pojave tikova kod deteta. Za devojicu je to bio stresan dogaaj koji je ostavio posledice.

5.


Tikovi su se pojavili kada je dete krenulo u vrti. Intenzitet im je bio jai kada su zahtevi vrtia bili vei.Kod deteta je prisutno potiskivanje pri frustracijama, a dete je hipersenzitivno.

I ovde je situacija vrlo jasna. Tikovi su usko povezani sa detetovim polaskom u vrti; to je predstavljalo veliku promenu u deakovom ivotu. Situaciju pogorava to to je dete hipersenzitivno i to nije vino ispoljavanju emocija.

6.

Devojica od 14 godina i 2 meseca.

U stresnim situacijama se povlai u sebe.Hipersenzitivna je.

Porodina situacija izuzetno loa!

Otac je alkoholiar koji tue nju i majku.

Roditelji su se tri puta razvodili.

Majka takoe koristi agresivne metode vaspitanja (devojicu tue koprivom)

Tikovi su uestaliji kada je porodina situacija tea.Ovde je svaki komentar izlian. Sasvim je jasno koji su uzroci pojave tikova. Postavlja se pitanje da li su ove smetnje jedine koje dete ima ili ih ima jo i koje su to i da li e tei problemi tek doi.7.

Devojica od 7 godina i 10 meseci.Prisutni tikovi ramena i glave.

Pojaavaju se kada je dete umorno i uzbueno.

Tikovi su se pojavili nakon bombardovanja.

Devojica je izuzetno osetljivaI ovde je korelacija izmeu stresnog dogaaja (u ovom sluaju bombardovanje) i pojave tika jasna. Devojica, osetljive strukture, nije uspela da nae drugi nain da se odlobodi stresa i napetosti ve je to ispoljila kroz tikove.8.

Deak od 6 godina i 7 meseci.Kod deteta su uoeni tikovi glave.

Deaku je umro otac i neposredno nakon toga su se pojavili tikovi.

Tikovi su samo jedan od naina putem koga dete moe izraziti svoju tugu, alost, bes ili nezadovoljstvo. Ovaj deak je upravo na taj nain izrazio svoja oseanja nakon smrti svoga oca.

9.

Devojica od 5 godina i 8 meseci.

Tikovi su prisutni od njene tree godine, pojavili su oko druge godine nakon razvoda roditelja.Ovde je prisutna pozitivna korelacija izmedju pojave tika i dece iz razvedenih brakova. To je upravo hipoteza od koje je ovo istraivanje i poelo. 10.


Tikovi se ispoljavaju u vidu treptanja i krgutanja zubima.

Dete pria u snu, a prisutno je i grickanje noktiju i nono mokrenje.

Tikovi su uestaliji kada deak treba da se odvoji od majke i kada doivi uzbuenje.Oito je re o detetu osetljive strukture. Ovde je tik pridruen neurozi kao to je grickanje noktiju, a prisutna je i enureza (nekontolisano mokrenje). ta moe biti taan uzrok tika ne moe se videti iz navedenog, ali je sigurno da hipersenzitivnost ima udela u pojavi tika i da je tik udruen sa ostalim detetovim smetnjama. DISKUSIJA REZULTATA II DELANa osnovu analize podataka iz dosijea, moe se zakljuiti da se u etiologiji tikova pojavljuju: visoka oekivanja roditelja, loi vaspitni stavovi kako roditelja tako i vaspitaa i nastavnika, stresne ivotne situacije koje ostavljaju fatalne posledice na decu (kao to je smrt nekog od roditelja), ljubomora prema bratu ili sestri, nagle i drastine ivotne promene (kao to su polazak u vrti ili kolu), loa porodina klima, fiziko zlostavljanje deteta, neuspeh deteta u koli ili hipersenzitivnost kao dobra podloga da se i male promene, strahovi ili neuspesi manifestuju kroz tikove.

Stoga bi se moglo zakljuiti da je u skladu sa uzrokom pojave tika, kao i vrstom tika i njegovim intenzitetom neophodno primeniti adekvatnu terapiju kao to je: relaksacija, reedukacija psihomotorike, psihoterapija ili u teim sluajevima medikamentna terapija.

Takoe ne treba zaboraviti da treba raditi na poboljanju detetovog okruenja kako porodice, tako i kole ili vrtia. Roditelje, vaspitae i nastavnike treba informisati i edukovati o detetovim tekoama i nainu na koji im se moe pomoi i ta se od njih moe oekivati. Nikako ih ne treba kanjavati kada se tikovi jave i treba biti izuzetno tolerantan sa njima. Ova informacija moe biti od velikog znaaja kako vaspitaima tako i nastavnicima da bi znali kako da se ophode sa detetom, ali i da bi ostalu decu iz ''tikerovog'' okruenja usmeravali kako treba da se ponaaju prema detetu koje ima tikove. Ismevanje od strane druge dece i izoptavanje deteta sa tikom od njegovih vrnjaka, moe samo da jo pogora situaciju.

ZAKLJUAK Polazei od hipoteze da su deca razvedenih roditelja vie podlona pojavi tikova nego deca koja odrastaju sa oba roditelja elelo se istai, moda i po malo nesvesno, da su deca iz nepotpunih porodica suoena sa raznim tekoama u razvoju, a koje predstavlju neeljene posledice raspada braka. Na sreu ovog vremena i onog to ga prati, a to su upravo sve ei razvodi i deca koja rastu bez konstantne brige i ljubavi oba roditelja, ova hipoteza nije potvrena. To naravno ne znai da razvod ne donosi nikakve posledice i da deca ovakvih roditelja nemaju nikakve tragove u svome razvoju, ali znai da razvod roditelja nije odluujui faktor prilikom pojave tikova i deca iz ovakvih brakova ne moraju izlaziti psihiki osakaena i emotivno hendikepirana iz razvoda svojih roditelja i da vrlo esto deca iz kompletnih porodica imaju poremeaje bez obzira na prisutnost oba roditelja. Ono to se pokazalo kao mogui indikator pojave ovog poremeaja su: neusaglaeni vaspitni stavovi roditelja, preterana oekivanja kako kole tako i roditelja, nagle ivotne promene kao to su polazak u kolu ili vrti, grubo fiziko kanjavanje, stesni dogaaji kao to je bombarovanje ili smrt jednog od roditelja...

Bilo je i sluaja gde je razvod braka bio uzrok pojave tika, ali su takvi sluajevi usamljeni.

Ukoliko do ove neeljene pojave ipak doe, situaciji treba prii krajnje obzirno i bez panike. Svaki dodatni pritisak na dete moe uzrokovati jo intenzivnije manifestovanje, a svaka zabrana manifestovanja jo uestaliju pojavu tika. Ne treba zaboraviti da dete to ne radi namerno i da je ono to koje ima problem, a da smo mi ti koji smo tu za njega da mu pomognemo.

Upravo zbog toga treba ukljuiti: psihoterapiju, relaksaciju, reedukaciju psihomotorike i po potrebi medikamentnu terapiju, ali nikako ne treba zaboraviti i na rad sa roditeljima i sa kolom ili vrtiem koji ukljuuje edukaciju roditelja, nastavnika i vaspitaa o tome ta su tikovi, ta se od ''tikera'' moe oekivati, a ta ne sme zahtevati i kako im se moe pomoi.

Ovim dolazimo do toga ta smo mi kao vaspitai u stanju da uinimo za ovu decu i kako moemo da olakamo i da poboljamo njihov ivot. Ono to se oekuje od vaspitaa jeste da budu tolerantni prema specifinostima ove dece, da ih nikako ne kanjavaju zbog njihovog poremeaja i da drugu decu naue da ovakvo dete prihvate, zavole i da sa njime podele ono u emu su najbolji, a to je igra .

LITERATURA:

Bojanin, S. (1985). Neuropsihologija razvojnog doba i opti redukativni metod. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.

Graham, P., Turk, J., Frank, C. Verhulst, (1999). Child Psychiatry. United States: Oxford University Press.

Harold, I. Kaplan, Benjamin, J., Sadoks, Jack, A. Grebb. (1994). Behavioral Sciences Clinical Psychiatry. Williams and Wilkins.

Krsti, D. (1996). Psiholoki renik. Beograd: Savremene administracija.

Mari, J. (1998). Klinika psihijatrija. Beograd: Mari.

Nikoli, S. (1982). Psihijatrija djeje i adolescentne dobi. Zagreb: kolska knjiga.

Otto, F. (1961). Psihoanalitika teorija neuroza. Zagreb: Medicinska knjiga.

Otto, F. (1961). Psihoanalitika teorija psihoza. Beograd: Medicinska knjiga.

Popovi-Deui, S. (1999). Problemi mentalnog zdravlja dece i adolescenata. Beograd: Institut za mentalno zdravlje.

Rutter, M., Taylor, E., Herson, L. (1995). Child and Adolescent Psychiatry. Blackwell Science LTD.

Tadi, N. (1988). Psihoterapija dece i omladine. Beograd: Nauna knjiga.

Tadi, N. (2000). Psihijatrija detinjstva i mladosti. Beograd: Nauna knjiga.

Stoljevi, M. (2000). www.stoljevi.co.yu

EMBED Excel.Chart.8 \s














30PAGE 36

_1232278072.xlsChart6

0.9666

0.0333

Sheet1

prvo roeni76.66%

drugo roeni23.33%

uredna90%

komplikovana10%

u terminu83.33%

ranije13.33%

kasnije3.33%

uredan83.33%

komplikovan16.66%

uredan96.66%

sa smetnjama3.33%

uredan90%

usporen10%

ometen0%

3 l. porodice36.66%

4 l. porodice50%

5 l. porodice6.66%

6 l. porodice3.33%

7 l. porodice3.33%

majke

prvi brak93.33%

drugi brak6.66%

prvi brak86.66%

drugi brak13.33%

u braku80%

razvedeni13.33%

1 roditelj umro3.33%

vanbrana zajednica3.33%

uredan86.66%

usporen13.33%

harmonini93.33%

konfliktni6.66%

usaglaeni80%

razliiti20%

ne kanjava fiziki decu80%

kanjava fiziki decu20%

Sheet1

0

0

Sheet2

0

0

0

Sheet3

0

0

0

0

0

0

0

MAJKE

0

0

OEVI

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

_1232278749.xlsChart13

0.9333

0.0666

Sheet1

prvo roeni76.66%

drugo roeni23.33%

uredna90%

komplikovana10%

u terminu83.33%

ranije13.33%

kasnije3.33%

uredan83.33%

komplikovan16.66%

uredan96.66%

sa smetnjama3.33%

uredan90%

usporen10%

ometen0%

3 l. porodice36.66%

4 l. porodice50%

5 l. porodice6.66%

6 l. porodice3.33%

7 l. porodice3.33%

majke

prvi brak93.33%

drugi brak6.66%

prvi brak86.66%

drugi brak13.33%

u braku80%

razvedeni13.33%



uredan86.66%

usporen13.33%

ometen0.00%

harmonini93.33%

konfliktni6.66%

usaglaeni80%

razliiti20%



Sheet1

0

0

OEVI

Sheet2

0

0

Sheet3

0

0

0

0

_1233550163.xlsChart3

0.8333

0.1333

0.0333

Sheet1

prvo roeni76.66%

drugo roeni23.33%

uredna90%

komplikovana10%

u terminu83.33%

ranije13.33%

kasnije3.33%

uredan83.33%

komplikovan16.66%

uredan96.66%

sa smetnjama3.33%

uredan90%

usporen10%

ometen0%

3 l. porodice36.66%

4 l. porodice50%

5 l. porodice6.66%

6 l. porodice3.33%

7 l. porodice3.33%

majke

prvi brak93.33%

drugi brak6.66%

prvi brak86.66%

drugi brak13.33%

u braku80%

razvedeni13.33%



uredan86.66%

usporen13.33%

harmonini93.33%

konfliktni6.66%

usaglaeni80%

razliiti20%



Sheet1

0

0

0

Sheet2

0

0

Sheet3

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

MAJKE

0

0

OEVI

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

_1233550221.xlsChart8

0.3666

0.5

0.0666

0.0333

0.0333

Sheet1

prvo roeni76.66%

drugo roeni23.33%

uredna90%

komplikovana10%

u terminu83.33%

ranije13.33%

kasnije3.33%

uredan83.33%

komplikovan16.66%

uredan96.66%

sa smetnjama3.33%

uredan90%

usporen10%

ometen0%

3 l. porodice36.66%

4 l. porodice50%

5 l. porodice6.66%

6 l. porodice3.33%

7 l. porodice3.33%

majke

prvi brak93.33%

drugi brak6.66%

prvi brak86.66%

drugi brak13.33%

u braku80%

razvedeni13.33%



uredan86.66%

usporen13.33%

harmonini93.33%

konfliktni6.66%

usaglaeni80%

razliiti20%



Sheet1

0

0

0

0

0

Sheet2

0

0

MAJKE

Sheet3

0

0

OEVI

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

_1233550240.xlsChart12

0.8666

0.1333

0

Sheet1

prvo roeni76.66%

drugo roeni23.33%

uredna90%

komplikovana10%

u terminu83.33%

ranije13.33%

kasnije3.33%

uredan83.33%

komplikovan16.66%

uredan96.66%

sa smetnjama3.33%

uredan90%

usporen10%

ometen0%

3 l. porodice36.66%

4 l. porodice50%

5 l. porodice6.66%

6 l. porodice3.33%

7 l. porodice3.33%

majke

prvi brak93.33%

drugi brak6.66%

prvi brak86.66%

drugi brak13.33%

u braku80%

razvedeni13.33%



uredan86.66%

usporen13.33%

ometen0.00%

harmonini93.33%

konfliktni6.66%

usaglaeni80%

razliiti20%



Sheet1

0

0

OEVI

Sheet2

0

0

0

Sheet3

0

0

0

0

0

0

_1232278868.xlsChart15

0.8

0.2

Sheet1

prvo roeni76.66%

drugo roeni23.33%

uredna90%

komplikovana10%

u terminu83.33%

ranije13.33%

kasnije3.33%

uredan83.33%

komplikovan16.66%

uredan96.66%

sa smetnjama3.33%

uredan90%

usporen10%

ometen0%

3 l. porodice36.66%

4 l. porodice50%

5 l. porodice6.66%

6 l. porodice3.33%

7 l. porodice3.33%

majke

prvi brak93.33%

drugi brak6.66%

prvi brak86.66%

drugi brak13.33%

u braku80%

razvedeni13.33%



uredan86.66%

usporen13.33%

ometen0.00%

harmonini93.33%

konfliktni6.66%

usaglaeni80%

razliiti20%



Sheet1

0

0

OEVI

Sheet2

0

0

Sheet3

_1232362491.xlsChart7

0.9

0.1

0

Sheet1

prvo roeni76.66%

drugo roeni23.33%

uredna90%

komplikovana10%

u terminu83.33%

ranije13.33%

kasnije3.33%

uredan83.33%

komplikovan16.66%

uredan96.66%

sa smetnjama3.33%

uredan90%

usporen10%

ometen0%

3 l. porodice36.66%

4 l. porodice50%

5 l. porodice6.66%

6 l. porodice3.33%

7 l. porodice3.33%

majke

prvi brak93.33%

drugi brak6.66%

prvi brak86.66%

drugi brak13.33%

u braku80%

razvedeni13.33%



uredan86.66%

usporen13.33%

harmonini93.33%

konfliktni6.66%

usaglaeni80%

razliiti20%



Sheet1

0

0

0

Sheet2

0

0

0

0

0

Sheet3

0

0

MAJKE

0

0

OEVI

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

_1232278808.xlsChart14

0.8

0.2

Sheet1

prvo roeni76.66%

drugo roeni23.33%

uredna90%

komplikovana10%

u terminu83.33%

ranije13.33%

kasnije3.33%

uredan83.33%

komplikovan16.66%

uredan96.66%

sa smetnjama3.33%

uredan90%

usporen10%

ometen0%

3 l. porodice36.66%

4 l. porodice50%

5 l. porodice6.66%

6 l. porodice3.33%

7 l. porodice3.33%

majke

prvi brak93.33%

drugi brak6.66%

prvi brak86.66%

drugi brak13.33%

u braku80%

razvedeni13.33%



uredan86.66%

usporen13.33%

ometen0.00%

harmonini93.33%

konfliktni6.66%

usaglaeni80%

razliiti20%



Sheet1

0

0

OEVI

Sheet2

0

0

Sheet3

0

0

_1232278449.xlsChart9

0.9333

0.0666

MAJKE

Sheet1

prvo roeni76.66%

drugo roeni23.33%

uredna90%

komplikovana10%

u terminu83.33%

ranije13.33%

kasnije3.33%

uredan83.33%

komplikovan16.66%

uredan96.66%

sa smetnjama3.33%

uredan90%

usporen10%

ometen0%

3 l. porodice36.66%

4 l. porodice50%

5 l. porodice6.66%

6 l. porodice3.33%

7 l. porodice3.33%

majke

prvi brak93.33%

drugi brak6.66%

prvi brak86.66%

drugi brak13.33%

u braku80%

razvedeni13.33%



uredan86.66%

usporen13.33%

harmonini93.33%

konfliktni6.66%

usaglaeni80%

razliiti20%



Sheet1

0

0

MAJKE

Sheet2

0

0

OEVI

Sheet3

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

_1232278704.xlsChart11

0.8

0.1333

0.0333

0.0333

Sheet1

prvo roeni76.66%

drugo roeni23.33%

uredna90%

komplikovana10%

u terminu83.33%

ranije13.33%

kasnije3.33%

uredan83.33%

komplikovan16.66%

uredan96.66%

sa smetnjama3.33%

uredan90%

usporen10%

ometen0%

3 l. porodice36.66%

4 l. porodice50%

5 l. porodice6.66%

6 l. porodice3.33%

7 l. porodice3.33%

majke

prvi brak93.33%

drugi brak6.66%

prvi brak86.66%

drugi brak13.33%

u braku80%

razvedeni13.33%



uredan86.66%

usporen13.33%

harmonini93.33%

konfliktni6.66%

usaglaeni80%

razliiti20%



Sheet1

0

0

OEVI

Sheet2

0

0

0

0

Sheet3

0

0

0

0

0

0

0

0

_1232278438.xlsChart10

0.8666

0.1333

OEVI

Sheet1

prvo roeni76.66%

drugo roeni23.33%

uredna90%

komplikovana10%

u terminu83.33%

ranije13.33%

kasnije3.33%

uredan83.33%

komplikovan16.66%

uredan96.66%

sa smetnjama3.33%

uredan90%

usporen10%

ometen0%

3 l. porodice36.66%

4 l. porodice50%

5 l. porodice6.66%

6 l. porodice3.33%

7 l. porodice3.33%

majke

prvi brak93.33%

drugi brak6.66%

prvi brak86.66%

drugi brak13.33%

u braku80%

razvedeni13.33%



uredan86.66%

usporen13.33%

harmonini93.33%

konfliktni6.66%

usaglaeni80%

razliiti20%



Sheet1

0

0

OEVI

Sheet2

0

0

0

0

Sheet3

0

0

0

0

0

0

0

0

_1232277428.xlsChart2

0.9

0.1

Sheet1

prvo roeni76.66%

drugo roeni23.33%

uredna90%

komplikovana10%

u terminu83.33%

ranije13.33%

kasnije3.33%

uredan83.33%

komplikovan16.66%

uredan96.66%

sa smetnjama3.33%

uredan90%

usporen10%

ometen0%

3 l. porodice36.66%

4 l. porodice50%

5 l. porodice6.66%

6 l. porodice3.33%

7 l. porodice3.33%

majke

prvi brak93.33%

drugi brak6.66%

prvi brak86.66%

drugi brak13.33%

u braku80%

razvedeni13.33%



uredan86.66%

usporen13.33%

harmonini93.33%

konfliktni6.66%

usaglaeni80%

razliiti20%



Sheet1

0

0

Sheet2

0

0

0

Sheet3

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

MAJKE

0

0

OEVI

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

_1232277763.xlsChart4

0.8333

0.1666

Sheet1

prvo roeni76.66%

drugo roeni23.33%

uredna90%

komplikovana10%

u terminu83.33%

ranije13.33%

kasnije3.33%

uredan83.33%

komplikovan16.66%

uredan96.66%

sa smetnjama3.33%

uredan90%

usporen10%

ometen0%

3 l. porodice36.66%

4 l. porodice50%

5 l. porodice6.66%

6 l. porodice3.33%

7 l. porodice3.33%

majke

prvi brak93.33%

drugi brak6.66%

prvi brak86.66%

drugi brak13.33%

u braku80%

razvedeni13.33%



uredan86.66%

usporen13.33%

harmonini93.33%

konfliktni6.66%

usaglaeni80%

razliiti20%



Sheet1

0

0

Sheet2

0

0

Sheet3

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

MAJKE

0

0

OEVI

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

_1232277332.xlsChart1

0.7666

0.2333

Sheet1

prvo roeni76.66%

drugo roeni23.33%

uredna90%

komplikovana10%

u terminu83.33%

ranije13.33%

kasnije3.33%

uredan83.33%

komplikovan16.66%

uredan96.66%

sa smetnjama3.33%

uredan90%

usporen10%

ometen0%

3 l. porodice36.66%

4 l. porodice50%

5 l. porodice6.66%

6 l. porodice3.33%

7 l. porodice3.33%

majke

prvi brak93.33%

drugi brak6.66%

prvi brak86.66%

drugi brak13.33%

u braku80%

razvedeni13.33%



uredan86.66%

usporen13.33%

harmonini93.33%

konfliktni6.66%

usaglaeni80%

razliiti20%



Sheet1

0

0

Sheet2

0

0

Sheet3

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

MAJKE

0

0

OEVI

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

Documents

Pojava tikova u razvoju deteta