STRATEGIJA O PRAVIMA DETETA...Konvencijom o pravima deteta i njihovom definicijom u domaćoj politici i zakonodavstvu. Istraživanja pokazuju da uprkos napretku, prava deteta se svakodnevno

1

Republika e Kosovës Republika Kosova-Republic of Kosovo

Qeveria-Vlada-Government

Zyra e Kryeministrit / Ured Premijera Office of the Prime Minister

Zyra për Qeverisje të Mirë / Kancelarija za Dobro Upravljanje Office on Good Governance

STRATEGIJA O PRAVIMA DETETA

2019-2023

3

Ova publikacija je realizovana u okviru Kancelarije za dobro upravljanje, ljudska prava, jednake mogucnosti i nediskriminaciju Kancelarije Premijera Republike Kosovo, uz podršku Kancelarije UNICEF-a na Kosovu Januar 2019

4

STRATEGIJA ZA PRAVA DETETA 2019-2023 je nacrtan od: Qëndresa Ibra- Zariqi Viši službenik za prava djeteta, Kancelarija za dobro upravljanje u Uredu Premijera

sa doprinosom Radne grupe: Habit Hajredinit – Direktor KDU Alberita Hyseni - PS/KDU Adnan Ahmeti - KSP/KDU Merita Jonuzi & Imrane Ramadani – MONT Lulzim Beqiri & Armen Mustafa – MP Sherife Sekiraqa - MPSRR Selvete Sadiku – MRSZ Merita Vuthaj – MZ Merita Berisha - NIJZ Kadrie Myrtaj & Faketa Kuka – MAPL Azem Reqica – MF Hysni Shala – KP Igballe Rrahmani – Ombudsperson Dren Rexha – UNICEF Donjeta Kelmendi- KOMF Donat Rexha – UNICEF Dea Pallaska – Save the Children Posebna zahvalnost je posvecena predstavnicima UNICEF-a, Save the Children, Terre des Homes, Kosovskom obrazovnom centru, Omladinskom savetu Kosova, Monitoring timu za ostvarivanje prava deteta - poštovanje naših prava – Respect Our Rights (ROR), Kancelarija Evropske unije u Kosovo, UNDP, GIZ za stalnu podršku tokom izrade strateškog dokumenta. Srdačno se zahvaljujemo predstavnicima institucija, odnosno Kancelariji za dobro upravljanje u Uredu premijera, Agenciji za statistiku Kosova; Udruženje opština i sva resorna ministarstva čiji su doprinosi omogucili obogacivanje strateškog dokumenta podacima i njihovu validaciju

5

Sadržaj

1.0 Izvršni rezime ................................................................................................................... .....9

2.0 Uvod ................................................................................................................................. .. 12

3.0 Metodologija ................................................................................................................... ...13

4.0 Pregled ............................................................................................................................. ...14

4.1 Ekonomija ......................................................................................................................... ...16

4.2 Obrazovanje ..................................................................................................................... ...17

4.3 Zdravstvo .......................................................................................................................... ...21

4.4 Socijalna zaštita i uključenost ........................................................................................... ...24

4.5 Nejednakost ..................................................................................................................... ...29

5.0 Strateški i specifičniljevi……………………………………………………………….....................................31

5.1 Strateški cilj 1: Poboljšati dobro upravljanje za ostvarivanje prava dece............................................................................................................................................31

5.2 Strateški cilj 2: Poboljšati lokalnu upravu za ostvarivanje prava dece.............................32

5.3 Strateški cilj 3: Uključivanje i osnaživanje dece u donošenju odluka.............................33

5.4 Strateški cilj 4: Sveobuhvatnost dece u integrisanim uslugama za vaspitanje i razvoj u ranom

detinjstvu...................................................................................................................................34

5.5 Strateški cilj 5: Poboljšati zdravlje, zaštitu i dobrobit dece za ostvarivanje njihovog punog

potencijala..................................................................................................................................35

6.0 Aranžiranja sprovođenja, praćenja i izveštavanja.............................................................36

6.1Mehanizmi sprovođenja.......................................................................................................37

6.2 Mehanizmi pracenja.............................................................................................................38

7.0 Uticaj budžeta i sprovođenje strategije...............................................................................38

8.0 Povezanost Strategije o pravima djeteta sa SDG.................................................................41

6

Skraćenice NAK Nacionalni autoritet za kvalifikacije SOO Stručno obrazovanje i osposobljavanje ASK Agencija za statistiku Kosova MONT Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije AMTR Aktivne mere tržišta rada MPŠRR Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja MF Ministarstvo finansija MEI Ministarstvo za evropske integracije MIP Ministarstvo inovacija i preduzetništva MKOS Ministarstvo kulture, omladine i sporta MRSZ Ministarstvo rada i socijalne zaštite MTI Ministarstvo trgovine i industrije MER Ministarstvo za ekonomski razvoj SSP Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju NEET Mladi koji nisu zaposleni, ne pohađaju nastavu a ni obuke CSO Centri za stručno osposobljavanje ITK Informaciona i komunikaciona tehnologija KSP Kancelarija za strateško planiranje Kancelarije premijera PRE Program za reforme u ekonomiji KPD Konvencija o pravima deteta SOR Srednjoročni okvir rashoda SDG Ciljevi održivog razvoja/Sustainable Development Goals ROR Respect our Rights

7

8

Sasvim je jasno da je između ljubavi i razumevanja veoma jaka veza ... onaj koji voli razume, a onaj koji razume voli. Neko ko se oseća shvaćenim oseća se voljenim od drugih i neko ko se oseća voljenim oseća se sigurnim da su ga razumeli. Štaviše, razumevanje je dublje od znanja. Neko nas možda poznaje, ali nas malo njih razume. Ne mora da znači da se neke stvari moraju razumeti, one se jednostavno trebaju prihvatiti. Sva mržnja je bol a sav bol je razumevanje. (Breror Rexha, učenik VIII razreda, osnovna niža srednja škola, “Faik Konica”)

9

1.0 Izvršni rezime

Kao što je istina da ce sutra deca naslediti svet koji im danas ostavljamo, takođe je važno podsetiti

da ce sutrašnji svet naslediti današnja decu. Današnje političke odluke određuju da li milioni dece i

mladih mogu ostvariti svoj pun potencijal ili da ih ostave da se suočavaju sa pogoršanom,

nejednakom i marginalnom buducnošcu. Shodno tome, one određuju svet koji cemo sutra videti1.

Deca izgrađuju temelje života i buducnost države, pa je neophodno smisleno angažovanje zajednice

da razvije vaspitanu, obrazovanu, zdravu i produktivnu odraslu osobu. Međutim, to je nezamenljivi

državni resurs koji često ne dobija odgovarajucu pažnju u skladu sa njihovim najboljim interesom,

uključujuci i najnižu vladinu raspodelu finansijskih izvora.

Stoga, u okviru Strategije o pravima deteta za period 2019-2023. godine, razvoj ljudskog kapitala

identifikovan je kao ključni faktor koji doprinosi ekonomskom rastu, a samim tim u strategiji kao

poseban cilj je povecanje blagostanja dece. Uvereni da je ulaganje u decu pravi i jedini način

izgradnje mirnog, održivog i prosperitetnog sveta, Vlada Republike Kosovo se obavezala da se

pridruži putu prozapadnih zemalja u ispunjavanju obaveza utvrđenih Konvencijom o pravima deteta,

kao i ugovora i drugih međunarodnih standarda.

Kako bi se odgovorilo na lokalne i međunarodne izazove, ali i u skladu sa ispunjenjem obaveza država

ugovornica 2 utvrđenim u Konvenciji o pravima deteta (KPD), odnosno član 4. koji navodi: “Strane

ugovornice ce preduzeti sve potrebne zakonodavne, administrativne i ostale mere za ostvarivanje

prava priznatih u ovoj Konvenciji”, Vlada je usvojila3 Strategiju i Nacionalni akcioni plan o pravima

deteta. Strateški dokument namenjen deci identifikovao je prioritetna pitanja kojima je bila

potrebna hitna intervencija, čineci najvece napore da se deci pruži neophodna zaštita i briga o

njihovom blagostanju i razvoju.

Tokom ovog procesa, Kancelarija za dobro upravljanje/Kancelarija premijera godišnje je razvila

"Izveštaje o napretku" sa ciljem nadgledanja sprovođenja Strategije i Nacionalnog akcionog plana o

pravima deteta. Ovi izveštaji su naglašavali ključna pitanja o pravima deteta i napredak u

1 UNICEF, 2012. Right in Principle and in Practice: A Review of the Social and Economic Returns to Investing in Children. New York. 2 Molimo vas, imajte u obzir da iako Kosovo zbog svog političkog statusa pred UN-om ne može ratifikovati Konvenciju o pravima deteta, ono je uključilo KPD u Ustav koji predstavlja najširu tačku pravne reference i nastavlja da pokazuje posvecenost sprovođenju Konvencije. Stoga, ovaj deo se odnosi na sudsku praksu Komiteta za prava deteta, kao i na tekst Konvencije kao smernice za Kosovo u ostvarivanju prava deteta. 3 Odluka 07/69, od 19.06.2009. godine

10

sprovođenju strategije, a istovremeno su i od strane međunarodnih mehanizama procenjeni kao

postignuce vladinih institucija.

Posveceni da Republika Kosovo bude jedna od najboljih zemalja za započinjanje zdravog života,

života dece i razvoja njihovog punog potencijala, prava deteta postaju sve više deo agende za razvoj

nacionalnih politika i pravnog i institucionalnog okvira, pri čemu je Generalni sekretar u Kabinetu

premijera doneo odluku 4 o izradi Strategije i Akcionog plana o pravima deteta 2017-2021. godine.

Strategija o pravima deteta je nastavak prethodne strategije5, komponenta koja potiče iz Nacionalne

strategije razvoja (2016-2021), zasnovane na principima i odredbama Konvencije o pravima deteta,

Strategije Saveta Evrope o pravima deteta (2016-2021), Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju

(SSP) sa EU-om, Strategije za unapređenje planiranja i koordinacije politika na Kosovu (2017-2021),

drugih međunarodnih ugovora i standarda.

Takođe je u skladu sa merama predviđenim u sektorskim strategijama vezanim za Strateški plan za

obrazovanje na Kosovu (2017-2021), Programom ekonomske reforme (PRE) 2018-201 koji je usvojila

Vlada Kosova, kao i angažovanjem Kosova prema ciljevima održivog razvoja (SDG). Kao takva,

karakteriše se jedinstvenim i sveobuhvatnim pristupom, koji se proteže na svim nivoima vlasti

promovisanjem i poštovanjem prava deteta, na osnovu principa sadržanim 6 u Konvenciji.

Strateški dokument ima za cilj da uspostavi sveobuhvatni okvir politike i istovremeno služi kao

osnova za druge podsektorske strategije kako bi u najvecoj meri uticao na unifikaciju institucionalnih

napora unutar reforme sistema u celosti, posebno sistema koji se odnosi na prava deteta. To je

politika koja se odnosi na životni ciklus deteta, uključujuci brigu pre rođenja, tokom ranog detinjstva,

detinjstva i adolescencije, davanjem prioriteta najmarginalizovanijoj deci.

Takve reforme ne bi imale smisla ako se ne bi odrazile u sveobuhvatnom duhu kako bi se preduzele

inicijative za poboljšanje položaja deteta u ekonomskom, društvenom i političkom kontekstu.

4 Odluka ref. 116/2016, od 20.10.2016. godine 5 http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Strategy_Narrative_-_Shqip03[1].pdf 6 Komentar Generalnog komiteta KPD-a br. 55 ‘Opšte mere sprovođenja Konvencije o pravima deteta (članovi 4, 42 i 44, stav. 6), stav 28.

11

Ova vizija će se postići ispunjavanjem sledećih strateških ciljeva:

Strateški cilj #1

Strateški cilj #2

Strateški cilj #3

Strateški cilj #4

Strateški cilj #5

Poboljšanje dobrog upravljanja za ostvarivanje prava deteta;

Poboljšanje lokalnog upravljanja za ostvarivanje prava deteta;

Uključivanje i osnaživanje deteta u donošenju odluka;

Sveobuhvatnost deteta u integrisane usluge za obrazovanje i razvoj u ranom detinjstvu;

Poboljšanje zdravlja, zaštite i blagostanje deteta za postizanje njegovog punog potencijala;

Ispunjavanje ovih ciljeva doprinece postizanju nacionalnih ciljeva postavljenih prema ciljevima

održivog razvoja na Kosovu (SDG). Strateški ciljevi su konzistentni i doprinose glavnom cilju Agende

2030. koja poziva na iskorenjivanje siromaštva u svim oblicima i eliminisanje nejednakosti (SDG 17,

58 i 109), (SDG 4 povecanje mogucnosti za svu decu da uspevaju u obrazovnim dostignucima (SDG

410), (SDG 2 kvalitetne zdravstvene i socijalne usluge (SDG 2 11 i 312), sprečavanje negativnih pojava

i slušanje njihovog glasa (SDG).

Važnost ispunjavanja strateških ciljeva i ulaganja u decu je višestruka, pored toga što je prava stvar

koja se treba učiniti, u smislu planiranja dugoročnih politika za poboljšanje trenutnog stanja u zemlji,

je ekonomsko ulaganje velike vrednosti za uzvrat. Ulaganje u stvaranje uslova za kvalitetan razvoj

deteta u ranom detinjstvu stvara preduslove za ekonomičnije ulaganje u njihov razvoj u kasnijim

životnim periodima, kao dete ili odrasla osoba.

Ali, važnost ulaganja države u decu od posebnog je značaja ne samo u smislu obezbeđivanja dece

izvan siromaštva vec i efikasnog i isplativog načina obezbeđivanja da sadašnje generacije dece

postanu odrasli zdravi, produktivni i aktivni građani.Da bi se postigli ciljani rezultati, neophodno je

udvostručiti institucionalne napore (na centralnom i lokalnom nivou), napore domacih i

7 Iskorenjivanje siromaštva u svim njegovim oblicima u svakoj zemlji; 8 Postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena i devojaka; 9 Smanjivanje nejednakosti unutar države i između država 10 Dobro zdravlje i blagostanje – Obezbediti zdrav život i promovisati blagostanje za sve, svih starosti; 11 Iskorenjivanje siromaštva, postici obezbeđivanje hrane i poboljšanu ishranu i promovisati održivu poljoprivredu; 12 Obezbeđivanje zdravog života i promovisanje blagostanja za sve uzraste;

12

međunarodnih nevladinih organizacija koje deluju u Republici Kosovo, za izgradnju osnove za

održiviji i ravnopravni razvoj u buducnosti i da ova prava postanu stvarnost za svu decu.

2.0 Uvod

Deca su najvece blago nove države Kosovo, čije su težnje da uskoro i zvanično/formalno postane

članica sa jednakim pravima u Evropskoj uniji. Da bi ovo izuzetno važno blago zauzelo zasluženo

mesto u društvu, Vlada Republike Kosova je mobilisana na izgradnji i jačanju sistema i

institucionalnih mehanizama za sprovođenje i pracenje prava deteta.

Strateški pristup je izgrađen na osnovu ključnih elemenata Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju

sa EU-om, nacionalnog i globalnog opredeljenja za postizanje ciljeva održivog razvoja (SDG) i u

funkciji sprovođenja i poštovanja demokratskih principa i prava deteta, kao što su proglašeni

Konvencijom o pravima deteta i njihovom definicijom u domacoj politici i zakonodavstvu.

Istraživanja pokazuju da uprkos napretku, prava deteta se svakodnevno krše/ugrožavaju, još uvek

postoje praznine u pravnoj zaštiti deteta, praznina se još više razvija između zakona i

prakse/sprovođenja. Ovi rezultati su uticali na pokretanje inicijative za izradu strategije, proces koji

uključuje orijentaciju mera i politika koje adekvatno odražavaju principe KPD-a, političke i

ekonomske standarde EU-a, kao i preporuke evidentirane u Izveštajima o napretku prava deteta i

Povelji o izveštavanju. Svi ovi elementi su integrisani na konstruktivan način da podržavaju jedni

druge u ispunjavanju zajedničke misije, pružajuci deci dovoljno prostora da razviju svoj puni

potencijal. Istovremeno, doprinosu i ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i političkih

prioriteta/ambicija Vlade.

Potreba za izradom strategije proizilazi iz zaključaka sa sastanka 13 Međuministarskog odbora za

prava deteta14. U međuvremenu, u cilju postepenog ostvarivanja prava deteta na Kosovu,

Kancelarija za dobro upravljanje/ Kancelarija premijera (KDU/KP) u saradnji sa UNICEF-om je

inicijalno pokrenula inicijativu za procenu Strategije i Akcionog plana o pravima deteta 2009 - 2013.

Zainteresovani da procena sprovođenja strateškog dokumenta bude što je moguce nepristrasnija,

ostvarena je od strane “Coram Children’s Legal Centre” sa sedištem u Londonu, pozivajuci se i

13 Zaključci Međuministarskog Odbora za prava deteta, od 31.05.2013. godine; 14 Odluka br. 07/46, od 03.12.2008. godine;

13

odražavajuci Izveštaje o napretku za decu, tom I15, II16, III17 i IV18, kao i pružanje preporuka za razvoj

strategije 19. Procena gore navedenih izveštaja prethodila je izradi strategije, naglašavajuci

relevantnost, važnost, uticaj, vlasništvo i održivost orijentacije vladinih strateških politika.

Realizacija ljudskih prava započinje ulaganjem u decu čiji su rezultati povezani sa visokim stepenom

produktivnosti za privredu, društvenim statusom i razvojem zemlje. Buducnost države zavisi od toga

da li je njen građanin zdrav i obrazovan. Stoga, uprkos poteškocama sa kojima se suočava država,

ulaganje u decu je prava i neophodna stvar za unapređenje blagostanja dece i ostvarivanje njihovih

prava, uvek u službi slabljenja i otklanjanja istih poteškoca.

3.0 Metodologija

Strategija o pravima deteta izrađena je na osnovu kombinovane metodologije koja je

sveobuhvatna, bavi se ključnim prioritetima zasnovanim na dokazima i obezbeđuje da utvrđene

intervencije doprinesu postizanju strateških ciljeva. Tokom procesa izrade strateškog dokumenta

organizovane su pojedine radionice i sastanci sa ključnim lokalnim i međunarodnim akterima, pre

svega konsultacije sa predstavnicima dece iz Saveta učenika na nivou zemlje i grupe za nadgledanje

ostvarivanja prava deteta - Respect our Rights (ROR). Kako bi se obezbedila uključenost svih ključnih

aktera, uspostavljena je radna grupa za izradu ove strategije. Nakon kratke analize trenutne situacije

definisani su strateški ciljevi, specifični ciljevi, konkretne aktivnosti i akcije koje su budžetirane.

In a structural and substantive aspect, "The Strategy for Children's Rights 2019-2023 and the Action

Plan for the Implementation of the Strategy on the Rights of the Child 2019-2021 have been drafted

in full compliance with the Administrative Instruction (CRC) no. 07/2018 on the Planning and

Drafting of Strategic Documents and Action Plans, Government Rules of Procedure No.09 / 2011

and Regulation (QRK) No. 05/2016 on Minimum Standards for the Public Consultation Process.

Proces izrade strategije podeljen je u tri faze: 1) prvu fazu karakteriše analiza opšte situacije, kao i

održavanje niza konsultativnih sastanaka20, u kojima su uključena deca i relevantni akteri koji rade

15 www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Raporti_shqip_final.pdf; 16 www.kryeministri-ks.net/.../raporti_i_vleresimit_2011_SPNVDF.pdf; 17 www.kryeministri-ks.net/.../Raportit_i_Progresit__shqip_FInal.pdf; 18 www.kryeministri-ks.net/.../Progresi_i_Raportit_ALB_01_web.pdf; 19 Izveštaj o razvoju Strategije, Coram Children’s Legal Centre – Coram; 20 Rezime izveštaja o konsultativnim sastancima u opštinama za utvrđivanje prioritetnih oblasti SAPPD-a (2016-2020);

14

na lokalnom nivou; 2) tokom druge faze, Tim21 koji je odgovoran za izradu strategije analizirao je

relevantne važece22 strateške dokumente, , izveštaje i različite domace i međunarodne procene

posvecene deci, posebno Izveštaje o napretku SE-a, Izveštaje o napretku prava deteta23, Povelju o

izveštavanju24, Ciljeve održivog razvoja (SDG)25, Istraživanje klastera višestrukih pokazatelja (MICS)26,

Pravni okvir za prava deteta na Kosovu27, Analiza stanja prava deteta28, Kosovo u ranoj fazi

demografske dividende, vremenski ograničena mogucnost, Analiza stanja brige i razvoja tokom

ranog detinjstva29, Agenda za decu30, Indeks zaštite dece na Kosovu31, Naš Glas32, Siromaštvo i

deprivacija među decom kroz korišcenje analize višestruke deprivacije (MODA)33, itd. Dok je u trecoj

fazi dokument bio predmet procesa javnih konsultacija, međuinstitucionalni radni tim je razmatrao

i uključio primljene inpute i prema kriterijumima utvrđenimna snazi prosleđeni su na odobrenje.

4.0 Pregled

Nije lako biti dete na Kosovu. Politička kriza i posledice rata iz devedesetih godina doveli su do

rušenja čitavog državnog sistema, a poteškoce nastavljaju da rastu sa produženjem tranzicije

formiranja države kroz koju prolazi zemlja nakon proglašenja nezavisnosti (2008). Ova uopšte

nepovoljna situacija dovela je do toga da deca doživljavaju "dvostruku tranziciju", što ih čini da zlatni

period života, razvoj od doba detinjstva do odraslog doba, provedu noseci teret političke

nesigurnosti i njenog održivog razvoja.

Međutim, činjenice o potencijalu koji poseduje Republika Kosovo čine da vidimo svetlost na kraju

tunela. Najvažniji i odlučujuci resurs za buducnost zemlje su deca. Na srecu, 30% stanovništva

Republike Kosovo čine deca mlađa od 18 godina, a 47% stanovništva je mlađe od 25 godina 34,

21 Odluka ref.116/2016, od. 20.10.2016. godine; 22 http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Regjistri_i_dokumenteve_strategjike_ne_fuqi_.pdf 23 Vidi reference kao gore; 24 http://www.kryeministri-ks.net; 25 https://www.un.org/sustainabledevelopment; 26 http://ask.rks-gov.net/sq/agjencia-e-statistikave-te-kosoves/add-news/anketa-e-grupimeve-te-treguesve-te-shumefishte; 27 https://www.unicef.org/kosovoprogramme/Legal_FW_Shqip.pdf; 28https://kosovo.savethechildren.net/sites/kosovo.savethechildren.net/files/library/CRSA_Kosovo_2013%20December_2.pdf 29https://kosovo.savethechildren.net/sites/kosovo.savethechildren.net/files/library/Analiza%20e%20situates_ALB%20me%20cover%20page.pdf; 30 www.unicef.org/kosovoprogramme/Agenda_for_Children_SHQIP.pdf; 31 http://www.komfkosova.org/rekomandimet-e-indeksit-te-mbrojtjes-se-femijes-2-0/?lang=en; 32https://kosovo.savethechildren.net/sites/kosovo.savethechildren.net/files/library/Young%20Voices%20Report_alb.pdf; 33 https://www.unicef.org/kosovoprogramme/MODA_SHQIP.pdf; 34 Agencija za statistiku Kosova. 2014. Projekcija stanovništva 2011-2061, srednja varijanta;

http://www.kryeministri-ks.net/

https://www.un.org/sustainabledevelopment

15

procenat koji favorizuje Kosovo u odnosu na sve evropske zemlje, čineci je da ne snosi teret starog

stanovništva kao što se dešava u zemljama EU-a.

Razvoj ljudskog kapitala ce biti doprinosni faktor od značaja za ekonomski rast u bliskoj i dalekoj

buducnosti, a kvalitet dostupnog ljudskog kapitala ce biti jedna od glavnih determinanta

ekonomskog uspeha35. Drugim rečima, briga o novorođenčadi, deci i adolescentima danas, je

preduslov da sutra Kosovo bude spremno za konkurentno okruženje izgrađeno na osnovu veština36

i tehnoloških inovacija. Važnost ulaganja u decu prevazilazi razmere ekonomskih argumenata, treba

posmatrati i u kontekstu održivog društvenog i političkog razvoja. Literatura naglašava da je ulaganje

u decu od suštinskog značaja za zaštitu njihovih prava, omogucavajuci ispunjavanje širokih

društvenih ciljeva i istovremeno garantujuci dobrobit države.

Pored dokazanih argumenata, važnost Vlade Republike Kosova da preuzme sve zakonske, strateške,

administrativne i druge mere neophodne za ostvarivanje garantovanih prava deteta je dvostruko

veca nego u drugim zemljama zbog činjenice da je Kosovo vec ušlo u prvu fazu "demografske

dividende", što je podsticaj ekonomskoj produktivnosti koja se dešava kada je deo radne snage

(stanovništvo starosti 15-64 godina) veci od podređenog dela ili neradnog stanovništva starosti od

0-14 godina i iznad 65 godina starosti37.

Demografska dividenda je poznata kao prozor mogucnosti za ubrzavanje ekonomskog rasta, koji se

ne otvara automatski, u potpunosti zavisi od kapitalizacije mogucnosti i sprovođenja efikasnih

politika. Da bi koristili i maksimizirali koristi ove mogucnosti, od presudnog je značaja da se ulaganja

orijentišu na ljudski kapital, decu, sprovođenjem efikasnih politika za rešavanje izazova i prilika

adekvatnim akcijama38.

Na osnovu izveštaja o pracenju o pravima dece, koji odražavaju trenutnu situaciju u pogledu prava

dece u Republici Kosovo, pružajuci informacije o ključnim pokazateljima koji su u skladu sa

kriterijumima utvrđenim u lokalnom zakonodavstvu, Konvenciji o pravima deteta, Ciljevima

održivog razvoja (poznatog kao SDG) i Korporacije Milenijumskih izazova (poznate kao MCC)

proizilazi da su izvršena značajna poboljšanja koja naglašavaju najvažnija dostignuca, uključujuci:

35 Siromaštvo i deprivacija među decom kroz korišcenje višestruke analize deprivacije (MODA); 36 Napomena: “veština” se odnosi na opis kao što je u Nacionalnoj strategiji razvoja; 37 Lee, R., and Mason, A. (2006) What is the Demographic Dividend?” Finance and Development, 2006; 38 UNICEF. 2016. Kosovo u ranoj fazi demografske dividende – vremenski ograničena mogucnost;

16

stalno smanjenje smrtnosti dece i beba, priznavanje i bolju zaštitu prava dece, sveobuhvatni

program imunizacije, visoko učešce dece u osnovnom obrazovanju i trendom rasta predškolskog

obrazovanja, napredak u povecanju sveobuhvatnosti u obrazovanju, reformisanje sistema pravde

za decu, uticaj na smanjenje ukupnih nejednakosti. Ova dostignuca, koja su u korak sa agendom i

globalnim naporima posvecenim deci.

Međutim, preostaje još mnogo toga da se uradi kako bi se poboljšalo blagostanje dece i podstakne

društveni napredak. Između ostalog, postoji potreba za radom na prevazilaženju negativnih

posledica zbog neuhranjenosti u pravcu potpunog obezbeđivanja zdravih sredina za decu, radi

olakšavanja pristupa zdravstvenoj zaštiti, istraživanju uzroka i efikasnom zaustavljanju slučajeva

uključivanja dece u teškim i opasnim poslovima, u cilju prevazilaženja neuspeha u školskim

dostignucima i radi ostvarivanja odgovarajucih ishoda po njih.

Veza između nepovoljnog ekonomskog položaja i društvene isključenosti značajno je evidentirana u

ruralnim zonama gde je pristup velikim javnim službama, zdravlju ili obrazovanju često teško ili čak

i nemoguce. Društvena isključenost, uglavnom romske, aškalijske i egipcanske dece, predstavlja

izazov sam po sebi.

4.1 Ekonomija

Ciljevi održivog razvoja (SDG) pozivaju na eliminaciju siromaštva u svim njegovim oblicima do 2030.

godine39. Uprkos naporima i postizanju napretka u nekoliko oblasti, Republika Kosovo se i dalje

suočava sa velikim brojem izazova, koji su direktno vezani za nivo razvoja, visoke stope

nezaposlenosti i siromaštva.

Kosovo je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, sa 17,6% stanovništva koje žive u opštem

siromaštvu i 5,2% stanovništva koje živi u ekstremnom siromaštvu40. Visoka stopa nezaposlenosti,

posebno među mladima, sa 53,3%41, dok ukupna stopa neaktivne populacije42 je 56.5 %43. Prema

39 UN.2015. Sustainable Development Goals (SDGs) – Agenda 2030; 40 ASK. 2017 TM3. Izveštaj o siromaštvu; 41 ASK. 2017 TM3. Anketa o radnoj snazi; 42 Napomena: “Neaktivno stanovništvo” odnosi se na radno sposobno stanovništvo, koje nije zaposleno niti prijavljeno kao nezaposleno; 43 ASK. 2017 TM3. Anketa radne snage;

17

izračunavanju ekonomskog rasta i mogucnostima za pristup tržištu rada po godini, od 30.000 mladih

ljudi koji pristupe tržištu rada, samo 15.000 se zaposli.44.

Imajuci u vidu da Kosovo ima najmlađu populaciju u Evropi, situacija postaje još složenija, jer dolazi

do suočavanja sa onim što se naziva "trostruka opasnost": biti mlad, nezaposlen i jako siromašan.

Dakle, mlado stanovništvo na Kosovu koliko god je moguce, može predstavljati izazove i opasnosti.

Ovoj nepovoljnoj situacija treba pridodati i činjenicu da radna snaga na Kosovu ima problema sa

stepenom stručnosti i kompatibilnosti sa tržištem rada, što joj slabi prednost koju ima što se tiče

činjenice da je među najmlađima u Evropi. 45

Situaciju dodatno otežava činjenica da 27,4%46, ili iznad trecine mladih kosovara nije ni u

obrazovanju niti u radnom odnosu i u opasnosti su da budu "izgubljena generacija". Čak i za one sa

visokim obrazovanjem, izgledi za pronalaženje posla se pogoršavaju, a neki podaci ukazuju na sve

veci broj nezaposlenih sa univerzitetskim diplomama47.

Srecom, mogucnosti Kosova da prevaziđe ove izazove su velike, jer se ne suočava sa fiskalnim i

ekonomskim pritiscima koji su rezultat starenja stanovništva, problem sa kojim se suočavaju mnoge

druge istočnoevropske zemlje48. Međutim, politike javne potrošnje hitno treba da obezbede

usklađenost sa potrebama nove populacije i preduzecima koja posluju na Kosovu. Neizbežno, fokus

treba staviti na edukaciji i obrazovanju dece, kao i na osposobljavanju radne snage, elementima koji

nam mogu pružiti uporedne prednosti, koje su istovremeno ključni resurs za ekonomski rast.

4.2 Obrazovanje Kvalitetno obrazovanje dece je od suštinskog značaja za uspeh države i formiranje razvijenog društva

kao snažnog koncepta za razvoj demokratije, pravde, jednakosti i borbe protiv siromaštva. Pored

toga, pravo na obrazovanje predstavlja osnovno pravo u okviru prava dece, koje je garantovano

međunarodnim konvencijama i važecim domacim zakonodavstvom, s ključnom ulogom u edukaciji,

obrazovanju i razvoju punog potencijala dece.

44 SB.2014. Pregled javnih finansija Kosova- Fiskalne politike za novu državu; 45CILjPEI i CLjPUP. 2011. Socijalna politika na Kosovu- Socijalne šeme i njihova prilagođenost kosovskoj realnosti; 46 ASK. 2017 TM3. Anketa radne snage; 47 SB.2014. Pregled javnih finansija Kosova- Fiskalne politike za novu državu; 48 BB.2007. “Od crvenog na sivo: Treca tranzicija starenja stanovništva u jugoistočnoj Evropi i bivšem sovjetskom savezu”;

18

Organizacija Ujedinjenih nacija, u okviru ciljeva za Održivi razvoj 2030, obrazovanje je definisalo kao

cilj (SDGs 4) podeljenog i artikulisanog na poseban način, fokusirajuci se na kvalitetno obrazovanje

prema kojem, ‘prihvatanje kvalitetnog obrazovanja je od suštinskog značaja za poboljšanje života

ljudi i za održivi razvoj’49.

Stoga, ciljevi održivog razvoja pozivaju na kvalitetno obrazovanje za sve, počevši od prvih godina

života i osiguranjem kontinuiranog doživotnog učenja50. Iako je sektor obrazovanja jedan od vladinih

prioriteta, rashodi vlade za preduniverzitetsko obrazovanje kao procenat BDP-a još uvek su na

niskom nivou51.

Tabela 1

Rashodi po nivoima u preduniverzitetskom obrazovanju kao procenat bruto domaceg

proizvođača

Nivo obrazovanja 2015. 2016.

Predškolsko 0.1% 0.1%

Predosnovno 0.2% 0.2%

Osnovno 1.3% 1.2%

Srednje niže 1.2% 1.2%

Srednje visoko 0.9% 0.9%

Dok se u kontekstu Republike Kosovo, gde se nezaposlenost i siromaštvo na osnovu različitih studija

smatraju najvecim problemima, obrazovanje treba tretirati kao ključni element u radikalnom

poboljšanju mogucnosti zapošljavanja i ekonomskog angažovanja kao preduslov za poboljšanje

života i borbe protiv siromaštva.

Neposredna potreba za osnaživanjem obrazovanja leži u činjenici da Kosovo može imati koristi od

„demografske dividende" koja proizilazi iz novog stanovništva samo ako to čini obrazovanje glavnim

49 UN.2015. Sustainable Development Goals (SDGs) – Agenda 2030; 50UN.2015. Sustainable Development Goals (SDGs) – Agenda 2030; 51 http://masht.rks-gov.net/uploads/2018/02/raport-vjetor-statistikor-me-tregues-arsimore-2016-17.pdf

http://www.biovision.ch/en/projects/switzerland-and-international/sdgs/

19

prioritetom čak i u javnoj potrošnji52. Međutim, ako se to ne može uraditi, onda se „demografska

dividenda" može pretvoriti u „demografsko prokletstvo”53.

Prema podacima, upis u osnovno i niže srednjoškolsko obrazovanje u Republici Kosovo je skoro

univerzalan, ali je potrebno razmatrati mogucnosti povecanja pristupa višim srednjim školama.

Konkretno, neto stopa pohađanja nastave u osnovnim i nižim srednjim školama je visoka, do 95%,

dok je neto stopa pohađanja nastave u višoj srednjoj školi 82%.54.

Najnoviji podaci MONT-a za 2016/17. godinu potvrđuju da je situacija uključivanja učenika u

visokom obrazovanju i dalje niska u odnosu na uključivanje učenika u osnovnom i nižem

srednjoškolskom obrazovanju 55.

Slika 1 - Bruto stopa upisa u preduniverzitetskom obrazovanju po nivoima

Dok, situacija uključivanja dece u predškolsko i predosnovno obrazovanje prema MONT-u i dalje je

niska, uprkos pozitivnim trendovima u posljednjih nekoliko godina. U poređenju sa 2014/15., kada

je bruto stopa upisa u predškolskom i predosnovnom obrazovanju (starost od 0 < 6 godina) iznosila

15,7%, u 2016/17. godini porasla je na 18%. Štaviše, razvrstani podaci po nivoima ukazuju na to da

52 BB.2014. Pregled javnih finansija Kosova- Fiskalne politike za novu državu; 53 Boughzala, M. 2013. “Youth Employment and Economic Transition in Tunisia”, Brookings Global Economy and Development Working Papers 57; 54 ASK. 2015. Istraživanje o grupisanju višestrukih pokazatelja na Kosovu (MICS), 2013-2014. 55 http://masht.rks-gov.net/uploads/2018/02/raport-vjetor-statistikor-me-tregues-arsimore-2016-17.pdf

20

uključivanje dece na predškolski nivo (starosti 5-<6 godina) dovelo je do povecanja od 79,6% na

87,6%, dok u predškolskom i pred-osnovnom obrazovanju (3-<6 godina) ostaje 33.9%

Štaviše, podaci na Kosovu ukazuju na potrebu za dodatnim mogucnostima i posebnim pristupom

predškolskom i višem srednjem obrazovanju, u kojima su deca uglavnom lišena u oblasti

obrazovanja ranijeg detinjstva56.

Međutim, podizanje kvaliteta obrazovanja i popunjavanja praznina vezanih za učinak učenika ostaje

jedan od najvecih izazova Vlade, s obzirom na nezadovoljavajuci stepen uspešnog polaganja PISA

testa na Kosovu održanog 2015. godine57. Naročito zbog činjenice jer kvalitetno obrazovanje

predstavlja osnovno ljudsko pravo i javno dobro.

Slika (2) Rezultati Kosova na PISA testu, prosečni rezultati prema Organizaciji za ekonomsku

saradnju i razvoj (poznata kao OECD), najviši i najniži rezultati ostvareni na PISA 2015.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj - OECD, PISA Izveštaj za 2015. godinu

56 KP. 2016. Kartica izveštavanja – Izveštaj o pravima dece na Kosovu; 57 Izveštaj o dostignucima učenika Kosova na PISA 2015;

21

Poboljšanje uspeha učenika omogucuje jačanje veština radne snage, što ce na duži vremenski period

omoguciti veci ekonomski rast i vece prihode58.

Studije naglašavaju višestruke prednosti visokim parametrima koji proizilaze iz obrazovanja,

naglašavajuci da ce se svaki dolar uložen u kvalitetno obrazovanje vratiti 15 puta više u roku od dve

decenije. Imajuci u vidu izazove koji nastaju kao posledica niskog kvaliteta obrazovanja, koji, između

ostalog, ugrožavaju stabilnost, perspektivu za buduce zapošljavanje mladih i ekonomski razvoj i

socijalnu koheziju zemlje.

4.3 Zdravstvo

Za progresivno društvo, zdravstvena zaštita se smatra javnim dobrom i suštinskim faktorom razvoja,

čija osnova zauzima najvažnije mesto u ranom detinjstvu, koje karakteriše potpuno fizičko,

mentalno i socijalno blagostanje59. OUN u okviru prvih tri ciljeva održivog razvoja, osiguranje zdravog

života i promociju dobrobiti dece smatra od suštinskog značaja za održivi razvoj zemlje60.

Preživljavanje i zdrav razvoj dece smatraju se od posebnog značaja u okviru Konvencije o pravima

deteta 61, koja posebnim odredbama priznaje pravo dece na zdravlje i zdravstvenu zaštitu.

Determinanti zdravlja su brojni i složeni, blisko povezani sa političkim, socijalnim i ekonomskim

faktorima i načinom života. Složeno stanje zdravstvenog sistema ogleda se na Kosovu na osnovu

nedavnih studijskih podataka, koji ukazuju na to da uprkos napretku koji je zabeležen u nekim

pokazateljima, postoje visoke stope nejednakosti u pokazateljima koji se odnose na blagostanje i

opstanak dece i majki, posebno najugroženih grupa.

Napredak se primecuje u padu stope neonatalne smrtnosti i dece ispod 5 godina života. Uprkos

dostignucima, pokazatelji zdravlja dece na Kosovu i dalje su najsiromašniji u regionu, naglašavajuci

nejednakosti u pristupu kvalitetnoj nezi62. Sa druge strane uzroci visokog mortaliteta novorođenčadi

su blisko povezani sa siromaštvom, neuhranjenošcu i nezdravim okruženjem.

58 KP.2016. Nacionalna strategija za održivi razvoj 2016-2021; 59 Andrija Stampar, Prvi predsednik Generalne skupštine Svetske zdravstvene organizacije, 1946; 60 UN.2015. Sustainable Development Goals (SDGs) – Agenda 2030; 61 UN. 1989. Konvencija o pravima deteta, vidi članove: 24, 23, 25, 33 i 39. 62 UNICEF i SZO. 2015. Izgradnja prikladnog političkog okruženja za poboljšanje zdravlja deteta, razvoja i blagostanja na Kosovu. Politički rezime na osnovu nalaza MICS-a na Kosovu;

22

Slika (3) Stopa smrtnosti u ranom detinjstvu, Kosovo, 2013-2014

Agencija za statistiku Kosova. 2013-2014 MICS na Kosovu, 2015.

Svetski zdravstveni autoriteti, dojenje dece mlekom smatraju osnovnim za dobro zdravlje dece, s

obzirom na to da je to adekvatno sredstvo za rast i razvoj deteta. Dojenje dece mlekom donosi dobro

koje je takođe povezano sa zdravljem majke i povecava ekonomske koristi tako što utiče na

smanjenje troškova zdravstvene zaštite. Prema pracenju pokazatelja vezanih za dojenje na Kosovu,

60% dece se isključivo ishranjuje dojenjem do šest meseci, dok 32% nastavljaju sa dojenjem do 2.

godine života.

To su podaci koji ističu nepovoljnu situacije početka ishrane dece, čije bi posledice mogle ugroziti

kognitivni razvoj i smanjenje produktivnosti odraslih. Stoga, posebnu pažnju treba posvetiti

promotivnim politikama koje utiču na povecanje procenta dojenja, s obzirom na ekonomsku težnju63

Kosova, kada se zna da rezultati povratka troškova dojenja imaju kratak vremenski period, jednu

godinu64.

63 KP.2016. Nacionalna strategija za održivi razvoj 2016-2021; 64 UNICEF. 2016. Kosovo u ranoj fazi demografske dividende – mogucnost sa ograničenim vremenom.

23

Slika (4) Dojenje i ishrana novorođenčadi, Kosovo, 2013-2014


Sistem imunizacije dece je funkcionalan, koji omogucava imunizaciju dece na zadovoljavajuci

stepen, pri čemu rezultira da je 79% dece potpuno vakcinisano.

Slika (5) Procenat dece uzrasta od 24-35 meseci koji su potpuno vakcinisani i dece koja nisu uopšte

vakcinisana kod opšteg stanovništva 2013-2014.

Agencija za statistiku Kosova. 2013-2014 MICS na Kosovu, 2015

24

Različiti izveštaji koji se odnose na zdravstveni sistem navode da su informacije o zdravlju,

zdravstvenim indikatorima i zdravstvenoj zaštiti, njihova veza sa socijalnim indikatorima na nivou

pojedinaca i zemlje, deficitarne, netačne i fragmentirane. Shodno tome, nedostatak takvih

informacija otežava analizu zdravstvenog stanja stanovništva, što dovodi do toga da orijentacije

politike i donošenja odluka su često nekoherentna. Na srecu, radi se na proširenju i potpunoj

funkcionalizaciji Zdravstvenog sistema informisanja65 kojim je predviđena izgradnja jedinstvenog i

digitalnog zdravstvenog sistema, koji omogucava poboljšanje funkcionisanja zdravstvenog sistema

uopšte.

Da bi se poboljšao kvalitet i bezbednost zdravstvenih usluga, koji su istovremeno veliki podstrek za

unapređenje zdravlja uopšte i jedan od najvažnijih elemenata za ekonomski razvoj, zdravstveni

resursi treba da se fokusiraju na primarnu zdravstvenu zaštitu66. Zdravstveni sistem treba usmeriti

svoje aktivnosti na sprečavanju bolesti, tako da društvo ne placa u obliku izgubljenih troškova

lečenja i produktivnosti.

Ovakav pristup doprinece stvaranju pozitivnog ciklusa koji bi omogucio poboljšanje osnovnih

zdravstvenih usluga novorođenčadi, dece, ishranu, zdravlje deteta i majke, postizanje njihovog

punog potencijala, sa značajnim uticajima na unapređenje mentaliteta zajednice za zdrav život i

velike koristi u ekonomskom razvoju zemlje.

4.4 Socijalna zaštita i uključenost

Zaštita dece počinje njihovim uklanjanjem od siromaštva.67 Oni imaju pravo da prežive, da budu

bezbedni, da budu saslušani, da dobijaju odgovarajucu negu i da rastu u sigurnom okruženju. Život

u krajnjem siromaštvu sam po sebi predstavlja kršenje prava, koja u velikoj meri određuju rast i

razvoj negativnih pojava zbog kojih deca mogu biti žrtve različitih negativnih pojava, uključujuci:

napuštanje škole, eksploataciju, trgovinu ljudima, učešce dece u teškim i opasnim poslovima,

delikventnost i druga ponašanja koja su u sukobu sa zakonom68.

65 Kao što je definisano u Strategiji zdravstvenog informacionog sistema na Kosovu 2010-2012; 66 Quilici, R., Smith, R., & Signorelli. C, (2015). Role of vaccination in economic growth, J Mark Access Health Policy; 67 OUN. 2000. Milenijumska deklaracija; 68 Bower. 2003. Veza između zlostavljanje dece i siromaštva;

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/?term=Quilici%20S%5Bauth%5D

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/?term=Smith%20R%5Bauth%5D

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/?term=Signorelli%20C%5Bauth%5D

25

Studije ističu da, pored uticaja na dete, neuspeh pružanja deci sigurnog okruženja ima velike,

neposredne i dugotrajne posledice za ekonomski razvoj zemlje. Nijedno društvo nije postiglo

rezultate u ublažavanju siromaštva bez velikih i održivih investicija za decu 69.Usvajanjem ciljeva

održivog razvoja (SDG), svetski lideri su postavili kurs transformacije o buducnosti ljudskog razvoja,

počevši od iskorenjivanja siromaštva u svim svojim oblicima sa fokusom na decu, promovisanjem

održivog, i sveobuhvatnog ekonomskog razvoja.

Ovi ciljevi su, između ostalog, u sebe integrisali i principe Konvencije o pravima deteta, koji se

odnose na opstanak i razvoj punog potencijala deteta. Pored toga, suštinski elementi Sporazuma o

stabilizaciji i pridruživanju prevazilaze zaštitu prava dece i osnovnih prava u opštem smislu te reči,

rešavajuci potrebu privrženosti za individualnu zaštitu deteta70. Republika Kosovo se smatra jednom

od najsiromašnijih zemalja u Evropi, a najugroženija od siromaštva su deca.

Slika (6) Stopa siromaštva prema prebivalištu za opšte stanovništvo i decu uzrasta od 0-18 godina

(%) 2012-2015.

69 UNICEF 2010. Dečje siromaštvo na Kosovu; 70 Sporazum o stabilizaciji i pridruživanje između Kosova, s jedne strane, i Evropske unije i Evropske zajednice za atomsku energiju, s druge strane, 2015.

26

Slika (7) Stopa krajnjeg siromaštva po prebivalištu za opšte stanovništvo i decu od 0-18-0-18

godina (%) 2012-2015.

ASK i SB (2013). Stanje siromaštva u Republici Kosovo u 2015. godini

Prema podacima po godinama, ne postoji razlika u stopi krajnjeg siromaštva kod dece. Profil

siromaštva odražava imidž države, gde je verovatnoca biti u siromaštvu u velikoj meri povezana sa

starošcu, polom, obrazovnim nivoom i etničkom pripadnošcu. U ovoj situaciji najugroženija su deca,

posebno deca koja žive u ruralnim područjima i ona koja žive u porodicama sa troje ili više dece71.

Nedostatak efikasnih politika za rešavanje siromaštva u skladu sa potrebama građana72, nedostatak

programa beneficija za decu73, diskriminacija dece uzrasta od 5 do 18 godina da bi imali koristi od

programa socijalne pomoci prema kriterijumima iz II kategorije74, smatraju se jednim od glavnih

faktora uključenosti dece u ozbiljne i opasne poslove, iako se zadnje pomenuta kažnjava zakonom.

Dečiji rad ojačava ciklus generacija siromaštva i oštecuje nacionalne ekonomije, podaci ukazuju na

visok procenat (11%75) dece uključene u radu.

71 KP. 2014. „Izveštaj o napretku za decu IV”- Strategija i nacionalni akcioni plan o dečjim pravima 2009-2013; 72 Pogledajte nalaze u: Izveštaj SB, Pregled javnih finansija Kosova – Fiskalne politike za novu državu, 2014; 73 Pogledajte nalaze u: Izveštaju UNICEF-a, Dečje siromaštvo na Kosovu, 2010; 74 Zakon o programu socijalne pomoci br. 2003/15; 75 Agencija za statistiku Kosova. 2015. Anketa višestrukih pokazatelja na Kosovu 2013-2014 (MICS);

27

Slika (8) Procenat dece uzrasta od 5 do 17 godina uključenih u rad tokom zadnje nedelje (istraživanja), procenat onih koji rade u opasnim uslovima prema prebivalištu u opštem stanovništvu i procenat uključene dece u rad od zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu, 2013-2014.


Postoji mnogo razloga koji podstiču decu da rade, iako najvažniji faktor ostaje siromaštvo. Siromašne

porodice šalju decu da rade kako bi povecale svoje nedovoljne prihode76. Siromaštvo je istovremeno

uzrok i posledica dečjeg rada.

Od suštinskog je značaja da se daju prioriteti zaštitnim merama kako bi se deci pružila potrebna

podrška, a istovremeno sprečiti nasilje i promovisati pozitivnu disciplinu u roditeljstvu i

obrazovanju77.

Takve mere mogu značajno uticati na podsticaju društvenog progresa i demokratskog građanstva u

postizanju vece kolektivne svesti o pravima deteta za jednaku zaštitu od opasnosti i posledica nasilja.

Da bi se osigurala zaštita i socijalna uključenost dece, analiza situacije: „Pravni i fiskalni kontekst i

kapaciteti pružilaca socijalnih usluga na Kosovu”78 preporučuje potrebu za regrutovanjem

specijalizovanog osoblja za zaštitu dece na lokalnom nivou u pružanju kvalitetnih usluga u skladu sa

76 http://www.aag-m.org/centrum/wp-content/uploads/2016/07/143-164.pdf;shpresoj 77 Pogledajte: Preporuku Rec (2006) 19 Komiteta ministara o politikama podrške pozitivnom roditeljstvu; 78 Save the Children na Kosovu i Evropski centar za istraživanje i politike socijalne zaštite (2018);

28

minimalnim standardima kvaliteta za socijalne usluge i postojecim politikama usmerenim prema

deci.

Ovaj pristup je vec postao konsenzus među svim državama ugovornicama u okviru UN-a, što je

takođe i 16. cilj za održivi razvoj, da se pripremaju za promociju mirnih i sveobuhvatnih društava,

kako bi se osigurao pristup pravdi za sve i za izgradnju delotvornih, odgovornih i sveobuhvatnih

institucija na svim nivoima79, u kojima se države obavezuju da zaustave sve oblike nasilja nad decom.

Činjenice dokazuju da nasilje sprečava razvoj deteta, sposobnosti učenja i učinak u školi, pozitivne

odnose, podstiče pad samopouzdanja, stvara emocionalne strepnje i depresiju, a ponekad dovodi

do ugrožavanja i samopovređivanja.

S druge strane, na Kosovu istraživanja ističu upotrebu nasilja kao sredstvo discipline na svim nivoima

društva, podaci pokazuju da je 61% dece bilo podložno nasilju samo u poslednjem mesecu.

Slika (9 ) Procenat dece starosti od 1 do 14 godina prema disciplinskim metodama do kojih je došlo u poslednjem mesecu (istraživanja), Kosovo, 2013-2014.


Stavovi same dece o rešavanju izazova za ostvarivanje njihovih prava na Kosovu, izvedena iz

istraživanja „Naš glas", ističu da 41,7% anketirane dece ne znaju kome se treba obratiti kada im se

krše prava ili se nepravedno tretiraju, veliki broj dece (50,3%) su izjavili da ne znaju kome se treba

79 UN.2015. Sustainable Development Goals (SDGs) – Agenda 2030;

29

obratiti kada imaju probleme u porodici, 38,9% je izjavilo da ne znaju kome se trebaju obratiti kada

su uključeni u nasilje, pretnju ili u drugim kriminalnim radnjama, dok 31,2% % dece je izjavilo da ne

znaju kome se treba obratiti kada imaju psihološke probleme.

Razumevanje siromaštva i lišavanje dece je ključno za razvoj politika koja osiguravaju dobrobit dece

i održiv ekonomski razvoj. Stoga, Republika Kosovo treba preduzeti neophodne mere kako bi se

praktično priključila globalnim naporima za uklanjanje dece od siromaštva, za sprečavanje nasilja,

zlostavljanja, eksploatacije i zanemarivanja kroz poboljšane i jednake preventivne sisteme zaštite

dece.80

Pokazatelji siromaštva ističu očiglednu potrebu za socijalnom zaštitom. Stoga je neophodno

uspostaviti funkcionalni sistem za bolju identifikaciju siromašnih i ugroženih, osiguravajuci da šema

socijalne pomoci pruža neophodnu podršku porodicama da izađu iz siromaštva81. Dečje siromaštvo

i socijalna isključenost mogu se rešiti na efikasan način kroz sistem za zaštitu dece, koji pažljivo

integriše preventivne mere, podršku porodice, rano obrazovanje dece i staranje, socijalne usluge,

politike obrazovanja i smeštaja82.

4.5 Nejednakost

Kada deca nemaju pravu šansu u životu, pojavljuju se velike nejednakosti među onima koji imaju

više i onima koji imaju manje. Ove nejednakosti se prenose iz generacije u generaciju, stvarajuci

začarani krug koji dovodi do nejednakog i nepravičnog sveta, ostavljajuci značajne ekonomske,

društvene i političke posledice. Stoga, ulaganje u decu, posebno na siromašne i nejednake, je prava

i najpametnija stvar koju treba uraditi. Dokazi sugerišu da ovakav pristup ima bolju i ekonomičniju

perspektivu i donosi mnoge koristi ne samo detetu, vec i prosperitet i održivost porodici, zajednici i

razvoju zemlje, omogucavajuci deci da dobiju pravu šansu u životu.

Ulaganje u decu koja su u nepovoljnom položaju je najveca nada da se prekine ciklus generacija

nejednakosti koje utiče na milijarde ljudi83. Ovaj princip je dodatno ojačan odlukom Evropskog

parlamenta84 za smanjenje nejednakosti sa posebnim fokusom na siromaštvo dece, smatrajuci je

80 UNICEF.2014. Strateški plan UNICEF-a 2014-2017; 81 BB. 2014. Pregled javnih finansija Kosova- Fiskalne politike nove države; 82 Savet Evrope. 2016. Strategija o dječijim pravima 2016-2021; 83 UNICEF.2015. A fair chance for every child. UNICEF Executive Board Special Session on Equity Conference Room Paper; 84 Evropski parlament. Odluka br. 2014/2237;

30

kao neophodnim za brigu o deci kao najugroženijim članovima društva. Nužnost investiranja u decu,

između ostalog, proglašena je i Konvencijom o pravima deteta i Evropskom socijalnom poveljom. To

su sporazumi koji zahtevaju garanciju prava svakog deteta da uživa adekvatan životni standard,

socijalno-ekonomsku zaštitu, fizički, mentalni, duhovni, moralni i društveni razvoj deteta.

Globalni napori za izgradnju ravnopravnog sveta postali su ključni prioritet u agendi Ujedinjenih

nacija, u čijem okviru je definisan cilj koji je posvecen smanjenju nejednakosti (SDGs 10)85.

Podaci pokazuju da se na Kosovu veliki broj dece lišavaju njihovih prava i diskriminišu na osnovu

faktora koji su van njihove kontrole, uključujuci: pol, invalidnost, etničku pripadnost, društveno-

ekonomski status i mesto rođenja86.

Slika (10): Analiza deprivacije dece uzrasta od 0 – 11 meseci u različitim oblastima.

Prema analizi višestruke deprivacije na Kosovu, primecuje se da kod male dece postoji veca

verovatnoca da ce se lišiti svojih prava u više dimenzija i istovremeno sa starijom decom. Kršenje

prava dece uopšte, a naročito onih ispod uzrasta od pet godina, treba tretirati sa posebnom

pažnjom. Literatura dokazuje da tragovi praznina nastali deprivacijom u ranom detinjstvu ne mogu

85 UN.2015. Sustainable Development Goals (SDGs) – Agenda 2030; 86 Pogledajte nalaze: Siromaštvo i lišavanje među decom korišcenjem analize višestrukih lišavanja (MODA), UNICEF, 2015;

31

se kasnije povratiti ili ispuniti. Zbog toga što se polovina potencijala inteligencije osobe razvija do

četiri godine i podsticanje ranog detinjstva može trajno uticati na intelektualne sposobnosti, ličnost

i društveno ponašanje dece. Da bi Kosovo koristilo i maksimalno povecalo demografsku dividendu,

investicije u ljudski kapital su od presudnog značaja87.

Sva deca zaslužuju da im se pruži prilika da budu sretni i zdravi, da bezbedno istraže svoj svet i

postignu svoj pun potencijal88. Ulaganje u decu je jedini način za okončanje siromaštva i stvaranje

jednakih mogucnosti, čak i rešavanje nejednakosti koje se često pojavljuju pre rođenja deteta. Samo

kada se budemo približavali ostvarivanju prava za svu decu, države ce moci pristupiti svojim

relevantnim ciljevima razvoja, prosperiteta i mira 89.

5.0 Strateški i specifični ciljevi

Jean Piaget verovao je da:

„deca su aktivni mislioci, koji stalno pokušavaju da izgrade naprednije razumevanje sveta”.

U cilju reformisanja sistema socijalne zaštite treba raditi u kontinuitetu na uspostavljanju filozofije

podsticanja socijalnih politika prevencije, čime se stvaraju uslovi za slobodan razvoj i zadovoljavanje

potreba za životom i razvojem za svu decu.

Da bi se postigao cilj Strategije, utvrđeni su strateški ciljevi sa specifičnim ciljevima, kao što su:

5.1 Strateški cilj # 1:

Poboljšati dobro upravljanje za ostvarivanje prava dece

Dobro upravljanje određuje koliko su procesi rada i dnevne institucionalne prakse efikasne i

delotvorne u postizanju jednakosti, transparentnosti, učešca, polaganja računa i sprovođenja

zakona. Istovremeno, glavni test dobrog upravljanja je stepen protezanja iste u smislu promovisanja

i ostvarivanja prava dece. Pored internih institucionalnih vrednosti, dobro upravljanje je korisno za

87 UNICEF. 2016. Kosovo u ranoj fazi demografske dividende – mogucnost sa ograničenim vremenom. 88 www.unicef.org/equity/ 89 Anthony Lake. Drejtor ekzekutiv i UNICEF, 2014;

32

širok spektar razvojnih rezultata, uključujuci iskorenjivanje siromaštva, smanjenje nejednakosti,

ekonomski rast i širi društveni razvoj. Prava dece ne mogu da se u potpunosti ostvare bez efikasnih,

transparentnih i odgovornih upravljačkih mehanizama. Stoga, postizanje prvog strateškog cilja,

smatra se značajnim za ostvarivanje prava dece, efikasno postizanje širokog spektra ciljeva održivog

razvoja, kao i stvaranje i jačanje sistema i institucionalnog mehanizma za prava dece u smislu

unapređenja pracenja, procene i sprovođenja politika i pravnog okvira.

Za ostvarivanje/ispunjenje strateškog cilja predviđeni su ovi specifični ciljevi:

Specifični cilj 1.1





Usklađivanje pravnog okvira o pravima dece sa međunarodnim standardima i poboljšanje primene;

Funkcionisanje mehanizama za prava dece na centralnom nivou;

Strengthening Ojačanje sistema žalbi za zaštitu prava dece;

Određivanje prioriteta za raspodelu i dodelu budžeta za ostvarivanje prava dece;

Unapređenje pracenja prava dece;;


Poboljšati lokalnu upravu za ostvarivanje prava dece

Uz gotovo isti pristup sa prvim strateškim ciljem, drugi strateški cilj zahteva da se u sklopu razvojne

agende lokalnog upravljanja određuju prioriteti prava dece, čiji je cilj poboljšanje života dece u

okviru njihove nadležnosti, u smislu ostvarivanja prava dece u skladu sa obavezama koje proističu iz

Konvencije o pravima dece, pravnog okvira o pravima dece, nacionalnih politika i strategija.

Praktično se zahteva da potrebe, prioriteti i prava dece budu sastavni deo javnih politika, programa

i odluka.

Posvecujuci posebnu pažnju raspodeli budžeta za decu, preduzimanjem niza mera za povecanje

kvaliteta pruženih usluga, usklađivanje politika i radnji na centralnom nivou, restrukturiranje i

funkcionisanje mehanizama za sprovođenje i pracenje prava dece na lokalnom nivou.

33


Specifični cilj 2.1 Specifični cilj 2.2

Usklađivanje politika, restrukturiranje i funkcionisanje mehanizama za sprovođenje i pracenje prava dece na lokalnom nivou;

Poboljšanje pokrivenosti i kvaliteta u pružanju usluga za decu;


Uključivanje i osnaživanje dece u donošenju odluka

Učešce dece u procesima donošenja odluka je više nego samo pitati decu za njihove ideje i stavove.

Proces uključivanja dece u donošenju odluka se odnosi u tome kako ih slušati, ozbiljno ih uzimati u

obzir i pretvarajuci njihove ideje i predloge u stvarnost.

Uključivanje i osnaživanje dece u procesima odlučivanja je od posebnog značaja iz mnogih razloga,

daje mogucnost da izraze iskustva, ideje i procene za odluke koje utiču na njih, nauče nove

sposobnosti, zabavljaju se i razvijaju bliske veze sa zajednicom i državnim institucijama. Stoga,

putem ovog strateškog cilja je predviđeno da se ojačaju radnje koje se odnose na prava dece da

budu saslušana i da imaju ulogu u donošenju svih odluka koje na njih utiču, kao što su: porodica,

škole, zajednica, lokalne i centralne institucije. U tom smislu, predviđeno je da se obezbede stabilni

institucionalni mehanizmi za učešce dece, utičuci na promenu stavova i praksi konsultacije dece.

Istovremeno, razvoj kulturnih i građanskih vrednosti kod dece uticajuci na stvarno shvatanje

njihovih odgovornosti kako bi doprineli društvu kao pošteni i odgovorni građani.


Specifični cilj 3.1 Specifični cilj 3.2 Specifični cilj 3.3

Učešce dece u donošenju odluka na centralnom i lokalnom nivou obezbeđuje se kroz održive mehanizme;

Sistem obrazovanja osnažen u razvoju nadležnosti dece za njihovo učešce u donošenju odluka;

Osnaživanje dece da razviju znanja i veštine za pracenje i izveštavanje o stanju prava dece;

34


Sveobuhvatnost dece u integrisanim uslugama za vaspitanje i razvoj u

ranom detinjstvu

Glavni doprinos u razvoju ljudskog kapitala je razvoj u ranom detinjstvu. Prvih godina, u detinjstvu

se formira čovek, a vaspitanje u ovom periodu utiče na sastav osnove kasnijih sposobnosti dece za

učenje, ponašanje u društvu i na ličnost. Pružajuci im vaspitanje, podršku i odgovarajucu brigu,

zdravlje, blagostanje i pravilnu ishranu, dete ce imati vece šanse da bude uspešno i u školi, integriše

u društvo i formira se kao odgovoran i produktivan građanin. Ograničavanje ovih mogucnosti utiče

na razvoj sposobnosti i kvaliteta života dece, te stoga ne uspeva da se razvija njihov pun potencijal.

Stoga, paradigma nacionalnog, ekonomskog i društvenog razvoja u zapadnim zemljama je u toku

prelaska od čistog ekonomskog napretka na dobrobit ljudi. Strateški cilj namerava da obavlja

odgovarajuce korake tako da se obezbedi kvalitetno održavanje i investiranje u programima ranog

vaspitanja, uticanjem na poboljšanju kvalitet života i na smanjenje tereta neproduktivnih troškova.


Specifični cilj 4.1 Specifični cilj 4.2 Specifični cilj 4.3

Određivanje prioriteta u razvoju ranog detinjstva od strane Saveta za prava dece;

Povecanje investicije i osiguranje uključivanja dece u predškolskom, predosnovnom obrazovanju uključujuci i alternativne programe;

Poboljšanje sistema obezbeđivanja kvaliteta usluga u Razvoju ranog detinjstva;


Poboljšati zdravlje, zaštitu i dobrobit dece za ostvarivanje njihovog

punog potencijala

Svako dete ima pravo da postiže pun potencijal. Da bi deca mogla uživati ovo pravo, neophodno je

stvoriti snažnije odbrambeno okruženje tako da usluge za zaštitu dece budu usmerene na dete u

njegovom centru. Iako odbrana je pravo svakog deteta, neka deca svakodnevno i dalje su lišena

35

zagarantovanih prava uključujuci i decu sa ograničenim sposobnostima, decu uključenu u teškom i

opasnom radu, decu žrtve i svedoke nasilja, decu u sukobu i u kontaktu sa zakonom. Stoga, strateški

cilj predviđa davanje prioriteta zaštitnih mera za pružanje deci potrebne podrške, kroz odgovarajuce

investicije kako bi se obezbedilo ravnopravnost i sveobuhvatnost svih grupa dece bez razlike,

istovremeno sa konkretnim delovanjem sa preventivnim i reaktivnim pristupom za usmeravanje

odgovornosti svih članova društva, u smislu promovisanja nenasilne discipline, pozitivnog vaspitanja

i zdravog razvoja.Zaštita dece može se postici samo kada se poštuju prava dece od strane svih,

roditelja, zakonskog staratelja, članova porodice i zajednice; profesionalaca koji rade u javnim i

privatnim institucijama. Stoga, cilj predviđa mobilizaciju društva prema podizanju društvene svesti

o šteti koju izaziva nasilje nad decom i potrebe da se neprekidno radi na sprečavanje i kažnjavanja

iste, u cilju promene stavova prema pojavi nasilja.

U tom smislu, cilja se podsticanje društvenog napretka i demokratskog građanstva u postizanju

najviše kolektivne svesti o pravima dece, uz pomoć ispunjavanja ovih specifičnih ciljeva:




Specific objective 5.4


Sprečavanje, zaštita i reintegracija dece uključenih u teškom i opasnom radu;

Osnaživanje sveobuhvatnih i integrisanih usluga za decu sa ograničenim sposobnostima;

Sprečavanje i zaštita dece od nasilja i negativnih pojava;

Obezbeđivanje pristupa pravdi za decu i sprečavanje delikvencije;

Podizanje svesti stanovništva za bolje roditeljstvo;

36

6.0 Aranžiranja sprovođenja, praćenja i izveštavanja

„Sposobnost izvršavanja strategije je važnija od samog kvaliteta strategije“

Robert S. Kaplan

Glavni cilj institucija Republike Kosovo je svakako potpuno sprovođenje strateškog dokumenta,

proces koji ce se odrediti od realizacije aktivnosti i ciljeva postavljenih u akcionom planu tokom

godina. Proces sprovođenja strategije ce biti proces postizanja njenih strateških ciljeva i specifičnih

ciljeva.

Proces sprovođenja mera i politika predviđenih Strategijom za prava dece traje 5 godina, tj. 2019-

2023. Dok, za realizaciju strateških ciljeva, izrađen je trogodišnji akcioni plan gde su postavljeni

specifični ciljevi, konkretne aktivnosti za odgovorne i pratece institucije za njihovo sprovođenje,

SMART pokazatelje, postojece stanje, svrha/cilj, finansijska sredstva, koja se obračunavaju

pozivanjem na budžet predviđen u srednjoročnim okvirom rashoda (SOR) kao i vremenski rokovi za

njihovo ispunjavanje. Takođe, prilikom obračuna finansijskih potreba, treba da se uzimaju u obzir i

projekti finansirani od donatora, koji su u toku ili su planirani, prema specifičnim oblastima.

Kancelarija za dobro upravljanje/Kancelarija premijera ce biti odgovorna za koordinaciju rada tokom

izrade akcionog plana u saradnji sa svim relevantnim akterima. Obavezuju se sve mandatne državne

institucije na centralnom i lokalnom nivou za realizaciju ciljeva i aktivnosti navedenih u Strategiji i

akcionom planu za prava dece. Takođe, odgovorne institucije treba da obezbede uključivanje ovih

strateških politika u svoje godišnje planove rada.

Dok, pracenje i procena realizaciju ciljeva i delotvornost odgovarajucih aktivnosti su sastavni deo

strategije i glavna komponenta procesa njenog sprovođenja. Pracenje i procena ce služiti za pracenje

toka strategije, da se izmeri stopa realizacije svojih ciljeva, proceni potreba i određivanje pravca

uređivanja, posebno u vezi sa aktivnostima. Proces pracenja ce se obaviti iz Kancelarije za dobro

upravljanje/Kancelarije premijera u saradnji sa institucijama vlade odgovornim za sprovođenje

strateškog dokumenta kao i široko učešce zainteresovanih strana.

37

Pracenje ce biti ključni proces za pružanje potrebnih informacija za polaganje računa, ono nece biti

efektivno ako se ne preduzmu mere protiv onog što je procenjeno i prijavljeno. Stoga, na kraju svake

godine, Kancelarija za dobro upravljanje/Kancelarija premijera, u saradnji sa nadležnim

mehanizmima utvrđenim u Zakonu o zaštiti dece, ce izraditi godišnji izveštaj koji treba da sadrži

procenu najuspešnijih i uglavnom aktivnosti za ispunjavanje strateških ciljeva, identifikovanje

izazova i teškoca sa kojima se susrecu tokom procesa sprovođenja kao i davanje konkretnih

preporuka za otklanjanje prepreka koje se pojavljuju tokom procesa ispunjavanja specifičnih i

strateških ciljeva.

Da bi se pratilo sprovođenje i efikasnost strateškog dokumenta važno je:

I da se obezbedi da se ciljevi postižu,

II da se prate uloženi doprinosi i aktivnosti,

III da se obezbedi ukoliko sprovođenje ide prema planiranim tokom,

IV da se upozore institucije odgovorne za probleme/ izostajanja ili moguce probleme pre nego što situacija postane kritična,

V da se predlože korektivne mere ili da se pregleda strategija na osnovu stečenog iskustva.

Prateci strategiju i pokazatelje učinka, institucije ce biti u stanju da naprave pregled stanja, tj. u kojoj

tačci se nalazi strategija za postizanje utvrđenih ciljeva, naučene lekcije, preduzimanje korektivnih

mera i, ako je moguce, njeni pregledani procesi. Primeceno je da procena je najkorisnija kada se

nauče lekcije iz odvijenog procesa, koje se zatim koriste za buduce procese. Stoga, kada se

procenjuje delotvornost strategije, ovo treba uzimati u obzir. U tom smislu, strategija ce biti

dinamičan dokument koji ce se prilagoditi promenama ciljeva, okolnostima i stečenog iskustva.

6.1 Mehanizmi sprovođenja

Sve vladine institucije, centralne i lokalne, se obavezuju da preduzmu sve potrebne mere za

sprovođenje mera potrebnih za sprovođenje utvrđenih mera u „Strategiji o pravima dece“ i

akcionom planu za sprovođenje strategije po godinama, u skladu sa njihovim odgovornostima i

zakonskom mandatu.

38

6.2 Mehanizmi praćenja

Sistem pracenja i procene ce se rastezati na sve odgovorne i pomocne institucije za postizanje ciljeva

navedenih u Strategiji kao i aktivnosti koje ce biti utvrđene u akcionom planu.

Za procenu kvaliteta i efikasnosti intervencija, ili obrnuto, mehanizmi za prava deteta kao što je

navedeno u Zakonu o zaštiti dece ce izveštavati o napretku u godišnjem ostvarivanju strateškog

dokumenta.Kancelarija premijera/Kancelarija za dobro upravljanje ce imati vodecu ulogu da

koordinira rad, nadzor i procenu procesa sprovođenja akcionog plana, a u isto vreme ce služiti i kao

sekretarijat i periodično ce svake godine izveštavati direktno Međuministarskom odboru za prava

dece. U tom slučaju, svakog kraja godine, KDU/KP u saradnji sa Savetom za prava dece su obavezni

da pripreme „Izveštaj o napretku“ vezano za sprovođenje strateškog dokumenta, koji ce biti ključni

pokazatelj za jasno odražavanje napretka ili regres o stepenu ostvarivanja ciljeva i aktivnosti

predviđenih akcionim planom. Dok, u zavisnosti od preporuka koje proizilaze iz „Izveštaja o

napretku“, odgovorne institucije dužne su da ih razmatraju i primenjuju na najoptimalnijoj

osnovi.Istovremeno, vladine institucije, na centralnom i lokalnom nivou, ce izveštavati na osnovu

potreba i zahteva upucenih od strane KDU/ KP, tako da institucionalni izveštaji budu objedinjeni i

sveobuhvatni. Saveti učenika, saveti roditelja, nevladine organizacije se podstiču da u partnerstvu

sa vladinim institucijama učestvuju u sprovođenju, pracenju i proceni strateškog dokumenta.

U bilo kojoj inicijativi preduzetoj od državnih institucija, civilno društvo i NVO-i ce biti podstaknuti

da predstave i njihove posmatračke izveštaje o sprovođenju strateškog dokumenta ili njihove

izveštaje o aktivnostima ostvarenim u vezi projekata i programa za ostvarivanje prava dece.

7.0 Uticaj budžeta i sprovođenje strategije Akcioni plan za implementaciju Strategije za prava deteta ima ukupnu trošku implementacije od

1.364.499,96 evra za tri godine implementacije 2019-2021. Veliki deo troškova (oko 90% budžeta)

ce se koristiti za tekuce troškove vezane za izgradnju kapaciteta, regulisanje sistema pracenja i

izvještavanja vezanih za prava djece.

Tabela 1 daje rezime budžeta za sprovođenje Plana po godinama, a to se zasniva na detaljnim

proračunskim troškovima za svaki planirani cilj, dok Tabela 2 daje rezime budžeta za sprovođenje

Plana prema izvori finansiranja.Implementacija akcionog plana za prve 3 godine zahtevace sredstva

39

kao što je prikazano u donjoj tabeli u milionima evra (KT - Opšti budžet za Akcioni plan, CR - Tekuci

troškovi, K - Kapitalni troškovi, SG - Subvencije i Grands) .

Tabela 1.

Sažetak budžeta po ciljevima i godinama.

Strateški ciljevi 2019 2020 2021

KT KR K SG KT KR K SG KT KR K SG

Poboljšanje dobre

uprave za

ostvarivanje

dečijih prava;

43,

490

43,

490 0

23,

000

32,

355

34,

155 0

15,

400

60,

565

40,

565

20,

000

32,0

00

Poboljšati lokalnu

upravu za

ostvarivanje

prava dece

61,

900

61,

900 0

40,

000

79,

760

78,

260 0

38,

000

63,

260

63,

260 0

35,0

00

Uključivanje i

osnaživanje dece

u donošenju

odluka

91,

566

.66

91,

566

.66

0 60,

000

87,

566

.66

87,

566

.66

0 60,

000

81,

566

.66

81,

566

.66

0 55,0

00

Sveobuhvatnost

dece u

integrisanim

uslugama za

vaspitanje i razvoj

u ranom

detinjstvu

51,

890

51,

890 0

22,

000

28,

390

28,

390 0

12,

000

26,

890

26,

890 0

13,0

00

Poboljšati

zdravlje, zaštitu i

dobrobit dece za

ostvarivanje

njihovog punog

potencijala

274

,66

6.6

6

244

,66

6.6

6

30,

000

135

,00

0

237

,16

6.6

6

194

,16

6.6

6

43,

000

130

,00

0

184

,16

6.6

6

171

,16

6.6

6

13,

000

115,

000

Ukupno godišnje: 523,513.32 465,238.32 416,448.32

Ukupno 2019-

2021: 1,405,199.96

40

Tabela 2. Struktura troškova po godinama i izvor finansiranja

Godina

Ukupni troškovi

BRK (budžet Republike Kosovo)

Donatori Total:

2019 243,513.32 280,000 523,513.32

2020 205,338.32 259,900 465,238.32

2021 163,448.32 253,000 416,448.32

Ukupni 612,299.96 792,900.00 1,405,199.96

Tabela 3.

Struktura troškova za poslednje dve godine strategije i izvora finansiranja

Godina Ukupni troskovi

BRK Donatori Total:

2022 160,313.12 220,000 380,313.12

2023 80,122.22 124,700 204,822.22

Total: 240,435.34 344,700 585,135.34

41

8.0 Povezanost Strategije o pravima djeteta sa SDG

SDGs SDG Ciljevi SDG Indicators SCR ciljevi

(strateški ciljevi)

SCR indikatori

(specifični

ciljevi)

1 Cilj1: Nema

siromaštva

1.2 Do 2030. smanjenje najmanje polovine procenta muškaraca, žena i djece svih uzrasta koji žive u siromaštvu u svim njegovim dimenzijama prema nacionalnim definicijama

1.2.1. Procenat

stanovništva ispod

međunarodne linije

siromaštva, prema

polu, starosti,

1.2 Stopa

siromaštva djece

(starost 0-18

godina)

;

2

Cilj 4: Osigurati

inkluzivno i

ravnopravno

kvalitetno

obrazovanje i

promovirati

prilike za

cjeloživotno

učenje za sve

4.2 Do 2030.

godine osigurati

da sve djevojčice i

dječaci imaju

pristup

kvalitetnom

razvoju u ranom

djetinjstvu, njezi i

predškolskom

obrazovanju kako

bi bili spremni za

osnovno

obrazovanje

4.2.1 Procenat djece

mlađe od 5 godina

koja su u razvoju u

zdravstvu, učenju i

psihosocijalnom

blagostanju, prema

polu

4.1. Bruto stopa

upisa u

predškolsko i

predškolsko

obrazovanje

(starost 3 <6

godina);

4.2.2 Stopa učešca u

organizovanom

učenju (godinu dana

pre zvaničnog

osnovnog starosnog

doba), prema polu

4.2 Procenat dece

uzrasta 36-59

meseci koja

razvijaju najmanje

tri od četiri sledeca

kriterijuma:

pismenost i

računanje, fizički,

socijalno-

emocionalni i

aspekti učenja.

4.c Do 2030.

godine, značajno

povecati ponudu

kvalifikovanih

nastavnika,

uključujuci kroz

međunarodnu

saradnju za obuku

nastavnika u

zemljama u

razvoju, posebno

u najmanje

4.c.1 Udio nastavnika

u: (a) predškolskom

obrazovanju; (b)

primarni; (c) niže

sekundarne; i (d) više

srednjoškolsko

obrazovanje koje je

dobilo najmanje

minimalno

organizovanu obuku

nastavnika (npr.

pedagoško

4.3.2 Broj

obučenog osoblja

za predškolsko

obrazovanje;

42



SCR indikatori

(specifični

ciljevi)

razvijenim

zemljama i malim

otočnim državama

u razvoju.

osposobljavanje) pre-

service ili in-service

potrebne za nastavu

na odgovarajucem

nivou u datoj zemlji

4.5 Do 2030.

godine,

eliminisati rodne

razlike u

obrazovanju i

osigurati jednak

pristup svim

nivoima

obrazovanja i

stručnog

osposobljavanja

za ugrožene,

uključujuci osobe

sa invaliditetom,

autohtono

stanovništvo i

djecu u ranjivim

situacijama

4.5.1 Indeksi pariteta

(ženski / muški,

ruralni / urbani, donji

/ gornji kvintil

bogatstva i drugi, kao

što su status

invalidnosti,

autohtoni narodi i

konfliktni uticaji,

kako podaci postaju

dostupni) za sve

indikatore

obrazovanja na ovoj

listi koji mogu biti

razvrstani

4.2.1 Broj centara

u zajednici

4.2.2 Broj djece

sa smetnjama u

razvoju koja su

uključena u

resursne centre

prema nivou

obrazovanja

4.2.3 Broj djece

iz zajednica

Roma i Egipcana

uključenih u

predškolsko

obrazovanje;

3 Goal 8.

Promovisati

održiv, uključiv

i održiv

ekonomski rast,

punu i

produktivnu

zaposlenost i

dostojanstven

rad za sve

8.7 Preduzeti

hitne i efikasne

mjere za

iskorjenjivanje

prisilnog rada,

okončanje

modernog ropstva

i trgovine ljudima

i osigurati

zabranu i

eliminaciju

najgorih oblika

dječjeg rada,

uključujuci

regrutiranje i

korištenje djece

vojnika, te do

2025. godine

završiti dječji rad

u svim njegovim

oblicima.

8.7.1 Udio i broj

djece uzrasta od 5 do

17 godina koja se

bave dječjim radom,

prema spolu i starosti.

5.1 Procenat dece

uzrasta 5-17

godina koja se

bave radom.

4 Goal 16.

Promovisati

mirna i

inkluzivna

društva za

16.2. Kraj

zlostavljanja,

eksploatacije,

trgovine ljudima i

svih oblika nasilja

16.2.1 Udeo dece

uzrasta od 1 do 17

godina koja su

doživela bilo kakvu

fizičku kaznu i / ili

5.2 Procenat djece

u dobi od 1-14

godina koja su

iskusila psihičko ili

43



SCR indikatori

(specifični

ciljevi)

održivi razvoj,

omoguciti

pristup pravdi

za sve i

izgraditi

efikasne,

odgovorne i

uključive

institucije na

svim nivoima

nad djecom i

mučenja djece

16.6 Razviti

efikasne,

odgovorne i

transparentne

institucije na svim

nivoima

psihološku agresiju

od strane negovatelja

u proteklom mesecu

16.6.1 Troškovi

primarne vlade kao

proporcija

originalnog

odobrenog budžeta,

po sektorima (ili

budžetskim

kodovima ili slično)

fizičko nasilje

tokom prošlog

mjeseca

16.9 Do 2030.

godine obezbediti

pravni identitet za

sve, uključujuci

registraciju

rođenja

16.9.1 Procenat djece

mlađe od 5 godina

čija su rođenja

registrovana kod

civilne vlasti, prema

starosti

1,1% djece mlađe

od 5 godina čija su

rođenja prijavljena

kao registrirana

1.1.1. Broj

zakona koji su

dopunjeni i

približeni

međunarodnim

standardima koji

proizilaze iz

revizije

zakonodavstva o

pravima djeteta