SEMINARSKI RAD IZ SOCIOLOGIJEPROTESTANTIZAM I POJAVA KAPITALIZMA Slobodan Begojev

ISTORIJA PROTESTANTIZMANaziv Protestantizam dolazi od stava nekoliko knezova nemakih drava koji, u ime Luterove vere, protestuju na Sastanku u pejeru (Speyer) 1529. god. protiv odluke Karla V da prisilno ubedi Lutera da se odrekne svojih ideja.1. oktobra 1517. Martin Luter formulie 95 teza protiv teologije i prakse indulgencija ("svete" trgovine) i prikucava ih na vrata crkve u Votembergu i tim postupkom ulazi u sukob sa Rimokatolikom crkvom i vlastima.

Na Saboru u Augsburgu 1530. Luter predstavlja osnovna uenja Reformacije:

Autoritet Biblije Opravdanje verom Stvarno prisustvo Hristovo u Evharistiji Martin Luter

Znaajan za ovaj period je i an Kalvin (1509-1564) - prognani Francuz koji se bavio ne samo teologijom Reformacije nego i organizovanjem zajednica na prezviterijanski nain.

an KalvinSvakako najvanije kalvinistiko uenje jeste "predestinacija" ili doktrina "dvostrukog izbora", po kojoj je Bog pre stvaranja sveta jedne izabrao za spasenje a druge za propast; prema tome, ovi drugi su predodreeni za osudu.

DRUTVENO OKRUENJE - PODSTICAJ ZA REFORMACIJUEvropa 16. veka imala je mnogo drutvenih i ne manji broj ekonomskih problema koji su doveli do stvaranja klime nezadovoljstva i tenje za promenama.Manjina koja bila je bila bogata, su bili plemii i institucionalna Crkva, a ni kler nije za njima zaostajao. Ogromna veina, uglavnom kmetovi, bili su siromani a prehranjivali su prethodno navedene grupe. Evropa je bila ujedinjena oko religije i kontrolom rimskog biskupa, zvanog Papa. Bila je ujedinjena oko jezika i pisma(latinskog), te obrazovnog sistema koji je razvila i kojim je rukovodila Katolika crkva.

Iako mona, rimska institucija nije bila omiljena, a prevladavao je antiklerikalni stav. Lokalne vlasti su imale pravo postavljati svetenika na funkciju, a kao posledica dolazilo je do toga da su oni koji su omiljeni vlastima dobijali pozicije, ali oni nisu nuno bili omiljeni stanovnitvu(zbog svoje opsednutosti zemaljskim dobrima koja je stajalo nasuprot nebeskim idealima koje su propovedali siromanima).Pod uticajem doba Renesanse ovek je postajao centar. Luter je to shvatio i u njegovoj teologiji osoba je poela uzimati vano mesto, a spasenje nije vie bilo deo kolektiva nego pojedinca.

Fridrih Engels je napisao: Veliki internacionalni centar feudalnog sistema bila je rimokatolika crkva. I pored svih unutranjih ratova, ona je ujedinjavala itavu feudalizovanu Zapadnu Evropu u jednu veliku politiku celinu, koja je bila u opreci kako prema izmatiko-grkom, tako i prema muhamedanskom svetu. Ona je feudalno ureenje okruila oreolom boanstvenosti. Ona je svoju sopstvenu hijerarhiju izgradila po feudalnom obrascu i, najzad, ona je bila najkrupniji feudalac, jer je njoj pripadala najmanje treina celokupnog katolikog zemljoposeda. Da bi se moglo stupiti u borbu protiv svetovnog feudalizma u svakoj zemlji i pojedinano, trebalo je prethodno razruiti ovu njegovu centralnu, osvetanu organizaciju.

TEOLOKI ASPEKTI PROTESTANTIZMA I KAPITALIZAMProtestantima je vaan njihov poziv. To je nain na koji ih je Bog pozvao da kroz rad slue ljudima u drutvu, to vodi prema poveanju prosperiteta i Boije slave na zemlji. Osim toga, kroz plaeni rad pojedinac moe zaraditi za personalne, ali i porodine potrebe. Princip rada je temeljni princip protestantske etike i proizlazi direktno iz Biblije.Takvo delovanje se moe nazvati unutarsvetovnim asketizmom: pojedinac ivi monaki asketski (skromno), ali ne bei od sveta ve ostaje u njemu i svrhu svog postojanja vidi u sticanju materijalnih dobara kojima pomae sirotinji, inei time dobro delo. Shodno tome protestantizam propoveda aktivnost, a ne kontemplaciju. (Weber, 1965: 168).

Kapitalizam je, u modernom shvatanju, umee i nastojanje za sticanjem i to takvim koje se prema oveku postavlja kao svrha njegovog ivota. To vie nije samo sredstvo za zadovoljenje njegovih materijalnih ivotnih potreba; to mu postaje cilj.

Sticanje novca - ukoliko se ono deava na legalan nain - unutar modernog privrednog ivota rezultat je i izraz valjanosti na poslu i ta valjanost je alfa i omega ljudskog morala.

Kalvinizam je uticao na razvoj kapitalizma, pronalazei principe i vrednosti u Bibliji. Biblijski je princip napornog i legalnog rada vaan zbog sluenja drugim ljudima unutar poretka i zbog individualne odgovornosti za financijsko zadovoljavanje materijalnih potreba, ali i potreba porodice. Vana je finansijska disciplina jer je tedljivost dokaz skromnosti. Ovaj je asketski element znaio odbacivanje zavisnosti od novca i bogatstva, te put prema akumulaciji kapitala. Kapital koristi za investiranje, a one pokreu razvoj i prosperitet.

ZAKLJUAKIstorijski gledano, kapitalizam se bre razvio u protestantskim zemljama.Protestanti su bili mnogo vie ukljueni u tipino preduzetnike aktivnosti nego to su to bili katolici.Zapad je iznedrio asketski protestantizam i njegov rezultat, praktino racionalno svakodnevno ivljenje. Nain ivota rodio je duh modernog kapitalizma, to je dovelo do naeg modernog kapitalistikog poretka. Protestantizam je uinio hrianstvo racionalnim, iz ega proizilazi da je za pojavu kapitalizma bilo nuno postojanje racionalne religije u drutvu.