PRAVO NA

SAMOOPREDELJENJE

Profesor Vojin Dimitrijević

Narod i nacija

Pojam narod i pojam nacija

Narod: najšira grupa o čijim se kolektivnim pravima

govori

*politički narod

*nacija

engl. people

fr. peuple i nation

Pravo na samoopredeljenje

Period do II Svetskog rata:

Načelo nastalo u Evropi u XIX veku od načela

narodnosti i načela demokratije

Korišćeno kao argument u

suprotstavljanju restauraciji feudalnih imperija (Austro-Ugarske i Osmanskog carstva)

Ovo načelo su propagirali američki predsednik Woodrow Wilson i vođe Oktobarske revolucije

Smatrano političkim a ne pravnim principom!

Međunarodna komisija pravnika, koju je odredilo Društvo naroda, rešavala je pitanje da li će Olandska ostrva pripasti Švedskoj ili Finskoj i istakla je da načelo samoopredeljenja nije pravilo međunarodnog prava već samo politički pojam

Remedijalno samoopredeljenje:

Odvajanje jedne manjine od države čiji je deo i njeno uključenje u drugu državu može se samo smatrati krajnje izuzetnim rešenjem, poslednjim izlazom kada država ne poseduje ni volju ni moć da uvede i primenjuje pravedne i efikasne garantije

Zaštita manjina kao surogat prava na

samoopredeljenje u doba Društva naroda

Načelo uti possidetis – granice država u nastajanju treba da se poklope s administrativnim granicama bivših imperija a ne s osobenostima dominantnog dela stanovništva tih država.

Pitanje nacionalnih manjina, a u izvesnoj meri i rasnih i verskih, predominantno je evropsko pitanje.

Nacija ≠ nacionalna pripadnost

Presuda MSP u graničnom sporu između Burkine Faso i Republike Mali, od 22. decembra 1986.

Novi princip zaštite manjina – uživanje

individualnih prava u zajednici

Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima od 16. decembra 1966. godine posvećuje manjinama samo jedan član (čl. 27):

U državama gde postoje etničke, verske ili jezičke manjine, lica koja pripadaju tim manjinama ne mogu biti lišena prava da imaju u zajednici sa drugim članovima svoje grupe svoj sopstveni kulturni život, da ispovedaju svoju sopstvenu veroispovest i obavljaju verske dužnosti, ili da upotrebljavaju svoj sopstveni jezik.“

Evropska Okvirna konvencija o zaštiti manjina, usvojena u okviru Saveta Evrope 1. februara 1995. godine, prema većini komentatora je primer neodlučnosti i zaziranja država od centrifugalnih tendencija u njihovim društvima, koje se ovde pominju zato što postaje sasvim jasno zašto države koje imaju otpor prema garantovanju prava manjina imaju još veći otpor prema širim aspiracijama na ostvarenje prava naroda na samoopredeljenje.

Povelja UN (čl. 1, st. 2 i čl. 55)

Načelo na osnovu koga treba da se razvijaju prijateljski

odnosi između država

Generalna skupština UN:

svi narodi imaju pravo na samoopredeljenje;

na osnovu toga prava oni slobodno odlučuju o svom

političkom statusu i u punoj meri se ekonomski, društveno i

kulturno razvijaju.

Samoopredeljenje

Međunarodni pakt o građanskim i političkim

pravima i

Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i

kulturnim pravima

1. Svi narodi imaju pravo na samoopredeljenje. Na osnovu ovog prava oni slobodno određuju svoj politički položaj i slobodno postižu svoj privredni, društveni i kulturni razvoj.

2. Radi ostvarenja svojih ciljeva, svi narodi mogu slobodno raspolagati svojim prirodnim bogatstvima i izvorima bez ugrožavanja obaveza koje proizlaze iz međunarodne privredne saradnje, zasnovane na načelu uzajamne koristi i međunarodnom pravu. Ni u kom slučaju narod ne može biti lišen sopstvenih sredstava opstanka.

3. Države ugovornice ovog Pakta, uključujući tu i one koje su odgovorne za

upravljanje nesamoupravnim teritorijama i teritorijama pod starateljstvom, dužne su

da olakšaju ostvarenje prava naroda na samoopredeljenje i da poštuju ovo pravo

shodno odredbama Povelje Ujedinjenih nacija.

Prema Komitetu za ljudska prava:

Pravo na samoopredeljenje je od posebne važnosti, jer je njegovo ostvarivanje jedan od osnovnih uslova za efikasno garantovanje i uživanje individualnih ljudskih prava, odnosno njihovo unapređenje i jačanje.

Komitet za ljudska prava je u svom Opštem komentaru o čl. 25 naglasio povezanost prava na samoopredeljenje i prava na učešće u vođenju javnih poslova ali i pomenuo razliku koja postoji između njih a koja se u suštini svodi na razliku između individualnih i grupnih prava.

Pravo na samoopredeljenje naroda unutar države, tzv. unutrašnji aspekt samoopredeljenja ostvaruje se uključivanjem u demokratske procese u društvu.

Deklaracija o načelima međunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji između država u skladu s Poveljom UN,

od 1975. godine

Svaka država je dužna da ... udovolji obavezama ... kako bi:

1. unapredila prijateljske odnose i saradnju među državama

2. dovela do brzog okončanja kolonijalizma pridajući pritom dužnu pažnju slobodno izraženoj volji zainteresovanih naroda;

Stvaranje suverene i nezavisne države, slobodno udruživanje ili integracija sa

nekim nezavisnim državama ili uspostavljanje bilo kog drugog političkog poretka

koji je jedan narod slobodno odabrao, predstavlja za taj narod način vršenja

njegovog prava na samoopredeljenje.

Svaka je država dužna da se uzdrži od pribegavanja svim prinudnim merama

kojima bi se narodi, pomenuti gore u formulaciji ovog načela, lišavali svog prava

na samoopredeljenje, slobode i nezavisnost. Kada deluju protiv i suprotstavljaju se

takvim prinudnim merama u vršenju svog prava na samoopredeljenje, ovi su narodi

ovlašćeni da traže i primaju pomoć, saglasno sa ciljevima i principima Povelje UN.

Samoopredeljenje

Ništa u prethodnim paragrafima neće biti tumačeno kao da ovlašćuje ili podstiče

bilo kakvu akciju koja bi imala za cilj da razori ili ugrozi, potpuno ili delimično,

teritorijalni integritet ili političku nezavisnost bilo koje suverene ili nezavisne države,

koja se ponaša u skladu sa načelom ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda ... i

kojom, otuda, upravlja vlada koja predstavlja celokupan narod teritorije bez

obzira na razlike u pogledu rase, vere ili boje

******GS pokušava da pomiri pravo na

samoopredeljenje sa zaštitom teritorijalne

celovitosti države******

Samoopredeljenje

Države s nereprezentativnim vladama- delovi

stanovništva koji se mogu smatrati narodima uopšte

ne učestvuju u upravljanju državom

unutrašnje ili spoljno samoopredeljenje

Samoopredeljenje

UN su dugo podržavale samo antikolonijalne

secesionističke pokrete

npr. pleme Ibo,

koje je ratom od 1967. do 1970.

htelo da odvoji provinciju

Bijafru od Nigerije

Samoopredeljenje

Zahteve teritorija koje nisu bile kolonijalne, UN su

počele da podržavaju tek nakon suprotstavljanja

komunizmu

kao što je to bila težnja nekih naroda i federalnih

jedinica u SSSR i SFR Jugoslaviji da se otcepe ili

„razdruže“

Autonomija

Autonomija nije isto što i decentralizacija u smislu „spuštanja“ nadležnosti sa centralnog na lokalni ili regionalni nivo radi efikasnijeg obavljanja državnih poslova, iako se u praksi često preklapaju.

Autonomija mora da podrazumeva izvesnu stvarnu moć političkog odlučivanja.

Ne postoji međunarodno priznato pravo na autonomiju.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope smatra da bi „Pravo na samoopredeljenje trebalo ... prvo i prvenstveno ostvarivati putem zaštite prava manjina, kao što to predviđaju Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina ....i Skupštinska rezolucija 1334 (2003) o pozitivnim iskustvima autonomnih regiona kao izvora inspiracije za rešavanje konflikta u Evropi, kao i drugi relevantni instrumenata međunarodnog prava.“ (Rezolucija 1832 (2011) „Nacionalni suverenitet i državnost u savremenom međunarodnom pravu: potreba za razjašnjenjem“ od 4. oktobra 2011.)

Samoopredeljenje

ko je nosilac prava na samoopredeljenje: etnički

narod ili grupa stanovnika jedne federalne jedinice

ili drugog autonomnog regiona?

Slučaj bivše Jugoslavije

Samoopredeljenje

U jugoslovenskom slučaju došlo je do velikih protivrečnosti:

Hrvatska i Slovenija su svoje pravo na odvajanje od SFRJ zasnovale na pravu hrvatskog, odnosno slovenačkog (etničkog) naroda na samoopredeljenje.

Međutim, kada je Arbitražnoj (Badenterovoj) komisiji, koju je uspostavila Konferencija o Jugoslaviji da je savetuje o pravnim pitanjima nastalim u jugoslovenskoj krizi, postavljeno pitanje prava na samoopredeljenje delova srpskog naroda u Hrvatskoj, ona je odgovorila da se pri tom moraju poštovati unutrašnje (republičke) granice u SFRJ: pravo na samoopredeljenje po Komisiji ne može da opravda promenu granica koje postoje u trenutku sticanja nezavisnosti (uti possidetis juris) ...

Po Komisiji, Srbi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini su manjine, i imaju sva prava koja odatle proizilaze. Tako bi izgledalo da je nosilac prava na samoopredeljenje ukupno stanovništvo na određenoj teritoriji, što je stavilo na dnevni red teško pitanje prirode tih teritorija i njihovih granica i izazvalo krvave sukobe.

Aktuelni slučajevi

Australija - pitanje samoopredeljenja Aboridžina, tema o kojoj se raspravlja

Čečenija – oružana borba sa Rusijom, sukobi su se razbuktali posle raspada Sovjetskog Saveza

Oružani sukob Izraela i Palestine – Palestinci tvrde da Izrael krši njihovo pravo na samoopredeljenje u oblasti Gaze

Kašmir – oružani sukob s Indijom, borba za nezavisnu islamsku državu

Španija – borba Baskijaca za sopstvenu državu

Turski Kipar – država priznata samo od strane Turske

Kosovo, itd.

Međunarodni subjektivitet naroda i nacije

Van konteksta prava na samoopredeljenje, narodi i nacije nisu nosioci prava i obaveza u međunarodnom pravu

Na putu ka stvaranju države, narodi i nacije mogu stvarati organizacije poput oslobodilačkih pokreta, privremenih vlada itd.

oni mogu biti priznati kao zaraćene strane, pregovarači na međunarodnim

konferencijama i učesnici međunarodnih skupova – u zavisnosti od toga koji im

status priznaju države koje s njima komuniciraju

Samoopredeljenje

Nepolitički organi za borbu za ljudska prava nisu odlučivali povodom žalbi zbog nepriznavanja prava na samoopredeljenje

Komitet za ljudska prava je odbacivao slične zahteve poglavica

nekih indijanskih plemena ili grupa plemena tražeći da se tim

grupama prizna pravo na samoopredeljenje u odnosu na

kanadsku državu.

Nije bilo smetnje da se o njihovim žalbama raspravlja u sklopu

prava pripadnika manjina

Bernar Ominajak, poglavica plemena Lubikon Lejk protiv Kanade

Mari Elen Gijo i ostali protiv Francuske