THIS PROJECT IS FUNDED BY NATIONAL ENDOWMENT FOR DEMOCRACY

Zaštita uzbunjivača u Srbiji

ANALIZA

Javno zagovaranje kontinuiteta sveobuhvatne reforme sistema bezbednosti sa

specijalnim fokusom na zaštiti uzbunjivača i zakonskom regulativom tajnosti

podataka

Jun 2015

1

Sadržaj

O PROJEKTU ......................................................................................................................................................................... 2

UVOD ....................................................................................................................................................................................... 2

OPŠTI POLITIČKI KONTEKST ....................................................................................................................................... 6

ANALIZA I KOMENTARI ZAKONA O ZAŠTITI UZBUNJIVAČA ......................................................................... 7

PRAVILNIK O PROGRAMU STICANJA POSEBNIH ZNANJA U VEZI SA ZAŠTITOM UZBUNJIVAČA. 14

PREPORUKE ...................................................................................................................................................................... 15

O CENTRU ZA EVROATLANTSKE STUDIJE ........................................................................................................... 17

2

O PROJEKTU

U okviru projekta “Promocija sveobuhvatne reforme sektora bezbednosti” koji je

podržala Nacionalna zadužbina za demokratiju iz Vašingtona, SAD, Centar za

evroatlantske studije je, u toku 2013, nakon iscrpnih konsultacija sa Zaštitnikom

građana (Ombudsmanom), Sašom Jankovićem, Poverenikom za informacije od javnog

značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Poverenikom), Rodoljubom Šabićem, i službenicima

njihovih Kancelarija, sproveo detaljnu analizu 14 tačaka1 predloženih od strane

Ombudsmana i Poverenika a u cilju prevazilaženja alarmantnog raskoraka između

ustavom zagarantovanih prava građana na privatnost i zaštitu podataka i stanja u praksi,

nakon čega je predstavljen CEAS Akcioni plan zagovaranja usvajanja preloženih 14 mera

– Totalna rekonstrukcija2.

Uprkos izvesnom napretku, kao što su izmene zakona o BIA3, VOA i VBA, koje su

omogućile da se osetljivi podaci prate uz sudski nalog, i usvajanje Zakona o privatnom

obezbeđenju, jos uvek postoje ozbiljni propusti u okviru normativne regulative prava

građana Srbije na zas titu podataka i privatnosti kada je u pitanju pracenje njihove

elektronske komunikacije, ili upotreba njihovih ličnih dokumenata od strane raznih

organa i institucija. Kao primer možemo navesti činjenicu da se u poslovnim bankama u

Srbiji vrši nedozvoljena obrada podataka o ličnosti time što se od klijenata zahtevaju i

zadržavaju kopije ličnih dokumenata, povodom čega je Poverenik za informacije od

javnog značaja, u martu ove godine, bankama uputio upozorenje – pred izričitu zabranu

nedozvoljene obrade podataka.4

CEAS je, u nastavku ovog projekta - Javno zagovaranje kontinuiteta sveobuhvatne

reforme sistema bezbednosti sa specijalnim fokusom na zaštiti uzbunjivača i

zakonskom regulativom tajnosti podataka - otišao korak dalje i detaljnije analizirao i

1 14 mera Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Ombudsmana za prevazilaženje jaza između Ustavom zagarantovanih prava o zaštiti ličnih podataka i stanja u praksi, dostupno na: http://ceas-serbia.org/root/images/14_ta%C4%8Daka_%C5%A0abi%C4%87a_i_Jankovi%C4%87a_za_Zakon_o_za%C5%A1titi_podataka_o_li%C4%8Dnosti.pdf 2 Totalna rekonstrukcija, dostupno na: http://ceas-

serbia.org/root/images/extreme_makeover.compressed_1.pdf 3 CEAS analiza Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, dostupno

na: http://ceas-serbia.org/root/images/CEAS_Analiza_Zakona_o_izmenama_i_dopunama_Zakona_o_BIA.pdf 4 U UDRUŽENJU BANAKA SRBIJE O OBRADI LIČNIH PODATAKA KLIJENATA, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, 26.5.2015, dostupno na: http://www.poverenik.rs/yu/saopstenja-i-aktuelnosti/2101-u-udruzenju-banaka-srbije-o-obradi-licnih-podataka-klijenata.html

3

zagovarao specifične preporuke iznete u Akcionom planu zagovaranja 14 mera koje su

predložili Ombudsman i Poverenik. Tokom sprovođenja prethodne faze projekta,

postalo je jasno da je neophodno sprovesti predhodne mere kako bi se postavili osnovi

za sprovođenje pomenutog Akcionog plana.

CEAS se u ovoj fazi projekta fokusirao na Zakon o tajnosti podataka i Zakon o zaštiti

uzbunjivača. Izdali smo dve analize o pitanjima tajnih podataka i uzbunjivača – sa

preporukama kako da se obezbedi jak i efikasan regulatorni okvir.

UVOD

Zakon o zaštiti uzbunjivača5 stupio je na snagu 4.12.2014, a primenjuje se od 4.6.2015.

godine. Početak primene ovog Zakona vremenski se podudara sa dodelom Bjornson6

nagrade od strane norveške Akademije za književnost i slobodu izražavanja - Edvardu

Snoudenu - "zbog rada na zaštiti privatnosti i kritičkog obelodanjivanja američkog

nadzora nad svojim i drugim gradjanima"; kao i usvajanjem Zakona od strane američkog

Senata kojim se zabranjuje neograničeno prikupljanje podataka o elektronskim

komunikacijama Amerikanaca i reformiše program za nadzor koji je obuhvatao milione

zabeleženih telefonskih razgovora američkih državljana – Akt o slobodi (U.S.A. Freedom

Act)7.

CEAS smatra da Zakon o zaštiti uzbunjivača ne bi trebalo da je prevashodno

antikorupcijski već Zakon koji pre svega obezbeđuje poštovanje onih ljudskih prava i

prava građana, zagarantovih Ustavom Republike Srbije koja se odnose na slobodu

i bezbednost, pravo na mišljenje i izražavanje, pravo na privatnost, zaštitu ličnih

podataka i rad.

Jasno je da je u Srbiji bilo potrebno normativno urediti zaštitu uzbunjivača, na čemu

stručna javnost i pojedine nadležne institucije, pre svega Poverenik za zaštitu

informacija od značaja, insistiraju već godinama. Podsećamo da je Poverenik 2012.

5 Zakon o zaštiti uzbunjivača. „Službeni glasnik RS“ br. 128/2014. dostupno na: 6 The Nobel Prize in Literature 1903 was awarded to Bjørnstjerne Bjørnson "as a tribute to his noble, magnificent and versatile poetry, which has always been distinguished by both the freshness of its inspiration and the rare purity of its spirit" – dostupno na: http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/literature/laureates/1903/ 7 USA Freedom Act, dostupno na: https://www.congress.gov/bill/114th-congress/house-bill/2048

4

godine ponudio Model Zakona o zaštiti uzbunjivača8 Ministarstvu pravde, nakon

višemesečne izrade od strane radne grupe koja je u svom sastavu brojala niz stručnih

lica iz raznih oblasti prava koji nije primećen od strane nadležnih institucija.

Upravo suprotno, 26.12.2013. godine, Ministarstvo pravde objavilo je na svojoj internet

strani svoju „Radnu verziju nacrta Zakona o zaštiti uzbunjivača“ (što nije uobičajena

forma dokumenta za javnu raspravu) i pozvalo zainteresovane da upute sugestije i

komentare tokom „javne rasprave“ koja je trajala do 31.01.2014. godine.

U junu 2014. godine Ministarstvo je objavilo novi, u nedovoljnoj meri izmenjen, sada

samo - Nacrt Zakona o zaštiti uzbunjivača, koji je krajem septembra upućen Vladi na

usvajanje, nakon čega se Nacrt Zakona o uzbunjivačima našao u skupštinskoj proceduri.

Smatramo da je važno na samom početku dati jasne i detaljne smernice za buduće

tumačenje kako predviđenih situacija, tako i „učesnika“ u Zakonu, kako bi sama primena

i eventualni sudski epilozi bili zaštićeni od praznog hoda koji bi omogućile pravne

zaobilaznice.

Tri osnovne smernice morale bi dominirati u zakonskom uređivanju zaštite uzbunjivača

– odmazda kao štetna radnja, nagrada uzbunjivaču kao motiv i pravda, i krivična

odgovornost za nepoštovanje propisanih odredbi za sve učesnike kao suma sumarum.

Uzbunjivaču bi trebalo pružiti zaštitu od povreda njegovog radnog prava, mobinga, od

kršenja svih njegovih ljudskih prava zagarantovanih Ustavom i drugim zakonima. Iako

su sva navedena prava i njihova zaštita regulisani posebnim propisima, Zakon o zaštiti

uzbunjivača trebalo bi da bude jedna objedinjena celina koja će štititi sva ta prava

uporedo. Smatramo da je pogrešno ograničavati normativno uređivanje Zaštite

uzbunjivača na samo one situacije koje nisu propisane nekim drugim Zakonom jer ovde

nije predmet regulacije sama ta radnja već zaštita uzbunjivača – kao Ustavna obaveza.

Smatramo da je veoma važno normirati savesnost kod uzbunjivača – pažnja pri proceni

i naročita informisanost o potencijalnom obaveštavanju ključne su odrednice kako za

odgovornost tako i za sam autoritet Uzbunjivača. Moramo pažljivo birati sredstva kojima

ćemo naterati društvo da budući normativni okvir uzme za ozbiljno.

8 Model Zakona o uzbunjivanju i zaštiti uzbunjivača. 2012. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

5

Isto tako smatramo da kaznena politika u ovoj oblasti mora biti oštra i davati jasno do

znanja da se zaštiti pristupa ozbiljno, da Zakon ne bi dobio karakteristike preporuke.

Kazna je pečat svakog imperativa - ocrtava intenciju i sprovodi nameru, te shodno tome

mislimo da bi se svako kršenje budućeg zakona trebalo podvesti pod krivično delo. Pod

tim podrazumevamo kako lica koja su predmet obaveštavanja tako i lica koja su dužna

sprovoditi zaštitu i naravno – najviše od svih same uzbunjivače, jer ukoliko oni sami nisu

obuhvaćeni kaznenim odredbama – oslobođeni su odgovornosti i time ceo projekat gubi

smisao. Ukoliko sami uzbunjivači ne preuzmu odgovornost – onda je malo verovatno da

će to učiniti ostatak učesnika u ovom pravnom saobraćaju – počev od države pa nadalje.

CEAS smatra da je trebalo uvesti i nagradu za uzbunjivače pod određenim uslovima.

Rezultati istraživanja koji su često pominjani u stručnoj javnosti nam govore da je 2/3

građana za dodelu nagrade uzbunjivaču – što bi uz inkriminisanu zloupotrebu prava –

dalo na značaju celoj ideji uzbunjivanja.

Kako se često čuje od relevantnih predstavnika tela nadležnih za borbu protiv korupcije

- upravo su zakoni ti koji omogućvaju nepravilnosti odnosno korupciju – sa čime se

Centar za evroatlantske studije u potpunosti slaže. Zakon, čija je intencija da se omoguće

propusti je najmoćnije oružje za legalizovanje korupcije. Upravo iz tih razloga uporno

insistiramo na tome da Zakon o zaštiti uzbunjivača bude takav da predstavlja efikasnu

zaštitu uzbunjivačima – a ne samo deklarativni akt koji u suštini nema adekvatnu snagu i

dovoljno efikasne mehanizme da sprovede svoju glavnu namenu. Baš iz tih razloga

smatramo da je model Zakona o uzbunjivanju i zaštiti uzbunjivača koji je na

raspolaganje Vladi Srbije stavila Služba Poverenika za informacije od javnog značaja i

zaštitu podataka o ličnosti – rešenje koje je trebalo biti usvojeno.

Iako je Savet Evrope postojeći Zakon ocenio kao dobar, struka, nevladin sektor i

uzbunjivači se slažu da je on, u uslovima srpskog pravosuđa, trebao biti mnogo oštriji i

precizniji. Mi se slažemo sa njima.

6

OPŠTI POLITIČKI KONTEKST

Iako uzbunjivanje ima širu upotrebu, ono je u Srbiji do sada uglavnom bilo tretirano na

zakonskom nivou u kontekstu borbe protiv korupcije. Glavni razlozi za to su aktivizam

antikorupcijskih organizacija i institucija u Republici Srbiji i globalno, međunarodne

konvencije o borbi protiv korupcije koje je Republika Srbija ratifikovala i međunarodni

monitoring koji prati sprovođenje tih konvencija.

Dakle do stupanja na snagu Zakona o uzbunjivačima njih je trebalo da štiti Zakon o

agenciji za borbu protiv korupcije9, tačnije Pravilnik o zaštiti lica koje prijavi sumnju na

korupciju10, međutim Odlukom Ustavnog suda11 od 26.1.2015, ovaj Pravilnik je

proglašen neustavnim. Kako se vidi iz obrazloženja pomenute Odluke Ustavnog suda

sporno je to što je u članu 56 Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije – bliže

uređenje postupka zaštite uzbunjivača ostavljeno „drugom propisu“ odnosno

podzakonskom aktu koji donosi Direktor Agencije – a ni osnovno uređenje ove zaštite

nije definisano u samom Zakonu. To praktično znači da je sporni Pravilnik donesen bez

zakonskog osnova i kao takav nije u skladu sa Ustavom.

U predhodno opisanoj situaciji uzbunjivači su, do početka primene Zakona o zaštiti

uzbunjivača (5.6.2015) ostali bez faktičke zaštite, povodom čega se u javnosti oglasio i

zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije Vladan Joksimović12. Po njegovim

rečima do tada je na osnovu Pravilnika Agencije postojala kakva-takva zaštita

uzbunjivača. Tatjana Đakonov – uzbunjivač čiji je slučaj dospeo u žižu javnosti - je od

2012. godine ukazivala na malverzacije u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika, na

kraju je dobila otkaz u ovoj ustanovi13 iako joj je 2013. godine Agencija za borbu protiv

korupcije dodelila status uzbunjivača (na osnovu Pravilnika koji je kasnije ocenjen kao

neustavan i ukinut). Aneksom ugovora prvo je premeštena na slabije plaćeno radno

9 Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije., "Službeni glasnik RS" br. 97/2008, 53/2010, 66/2011 - Odluka US RS, 67/2013 - Odluka US RS i 8/2015 - Odluka US RS. Autentično tumačenje - 112/2013-3. Odluka - 112/2013-3. 10 Pravilnik o zaštiti lica koje prijavi sumnju na korupciju. „Službeni glasnik RS“ broj 56/11. 11 Odluka Ustavnog suda. "Službeni glasnik RS" br. 8/2015 od 26.1.2015. godine. 12

Joksimović: Agencija traži način da zaštiti uzbunjivače. 26.11.2014. Blic online. Dostupno na: http://www.blic.rs/Projekat-EU/514443/Joksimovic-Agencija-trazi-nacin-da-zastiti-uzbunjivace 13 Još jedan uzbunjivač dobio otkaz. 8.4.2014. B92. Dostupno na: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=04&dd=08&nav_id=834341

7

mesto, a početkom aprila 2014. uručen joj je i otkaz. U saopštenju iz Zavoda, navodi se

da je Tatjana Đakonov dobila otkaz u skladu sa zakonom o radu i kolektivnim

ugovorom, što poslodavac, kako ističu, može da učini u slučaju kršenja radne

discipline.

Ono što je karakteristično jeste da se novi Zakon neće primenjivati retroaktivno, pa tako

ni početak njegove primene neće doneti pravdu postojećim uzbunjivačima. Takva

odluka, pre svega, nije u skladu sa osnovnim ciljem ovog Zakona – zaštitom ljudskih

prava, pa ni sa onim javno proklamovanim – beskompromisnom borbom protiv

korupcije. Obzirom na reformski proces, obaveze po pregovaračkim poglavljima 23 i 24,

i činjenicom da u Srbiji ne postoji vladavina prava – kao osnovni preduslov za reformu

sistema bezbednosti – ostaje nejasno zašto se u ovom slučaju Zakon ne primenjuje

retroaktivno. Opšti interes, kao uslov za retoaktivnu primenu svakako postoji.

Ministarstvo pravde, u saradnji sa USAID-om (Američka agencija za međunarodni

razvoj) kroz Projekat za reformu pravosuđa i odgovornu vlast sprovodi kampanju „Sad

su uzbunjivači jači“ sa ciljem da se sa novinama novog Zakona upozna što veći broj

građana Srbije.14

U organizaciji Pištaljka, čiji je tim bio u radnoj grupi izrade Zakona, kažu da nisu

prihvaćeni svi njihovi predlozi – i kao najproblematičnije ističu rešenje da su prava

uzbunjivača ograničena ako informacija sadrži tajni podatak.15

I dok su uzbunjivači nepoverljivi prema novom Zakonu, ministar pravde Nikola

Selaković uverava javnost da će uzbunjivači od sada imati apsolutnu zaštitu. 16

ANALIZA I KOMENTARI ZAKONA O ZAŠTITI UZBUNJIVAČA17

Ovim zakonom uređuje se uzbunjivanje, postupak uzbunjivanja, prava uzbunjivača,

obaveza državnih i drugih organa i organizacija i pravnih i fizičkih lica u vezi sa

uzbunjivanjem, kao i druga pitanja od značaja za uzbunjivanje i zaštitu uzbunjivača.

14 Sad su uzbunivači jači, dostupno na : http://www.mpravde.gov.rs/obavestenje/9048/predstavljanje-javne-kampanje-sad-su-uzbunjivaci-jaci.php 15 Objavljen novi nacrt zakona o zaštiti uzbunjivača. 24.6.2014. Portal Pištaljka. Dostupno na: http://pistaljka.rs/home/read/455 16 Uzbunjivači: Posle ovog zakona niko neće prijaviti korupciju. 2.6.2015. N1. Dostupno na: http://rs.n1info.com/a66200/Vesti/Uzbunjivaci-Posle-ovog-zakona-niko-nece-prijaviti-korupciju.html 17

Zakon o zaštiti uzbunjivača. „Službeni glasnik RS“ br. 128/2014

8

Uzbunjivanje može biti unutrašnje, spolјašnje ili uzbunjivanje javnosti.

Unutrašnje uzbunjivanje je otkrivanje informacije poslodavcu.

Spolјašnje uzbunjivanje je otkrivanje informacije ovlašćenom organu.

Uzbunjivanje javnosti je otkrivanje informacije sredstvima javnog informisanja, putem

interneta, na javnim skupovima ili na drugi način kojim se obaveštenje može učiniti

dostupnim javnosti.

Javnost se može uzbuniti, bez prethodnog obaveštavanja poslodavca ili ovlašćenog

organa u slučaju neposredne opasnosti po život, javno zdravlјe, bezbednost, životnu

sredinu, od nastanka štete velikih razmera, odnosno ako postoji neposredna opasnost od

uništenja dokaza.

Iako u našem zakonodavstvu nije praksa da se kaznenim odredbama obuhvataju i

pojedinci u nadležnim državnim organima, mišljenja smo da intencija zakonodavca

opravdava i takvo kažnjavanje i time postiže svoj cilj u potpunosti.

U Radnoj verziji Nacrta zakona o zaštiti uzbunjivača - „uzbunjivanje” je definisano kao

obaveštavanje državnog ili drugog organa i organizacije o ugrožavanju ili povredi javnog

interesa, koje učini uzbunjivač u skladu sa ovim zakonom – pozdravljamo usvajanje

predloga da se bliže definiše povreda javnog interesa - pa je sada, u Zakonu ono

definisano kao otkrivanje informacije o kršenju propisa, kršenju lјudskih prava, vršenju

javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po javno zdravlјe,

bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera.

U stavu 7 člana 2 Zakona: "štetna radnja" je svako činjenje ili nečinjenje u vezi sa

uzbunjivanjem kojim se uzbunjivaču ili licu koje ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač

ugrožava ili povređuje pravo, odnosno kojim se ta lica stavlјaju u nepovolјniji položaj –

obzirom, da je u Zakonu „štetna posledica“ izbačena kao pojam, štetna radnja je trebala

da se veže za još neke radnje koje bi mogle biti predmet uzbunjivanja ili odredbom – i

sve druge štetne radnje koje se u skladu sa ovim Zakonom mogu smatrati štetnim

radnjama – pa bližu regulaciju ostaviti podzakonskim aktima, ali svakako ne zatvarati

definiciju u startu i staviti u Zakonu na znanje da će se povreda ceniti na osnovu svih

okolnosti i da je kategorizacija u skladu sa intencijom, odnosno da je zaštita uzbunjivača

širok i obiman poduhvat, pravno i faktički siguran. U skladu sa tim smatramo da se

9

štetna radnja trebala okarakterisati strožije odnosno nazvati pravim imenom –

odmazdom npr. - kako je to stručna javnost ranije predlagala.

Uspostavljanje ravnoteže intencije zakonodavca sa zakonskom celinom - bila bi značajna

baza za stvaranje sigurnog pravnog okruženja u ovoj oblasti i tako bi ovaj „poduhvat“

imao veći autoritet kod svih učesnika. U vezi sa tim odredbe koje se odnose na same

uzbunjivače morale su se oštrije i kompletnije urediti.

Član 11 Zakona reguliše Zabranu zloupotrebe uzbunjivanja - Zloupotrebu uzbunjivanja

vrši lice koje dostavi obaveštenje za koje je znalo da nije istinito, i kada pored zahteva za

postupanje u vezi sa informacojom kojom se vrši uzbunivanje traži korist za sebe ili

drugo lice. Ovde je jasno da je intencija predlagača bila da propiše dobru veru kao

obavezu uzbunjivača, međutim, obzirom na iskustva u EU, odnosno u zemljama u

okruženju – sam Zakon i kada se donese, obično nema ozbiljnu podršku u sprovođenju,

pa bi poučeni time trebali davati oštrije definicije onih situacija koje nadalje determinišu

sam Zakon, kako bi pokazali nameru i na neki način nametnuli obavezu u kasnijem

sprovođenju Zakona. Iz tih razloga smo smatrali da se definiciji iz člana 3 treba dodati i

Savesnost kao uslov uzbunjivanja: na razuman i očekivan način proverio tvrdnje koje

iznosi ili obaveštenje je dato po saznanju ili nakon izvršene provere podataka, odnosno

dokaza, bez neopravdanog odlaganja. Razuman i očekivan način uvek se može ceniti u

konkretnom slučaju a moglo bi da podrazumeva ustaljene/opšteprihvaćene obrasce

ponašanja u zdravim poslovnim okruženjima. Ostvarivanje koristi i sama namera može

biti komplikovana za dokazivanje, širenje definicije na lične motive doprinelo bi jačanju

poverenja od strane svih kojih se Zakon eventualno tiče.

Nadalje, ako je cilj Zakona zaštita uzbunjivača, deo Zakona koji se konkretno odnosi na

taj cilj trebalo je jasnije urediti. Moramo tačno determinisati pojmove dobre vere, jasne

namere i ostale pojmove koje kategorišu delovanje uzbunjivača, kako bi kasnije, cilj koji

je usmeren ka njihovoj zaštiti bio moguć. Po ranijem Nacrtu Uzbunjivač je imao pravo

na zaštitu (član 5) u skladu sa Nacrtom, ako u dobroj veri dostavi obaveštenje koje se

odnosi na:

1) radnju koja ima obeležja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna

zatvora od 3 godine ili teža kazna, kojom se povređuje ili ugrožava javni interes;

10

2) radnju kojom se izaziva neposredna opasnost po život, zdravlje ili bezbednost ljudi,

opstanak biljnog ili životinjskog sveta, životnu sredinu, kršenje osnovnih ljudskih prava i

sloboda ili štetu velikih razmera, a koja nije zabranjena zakonom ili drugim propisom.

Tada smo istakli da ova odredba odaje konfuzan utisak, jer ako pogledamo da je

uzbunjivač zaposleno lice u javnom ili privatnom sektoru, primetio nepravilnost i ima

nameru da je prijavi – on prvo mora znati da li je to delo inkriminisano u Zakonu i na

koji način, koje su propisane kazne za takvo delo, a dužan je postupati samo u dobroj

veri – što je bio konfuzan deo koji raduje svakog advokata tužene strane – lako je

oborljivo pri odbrani, pa pozdravljamo što je takva definicija izuzeta iz Zakona te sada

uzbunjivač ima pravo na zaštitu (član 5) ukoliko:

1) izvrši uzbunjivanje kod poslodavca, ovlašćenog organa ili javnosti na način propisan

zakonom;

2) otkrije informaciju iz člana 2. tačka 1) ovog zakona (u dalјem tekstu: informacija) u

roku od jedne godine od dana saznanja za izvršenu radnju zbog koje vrši uzbunjivanje, a

najkasnije u roku od deset godina od dana izvršenja te radnje;

3) bi u trenutku uzbunjivanja, na osnovu raspoloživih podataka, u istinitost informacije,

poverovalo lice sa prosečnim znanjem i iskustvom kao i uzbunjivač

Kada govorimo o zaštiti podataka o ličnosti uzbunjivača, u članu 10 stavu 3 ranijeg

Nacrta (Ako je u toku postupka neophodno da se otkrije identitet uzbunjivača, lice

ovlašćeno za prijem obaveštenja dužno je da o tome, pre otkrivanja identiteta, obavesti

uzbunjivača) – postavljalo se pitanje šta ako uzbunjivač ne pristane? Da li je u

mogućnosti da zaustavi postupak u tom momentu? Pod pretpostavkom da jeste,

predlagali smo da ga o tome ga treba informisati prilikom preuzimanja obaveštenja, te

pozdravljamo rešenje u Zakonu koja predviđa da je lice ovlašćeno za prijem informacije

iz člana 2. tačka 1) ovog zakona dužno da prilikom prijema te informacije, obavesti

uzbunjivača da njegov identitet može biti otkriven nadležnom organu, ako bez

otkrivanja identiteta uzbunjivača ne bi bilo moguće postupanje tog organa, kao i da ga

obavesti o merama zaštite učesnika u krivičnom postupku.

U Članu 20 Zakona regulisano je postupanje sa tajnim podacima - Informacija iz člana 2.

tačka 1) ovog zakona može da sadrži tajne podatke.

11

Ako su u informaciji sadržani tajni podaci, uzbunjivač ne može uzbuniti javnost, ako

zakonom nije drugačije određeno – ovakvo rešenje ostavlja prostor evetualnom

zloupotrebom tajnog podatka kao oružjem za stopiranje uzbunjivanja, posebno ako

imamo u vidu činjenicu da se Zakon o tajnosti podataka ne primenjuje u potpunosti od

strane svih organa javne vlasti – što zbog nedostatka neophodnih podzakonskih akata,

što zbog neobučenosti i nezainteresovanosti kadra.

Teoretski svaki dokument kojim se prikriva neko krivično delo mogao da bude

proglašen tajnom i da se time spreči obaveštavanje javnosti i zaštita uzbunjivača.

Pod tajnim podacima iz stava 1. ovog člana smatraju se podaci koji su u skladu sa

propisima o tajnosti podataka već označeni kao tajni. Obzirom da postojeći Zakon o

tajnosti podataka ne odgovara realnom stanju u zemlji, odnosno da nije obavljena

sveobuhvatna revizija ranije proglašene tajnosti podataka – postoji mogućnost da se

tajni podaci mogu objaviti iako je akt inicijalno određen kao poverljiv – što uzbunivač

naravno ne može da zna. Shodno tome, ova odredba je neefikasna i deklarativna. Bez

novog Zakona o tajnosti podataka – i u ovom Zakonu ostaje nerešen problem

obelodanjivanja tajnih podataka.

Kada govorimo o sudskoj zaštiti uzbunjivača, u članu 23 Zakona ona se ostvaruje

podnošenjem tužbe nadležnom sudu, u roku od šest meseci dana saznanja za preduzetu

štetnu radnju, odnosno tri godine od dana od kada je štetna radnja preduzeta – ovako

dugačak rok nije primeren datoj situaciji, jer u roku od šest meseci od dana nastanka

štetne posledice, a u zavisnosti od toga o kakvoj je posledici reč – poslodavac – počinilac

može otkloniti osnovane sumnje ili preduzeti druge radnje koje bi omele nameru

uzbunjivača da prijavi slučaj. Trebalo bi propisati kraći rok i tako podstaći uzbunjivače

da deluju odmah, bez predomišljanja ili prostora za eventualni odustanak, a opet ostaviti

im dovoljno vremena da sa primerenom pažnjom ocene situaciju i postupe u skladu sa

zakonom. Kratak rok daje oštrinu i dozu strogosti propisu – što bi mogla biti jasna

poruka počiniocima da su institucije spremne da se obračunaju sa postojećom

negativnom situacijom, a istovremeno bi ohrabrilo uzbunjivače da istupe.

U prilog ovom zapažanju ide i stav da je postupak hitan – što i jeste u skladu sa

intencijom zakonodavca, pa bi se pun efekat postigao propisivanjem kraćih rokova.

CEAS pozdravlja odredbu da je revizija uvek dozvoljena ali smatra da onda nije u skladu

sa tim da se, kako to predlaže član 28 Zakona - Stranke na prvom ročištu upoznaju sa

12

mogućnošću sporazuma – CEAS smatra da bi ovu odredbu trebalo zaobići i tako pokazati

rešenost da se počinioci strogo kazne – što bi moglo da natera eventualne počionioce na

uzdržavanje od štetnih radnji (ne samo u smislu Zakona nego uopšteno govoreći).

Nadalje, CEAS smatra da je sporan i član 26 stav 2 Zakona - Tužbom iz stava 1. ovog

člana ne može se pobijati zakonitost pojedinačnog akta poslodavca kojim je

rešavano o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog po osnovu rada – ne

slažemo se sa opredeljenjem zakonodavca da se manevar uzbunjivača suzi do te mere da

Zakon poprimi karakteristike preporuke. Smatramo da je ova oblast izuzetno važna za

naše društvo i da njegovoj normativizaciji treba mnogo ozbiljnije pristupiti.

U Članu 27 Zakona predviđena su prava uzbunjivača u posebnim postupcima, odnosno

po tužbi za ocenu zakonitosti pojedinačnog akta poslodavca kojim je rešavano o

pravima, obavezama i odgovornosti uzbunjivača po osnovu rada, po posebnim

propisima, u kojoj uzbunjivač može istaći navod da pojedinači akt poslodavca

predstavlјa štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem i to u samoj tužbi ili na pripremnom

ročištu, a posle toga samo ako podnosilac navoda učini verovatnim da bez svoje

krivice nije mogao da ranije iznese taj navod. – na ovaj način zakonodavac je

pokušao da ublaži kritikovanu odredbu Nacrta po kojoj je radni spor u potpunosti

tretirao povredu pojedinačnog pravnog akta, međutim opet na štetu uzbunivača – tj

stavljajući ga u nepovoljniji položaj nego što je to potrebno. Moglo se Zakonom

predvideti da je povreda ugovora o radu, ili bilo koja povezana radnja – štetna

radnja/odmazda i tretirati je u postupku zaštite uzbunjivača. Uostalom, u tom slučaju

bilo bi lakše poverovati da je zakonodavac imao iskrenu nameru da apsolutno

beskompromisno zaštiti uzbunjivača.

Ranijim Nacrtom regulisano je zastupanje od strane drugih organa - U sudskom

postupku za zaštitu uzbunjivača i povezanog lica, punomoćnik može biti i Poverenik za

informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (u dalјem tekstu: Poverenik),

Zaštitnik građana, pokrajinski ombudsman, ombudsman jedinice lokalne samouprave i

Agencija za borbu protiv korupcije, po pismenom punomoćju – još tada smo postavili

pitanje da li su ove institucije obučene za pružanje advokatskih usluga na Sudu, da li

imaju dovoljan broj zaposlenih za te svrhe, da li i za njih važi advokatska tarifa ili su oni

dužni to činiti pro bono? CEAS stoga pozdravlja što je zastupanje od strane drugih

organa izuzeto iz Zakona.

13

Određivanje privremene mere je dobar preventivni korak u zaštiti prava uzbunjivača, jer

se time, s jedne strane podstiče načelo pretpostavke nevinosti, a s druge strane bolje i

jače štiti uzbunjivač u konkretnom slučaju – što je potuno u skladu sa ranije navedenom

ocenom da samo ravnoteža u zakonu može obezbediti potpunu pravnu sigurnost. U

ranijem Nacrtu (čl 33), je određivanje privremene mere ex officio bilo poprilično

neprimereno – predviđalo je da u toku postupka sud može i po službenoj dužnosti da

odredi privremene mere u skladu sa zakonom koji uređuje izvršenje i obezbeđenje radi

sprečavanja nasilnog postupanja ili radi otklanjanja nenadoknadive štete. Pre svega,

razlozi po kojima se privremena mera određuje ex officio moraju biti mnogo jasnije

određeni. Nenadoknadiva šteta je širok pojam i na kraju krajeva kako se ona ceni – u

svakom slučaju ne u ovom postupku i pod ovim nadležnostima. Nadalje, nasilno

postupanje je krivično delo zbog kog se podnosi krivična prijava i započinje krivični

postupak, tako da se bi se privremena mera u tom slučaju podrazumevala. U Zakonu ex

officio uvođenje privremene mere radi sprečavanja nasilnog postupanja ili radi

otklanjanja nenadoknadive štete zamenjen je manje određenim rešenjem - O predlogu za

određivanje privremene mere sud će odlučiti u roku od osam dana od dana prijema

predloga. Nije navedeno kada i u kom slučaju će sud po službenoj dužnosti odrediti

privremenu meru, što ocenjujemo kao propust. U Zakonu mora biti jasno navedeno u

kom slučaju se postupa po službenoj dužnosti.

Konačno, kaznene odredbe su pečat na zakonu i sumiraju intenciju - njegov ključni

autoritet leži u kazni, posledici kao takvoj i zato je veoma važno, upravo kaznom postići

sve, počev od harmonije pa do jasne namere da se zakon primeni u praksi i da se

uzbunjivačima zaista pruži zaštita – s tim u vezi smatramo da je kaznenim odredbama

Zakona trebalo propisati i krivičnu a ne samo prekršajnu odgovornost za sve učesnike u

Zakonu.

Naime, iako to nije praksa, predlog je da se kazne svi koji imaju bilo kakavu obavezu po

ovom Zakonu. Pod kaznene odredbe treba podvesti i odgovorne pojedince koji su dužni

sprovoditi postupak i poštovati rokove.

Nadalje smatramo da ukoliko uzbunjivači nisu obuhvaćeni kaznenim odredbama –

oslobođeni su odgovornosti i time ceo projekat gubi smisao, jer nosioci ovog projekta

ustvari su uzbunjivači i ako oni ne preuzmu odgovornost – onda je malo verovatno da će

to učiniti ostatak učesnika u ovom pravnom saobraćaju – počev od države pa nadalje.

14

U tom smislu CEAS smatra da je trebalo uvesti i nagradu za uzbunjivače pod određenim

uslovima. Rezultati istraživanja koji su često pominjani u stručnoj javnosti nam govore

da je 2/3 građana za dodelu nagrade uzbunjivaču – što bi uz postojanje adekvatne kazne

– inkriminisano krivično delo – dalo na značaju celoj ideji uzbunjivanja.

PRAVILNIK O PROGRAMU STICANJA POSEBNIH ZNANJA U VEZI SA

ZAŠTITOM UZBUNJIVAČA18

Članom 25 Zakona o zaštiti uzbunivača program sticanja posebnih znanja u vezi sa

zaštitom uzbunjivača propisuje se aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa, te je

u skladu sa ovim donet Pravilnik o programu sticanja posebnih znanja u vezi sa zaštitom

uzbunjivača.

Program ima za cilј da sudije dobiju dodatna teorijska i praktična znanja iz oblasti

uzbunjivanja i zaštite prava uzbunjivača i steknu veštine potrebne za stručno i efikasno

suđenje u postupcima u vezi sa zaštitom uzbunjivača, kao i da dobiju i potrebna stručna

znanja iz drugih oblasti koja će im pomoći da bolјe razumeju pojam uzbunjivanja i štetne

posledice koje trpi uzbunjivač, odnosno lice koje ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač.

Program sadrži tri tematske celine, i to: međunarodni i domaći pravni izvori; osnovni

pojmovi propisani Zakonom o zaštiti uzbunjivača i vrste uzbunjivanja (unutrašnje

uzbunjivanje, spolјašnje uzbunjivanje, uzbunjivanje javnosti) i zaštita uzbunjivača i

naknada štete, odnos Zakona prema prema opštim pravilima parničnog postupka,

primena Zakona u sporovima iz radnih odnosa, kao i kaznene odredbe predviđene

Zakonom.

Tematske celine iz Programa realizuju se u toku jednog radnog dana tako što su

raspoređene u pet časova u trajanju do 60 minuta.

Nakon realizacije tematskih celina obavlјa se praktična vežba kroz simulirani slučaj, radi

primene stečenih znanja.

Ostaje da se vidi koliko će ovaj Program uticati na efikasnost same zaštite uzbunjivača,

posebno u pogledu tematske celine koja se bavi primenom Zakona u sporovima iz

18

Pravilnik o Programu sticanja posebnih znanja u vezi sa zaštitom uzbunjivača. "Službeni glasnik RS" br. 4/2015. Pravilnik je stupio na snagu 24.1.2015.

15

radnih odnosa – što je možda najosetljivije pitanje, obzirom da je radni odnos

uzbunjivača ostao, kako je ranije objašnjeno, prilično nezaštićen.

PREPORUKE

Smatramo da je donošenje harmonizovanog Zakona značajna baza za stvaranje sigurnog

pravnog okruženja u oblasti zaštite uzbunjivača.

CEAS se ne slaže sa ocenom da je Zakon o zaštiti uzbunjivača prevashodno

antikorupcijski, već smatra da je to Zakon koji bi pre svega, trebalo da obezbedi

poštovanje onih ljudskih prava i prava građana, zagarantovih Ustavom Republike Srbije

koja se odnose na slobodu i bezbednost, pravo na mišljenje i izražavanje, pravo na

zaštitu podataka, pravo na rad i sl.

Uzbunjivaču bi trebalo pružiti zaštitu od povreda njegovog radnog prava, mobinga, od

kršenja svih njegovih ljudskih prava zagarantovanih Ustavom i drugim zakonima, i iako

su sva navedena prava i njihova zaštita regulisani posebnim propisima, Zakon o zaštiti

uzbunjivača trebalo bi da bude jedna objedinjena celina koja će štititi sva ta prava

analogno.

Smatramo da su tri osnovne smernice trebale dominirati u uređivanju normativnog

okvira – odmazda kao štetna radnja, nagrada uzbunjivaču kao motiv i pravda, i

krivična odgovornost za nepoštovanje propisanih odredbi za sve učesnike kao suma

sumarum.

Smatramo da je veoma važno normirati savesnost kod uzbunjivača – pažnja pri proceni i

naročita informisanost o potencijalnom obaveštavanju ključne su odrednice kako za

odgovornost tako i za sam autoritet Uzbunjivača. Moramo pažljivo birati sredstva kojima

ćemo naterati Društvo da budući normativni okvir uzme za ozbiljno.

CEAS smatra da je trebalo uvesti i nagradu za uzbunjivače pod određenim uslovima.

Rezultati istraživanja koji su često pominjani u stručnoj javnosti nam govore da je 2/3

građana za dodelu nagrade uzbunjivaču – što bi uz inkriminisanoj zloupotrebi prava–

dalo na značaju celoj ideji uzbunjivanja.

Isto tako smatramo da kaznena politika u ovoj oblasti mora biti oštra i davati jasno do

znanja da se zaštiti pristupa ozbiljno, da normativizacija nije u duhu preporuke. Kazna je

pečat svakog imperativa - ocrtava intenciju i sprovodi nameru, te shodno tome mislimo

16

da bi se svako kršenje budućeg zakona trebalo inkriminisati, odnosno podvesti pod

krivično delo.

Konačno, CEAS podseća da je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu

podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić, 2012 godine ponudio Model Zakona o zaštiti

uzbunjivača Ministarstvu pravde, nakon višemesečne izrade od strane radne grupe koja

je u svom sastavu brojala niz stručnih lica iz raznih oblasti prava, koji CEAS, kao i dobar

deo stručne javnosti ocenjuje kao kompletan, harmonizovan, prilagođen našem društvu

pa samim tim i efikasan.

O CENTRU ZA EVROATLANTSKE STUDIJE

Centar za evroatlantske studije (CEAS) je nezavisna, ateistička, socio-liberalna, političko

istraživačka think-tank organizacija, vođena ideologijom i vrednostima. Osnovana je

2007. godine od strane male grupe kolega istomišljenika koji dele svest o međusobnoj

povezanosti globalnih i regionalnih trendova, orijentacije državne spoljne politike,

reforme sektora bezbednosti i odbrane i tranzicione pravde u Srbiji. Imajući na umu te

ideje, CEAS je osnovan sa sledećim misijama:

- da ubrza proces integracija Srbije u EU i ojača kapacitete Srbije da se suoči sa globalnim

izazovima kroz zajedničko međunarodno delovanje, koje će rezultirati punopravnim i

aktivnim članstvom u EU,

- da ojača saradnju sa NATO i zagovara puno i aktivno članstvo Republike Srbije u

Alijansi,

- da promoviše regionalnu saradnju i podiže javnu svest o njenom značaju

- da nametne snažnu konstrukciju demokratskog nadzora nad sistemom bezbedosti,

- da podrži razvoj mehanizama tranzicione pravde, njeno sprovođenje u Srbiji i

Zapadnom Balkanu, kao i razmenu pozitivnih iskustava, da naglasi važnost mehanizama

tranzicione pravde za uspešnu reformu sektora bezbednosti u post konfliktnim

društvima koja prolaze kroz tranziciju ka demokratiji.

Kako bi ostvario svoju misiju, CEAS targetira kreatore srpske politike i javno mnjenje u

Srbiji, kao i međunarodne organizacije, vlade i druge aktere koji se bave Srbijom i

regionom Zapadnog Balkana, ili temama kojima se i CEAS bavi, kroz promovisanje i

zagovaranje inovativnih, primenjivih i praktičnih politika, usmerenih na:

- održavanje koraka sa trendovima i razvojima u socio- liberalnim studijama i praksom, i

sa jačanjem socio-liberalne demokratije u Srbiji;

- prihvatanje principa primata individualnih nad kolektivnim pravima, uz poštovanje

onih prava koje pojedinci mogu ostvarivati samo kroz zajedničko delovanje;

- jačanje principa sekularne države i promovisanje ateističkog poimanja sveta;

- doprinos podizanju i očuvanju otvorenijeg, slobodnijeg, prosperitetnijeg i

kooperativnijeg internacionalnog poretka, zasnovanog na inteligentnoj globalizaciji i

ravnopravnom održivom razvoju;

Kvalitetnim istraživanjem i posvećenim radom, CEAS generiše tačne i priznate analize

prvenstveno iz oblasti spoljne, bezbednosne i odbrambene politike sa preporukama

baziranim na njihovim suštinskim vrednostima, sa posebnim fokusom na:

- ubrzavanje procesa evropskih integracija Srbije i jačanje njenih kapaciteta da se suoči

sa globalnim izazovima kroz zajedničku internacionalnu akciju, u cilju punopravnog i

aktivnog članstva Srbije u EU;

- jačanje saradnje sa NATO i zagovaranje punopravnog i aktivog članstva Srbije u

Alijansi;

- promociji značaja regionalne saradnje;

- podržavanje razvoja mehanizama tranzicione pravde, njeno sprovođenje u Srbiji i

Zapadnom Balkanu, kao i razmenu pozitivnih iskustava, naglašavanje važnosti

mehanizama tranzicione pravde za uspešnu reformu sektora bezbednosti u post

konfliktnim društvima koja prolaze kroz tranziciju ka demokratiji;

- promovisanje humanitarne i bezbednosne doktrine Odgovornost da se zaštiti koja kaže

da države nose primarnu odgovornost zaštite svojih građana od genocida, ratnih zločina,

zločina protiv čovečnosti i etničkog čišćenja, da međunarodna zajednica ima

odgovornost da pomaže državama u nošenju ove odgovornosti i da bi međunarodna

zajednica trebalo da koristi prikladna diplomatska, humanitarna i druga mirnodopska

sredstva da zaštiti populaciju od ovih zločina ako država u tome ne uspe ili ukoliko je

ona sama izvršilac zločina;

- promovisati politiku otvorene uprave, sa ciljem da se uprava konkretno obaveže da

promoviše transparentnost, jačanje građana, borbu protiv korupcije i koristi nove

tehnologije za jačanje uprave.

CEAS sprovodi svoju misiju kroz različite projekte u okviru 5 stalnih programa:

I Sveobuhvatno praćenje aktuelnih međunarodnih odnosa i spoljne politike Republike

Srbije

II Zagovaranje punopravnog aktivnog članstva Srbije u EU i NATO

III Zagovaranje sveobuhvatne reforme sektora bezbednosti u Srbiji

IV Zagovaranje jačanje energetske bezbednosti u Srbiji

V Liberalizam, ljudska prava, Odgovornost da se zaštiti, Tranziciona pravda i Otvorena

uprava u globalizovanom svetu

CEAS je aktivni član koalicije za REKOM, koja okuplja više od 1.800 organizacija civilnog

društva, pojedinaca iz svih država nastalih raspadom bivše SFRJ. Među njima su i

udruženja roditelja i porodica nestalih osoba, veterana, novinara, predstavnika

manjinskih etničkih zajednica, organizacija za zaštitu ljudskih prava i sl. Koalicija za

REKOM predlaže da vlade (ili države) osnuju REKOM, nezavisnu, međudržavnu

Regionalnu komisiju za utvrđivanje činjenica o svim žrtvama ratnih zločina i drugih

teških kršenja ljudskih prava počinjenih na teritoriji bivše SFRJ u periodu 1991–2001.

Tokom 2012. godine, CEAS je postao i prva organizacija civilnog društva iz regiona

Jugoistočne Evrope primljena kao punopravni član Međunarodne koalicije za

odgovornost da se zaštiti – ICRtoP. Koalicija okuplja nevladine organizacije iz svih

delova sveta radi zajedničkog delovanja na jačanju normativnog konsenzusa oko

doktrine odgovornosti da se zaštiti (Responsibility to Protect, skraćeno: RtoP), u cilju

boljeg razumevanja norme, pritiska na jačanju kapaciteta međunarodne zajednice da

spreči ili zaustavi zločine genocida, ratne zločine, etničko čišćenje i zločine protiv

čovečnosti i mobilizacije nevladinog sektora za zalaganje za akcije spasavanja ljudskih

života u situacijama gde je primenljiva doktrina RtoP. Među istaknutim članovima

Koalicije nalaze se i organizacije poput human Rights Watch i International Crisis Group.

U aprilu 2013. CEAS je postao prva organizacija civilnog društva u Srbiji koja je

pristupila Komisiji Udruženja Privredne komore Srbije za javno-privatno partnerstvo u

sektoru bezbednosti u Srbiji. Komisiju, pored predstavnika privatnog sektora

bezbednosti, sačinjavaju i predstavnici MUP i drugih državnih organa i institucija, koji su

u obavljanju poslova državne uprave, nadležni i za saradnju javnog i privatnog sektora

bezbednosti.

U septembru 2013. godine CEAS je postao i član Sektorskih organizacija civilnog društva

- SEKO, za sektor vladavine prava. Program saradnje sa organizacijama civilnog društva

u oblasti planiranja razvojne pomoći Kancelarije za evropske integracije, posebno

programiranja i praćenja korišćenja Instrumenta za pretpristupnu pomocć za 2011.

predvideo je formiranje konsultativnog mehanizma sa OCD koji kao glavne nosioce

aktivnosti podrazumeva Sektorske organizacije civilnog društva (SEKO). Pod

Sektorskom organizacijom civilnog drustva podrazumeva se konzorcijum organizacija

civilnog društva od najviše tri partnera od kojih je jedna vodeći partner.

U septembru 2014. godine CEAS je postao punopravni član Asocijacije za otvoreno

društvo – PASOS, međunarodne asocijacije ekspertskih nevladinih organizacija (think-

tanks) iz Evrope i Centralne Azije, koja podržava izgradnju i funkcionisanje otvorenog

društva, naročito u vezi sa pitanjima političke i ekonomske tranzicije, demokratizacije i

ljudskih prava, otvaranja privrede i dobrog javnog upravljanja, održivog razvoja i

međunarodne saradnje. PASOS ima 40 punopravnih i 10 pridruženih članova, među

kojima je i prestižni European Council on foreign Relations – ECFR.

CENTAR ZA EVROATLANTSKE STUDIJE

ADRESA: DR DRAGOSLAVA POPOVIĆA 15/II/15

11000 BEOGRAD, SRBIJA

TELEFON/FAX +381 11 323 95 79

WWW.CEAS-SERBIA.ORG

OFFICE@CEAS-SERBIA.ORG