IZ MOSKVE BEZ LJUBAVI - ceas-serbia.org · 3 | IZ MOSKVE BEZ LJUBAVI Nenasilne metode borbe svoju legitimnost crpe iz prirode režima protiv kojih se sprovode, društveno-političkih

Beograd | mart 2019.

CEAS analiza povodom 16 godina od ubistva premijera Vlade Republike Srbije Zorana Đinđića, 20-te godišnjice NATO bombardovanja

Savezne Republike Jugoslavije i 70 godina od osnivanja NATO-a – Kremaljske strukture protiv Đinđićevog sna o Srbiji

IZ MOSKVE BEZ LJUBAVI

1 | IZ MOSKVE BEZ LJUBAVI

Mesec mart je za Srbiju u poslednjih dvadeset godina težak period. To je doba godine kada se secamo NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) 1999. godine, atentata na pokojnog premijera Đinđica 2003. godine i nasilnih događaja na Kosovu 2004. godine. Ove godine u martu smo bili svedoci neprihvatljive radikalizacije protesta #1od5miliona, na koje Centar za evroatlantske studije (CEAS) upozorava i snažno osuđuje.

Način secanja i tumačenja ovih godišnjica i medijskog pokrivanja aktuelnih protesta #1od5miliona su lakmus test za lokalne i međunarodne medije, civilno društvo, akademsku zajednicu, eksperte, stručnjake i međunarodne kreatore politike. Ovo je takođe pokazatelj posvecenosti lokalnih političara ciljevima i interesima kontinuirane demokratizacije Srbije, napretka ka evroatlantskom svetu i rešavanju spora Beograda i Prištine, naime, ciljeva za koje su se pokojni premijer Đinđic, njegovi saradnici i javnost borili za korišcenje nenasilnih metoda.

Nenasilne metode borbe koje su pokojni srpski premijer Zoran Đinđic, ubijen u atentatu 12. marta 2003. godine, i njegovi srpski saradnici s jedne, te srpski Zapadni prijatelji, a pre svega Sjedinjene Američke Države (SAD) sa druge strane, izabrali kao ključni metod pomoci ugnjetenim građanima Srbije da s vlasti počnu da demontiraju krvavi sistem Slobodana Miloševica u periodu 1999-2000. godine, su hvale vredno nasleđe koje ne sme pasti u zaborav.

Deo tog nasleđa, nenasilnih metoda borbe, bio je i poziv svim članovima policije, vojske i bezbednosnih službi da deluju u skladu sa tadašnjim Ustavom i zakonima Savezne Republike Jugoslavije, koji su bar formalno imali elemente civilne kontrole, uprkos saznanjima o prethodno počinjenim užasnim zločinima. Podsecamo da su izmene i dopune Ženevskih konvencija bile deo priručnika koji je imao svaki pripadnik oružanih snaga SRJ.

Herojski pokušaji pokojnog premijera Zorana Đinđica i vecine građana Srbije da sruše s vlasti Slobodana Miloševica, služeci se nenasilnim metodama borbe, su se dešavali u uslovima koje je nemoguce porediti sa onima u kojima se održavaju protesti “Stop krvavim košuljama” (@STOPkrvavim) i “1 od 5 miliona” (#1od5miliona), a koji se organizuju širom Srbije od zime 2018. godine. Protesti su počeli nakon neprihvatljivog i nasilnog incidenta u koji su bili uključeni predstavnici vladajuce koalicije i jedan od opozicionih lidera koji je brutalno pretučen, a pod parolom borbe protiv “široko rasprostranjene kulture nasilja podstaknute od strane Aleksandra Vučica, predsednika Republike Srbije i njegovog režima“. Ove proteste je podržala, ili direktno organizovala široka koalicija malih političkih partija i grupa građana, koje međutim prema aktuelnim istraživanjima javnog mnjenja okvirno nemaju ni oko 20%1 javne podrške.

„Mislim da je veća čast ući u istoriju kao generacija koja je Balkan dovela u epohu prosperiteta i mira, i našu zemlju trajno rešila pitanja

njenog evropskog pripadništva, nego ući u istoriju kao političari koji su pribavili suverenitet ili međunarodno priznanje za svoju državu.”

Dr. Zoran Đinđić, predsednik Vlade Republike Srbije u obraćanju u Skupštini RS, 25. januara 2001. godine

IZ MOSKVE BEZ LJUBAVI | 2

Još važnije, oni se ne mogu posmatrati kao nenasilni pokret zato što ključni govornici na ovim protestima pozivaju aktivne pripadnike sistema bezbednosti da krše Ustav i pozitivno pravo koje propisuje demokratsku kontrolu sistema bezbednosti! Naglašavamo da je aktivnim pripadnicima sistema bezbednosti Srbije zakonom zabranjeno da učestvuju u bilo kakvim političkim aktivnostima.

Još jedna razlika je u tome što je nenasilni pokret koji je svrgnuo s vlasti Miloševica 2000. godine bio žrtva sistemske kampanje dezinformacija organizovane od strane režima, ali nije posegnuo da i sam koristi dezinformacije, a posebno da sprovodi kampanje dezinformacija koje mogu podstaci na nasilje. Ovo nažalost nije slučaj sa pokretom #1od5miliona i njihovim protestima.

Pokojni premijer Đinđic bio je i za života, a nažalost i dalje je, i jedna od najvecih meta sistemskih kampanja dezinformacija. U srpskoj javnosti se svakodnevno može čuti dezinformacija da je on „prizivao NATO bombe”, iako je u intervjuu nemačkom Špiglu eksplicitno izjavio: „Miloševic je trebalo da pokuša da izbegne vojni sukob svim sredstvima.”

U bombardovanju SRJ 1999. godine su, podsetimo, prema metodološki relevantnom popisu, stradale 754 osobe od strane NATO-a – civili, vojnici, policajci i drugi. U NATO napadima poginula je 101 žrtva mlađa od 18 godina: 66 Albanaca, 24 Srba, 9 Roma, 1 Bošnjak i 1 Goranac. Među njima je 64 mlađe od 14 godina: 46 su albanska, 14 srpska i 5 romska deca. Mlađih od 10 godina je 44: 35 albanske i 9 srpske dece. Tom prilikom počinjena je i ogromna materijalna šteta. Tokom marta 2019. godine Srbija ce serijom događaja obeležiti dvadeset godina od tog traumatičnog perioda.

Aktuelni protesti #1od5miliona dešavaju se u vrlo kompleksnom političkom trenutku kada Srbija obeležava 20 godina od NATO bombardovanja i dok pokušava da ostane posvecena mirnim naporima da postigne sporazum sa Kosovom, bili su samo formalno mirni do nelegitimnog upada nekoliko političkih lidera protesta kao što su Dragan Đilas i Boško Obradovic i nekoliko desetina njihovih sledbenika u zgradu Radio televizije Srbije (RTS) sredinom marta 2019. godine. Oni su i pre toga imali elemente podsticanja nasilja jer se organizatori nikada nisu ogradili od serije transparenata koji su pozivali na neustavno delovanje vojske i policije, a zatim i od činjenice da su se protestima, uz patetične formalne ograde o navodnom nepolitičkom učešcu u narodnom protestu, pridružili duboko kompromitovani Vojni sindikat Srbije (VSS) i Policijski sindikat Srbije (PSS). Centar za evroatlantske studije (CEAS) vec godinama opširno izveštava o njihovom nelegalnom i nelegitimnom delovanju koje se dešava naočigled svih.2

Novica Antić, nelegitimni predstavnik Vojnog sindikata Srbije i Vječislav Kalinin, podpredsednik ruskog udruženja veterana vojnih i bezbednosnih službi “Boevo Bratstvo”, novembar 2017. godine

Upad demonstranata u zgradu RTS-a tokom političkog protesta #1od5miliona, 16. marta 2019. godine

Podrška Policijskog sindikata Srbije političkim protestima #1od5miliona, mart 2019. godine


Nenasilne metode borbe svoju legitimnost crpe iz prirode režima protiv kojih se sprovode, društveno-političkih okolnosti i masovnosti. One su i u svojim strategijama, taktikama i onima koji ih vode – nenasilne. Imajuci u vidu gore navedeno, CEAS ocenjuje da protesti koji se održavaju u Srbiji pod nazivom „Stop krvavim košuljama” (@STOPkrvavim) i #1od5miliona, navodno organizovani zbog “nasilne atmosfere u društvu”, odstupaju od koncepta nenasilnih metoda borbe, kakav je bio onaj 1999-2000, iako se tako predstavljaju.

Gore spomenuti sindikati i njihovi navodni zvanični predstavnici ne deluju po zakonima Republike Srbije (RS) i u svojim nastupima javno pozivaju pripadnike sistema bezbednosti da ne poštuju zakone i Ustav – u suštini strukturu demokratske kontrole.Oni pravdaju svoju potrebu da „uzmu stvari u svoje ruke“ sopstvenom arbitrarnom procenom političke situacije u zemlji!

Srbija u 2019, pregovara sa Evropskom unijom o članstvu, ispunila je prvi ciklus Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) sa NATO-om, a u procesu je usaglašavanje drugog ciklusa. U toku su i mnogi drugi pozitivni trendovi o kojima se retko govori, a o čemu smo podsetili na našoj VI Beogradskoj NATO nedelji održanoj u novembru 2018. godine.3 Verovatno najkritičnija okolnost pod kojom se održavaju ovi protesti jeste zaustavljen proces pokušaja postizanja mirnog, multidimenzionog sporazuma Beograda i Prištine i činjenica da mnoge strukture, lokalne i međunarodne, imaju interes da on propadne.

Stoga, netačna procena političke situacije od strane svih ključnih lidera protesta, uključujuci i dva pomenuta sindikata (nelegitimna i legitimna), mora se posmatrati ne samo kao izgovor za pokušaj da se dođe na vlast zloupotrebom strategija i taktika nenasilnih oblika protesta protiv autokratskih i strogo represivnih režima ili diktatura. Vreme njihovog nastanka i činjenica da su svi politički akteri koji ih vode protiv kompromisnog rešenja između Beograda i Prištine, označavajuci ga kao „izdaju”, takođe treba uzeti u obzir.

Novica Antić nelegitimni predstavnik Vojnog sindikata Srbije, izjava data u emisiji Tema jutra na televiziji N1: “Mi srpski vojnici, nikome nikada kroz istoriju nismo dozvoljavali da nas vređa i ponižava pa nećemo ni onome za koga je Murat veći vojskovođa od Cara Lazara, Vojvode Mišića, Bojovića i drugih slavnih srpskih vojskovođa. Ovom svojom izjavom Predsednik Vučić, značajno je urušio svoj već prilično poljuljan ugled i autoritet kod pripadnika Vojske Srbije, jer je između ostalog i one koji ga neposredno obezbeđuju posredno nazvao barabama”, februar 2018. godine

Novica Antić, nelegitimni predstavnik Vojnog sindikata Srbije, “Nikada srpska vojska neće biti uz one koji tlače svoj narod. Nikada ni jedna vlast neće moći da nas upotrebi protiv svog naroda. Mi ne predstavljamo Vojsku Srbije koja treba da bude stranački i politički neutralna, ali predstavljamo svoju porodicu, prijatelje!”, februar 2019. godine

Baneri koji su se često pojavljivali na političkim protestima #1od5miliona i koji pozivaju na neustavno delovanje vojske i policije, “Kosti predaka i veterana su na granici Srbije” i “Ima Srbija većih junaka od Murata”, februar 2019. godine


Zato je indikativno da skoro niko od domacih i stranih medija, a pogotovo Dojče Vele,4 koji mesecima izveštavaju o formalno nenasilnim protestima #1od5miliona do rizičnog i nelegitimnog upada u zgradu javnog medijskog servisa – Radio televizije Srbije (RTS), slučajno ili tendenciozno, nije izveštavao o učešcu u de facto političkim protestima pripadnika sistema bezbednosti Srbije, što je protivzakonito, kao i o mnogobrojnim pro-kremaljskim strukturama i direktnim kremaljskim vezama svih političkih lidera protesta.5

CEAS naglašava, u noci upada u zgradu RTS-a, okupljenim demonstrantima vrlo zapaljivim govorom u kome de facto poziva generale Vojske Srbije da odbijaju naređenja od nadležnih državnih organa, obratio se bivši predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antic, po slovu zakona otpušten iz Vojske Srbije, poznat po svojoj averziji prema demokratskoj kontroli oružanih snaga, anti-imigrantskoj politici, pro-kremaljskim stavovima i vezama, oštroj kritici kompromisnog rešenja između Beograda i Prištine, i sve očitijim političkim ambicijama. CEAS nije uspeo da nađe ni jedan relevantan medijski izveštaj o ovoj, po nama KLJUČNOJ okolnosti iz te noci, a posebno kada se uzme u obzir kompleksnost situacije i najave velikog protesta za 13. april 2019. godine, koji je u svom izuzetno opasnom govoru spomenuo i Novica Antic.

Govoreci o stradanju Srba na Kosovu, u martu 2004. godine, izneo je niz netačnosti, najverovatnije namerno, kako bi podstakao bes protiv međunarodnih struktura koje održavaju mir na Kosovu, a pre svega protiv KFOR-a. On je mogao da se upozna sa pravim podacima, da je samo pročitao Izveštaj Generalnog sekretara UN-a iz aprila 2004. godine. Nakon toga, demonstranti su, redovnim policijskim jedinicama koje su se kretale ka zgradi RTS-a vikali: „Idite na Kosovo!”

Antic je u svom obracanju, između ostalog, zahtevao: raspuštanje Skupštine Republike Srbije; pad Vlade; smenu republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac. Nadalje, zahtevao je da „danas svaki Srbin bude protiv njih i njihove diktature”, a za 13. april 2019. godine (kada je zakazan još jedan opozicioni skup) najavio je „podizanje III srpskog ustanka”! Antic poručuje u ime „srpskih vojnika i srpskih policajaca” da ce njih „obrisati za par dana”. A srpskim generalima poručuje da se „13. aprila ugledaju na kolege u

Novica Antić, nelegitimni predstavnik Vojnog Sindikata Srbije se obraća okupljenim demonstrantima na političkom protestu #1od5miliona ispred zgrade RTS-a, 16. mart 2019. godine

Zastave Vojnog sindikata Srbije na političkim protestima #1od5miliona, februar 2019. godine

“Today in Serbia, which is on the historical turning point, there has to be a responsibility and someone has to take it! The Serbian army has always been and will always be with the people! This must be clear first to those at the head of the army who make important decisions and who must protect the constitutional order, and not the individuals in power who abuse it and who came to that same power in the same way that we had the opportunity to see last night. Generals at this moment have the greatest responsibility for the peace and tranquility of citizens and must not allow to be under any influence.”

Saopštenje Vojnog sindikata Srbije dan nakon upada demonstranata #1od5miliona u zgradu RTS-a, 17. mart 2019. godine70


Francuskoj” gde je navodno „14 generala potpisalo podršku svom narodu”, te je Makronu jedino „preostalo da popusti”.6

Podsecamo da je pre samo par nedelja na protestnom skupu #1od5miliona u Vranju spomenuti Novica Antic flagrantno pozvao na kršenje demokratskog nadzora nad sistemom bezbednosti, izjavivši: „Nikada srpska vojska nece biti uz one koji tlače svoj narod. Nikada nijedna vlast nece moci da nas upotrebi protiv svog naroda. Mi ne predstavljamo Vojsku Srbije koja treba da bude stranački i politički neutralna, ali predstavljamo svoju porodicu, prijatelje!”7 Prema srpskim zakonima, oni ne mogu da učestvuju kao „predstavnici svojih porodica“ u političkim skupovima.

Nedugo nakon provokativnog upada u zgradu RTS-a, Anticev kolega, Veljko Mijailovic, koji je na čelu takođe duboko kompromitovanog Policijskog sindikata Srbije, u intervjuu za portal „Istinomer”,8 kakva ironija, izneo seriju teorija zavera i laži, te de facto takođe pozvao na protivustavno i nezakonito delovanje pripadnika sistema bezbednosti, baš kao i spomenuti Novica Antic. Nažalost, njegove flagrantne ocene ostale su bez adekvatnog novinarskog i uredničkog kritičkog osvrta, uključujuci i stav da policija treba da bude autokefalna i da prisustvo pripadnika spomenutih sindikata na uličnim demonstracijama, sa neskrivenom političkom platformom jeste vid pobune!9

Imajuci u vidu da je učešce VSS i PSS u protestima #1od5miliona obrađeno samo u članku Glasa Amerike,10 u kojem je CEAS citiran, ali koji se ne bavi pravnim osnovama njihovog rada i brojnim kršenjima srpskog zakonodavstva, CEAS poziva sve čitaoce ovog izveštaja da čuju ceo govor od 16. marta 2019. godine, koji je održan ispred zgrade RTS-a, a koji se može naci na sledecem linku: https://www.facebook.com/www.vojnisindikatsrbije.rs/ videos/444863102921294/

Kao i da pročitaju seriju CEAS-ovih saopštenja koja su objavljena u poslednjih nekoliko meseci, upozoravajuci javnost na njihove nezakonite aktivnosti. „Sve više pro-Putinovih tragova na putu anti-vladinih protesta koji se održavaju širom Srbije.”11

Ukratko, CEAS koristi ovu priliku da podseti čitaoce da je sloboda izražavanja garantovana članom 10 Konvencije o ljudskim pravima, ali i da korišcenje ove slobode povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, što je dosledno izraženo u domacem zakonodavstvu, pa tako:12

• Zakon o vojsci u čl. 12. precizira da je Vojska Srbije ideološki, interesno i stranački neutralna,• Jedna od težih povreda disciplinske obaveze prema tom Zakonu (disciplinski prestup) je i

povreda načela nepristrasnosti ili političke neutralnosti i izražavanje i zastupanje političkih uverenja u službi,

• Poseban kolektivni ugovor za državne organe takođe precizira šta se smatra težom povredom radnih obaveza i dužnosti, između ostalog, članstvo u organima političkih stranaka ili izražavanje i zastupanje političkih opredeljenja u obavljanju poslova kod poslodavca,

• Sindikati prema našim propisima ne učestvuju na izborima, niti je to prihvacen model uticaja na politiku i njeno kreiranje.

Učešće Policijskog sindikata Srbije i Vojnog sindikata Srbije na političkim protestima #StopDiktaturi 2016. godine o čijoj nelegitimnosti i nelegalnosti je CEAS ranije pisao i upozoravao, decembar 2016. godine


Osim što ti akteri i strukture, a pre svega Vojni sindikat Srbije i Policijski sindikat Srbije, deluju mimo zakona RS, lažno se predstavljajuci kao žrtve nedemokratskog progona, oni su upravo ti koji smatraju da je general Vladimir Lazarevic, ratni zločinac pravosnažno osuđen u Hagu za zločine počinjene na Kosovu, heroj.13 Oni su ti koji su svima nama pred očima potpisali memorandum o saradnji sa ruskom asocijacijom veterana „Boevo Bratstvo“14 koju predvodi Vjačeslav Kalinin, bliskom notornom Konstantinu Malofejevu i gostuju po ruskoj Dumi.15 I sa aspekta nelegitimnog ruskog uticaja i sa aspekta sistemskih kampanja dezinformacija, bice vrlo korisno pratiti i kako ce oni organizovati, a najavili su,16 predstojecu dvadesetogodišnjicu NATO bombardovanja SRJ, i kako ce izgledati najavljena izložba u ruskoj Dumi koju takođe najavljuju.

Veoma zapaljiva sistemska kampanja dezinformacija Vojnog sindikata Srbije i Antica o imigrantskoj politici Vlade RS, takođe nije našla svoje zasluženo mesto kao velika i važna pojava protiv koje su makar mnogobrojni NVO i portali za istino-merenje i raskrinkavanje morali energičnije reagovati. Osim što iznose netačnosti o fondovima namenjenim povratnicima, a ne migrantima, navodno otetim iz fondova za stambeno zbrinjavanje pripadnika sistema bezbednosti čime spomenuti sindikati antagonizuju odnos pripadnika sistema bezbednosti, ali i drugih građana prema migrantima, portal Lepa Šumadija u kojem se Antic često oglašava ima i tekst, pun netačnosti, o tome ko „dovodi ISIS u Šumadiju.”17

Politika Republike Srbije prema migrantima, a pre svega reagovanje tokom velike izbegličko-migrantske krize 2015. godine, prilikom koje je Srbija proširila i obim saradnje sa NATO-om, hvale je vredna i pored nekih propusta. Ona je značajno doprinela da se Srbija posmatra i kroz ono što se u njoj sada dešava, a ne samo kroz optiku devedesetih, a i u svetlu nedavnog terorističkog napada na Novom Zelandu i okolnostima o poseti počinioca regionu Zapadnog Balkana, mora se, takođe, imati u vidu.

Povodom bezbednosno vrlo provokativnih nedavnih dešavanja na demonstracijama, saopštenjem se oglasio i nereprezentativni Policijski sindikat Srbije, takođe učesnik u protestima, neosnovanom tvrdnjom: „Izlazeci van okvira svojih nadležnosti Stefanovic (ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije) svojim naređenjem doveo je u životnu opasnost građane i same policajce.”

Podsecamo, saglasno ustavnom i zakonskom okviru Republike Srbije, pripadnici policije i pripadnici vojske svoje poslove moraju obavljati efikasno, profesionalno, nepristrasno i depolitizovano i shodno odredbama Zakona o policiji. Policijskim poslovima „pruža se podrška vladavini prava i obezbeđuje ostvarivanje Ustavom i zakonom utvrđenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda…”. CEAS je pri stanovištu da su policijske akcije preduzete tokom noci nelegitimnog upada u zgradu RTS-a sprovedene u skladu sa zakonima i standardnim procedurama.

Demonstracije koje se ovih meseci dešavaju i u nekim drugim gradovima regiona i sveta, neretko se brzopleto porede, iako su često vrlo različite po ciljevima i metodama, ali i političkim vrednostima i zahtevima i onih koji ih organizuju i onih potiv kojih se organizuju. Postoji čak i krovni opis „Balkansko prolece“. Smatramo da su ove koje se odvijaju u Srbiji od zime 2018. naovamo vrlo posebne i da zaslužuju posebnu pažnju - koja mora izaci iz okvira opštih mesta poput „pro-desno orijentisani Obraz18 i autoritarna vlast Aleksandra Vučica.”

Novica Antić (nelegitimni predstavnik Vojnog sindikata Srbije) i Vječislav Kalinin (podpredsednik ruskog udruženja veterana vojnih i bezbednosnih službi “Boevo Bratstvo”) , poseta delegacije Vojnog sindikata Srbije Moskvi, januar 2019. godine


„CNN efekat” brzopletog proglašavanja pobede demokratije posle čuvenih petooktobarskih dešavanja 2000. godine u Srbiji, kada je Miloševic priznao izborni poraz, nije pomogao. Bio je to tek prvi korak grupe ljudi koji su formalno došli na vlast u kojoj je suštinsku vlast i dalje imala Miloševiceva hunta. Ona koja je ubila i premijera Đinđica u atentatu 12. marta 2003. godine.19 Ona koja u Srbiji 2019. još uvek možda nije skroz demontirana.

Ovo je u slučaju Srbije, zbog teškog ratnozločinačkog nasleđa s kojim se tek trebalo obračunati, imalo još štetnije efekte nego u slučajevima slične medijsko-političke brzopletosti posle prvih pobeda na dugim i neizvesnim putovanjima ka demokratizaciji u Ukrajini, Gruziji i u slučaju „arapskog proleca”.

Mnogi građani Srbije verovatno nisu znali za sve zločine Miloševicevih formalno regularnih, a u suštini duboko neregularnih, huntaških snaga sistema bezbednosti, te paravojnih i parapolicijskih struktura, protiv Bošnjaka, Hrvata i Albanaca u ratovima devedesetih. I zato u zaborav ne sme pasti ni to koliko je ta istorijska odluka, da se Miloševicev sistem demontira nenasilno, ta hrabrost dela srpskog rukovodstva oličenog u pokojnom premijeru, strankama i građanima koji su ga pratili, u stvari koštala života premijera Đinđica, a nade za bržu demokratsku konsolidaciju svih ostalih koji žele da u Srbiji vlada pravo, koje podrazumeva i demokratsku kontrolu sistema bezbednosti, i da Srbija bude što dublje integrisana u strukture političkog Zapada.

Mnogo je bila, i još uvek je opasna, radost ruskih struktura i njihovih lokalnih partnera što je u atentatu koji su sproveli aktivni pripadnici srpskih snaga bezbednosti uklonjen motor srpske demokratizacije i iskoraka ka Zapadu – premijer Đinđic. Novinar ruske zvanične medijske kuce je, javno, atentat na pokojnog premijera opravdao time da je „on to i zaslužio.”20

I pre, ali nažalost i posle atentata, sve drugo je došlo na red pre reforme sistema bezbednosti21 u kome je ostalo toliko počinioca ratnih zločina: poreska reforma, privatizacija, bankarska konsolidacija, priča o lustraciji, sve….

Jedini proces koji je suštinski reformisao sistem bezbednosti bio je vođen, utemeljenom, ali surovom i riskantnom politikom uslovljavanja Zapadne međunarodne zajednice da država isporuči nadležnom međunarodnom sudu, osnovanom odlukom Saveta bezbednosti (SB) UN iz 1993. godine optužene za ratne zločine – Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju – čuvenom Hagu.22 Ne treba zaboraviti da je to neretko značilo isporučiti ih po odlukama donošenim u kontroverznom lokalnom pravnom okviru, te uz veliki politički otpor i delova novog sistema i naravno ogromne opstrukcije velikih delova Miloševicevog aparata koji je ostao u novom sistemu. Optuženi su u najvecem broju slučajeva imali aktivne visoke republičke ili savezne funkcije, kako u administraciji, tako i u vojsci, policiji i obaveštajnim službama RS i SRJ.

Ovo je jedinstvena istorijska okolnost u kojoj je radio pokojni premijer Đinđic, njegovi saradnici i sledbenici. Zvanična Moskva, u poslednjih par godina aktivnom kampanjom dezinformacija diskvalifikuje sve presude Haga, relativizuje mogucnost nastavka suđenja pred drugim sudovima. CEAS vec godinama upozorava da Kremlj u suštini za saradnju sa delovima sistema nudi nekažnjivost za ratne zločine, što je jedan od načina na koji ostvaruje svoje cijeve kroz nepročišcene sisteme bezbednosti u regionu pa i u Srbiji.23

Pravosnažnim presudama nadležnih sudova u Srbiji osuđeni za ubistvo prvog demokratskog premijera Srbije upravo su ljudi iz sistema bezbednosti koji su se borili protiv saradnje sa Hagom, dakle protiv suočavanja i odgovornosti za počinjene zločine.24 Oni u tom svom nastojanju nisu prezali ni od oružane pobune još 2001. godine. Pobunu Jedinice za specijalne operacije Resora

Baneri koji su se često pojavljivali na protestima #1od5miliona i koji pozivaju na neustavno delovanje vojske i policije: “Zaustavite izdaju! Branite Ustav! Stanite uz narod!”, objavio Sputnjik Srbija, decembar 2018. godine


državne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije (JSO)25 tada su jedva smirili, ali nažalost ne i sasekli, jer za to nisu imali političke snage ni mehanizama, premijerovi najbliži saradnici.

Proces reforme sistema bezbednosti, a pre svega njegovog čišcenja od potencijalnih počinioca ratnih zločina i pučističkog delovanja, svuda u regionu Zapadnog Balkana, a pre svega u Srbiji, na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, nužni je deo bilo kakvog mirnog pristupa suštinskoj normalizaciji i odnosa sa Kosovom, za koje se i pokojni premijer Đinđic zalagao.

Ne treba zaboraviti da je vlada pokojnog premijera 2001. godine nelegitimnu i nelegalnu pobunu takozvane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPMB) na jugu Srbije smirila na demokratski hvale vredan način, bez prekomerne upotrebe sile, upravo u saradnji sa NATO-om.26

Nažalost, 2019. godine Srbija se još ne može uvrstiti u red zemalja sa jakom demokratskom kontrolom sistema bezbednosti,27 iako se ponovo nalazi pred teškim istorijskim odlukama i novim naletom politike uslovljavanja. Ona ovog puta dolazi najpre od Nemačke, koja od Srbije formalno očekuje da zarad navodnog nastavka evropskih integracija prekrši osnovne principe demokratije i vladavine prava, te da donese odluke o novoj formi odnosa s Kosovom, koje možda nemaju vecinsku podršku.28

Stiče se utisak da su SAD, a i NATO, još jednom iskrenije naklonjene demokratizaciji Srbije i da bolje razumeju sve okolnosti u kojima se Srbija, region Zapadnog Balkana i svet nalaze. Ovo podrazumeva i priznanje za teške reforme koje je Srbija kako tako ovih godina sprovela, ali i sve bezbednosne implikacije opstrukcije dijaloga Beograda i Prištine, koje Priština bez validnih argumenata sprovodi.29

Godinu iza nas obeležile su mnogobrojne pojave koje nesumnjivo ukazuju da Kremlju, i njegovim neformalnim strukturama koje operišu u Srbiji, kao i njihovim simpatizerima i saradnicima u Srbiji, itekako nije u interesu da Beograd i Priština postignu sveobuhvatni multidimenzioni sporazum o normalizaciji odnosa, koji Srbiju ne bi ostavio kao potpuno poraženu u tim pregovorima, i tako je i zadržao na putu evropskih integracija i jače saradnje sa NATO. Ovo30 je, inače, okvir politike za normalizaciju odnosa sa Kosovom za koji se zalaže državno rukovodstvo Srbije, a koji CEAS u potpunosti podržava.31

Jedan od mnogobrojnih tekstova srpske redakcije Sputnjik @rs_sputnik u kojoj se dovode u pitanje presude haškog tribunala i time se verovatno šalje poruka nekažnjenim počiniocima da će ih Kremlj štititi od nastavka suđenja za ratne zločine koji su obaveza Srbije u procesu EU integracija, novembar 2017. godine

Pobuna Jedinica za specijalne operacije Resora državne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, novembar 2001. godine

Aleksandar Čepurin, Ambasador Ruske Federacije u Srbiji, još jedan primer dezinformacija #disinfo,izjava za Sputnjik Srbija @rs_sputnik: “Pregovori za ulazak Srbije u EU se vode već mnogo godina. Sa ulaskom u EU mnogi ovde vezuju bogatiji život. Što nije tačno.”, septembar 2018. godine


CEAS je u poslednjih par meseci više puta upozoravao na okolnosti koje nam daju za pravo da sumnjamo da su kremaljske strukture, sa svojim pristalicama u Srbiji, ušle u fazu sprovođenja aktivnih mera protiv demokratskog nadzora nad sistemom bezbednosti u Srbiji, koje mogu imati katastrofalne regionalne i globalne posledice, a ne samo sprečavanje postizanja preko potrebnog sporazuma sa Kosovom, koji ce u obzir uzeti i legitimne interese Srbije i nove geopolitičke okolnosti. CEAS poziva lokalne i međunarodne aktere da u tom pogledu posebno prate aktivnosti Ane Filimonove, istoričarke iz Rusije i stručnjaka za Balkan, do nedavno glavnog urednika Fonda za stratešku kulturu u Srbiji.

CEAS posebno poziva zainteresovanu javnost da obrati pažnju na delovanje tri osobe: Danice Grujičic (formalo ne učestvuje u protestima) profesorke Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja dve godine nesputano vodi kampanju dezinformacija o nepostojecoj epidemiji raka u Srbiji izazvanoj navodnom upotrebom municije sa osiromašenim uranijumom tokom NATO bombardovanja i to uz veliku medijsku podršku pre svega dnevnih novina Večernje novosti32 i beogradske redakcije Sputnjika,33 odnedavno u saradnji i sa takozvanom Ruskom humanitarnom misijom;34 Mlađana Đorđevica iz Saveza za Srbiju,35 opozicione političke grupacije koja stoji iza uličnih demonstracija #1od5miliona,36 bliskog saradnika spomenutog Dragana Đilasa, ali i kremaljskog RISI-ja, na čijem čelu je donedavno bio Leonid Petrovich Rešetnjikov nekadašnji general-potpukovnik ruske spoljnoobaveštajne službe, i drugih iz kremaljskog establišmenta, uključujuci i Rusku pravoslavnu crkvu; i vec spomenutog Novicu Antica, nelegitimnog predstavnika asocijacije aktivnih pripadnika Vojske Srbije,37 koja svojim aktivnostima krši Ustav i zakone RS.38

Svi gore spomenuti, kao uostalom i svi politički lideri protesta #1od5miliona, su vrlo zastupljeni na javnoj sceni i svi se oštro protive bilo kakvom mirnom kompromisu Srbije i Kosova, unapred ga nazivajuci izdajom i kršenjem Ustava, što naravno nije tačno, jer se pretpostavlja da bi bilo kakav predlog sporazuma, kao i u nedavnom rešavanju spora između Grčke i Severne Makedonije, imao skupštinsku ili drugu formu demokratske verifikacije. Oni, kao i vecina drugih „lidera” spomenutih protesta imaju i sličnu ideološku pro-kremaljsko, socijalno-narodnjačku orijentaciju, imaju jake veze sa Kremljom, anti-imigraciono su orijentisani i ne prezaju od sistemske kampanje dezinformacija u svom javnom delovanju.

Nažalost, ne iznenađuje da „Ugovor sa narodom“ koji su ponudili javnosti politički lideri Saveza za Srbiju, a koji su de facto organizatori protesta, uopšte ne spominje evropske integracije kao način demokratizacije društva.39 Čudno, ili ne, samo nasilni elementi, ova okolnost o političkoj prirodi protesta se skoro uopšte ne spominje u inače širokom medijskom izveštavanju o skupovima.

Tipičan primer kampanje dezinformacija #disinfo o NATO-u @NATO, Danica Grujičić, intervju za Sputnjik Srbija @rs_sputnik, “Na sud Klintona i Blera — uživali su prateći ubijanje srpske dece”, oktobar 2017. godine

Tipičan primer kampanje dezinformacija #disinfo o NATO-u @NATO, Tekst objavljen na Sputnjik Srbija @rs_sputnik, “Jeziv bilans: Srbija je ubijana sa 170 atomskih bombi Hirošime”, mart 2018. godine


O Mlađanu Đorđevicu, bliskom saradniku jednog od vođa protesta #1od5miliona, a možda i finansijeru Dragana Đilasa, njegovim vezama sa Ruskom pravoslavnom crkvom, porodicom Medvedev, posetama ilegalno anektiranom Krimu i istočnoj Ukrajini, vezama sa Srpskom pravoslavnom crkvom i delovanjem protiv ostvarivanja crnogorske nezavisnosti, te kontroverznom koordiniranju Srba u regionu, CEAS je intenzivno pisao u svom izveštaju o jačanju ruske meke moci u Srbiji – Širom zatvorenih očiju.40

U svojstvu direktora organizacije “Naša Srbija”, povodom potpisivanja sporazuma o saradnji sa sveruskom društvenom organizacijom “Skupština naroda Rusije”, Đorđevic, veoma blizak opozicionom političaru Draganu Đilasu, rekao je sledece: „Evropska unija uslovljava članstvo u EU tako što postavlja zahteve koji su neprihvatljivi za Srbiju, kao što je priznavanje lažne države Kosova, dok države članice EU i NATO vrše pritisak na našu zemlju da uvede sankcije Rusiji. Ovi zahtevi su za nas neprihvatljivi i zato Rusija, uz podršku mnogih istočnih zemalja, čiji su predstavnici danas prisutni, ostaje jedini izvor podrške Srbiji u njenim pokušajima da zaštiti svoj teritorijalni i još važniji duhovni integritet.”41

I spomenuti organizatori višenedeljnih protesta #1od5miliona, započetih pod sloganom „stop krvavim košuljama” (@STOPkrvavim), čiji je jedan od glavnih političkih ciljeva, stiče se utisak, opstrukcija pokušaja da se što pre dođe do mirnog kompromisnog sporazuma Beograda i Prištine i po cenu eskalacije nasilja, su takođe obeležili godišnjicu premijerovog ubistva pokušavajuci da profitiraju navodno baštineci njegovo nasleđe.42 Jedan od glavnih organizatora protesta, njegovo najistaknutije lice, duboko kompromitovani glumac Sergej Trifunovic javno veliča „ratovanje” na Kosovu jednog od aktera pravosnažno osuđenih za ubistvo premijera Đinđica – Milorada Ulemeka Legije.43

Podsetimo, tokom sukoba na Kosovu, srpske snage pobile su oko 8000 albanskih civila, oko 1400 pre početka NATO bombardovanja SRJ.44

Sergej Trifunovic, jedan od lidera protesta navodno protiv nasilja u Srbiji, 2019. godine doslovno tvrdi: „Legija je ratovao. Na Kosovu, protiv OVK. Nije tukao Srbe na ulicama. Ponekad kad se napije, šamarao je po klubovima i skidao mindjuše. Ali to su dijametralno različite stvari.45

Mlađan Đorđević, jedan od funkcionera opozicionog Saveza za Srbiju, jedan od lidera protesta #1od5miliona i osnivač organizacije “Naša Srbija” u Moskvi sa predsednicom Fonda socijalnih i kulturnih inicijativa i suprugom Premijera Ruske Federacije Svetlanom Medvedevom, novembar 2017. godine

Mlađan Đorđević, jedan od funkcionera opozicionog Saveza za Srbiju, jedan od lidera političkih protesta #1od5miliona i osnivač organizacije “Naša Srbija” i Leonid Petrovič Rešetnjikov (nekadašnji direktor RISI-ja i nekadašnji general-potpukovnik ruske spoljnobaveštajne službe), Potpisivanje ugovora o saradnji između “Naša Srbija” i RISI, oktobar 2013. godine

Milorad Ulemek Legija (osuđen za organizovanje ubistva premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. kaznom zatvora od 40 godina; prvostepeno oslobođen optužbi za oružanu pobunu Jedinice za specijalne operacije JSO) i Zvezdan Jovanović (osuđen za neposredno izvršenje atentata na premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine uz kaznu zatvora od 40 gdina; prvostepeno oslobođen optužbi za oružanu pobunu Jedinice za specijalne operacije JSO)


Sve gore spomenuto bojimo se, a posle nelegitimnog upada demonstranata u zgradu RTS-a i drugih provokativnih akcija koje su se odvijale tokom vikenda, sredinom marta 2019. godine, još smo ubeđeniji, može dovesti do incidenata koji se mogu oteti kontroli. Posledice mogu biti višeznačne, sve do toga da se uruše i veliki pomaci koje je Srbija napravila da bar saradnju s Hagom privede kraju, te zaustavi ionako spor proces suđenja za ratne zločine pred domacim sudovima. Ponovo ističemo, činjenice o svim pozitivnim trendovima koji se dešavaju u Srbiji, poput prošlogodišnjih promena na čelu Vojske Srbije,46 ionako još uvek sporo nalaze svoj put do zapadnih donosioca odluka, komentatora, analitičara prilika u regionu i medija. Zašto se to dodatno otežava i kome je to u interesu?

Opisane strukture svojim sistemski plasiranim dezinformacijama o dešavanjima devedesetih, u kojima se zločini nad kosovskim Albancima na primer nikada ne spominju, baš kao što ih i kremaljski zvaničnici nikada ne spominju kada šire dezinformacije o uzrocima i povodima NATO bombardovanja SRJ,47 te podrškom onima iz sistema bezbednosti koji glorifikuju osuđene ratne zločince i mimo zakona Srbije učestvuju u protestima „protiv nasilja” pozivajuci „vojsku i policiju da uzmu stvar u svoje ruke”, kako to rade lideri dva spomenuta sindikata, u stvari legitimišu sada vec alarmantno odsustvo podrške tranzicionoj pravdi na Kosovu i jačanju demokratskog nadzora nad sistemom bezbednosti.

Kome tačno bi odgovarao ovakav razvoj događaja u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana? Vladi Srbije, EU i NATO zemljama članicama, koje pokušavaju da dođu do multidimenzionog mirnog demokratski podržanog sporazuma između Beograda i Prištine, zasigurno ne.

CEAS posebno upozorava da je spomenuta Grujičic, koja je svoju anti-NATO kampanju zasnovanu na lažima i širenju panike umesto na činjenicama, započela još pre par godina u Herceg Novom u Crnoj Gori, kada se ta država spremala za početak javne kampanje za ulazak u NATO, uz veliku medijsku podršku pro- kremaljskog portala IN4S.48

Grujičic je skoro neometano sistemski dve godine dezinformisala javnost Srbije o navodnoj epidemiji raka u Srbiji, navodno nastalu zbog upotrebe osiromašenog uranijuma tokom NATO bombardovanja. CEAS direktorka Jelena Milic je tokom gostovanja u emisiji sa Danicom Grujičic iznela neoborive dokaze o njenoj umešanosti u antivaksersku kampanju, koju je Grujičic uz pomoc

Sergej Trifunović, učesnik protesta #1od5miliona, lider Pokreta slobodnih građana Srbije o Miloradu Ulemeku Legiji: “Legija je ratovao. Na Kosovu, protiv OVK. Nije tukao Srbe na ulicama. Ponekad kad se napije, šamarao je po klubovima i skidao minđuše. Ali to su dijametralno različite stvari.”, Twitter, decembar 2018. godine

Milorad Dodik, predsedavajuci i srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, odlikovao je u Banja Luci deputata ruske Državne dume Pavela Sargejeviča Dorohina ordenom zastave Republike Srpske sa srebrnim vencem, novembar 2018. godine51

U nedostatku argumenata Danica Grujičić napušta studio TV Happy (nacionalna frekvencija) nakon što je direktorka CEAS-a Jelena Milić ukazala na njeno učešće u antivakserskoj kampanji zasnovanoj na širenju najgore vrste #disinfo – uslovljavanju Srbije da prizna Kosovo, april 2018. godine


naklonjenih medija pokušavala da sakrije. Podsecamo, stvarna epidemija malih boginja u Srbiji odnela je 15 života. Nažalost, mnogobrojne platforme koje se bave dezinformacijama nisu se bavile ovom velikom sistemskom kampanjom.

Naime, na javnom skupu organizovanom na Fakultetu političkih nauka u martu 2017. godine,49 Grujičic je, pored ostalih dezinformacija, kao što je ta da je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) eksponent američke vojne odbrambene industrije, izjavila: „Ako za našu decu prave oni koji ce dati svojoj deci to je to. I zato svi treba da izađemo na ulicu. Jednoga dana da se organizujemo. Ja cu prva izaci na ulicu. Torlak50 se mora spasiti, to je strateška stvar. Pretpostavimo da je sve super i da je kvalitetna vakcina, neceš da priznaš Kosovo, ne dam ti vakcinu za dete. Nek ti se razbole deca.”

CEAS je o aktivnostima Grujičicke, kao i drugih koji su skoro sasvim neometano, bez organizovane javne reakcije, čak ni NVO i portala koji se bore protiv dezinformacija, zatrovali javnost Srbije sistemskom kampanjom dezinformacija o navodnim fatalnim posledicama NATO bombardovanja SRJ, koje opisuju kao „ekocid”, a same namere NATO-a kao „genocidne” intenzivno pisao u svom izveštaju iz jula 2017. godine Primarni insitikt – Za više NATO-a na Zapadnom Balkanu.51

Grujičickina najnovija start up akcija čija se promocija dešava ovih dana – osnivanje fondacije „Zajedno za mlade”,52 je verovatno samo još jedna platforma za neostvarene političke ambicije, posle propale predsedničke kampanje53 u kojoj je učestvovala 2012. godine, te kampanje „Za zdravu Srbiju” i sličnih. Sve ih karakteriše ideologija slična onoj koju promoviše Sergej Baburin, lider nacionalno-konzervativne partije Ruski svenarodni savez, a mnoge njihove aktivnosti su realizovane u javnim objektima svih poreskih obveznika Srbije, pre svega pedagoškim i medicinskim. Iako je duboko kompromitovana učešcem u anti-vakserskoj kampanji54 koja je u Srbiji uistinu odnela 15 života zbog stvarne epidemije malih boginja,55 Grujičicka je nedavno izabrana među deset naj žena Srbije u anketi jednog od izdanja velike medijske kuce Ringier Axel Springer – Blic Žena, a sam list Blic ju je uvrstio i među sto najmocnijih žena Srbije, protiv čega se CEAS do sada neuspešno bori zahtevajuci od Blica da skine ime Jelene Milic, direktorke CEAS-a sa navedene liste.56

Ovo ističemo posebno zato što je javnost Srbije za najnoviju Grujičickinu organizaciju u stvari saznala kada je u Srbiju, indikativno, samo par dana pošto je kosovska vlada odlučila da uvede takse na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, posetila delegacija navodne Ruske humanitarne misije.57 U delegaciji su bili: Pavel Sergejevič Dorohin - poslanik Dume, predsednik Komiteta Rusije za zaštitu generala Mladica, zamenik predsednika ruske Komunističke partije i autor knjige “Poslednja bitka” o generalu Ratku Mladicu; Valerij Viktorovič Ivanov – predsednik parlamentarne grupe za saradnju sa Srbijom; Jevgenij Primakov – ruski novinar, deputat državne Dume i direktor „Ruske humanitarne misije“ i Mihail Bondar – rukovodilac Ruske humanitarne misije za Balkan.58

Danica Grujičić, jedan od mnogih plakata najava njenih “predavanja” punih dezinformacija #disinfo održanim u javnim ustanovama širom Srbije, naziv predavanja: “Užasne posledice NATO @NATO bombardovanja”, decembar 2017. godine

“Ako za našu decu prave oni koji će dati svojoj deci to je to. I zato svi treba da izađemo na ulicu. Jednoga dana da se organizujemo. Ja ću prva izaći na ulicu. Torlak se mora spasiti, to je strateška stvar. Pretpostavimo da je sve super i da je kvalitetna vakcina, nećeš da priznaš Kosovo, ne dam ti vakcinu za dete. Nek ti se razbole deca.“ Danica Grujičić i Mirjana Bobić Mojsilović na tribini “Dve žene na razne teme” u organizaciji Studentskog parlamenta i uz inicijativu pokreta mladih „Zdravo“ održane na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, izjava Danice Grujičić na tribini, 30. mart 2017. godine


U dramatičnom obracanju javnosti, član delegacije Pavel Sergejevič Dorohin, poslanik ruske Dume, je za srpske medije tada doslovno rekao: „Planiram da do Nove godine odem na sever Kosova da vidim kako je prošla naša isporuka, da li je stigla na cilj. Ako nam ne dozvole da isporučimo lekove, onda ce izazvati bes međunarodne zajednice, koja ce ih proglasiti ljudožderima.”

CEAS posebno naglašava da je Grujičic, pošto je navodno bila sprečena da se lično pojavi, pripadnicima delegacije uputila pozdravno pismo,59 a da su pripadnici delegacije izjavili da ce isporuka lekova biti organizovana u saradnji sa fondacijom „Zajedno za mlade” Danice Grujičic! Little green men anyone?

Jevgenij Primakov Jr., bio je jedan od mnogih ruskih govornika na nekoliko događaja/ programa povodom 20-te godišnjice početka NATO bombardovanja SRJ, među kojima je bila i konferencija Fondacije Beogradski strateški dijalog. CEAS ce u svom predstojecem izveštaju sveobuhvatno pokriti srpsko izdanje Sputnjika, koji je skoro preuzeo komemoraciju čitave godišnjice količinom organizovanih i objavljenih događaja i tekstova. U trenutku objavljivanja ove analize, Sputnjik Srbija sprovodi 78-dnevni „specijalni program“, koji vec sadrži dosta dezinformacija o bombardovanju i okolnostima koje su mu prethodile.60

CEAS sa posebnom zabrinutošcu konstatuje dvogodišnje odsustvo jačeg institucionalnog, stručnog, političkog, medijskog i analitičarsko-aktivističkog reagovanja, na ovo po nama vrlo opasano delovanje, koje se uopšte ni ne krije. Dapače, lokalna izdanja velikih međunarodnih korporacija, poput Ringier Axel Springer, poput dnevnog lista Blic i časopisa Blic Žena ovakvo delovanje nagrađuju,61 pa je Grujičic u martu 2019. godine uvrštena na njihovu listu „10 naj žena Srbije.”

Imajuci sve gore navedeno u vidu s jedne strane, te vrlo složenu političko – bezbednosnu situaciju i u užoj Srbiji i na Kosovu,62 a sve u strahu da ne dođe do provokacija koje bi mogle da se otmu kontroli i ugroze komunikaciju i poverenje nadležnih državnih organa RS i KFOR-a pre svega, CEAS smatra da organizacije civilnog društva u okviru Nacionalnog konventa63 o Evropskoj uniji i Berlinskog procesa,64 kao i druge NVO, te portali koji se bave merenjem istine, raskrinkavanjem i borbom protiv dezinformacija, mnogi istraživački („istraživački“) novinari, kao i vlade zemalja članica EU i NATO, morale bi mnogo više pažnje obratiti na pro-ruske veze onih koji demonstriraju gradovima Srbije ili šire opasne kampanje dezinformacija.

U svetlu najnovijih dešavanja, od upada u zgradu RTS-a nadalje, smatramo da se posebno mora obratiti pažnja na njihove pozive pripadnicima sistema bezbednosti na nedemokratsko i neustavno delovanje i njihove veze sa Kremljom, sve pod plaštom zahteva za više demokratije u Srbiji. Koje i kakve demokratije, ruskog tipa? U odnosu prema ovim alarmantnim okolnostima, kriterijum za reakciju i stav ne sme biti naklonost ili odijum i razočaranje prema pojedincima iz vlasti, njihovim aktuelnim pozicijama o Kosovu, vec principi.

Jevgenij Primakov, ruski novinar, deputat državne Dume i direktor „Ruske humanitarne misije“, decembar 2018. godine

Valerij Viktorovič Ivanov, predsednik parlamentarne grupe za saradnju sa Srbijom, decembar 2018. godine

Pavel Sergejevič Dorohin, poslanik Dume, predsednik Komiteta Rusije za zaštitu generala Mladića, zamenik predsednika ruske Komunističke partije i autor knjige “Poslednja bitka” o generalu Ratku Mladiću, decembar 2018. godine

Mihail Bondar, rukovodilac Ruske humanitarne misije za Balkan, decembar 2018. godine

“Ako nam ne dozvole da isporučimo lekove, izazvaće bes i proglasiće ih ljudožderima (kosovske Albance)” Pavel sergejevič Dorohin, poslanik ruske Dume, izjava na konferenciji u Medija centru svega par dana nakon što je Priština uvela takse na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, decembar 2018. godine


U martu 2019. godine kada obeležavamo još jednu godišnjicu od ubistva premijera Đinđica, za nas koji se secamo: nelegalne oružane pobune policijske Jedinice za specijalne operacije 2001. godine,65 stvarnih razloga te pobune – pritiska da se obustavi saradnja sa sudom u Hagu, te načina na koji je „smirena”, a počinioci, koji su na kraju i ubili pokojnog premijera marta 2003. godine, ostavljeni nekažnjeno u sistemu; medijske i političke atmosfere u društvu koja je prethodila atentatu na premijera – njegove kriminalizacije i glorifikovanja anti-haškog lobija, ali i ravnodušnosti tadašnje Zapadne međunarodne zajednice, apsolutno je neprihvatljivo glasno cutanje navodno naklonjene nam Zapadne međunarodne zajednice danas, kao i navodno pro-demokratski nastrojenih lokalnih aktera o činjenicama da u demonstracijama „protiv nasilja”, a „za više vladavine prava” po gradovima Srbije učestvuju strukture koje navodno predstavljaju interese aktivnih pripadnika sistema bezbednosti RS, koje se protivzakonito protive mirnom kompromisnom multidimenzionom sporazumu sa Kosovom, ne krijuci svoje kremaljske veze i naklonost takvom sistemu.66

U ime onoga za šta se pokojni premijer Đinđic zalagao, i zbog pravih okolnosti zbog kojih je ubijen – odsustva demokratske kontrole nad sistemom bezbednosti i prejake politike uslovljavanja da se u takvim okolnostima realizuju teški zadaci poput nastavka saradnje sa Hagom – pozivamo pre svega lokalne aktere, koji ovih dana takođe obeležavaju godišnjicu atentata na pokojnog premijera Đinđica, da se jasno odrede o delovanju Danice Grujičic, Mlađana Đorđevica i Novice Antica i onih koji im daju političku i medijsku podršku, ali i o prirodi i suštinskom cilju protesta #1od5miliona.

Nedavna iskustva koja su sa Kremljom imale Crna Gora i Velika Britanija nas uče da Kremlj i pro-kremaljske strukture ne prezaju ni od čega. Za Srbiju je 2019. godine posebno otežavajuca okolnost politička sličnost sa Srbijom pokojnog premijera Đinđica. Naime, zbog kompleksnih nasleđenih okolnosti s jedne, i brojnih novih izazova sa druge strane, državni vrh nije bio u stanju da se bori sa nekim trendovima, kao što Vlada Srbije i predsednik Srbije Aleksandar Vučic ne mogu javno da se pozabave svim izazovima sa kojima se suočavaju i pravcima iz kojih dolaze, zadržati Srbiju na pravom putu ka političkom zapadu i istovremeno obezbediti vecinsku demokratsku podršku.

Hvale je vredna nedavna ocena predsednika Srbije Aleksandra Vučica data u intervjuu na TV Pink67 u danu kada su demonstranti nakratko opkolili i zgradu predsedništva RS, da su učesnici nenasilnih petooktobarskih demonstracija 2000. godine „imali legitimitet jer su branili vecinsku volju naroda izraženu na izborima.

CEAS takođe pohvaljuje nedavno priznanje predsednika Aleksandra Vučica da je „Srbija svesna loših stvari, koje je u prošlosti počinila“ izjavljeno tokom zvanične ceremonije obeležavanja početka 20. godišnjice NATO agresije na Srbiju68 održane u Nišu.

Samo nekoliko dana kasnije, predsednik Vučic, u veoma popularnoj TV emisiji69 sa nacionalnom frekvencijom u razgovoru sa direktorom CEAS-a Jelenom Milic, priznao je da nekoliko srpskih NVO (implicirajuci na Fond za humanitarno pravo, čije podatke CEAS koristi u svojim izveštajima) imaju najpreciznije podatke o ljudskim gubicima uzrokovanim NATO bombardovanjem.

S druge strane, nijedan lider navodno protiv nasilja u društvenom opozicionom pokretu @STOPkrvavim #1od5miliona, koji ulažu velike napore u međunarodni fokus na stanje u medijima u Srbiji, nije osudio pojačano prisustvo osuđenih ratnih zločinaca na televiziji i u štampanim medijima. Niko od njih, ovih dana kada smo obeležili 20. godišnjicu početka NATO bombardovanja, nije pomenuo 1400 civila kosovskih Albanaca ubijenih pre 24. marta 1999, desetine hiljada koji su proterani, ili oko 6000 ubijenih od strane srpskih snaga tokom bombardovanja i stotine hiljada

Politički lideri protesta #1od5miliona: Mlađan Đorđević, Vuk Jeremić i Dragan Đilas učestvuju u blokadi predsedništva Republike Srbije, 17. mart 2019. godine


proteranih. CEAS smatra da je vrlo indikativna glasna tišina onih koji su navodno protiv nasilja u društvu u Srbiji ovih dana.

U aprilu 2019. godine Zapadni svet obeležava 70. godišnjicu od osnivanja NATO-a.

CEAS pohvaljuje kontinuirano produbljivanje i proširivanje saradnje između Srbije i NATO-a, koje se odvija pod rukovodstvom predsednika Vučica, i nada se da ce se taj trend, kao i napredak u poverenju između dve strane, nastaviti. Imajuci u vidu sve izazove vezane za proces u kojem bi Beograd i Priština mogli da postignu sveobuhvatni multidimenzioni sporazum, kao i činjenicu da mnogi državni i nedržavni akteri imaju interesa u njegovom potencijalnom neuspehu, od najvece je važnosti za sigurnost celog Zapadnog Balkana da se ovakvi trendovi nastave.

CEAS koristi ovu priliku da čestita gospodinu Jensu Stoltenbergu, velikom prijatelju Srbije, produžetak mandata za Generalnog sekretara NATO-a.

I zato, još jednom naglašavajuci bezbednosnu-političku složenost trenutka u kome obeležavamo šesnaestogodišnjicu atentata, a pre svega potrebu da iz bezbednosnih i demokratskih razloga, Srbija i Kosovo što pre postignu sveobuhvatni multidimenzioni sporazum, što sve je očitije mnogi lokalni i međunarodni akteri pokušavaju da opstruiraju ne prezajuci ni od provokacija koje se mogu oteti kontroli, podsecamo na velike reči pokojnog premijera Đinđica iz 2001. godine: „Mislim da je veća čast ući u istoriju kao generacija koja je Balkan dovela u epohu prosperiteta i mira, i našu zemlju trajno rešila pitanja njenog evropskog pripadništva, nego ući u istoriju kao političari koji su pribavili suverenitet ili međunarodno priznanje za svoju državu.“

CEAS smatra da su na Đinđicevom putu samo oni koji su za miran, sveobuhvatni, multidimenzioni sporazum sa Kosovom i nastavak evropskih integracija Srbije. Đinđicevim strategijama do Đinđicevog sna.

Beograd, mart 2019.


Reference

1 Dostupno na: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3375719/faktor-plus-vucica-podrzava-57-odsto-gradjana-55-odsto-ne-oseca-boljitak.html

2 Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/en/news/announcements/7830-more-and-more-pro-putin-tracks-on-path-ofantigovernement-protests-that-spread-throughout-serbia i https://www.ceas-serbia.org/en/news/announcements/7775-ceaswarns-of-dangerous-false-and-tendentious-actions-by-novica-antic-and-the-army-of-serbia-union

3 Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/en/external/7589-welcome-speech-delivered-by-director-of-ceas-ms-jelena-milic-atthe-opening-ceremony-of-the-sxth-belgrade-nato-week

4 Dostupno na: https://www.dw.com/sr/na-balkanu-klju%C4%8Da/a-478258785 Dostupno na: http://www.lepasumadija.rs/joomla16/index.php/in-rv-u/202-eks-luzivno i http://www.lepasumadija.rs/joomla16/

index.php/in-rv-u/78-izv-ri-srps-g-v-s-s6 Dostupno na: https://www.facebook.com/www.vojnisindikatsrbije.rs/videos/444863102921294/7 Dostupno na: https://ricochetspecial.com/protesti-1-od-5-miliona-u-vise-gradova-u-srbiji/8 Dostupno na: https://www.istinomer.rs/9 Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/sr/aktuelno/saopstenja/7955-ceas-saopstenje-policija-ne-moze-biti-autokefalna10 Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/sr/aktuelno/ceas-u-medijima/8004-vojni-i-policijski-sindikati-u-protestu-1-od-5-

miliona-da-li-se-krse-zakoni-ili-je-sve-po-propisima11 Ibid12 Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/en/news/announcements/7932-ceas-warns-of-the-continuation-of-worrying-

activitiesby-the-army-of-serbia-union13 Dostupno na: https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-haski-osudjenici/28802436.html14 Dostupno na: https://bbratstvo.com/15 Dostupno na: https://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/725364/Celnici-Vojnog-sindikata-Srbije-u-Rusiji-Gosti-Drzavne-

Dumesastanci-sa-generalima16 Dostupno na: http://www.lepasumadija.rs/joomla16/index.php/dj-g-dj-i/288-n-vic17 Dostupno na: http://www.lepasumadija.rs/joomla16/index.php/dj-g-dj-i/274-z-brinj18 Obraz je ekstremno desna organizacija iz Srbije čije je delovanje Ustavni sud zabranio 2012. godine zbog “delovanja usmerenog

na kršenje zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanja nacionalne i verske mržnje”. https://www.obraz.rs/srbski-obraz/19 Dostupno na: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=05&dd=23&nav_category=120&nav_id=24787820 Dostupno na: https://www.blic.rs/vesti/tema-dana/ruska-drzavna-televizija-podrzala-ubistvo-djindica/3psjs9421 Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/sr/publikacije/3249-karika-koja-nedostaje-reforma-sistema-bezbednosti-

vojnaneutralnost-i-eu-integracije-u-srbiji-kako-da-eu-najbolje-iskoristi-svoj-uticaj-da-zagovara-odrzive-reforme22 Dostupno na: http://www.icty.org/bcs/o-mksj/tribunal/uspostavljanje23 Dostupno na: https://rs-lat.sputniknews.com/analize/201603151104032884-hag-karadzic-presuda/24 Dostupno na: https://www.cins.rs/srpski/printer/article/38125 Dostupno na: https://www.vreme.com/cms/view.php?id=30217926 Dostupno na: https://www.nato.int/docu/review/2002/issue4/english/art2.html27 Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/images/2018/20180914_CEAS_Kosovo_Pre_Svega_SR_WEB.pdf28 Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/images/2018/Presentation_CeSID_CEAS_08_11_2018_ZA_SAJT.pdf29 Dostupno na: https://www.blic.rs/vesti/politika/palmer-kosovo-da-ukine-takse-i-da-se-dijalog-pokrene/h0gnvxx30 Dostupno na: http://balkans.aljazeera.net/video/granice-istoka-nato-rusija-borba-za-balkan31 Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/en/ceas-publications/west-side-story32 Dostupno na: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:766533-Tumori-su-agresivniji33 Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/images/2019/From_Russia_Without_Love.pdf34 Dostupno na: https://rs-lat.sputniknews.com/politika/201812201118240573-ruska-humanitarna-misija-kim/35 Dostupno na: http://www.ambasadarusije.rs/sr/vesti/nasa-srbija-i-risi-potpisali-ugovor-o-saradnji36 Dostupno na: https://www.dw.com/sr/na-balkanu-klju%C4%8Da/a-4782587837 Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/en/news/announcements/7830-more-and-more-pro-putin-tracks-on-path-of-

antigovernement-protests-that-spread-throughout-serbia38 Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/sr/aktuelno/saopstenja/7893-ceas-ponovo-upozorava-na-manipulativno-neistinito-

istetno-delovanje-vojnog-sindikata-srbije39 Dostupno na: http://www.politika.rs/sr/clanak/423877/Pogledi/Ugovor-sa-narodom40 Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/sr/publikacije/4944-sirom-zatvorenih-ociju-341 Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/en/news/announcements/7830-more-and-more-pro-putin-tracks-on-path-of-

antigovernement-protests-that-spread-throughout-serbia42 Dostupno na: https://www.blic.rs/vesti/politika/zorane-svice-setnja-ds-i-1-od-5-miliona-povodom-godisnjice-ubistva-djindica/

jyqgdbt43 Dostupno na: https://www.blic.rs/vesti/hronika/legiji-konacna-presuda-za-ubistvo-djindica/md9436t44 Dostupno na: https://www.slobodnaevropa.org/a/javni-cas-zlocini-beograd/29113936.html45 Dostupno na: https://www.srbijadanas.com/vesti/info/strava-i-uzas-trifunovic-velica-dindicevog-ubicu-legija-nije-

zlocinacfoto-2018-12-0246 Dostupno na: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/vucic-doneo-ukaze-nova-postavljenja-u-vojsci-srbije/sr4dgkl47 Dostupno na: https://rs.sputniknews.com/politika/201903131119126260-rusija-nato-glavna-pretnja-miru-od-bombardovanja-

srjsenatori-/48 Dostupno na: https://www.in4s.net/pravo-da-znamo-nato-genocid-nad-srj-sa-osiromasenim-uranijumom-video/?lang=lat49 Ibid50 Dostupno na: http://www.torlakinstitut.com/51 Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/sr/publikacije/6504-ceas-new-report-basic-instinct-the-case-for-more-nato-in-

thewestern-balkans52 Dostupno na: https://studiob.rs/fondacija-zajedno-za-mlade-prof-dr-danica-grujicic-zvanicno-pocela-sa-radom/53 Dostupno na: https://www.blic.rs/vesti/politika/danica-grujicic-predsednicki-kandidat-ispred-sds/b4522fv54 Dostupno na: https://www.youtube.com/watch?v=J0dxd9wO1Jg55 Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/sr/publikacije/7939-iz-rusije-bez-ljubavi


56 Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/sr/aktuelno/saopstenja/7943-otvoreno-pismo-jelene-milic-direktorke-centra-zaevroatlantske-studije-medijskoj-kuci-blic

57 Dostupno na: https://rhm.rs/58 Dostupno na: http://www.mc.rs/mc_press_centar/dogadjaji.4.html?eventId=1103859 Ibid60 Dostupno na: http://www.tanjug.rs/mobile/full-view.aspx?izb=46798761 Dostupno na: https://zena.blic.rs/porodica/naj-zena-blic-zene-za-2018-godinu/40dj16q62 Dostupno na: https://www.blic.rs/vesti/politika/kosovo-pristina-platforma-ivica-dacic/92l3pt163 Dostupno na: http://eukonvent.org/64 Dostupno na: http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/spoljna-politika/eu/regionalna-saradnja/2016-11-04-09-04-26?lang=lat65 Dostupno na: https://insajder.net/sr/sajt/tema/11750/66 Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/en/news/announcements/7830-more-and-more-pro-putin-tracks-on-path-of-

antigovernement-protests-that-spread-throughout-serbia67 Dostupno na: https://www.alo.rs/vesti/politika/vucic-mislili-su-da-cu-da-se-tresem-i-molim-za-zivu-glavu-pa-mene-nije-

strahod-tih-fasista/217478/vest68 Dostupno na: https://www.slobodnaevropa.org/a/29839440.html69 Dostupno na: https://www.youtube.com/watch?v=vQnYl-V_qlE70 Najava velikog protesta za 13. April 2019. sa učesnicima iz cele Srbije.


O CEAS-u

Centar za evroatlantske studije (CEAS) je nezavisna socio – liberalna think-tank organizacija osnovana 2007. godine u Beogradu, Srbiji.

CEAS se u svom radu vodi motom: napredak, posvecenost, uticaj.

Zalažemo se za:

• Prihvatanje principa primata individualnih nad kolektivnim pravima, uz poštovanje onih prava koje pojedinci mogu ostvarivati samo kroz zajedničko delovanje;

• Jačanje principa sekularne države i promociju agnostičkog poimanja sveta;• Izgradnju i očuvanje otvorenijeg, slobodnijeg, prosperitetnijeg i kooperativnijeg internacionalnog

poretka, zasnovanog na inteligentnoj globalizaciji.• Naš istraživački rad i zagovaranje su usmereni na:• Analizu srpske spoljne i bezbednosne politike, pracenje dešavanja u zemljama članicama trans-

atlantskog sveta, NATO i EU;• Promociju punopravnog i aktivnog članstva Srbije u EU i NATO;• Pracenje ruskog i drugih nedemokratskih ili neprijateljskih uticaja na stabilizaciju i demokratizaciju

Zapadnog Balkana;• Argumentovanje značaja veze između reforme sektora bezbednosti i tranzicione pravde u post-

konfliktnim društvima;• Promociju međunarodne humanitarne i bezbednosne doktrine Odgovornosti da se zaštiti (R2P);• Metode prevazilaženja demokratskog deficita multikulturalizma.Među CEAS-ovimi najvažnijim izveštajima su: „Širom zatvorenih očiju: Jačanje ruske meke moci u Srbiji - ciljevi, instrumenti i efekti“ (2016), „Vodič kroz informacionu bezbednost u Republici Srbiji“ (2016), „Karika koja nedostaje - Reforma sistema bezbednosti, ’vojna neutralnost’ i EU integracije u Srbiji - Kako da EU najbolje iskoristi svoj uticaj da zagovara održive reforme“ (2014), „U korak sa privatnim sektorom bezbednosti – II“ (2015), „U korak sa privatnim sektorom bezbednosti“ (2013), „X Faktor Srbija“ (2013), „CEAS analiza – Zakon o tajnosti podataka“ (2015), „CEAS analiza - Bezbednosne provere u Srbiji“ (2015),“CEAS analiza- Zaštita uzbunjivača u Srbiji“ (2015), „Totalna rekonstrukcija“ (2014), „10 razloga za NATO“ (2014), „CEAS analiza Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji“ (2014), „Putinov orkestar“ (2014), „Putinizacija“ (2014), itd.

CEAS je jedini član iz Jugoistočne Evrope u Međunarodnoj koaliciji za odgovornost da se zaštiti (ICRtoP) . Koalicija povezuje nevladine organizacije iz celog sveta kako bi zajednički jačali normativni konsenzus doktrine Odgovornost da se zaštiti (RtoP). Cilj Koalicije je bolje razumevanje RtoP i zagovaranje jačanja kapaciteta međunarodne zajednice za prevenciju i zaustavljanje genocida, ratnih zločina, etničkog čišcenja i zločina protiv čovečnosti, kroz mobilizaciju organizacija nevladinog sektora i udružene aktivnosti kako bi se spasili životi u RtoP specifičnim situacijama.

CEAS je takođe član koalicije za Regionalnu komisiju za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim ozbiljnim kršenjima ljudskih prava počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. do 2001. godine (REKOM) . Nju čini preko 1,800 organizacija iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Srbije i Slovenije, koje zagovaraju njeno osnivanje.

CEAS je među najuglednijim i najuticajnijim think-tank organizacijama na Balkanu, sa širokim medijskim, institucionalnim i društvenim uticajem. CEAS su citirali ugledni liberalni mediji, kao što su New York Times, Washington Post, Politico, itd. U decembru 2016. godine Politico je svrstao direktorku CEAS-a Jelenu Milic među 28 najuticajnijih evropskih ličnosti koje „talasaju, pokrecu i oblikuju Evropu“ .


Sredinom 2018. godine CEAS je postao jedna od 22 vodece međunarodne organizacije, i jedina sa Zapadnog Balkana, koje su partneri Atlantskog saveta (AC SAD) na novom strateškom projektu DisinfoPortal. AC SAD se, inače, smatra jednom od najuticajnijih think thank organizacija u svetu.

CEAS-ove projekte su do sada podržali: Fond za otvoreno društvo (OSF); Think- Tank fond sa sedištem u Mađarskoj; Nacionalna zadužbina za demokratiju, SAD; Fondacija brace Rockefeller, SAD; Evropska komisija; Balkanski fond za demokartiju – GMF, Srbija; NATO odeljenje za javnu diplomatiju; Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE), Srbija; Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu; Višegrad Fond, Slovačka; Friedrich Nauman Fondacija, Srbija; Friedrich Ebert Fondacija, Srbija; Ambasada SAD u Srbiji.

Više informacija o svim aktuelnim i realizovanim projektima može se naci direktno na: https://www.ceas-serbia.org/en/projects.

https://www.ceas-serbia.org/en/projects

https://www.ceas-serbia.org/en/projects

IZ MOSKVE BEZ LJUBAVICEAS analiza povodom 16 godina od ubistva premijera Vlade Republike Srbije Zorana Đinđića, 20-te godišnjice NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije i 70 godina od osnivanja NATO-a – Kremaljske strukture protiv Đinđićevog sna o Srbiji

Centar za evroatlantske studije – CEASDr. Dragoslava Popovića 1511000 Beograd, SrbijaTel/fax: +381 11 323 [email protected] | www.ceas-serbia.org | @CEASSerbia

Documents

IZ MOSKVE BEZ LJUBAVI - ceas-serbia.org · 3 | IZ MOSKVE BEZ LJUBAVI Nenasilne metode borbe svoju legitimnost crpe iz prirode režima protiv kojih se sprovode, društveno-političkih