OBUKA I LICENCIRANJE PRIVATNOG - ceas-serbia.org · (Sl. glasnik RS 117/14)2, Pravilnik o programima i načinu sprovođenja obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja3 (Sl

OBUKA I LICENCIRANJE PRIVATNOG

OBEZBEĐENJA U SRBIJI

***

PREDLOG PRAKTIČNE POLITIKE CENTRA ZA

EVROATLANTSKE STUDIJE

FEBRUAR 2015

PROJEKAT

REGULISAN PRIVATNI SEKTOR BEZBEDNOSTI:

BEZBEDNIJI ŽIVOT GRAĐANA

Realizaciju projekta finansijski je podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu

www.norveska.org.rs

„Privatno obezbeđenje je trend svuda u svetu i ono je potrebno, ali ne može se sve nazivati privatnim obezbeđenjem."

Dragiša Jovanović, predsednik Komisije za javno-privatno partnerstvo Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije u sektoru bezbednosti Republike Srbije, septembar 2014.

„Ono što se ne primenjuje je esej, a ne zakon."

Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, oktobar 2014.

2

SADRŽAJ UVOD ....................................................................................................................................................... 3

GLAVNI IZAZOVI PREDVIĐENOJ DINAMICI SPROVOĐENJA ZAKONA ...................................................... 5

ANALIZA USVOJENIH PRAVILNIKA ......................................................................................................... 10

PRAVILNIK O BLIŽIM USLOVIMA KOJE MORAJU DA ISPUNE PRAVNA I FIZIČKA LICA ZA

SPROVOĐENJE STRUČNE OBUKE ZA VRŠENJE POSLOVA PRIVATNOG OBEZBEĐENJA ...................... 10

PRAVILNIK O PROGRAMIMA I NAČINU SPROVOĐENJA OBUKE ZA VRŠENJE POSLOVA PRIVATNOG

OBEZBEĐENJA .................................................................................................................................... 13

PRAVILNIK O BOJI I SASTAVNIM DELOVIMA UNIFORME SLUŽBENIKA OBEZBEĐENJA ..................... 15

PRAVILNIK O NAČINU VRŠENJA POSLOVA TEHNIČKE ZAŠTITE I KORIŠĆENJA TEHNIČKIH SREDSTAVA

........................................................................................................................................................... 16

ZAKLJUČCI .............................................................................................................................................. 18

PREPORUKE ........................................................................................................................................... 20

DODATNE NAPOMENE .......................................................................................................................... 21

ANEKS .................................................................................................................................................... 22

Pravilnik o bližim uslovima koje moraju da ispune pravna i fizička lica za sprovođenje stručne obuke

za vršenje poslova privatnog obezbeđenja ....................................................................................... 22

Pravilnik o programima i načinu sprovođenja obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja ... 27

Pravilnik o boji i sastavnim delovima uniforme službenika obezbeđenja ......................................... 31

Pravilnik o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava ....................... 34

O CENTRU ZA EVROATLANTSKE STUDIJE............................................................................................... 46

3

UVOD

Cilj projekta „Regulisan privatni sektor bezbednosti – bezbedniji život

građana”, koji Centar za evroatlantske studije (CEAS) realizuje uz podršku

ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu, u saradnji sa Udruženjem za

privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije, je vršenje javnog pritiska

na predstavnike vlasti da razmatranje stanja u ovoj važnoj i velikoj

privredno-bezbednosnoj oblasti, kao i njeno pravno regulisanje, uvrste

među svoje prioritete, svim raspoloživim metodama javnog zagovaranja i

to: kroz objavljivanje istraživanja; organizaciju javnih debata; razgovore sa

predstavnicima predlagača zakona i regulativa; razgovore sa narodnim

poslanicima; konsultacije sa ekspertima; konsultacije sa predstavnicima

strukovnih udruženja; konsultacije sa predstavnicima civilnog društva i

putem medijskih nastupa.

Zahtevi za uslugama privatnog obezbeđenja u celom svetu sve više rastu.

Praksa je pokazala da snaga tržišta nije dovoljna da nametne pitanje

odgovornosti firmi za njihovu delatnost – potrebna je temeljna i jasna

regulativa, praćena svim potrebnim propisima koji omogućavaju pružanje

usluga privatnog obezbeđenja u skladu sa celokupnim zakonodavnim

okvirom koji reguliše sektor bezbednosti jedne države.

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 26. novembra 2013. godine

Zakon o privatnom obezbeđenju, kao i Zakon o detektivskoj delatnosti, čime

je oblast privatnog obezbeđenja uvedena u legalne tokove.

Donošenje krovnih zakona predstavlja veliki korak napred u uređenju

oblasti privatnog obezbeđenja. CEAS kroz projekat „Regulisan privatni

sektor bezbednosti – bezbedniji život građana“ prati dešavanja vezana za

Zakon o privatnom obezbeđenju.

U procesu nastavka uređenja ove oblasti zainteresovane strane fokus

moraju staviti na: efikasnu implementaciju Zakona o privatnom

obezbeđenju i druge akte; nadzor nad njihovim sprovođenjem; podsticanje

učešća stručne javnosti u donošenju preostalih podzakonskih akata koji će

bliže regulisati ovu oblast, kao i na rigorozniju selekciju kadrova i kvalitet

sprovođenja stručne obuke.

4

Proces usvajanja devet podzakonskih akata1, koje je trebalo usvojiti u roku

od šest meseci, odnosno do 6. maja 2014. godine, probio je nažalost sve

moguće rokove, pa su tako do kraja februara 2015. usvojena četiri

pravilnika: Pravilnik o bližim uslovima koje moraju da ispune pravna i fizička

lica za sprovođenje stručne obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja

(Sl. glasnik RS 117/14)2, Pravilnik o programima i načinu sprovođenja obuke

za vršenje poslova privatnog obezbeđenja3 (Sl. glasnik RS 117/14), Pravilnik o

boji i sastavnim delovima uniforme službenika obezbeđenja4 (Sl. glasnik RS

04/15) i Pravilnik o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja

tehničkih sredstava5 (Sl. glasnik RS 119/15).

CEAS pozdravlja usvajanje ovih pravilnika i nada se da će u dogledno vreme

biti usvojeno i ostalih pet podzakonskih akata - tri pravilnika i dve uredbe,

kako bi se ova oblast normativno zaokružila: Pravilnik o stručnom ispitu;

Pravilnik o upotrebi sredstava prinude; Pravilnik o legitimaciji; Uredba o

obavezno obezbeđenim objektima/kritična infrastruktura) i Uredba o

minimalnim uslovima obavezne zaštite finansijskih institucija. Imajući u

vidu da je privatno obezbeđenje deo sistema nacionalne bezbednosti

Republike Srbije, CEAS smatra da trenutna situacija bez kompletnog

zakonskog okvira negativno utiče i na reforme u drugim oblastima sistema

bezbednosti, predstavlja bezbednosnu pretnju, omogućava nekažnjeno

kršenje osnovnih ljudskih prava zaposlenih u sektoru, ali i građana, kao i

prava pravnih lica, koji su objekat rada privatnih firmi, te stvara širok

prostor za korupciju.

1 Jovanović, D. 2014. Rupa u pravilniku. Objavljeno u magazinu „Svet bezbednosti“. br.2, septembar 2014.

„Sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, očekuje se da u septembru stupe na snagu dva (od predviđenih devet) podzakonskih akata za sprovođenje Zakona o privatnom obezbeđenju (ZPO), koji omogućavaju akreditovanje zainteresovanih organizacija za sprovođenje stručne obuke, kao i sam početak obučavanja kandidata.“ 2 Pravilnik o bližim uslovima koje moraju da ispune pravna i fizička lica za sprovođenje stručne obuke za vršenje

poslova privatnog obezbeđenja, dosupno na: http://ceas-serbia.org/root/images/Pravilnik_bli%C5%BEi_uslovi_za_p_i_f_lica_za_sprovo%C4%91enje_obuke.pdf 3 Pravilnik o programima i načinu sprovođenja obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, dostupno na:

http://ceas-serbia.org/root/images/Pravilnik_program_i_na%C4%8Din_sprovo%C4%91enja_stru%C4%8Dne_obuke.pdf 4 Pravilnik o boji i sastavnim delovima uniforme službenika obezbeđenja, dostupno na:

http://ceas-serbia.org/root/images/Pravilnik_o_boji_i_sastavnim_delovima_uniforme_slu%C5%BEbenika_obezbe%C4%91enja.pdf 5 Pravilnik o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava, dostupno na:

http://ceas-serbia.org/root/images/Pravilnik_o_na%C4%8Dinu_vr%C5%A1enja_poslova_tehni%C4%8Dke_za%C5%A1tite_i_kori%C5%A1%C4%87enja_tehni%C4%8Dkih_sredstava.pdf

5

Zakonski rok za usaglašavanje sa Zakonom je dvanaest meseci od

predviđenog roka za usvajanje podzakonskih akata (6. 5. 2014.) potrebnih

za početak primene Zakona, odnosno 6. 5. 2015. i jasno je da se obuka i

licenciranje u privatnom obezbeđenju neće sprovesti do isteka tog roka.

S obzirom na to da je potrebno obučiti i licencirati između 30.000 i 60.000

pripadnika privatnog obezbeđenja – koliko ih je trenutno registrovano u

ovoj oblasti (a obuka je dozvoljena i nezaposlenim licima koji žele da steknu

licencu) – postavlja se pitanje koliko je vremena potrebno da bi se to

postiglo.

GLAVNI IZAZOVI PREDVIĐENOJ DINAMICI SPROVOĐENJA ZAKONA

Prema istraživanju tima stručnjaka i novinara časopisa „Svet bezbednosti“6,

koji pokreće redovnu rubriku „Barometar“, na osnovu činjenice da je do

sada akreditovano šesnaest centara za obuku, mogu se predvideti datumi za

završetak obuke u odnosu na zadati datum početka obuke i broj kandidata:

6 „Svet bezbednosti” je tromesečni stručni časopis koji se bavi aktuelnim temama iz oblasti javne i privatne

bezbednosti, dostupno na: http://www.svet-bezbednosti.rs/

6

Ulazni podaci:

Broj akreditovanih centara za obuku (CeO) 16

Prosečan broj istovremenih grupa po CeO 2

Broj nastavnih dana za obuku 15

Prosečan broj kandidata u jednoj grupi 25

Broj kandidata 20.000 30.000 40.000 50.000 60.000

Potrebno

nastavnih dana 427 640 853 1.067 1.280

Datum početka

obuke 1. 3 .2015. 1. 3. 2015. 1. 3. 2015. 1. 3. 2015. 1. 3. 2015.

Datum

završetka

obuke

17. 10.

2016.

11. 8.

2017. 6. 6. 2018. 1. 4. 2019.

24. 1.

2020.

Radnih dana

komisija 24 36 47 59 71

Potreban broj

ispitnih

komisija

56 56 56 56 56

Zakonski rok za usaglašavanje sa odredbama Zakona o privatnom

obezbeđenju (završetak obuke, polaganje stručnog ispita i pribavljanje

licenci) ističe 6. 5. 2015. Uslov je da MUP na vreme oformi 56 ispitnih

komisija sa po 5 članova, koji na dan zakazanog ispita mogu ispitati 15

kandidata (30 min. po kandidatu).

Ako centri za obuku imaju organizovanu obuku istovremeno za po dve

grupe od po 25 kandidata - osnovna stručna obuka 40.000 kandidata biće

završena do 6. 6. 2018.

7

Shodno Zakonu o privatnom obezbeđenju7, MUP kao nadzorni organ ima

obavezu da izvrši proveru/kontrolu postojećih ugovora između naručioca i

izvršioca posla privatnog obezbeđenja, odnosno njihovu usklađenost sa

Zakonom, kao i obavezu da u negativnom slučaju sprovede kazneni

postupak.

Iz priloženog je očito će svi rokovi biti značajno probijeni, odnosno da će

dinamika sprovođenja Zakona biti usporena. Možda je takva situacija mogla

biti predupređena ostavljanjem realnijeg zakonskog roka za usklađivanje sa

zakonima nakon donošenja podzakonskih akata, posebno ako se uzme u

obzir ustaljena praksa u našem društvu da se, a naročito u bezbednosnoj

legislativi, iz nekih razloga, u Srbiji uvek kasni sa primenom zakona i

donošenjem podzakonskih akata. Najupečatljivi je primer kašnjenja sa

primenom Zakona o tajnosti podataka. CEAS smatra da je potrebno uvesti

praksu određivanja realističnijih rokova za sticanje uslova za početak

primene zakona – kako oni u praksi ne bi ostali samo „deklarativna

dokumenta“, i u skladu sa tim razmotriti kaznenu politiku usmerenu ka

nadležnim državnim organima koji te rokove krše.

U oblasti normativnog uređenja privatnog obezbeđenja situacija je konačna

i zakonski rok već je dat: 6. 5. 2015. U skadu sa navedenim, CEAS apeluje na

nadležne da učine sve da spreče dalje usporavanje primene Zakona. CEAS

smatra da je najbrži put do efikasnijeg postupanja u ovom slučaju što jača

javno-privatna saradnja, u smislu primene znanja i iskustva struke od

strane onih koji imaju načina da je sprovedu u praksi.

MUP i Udruženje za privatno obezbeđenje formirali su Komisiju za javno-

privatno partnerstvo u oblasti bezbednosti baš sa tim ciljem. CEAS, kao član

Komisije, ocenjuje da je ta saradnja do donošenja Zakona bila celishodna i

efikasna. Međutim, donošenje podzakonskih akata i usklađivanje njihovog

sadržaja sa strukom očigledno je usporeno i te prepreke treba hitno

otkloniti kako bi se ostvario najvažniji cilj i jedne i druge strane – potpuna

primena Zakona o privatnom obezbeđenju.

Nacrt Pravilnika o akreditaciji centara za obuku za vršenje poslova

privatnog obezbeđenja i nacrt Pravilnika o programima obavezne stručne

obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja predstavljeni su 7 Zakon o privatnom obezbeđenju, Članovi 71 -74, dostupno na: http://ceas-

serbia.org/root/images/Zakon_o_privatnom_obezbe%C4%91enju.pdf

8

zainteresovanoj javnosti na sednici Komisije za javno-privatno partnerstvo

Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije u sektoru

bezbednosti Republike Srbije u februaru 2014. godine.8

Na poslednjoj, petoj sednici Komisije za javno-privatno partnerstvo u

oblasti bezbednosti Republike Srbije, održanoj 27. oktobra 2014, usvojen je

predlog da se formira Stručni savet koji će brojati četiri člana: predstavnik

Komisije; predstavnik detektivske delatnosti; predstavnik za fizičko-

tehničko obezbeđenje i predstavnik za transport novca. Predlog je

verifikovan na sednici odbora Udruženja za privatno obezbeđenje

decembra 2014. godine, proširen sa predsednicima četiri grupacije i

prosleđen MUP-u.9

CEAS smatra da u daljem procesu normativizacije privatnog obezbeđenja

treba da učestvuju različiti stručni akteri iz ove oblasti, što je delom i

omogućeno formiranjem zakonom predviđenog Stručnog saveta za

unapređenje privatnog obezbeđenja, kao savetodavno-operativnog organa

za stalno praćenje aktivnosti i podršku u sprovođenju zakona. Stručni savet

bi radio na unapređenju selekcije kadrova i njihovoj stručnoj obuci

kombinacijom standarda, sertifikata o usaglašenosti i kompetentnosti, i

bolјoj razmeni relevantnih informacija.

Sve ovo ukazuje na moguće korake da se u saradnji sa Konfederacijom

evropskih službi bezbednosti (The Confederation of European Security

Services – CoESS) završi praćenje i implementacija važećih standarda

stručne obuke službenika obezbeđenja (osnovne, dodatne, specijalističke),

donetih od strane socijalnih partnera u industriji privatnog obezbeđenja -

na evropskom nivou.

Praksa je pokazala da javni sektor mora uzeti značajnije učešće u

regulisanju ove oblasti, na primer - razvijanjem novih kurseva za edukaciju

učesnika u javno-privatnom partnerstvu u sektoru bezbednosti.

Spomenutim merama bi se postiglo da se privatni sektor edukuje o ulozi,

8 IV redovna sednica Komisije JPP iz oblasti bezbednosti RS, izveštaj sa sednice dostupan na: http://ceas-

serbia.org/root/index.php/sr/ceas-novosti/2155-18-02-2014-predstavnici-ceas-a-na-cetvrtoj-redovnoj-sednici-komisije-za-javno-privatno-partnerstvo-u-sektoru-bezbednosti-republike-srbije-i-okruglom-stolu-na-temu-primena-zakona-iz-oblasti-privatnog-obezbedenja 9 V redovna sednica Komisije JPP iz oblasti bezbednosti RS, izveštaj sa sednice dostupan na: http://ceas-

serbia.org/root/index.php/sr/ceas-novosti/3118-27-10-2014-odrzana-v-sednica-komisije-za-javno-privatno-partnerstvo-u-sektoru-bezbednosti-republike-srbije

9

odgovornostima, resursima i nadležnostima javnog sektora bezbednosti, a

javni sektor o ulozi, odgovornostima, resursima i nadležnostima privatnog

sektora bezbednosti. Od izuzetne je važnosti i da se pomenuti pravilnici, kao

i sva druga povezana dokumenta koja će se usvajati u budućnosti,

podudaraju sa osnovnom namerom Zakona o privatnom obezbeđenju: da se

privatno obezbeđenje konačno i u potpunosti prevede u legalne tokove.

Implementacija Zakona i bliža regulacija podzakonskim aktima trebalo bi,

između ostalog, da obezbedi i promovisanje i primenu dobre evropske

prakse.

10

ANALIZA USVOJENIH PRAVILNIKA

PRAVILNIK O BLIŽIM USLOVIMA KOJE MORAJU DA ISPUNE PRAVNA I

FIZIČKA LICA ZA SPROVOĐENJE STRUČNE OBUKE ZA VRŠENJE

POSLOVA PRIVATNOG OBEZBEĐENJA

Pravilnik o bližim uslovima koje moraju da ispune pravna ili fizička lica za

sprovođenje stručne obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja

propisuje bliže uslove u pogledu prostorija, materijalno-tehničkih sredstava

i opreme i stručne osposobljenosti lica koja sprovode stručnu obuku, koje

treba da ispuni pravno ili fizičko lice za dobijanje ovlašćenja Ministarstva

unutrašnjih poslova za sprovođenje stručne obuke lica koja vrše poslove

privatnog obezbeđenja, kao i sadržinu i način vođenja evidencija o licima

koja su učestvovala u obuci.

Pravilnik jasno propisuje uslove pod kojima pravno ili fizičko lice koje želi

da vrši stručnu obuku može dobiti ovlašćenje od Ministarstva unutrašnjih

poslova i to za:

1. Obavljanje poslova procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja u

oblasti privatnog obezbeđenja;

2. Obavljanje poslova fizičko-tehničke zaštite lica i imovine i održavanje

reda na sportskim priredbama, javnim skupovima i drugim mestima

okupljanja građana;

3. Obavljanje poslova planiranja, projektovanja i nadzora nad

izvođenjem sistema tehničke zaštite, i poslova montaže, puštanja u

rad i održavanja sistema tehničke zaštite.

Pravilnik zatim listira potrebnu dokumentaciju koju pravno ili fizičko lice

koje želi da vrši stručnu obuku lica za obavljanje poslova privatnog

obezbeđenja kao dokaz da je ispunio uslove utvrđene pravilnikom.

Pravilnik takođe navodi i vrste evidencija koje vodi pravno ili fizičko lice

koje dobije ovlašćenje Ministarstva unutrašnjih poslova za sprovođenje

stručne obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, u skladu sa

propisima.

11

CEAS pozdravlja jasno definisane uslove za dobijanje ovlašćenja od

Ministarstva unutrašnjih poslova za pravna ili fizička lica koja žele da vrše

stručnu obuku lica za obavljanje poslova privatnog obezbeđenja. Od velikog

značaja je što je pojam iskustva dobio na značaju odredbom da za sve vrste

obuke, angažovani predavači i/ili instruktori moraju imati pet godina

radnog iskustva na poslovima koji su u vezi sa određenom programskom

celinom.

Član 2 Pravilnika dalje propisuje obavezu da pravno ili fizičko lice koje želi

da vrši stručnu obuku lica za obavljanje poslova privatnog obezbeđenja

mora imati najmanje jednog kontrolora obuke koji ispunjava uslove za

predavača obuke čiju kontrolu sprovodi. Ova odredba ostavlja prostor za

interpretaciju. Prvo, postavlja se pitanje da li se kontrolori i predavači mogu

međusobno smenjivati, odnosno naizmenično nadgledati obuku. Nadalje,

Sistem unutrašnje kontrole predstavlja efikasan nadzor samo ukoliko je

nezavisan. Ovako postavljeni uslovi ne samo da otvaraju pitanje ko

kontroliše kontrolora, već ostavljaju prostora za potencijalne manipulacije i

korupciju, jer kontrolor je zaposleni kod poslodavca koji pruža uslugu

obuke, potpuno isto kao i predavač, odnosno lice koje vrši obuku. Ova dva

subjekta mogu da se smenjuju u nadležnostima, kolege su i malo je

verovatno da će nadzor u ovom slučaju biti objektivan - efikasan.

Predstavnici struke tu činjenicu komentarišu pogrešnim tumačenjem

termina iz važećeg standarda, koji definiše „nadzornika obuke“ koji ima

nadležnosti odgovornog lica u centru za obuku, u okviru pravnog lica koje je

apliciralo za dobijanje ovlašćenja za sprovođenje stručne obuke.

CEAS smatra da je potrebno jasnije definisati ulogu kontrolora, posebno

imajući u vidu da Zakon o privatnom obezbeđenju određuje da kontrolu nad

privatnim obezbeđenjem, odnosno nadzor nad sprovođenjem zakona, vrši

Ministarstvo unutrašnjih poslova. Prema tome, potrebno je jasno definisati

procedure u slučaju da kontrolor obuke otkrije neregularnosti i/ili

neispunjenost uslova potrebnih za dobijanje, odnosno zadržavanje

ovlašćenja koje izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova za sprovođenje

stručne obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja.

Dalje, stiče se utisak da Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je po Zakonu

primarni organ vlasti koji sprovodi kontrolu nad privatnim obezbeđenjem,

ovim Pravilnikom uslovljava svoje konkurente – pravna ili fizička lica koja

12

žele da vrše stručnu obuku lica za poslove obezbeđenja – nameće skupa i

neefikasna rešenja. Na slobodnom tržištu ovakvo rešenje u praksi znači da

će pravna ili fizička lica koja pružaju uslugu stručne obuke, zbog povećanih

troškova uslovljenih postojanjem kontrolora obuke – između ostalog,

automatski biti primorani da povise i cenu usluge. Sa druge strane, za

Ministarstvo unutrašnjih poslova ovakvo rešenje znači samo angažovanje

još jednog službenika o trošku države.

CEAS pozdravlja činjenicu da se Pravilnik u članu 4, u odredbama koje

uređuju vođenje evidencija, jasno poziva na propise kojima se uređuje

zaštita podataka o ličnosti, kao i rok čuvanja prikupljenih podataka. Ovim se

stvara zaokruženi pravni okvir kada je u pitanju vođenje evidencija kod

pravnog ili fizičkog lica koje dobije ovlašćenje Ministarstva unutrašnjih

poslova za sprovođenje stručne obuke za vršenje poslova privatnog

obezbeđenja.

S obzirom na to da Pravilnik propisuje uslove koje moraju da ispune pravna

ili fizička lica za sprovođenje stručne obuke za vršenje poslova privatnog

obezbeđenja, CEAS smatra da bi bilo svrsishodno u okviru istog dokumenta

jasno definisati i uslove za suspenziju i/ili oduzimanje ovlašćenja

Ministarstva unutrašnjih poslova za istu. Za sada je to predviđeno samo u

kaznenim odredbama (član 76 stav 1. tačka 3)) Zakona o privatnom

obezbeđenju: „…ako sprovodi obuku fizičkih lica za vršenje poslova

privatnog obezbeđenja, a ne ispunjava ili prestane da ispunjava materijalne,

tehničke, stručne i kadrovske uslove za obavlјanje poslova obuke i ako

obuku sprovodi bez dobijenog ovlašćenja Ministarstva“.

CEAS smatra da bi bilo celishodno, sa aspekta činjenice da je za

usaglašavanje sa Zakonom ostalo još vrlo malo vremena (odnosno

efikasnosti), predvideti mogućnost da ovlašćeni centri za obuku istu izvode

i u prostorijama naručioca koji ispunjava materijalne i kadrovske uslove u

skladu sa propisima.

13

PRAVILNIK O PROGRAMIMA I NAČINU SPROVOĐENJA OBUKE ZA

VRŠENJE POSLOVA PRIVATNOG OBEZBEĐENJA

Pravilnik o programima i načinu sprovođenja obuke za vršenje poslova

privatnog obezbeđenja propisuje programe i način sprovođenja stručne

obuke službenika obezbeđenja – za vršenje poslova privatnog obezbeđenja.

Pravilnik jasno propisuje programe stručne obuke za vršenje sledećih

poslova:

1. Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja;

2. Fizičko-tehničku zaštitu lica i imovine i održavanje reda na sportskim

priredbama, javnim skupovima i drugim mestima okupljanja građana;

3. Planiranje, projektovanje i nadzor nad izvođenjem sistema tehničke

zaštite;

4. Montažu, puštanje u rad, održavanje sistema tehničke zaštite i obuku

korisnika.

Pravilnik definiše način sprovođenja obuke u vidu broja nastavnih časova i

njihovog trajanja, vrste nastavnih časova (predavanja, radionice, praktični

rad i sl.), uslov prisutnosti na obuci, način polaganja završnog ispita, format

završnog ispita i proceduru nakon polaganja završnog ispita.

Uz pravilnik je priložen detaljni program za sve četiri vrste stručne obuke,

podeljen po temama, sa jasno definisanim brojem predavanja i/ili vežbi po

svakoj tematskoj jedinici. CEAS smatra da je program stručne obuke veoma

detaljan i pozdravlja činjenicu da program ne samo da obuhvata sve

tematske jedinice predložene za osnovnu obuku od strane ASISa10 u

Priručniku za selekciju i obuku službenika privatnog obezbeđenja, već

obuhvata i teme koje su ovim priručnikom predložene kao dodatne, korisne

teme o kojima se može razmisliti kao dodatnoj obuci. Ovi predlozi uključuju

obuku u oblastima pružanja prve pomoći, radnim odnosima, rešavanju

sukoba i sl. koje su sve već obuhvaćene programom osnovne obuke

10

ASIS International je eminentna organizacija za profesionalce u sektoru bezbednosti koja broji više od 38.000 članova širom sveta. Osnovan 1955, ASIS je posvećen povećanju efikasnosti i produktivnosti profesionalaca u sektoru bezbednosti kroz razvoj obrazovnih programa i materijala koji pokrivaju široke interese iz oblasti bezbednosti.

14

Pravilnika o programima i načinu sprovođenja obuke za vršenje poslova

privatnog obezbeđenja.

Kada je u pitanju provera obučenosti za primenu fizičke snage, provera

obučenosti vodiča i dresiranih pasa, kao i vežbovno gađanje za službenike

obezbeđenja koji rade na poslovima obezbeđenja sa oružjem, Pravilnik

nalaže da ovi elementi spadaju u sastavni deo obuke i da je za

obezbeđivanje istih nadležno pravno lice ili preduzetnik koji obavlja

delatnost privatnog obezbeđenja. U praksi, ovo znači da pravno lice može

ugovoriti deo stručne obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja sa

jednim centrom za obuku, a drugi, gore navedeni deo obuke ugovoriti sa

različitim centrima koji pružaju zahtevane usluge – npr. sa streljanom, kada

je u pitanju vežbovno gađanje.

Sa jedne strane, ovakvo rešenje otvara tržište i smanjuje monopol

Ministarstva unutrašnjih poslova u oblasti pružanja stručne obuke. Sa

druge strane se, međutim, stiče utisak da se potražioci usluga pružanja

stručne obuke za poslove privatnog obezbeđnja ovim po automatizmu

usmeravaju na Ministarstvo, s obzirom na to da sklapanje ugovora na više

strana – zarad obezbeđivanja streljane, pasa, terena i sl. – može uticati na

visinu celokupnog troška obuke a i odužiti proces, posebno imajući u vidu

da je Ministarstvo u stanju da pruži sve ove uslove na jednom mestu. Nakon

ovog zaključka, naravno, ne prejudiciramo lošu nameru Ministarstva, već

ovakvu pojavu smatramo indikativnom, a vreme će pokazati da li ona to

zaista i jeste.

15

PRAVILNIK O BOJI I SASTAVNIM DELOVIMA UNIFORME SLUŽBENIKA

OBEZBEĐENJA

Ovim pravilnikom propisuju se boja i sastavni delovi uniforme (odeća i

obuća) koju nose službenici obezbeđenja pri vršenju poslova privatnog

obezbeđenja.

Uniforma je klasifikovana kao redovna i terenska, i detaljno su propisani

delovi uniforma za jednu i drugu kategoriju.

Propisano je i da na uniformi mora biti vidljivo, dakle sa spoljne strane

uniforme, istaknuta reč – OBEZBEĐENJE, a reč SECURITY – je dozvoljena

kao dodatna oznaka. Obe reči moraju biti vidljive i prilikom nošenja zaštitne

opreme.

Boju i izgled redovne i terenske uniforme službenika obezbeđenja i izgled i

sadržinu logoa slobodno bira i, saglasno zakonu i ovom pravilniku, svojim

aktom bliže utvrđuje pravno lice i preduzetnik za privatno obezbeđenje.

Pri izboru boje i izgleda uniforme i izboru sadržine i izgleda logoa pravno

lice i preduzetnik za privatno obezbeđenje dužni su da vode računa da se

boja i izgled uniformi, odnosno logoa moraju razlikovati od uniformi,

odnosno obeležja pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, Vojske

Srbije, carine i drugih državnih organa koji nose uniformu i primenjuju

ovlašćenja, kao i da se na uniformi ne nalaze obeležja, odnosno natpisi koji

nisu u skladu sa ovim pravilnikom, a naročito reč: policija, žandarmerija,

milicija, vojska ili bilo koja druga reč, na srpskom ili drugom jeziku, koja

može da navede druge osobe na zaklјučak da se radi o pripadniku državnog

organa.

Pravilnik je kratak, jasno i bez nedoumica taksativno propisuje boju i

sastavne delove uniforme pripadnika privatnog obezbeđenja – čime se

ukida mogućnost eventualnih proizvoljnosti i naknadne konfuzije prilikom

primene Pravilnika.

16

PRAVILNIK O NAČINU VRŠENJA POSLOVA TEHNIČKE ZAŠTITE I

KORIŠĆENJA TEHNIČKIH SREDSTAVA

Ovim pravilnikom bliže se propisuje način vršenja poslova tehničke zaštite i

korišćenja tehničkih sredstava u obavljanju poslova privatnog obezbeđenja.

Tehnička zaštita predstavlja skup radnji kojima se neposredno ili posredno

štite ljudi i njihova imovina, a izvodi se tehničkim sredstvima, uređajima i

sistemima tehničke zaštite kojima je osnovna namena sprečavanje

protivpravnih radnji usmerenih prema štićenim licima ili imovini.

Pravilnikom se navode primeri tehničke zaštite (delovanja) protiv

protivpravnih radnji usmerenih prema štićenim licima ili imovini, a to su:

protivprovalno delovanje; protivprepadno delovanje; protivdiverziono i

protivsabotažno delovanje.

Prema pravilniku sistem tehničke zaštite predstavlja povezivanje sredstava

i uređaja koji zajedno čine funkcionalnu celinu.

Sredstvima, uređajima i sistemima tehničke zaštite smatraju se oni koji su

izvedeni, održavani i servisirani u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

Pravilnik jasno određuje i sredstva i uređaje tehničke zaštite i to su:

sredstva i uređaji za fizičko sprečavanje nedozvoljenog ulaska lica u štićeni

objekat i prostor koji mu pripada, elektronski bezbednosni sistemi koji

omogućuju efikasnu zaštitu štićenog objekata, sistemi kojima se obavlja

stalni nadzor nad štićenim objektom s jednog mesta, protivdiverzioni i

protivsabotažni elementi, sistemi za elektro-hemijsku zaštitu novca i drugih

vrednosti i sistemi za globalno pozicioniranje (GPS satelitsko praćenje). U

okviru ove klasifikacije Pravilnikom se navode i naročito korišćena sredstva

u okviru svake podgrupe.

Propisana je i zaštita poverljivih podataka i informacija iz elektronskih

bezbednosnih sistema koji omogućuju efikasnu zaštitu štićenog objekata

moraju imati zaštitu na najmanje tri nivoa: fizička barijera pristupa

prostoriji u kojoj se nalaze podaci; mehaničko zaključavanje računara

(hardverska zaštita); zaštita pomoću lozinke, šifre i biometrijskih podataka

(softverska zaštita).

17

Pravilnikom su definisane radnje koje spadaju pod izvođenje tehničke

zaštite: procena rizika u planiranju sistema tehničke zaštite; izrada plana

sistema tehničke zaštite; definisanje projektnog zadatka; projektovanje

sistema tehničke zaštite; montaža, povezivanje i programiranje sistema

tehničke zaštite; stručni nadzor nad izvođenjem radova; obavljanje

tehničkog prijema sistema tehničke zaštite; održavanje i servisiranje

sistema tehničke zaštite i obuka korisnika i upotreba sistema tehničke

zaštite. Svaka od ovih radnji Pravilnikom je posebno uređena – osim radnje

održavanja i servisiranja sistema tehničke zaštite. Navedena radnja

samo je propisana kao obavezna, nije propisan obavezan period

servisiranja, niti način održavanja opreme, što ostaje nejasno, s obzirom na

to da je Pravilnikom trebalo bliže urediti Zakonom propisanu obavezu (član

35) - da je pružalac usluga obezbeđenja (Pravno lice ili preduzetnik)

odgovoran za funkcionalnost i ispravnost tehnčikih sredstava, a korisnik

usluga dužan da osigura njihovo održavanje i servisiranje.

U članu 19 Pravilnika određeno je da sistem tehničke zaštite može biti

povezan na kontrolni centar za daljinski monitoring što je predviđeno i

članom 44 Zakona o privatnom obezbeđenju. Pravilnik dalje detaljno

uređuje pravila formiranja i vođenja rada Kontrolnog centra.

Nadalje, Pravilnik propisuje da stručni nadzor nad izvođenjem radova

tehničke zaštite može vršiti pravno lice ili preduzetnik koji poseduje licencu

za vršenje nadzora na način i pod uslovima utvrđenim Zakonom i propisima

o planiranju i izgradnji.

Na kraju, Pravilnikom se definiše da se Tehničkim prijemom smatra

provera ispravnosti i funkcionalnosti svih uređaja i opreme koji čine sistem

tehničke zaštite; provera usklađenosti sistema tehničke zaštite sa

projektom, odnosno skicom; provera obučenosti osoblja; provera

korisničkih uputstava za rukovanje i provera dokaza kvaliteta ugrađene

opreme. Tehnički prijem obavljaju ovlašćeni predstavnik investitora ili

korisnik i izvođač.

18

ZAKLJUČCI

Centar za evroatlantske studije pozdravlja usvajanje Pravilnika o bližim

uslovima koje moraju da ispune pravna i fizička lica za sprovođenje stručne

obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, Pravilnika o programima i

načinu sprovođenja obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja,

Pravilnika o boji i sastavnim delovima uniforme službenika obezbeđenja i

Pravilnika o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih

sredstava - uprkos probijanju Zakonom propisanog roka.

CEAS smatra da je pri propisivanju obaveznih rokova za usklađivanje sa

zakonom i pratećim propisima neophodno imati u vidu stvarno stanje u

praksi, odnosno propisivati primerenije rokove, kako bi se izbegle

„nemoguće” situacije koje, već sada, ustaljeno prate ovu oblast.

CEAS pozdravlja jasno definisane uslove u Pravilniku o bližim uslovima koje

moraju da ispune pravna i fizička lica za sprovođenje stručne obuke za

vršenje poslova privatnog obezbeđenja za dobijanje ovlašćenja od

Ministarstva unutrašnjih poslova za pravna ili fizička lica koja žele da vrše

stručnu obuku lica za obavljanje poslova privatnog obezbeđenja kao i

činjenicu da je iskustvo, kao jedan od parametara, dobilo na značaju.

CEAS takođe pozdravlja i činjenicu da se Pravilnik jasno poziva na postojeće

zakone i propise, čime se upotpunjuje zakonodavni okvir i privatno

obezbeđenje u potpunosti uklapa u legislativne tokove države upućivanjem

na povezane zakone.

CEAS smatra da je Pravilnik o programima i načinu sprovođenja obuke za

vršenje poslova privatnog obezbeđenja veoma detaljan i pozdravlja

činjenicu da program ne samo da obuhvata sve tematske jedinice

predložene za osnovnu obuku od strane ASISa u Priručniku za selekciju i

obuku službenika privatnog obezbeđenja, već obuhvata i teme koje su ovim

priručnikom predložene kao dodatne, korisne teme o kojima se može

razmisliti kao dodatnoj obuci.

CEAS ukazuje da je vrlo indikativno to što se prilikom usvajanja pravilnika

nije vodilo računa o standardizaciji termina koji se odnose na iste

kategorije. Naime, u dva gore navedena pravilnika koja uređuju oblast

19

privatnog obezbeđenja, naizmenično se koriste različiti termini: „pravno ili

fizičko lice“, „pravno i fizičko lice“ i „pravno lice i preduzetnik“. Iako se svi

termini odnose na isto, neophodno je standardizovati sva povezana

dokumenta kako bi se doprinelo kvalitenijoj legislativi.

CEAS upozorava na potencijalnu opasnost od neefikasne kontrole

uspostavljene odredbom Pravilnika o bližim uslovima koje moraju da

ispune pravna i fizička lica za sprovođenje stručne obuke za vršenje poslova

privatnog obezbeđenja, gde pravno ili fizičko lice koje želi da vrši stručnu

obuku lica za obavljanje poslova privatnog obezbeđenja mora imati i

kontrolora obuke - efikasan nadzor je po pravilu nezavisan - a ovako

postavljeni uslovi ne samo da otvaraju pitanje ko kontroliše kontrolora, već

ostavljaju prostora za potencijalne manipulacije i korupciju.

CEAS takođe smatra da bi bilo svrsishodno Pravilnikom jasno definisati

uslove za suspenziju i/ili oduzimanje ovlašćenja Ministarstva unutrašnjih

poslova za sprovođenje stručne obuke za vršenje poslova privatnog

obezbeđenja, a ne samo sankcionisati prekršaj u kaznenim odredbama

osnovnog teksta zakona.

CEAS postavlja pitanje prostora ostavljenog pravnim ili fizičkim licima za

konkurentnost na tržištu pružanja usluga sprovođenja stručne obuke za

vršenje poslova privatnog obezbeđenja. Rešenja predstavljena u oba

Pravilnika – iako nesumnjivo kvalitetna – ipak upućuju na to da je obuku za

vršenje poslova privatnog obezbeđenja najlakše i potencijalno

najekonomičnije obaviti pri Ministarstvu unutrašnjih poslova.

CEAS smatra da je Pravilnik o boji i sastavnim delovima uniforme

službenika obezbeđenja dao jasan pregled i uslove za izgled i izradu

uniforme, pritom se evidentno vodilo računa o zaštiti od eventualnih

zloupotreba – zabranom korišćenja istih ili sličnih simbola koji su u

upotrebi od strane predstavnika organa javne bezbednosti i drugih

državnih organa.

CEAS smatra da je Pravilnik o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i

korišćenja tehničkih sredstava, u načelu ispunio svoju svrhu, relativno

detaljno i nedvosmisleno definisao sve pojedinačne relevantne pojmove

koji definišu sprovođenje i procedure tehničke zaštite.

20

CEAS upozorava na propuštanje da se u Pravilniku o načinu vršenja poslova

tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava jasno definiše sistem

servisiranja i održavanja tehničkih sredstava, jer bi to moglo ostaviti

prostora za zanemarivanje takve obaveze, a samim tim dovesti i do

neželjenih posledica po kvalitet pružene usluge. S obzirom na nejasan

propis – takva situacija bi teško mogla odrediti odgovorne i efikasno

ukloniti/nadoknaditi nastalu štetu.

PREPORUKE

Na osnovu analize postojećeg stanja u privatnom obezbeđenju i usvojenih

Pravilnika o bližim uslovima koje moraju da ispune pravna i fizička lica za

sprovođenje stručne obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja i

Pravilnika o programima i načinu sprovođenja obuke za vršenje poslova

privatnog obezbeđenja, CEAS daje sledeće preporuke:

1. Aktivirati stručnu radnu grupu u okviru Komisije za javno privatno

partnerstvo u sektoru bezbednosti za učešće u izradi predloga ostalih

potrebnih podzakonskih akata, što je od neupitne važnosti i CEAS se

nada da će se ovaj mehanizam razviti i održati u praksi.

2. Jasnije definisati poziciju i ulogu kontrolora kao i procedure u slučaju

da on/ona otkrije neregularnosti i/ili neispunjenost uslova potrebnih

za ovlašćenje za sprovođenje stručne obuke za vršenje poslova

privatnog obezbeđenja.

3. Jasnije definisati i uslove za suspenziju i/ili oduzimanje ovlašćenja

Ministarstva unutrašnjih poslova za istu.

4. Predvideti mogućnost da ovlašćeni centri za obuku istu izvode i u

prostorijama naručioca koji ispunjava materijalne i kadrovske uslove

u skladu sa propisima, radi doprinosa bržoj i efikasnijoj primeni

zakona o privatnom obezbeđenju.

5. Biti na oprezu prilikom definisanja uslova i mehanizama za

sprovođenje stručne obuke za vršenje poslova privatnog

obezbeđenja, kako bi se izbeglo potencijalno uspostavljanje monopola

Ministarstva unutrašnjih poslova u pružanju ovih usluga.

21

6. Bliže urediti uslove servisiranja i održavanja tehničkih sredstava u

Pravilniku o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja

tehničkih sredstava.

7. Standardizovati sve pojmove i termine u povezanim dokumentima

kako bi se doprinelo kvalitenijoj legislatvi.

8. Ubuduće propisivati adekvatnije zakonske rokove za usaglašavanje sa

zakonom i pratećim propisima, kao i predvideti sankcije (npr. zaštitne

mere) za odgovorna lica nadležnih organa koja ih ne poštuju.

DODATNE NAPOMENE

CEAS smatra da bi bilo svrsishodno doneti poseban zakon o bezbednosnim

proverama, koji bi, pored propisivanja preciznih procedura, lica na koje se

provere odnose, i ostalih tehničkih i organizacionih elementa sprovođenja

bezbednosnih provera za pripadnike javne bezbednosti, omogućio srodnu

primenu i za pripadnike privatnog obezbeđenja.

Naime, Zakonom o privatnom obezbeđenju definisano je da se objekti

kritične infrastrukture obavezno obezbeđuju, tako će pripadnici privatnog

obezbeđenja biti angažovani na poslovima od posebnog značaja za

bezbednost određenih objekata, te bi nepostojanje jasnog propisa koji

uređuje sprovođenje bezbednosne provere za ta lica, predstavljalo

bezbednosnu opasnost koju ne treba zanemarivati.

Isto tako, pravna lica koja pružaju usluge privatnog obezbeđenja, još uvek

nemaju pravni osnov da podnose zahtev za dobijanje bezbednosnog

sertifikata za pristup tajnim podacima. Zakon o bezbednosnim proverama

rešio bi tu, vrlo opasnu, prazninu.

22

ANEKS

PRAVILNIK O BLIŽIM USLOVIMA KOJE MORAJU DA ISPUNE PRAVNA I

FIZIČKA LICA ZA SPROVOĐENJE STRUČNE OBUKE ZA VRŠENJE

POSLOVA PRIVATNOG OBEZBEĐENJA

Pravilnik je objavlјen u „Službenom glasniku RS", br. 117/2014 od 29. 10.

2014. godine, a stupio je na snagu 6. 11. 2014.

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuju se bliži uslovi u pogledu prostorija,

materijalno-tehničkih sredstava i opreme i stručne osposoblјenosti lica koja

sprovode stručnu obuku, koje treba da ispuni pravno ili fizičko lice za

dobijanje ovlašćenja Ministarstva unutrašnjih poslova (u dalјem tekstu:

Ministarstvo) za sprovođenje stručne obuke lica koja vrše poslove

privatnog obezbeđenja, kao i sadržina i način vođenja evidencija o licima

koja su učestvovala u obuci.

Član 2.

Pravno ili fizičko lice koje želi da vrši stručnu obuku lica za obavlјanje

poslova procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja u oblasti

privatnog obezbeđenja može dobiti ovlašćenje Ministarstva (O1) ako:

1) ima obezbeđenu prostoriju za izvođenje teoretske obuke, koja je

dovolјno prostrana da osigura najmanje 2 m2 radne površine i 5 m3

zapremine za svako lice, i to za najmanje 15 lica, i koja je opremlјena

odgovarajućim nameštajem, kao i sredstvima i pomagalima za sprovođenje

stručne obuke, u skladu sa ovim pravilnikom;

2) ima angažovane predavače i instruktore sa stečenim visokim

obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje

240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim

akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na

osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim

studijama na fakultetu iz oblasti bezbednosti, pravnih ili ekonomskih nauka

i najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima koji su u vezi sa

programskom celinom.

23


poslova fizičko-tehničke zaštite lica i imovine i održavanja reda na

sportskim priredbama, javnim skupovima i drugim mestima okuplјanja

građana, može dobiti ovlašćenje Ministarstva (O2) ako:

1) ima obezbeđenu prostoriju za izvođenje teoretske obuke, koja ispunjava

uslove iz stava 1. tačka 1) ovog člana;

2) ima obezbeđenu salu za izvođenje obuke za upotrebu fizičke snage, koja

je dovolјno prostrana da osigura izvođenje vežbi za najmanje 15 lica,

opremlјenu strunjačama i potrebnim rekvizitima za obuku veština odbrane

i napada (drveni ili gumeni nož, palica, replika pištolјa);

3) ima obezbeđena odgovarajuća nastavna sredstva za izvođenje obuke iz

oblasti pružanja prve pomoći (komplet prve pomoći, sanitetski materijal i

priručni materijal za imobilizaciju, trenažne lutke za reanimaciju i sl.);

4) ima obezbeđena odgovarajuća sredstva za izvođenje obuke iz oblasti

obezbeđenja transporta i prenosa novca i vrednosnih pošilјki - vozilo ili

trenažno vozilo, kao i opremu i sredstva ili trenažne modele u skladu sa

odredbama člana 36. tač. 2)-7) i člana 38. Zakona o privatnom obezbeđenju

(„Službeni glasnik RS", broj 104/13);

5) ima angažovane predavače sa stečenim visokim obrazovanjem na

osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova,

master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama,

specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u

trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu

iz oblasti bezbednosti ili pravnih nauka, sa najmanje pet godina radnog

iskustva na poslovima koji su u vezi sa programskom celinom, ili drugo lice

sa istim nivoom obrazovanja koje je provelo najmanje pet godina na

poslovima ovlašćenog policijskog službenika, bezbednosno obaveštajnim

poslovima ili poslovima izvršenja krivičnih i prekršajnih sankcija;

6) ima angažovanog predavača sa položenim stručnim ispitom iz oblasti

zaštite od požara, za obuku iz programske celine koja se odnosi na požar;

7) ima angažovanog sportskog trenera sa najmanjim zvanjem operativni

trener u oblasti samoodbrane (borilačkih veština), za obuku u primeni

fizičke snage - samoodbrana;

24

8) ima angažovane predavače za obuku iz oblasti pružanja prve pomoći sa

stečenim nivoom obrazovanja utvrđenim u stavu 2. tačka 5) ovog člana iz

oblasti medicinskih nauka ili koji imaju uverenje o stručnoj osposoblјenosti

predavača u skladu sa propisima kojima se uređuje Crveni krst Srbije.


poslova planiranja, projektovanja i nadzora nad izvođenjem sistema

tehničke zaštite, i poslova montaže, puštanja u rad i održavanja sistema

tehničke zaštite, može dobiti ovlašćenje Ministarstva (O3) ako:

1) ima obezbeđenu prostoriju za izvođenje teoretske obuke, koja ispunjava

uslove iz stava 1. tačka 1) ovog člana;

2) ima angažovane predavače i instruktore sa stečenim nivoom

obrazovanja utvrđenim u stavu 2. tačka 5) ovog člana iz oblasti tehničko-

tehnoloških nauka i najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima koji

su u vezi sa programskom celinom.


poslova privatnog obezbeđenja, pored uslova iz st. 1-4. ovog člana, mora

imati najmanje jednog kontrolora obuke koji ispunjava uslove za predavača

obuke čiju kontrolu sprovodi.

Član 3.

Pravno ili fizičko lice koje želi da vrši stručnu obuku lica za obavlјanje jedne

ili više vrsta poslova privatnog obezbeđenja, uz odgovarajući zahtev

Ministarstvu - kao dokaz da je ispunio uslove utvrđene u članu 2. ovog

pravilnika, prilaže:

1) izvod iz registra koji u skladu sa zakonom vodi nadležni organ ili akt o

akreditaciji visokoškolske ustanove u skladu sa zakonom kojim se uređuje

visoko obrazovanje ili akt o statusu javno priznatog organizatora aktivnosti

obrazovanja odraslih u skladu sa zakonom kojim se uređuje obrazovanje

odraslih;

2) vlasnički list ili ugovor o zakupu ili pravu korišćenja odgovarajućih

prostorija za izvođenje teoretske i praktične obuke, kao i ugovor ili drugi

akt o vlasništvu ili drugom osnovu korišćenja opreme i sredstava potrebnih

25

za izvođenje odgovarajuće stručne obuke za određenu vrstu poslova

privatnog obezbeđenja;

3) spisak predavača - sa diplomama, uverenjima i drugim aktima kojima se

potvrđuje stečeni nivo obrazovanja i osposoblјenosti lica za sprovođenje

odgovarajuće vrste stručne obuke i aktom na osnovu koga je svaki od

predavača angažovan za izvođenje obuke;

4) uplatnicu, potvrdu ili izvod o uplati republičke administrativne takse.

Član 4.

Pravno i fizičko lice koje dobije ovlašćenje Ministarstva za sprovođenje

stručne obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja dužno je da, u

skladu sa propisima, vodi sledeće evidencije:

1) Evidenciju o predavačima i kontrolorima stručne obuke koja sadrži:

(1) Prijavu za predavača ili kontrolora stručne obuke (Obrazac 1, koji je

odštampan uz ovaj pravilnik i koji čini njegov sastavni deo),

(2) fotokopije akata kojima se dokazuje ispunjenost uslova za sprovođenje

stručne obuke,

(3) održane obuke/programske jedinice;

2) Evidenciju o kandidatima koja sadrži:

(1) prijavu za pohađanje stručne obuke (Obrazac 2, koji je odštampan uz

ovaj pravilnik i koji čini njegov sastavni deo),

(2) fotokopije isprava kojima se dokazuje ispunjenost uslova da kandidat

pristupi stručnoj obuci, u skladu sa zakonom,

(3) ugovor o organizovanju i sprovođenju stručne obuke za kandidata,

(4) stručne obuke koje je kandidat završio, ukoliko je pravno ili fizičko lice

ovlašćeno da vrši obuke iz više programskih celina,

(5) Dnevnik o prisutnosti kandidata na stručnoj obuci i održanim

predavanjima,

(6) primerak izdate Potvrde o obučenosti.

26

Evidencije o kandidatima i izvođačima stručne obuke vode se ručno ili

elektronski, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o

ličnosti i čuvaju se najmanje deset godina.

Član 5.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavlјivanja u

„Službenom glasniku Republike Srbije".

Broj 01-6123/14-4

U Beogradu, 23. oktobra 2014. godine

Ministar,

dr Nebojša Stefanović, s.r.

27

PRAVILNIK O PROGRAMIMA I NAČINU SPROVOĐENJA OBUKE ZA

VRŠENJE POSLOVA PRIVATNOG OBEZBEĐENJA

Pravilnik je objavlјen u „Službenom glasniku RS", br. 117/2014 od 29. 10.

2014. godine, a stupio je na snagu 6. 11. 2014.

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuju se programi i način sprovođenja stručne obuke

službenika obezbeđenja - za vršenje poslova privatnog obezbeđenja (u

dalјem tekstu: stručna obuka).

Član 2.

Stručna obuka sprovodi se kroz:

1) Program stručne obuke za vršenje poslova procene rizika u zaštiti lica,

imovine i poslovanja;

2) Program stručne obuke za vršenje poslova fizičko-tehničke zaštite lica i

imovine i održavanja reda na sportskim priredbama, javnim skupovima i

drugim mestima okuplјanja građana;

3) Program stručne obuke za vršenje poslova planiranja, projektovanja i

nadzora nad izvođenjem sistema tehničke zaštite;

4) Program stručne obuke za vršenje poslova montaže, puštanja u rad,

održavanja sistema tehničke zaštite i obuke korisnika.

Programi stručnih obuka iz stava 1. ovog člana sastoje se od više tema

podelјenih po jedinicama - časovima obuke, koji polazniku omogućavaju

sticanje specifičnih znanja i veština neophodnih za vršenje odgovarajuće

vrste poslova privatnog obezbeđenja.

Programi stručnih obuka iz stava 1. ovog člana (Prilog 1 - 4.) odštampani su

u prilogu ovog pravilnika i čine njegov sastavni deo.

Član 3.

Stručna obuka planira se i organizuje prema zahtevima pravnih lica i

preduzetnika, odnosno fizičkih lica koji obavlјaju delatnost privatnog

28

obezbeđenja, uz koje se prilažu dokazi o ispunjavanju uslova za pohađanje

obuke.

Stručna obuka sprovodi se putem predavanja, vežbi, kurseva, radionica i

drugih oblika učenja i obrazovanja po utvrđenim programima, a izvodi se

teoretski, praktičnim radom, konsultativno - instruktivnim radom i na drugi

primeren način i prema planovima i u terminima koje utvrđuju izvođači

obuke.

Stručna obuka službenika obezbeđenja sprovodi se na način da čas obuke

traje 45 minuta, a broj časova obuke ne sme biti veći od šest časova na dan.

Časovi mogu biti povezani u dvočas, sa odmorom između dvočasa od

najmanje 10 minuta.

Kandidati koji imaju uverenje o položenom stručnom ispitu za zaštitu od

požara, ne moraju pohađati deo obuke iz programa obuke i iz teme koji se

odnose na zaštitu od požara (Prilog 2., Tema 7).

Član 4.

Na kraju stručne obuke polaže se pisani završni ispitni test.

Prisutnost polaznika na obuci mora biti 100% ukupnog fonda časova kako

bi mogao da pristupi polaganju ispita iz stava 1. ovog člana. U slučaju

sprečenosti polaznika da u određenom terminu prisustvuje nastavnom

času, izvođač obuke dužan je da polazniku omogući pohađanje nastavnog

časa iz predmetne nastavne jedinice u nekom drugom odgovarajućem

terminu.

Na polaganju završnog ispitnog testa grupa polaznika raspoređuje se u

odgovarajućoj prostoriji na dovolјnom rastojanju za nesmetan samostalni

rad.

Svaki polaznik popunjava test od 25 pitanja iz programa stručne obuke sa

ponuđenim odgovorima. Test se popunjava zaokruživanjem jednog ili više

od ukupno dva ili više ponuđenih odgovora na svako pitanje. U ponuđenim

odgovorima može da bude i više od jednog, a najviše tri tačna odgovora.

Završni ispitni test traje najduže 60 minuta.

29

Da bi položio završni ispitni test polaznik mora odgovoriti tačno na

najmanje 18 pitanja, odnosno ostvariti najmanje 18 bodova.

Član 5.

Ocene na završnom ispitnom testu jesu:

1) „položio" - ocena koju dobija polaznik koji na testu ostvari 18-20 bodova;

2) „kvalitetan" - ocena koju dobija polaznik koji na testu ostvari 21-23

bodova;

3) „ističe se" - ocena koju dobija polaznik koji na testu ostvari 24-25

bodova.

Član 6.

Nakon uspešno završene obuke Ministarstvo unutrašnjih poslova

(Ministarstvo), ovlašćeno pravno ili fizičko lice koje je sprovelo obuku

polazniku izdaje Potvrdu o obučenosti (Prilog 5., koji je odštampan u

prilogu ovog pravilnika i čini njegov sastavni deo).

Polaznik koji obuku ne završi uspešno, ima pravo da po isteku roka ne

kraćeg od sedam dana, ponovo pristupi završnom ispitnom testu.

Polaznik koji ni u trećem pokušaju ne položi završni ispitni test, mora se

ponovo podvrgnuti stručnoj obuci.

Član 7.

Pravno lice i preduzetnik koji obavlјaju delatnost privatnog obezbeđenja

obezbeđuje da se za sve službenike obezbeđenja sprovede kondiciona

obuka, i to kroz:

1) proveru obučenosti za primenu fizičke snage, za službenike obezbeđenja

koji u vršenju poslova koriste sredstva prinude, koja se sprovodi po

odgovarajućem programu - temi Obuka u primeni fizičke snage -

samoodbrana;

2) proveru obučenosti vodiča i dresiranih pasa, za službenike obezbeđenja

koji u vršenju poslova koriste dresirane pse, koja se sprovodi u skladu sa

propisima u kinologiji;

30

3) vežbovno gađanje, za službenike obezbeđenja koji rade na poslovima

obezbeđenja sa oružjem, koja se sprovodi saglasno propisima kojima se

uređuje oružje i municija.

Član 8.

Upoznavanje službenika obezbeđenja sa novim tehnologijama u zaštiti lica,

imovine i poslovanja ili sa pojavnim slučajevima i oblicima ugrožavanja lica

i imovine i poslovanja, koji su povezani sa programima stručnih obuka

utvrđenih ovim pravilnikom, može se vršiti i po posebnom zahtevu pravnog

lica i preduzetnika koji obavlјaju delatnost privatnog obezbeđenja uz

sprovođenje pojedinih i odgovarajućih delova tih programa.

Član 9.

Ministarstvo, odnosno ovlašćena pravna i fizička lica za obuku službenika

obezbeđenja sa polaznicima zaklјučuju pisani ugovor o sprovođenju obuke.

Ako je naručilac stručne obuke pravno lice ili preduzetnik, može se

zaklјučiti jedan pisani ugovor o sprovođenju obuke za sve polaznike, čiji je

sastavni deo spisak sa imenima svih polaznika, sa traženim vrstama stručne

obuke za svakog polaznika.

Član 10.



Broj 01-6124/14-4

U Beogradu, 23. oktobra 2014. godine

Ministar,


31

PRAVILNIK O BOJI I SASTAVNIM DELOVIMA UNIFORME SLUŽBENIKA

OBEZBEĐENJA

Pravilnik je objavlјen u „Službenom glasniku RS", br. 4/2015 od 16. 1. 2015.

godine, a stupio je na snagu 24. 1. 2015.

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuju se boja i sastavni delovi uniforme koju nose

službenici obezbeđenja pri vršenju poslova privatnog obezbeđenja.

Član 2.

Uniformu koju nose službenici obezbeđenja iz člana 1. ovog pravilnika čini

odeća i obuća utvrđena ovim pravilnikom.

Uniforma službenika obezbeđenja može biti redovna i terenska.

Član 3.

Delovi redovne uniforme službenika obezbeđenja jesu:

1) majica sa kragnom, sa kratkim ili dugim rukavima;

2) košulјa sa kratkim ili dugim rukavima;

3) kravata;

4) džemper;

5) jakna;

6) pantalone;

7) kaiš;

8) čarape;

9) plitke cipele;

10) poluduboke cipele;

11) rukavice;

32

12) vetrovka;

13) kišni mantil;

14) suknje - za službenike obezbeđenja ženskog pola.

Član 4.

Delovi terenske uniforme službenika obezbeđenja jesu:

1) kačket ili kapa;

2) potkapa;

3) košulјa sa dugim ili kratkim rukavima;

4) majica sa kragnom sa kratkim rukavima;

5) jakna;

6) prsluk;

7) pantalone;

8) kombinezon;

9) čizme.

Član 5.

Spolјni, odnosno jasno vidlјivi deo uniforme službenika obezbeđenja mora

da sadrži jasno uočlјiv logo i natpis „Obezbeđenje", a dodatno i reč

„security".

Kada službenik obezbeđenja preko uniforme ili dela uniforme nosi zaštitnu

opremu (balistički prsluk, zaštitne kombinezone i dr.) kojom zaklanja logo i

natpise „Obezbeđenje" i „security", isti moraju biti istaknutu na toj opremi.

Član 6.

Boju i izgled redovne i terenske uniforme službenika obezbeđenja i izgled i

sadržinu logoa slobodno bira i, saglasno zakonu i ovom pravilniku, svojim

aktom bliže utvrđuje pravno lice i preduzetnik za privatno obezbeđenje.

Pri izboru boje i izgleda uniforme i izboru sadržine i izgleda logoa pravno

lice i preduzetnik za privatno obezbeđenje dužni su da vode računa da se

33

boja i izgled uniformi, odnosno logoa moraju razlikovati od uniformi,

odnosno obeležja pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, Vojske

Srbije, carine i drugih državnih organa koji nose uniformu i primenjuju

ovlašćenja, kao i da se na uniformi ne nalaze obeležja, odnosno natpisi koji

nisu u skladu sa ovim pravilnikom, a naročito reč: policija, žandarmerija,

milicija, vojska ili bilo koja druga reč, na srpskom ili drugom jeziku, koja

može da navede druge osobe na zaklјučak da se radi o pripadniku državnog

organa.

Član 7.



01 broj 01-12951/14-3

U Beogradu, 13. januara 2015. godine

Ministar,


34

PRAVILNIK O NAČINU VRŠENJA POSLOVA TEHNIČKE ZAŠTITE I

KORIŠĆENJA TEHNIČKIH SREDSTAVA

Pravilnik je objavlјen u „Službenom glasniku RS", br. 19/2015 od 20. 2. 2015.

godine, a stupio je na snagu 28. 2. 2015.

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim pravilnikom bliže se propisuje način vršenja poslova tehničke zaštite i

korišćenja tehničkih sredstava u obavljanju poslova privatnog obezbeđenja.

Tehnička zaštita

Član 2.

Tehnička zaštita predstavlja skup radnji kojima se neposredno ili posredno

zaštićuju ljudi i njihova imovina, a izvodi se tehničkim sredstvima,

uređajima i sistemima tehničke zaštite kojima je osnovna namena

sprečavanje protivpravnih radnji usmerenih prema štićenim licima ili

imovini kao što su:

1) protivprovalno delovanje;

2) protivprepadno delovanje;

3) protivdiverziono i protivsabotažno delovanje.

Sistem tehničke zaštite

Član 3.

Sistem tehničke zaštite predstavlja povezivanje sredstava i uređaja koji

zajedno čine funkcionalnu celinu.

Sredstvima, uređajima i sistemima tehničke zaštite smatraju se oni koji su

izvedeni, održavani i servisirani u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

Sredstva i uređaji

Član 4.

35

Sredstvima i uređajima tehničke zaštite u smislu ovog pravilnika, smatraju

se:

1) sredstva i uređaji za fizičko sprečavanje nedozvoljenog ulaska lica u

štićeni objekat i prostor koji mu pripada (u daljem tekstu: štićeni objekat), a

naročito:

(1) ograde,

(2) rampe i barikade,

(3) protivprovalna vrata,

(4) sve vrste brava sa serijskim brojem ili kodom,

(5) specijalne građevinske konstrukcije,

(6) neprobojna stakla i slične konstrukcije,

(7) oprema za smeštaj, čuvanje i prenos vrednosti, predmeta i dokumenata

(kase, trezori i sl.),

(8) uređaji za detekciju metalnih predmeta,

(9) rendgenski uređaji za kontrolu prtljaga,

(10) druga mehanička i/ili elektro-mehanička sredstva i uređaji propisani u

postupku izvođenja tehničke zaštite;

2) elektronski bezbednosni sistemi koji omogućuju efikasnu zaštitu

štićenog objekata, a naročito:

(1) protivprovalni i protivprepadni sistemi s javljačima raznih izrada,

(2) sistemi kontrole i registracije pristupa i izlaska,

(3) sistemi kojima se obavlja stalni nadzor nad štićenim objektom s jednog

mesta,

(4) integralni sistemi zaštite s najmanje jednim (1) nadzornim mestom

unutar štićenog objekata,

(5) sistemi video obezbeđenja;

3) protivdiverzioni i protivsabotažni elementi:

36

(1) specijalna ručna ogledala za pregled podnožja vozila,

(2) detektori metala i jonizujućeg zračenja i dr.;

4) sistemi za elektro-hemijsku zaštitu novca i drugih vrednosti;

5) sistemi za globalno pozicioniranje (GPS satelitsko praćenje).

Sistemima iz stava 1. tačka 2) ovog člana omogućava se izrada plana

postupanja u vanrednim događajima (provala i sl.), rekonstrukcija

događaja, odnosno okolnosti koje su prethodile nastupanju vanrednog

događaja, nadzor nad radom lica zaduženih za bezbednost objekata i

uspostavljanje propisanog radnog režima na objektu, zaštita poverljivih

podataka i informacija od poslovnog i drugog interesa koji su pohranjeni u

računarima i memorijskim medijima.

Zaštita poverljivih podataka i informacija iz stava 2. ovog člana mora imati

minimalno tri nivoa:

1) fizička barijera pristupa prostoriji u kojoj se nalaze podaci;

2) mehaničko zaključavanje računara (hardverska zaštita);

3) zaštita pomoću lozinke, šifre i biometrijskih podataka (softverska

zaštita).

Izvođenje tehničke zaštite

Član 5.

Izvođenjem tehničke zaštite smatra se:

1) procena rizika u planiranju sistema tehničke zaštite;

2) izrada plana sistema tehničke zaštite;

3) definisanje projektnog zadatka;

4) projektovanje sistema tehničke zaštite;

5) montaža, povezivanje i programiranje sistema tehničke zaštite;

6) stručni nadzor nad izvođenjem radova;

7) obavljanje tehničkog prijema sistema tehničke zaštite;

37

8) održavanje i servisiranje sistema tehničke zaštite;

9) obuka korisnika i upotreba sistema tehničke zaštite.

Procena rizika u planiranju sistema tehničke zaštite

Član 6.

Procena rizika u planiranju sistema tehničke zaštite (u daljem tekstu:

procena rizika) izrađuje se na osnovu podataka o:

1) vrsti, nameni, veličini i izgledu objekata, lokaciji i okruženju,

građevinskim i ostalim osobinama objekata;

2) kritičnim tačkama sa aspekta mogućnosti nastupanja opasnosti,

3) vrsti i broju stalnih i povremenih korisnika;

4) režimu rada i načinu korišćenja objekata;

5) opremi, predmetima i dokumentima koji će se u objektu nalaziti ili se već

nalaze, nivou rizika od njihovog oštećenja, otuđenja ili uništenja;

6) istoriji vanrednih događaja.

Procena rizika izrađuje se primenom priznatih pravila u sprovođenju

tehničke zaštite lica i imovine.

Priznata pravila u izvođenju tehničke zaštite u smislu ovog pravilnika su

odgovarajući domaći propisi i pravila, a u nedostatku domaćih, primenjuju

se odgovarajući evropski, odnosno međunarodni propisi i pravila (EN, IEC,

ISO), odnosno drugi specijalizovani standardi ili prihvaćena pravila struke.

Kategorija objekata

Član 7.

Pravna lica i preduzetnici licencirani za vršenje poslova procene rizika u

zaštiti lica, imovine i poslovanja vrše kategorizaciju štićenih objekata u

jednu od tri kategorije koje sadrže obavezne minimalne mere zaštite u

tretiranju identifikovanih rizika, i to:

1) I kategoriju – NAJVIŠI STEPEN ZAŠTITE koji predviđa:

38

(1) tehničku zaštitu kojom se signalizira neovlašćen ulazak u štićeni prostor

i dojavljuje kontrolnom centru,

(2) tehničku zaštitu kojom se prati kretanje u štićenom prostoru i

pojedinačno štićenim prostorijama (kontrola pristupa i video obezbeđenje)

uz video zapis,

(3) zaštitu pojedinačnih vrednosti pomoću sistema elektrohemijske zaštite

(koferi, kontejneri, kase, trezori i sl.),

(4) integralnu zaštitu s najmanje jednim (1) lokalnim nadzornim mestom

(kontrolna soba) i sistemom veze sa službenicima obezbeđenja na štićenom

objektu,

(5) pisane procedure za slučajeve nastupanja rizika;

2) II kategoriju – VISOKI STEPEN ZAŠTITE koji predviđa:

(1) tehničku zaštitu kojom se signalizira neovlašćen ulazak u štićeni prostor

i dojavljuje kontrolnom centru,

(2) tehničku zaštitu kojom se prati kretanje u štićenom prostoru (kontrola

prolaza i video obezbeđenje) uz video zapis,

(3) integralnu zaštitu s najmanje jednim (1) lokalnim nadzornim mestom

(kontrolna soba) i sistemom veze sa kontrolnim centrom;

3) III kategoriju – VIŠI STEPEN ZAŠTITE koji predviđa:

(1) tehničku zaštitu kojom se prati kretanje oko štićenog prostora (video

obezbeđenje) uz video zapis,

(2) tehničku zaštitu kojom se signalizira neovlašćen pristup u štićeni

prostor i dojavljuje kontrolnom centru.

Plan sistema tehničke zaštite

Član 8.

Na osnovu zaključaka iz procene rizika vrši se planiranje sistema tehničke

zaštite.

39

Planom sistema tehničke zaštite određuje se optimalni nivo tehničke

zaštite, integralne zaštite, kao i povezanost sa drugim tehnološkim

sistemima na objektu, a naročito se utvrđuju:

1) zahtevi koje moraju ispunjavati sistemi koji nisu sistemi tehničke zaštite,

ali utiču na bezbednost objekta i pouzdan rad sistema tehničke zaštite

(sistem napajanja električnom energijom, rasveta i sl.);

2) građevinski i slični zahtevi od značaja za pravilan i pouzdan rad sistema

tehničke zaštite (nivelisanje terena, bezbednosni razmaci, uređenje okoline

i sl.).

Projektni zadatak

Član 9.

Na osnovu izrađenog Plana sistema tehničke zaštite i posebnih zahteva

vlasnika ili korisnika objekta, izrađuje se projektni zadatak.

Projektnim zadatkom utvrđuju se svi parametri potrebni za izradu projekta

sistema tehničke zaštite, a naročito:

1) vrsta tehničke zaštite;

2) smeštaj centra tehničke zaštite (kontrolni paneli, centrale, digitalni video

rekorderi i dr.);

3) smeštaj uređaja i opreme (detektori, kamere i dr. senzori);

4) način polaganja instalacija (kablova za povezivanje).

Projektovanje sistema tehničke zaštite

Član 10.

Projektovanje sistema tehničke zaštite obuhvata:

1) implementaciju plana sistema tehničke zaštite;

2) izbor uređaja i opreme;

40

3) izradu projektne dokumentacije.

Nosioci izrade projektne dokumentacije i primena posebnih propisa

Član 11.

Projektnu dokumentaciju mogu izrađivati samo pravna lica i preduzetnici

licencirani za vršenje poslova projektovanja i nadzora nad izvođenjem

sistema tehničke zaštite, na način i pod uslovima utvrđen zakonom.

Projekat sistema tehničke zaštite mora biti izrađen u skladu sa propisima

koji uređuju poslove projektovanja.

Procena rizika u planiranju sistema tehničke zaštite, plan sistema tehničke

zaštite i projektni zadatak, čine sastavni deo projekta sistema tehničke

zaštite.

Projekat izvedenog stanja

Član 12.

Za ugradnju sistema tehničke zaštite kao i pojedinačnih uređaja tehničke

zaštite za I kategoriju obavezno se izrađuje projekat, u skladu sa propisima

o planiranju i izgradnji.

Za ugradnju sistema tehničke zaštite za I, II i III kategoriju zaštite iz člana 4.

ovog pravilnika, izrađuje se projekat izvedenog stanja, u skladu sa

propisima o planiranju i izgradnji.

Čuvanje i evidencija projekata

Član 13.

Lica iz člana 11. stav 1. ovog pravilnika dužna su da osiguraju bezbedno

čuvanje projekata tehničke zaštite kao i da vode evidenciju o svim

izrađenim kopijama. Svaka izrađena kopija mora biti brojčano označena.

41

Kopiju projekta, odnosno uvid u projektnu dokumentaciju mogu imati lica

koja imaju licencu za vršenje poslova tehničke zaštite.

Kada se to naznači u planu sistema tehničke zaštite za određene kategorije

objekata, projekat tehničke zaštite ne može biti deo idejnog, glavnog ili

građevinskog projekta i podleže zaštiti tajnosti u skladu sa posebnim

zakonom.

Montaža, povezivanje i programiranje sistema tehničke zaštite

Član 14.

Montažom sistema tehničke zaštite smatra se:

1) postavljanje instalacija;

2) ugradnja uređaja i opreme;

3) programiranje, podešavanje (parametrisanje) i ispitivanje sistema

tehničke zaštite kao i njegovo puštanje u rad;

4) verifikacija uređaja i opreme, odnosno sistema i tehnički prijem;

5) izrada uputstava za rukovanje;

6) obuku osoblja.

Pripremni radovi

Član 15.

Postavljanju instalacija tehničke zaštite i ugradnji uređaja i opreme

prethode pripremni radovi.

Pripremni radovi uključuju postavljanje kablovskih polica i instalacijskih

cevi i kablova do spojnih tačaka.

Izvođenje pripremnih radova tehničke zaštite ne smatra se tehničkom

zaštitom u smislu odredaba ovog pravilnika.

Radovi u izvođenju tehničke zaštite

42

Član 16.

Pripremne radove u izvođenju tehničke zaštite mogu vršiti i pravna i fizička

lica koja nisu licencirana za vršenje poslova tehničke zaštite.

Pri obavljanju pripremnih radova u izradi tehničke zaštite, pravna i fizička

lica iz stava 1. ovog člana ne mogu imati uvid u delove projekta iz člana 10.

ovog pravilnika.

Instalacije tehničke zaštite

Član 17.

Izvođenje instalacija tehničke zaštite obuhvata ispitivanje i spajanje vodova

od spojnih tačaka do sredstava i uređaja tehničke zaštite i vrše ih pravna

lica i preduzetnici koji su licencirani za vršenje poslova montaže, puštanja u

rad, održavanja sistema tehničke zaštite i obuke korisnika (u daljem tekstu:

izvođač).

Instalacije tehničke zaštite moraju biti izvedene u skladu sa propisima koji

uređuju uslove postavljanja elektrotehničkih instalacija.

Ugradnja uređaja i opreme

Član 18.

Nakon postavljanja i ispitivanja instalacija tehničke zaštite ugrađuju se

uređaji i oprema.

Uređaji i oprema ugrađuju se i podešavaju (parametriraju) shodno

projektnoj dokumentaciji i uputstvima proizvođača uređaja i opreme.

Svako pojedinačno sredstvo, uređaj ili sistem tehničke zaštite mora imati

uputstva za rukovanje koja se pohranjuju u bezbednosnoj kasi vlasnika ili

korisnika objekata.

Verifikacija uređaja i opreme, odnosno sistema tehničke zaštite koji su

ugrađeni u objekat, obavlja se puštanjem u probni rad, a ispravnost se

utvrđuje izdatom potvrdom.

43

Obuku osoblja koje će upravljati sredstvima, uređajima ili sistemima

tehničke zaštite vrši izvođač.

Daljinski monitoring

Član 19.

Sistem tehničke zaštite može biti povezan na kontrolni centar za daljinski

monitoring.

Kontrolni centar obrazuju pravno lice i preduzetnik za privatno

obezbeđenje u skladu sa Zakonom.

Pravno lice i preduzetnik iz stava 2. ovog člana moraju izraditi pisane

procedure za intervencije po dojavi alarma za svaki štićeni objekat, koji

sadrži popis prostora obuhvaćenih dojavnim zonama, šemu nadziranog

objekta sa unetim dojavnim zonama, kao i uputstva i podatke koji određuju

poimenična zaduženja svakog člana dežurnog patrolnog tima. Procedure se

štite u skladu sa propisima o zaštiti poslovne tajne, čuvaju se u kontrolnom

centru i pre intervencije dostavljaju vođi dežurnog patrolnog tima za

intervenciju po primljenom alarmu.

Svaka intervencija patrolnog tima, bilo da se radi o lažnoj dojavi ili

stvarnom događaju, mora biti evidentirana i potvrđena izveštajem od

strane vođe patrolnog tima, koji se sastavlja odmah po završetku

intervencije, a sadrži vreme dojave, vreme izlaska i dolaska na mesto

događaja, zatečeno stanje, način intervencije, vreme završetka intervencije i

vreme povratka u kontrolni centar (polaznu poziciju), kao i potpis vođe

patrolnog tima.

Ukoliko se radi o stvarnoj dojavi, dežurni operater kontrolnog centra

odmah obaveštava odgovarajuće javne službe (policiju, vatrogasce, hitnu

medicinsku pomoć i dr.) i daje osnovne informacije potrebne za izlazak na

mesto događaja (vrsta, mesto i vreme događaja, bezbedan pravac dolaska,

postojanje opasnih i zapaljivih materija u objektu, broj ugroženih lica i sl.).

Ako pravna lica i preduzetnici licencirani za vršenje poslova montaže,

puštanja u rad i održavanja sistema tehničke zaštite i obuke korisnika imaju

kontrolni centar, dužni su obezbediti tehničku intervenciju po dojavnom

44

signalu. Tehnička intervencija podrazumeva otklanjanje tehničkih problema

kod korisnika sistema u ugovorom određenom roku, a po jasno

identifikovanoj dojavi koja se razlikuje od dojave alarma u kontrolni centar.

Stručni nadzor nad izvođenjem radova

Član 20.

Stručni nadzor nas izvođenjem poslova tehničke zaštite može obavljati

pravno lice ili preduzetnik koje poseduje licencu za obavljanje poslova

nadzora, na način i pod uslovima utvrđenim Zakonom i propisima o

planiranju i izgradnji.

Tehnički prijem

Član 21.

Tehničkim prijemom sistema tehničke zaštite smatra se:

1) provera ispravnosti i funkcionalnosti svih uređaja i opreme koji čine

sistem tehničke zaštite;

2) provera usklađenosti sistema tehničke zaštite sa projektom, odnosno

skicom;

3) provera obučenosti osoblja;

4) provera korisničkih uputstava za rukovanje;

5) provera dokaza kvaliteta ugrađene opreme.

Tehnički prijem iz stava 1. ovog člana obavljaju ovlašćeni predstavnik

investitora ili korisnik i izvođač.

O obavljenom tehničkom prijemu sastavlja se zapisnik koji potpisuju lica iz

stava 2. ovog člana.

Izvođač izdaje investitoru ili korisniku potvrdu da je sistem tehničke zaštite

izveden u skladu sa odredbama ovog pravilnika. Sastavni deo potvrde je

zapisnik iz stava 3. ovog člana.

45

Završna odredba

Član 22.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u

„Službenom glasniku Republike Srbije”.

01 broj 01-10423/14-5

U Beogradu, 18. februara 2015. godine

Ministar,


46

O CENTRU ZA EVROATLANTSKE STUDIJE

Centar za evroatlantske studije (CEAS) je nezavisna, ateistička, socio-lliberalna, političko

istraživačka think-tank organizacija, vođena ideologijom i vrednostima. Osnovana je

2007. godine od strane male grupe kolega istomišljenika koji dele svest o međusobnoj

povezanosti globalnih i regionalnih trendova, orjentacije državne spoljne politike,

reforme sektora bezbednosti i odbrane i tranzicione pravde u Srbiji. Imajući na umu te

ideje, CEAS je osnovan sa sledećim misijama:

- da ubrza proces integracija Srbije u EU i ojača kapacitete Srbije da se suoči sa globalnim

izazovima kroz zajedničko međunarodno delovanje, koje će rezultirati punopravnim i

aktivnim članstvom u EU,

- da ojača saradnju sa NATO-om i zagovara puno i aktivno članstvo Republike Srbije u

Alijansi,

- da promoviše regionalnu saradnju i podiže javnu svest o njenom značaju

- da nametne snažnu konstrukciju demokratskog nadzora nad sistemom bezbedosti,

- da podrži razvoj mehanizama tranzicione pravde, njeno sprovođenje u Srbiji i

Zapadnom Balkanu, kao i razmenu pozitivnih iskustava, da naglasi važnost mehanizama

tranzicione pravde za uspešnu reformu sektora bezbednosti u post konfliktnim

društvima koja prolaze kroz tranziciju ka demokratiji.

Kako bi ostvario svoju misiju, CEAS targetira kreatore srpske politike i javno mnjenje u

Srbiji, kao i međunarodne organizacije, vlade i druge aktere koji se bave Srbijom i

regionom Zapadnog Balkana, ili temama kojima se i CEAS bavi, kroz promovisanje i

zagovaranje inovativnih, primenjivih i praktičnih politika, usmerenih na:

- održavanje koraka sa trendovima i razvojima u socio- liberalnim studijama i praksom, i

sa jačanjem socio-liberalne demokratije u Srbiji;

- prihvatanje principa primata individualnih nad kolektivnim pravima, uz poštovanje

onih prava koje pojedinci mogu ostvarivati samo kroz zajedničko delovanje;

47

- jačanje principa sekularne države i promovisanje ateističkog poimanja sveta;

- doprinošenju podizanja i očuvanju otvorenijeg, slobodnijeg, prosperitetnijeg i

kooperativnijeg internacionalnog poretka, zasnovanog na inteligentnoj globalizaciji i

ravnopravnom održivom razvoju;

Kvalitetnim istraživanjem i posvećenim radom, CEAS generiše tačne i priznate analize

prvenstveno iz oblasti spoljne, bezbednosne i odbrambene politike sa preporukama

baziranim na njihovim suštinskim vrednostima, sa posebnim fokusom na:

- ubrzavanje procesa evropskih integracija Srbije i jačanje njenih kapaciteta da se suoči

sa globalnim izazovima kroz zajedničku internacionalnu akciju, u cilju punpravnog i

aktivnog članstva Srbije u EU;

- jačanje saradnje sa NATO-om i zagovaranje punopravnog i aktivog članstva Srbije u

Alijansi;

- promociji značaja regionalne saradnje;

- podržavanje razvoja mehanizama tranzicione pravde, njeno sprovođenje u Srbiji i

Zapadnom Balkanu, kao i razmenu pozitivnih iskustava, naglašavanje važnosti

mehanizama tranzicione pravde za uspešnu reformu sektora bezbednosti u post-

konfliktnim društvima koja prolaze kroz tranziciju ka demokratiji;

- promovisanje humanitarne i bezbednosne doktrine Odgovornost da se zaštiti, koja

kaže da države nose primarnu odgovornost zaštite svojih građana od genocida, ratnih

zločina, zločina protiv čovečnosti i etničkog čišćenja, da međunarodna zajednica ima

odgovornost da pomaže državama u nošenju ove odgovornosti i da bi međunarodna

zajednica trebalo da koristi prikladna diplomatska, humanitarna i druga mirnodopska

sredstva da zaštiti populaciju od ovih zločina ako država u tome ne uspe ili ukoliko je

ona sama izvršilac zločina;

- promovisati politiku otvorene uprave, sa ciljem da se uprava konkretno obaveže da

promoviše transparentnost, jačanje građana, borbu protiv korupcije i koristi nove

tehnologije za jačanje uprave.

48

CEAS sprovodi svoju misiju kroz različite projekte u okviru 5 stalnih programa:

I Sveobuhvatno praćenje aktuelnih međunarodnih odnosa i spoljne politike Republike

Srbije

II Zagovaranje punopravnog aktivnog članstva Srbije u EU i NATO-u

III Zagovaranje sveobuhvatne reforme sektora bezbednosti u Srbiji

IV Zagovaranje jačanje energetske bezbednosti u Srbiji

V Liberalizam, ljudska prava, Odgovornost da se zaštiti, Tranziciona pravda i Otvorena

uprava u globalizovanom svetu

CEAS je aktivni član koalicije za REKOM, koja okuplja više od 1.800 organizacija civilnog

društva, pojedinaca iz svih država nastalih raspadom bivše SFRJ. Među njima su i

udruženja roditelja i porodica nestalih osoba, veterana, novinara, predstavnika

manjinskih etničkih zajednica, organizacija za zaštitu ljudskih prava i sl. Koalicija za

REKOM predlaže da vlade (ili države) osnuju REKOM, nezavisnu, međudržavnu

Regionalnu komisiju za utvrđivanje činjenica o svim žrtvama ratnih zločina i drugih

teških kršenja ljudskih prava počinjenih na teritoriji bivše SFRJ u periodu 1991–2001.

Tokom 2012. godine, CEAS je postao i prva organizacija civilnog društva iz regiona

Jugoistočne Evrope primljena kao punopravni član Međunarodne koalicije za

odgovornost da se zaštiti – ICRtoP. Koalicija okuplja nevladine organizacije iz svih

delova sveta radi zajedničkog delovanja na jačanju normativnog konsenzusa oko

doctrine odgovornosti da se zaštiti (Responsibility to Protect, skraćeno: RtoP), u cilju

boljeg razumevanja norme, pritiska na jačanju kapaciteta međunarodne zajednice da

spreči ili zaustavi zločine genocida, ratne zločine, etničko čišćenje i zločine protiv

čovečnosti i mobilizacije nevladinog sektora za zalaganje za akcije spasavanja ljudskih

života u situacijama gde je primenljiva doktrina RtoP. Među istaknutim članovima

Koalicije nalaze se i organizacije poput human Rights Watch i International Crisis Group.

U aprilu 2013. CEAS je postao prva organizacija civilnog društva u Srbiji koja je

pristupila Komisiji Udruženja Privredne komore Srbije za javno-privatno partnerstvo u

sektoru bezbednosti u Srbiji. Komisiju, pored predstavnika privatnog sektora

bezbednosti, sačinjavaju i predstavnici MUP i drugih državnih organa i institucija, koji su

49

u obavljanju poslova državne uprave, nadležni i za saradnju javnog i privatnog sektora

bezbednosti.

U septembru 2013. godine CEAS je postao i član Sektorskih organizacija civilnog društva

- SEKO, za sektor vladavine prava. Program saradnje sa organizacijama civilnog društva

u oblasti planiranja razvojne pomoći Kancelarije za evropske integracije, posebno

programiranja i praćenja korišćenja Instrumenta za pretpristupnu pomoć za 2011.

predvideo je formiranje konsultativnog mehanizma sa OCD koji kao glavne nosioce

aktivnosti podrazumeva Sektorske organizacije civilnog društva (SEKO). Pod

Sektorskom organizacijom civilnog drustva podrazumeva se konzorcijum organizacija

civilnog društva od najviše tri partnera, od kojih je jedna vodeći partner.

U septembru 2014. Godine CEAS je postao punopravni član Asocijacije za otvoreno

društvo – PASOS, međunarodne asocijacije ekspertskih nevladinih organizacija (think-

tanks) iz Evrope i Centralne Azije, koja podržava izgradnju i funkcionisanje otvorenog

društva, naročito u vezi sa pitanjima političke i ekonomske tranzicije, demokratizacije i

ljudskih prava, otvaranja privrede i dobrog javnog upravljanja, održivog razvoja i

međunarodne saradnje. PASOS ima 40 punopravnih i 10 pridruženih članova, među

kojima je i prestižni European Council on foreign Relations – ECFR.

CENTAR ZA EVROATLANTSKE STUDIJE

ADRESA: DR DRAGOSLAVA POPOVIĆA 15/II/15

11000 BEOGRAD, SRBIJA

TELEFON/FAX +381 11 323 95 79

WWW.CEAS-SERBIA.ORG

[email protected]

http://www.ceas-serbia.org/

mailto:[email protected]

Documents

OBUKA I LICENCIRANJE PRIVATNOG - ceas-serbia.org · (Sl. glasnik RS 117/14)2, Pravilnik o programima i načinu sprovođenja obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja3 (Sl