pravne norme

Правна норма

1. Уводна разматрања

Право(правни поредак) је комплексан феномен који у себи садржи нормативни део,вредносни односно метаправни део,фактички односно социјални део. Нормативни део се састоји од правних норми и правних аката. Правна норма је обавезно правило о понашању људи у друштву,загарантовано државним ауторитетом,односно институционом принудом.Правна норма није исто што и члан или параграф једног закона или неког другог правног акта. Правна наука има задатак да из различитих правних аката издвоји саставне делове једне правне норме.Примера ради,делови једне правне норме могу се налазити у различитим правним актима(законима,уредбама и сл.)-док се диспозиција,као правило о понашању налази у једном акту,дотле се санкција налази у неком сасвим другом акту.

Правна норма,као интелектуална,језичко-логичка творевина,садржи у себи увек један прескриптиван суд,један налог,заповест о људском понашању. Дефинисањем норме као заповести изражава се њен обавезан карактер,а не садржај воље или психички однос воља надређеног и подређеног. Утолико,правна норма представља депсихологизовану заповест,пропис,а не налог воље.

Правна норма је хетерономно правило,тј. Обавезује без обзира на лични став онога коме је упућена према њеној ваљаности или исправности. Како важење правног поретка зависи од ефикасности(келзен),од фактичког елемента права,од понашања људи по нормама,то није без значаја да ли ће правне норме изазвати аутономну послушност оних којима су упућене,или ће их људи следити из чисте навике покоравања(остин) или пак једино услед казне која је прописана за њихово непоштовање. Даби правна норма била делотворна,она мора бити поткрепљена санкцијом. Сила,међутим не представља крајњи темељ и основ права,већ је напротив,једна техничка помоћ у остварењу нормативног /треба/. Наравно,и на овом месту је од великог значаја да ли се једно правило о понашању прихвата аутономно или се,пак,намеће адреасатима норме. 1

1 “Миодраг А. Јовановић,Предавање,Правни факултет,Београд, http://www.ius.bg.ac.yu/prof/Materijali/jovmio/Dokumenti/Pravna%20norma.htm, (датум приступа 04.01.2010). ”

,2010ЈАНУАР 1

http://www.ius.bg.ac.yu/prof/Materijali/jovmio/Dokumenti/Pravna%20norma.htm


2. Појам правне норме

Правна норма је најбитнији део,елемент права.Право се састоји из правних норми,оно је скуп правних норми. Правна норма се може дефинисати као правило о понашању људи које је заштићено државним апаратом принуде. Она је једно правило,тј. Правило о једном одређеном понашању(на пример,забрањено је убијати под претњом одређене санкције,ко учини штету дужан је да је накнади,итд.).Правну норму не треба помешати с члановима или параграфима закона или других правних аката. Она се ретко у потпуности поклапа с једним таквим чланом. Један члан садржи или део једне или више норми или,пак,ређе,неколико норми,а ретко кад потпуну правну норму. Издвајање правних норми из правног матерјала(закона,уредби и других правних аката у којима се оне садрже) врши правна наука,као и правна пракса у практичној примени права. Оне састављају поједине делове правних норми из разних чланова једног истог правног акта или,чак,из разних правних аката. Тако се,на пример,може десити да се један део правне норме налази у једном акту а други у сасвим другом.Почетни задатак сваке правне теорије која приступа обрађивању позитивног права и стварању једног правног система,односно поретка,састоји се у томе да се издвоје и конституишу правне норме.Тек после се може приступити даљем изграђивању правног поретка.2

Друштво нужно ствара друштвена правила понашања људи. Нема друштва без свесног,слободног и целисходног понашања човека,нема ни друштва без норми. Норме су правила понашања које се обраћају на човекову свест.Свака правна норма поседује два дела: диспозицују и санкцију. Диспозиција представља правила понашања. Међутим,не примењују се оба елемента правне норме заједно. Они су алтернативно постављени елементи. Примена једног искључује друго. Није могуће да се примењују у конкретном случају оба. Прекршај правне норме повлачи за собом примену санкција. Постоје две врсте средстава које поседује санкција.То су позитивна и негативна средства. Најчешће се користе негативна средства. Она су у облику претње наношењем зла и веома су ефикасно средство. 3

2 ” Лукић Р, Кошутић Б, Увод у право, Београд, 2004, стр. 258.”

3 ” http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0, (датум приступа 08.01.2010)

,2010ЈАНУАР 2

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0


Држава ће својим апаратом,монополом физичке принуде обезбедити примену,применити санкцију,натерати субјекта да поштује правну норму. Правне норме могу се врло различито изразити,у писаном или неписаном облику,уже или шире,описно или краће,у правним актима и његовим деловима(члановима,параграфима итд. ). При изражавању правних норми настоји се да оне буду што јасније,концизније и разумљиве.Норме свако треба разумети да би се примениле.

У почетку правне норме су се изражавале у усменом облику. Држава и друштво су били слабо развијени,правне норме малобројне а писменост и средства објављивања правних норми били на веома ниском нивоу. Данас пак,кад су држава и друштво врло развијени,правне норме многобројне и разноврсне и средства комуникација и информисања врло распрострањени, правне норме се обавезно обљављују на различите начине у писаном облику. Додуше, многе норме се појављују и у усменом облику. То је случај са обичним,једноставним нормама. Међутим,кад су у питању важне норме,норме које регулишу опште случајеве,норме трајног карактера,изражавају се у писаном облику(у уставу,закону,одредби итд.). Миже се рећи да је писани облик данас доминантан.

Правна норма у целости може бити на једном месту у правном акту,а може бити на разним местима,па и у разним актима. Тако се један део правне норме,диспозиција,може налазити на почетку правног акта у једном члану,а санкција при крају акта у сасвим другом члану или чак у другом акту.Основно је у томе,да правне норме морају бити тако изложене у актима да се могу лако сагледати,да их свако може повазати и обухватити,те да би се могле добро применити. Крајњи циљ стварања права је у његовој примени,те се ова примена и овим путем мора што боље омогућити. Оба елемента из којих се састоји свака правна норма могу бити примењена само када су се стекли услови за њихову примену. Ти услови су такође прописани правним нормама. Део правне норме који описује употребу правне норме назива се предпоставка. Отуда се може говорити и о додатна два елемента правне норме,а то су предпоставка диспозиције и предпоставка санкције. Друштво ствара различите врсте норми ради остварења различитих циљева. Правну норму не треба помешати са члановима или параграфима закона или других правних аката. Она се ретко у потпуности поклапа с једним таквим чланом. Почетни задатак сваке правне теорије састоји се у томе да се издвоје и конституишу правне норме.4

4 ” Димитријевић Д, Симић М, Димитријевић П, Увод у право са уводом у право европске уније, Свен Ниш, Ниш, 2005 стр. 181-182 .”

,2010ЈАНУАР 3


3. Врсте правних норми

Друштво ствара различите врсте норми ради остварења различитих циљева. У почетку развоја друштва све норме су имала иста обележја. С развојем друштва норме почињу да се разликују. Оне се разликују по садржини,форми,по облику,извору и начину постанка. Друштвене норме су веома многобројне и разноврсне и уколико се друштво развија оне ће бити још разноврсније:

1.Стваралац норми-Норме се стварају у свим облицима друштва. Ту се стварају две врсте норми: једне ствара друштво у целини,а друге поједине друштвене заједнице.

2.Начин стварања норми-спонтано,стихијско стварање и свесно стварање норми. Стихијско стварање норми је карактеристично за неорганизоване или мање организоване заједнице. Док,најбољи пример за савесно стварање норми је стварање од стране државе. Спонтано се најчешће стварају обичајне норме.

3.На основу форме на писане и неписане. Писане су карактеристичне за правне прописе(законе,уставе,правилнике...), а неписане за моралне и обичајне норме.

Као саставни део друштвених норми са развитком правне државе појављују се правне норме. Она је најбитнији елемент права.Правне норме се још могу поделити на:

a) Императивне и Диспозитивне-Императивне су оне које се морају поштовати и примењивати онако како је то одређено у њеном тексту,а диспозитивне овлашћују субјекта чије понашање непосредно или посредно регулишу да уместо диспозиције коју оне садрже сам донесе другу диспозицију и да се по њој понаша.

b) Условне и безусловне-Условне су оне норме које се доносе за случајеве који треба тек да настану док безусловне за оне који су већ наступили.

,2010ЈАНУАР 4


c) Опште и појединачне-Опште су оне које се односе на неодређени број сличајева и оне се неисцрпљују једном применом,а појединачне везе за тачно одређени случај.5

3.1.Условне и безусловне норме

Норме могу бити створене у ближој или даљој вези с конкретном ситуацијом на коју се односе.Може се стање,односно чињенице на које се норма односи налазити пред ствараоцем норме,као нешто што је већ постојеће,конкретно,стварно,а може и да се не налази;може се само апстрактно предвиђати да ће бити,да ће наступити.Норма,се дакле,може доносити унапред.Унапред донета норма не може се применити ако не наступи онаква ситуација каква се у њој предвиђа. Наступање такве ситуације је,према томе,услов за примену дотичне норме. На пример,уместо да чека да дете буде рођено или убиство извршено итд.,па да донесе норму о томе,стваралац норме може донети унапред норму по којој ће се поступити кад се то буде десило. Норме које се доносе за ситуације које треба да наступе јесу условне(а зову се,донекле неадекватно,и апстрактне) норме,а норме које се доносе за ситуације које су већ дате зову се безусловне(конкретне) норме. Разуме се да се може замислити правни поредак и без условних норми,пошто оне ниси нужне.Али се он не може замислити без безусловних норми,пошто су оне нужне,зато што су настале ситуације које се морају регулисати нормама права.

3.2.Опште и појединачне норме

Друга важна подела правних норми,која је за схватање састава правног поретка још важнија од поделе на условне и безусловне норме,јесте подела на опште и појединачне или индивидуалне норме. Опште норме се односе на неодређен број случајева,односно лица која се односе у истој ситуацији или могу доћи у исту ситуацију предвиђену нормом.Такве норме су оне које кажу: сви грађани су дужни да плаћају порез; свако је дужан да служи војску; родитељ је дужан да васпитава

5 ” http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0, (08.01.2010). ”

,2010ЈАНУАР 5



децу; итд. Појединачне норме се односе само на један,тачно одређен случај,и он се,по правилу,у норми именује: Петар је дужан да плати толико и толико пореза; Јанко се осуђује на три месеца итд. 6

Дакле,појединачна норма се односи на један случај,а не на неодређен број случајева,као општа норма без обзира на то колики је број појединаца чије се понашање регулише.Обично се опште норме сматрају условним,а појединачне безусловним.Међутим,то не мора бити тачно,иако је најчешће тако.Једна општа норма не мора бити условна. На пример: сваки човек је лично слободан. Она је најопштија која се може замислити,али није условна него безусловна,јер се односи на конкретно постојеће људе-Обрнуто,појединачна норма може бити условна: ако се петар ожени,добиће 5.000 динара.

4.Елементи правне норме

Свака правна норма,без обзира на то дали је условна или безусловна,општа или појединачна,састоји се из два основна елемента: диспозиције и санкције.И диспозиција и санкција су правила понашања. Међутим,то су алтернативна правила понашања,тј. или се примењују једно или друго-никако се не примењују оба. И управо непримењивање првог од њих-диспозиције-услов је за примену другог-санкције.С друге стране,сама диспозиција се у извесним случајевима,кад је реч о условној норми,примењује тек када су испуњени извесни услови.Отуд произлази да оба правила понашања из којих се састоји свака правна норма,могу бити примењена само ако су испуњени одговарајући услови за њихову примену.Ови услови такође су обухваћени правном нормом,тј. она само описује услове за примену својих правила понашања. Део правне норме који описује услове за примену правила понашања садржаног у њој није,дакле, и сам једно правило понашања-он, у ствари и нема нормативан карактер,јер је само опис једне фактичке ситуације. Тај део се назива предпоставком(или хипотезом) правне норме.Но,како се само условне правне норме примењују тек када буде испуњен услов за њихову примену,једино оне и имају тај део норме (предпоставку) који описује услов за примену диспозиције,док га безусловне норме немају.Пошто се међутим,санкција увек примењује под условом да није примењена диспозиција,у свакој норми мора постојати део који описује тај услов за

6 ” Лукић Р, Кошутић Б, Увод у право, Београд, 2004, стр. 259-260. ”

,2010ЈАНУАР 6


примену санкције(предпоставка санкције). Отуд треба закључити да условне норме имају поред два основна елемента-диспозиције и санкције,још два елемента,две предпоставке-једну предпоставку санкције и једну предпоставку диспозиције-тако да оне имају четри елемента. Напротив,безусловне норме имају само једну предпоставку-ону која се односи на санкцију-и зато имају свега три елемента.

4.1.Предпоставка диспозиције

Предпоставка,или хипотеза,или услов,зове се тако зато што одређује догађај који још није ту,који се предвиђа као могућ,који је,чак,можда,вероватан или нормалан,или и неизбежан,али који тек треба да се деси.То што се предвиђа тек треба да се оствари,да би се тек онда за субјект наступила обавеза да наступа по диспозицији,тј.обавеза да се понаша на одређени начин. Видели смо да обично опште норме имају хипотезу диспозиције,али да је могу имају и појединачне,а не морају имати опште норме.Предпоставке опште норме описују чињенице које треба да наступе, док појединачне норме именују, наводе те исте чињенице кад су оне већ наступиле.Уколико,дакле,услов за примену диспозиције није наступио он се у предпоставци диспозиције описује,а у колико је већ наступио,он се само наводи у самој диспозицији,постаје њен саставни део,којим се,обично,прецизно одређује субјект на кога се диспозиција примењује.

Предпоставка се обично јасно изјашњава у условном облику,као што је случај у наведеном примеру.Али у многим нормама предпоставка није тако јасно изражена.На пример,ако норма гласи: ,, Свако ко има имовину дужан је да плаћа порез",ту је предпоставка скраћена,јер би,потпуно изражена, гласила: ,, Ако неко има имовину".И предпоставка као остали делови норми може бити више или мање одређена,што практично значи да у њеној примени субјекти на које се односи могу имати више или мање слободе одлучивања.

Кад је предпоставка потпуно одређена,то значи да је услов за примену диспозиције одређен тако да субјект који треба да примени диспозицију нема шта да одлучује ни да бира,односно делимично сам да поставља услов.Свака правна норма не мора имати предпоставку диспозиције.Постоје многобројне правне норме без овог елемента,(на пример,зајемчено је право

,2010ЈАНУАР 7


наслеђивања,забрањен је принудан рад,зајемчена је слобода мисли и опредељења итд.).

4.2.Диспозиција

То је део норме који садржи заповест којом се од обавезног субјекта тражи да према овлашћеном субјекту у предвиђеној ситуацији изврши обавезу. Етимолошки корен речи, латинска реч диспозито-распоред, размештај, уређивање,те утолико диспозиција правне норме врши уређивање међусобних односа људи у друштву, распоређивањем права и обавеза између њих. Диспозиција је примарни део правне норме,па се према њој врши разврставање свих норми. Разликујемо овлашћујуће,забрањујуће и наређујуће. Њоме се може захтевати чињење и уздржавање од чињења (пример,службеност). Норме су императивно-атрибутивног карактера.7

Овим елементом одређује се правило понашања људи. То је најважнији део у правној норми.Без диспозиције не може се замислити ниједна норма,па ни правна, Међутим,правна норма се разликује од других друштвених норми по санкцији и њеном карактеру. Код правних норми санкција је обезбеђена од страна државе. Поред диспозиције,у правној норми постоји као правило понашања људи и санкција.Међутим,диспозиција је примарна а санкција секундарна. Људи се имају прво понашати по диспозицији,па уколико се по том правилу не понашају,морају се понашати по другом правилу,санкцији.Тако се ова понашања налазе у алтернативном односу. Ако се субјект не понаша по диспозицији,понашаће се по санкцији. Иако се диспозиција може врло различито изразити,ипак је она у основи заповест. Тако се правило понашања може описивати,бити велика дескрипција. Међутим,диспозиција може бити и врло кратка,па чак и скривена,да се просто и не примећује.Тако у правној норми грађани имају право,да под једнаким условима утврђени законом,стичу

7 “Миодраг А. Јовановић,Предавање,Правни факултет,Београд, http://www.ius.bg.ac.yu/prof/Materijali/jovmio/Dokumenti/Pravna%20norma.htm, (датум приступа 04.01.2010). ”

,2010ЈАНУАР 8



знања и стручну спрему на свим ступњевима образовања,у свим врстама школа и у другим установама за образовање,диспозиција је врло опширна. Диспозиција мора постојати у сваком случају,без обзира дали је она изричито наведена или није.У једном случају,доказ да постоји диспозиција имамо у слову закона,а у другом случају у његовом смислу .8

Правила понашања људи у диспозицији могу бити врло различита и многобројна. У вези са тим могу се правити многе поделе диспозиција полазећи од разних критеријума и циљева који се желе постићи. Карактер и обележја диспозиције утичу и на правне норме и на њихове поделе. То долази због важности и улоге диспозиције у правној норми. И поред све бројности и разноврсности диспозиција,полазећи од најважнијих обележја,издвајамо следеће врсте диспозиција:

a) Наређујуће,забрањујуће,овлашћујуће и описне диспозиције

Наређујуће диспозиције су таква правила понашања којима се наређују субјекту одређено понашање.Таква је на пример диспозиција где је свако дужан да савесно врши јавну и другу друштвену функцију.

Забрањујуће диспозиције забрањују субјекту одређено понашање.На пример: "Забрањен је принудан рад”.

Овлашћујуће дуспозиције садрже правила понашања у којима се субјект овлашћује на одређено понашање.Као на пример: "Свако има право на заштиту здравља".

Описне (индикативне) диспозиције су таква правила у којима се описује понашање.На описан начин одређује се какво треба да буде понашање субјекта.Тако се на овим диспозицијама одређује састав државног органа,грб,застава итд.

b) Диспозиција са одређеним и неодређеним појмовима, алтернативне ,дискреционе и диспозитивне диспозиције

У одређивању правила понашања служимо се разним појмовима.Зависно од карактера правне норме,као и других околности,па и самих термина и њиховог значења,диспозиција може имати појмове којима се могу давати разна тумачења,која могу различито значити.Степан прецизности појмова може бити различит,али се појмови с обзиром на прецизност могу поделити углавном на 8 ” Димитријевић Д, Симић М, Димитријевић П, Увод у право са уводом у право европске уније, Свен Ниш, Ниш, 2005 стр. 184-185 . ”

,2010ЈАНУАР 9


две основне категорије: одређене и неодређене појмове.Ради сигурније и боље примене права,најбоље би било да постоје диспозиције са одређеним појмовима. Одређени појмови су јасни и прецизни.Такви појмови су свима јасни,заједнички,што омогућује да се диспозиције врло лако примењују.

Код алтернативних диспозиција имамо два или више понашања у диспозицији по којима се субјект може понашати. 9

Субјект у ствари може од два или више понашања изабрати једно и по њему се понашати. Алтернатива се може изразити различито,али се обично изражава тако што између правила стоји реч ”или”.Алтернативне диспозиције највише налазимо у имовинском и привредном праву,као и у другим правима којима се даје више слободе субјектима( облигационо,наследно итд.)

Диспозиције које дају дискреционо право су сличне алтернативним. У овим диспозицијама се одређују два или више правила по којима се може понашати државни орган.Он је,а не сваки субјект,слободан да изабере једно понашање од прописаних. Дакле,та диспозиција даје дискреционо право државном органу у опредељењу и понашању,те доношењу правне норме на основу тог опредељења која ће обавезивати друге субјекте.

Диспозитивне диспозиције састоји се у томе што се одређује извесно понашање субјекта,али се субјектима даје право да могу сами створити друго правило понашања у истом односу.Иако ове диспозиције дају доста слободе субјекту,ипак је та слобода ограничена. Наиме,уколико субјект није створио нову диспозицију,мора се понашати по постојећој.Карактер ових диспозиција указује да их највише сусрећемо у оним правима у којима преовлађује аутономија воља странака,да сами субјекти уређују своје односе.

Категоричке диспозиције садрже само једно правило понашања,без обзира како је оно изражено,какви су појмови у том правилу(одређени или неодређени). Овим диспозицијама не оставља се никаква слобода субјектима у понашању.Ове диспозиције дају само ону могућност која је дата у једном правилу понашања људи и они ту не могу ништа мењати.

Дисјунктивне диспозиције су такве диспозиције које дају два или више правила понашања,дају извесну слободу субјектима у понашању,избору правила понашања. Такве су алтернативне диспозиције,диспозиције које дају дискреционо право и диспозитивне диспозиције.

4.3.Санкција9 ” Димитријевић Д, Симић М, Димитријевић П, Увод у право са уводом у право европске уније, Свен Ниш, Ниш, 2005 стр. 186-187. ”

,2010ЈАНУАР 10


Поред диспозиције санкција је правило понашања људи предвиђено правном нормом. Санкција је као и диспозиција нормативног карактера. Санкција је основно правило понашања чија је примена условљена прекршајем диспозиције.Санкција се примењује онда када је диспозиција повређена. Ако се субјект понашао по диспозицији,не долази до понашања по санкцији. У случају да се сам субјект не понаша по санкцији,државни орган ће санкцију извршити. Тако се понашање по санкцији,без обзира како ће оно бити,појављује као нужност.

Претпоставка (хипотеза) санкције је један од врло важних елемената у правној норми. Овај елеменат се састоји у опису прекршаја,повреде диспозиције. То се може у правној норми различито изразити. Ако она није одређена,не може се одредити санкција. Санкција долази тек онда када се види у чему је повреда диспозиције,прекршај,деликт. Међутим,санкција не мора бити само условљена повредом диспозиције,већ и другим условима. Тако примена санкције може бити условљена и извесним роком поред прекршаја диспозиције,да се санкција примени после одређеног рока.Претпоставка санкције је фактичког карактера.Оно не прописује правило понашања као диспозиција и санкција,већ излаже како се вређа диспозиција.

Врсте санкција – Санкције као принудне мере су многобројне и врло различите. Подела санкција се могу вршити по разним критеријумима. Нарочито позитивно-правне и конкретно-правне науке чине многе поделе. Према томе да ли се примењују према лицима или према актима,санкције се деле на санкције према лицима и санкције према актима. Пошто постоје две главне врсте прекршаја- кривична дела и грађанско-правни деликти-постоје и две главне врсте санкција према лицима,који одговарају овим деликтима. За дисциплинске прекршаје постоје посебне санкције – дисциплинске казне(које се састоје у одузимању извесних права која потичу из службе), а за административне прекршаје – опет посебне санкције,административне казне,сличне кривичним казнама.



5. Закључак

Приликом обраде задате теме ,,Правне норме",закључили смо да је правна норма најбитнији део права. Да она регулише понашање људи и да поставља испред себе одређена правила која се морају поштовати,јер у случају непоштовања тих правила,следи примена санкција које носе са собом одређене казнене мере.

Друштво нужно ствара друштвена правила понашања људи. Нема друштва без свесног,слободног и целисходног понашања човека,нема ни друштва без норми. Норме су правила понашања које се обраћају на човекову свест. Друштво ствара различите врсте норми ради остварења различитих циљева. Правну норму не треба помешати са члановима или параграфима закона или других правних аката. Она се ретко у потпуности поклапа с једним таквим чланом. Почетни задатак сваке правне теорије састоји се у томе да се издвоје и конституишу правне норме.



6. Литература

1. Проф. Др. Лукић Р, Проф. Др. Кошутић Б, Увод у право, Београд, 2004.

2. Проф. Др. Димитријевић М, Проф. Др. Симић М, Проф. Др. Димитријевић П,

Увод у право са уводом у право европске уније, Свен Ниш, Ниш, 2005.

3. http://sr.wikipedia.org/sr-el/

%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0, (датум приступа

08.01.2010).

4. Миодраг А. Јовановић,Предавање,Правни факултет,Београд,

http://www.ius.bg.ac.yu/prof/Materijali/jovmio/Dokumenti/Pravna%20norma.htm,

(датум приступа 04.01.2010).







Documents

pravne norme