PRVI DEO - odredbe Pravilnika do l. 93. Drugi deo - odredbe Pravilnika od l. 94. do l. 299. Trei deo - odredbe Pravilnika od l. 300. Na osnovu lana 52. stav 1, u vezi sa lanom 30. Osnovnog zakona o zatiti na radu ("Slubeni list SFRJ", br. 15/65 i 28/66) Savezni savet za rad propisuje

Pravilnik o zatiti na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipulisanju eksplozivima i barutimaPravilnik je objavljen u "Slubenom listu SFRJ", br. 55/69 od 25.12.1969. godine. A OPTI DEO I OPTE ODREDBE lan 1. Ovim pravilnikom propisuju se mere i normativi zatite na radu lica koja vre proizvodnju, preradu, doradu, laboraciju, delaboraciju, ispitivanje, unitavanje i uvanje eksploziva i baruta (u daljem tekstu: opasne materije). lan 2. Odredbe ovog pravilnika odnose se na opasne delove pogona i na proizvodne procese, operacije, radna mesta i uopte radnje i ureaje pri proizvodnji, doradi, preradi, laboraciji i delaboraciji, ispitivanju, unitavanju i uvanju opasnih materija navedenih u lanu 4. ovog pravilnika. lan 3. Ako neka materija iz kategorije opasnih materija iz lana 4. ovog pravilnika nije spomenuta ili obraena u posebnom delu ovog pravilnika, u pogledu te materije treba primeniti odgovarajue odredbe ovog pravilnika koje se odnose na materiju koja je po osobinama i nainu tretiranja najblia toj materiji. 1. Odreivanje pojmova lan 4. Opasnim materijama, u smislu odredaba ovog pravilnika, smatraju se: 1) brizantni eksplozivi: a) estri azotne kiseline: nitroglicerin, nitroglikol, nitroceluloza, pentrit i sl; b) aromatina nitrojedinjenja: trotil, pikrinska kiselina i sl; v) nitramini: heksogen, tejtril i sl.; g) smee: trotil-heksogen, trotil-pentrit, amatoli, flegmatizovani i plastificirani eksplozivi i sl.; d) sve vrste privrednih eksploziva; 2) inicijalni eksplozivi: a) fulminat ive; b) olovo azid; v) olovo trinitrorezorcinat; g) tetrazen;

d) dinitrodiazofenol i sl.; 3) baruti: a) malodimni jednobazni baruti (nitrocelulozni); b) malodimni dvobazni baruti (nitroglicerinski dinitrodiglikolski); v) malodimni trobazni baruti (nitrogvanidinski); g) kompozitne pogonske smee; d) crni baruti; 4) pirotehnike smee: signalne, obeleavajue, traserne, svetlee, zapaljive, termitske, dimne, inicijalne i usporake; 5) sredstva punjena materijama navedenim od 1 do 4: tapini, kapsle, municija i sl. lan 5. Pored opasnih materija navedenih u lanu 4. ovog pravilnika, opasnim materijama smatraju se i druge materije kad su u takvom stanju da u pogonskim uslovima mogu sa vazduhom stvoriti eksplozivne ili zapaljive smee u obliku gasnih smea ili suspenzije vrstih ili tenih estica u vazduhu. lan 6. Opasan pogon predstavlja objekt ili grupa objekata u kojima se vre proizvodnja, dorada, prerada, laboracija, delaboracija, ispitivanje, unitavanje i uvanje opasnih materija. Opasan pogon se deli na opasan deo i neopasan deo pogona. lan 7. Opasan deo pogona ine objekti u kojima se vre operacije sa opasnim materijama odnosno u kojima su prisutne opasne materije (opasni objekti). U opasni deo pogona ubrajaju se i neopasni objekti koji se nalaze u podruju opasne zone oko opasnih objekata. lan 8. Neopasan deo pogona ine tehniko-administrativni objekti, objekti drutvenog standarda i pomoni objekti pogona (neopasni objekti), koji samo posredno slue za rad sa opasnim materijama ali u kojima opasnih materija nema, kao: pogonska administracija, garderobe, trpezarije, mehanike radionice, kotlarnice, trafostanice, magacini neopasnih materija, pogoni kiselina, radionice ambalae i sl. lan 9. Radno mesto, sa poveanom opasnou je radno mesto sa posebnim uslovima rada koje obuhvata radne operacije sa opasnim materijama. lan 10. Naroito osetljivo radno mesto je radno mesto sa poveanom opasnou, na kome se od radnika zahteva posebno iskustvo, strunost i koncentracija, zbog kombinovanog regulisanja vieg faktora i parametara radi postizanja normalnog toka radne operacije i obezbeenja sigurnosti na radu, kao i samostalno delovanje u vanrednim sluajevima. lan 11.

Dozvoljena koliina opasnih materija u nekoj prostoriji ili objektu je maksimalna dozvoljena ukupna koliina opasnih materija koja se sme nalaziti u prostoriji ili objektu. lan 12. Dozvoljen broj lica u opasnom objektu ili prostoriji je maksimalan dozvoljeni broj lica koji sme da se istovremeno nalazi u objektu ili prostoriji. Nadzorno osoblje se ne uraunava u dozvoljen broj lica. lan 13. Sigurna udaljenost objekta predstavlja minimalno meusobno rastojanje izmeu susednih objekata, koje u sluaju eksplozije ili paljenja maksimalne dozvoljene koliine opasnih materija u jednom opasnom objektu ne omoguuje prenos eksplozije ili poara na susedni opasni objekt, a oteenja susednih objekata ograniava na predvieni obim. Sigurna udaljenost se prostire kruno oko opasnog objekta. Sigurna udaljenost meri se izmeu meusobno najbliih spoljnih strana zida dva susedna objekta. Manji aneksi u kojima nema opasnih materija, niti ljudi; ne uzimaju se u obzir. Kao sigurna udaljenost od drugih pogona ili delova jednog opasnog pogona, smatra se odgovarajue rastojanje izmeu dva najblie locirana objekta jednog i drugog pogona, odnosno izmeu delova jednog pogona. lan 14. Sigurna udaljenost odnosno granica sigurne zone odreuje se na osnovu l. 15. i 29. ovog pravilnika, zavisi od: 1) koliine i vrste opasne materije; 2) tipa i namene objekta (tip zgrade, zatitni nasip, pokrivka, konfiguracija okolnog terena, poumljenost i dr.); 3) tipa i namene susednih objekata, pri emu se ima u vidu predvieni stepen oteenja susednih objekata. lan 15. S obzirom na dejstvo mogue eksplozije ili poara opasne materije na okolinu opasnog objekta, prostor oko njega deli se na: 1) zonu prenosa detonacije, u kojoj je mogu direktan prenos detonacije ili poara; 2) zonu tekih oteenja, u kojoj se rue nosei zidovi zgrada usled dejstva udarnog talasa i tekih leteih komada, ali ne dolazi do direktnog prenosa detonacije vazdunim udarnim talasom; 3) zonu srednjih oteenja, u kojoj se rue laki pregradni zidovi, nadstrenice i laki krovovi, izbijaju okviri prozora i vrata, oteuju spoljni cevovodi i sl.; 4) zonu lakih oteenja, u kojoj se lome prozorska stakla i crep, oteuju okviri prozora i vrata i sl. Ova zona smatra se sigurnom u smislu ugroenosti i ljudskih ivota; 5) sigurnu zonu, u kojoj dolazi samo do deliminog oteenja prozora. lan 16. Pod upakovanom opasnom materijom podrazumeva se opasna materija smetena u ambalau prema vaeim propisima o transportu u javnom saobraaju.

lan 17. Sagorljivi materijali su materijali koji mogu da gore ali ne daju lako zapaljive smee sa vazduhom, kao: drvo, hartija, tekstil, organske materije i sl. 2. Tehnika dokumentacija lan 18. Za svaku proizvodnju opasnih materija odnosno drugu radnju iz lana 2. ovog pravilnika ili za svaki deo proizvodnje koji ini tehnoloku celinu, koji obuhvataju opasne materije iz lana 4. odnosno opasne pogone iz lana 6. ovog pravilnika, mora da postoji elaborat (tehnika dokumentacija) koji nosi naziv: "Tehnoloki postupak". Tehnoloki postupak je osnovni tehniki dokumenat i slui kao baza za regulisanje svih tehnikih pitanja, kao i zatite na radu u odreenoj proizvodnji (pogonu). Pored uobiajene sadrine elaborata, kao sastavnog dela procesne tehnike dokumentacije. Tehnoloki postupak u smislu ovog pravilnika mora da sadri: a) tehnoloke eme sa pregledom i opisom proizvodnih faza i operacija. U tim emama, pregledu i opisu moraju biti navedeni svi neophodni tehnoloko-tehniki parametri koji uslovljavaju predvieni bezbedan tok proizvodnje; b) dijagrame vremenskog trajanja i sinhronizacije pojedinih faza i operacija, sa svrhom da se obezbedi ravnomeran tok proizvodnje i najmanje mogue nagomilavanje materijala i radnika na odreenim mestima; v) materijalni i energetski bilans po fazama i operacijama odnosno po objektima, sa svrhom da se obezbedi racionalna i bezbedna cirkulacija materijala i fluida; g) situacioni plan i spisak objekata, sa naznaenjem dozvoljenih koliina opasnih materija i dozvoljenog broja radnika za svaki opasni objekt i za svaku prostoriju kod objekata sa vie prostorija. Dozvoljene koliine opasnih materija odreuju se na osnovu podataka iz ta. b) i v) ovog stava i tabela sigurnih udaljenosti iz lana 29. ovog pravilnika, a dozvoljeni broj radnika - na osnovu ta. a) i b) ovog stava. U svakom sluaju moraju se primenjivati odgovarajue odredbe koje se odnose na proizvodnju opasnih materija iz posebnog dela ovog pravilnika; d) emu unutranjeg transporta, sa naznaenjem pravaca, koliina i dinamike, kao i naina i uslova prevoza opasnih materija i neopasnih materija u krugu opasnih pogona, i opasnih materija u neopasnim delovima pogona ili u neopasnim pogonima. Uz tu emu treba priloiti tehnike elemente za saobraajnice. ema unutranjeg transporta zasniva se na podacima iz ta. b), v) i g) ovog stava, kao i na odredbama odeljka ovog pravilnika u kome je regulisan nain transporta; ) emu kretanja radnika u krugu opasnog pogona, koja obuhvata kretanje uslovljeno tehnolokim postupkom, nadzorom i kontrolom, a u kojoj posebno treba prikazati dolazak na radno mesto i naputanje radnog mesta; e) radne propise. - Za svaki objekt odnosno proizvodnu fazu, operaciju i radno mesto moraju se doneti radni propisi koji se baziraju na tehnolokom postupku, organizacionoj strukturi odnosno podeli rada i lokaciji izvravanja odreene radnje. Zavisno od pomenutih faktora radni propisi mogu biti i kombinovani, za

vie operacija, ali u njima u svakom sluaju moraju da se nedvosmisleno i jasno propiu i opiu radnje i uslovi u kojima ih treba vriti, kao i odgovornost svakog pojedinog izvrioca za njihov pravilan tok. Radni propisi obuhvataju obavezno i tehnika uputstva za upotrebu i rukovanje primenjenim mainama, aparatima, instrumentima i sredstvima za proizvodnju uopte. Sastavni deo radnih propisa ine i odredbe o dozvoljenim i nedozvoljenim intervencijama i reglai na sredstvima za proizvodnju u toku proizvodnje, kao i o uslovima koji moraju da se ostvare da bi se izvrile pojedine intervencije koje nisu dozvoljene u regularnom toku proizvodnje. Radni propisi moraju da odrede radnje prilikom pripremanja za poetak odreene operacije, za regularan tok operacije, za zavravanje operacije i prilikom naputanja radnog mesta. Radni propisi moraju da odrede kako se postupa u sluajevima poremeaja regularnog toka izvravanja odreene radnje, u sluajevima koji se mogu predvideti, kao i prilikom prinudnog zaustavljana rada zbog razloga iz lana 22. ovog pravilnika. Radni propisi sadre obavezno i odredbe u vezi sa kontrolom toka radnje na koju se propisi odnose, sa nadzorom nad objektom u celini i povezivanjem sa prethodnom i narednom operacijom; ) propise o zatiti na radu. - Za svaki pogon i tehnoloki postupak, objekt, odnosno proizvodnu fazu, operaciju i radno mesto, uz radne propise ili u njihovom sastavu a u posebnom poglavlju, moraju se doneti tehniki propisi o zatiti na radu. U ovim propisima odreuju se konkretni uslovi za bezbedno vrenje propisanih proizvodnih operacija, vrsta sredstava i opreme line zatite i uslova i nain njihove upotrebe, kao i odgovornost za ostvarivanje propisanih uslova i mera. Posebno se preciziraju mere i postupak za sluajeve odstupanja od normalnih - propisanih uslova rada. U ovim propisima navode se dozvoljene koliine opasne materije i dozvoljeni broj radnika za odnosni objekt ili njegov deo. Izrada propisa o zatiti na radu, iz ovog lana, zasniva se na podacima iz elaborata Tehnoloki postupak, na odredbama vaeih drugih propisa o zatiti na radu, odredbama ovog pravilnika i drugih odgovarajuih akata i propisa; z) tehnike uslove za sirovine, materijale, poluproizvode, koji se koriste u proizvodnji i za gotove proizvode. Ovi tehniki uslovi moraju nedvosmisleno i precizno da odreuju kvalitet materijala i nain proveravanja tog kvaliteta. Ako se moe primeniti jugoslovenski standard (JUS), navodi se samo ifra standarda; i) propise o tehnolokoj kontroli u toku proizvodnje. U posebnom prilogu ili kao sastavni deo tehnoloke eme i opisa iz ta. a), e) i ) ovog stava mora da se utvrdi postupak za tehnoloku kontrolu toka proizvodnje. U tu svrhu, a na osnovu tehnikih uslova i dokumentacije iz take a) ovog stava mora da se propiu mesta i organi koji vre kontrolu, parametri koji se proveravaju, nain i vreme odnosno uestanost vrenja kontrole i sadrina i forma dokumentacije za kontrolu toka proizvodnje. lan 19. Za svaki opasan pogon odnosno tehnoloki postupak utvruje se:

1) spisak naroito osetljivih radnih mesta i radnih mesta sa poveanom opasnou. U ovom spisku moraju se za radnika za svako radno mesto propisati potrebna kvalifikacija i strunost, a eventualno i drugi neophodni uslovi (pol, uzrast, zdravstveni uslovi, fizika kondicija, psihofizike osobine i dr.); 2) spisak radnih mesta na kojima nije dozvoljeno normiranje poslova zbog poveane opasnosti od eksplozije ili poara, pri vrenju poslova na tim radnim mestima; 3) spisak radnih mesta na kojima nije dozvoljen rad nou zbog poveane opasnosti od eksplozije ili poara pri vrenju poslova na tim radnim mestima. lan 20. Za svaki opasan pogon, obuhvatajui pojedinano spoljni energetski razvod (elektrina energija, para, topla voda), razvod vode, razvod ostalih fluida, tehnoloke razvode, kanalizaciju (posebno tehnoloku kanalizaciju), sredstva veze i signalizacije, objekte sa zgradama i instalacijama, ureajima, mainama, aparatima, instrumentima itd., donose se propisi o periodinim pregledima i odravanju. Ovim propisima utvruju se obim, nain, mesta i vreme periodinih pregleda, kao i organi odgovorni za te preglede, i sadrina i forma dokumentacije koju treba formirati i aurno voditi. Sastavni deo ovih propisa, pored odredaba o tehnikoj dokumentaciji i periodinim pregledima koji se zasnivaju na Osnovnom zakonu o zatiti na radu i republikim zakonima o zatiti na radu i propisa prema st. 1. i 2. ovog lana, ine i odredbe o trajanju i o zameni odreenih elemenata orua za rad i ureaja, kao i odredbe o tekuem odravanju sredstava za proizvodnju, i to o zaptivanju, podmazivanju, tekuoj zatiti od korozije, ienju i sl. Propisi o periodinim pregledima i odravanju sredstava za proizvodnju zasnivaju se na dokumentaciji iz lana 18. stav 2. ta. a), g), e) i ) ovog pravilnika, tehnikoj investicionoj dokumentaciji i mainskim kartama. Ovi propisi odreuju i nain koordiniranja i sinhronizacije rada na kontroli ispravnosti i odravanja sredstava za proizvodnju sa proizvodnjom u uem smislu rei. lan 21. Propisi o periodinoj kontroli uslova za rad u proizvodnji odnose se na osnovu vaeih tehnikih i zdravstveno-tehnikih propisa iz oblasti zatite na radu i podataka iz elaborata Tehnoloki postupak (lan 18. stav 2. ta. a), e) i ). Ovim propisima utvruju se mesta, vreme - uestanost, materija i nain kontrole, kao i organi odgovorni za sprovoenje kontrole i preduzimanje mera u sluaju nalaza koji prelaze granice tolerantnog podruja. Ovim propisima odreuju se i obaveza izrade i voenja odgovarajue dokumentacije - evidencije o vrenju kontrolnih merenja, nain voenja i oblici dokumentacije i organ koji je duan da je vodi. Pod uslovima za rad iz stava 1. ovog lana podrazumevaju se naroito: zagaenja vazduha otrovna ili opasna u pogledu paljenja odnosno eksplozije, pojava elektrostatikih nabijanja, temperatura i relativna vlanost vazduha u objektu i sl. lan 22.

Posebnim propisima utvruje se postupak u sluaju vanrednih uslova. Pod vanrednim uslovima se podrazumevaju: oigledna opasnost od poara ili eksplozije, izbijanje poara ili eksplozije, oigledna opasnost od trovanja zbog nenormalnog zagaenja vazduha, elementarne nepogode, kao: grmljavina u neposrednoj blizini pogona, poplava, zemljotres, orkanska oluja i sl. Ovim propisima odreuje se nain za saoptavanje poetka i prestanka trajanja vanrednih uslova, organ koji odluuje o saoptavanju i vri saoptavanje, postupak i mere koji se preduzimaju u odnosu na proizvodnju u toku i u odnosu na radnike. lan 23. Protivpoarni propisi donose se na osnovu odredaba Osnovnog zakona o zatiti od poara ("Sl. list FNRJ", br. 18/56 i "Slubeni list SFRJ", br. 10/65) i prema tehnolokim specifinostima koje se zasnivaju na dokumentaciji iz lana 18. stav 2. taka a) ovog pravilnika. Automatski ureaji za gaenje poara koji ine sastavni deo ureaja za proizvodnju tretiraju se u sklopu navedene dokumentacije iz lana 18. ovog pravilnika. lan 24. Postupak u smislu ovog pravilnika pri istraivakim i razvojnim poslovima, regulie se posebnim propisima. Za izvoenje poluindustrijskih opita i opita u pogonskim uslovima, obavezno je propisima odrediti obim i sadrinu dokumentacije koja mora da se usvoji pre izvoenja opita, organe za reviziju i usvajanje te dokumentacije i organe za struno rukovoenje i izvoenje opita. lan 25. Za sluaj privremenog odstupanja od utvrenih mera i normativa zatite na radu zbog prilagoavanja nastalih izmenjenim uslovima na koje radna organizacija ne moe uticati, moraju se odrediti i ovlastiti odgovarajui struni organi i propisati nain za donoenje odluka i mera koje e osigurati uslove za bezbedan rad. II ZAJEDNIKE MERE ZATITE NA UREAJIMA I SREDSTVIMA ZA RAD 1. Raspored i udaljenost opasnih objekata lan 26. Radnje iz lana 2. ovog pravilnika dozvoljeno je vriti samo u opasnom delu pogona. lan 27. Opasan deo pogona mora biti lociran tako da ne ugroava neopasni deo pogona, druge ureaje i objekte, i obratno - da sam ne bude ugroen od drugih objekata i ureaja. Opasan deo pogona mora biti lociran na propisanoj sigurnoj udaljenosti od naselja, kola, bolnica, javnih objekata, eleznikih stanica, morskih, renih i vazdunih pristanita, eleznikih i drumskih ureaja, vodova visokog napona itd., to treba obezbediti u skladu sa urbanistikim planom naselja, pri emu se regulie i ogranienje naknadne izgradnje objekata u granicama zone mogueg dejstva eksplozije u opasnim objektima.

Opasan deo pogona mora, po pravilu, biti lociran na terenu koji ima prirodnu zatitu, a ako to nije mogue, postavlja se na otvorenom terenu uz preduzimanje mera zatite izgraivanjem odgovarajuih zatitnih nasipa, poumljavanjem i odgovarajuim razmetajem objekata. Pri biranju terena za izgraivanje opasnog dela pogona, bujiaste i klizave terene treba izbegavati, a ako to nije mogue, moraju se prethodno preduzeti mere za saniranje terena. U IX seizmikoj zoni opasnosti nije dozvoljeno izgraivanje opasnih objekata. lan 28. Raspored opasnih objekata mora biti takav da se izbegne mogunost prenosa detonacija i poara na susedne objekte, kao i ruenje susednih objekata vazdunim udarnim i seizmikim talasom prouzrokovanim eksplozijom u odreenom opasnom objektu. Opasni objekti mogu se locirati u granicama zone srednjih oteenja. U zoni tekih oteenja mogu biti locirani samo neopasni objekti u kojima se ne zadravaju ljudi, i ije eventualno razaranje ne dovodi do poveane opasnosti po ostale objekte odnosno pogone. Dva ili vie opasnih objekata mogu se sa stanovita meusobnog ugroavanja tretirati kao jedan objekt, ako to izrino zahteva tehnoloki postupak, u kom sluaju je dozvoljeno da takvi objekti meusobno budu locirani u zoni tekih oteenja, ali kao jedinstvena grupa u odnosu na susedne objekte moraju ispunjavati zahtev iz stava 2. ovog lana. Neopasni objekti opasnog pogona u kojima se nalaze vee grupe ljudi, kao trpezarije, garderobe, prostorije za sklanjanje ljudi u vanrednim uslovima, laboratorije, mehanike radionice i sl. moraju biti locirani u granicama sigurne zone. lan 29. Za odreivanje sigurne udaljenosti primenjuje se tabela 1 odnosno 1a, s tim to se opasne materije prema osetljivosti odnosno energetskoj vrednosti dele na tri kategorije, i to: - k a t e g o r i j u I: inicijalni eksplozivi i inicijalne smee za detonatore u suvom stanju (do 25% vlage), detonatorske i dupleks-kapsle; - k a t e g o r i j u II: brizantni eksplozivi, nitroceluloza sa sadrinom vode do 10%, pirotehnike smee koje posle aktiviranja mogu da se eksplozivno raspadaju, inicijalni eksplozivi sa preko 25% vode i crni barut u slobodnom i presovanom stanju; - k a t e g o r i j u III: malodimni baruti, kompozitne smee, suva dinitrojedinjenja (DNT), nitroceluloza sa sadrinom vode ili alkohola preko 10% i pirotehnike smee koje se ne raspadaju eksplozivno, ili je to mogue samo u izuzetnim uslovima. Tabela 1a se primenjuje za opasne materije kategorije I. Tabela 1 se primenjuje za opasne materije kategorije II. Za opasne materije kategorije III sigurna udaljenost se rauna na taj nain to se koliina opasne materije umanjuje za 50% i sigurna udaljenost se ita iz tabele 1. Za opasne objekte bez zatitnih nasipa sigurna udaljenost mora se udvostruiti, a kod objekata gde moe doi samo do

deflagracije, ako se susedni objekt nalazi u pravcu izduvne strane opasnog objekta, sigurna udaljenost poveava se za 50%. Za odreivanje sigurne udaljenosti za objekte van ograde preduzea primenjuje se tabela 1b za sve opasne materije. U tabeli 1v navedene su toplote eksplozije Qv za neke eksplozivne materije. Objekti kod kojih postoji opasnost od poara moraju biti udaljeni meusobno ili od drugih objekata prema propisima o zatiti od poara, ali ne manje od 20 metara; ako su obezbeeni odgovarajuim merama zatite (poarni zidovi, nasipi, zatitni zidovi i sl.) dovoljna je udaljenost od najmanje 6 metara. Za objekte ili radove iz lana 2. ovog pravilnika sa municijom ili elementima municije, koji sadre opasne materije, treba raunati sa koliinama prisutne iste opasne materije, odnosno primeniti odgovarajue posebne propise. Tabela 1 SIGURNE UDALJENOSTI OPASNIH OBJEKATA - za opasne materije kategorije II i III Udaljenost radionica sa zatitnim nasipom - meusobno, radionica Udaljenost Udaljenost ukopanih Koliina sa zatitnim nasipom ukopanih radionica - meusobno eksploziva od magacina sa magacina - i ukopanih radionica M zatitnim nasipom, meusobno od ukopanih magacina i radionica sa zatitnim nasipom od ukopanih radionica Udaljenost objekata sa zatitnim nasipom Udaljenost objekata opasnih od eksplozije sa zatitnim nasipom od objekata opasnih opasnih od eksplozije od poara i od od objekata neopasnog neopasnih objekata dela pogona opasnog dela pogona

kp 10 20 40 60 80 100 150 200 400 500 10

m 2,7 3,4 4,3 4,9 5,4 11 5,8 12 6,7 14 7,3 15 9,2 18 20

m 5,4 6,8 8,6 10 9,8 12 13 14 16 18 22 24

m 6,5 8,1

m 9 11 14 16 18 19 22 24 30 32 odnosno " " " " "

m 20 20 20 20 20 20

m 50 50 50 50 50 50 50 50 59 64

600 800 1000 2000 4000 5000 6000 8000 10000 20000 30000 40000 50000

11 12 13 16 20 22 23 25 27 34 39 43 46

21 23 25 32 40 43 45 50 54 68 78 86 92

25 28 30 38 48 52 55 60 65 81 93 103 111

34 37 40 51 64 69 73 80 87 109 125 137 147

68 74 80 102 128 137 146 160 173 217 249 274 294

N a p o m e n a : 1. Kod opasnih zgrada bez zatitnih nasipa udaljenost se mora udvostruiti. 2. Za municiju i elemente municije vae posebni propisi. 3. Koliina M predstavlja ekvivalent TNT i izraunava se po formuli M = C Q 10-3, gde je C = koliina eksploziva u kp, Q = toplota eksplozije u Cal/kp. 4. Za glavne magacine eksplozivnih materija vae odredbe propisa o uskladitenju i izgradnji magacina za eksplozivne materije. Tabela 1a SIGURNE UDALJENOSTI OPASNIH OBJEKATA - za opasne materije kategorije I Udaljenost radionica sa zatitnim nasipom - meusobno, radionica Udaljenost Udaljenost ukopanih sa zatitnim nasipom Koliina ukopanih radionica - meusobno od magacina sa eksploziva magacina - i ukopanih radionica zatitnim nasipom, meusobno od ukopanih magacina i radionica sa zatitnim nasipom od ukopanih radionica kp 10 m 4 m 8 10 m

Udaljenost objekata sa zatitnim nasipom Udaljenost objekata opasnih od eksplozije sa zatitnim nasipom od objekata opasnih opasnih od eksplozije od poara i od od objekata neopasnog neopasnih objekata dela pogona opasnog dela pogona m 12 odnosno m 20 m 50

20 40 60 80 100 150 200 400 500 600 800 1000

4 4 5 6 7 8 10 11 12 13 15 17

8 10 8 10 10 12,5 12 15 14 17,5 16 20 20 25 22 27 24 30 26 33 30 37 34 41

12 12 15 18 21 24 30 33 36 39 45 51

" " " "

20 20 20 20

50 50 50 50 50 50 50 59 64 68 74 80

N a p o m e n a : Kod opasnih objekata bez zatitnih nasipa, rastojanje se mora udvostruiti. Tabela 1b SIGURNE UDALJENOSTI OPASNIH OBJEKATA - za sve opasne materije Do kola, bolnica, Do naseljenih objekata, Do eleznikih i Koliina eksploziva pozorita i terena eleznikih stanica drumskih za javne skupove i pristanita komunikacija kp do 25 50 100 150 200 400 500 600 800 1000 m 60 100 100 130 150 200 230 250 300 320 m 60 60 100 130 150 200 230 250 300 320 m 35 60 75 100 110 120 190 200 240 256

2000 4000 10000 20000 40000 50000

400 600 850 1200 1550 1800

400 515 650 820 1100 1200

320 380 450 600 700 800

N a p o m e n a : 1. Ako je objekt zatien nasipom, obraunata udaljenost moe se smanjiti na pola. 2. Kod kapisli i sporogoreeg i detonirajueg tapina obraunava se neto-teina eksploziva. 3. M predstavlja ekvivalent TNT i izraunava se po formuli: M = Ca Q 10-3, gde je C = koliina eksploziva u kp, Q = toplota eksplozije u Cal/kp. 4. Za inicijalne eksplozive i smee M = C. Tabela 1v TOPLOTE EKSPLOZIJE Qv Eksploziv Trotil Trotil Heksogen Heksogen Pentrit Pentrit Tetril Tetril Nitroglicerin Amatol 8/20 (80% NH4NO3 20% TNT) Amatol 80/20 Amatol 40/60 1,3 0,9 1,55 990 980 1000 Gustina kp/dm3 1,5 0,85 1,5 0,95 1,65 0,85 1,55 1,0 1,6 Toplota Cal/kp 1010 810 1290 1270 1360 1360 1090 920 1480

Kod sredstava za iniciranje uzima se u obzir ukupna teina iste opasne materije sadrane u sredstvu.

2. Krug opasnog pogona lan 30. Krug opasnog pogona mora biti obezbeen spoljnom ogradom i unutranjom ogradom ili na prikladan nain odvojen od neopasnih pogona i ostalog dela preduzea. Spoljna ograda mora biti udaljena najmanje 50 metara od opasnih objekata. Ako je opasan objekt zatien zatitnim nasipom ili zatitnim zidom, ovo odstojanje moe iznositi najmanje 30 m. Oko spoljne ograde mora se obezbediti pojas u irini 100 m, u kome se ne dozvoljava nikakva izgradnja i propisuje se ogranienje kretanja ljudi i vrenja radova. Sa spoljne strane spoljne ograde u pojasu irine 25 m mora biti izvreno proreivanje drvea. Sa unutranje strane spoljnje ograde mora se obezbediti meki pojas irine 5 m, kao poarni zatitni pojas. Visina spoljne ograde mora biti najmanje 220 cm. Spoljna ograda, po pravilu, treba da je osvetljena na prikladan nain. Prolazi kroz ogradu moraju po broju i poloaju biti postavljeni tako da omoguuju radnicima istovremeno brzo i nesmetano naputanje pogona i ulazak protivpoarnih ili sanitetskih ekipa u krug pogona. Ulaz u opasan pogon mora biti postavljen tako da omoguava brz pregled i kontrolu isprava. Prolazi kroz ogradu za transport opasnih materija moraju biti postavljeni odvojeno od prolaza za ljude. Gde to nije mogue, odgovarajuom organizacijom i tehnikim reenjem treba onemoguiti ukrtanje na istom nivou opasnih materija i ljudi. lan 31. Teren opasnog dela pogona, koliko to doputa zemljite, treba poumiti liarima. U krugu opasnog pogona treba odravati nisku travu. Ne sme se dozvoliti leanje na tlu suvog lia i grana. Na odgovarajui nain treba onemoguiti navejavanje i unoenje peska u radne prostorije. 3. Opasni objekti - zgrade lan 32. Objekti za rad sa opasnim materijama dele se na objekte izloene opasnosti od eksplozije i objekte izloene opasnosti od poara. lan 33. Konstrukcija zgrade izloene opasnosti od eksplozije mora da dozvoljava osloboenje pritiska i da spreava razbacivanje komada van granice sigurnosti. Zgrade iz stava 1. ovog lana, po pravilu, moraju biti prizemne, a ako tehnoloki postupak izrino zahteva drukije dozvoljene su i viespratne zgrade. Podesti i nosee konstrukcije sprata ne smatraju se spratovima. Postojanje potkrovlja na takvim zgradama nije dozvoljeno. Prostorije na spratu moraju imati nuni izlaz neposredno na otvoreni prostor ili zatitni prolaz. lan 34.

Zavisno od tehnolokog postupka koji e se vriti u njima i od meusobne ugroenosti objekata, zgrade izloene opasnosti od eksplozije treba da odgovaraju jednom od sledeih tipova: a) tipu lake konstrukcije, b) tipu konstrukcije sa izduvnom stranom, v) tipu ramovske konstrukcije, g) tipu ukopane graevine sa zemljanim nadslojem. lan 35. Zgrade tipa lake konstrukcije grade se od materijala i elemenata koji u sluaju eksplozije u objektu ne mogu dati velike komade i komade otrih ivica. Ovakve zgrade postavljaju se tamo gde se ne oekuje opasno dejstvo spolja, i one, po pravilu, treba da budu zatiene zatitnim nasipom. lan 36. Zgrade tipa konstrukcije sa izduvnom stranom sastoje se od tri otporna jaka zida, dok je jedan zid - izduvni izgraen od lakog materijala. Konstrukcija i debljina otpornih zidova mora odgovarati zatiti od dejstva vazdunog udarnog talasa i razletanja materijala u sluaju eksplozije u objektu, a povrina izduvnog zida mora biti dovoljna da omoguuje efikasno slabljenje pritiska nastalog eksplozijom. Oba bona zida moraju biti izvuena najmanje 1 metar ispred izduvnog zida i moraju prolaziti kroz krov i nadvisivati krov za pola metra. Zgrade sa izduvnom stranom mogu biti lakog tipa i tekog tipa. Zgrade lakog tipa sa izduvnom stranom imaju laki krov, a zgrade tekog tipa sa izduvnom stranom imaju otporni jaki krov, koji se radi boljeg izduva penje prema izduvnom zidu pod uglom od najmanje 15. Zgrade sa izduvnom stranom, ako to zahteva tehnoloki postupak, mogu se sastojati od vie radnih prostorija. U tom sluaju treba pregradne zidove prostorija sa izduvnom stranom izvui bar 1 metar ispred izduvnog zida. Ako su u pitanju zgrade u kojima se nalaze odnosno prerauju lako zapaljivi materijali, kao crni barut, rastvarai i sl., neophodno je posebnim dodatnim merama spreiti prenos plamena iz prostorije u prostoriju (automatski ureaji za gaenje, protivpoarni zidovi i sl.). lan 37. Zgrade tipa ramovske konstrukcije sastoje se od elinih ili armiranobetonskih nosaa sa ispunom od lakog materijala od koga se ne mogu formirati teki letei komadi. Nosei zidovi (ramovi) moraju biti dobro povezani sa krovom i temeljom. Krov mora biti otporan prema padu teih predmeta koji mogu biti razbacani eksplozijom u susednim objektima. Po pravilu, krov treba da bude prekriven slojem zemlje debljine najmanje 50 cm. Pregradni zidovi, zavisno od namene i sadrine eksplozivne materije prema tehnolokom postupku, mogu biti izvedeni kao laki zidovi ili kao otporni zidovi. lan 38. Tip ukopane graevine sa zemljanim nadslojem predstavljaju betonske konstrukcije koje su, osim prednjeg zida, pokrivene zemljom. Zemljani pokriva mora biti debljine najmanje 50 cm.

Zemljani pokriva ne sme sadrati kameni materijal. Krov mora biti izgraen od materijala koji u sluaju eksplozije u objektu ne moe dati teke letee komade. lan 39. Zgrade izloene opasnosti od poara moraju da ispunjavaju sledee zahteve: 1) konstruktivni materijali moraju biti nezapaljivi, a drveni elementi (vrata, prozori i sl.) moraju biti na odgovarajui nain zatieni da teko prihvataju vatru; 2) konstrukcija mora da titi od prenosa poara; 3) konstrukcija mora da prua dovoljnu zatitu od leteih upaljenih komada. Ove zgrade, zavisno od njihove namene prema tehnolokom postupku, treba da ispunjavaju zahteve odredaba odgovarajuih protivpoarnih propisa. lan 40. Prilazi i ulazi u opasne objekte moraju imati vrstu i ravnu ali ne klizavu povrinu, koja ne stvara prainu. Prilazi ispred ulaza moraju biti izvedeni tako da se mogu lako istiti. Hodnici i tuneli moraju biti dovoljno iroki za transport. Mimoilaenje transportnih sredstava u prilaznom hodniku ili tunelu nije dozvoljeno. lan 41. Izlazna vrata opasnih objekata moraju se otvarati upolje i voditi neposredno na otvoreni prostor ili zatitni prolaz. Klizna i letea vrata nisu dozvoljena. Zakljuavanje vrata sme se vriti samo sa spoljne strane. Broj izlaznih vrata treba odrediti prema veliini prostorije i broju zapoljenih, tako da radnici mogu najbre napustiti prostorije objekta. Svaka radna prostorija u opasnom objektu mora imati najmanje jedna izlazna vrata ili nuni izlaz neposredno na otvoreni prostor ili na zatieni prolaz. Vrata moraju biti lako pristupana i moraju se otvarati u pravcu izlaska lakim pritiskom na povrinu vrata. Dimenzije vrata se odreuju zavisno od tehnolokog postupka, tj. od predvienog unutranjeg transporta i broja radnika. Pragovi na vratima u opasnim objektima nisu dozvoljeni. Nuni izlazi sa spratova treba da budu od nezapaljivog materijala, osim tobogana za brzo naputanje objekta, i treba, po pravilu, da se nalaze na delu zida na kome nema prozora. U prostorijama sa lako zapaljivim materijalom prozori u blizini izlaza treba da budu zastakljeni nelomljivim staklom. lan 42. Prozori u radnim prostorijama opasnog objekta moraju biti dimenzionirani tako da obezbeuju propisano osvetljenje i prirodno provetravanje, ako se ovo vri kroz prozore. U radnim prostorijama u kojima postoji mogunost povreda radnika ili u kojima u sluaju razbijanja okana postoji opasnost od zagaenja opasnih materija staklenim krom, to bi povealo opasnost od eksplozije, prozorska okna treba da budu od lake, providne ili prozrane plastine materije koja ne daje otru parad, a pod povienim vazdunim pritiskom sa jedne strane relativno lako ispada iz prozorskog okvira. Staklo ne sme da ima defekte u obliku mehuria, koji mogu dejstvovati kao soivo i pod uticajem sunevih zraka prouzrokovati opasnost od poara. Prozori koji gledaju na sunanu stranu moraju biti zaseeni ili imati okna koja daju difuzno svetlo. Prozori moraju biti postavljeni tako da se mogu otvoriti bez penjanja na lestve. Parapetna ploa ispod prozora sa unutranje

strane mora biti postavljena sa padom ka unutranjosti prostorije, pod uglom od 45. U opasnim objektima svetlarnici sa staklenim ploama nisu dozvoljeni. lan 43. Zidovi radnih prostorija opasnog objekta u kojima se javlja praina ili isparenje opasnih materija, moraju biti glatko obraeni, neporozni i pogodni za pranje. Za premazivanje ili oblaganje zidova mogu se upotrebljavati samo materijali koji se lako iste, koji se ne ljute i ne pucaju. Materijali koji sa opasnom materijom prave osetljive eksplozivne spojeve ne smeju se upotrebljavati. lan 44. Pod u prostorijama izloenim opasnosti od poara ili eksplozije mora imati ravnu, glatku ali ne klizavu ili poroznu povrinu, bez naprslina i pukotina, koja je pogodna za pranje i ienje. Pod mora biti u skladu sa radnim procesom odnosno sa opasnom materijom koja se u prostoriji nalazi i ne sme omoguiti stvaranje varnica u sluaju postojanja opasnosti od iniciranja opasne materije varnicom. Povrina poda mora biti na ivicama zaobljena i izvedena uz zidove. U podu se mogu nalaziti kanali ako to zahteva tehnoloki postupak i ako to posebnim propisima nije izrino zabranjeno, ali mora se spreiti eventualno taloenje opasnih materija u kanalima. Upotreba pokrivki od kokosovih vlakana i sl. je zabranjena. lan 45. Svi kanali kojima se sprovode otpaci od opasnih materija treba pre ulivanja u tehnoloku odnosno optu sabirnu kanalizacionu mreu da imaju bazene talonike odgovarajue vrste i kapaciteta, za uklanjanje opasnih materija taloenjem. Kanali ne smeju omoguavati nekontrolisano gubljenje sadrine i moraju imati dovoljan nagib da bi spreili taloenje opasnih materija u kanalu sve dok ne stignu do bazena - talonika. Bazen - talonik treba da bude takve konstrukcije da plivajua i staloena opasna materija ne moe otii sa vodom dalje od talonika, i da je omoguena jednostavna kontrola i ienje talonika. lan 46. Krovna konstrukcija opasnih objekata mora biti graena od lakih, prema vatri otpornih konstruktivnih materijala. lan 47. Ako opasan objekt ima lak krov, ovaj mora biti vidno obeleen da li je prohodan ili nije. Pod lakim krovom podrazumeva rekonstrukcija teine do 150 kg/m2. lan 48. Oko opasnog objekta treba da se nalazi trotoar irine najmanje 70 cm. 4. Zatitni nasipi - zidovi lan 49. Zatitni nasipi kao zatitni elementi grade se od zemlje, bez kamena i ljunka. irina krune zatitnog nasipa mora da bude najmanje 100 cm, a visina najmanje 100 cm iznad streje krova zgrade, s tim da prava povuena od ma koje take sa zidova aktivnog objekta do ma koje take na pasivnom objektu mora da prolazi kroz zatitni nasip. Stopa nasipa moe biti udaljena od zida zgrade najvie 200 cm, a ako to zahteva interni transport, sa strane ulaza moe biti udaljena 300

cm, s tim da ona, po pravilu, treba da se postavi sa najmanje ugroene strane. Nagib nasipa moe biti od 1:1 do 1:1,5 - zavisno od geomehanikih osobina zemljanog materijala. Zemljani nasipi treba da budu obrasli niskom travom, a po mogunosti mogu biti zasaeni liarima. Radi spreavanja klizanja, u sluaju neodgovarajueg materijala ili nedostatka prostora, zemljani nasipi mogu biti podzidani monolitnim betonom do 1/3 visine nasipa sa spoljne strane, a do 1/5 visine nasipa sa unutranje strane. Na unutranjoj strani nasipa mora biti obezbeen odvod atmosferske vode, tako da se sprei izlivanje te vode preko prilaza ili u objekt. Umesto nasipa, kao zatita oko objekta u kome se ne nalazi vie od 2.500 kg eksploziva, izraeno kao trotilski ekvivalent, ako zatitni nasip iz tehnikih razloga ne moe da se postavi (ako nema dovoljno mesta), moe se koristiti zid od armiranog betona ili od nabijene zemlje. Zid od nabijene zemlje izgrauje se od konstrukcija od nesagorljivog materijala, s tim to se prostor izmeu njih ispunjava nabijenom zemljom ili drugim nesagorljivim materijalom. Debljina takvog zida u kruni mora iznositi najmanje 100 cm, a visina zida najmanje 100 cm iznad streje krova zgrade, uz ispunjavanje uslova koji vae za zatitne nasipe. Debljina betonskog zida u kruni moe biti 50 cm. Udaljenost zida od zgrade mora biti tolika da odgovara udaljenosti krune normalno postavljenog nasipa. lan 50. Otvori za prolaze u zatitnim nasipima moraju biti postavljeni tako da su okolne zgrade zatiene od neposrednog dejstva vazdunog udarnog talasa u sluaju eksplozije ili direktnog plamena. Otvori moraju biti postavljeni tako da najvea masa opasne materije u objektu ne bude postavljena u osi hodnika (otvora), nego da prava povuena od centra mase opasne materije upravno na osu hodnika zaklapa sa zidom na kome se nalazi ulaz, ugao od 40 do 60. Ako se susedne zgrade ili saobraajnice ne mogu izbei, prolaz kroz nasip mora biti izveden sa najmanje dva preloma pravca. U sluaju meusobnog povezivanja objekata nadzemnim ili ukopanim hodnicima, u zavisnosti od koliina i osetljivosti opasne materije u objektima i meusobnog ugroavanja objekata, mogu se postaviti odgovarajue armiranobetonske pregrade koje potpuno spreavaju prodiranje vazdunog udarnog talasa. Na nasipu izmeu dva opasna objekta ne sme biti otvora. Kanali ili cevovodi za paru, kiselinu i sl. su izuzeci. Postavljanje transportera kroz nasip dozvoljava se samo kad to zahteva tehnoloki postupak, pod uslovom da je konstrukcijom i poloajem onemogueno dejstvo vazdunog udarnog talasa od jednog objekta na drugi. U nasipu, sa spoljne strane, moe se locirati komora za zaklon radnika. lan 51. Ako se ispred izduvne strane opasnog objekta nalaze druge zgrade ili saobraajnice na rastojanju manjem od sigurne udaljenosti, mora se postaviti zatitni nasip i ispred izduvne strane objekta. Karakteristike ovog nasipa iste su kao one navedene u lanu 49. ovog pravilnika. 5. Instalacije za grejanje i provetravanje lan 52.

Radne prostorije i priruni i meufazni magacini se, po pravilu, greju. Opasni objekti smeju se grejati toplom vodom, vodenom parom ili toplim vazduhom. Ako su u pitanju manji objekti, naroito na strelitima, mestima za unitavanje eksplozivnih materija i sl., u kojima nema mogunosti za navedene naine zagrevanja, dozvoljena je upotreba elektrinih grejnih tela specijalne konstrukcije sa eksplozionom zatitom. Temperatura slobodnih povrina grejnih tela ili cevovoda u prostorijama opasnog objekta ne sme prei 120C, ako posebni propisi drukije ne odreuju. Grejna tela moraju biti glatka. Nije dozvoljena upotreba konvektora i rebrastih grejnih tela. Grejna tela moraju biti obojena tako da se lako uoi skupljanje praine na njima, i moraju biti lako pristupana za ienje. Ako se opasni objekt zagreva ubacivanjem toplog vazduha, recirkulacija vazduha nije dozvoljena, a grejna tela moraju se nalaziti van opasne prostorije. lan 53. Provetravanje opasnih objekata moe biti prirodno ili vetako. Ako je provetravanje prirodno, svi kanali za ventilaciju moraju biti izvedeni tako da se sprei njihovo zagaivanje ili skupljanje ma kakvog materijala u njima, kao i direktno prodiranje kroz njih u objekt kie, stranih tela, ptica i sl. Ako se provetravanje opasnih objekata vri putem ventilacionih ureaja, konstrukcija tih ureaja mora biti izvedena prema propisima u pogledu uslova koji vladaju u prostoriji koja se provetrava. Ulazni i izlazni otvori ureaja za provetravanje moraju se zatititi metalnom mreom. Putanje u rad ventilatora mora biti mogue i van opasnog objekta odnosno prostorije. Ako iz tehnolokih razloga nije mogua hermetizacija procesa pri kojima nastaju praina, para, gasovi i dim, toksini, eksplozivni ili opasni u pogledu paljenja, zagaenje vazduha u radnoj prostoriji mora da se svede na dozvoljene granice hvatanjem istih na mestu stvaranja i njihovim uklanjanjem van prostorije ventilacionim ureajima ija konstrukcija odgovara propisima koji vae za konkretne uslove. lan 54. Ureaji sa loitem moraju se nalaziti u posebnoj zgradi i ne smeju biti u blizini zgrada izloenih opasnosti od poara i eksplozije. Oni moraju biti udaljeni i od puteva kojima se prevoze opasne materije, tako da ne mogu prouzrokovati paljenje istih. Dimnjaci moraju imati ureaj koji onemoguava izbacivanje varnica. 6. Instalacije elektrinog osvetljenja i motorskog pogona, elektrine razvodne baterije i postrojenja lan 55. U opasnom delu pogona zabranjeni su postavljanje i upotreba bilo kakvih vazdunih vodova za razvoenje elektrine energije. Svaki opasni objekt odnosno grupa opasnih objekata mora imati takve ureaje da se struja moe iskljuiti pomou prekidaa na jedno ili vie taaka udaljenih od objekta. lan 56.

Sve elektrine instalacije za osvetljenje i motorski pogon, kao i pribor i oprema za te instalacije u opasnoj prostoriji, zavisno od vrste opasnih materija i specifinih uslova moraju biti izvedeni prema vaeim propisima o elektrinim postrojenjima za rad sa eksplozivnim materijama odnosno za rad na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea, u izvoenju "S" odgovarajueg stepena zatite i grupe paljenja. U prostorijama gde je tehnolokim procesom predvieno paljenje kao redovna pojava, elektrina instalacija, ureaji, aparati i elektrini vodovi, ako su postavljeni treba da budu otporni na plamen prema zahtevima koje postavlja proces. lan 57. Motori za pogon, kao i svi elektrini ureaji, treba da budu postavljeni, po mogunosti, van opasne prostorije ili na neugroenim unutranjim mestima. Ako takva mesta nisu privremeno ili trajno spojena sa opasnim prostorijama vratima, prozorima ili drugim otvorima, nije potrebno primeniti elektrine instalacije izvoenja S. U protivnom, obavezno se primenjuje izvoenje S, osim kad posebni propisi drukije odreuju. lan 58. Opasne prostorije, u skladu sa odredbama lana 56. ovog pravilnika, moraju se osvetljavati svetiljkama u izvoenju S, ako ovim pravilnikom nije drukije predvieno. Ako su svetiljke u opasnoj prostoriji postavljene u zatvorenom udubljenju u zidu, u susednoj prostoriji ili na slobodnom prostoru, one ne moraju biti u izvoenju S. Tako postavljene svetiljke treba da osvetljavaju opasnu prostoriju kroz dobro zaptiven prozor. Svetiljka u zatvorenom udubljenju u zidu opasne prostorije mora biti hermetiki zatvorena staklenim zvonom, tako da u nju ne moe prodirati gas. Staklo prozora iz stava 2. ovog lana kroz koji se osvetljava ugroena prostorija mora biti debelo najmanje 5 mm. Ako je staklo izloeno mehanikom oteenju, treba ga zatititi metalnom mreicom sa icama najmanje 4 mm prenika i sa otvorima u mreici najvie do 50 x 70 mm. Elektrine vodove za osvetljenje u prostorijama sa opasnom materijom treba, po mogunosti, voditi kroz neugroena mesta. Na armaturi za sijalicu koja osvetljava eksploziono ugroene prostorije mora biti oznaena najvea snaga sijalice koja se stavlja u nju. Sijaline armature postavljene u ugroenoj prostoriji i sa njima povezanim hodnicima i sl., moraju biti uvrene na zidu ili tavanici anker-zavrtnjima i cementnim malterom. Sijalina armatura u ugroenim prostorijama ne sme da visi o prikljunom kablu, nego se mora obesiti o posebno ue. lan 59. Kad je pri proizvodnji opasnih materija potrebno neprekidno napajanje elektrinom strujom, a prekid struje bi mogao prouzrokovati poar ili eksploziju, mora se raspolagati odgovarajuim rezervnim izvorom elektrine energije, koji se ukljuuje prema zahtevima tehnolokog postupka. lan 60.

Smatra se da su elektrini ureaji ispravni u pogledu izvoenja i stepena zatite samo ako imaju vaei certifikat o ispravnosti. lan 61. Prenosne svetiljke niskog napona, propisanog izvoenja i stepena zatite dozvoljeno je u opasnim objektima upotrebljavati samo kad to izrino propisuje tehnoloki postupak. Prenosne akumulatorske rune lampe dozvoljeno je upotrebljavati samo kad njihovo izvoenje odgovara uslovima u opasnom objektu. 7. Zatita od groma lan 62. Sve zgrade u opasnom delu pogona moraju biti gromobranskom instalacijom zatiene od groma. Gromobranska instalacija na opasnim objektima mora biti izvedena tako da ne dozvoljava preskok varnice sa gromobranskih vodova na maine i opremu u objektu. elinu konstrukciju i metalne mase treba spojiti sa gromobranskom instalacijom. Graenje i odravanje gromobranske instalacije izvodi se po odredbama vaeih tehnikih propisa o gromobranima. 8. Pogonske, radne maine i ureaji lan 63. Motori, reduktori i ostali prenosnici snage, po pravilu, postavljaju se u posebnoj prostoriji osiguranoj od ulaska praine ili pare iz opasne prostorije. Ako se prenos snage u opasnoj prostoriji gde postoji opasnost od paljenja pranjenjem statikog elektriciteta ili je mogue taloenje opasne materije po elementima prenosnika - vri remenom, remenini prenosnici moraju biti elektroprovodni i imati ureaj koji sa sigurnou spreava klizanje remena po remenici ili osovini. Nije dozvoljena upotreba zatvorenih remeninih prenosnika, ako nisu atestirani za upotrebu u uslovima koji vladaju u prostorijama u kojima se nalaze. lan 64. Radne maine i aparati koji se nalaze u opasnim prostorijama moraju biti konstruisani i izvedeni tako da ne mogu prouzrokovati paljenje ili eksploziju opasne materije zbog toplote, trenja, udarca i sl. Zatvarai na poklopcima i elementi za uvravanje, kao i vijci, navrtke i sl. na spoljnim i unutranjim pokretnim delovima moraju biti osigurani od ispadanja. Delovi koji se taru moraju biti isti, bez praine, i lako pristupani radi kontrole. Maine i aparati koji u toku rada zahtevaju stalan nadzor, moraju imati dva prekidaa za ukljuenje i iskljuenje struje. Jedan prekida treba da se nalazi u proizvodnoj prostoriji, a drugi u prostoriji za pogonske motore. Maine i aparati koji ne zahtevaju stalan nadzor, mogu imati jedan prekida za ukljuenje i iskljuenje struje, koji treba da se nalazi van proizvodne prostorije. Sve maine i aparati i njihovi motori moraju biti propisno uzemljeni i galvanski spojeni sa ostalim metalnim masama objekta. Maine i aparati moraju imati neophodne kontrolno-merne instrumente. lan 65.

Radne maine i aparate, pri ijoj upotrebi, i pored preduzetih mera zatite, postoji mogunost da doe do eksplozije u toku normalnog toka radnih operacija, treba postaviti u zasebnoj prostoriji ili ih zakloniti odgovarajuim titovima, da bi se radnici zatitili od dejstva eventualne eksplozije. U sluaju iz stava 1. ovog lana zabranjuje se radnicima pristup takvim mestima u toku trajanja radne operacije. Ovo mora da se obezbedi odgovarajuim signalnim ureajima a, po potrebi, i automatskim blokiranjem pogonskih ureaja. Prekidai, ureaji za upravljanje, kontrolni instrumenti i sl. takvih ureaja moraju se nalaziti na odvojenom sigurnom mestu. lan 66. Elektrine sunice koje slue za suenje opasnih materija odnosno sunice koje se nalaze u opasnim prostorijama, po pravilu, moraju biti stabilne. Ako iz pogonskih razloga suilica mora biti pokretna, elektrini prikljuak mora biti izveden kao stalan. Na pokretnom elektrinom vodu ne sme biti nastavaka niti sme biti ugraen prekida. Koristan prostor elektrinih sunica sa prirodnim provetravanjem mora biti potpuno odvojen od grejnih tela tako da je potpuno onemogueno da opasna materija dospe do tih tela. Grejna tela moraju biti rasporeena tako da se postie ravnomeran raspored temperature u korisnom prostoru, bez mogunosti lokalnih pregrevanja. Temperatura zidova korisnog prostora, ma na kom mestu, u toku zagrevanja i rada ne sme prei temperaturu koja je 15C iznad radne temperature, a ni u kom sluaju ne sme dostii 2/3 temperature raspadanja opasne materije koja se sui. Kod sunica sa vetakim provetravanjem nije dozvoljena recirkulacija vazduha, nego se mora ubacivati samo sve vazduh. Pri tome mora biti obezbeeno da ovaj vazduh ne moe sobom nositi prainu opasnih materija. Ovakve sunice moraju imati sigurnosni ureaj koji onemoguava zagrevanje grejnih tela ako nije u radu ventilator (ubacivanje vazduha). Sunice moraju imati odgovarajue instrumente za kontrolu rada sunice i temperature. Ti instrumenti ne mogu biti smeteni na vratima sunice. Sunica mora biti opremljena ureajem za regulisanje temperature, koji dozvoljava kolebanja radne temperature u granicama 2C. Organ za podeavanje termostata mora biti na odgovarajui nain obezbeen od mogunosti neovlaenog pomeranja. Sunica mora imati sigurnosni ureaj koji kad temperatura u radnom prostoru sunice pree granicu od 15C iznad radne temperature - automatski prekida dovod elektrine energije i daje zvuni signal. Ovaj ureaj mora biti vezan sa termostatom za regulisanje radne temperature, tako da se i on podeava podeavanjem termostata. Svi ureaji na sunici (prekidai, termostati i sl.) moraju biti izvedeni i postavljeni tako da su osigurani od mehanikih uticaja i da u pogonskim uslovima ne mogu izazvati otvoreno varnienje. lan 67. Sudovi za meufazni transport opasnih materija u rasutom stanju moraju biti izraeni od materijala koji ne varnii, ne utie na tu materiju i ne stvara sa njom opasna jedinjenja.

Konstruktivni materijal mora biti odgovarajue tvrdoe (meki materijal), da se izbegne opasnost od eksplozije ili paljenja usled udara ili trenja. Aluminijum se moe upotrebiti kao konstruktivni materijal za ambalau samo ako ne postoji mogunost trenja ili udara eleznih predmeta o zidove ambalae. Sudovi moraju biti glatki i neporozni, takvog oblika da se mogu lako istiti. Spojna mesta moraju se dobro zaptivati. Gde tehnologija zahteva, sudovi moraju imati poklopce. Drvena ambalaa iznutra obloena limom mora biti izvedena tako da limeni uloak lei u drvenom sanduku, te da opasna materija ne moe dospeti izmeu limenog uloka i sanduka. Ako se za rasutu opasnu materiju kao meufazna ambalaa upotrebljavaju vree, one moraju biti izraene tako da je iskljuena mogunost pojave statikog elektriciteta, rasipanja i praenja. Vree od papira kao ambalaa za meufazni transport ne smeju se upotrebiti. Pri manipulisanju sa opasnom materijom van radionice, sudovi, ako nemaju poklopce, moraju biti pokriveni. Ambalaa za elemente municije koji sadre opasne materije, odnosno za municiju, mora da bude konstruisana tako da obezbedi sigurno manipulisanje bez mogunosti kotrljanja, meusobnog sudaranja i trenja elemenata ispadanja i ma kakvih drugih pojava koje bi mogle da izazovu iniciranje opasne materije koju ti elementi ili municija sadri. Ambalaa mora biti prilagoena uslovima propisanim za transport. lan 68. U opasnim prostorijama u kojima postoji opasnost od poara ili eksplozije mogu se nalaziti samo najnuniji alat i pribor, koji se moraju uvati na odreenom mestu. Runi alat i pribor moraju biti od materijala koji ne varnii, ako posebne odredbe ovog pravilnika i radni propisi objekta ne odreuju drukije. 9. Transportna sredstva lan 69. U krugu opasnog pogona nije dozvoljena upotreba lokomotiva i drugih vozila sa loitem, niti vozila sa elektrinim pogonom trolnog tipa. Drumska i inska vozila sa elektrinim akumulatorskim pogonom ili motorna sa unutranjim sagorevanjem normalno izvedena mogu se koristiti u krugu opasnog pogona ako odgovaraju propisima o transportu eksplozivnih materija u javnom saobraaju, ali samo s tim da ne smeju da se zaustavljaju pred opasnim objektom blie od 20 m, a bez zadravanja mogu prolaziti neposredno pored opasnih objekata, osim pored onih gde se pojavljuju zapaljive ili eksplozivne gasne smee. Ako se u objektu nalazi samo eksplozivna materija upakovana za javni saobraaj, ova vozila mogu da se zaustavljaju u neposrednoj blizini opasnog objekta. Motorna vozila koja su opremljena tako da ne mogu prouzrokovati paljenje opasnih materija ili eksplozivnih gasnih smea mogu se zaustavljati neposredno pred svim opasnim objektima, a mogu ulaziti samo u prostorije gde se nalazi eksplozivna materija upakovana za javni saobraaj.

Elektro-kare u sluaju transporta neupakovane eksplozivne materije (meufazni transport), mogu se koristiti samo kao vuno vozilo. U opasnim objektima ili njihovim delovima, u kojima se radi sa municijom ili njenim elementima, koji su upakovani u propisanu meufaznu ambalau prema stavu 9. lana 67. ovog pravilnika, prostorije za smetaj takvih elemenata u smislu odredaba ovog lana tretiraju se kao objekti koji sadre opasnu materiju upakovanu za javni saobraaj. Za unutranji transport sa mogunou ulaska u sve opasne objekte gde to zahteva tehnoloki postupak, mogu se koristiti samo vozila koja su tako konstruisana i pokretana da ni u kom sluaju ne mogu izazvati punjenje opasnih materija ili eksplozivnih gasnih smea, niti omoguiti ispadanje, prevrtanje, klizanje i sl. sudova sa opasnom materijom. Takva vozila su: 1) samohodna vozila posebno atestirana za uslove koji postoje u objektu; 2) rune kare, runa kolica, runi viljukari i sl., sa kotrljajuim leajevima i gumama na tokovima; 3) inska vozila bez motora, sa kotrljajuim leajevima i tokovima od bronze i sl.; 4) visei transportni sudovi bez mehanikog pogona, sa kotrljajuim leajevima i odgovarajuim tokovima prevuenim gumom; 5) nosiljke odgovarajue konstrukcije - za sluajeve kad je propisano runo noenje. lan 70. Transporteri, dizalice, liftovi i ureaji za pneumatski ili hidraulini transport mogu se upotrebljavati za transport opasnih materija u opasnim objektima i izmeu opasnih objekata, ako se tim ne poveava opasnost od eksplozije ili poara i ako imaju: 1) pogonske maine u skladu sa odredbama ovog pravilnika; 2) naprave koje spreavaju slobodno padanje, klizanje, prevrtanje, ispadanje i sl.; 3) naprave koje u sluaju transporta izmeu objekata onemoguavaju eventualni prenos detonacije izmeu objekata. Ova transportna sredstva moraju odgovarati svim zahtevima navedenim u lanu 64. ovog pravilnika. lan 71. U neopasnom pogonu za transport opasne materije mogu se koristiti sva transportna sredstva odreena za drumski i elezniki transport, s tim da je ta materija upakovana u propisanu ambalau za drumski i elezniki transport. Ako se opasna materija nalazi u sudovima za meufazni transport, moe se prevoziti samo vozilima i transportnim sredstvima navedenim u lanu 69. ovog pravilnika. 10. Sredstva veze i signalizacije lan 72 Svuda gde to tehnologija zahteva opasni objekti moraju biti meusobno povezani pogodnim i sigurnim sredstvima veze (telefoni, interfoni, televizijske kamere, doglasne cevi i sl.).

Sa odreenih taaka u opasnom pogonu mora biti mogue u najkraem roku dati alarmni signal protivpoarnoj jedinici. Ureaji za davanje alarmnog signala moraju ispunjavati sledee uslove: 1) moraju biti rasporeeni po opasnom pogonu, tako da su od bilo kog opasnog objekta udaljeni manje od 30 m, a glavni vodovi tih ureaja moraju biti postavljeni van zone seizmikih oteenja; 2) moraju biti izvedeni i zatieni tako da im je funkcionisanje stalno obezbeeno i da su dostupni bez obzira na eventualni poar ili sl., bez obzira na eventualni nestanak struje, kao i bez obzira na to da li pogon radi; 3) moraju biti zatieni od sluajnog ili nenamernog aktiviranja, a uvek dostupni svim radnicima ili uvarskom osoblju pogona. U alarmnom centru (protivpoarna jedinica) ne sme postojati mogunost zabune u pogledu mesta sa koga je dat alarmni signal. 11. Zatita od statikog elektriciteta lan 73. U sluajevima kad ne moe da se sprei stvaranje elektrostatikih naboja, zatita od statikog elektriciteta se sastoji u spreavanju skupljanja nastalih naboja odnosno u smanjivanju opasnosti od izjednaenja potencijala statiki naelektrisanog tela sa potencijalom suprotno naelektrisanih tela ili zemlje putem elektrine varnice koja, ako raspolae dovoljnom energijom, moe da prouzrokuje paljenje odnosno eksploziju opasnih materija, gasne eksplozivne smee, smee pare lako zapaljivih tenosti sa vazduhom ili zapaljive praine uzvitlane u vazduhu. lan 74. Obavezna zatita od statikog elektriciteta preduzima se u svim prostorijama odnosno na svim radnim mestima gde postoji opasnost od stvaranja gasnih eksplozivnih smea, eksplozivnih smea pare lako zapaljivih tenosti sa vazduhom, eksplozivnih smea tenih ili vrstih estica lako zapaljivih odnosno eksplozivnih materija sa vazduhom. Mere zatite preduzimaju se i kad se radi sa neupakovanim opasnim materijama, ako postoji mogunost njihove inicijacije pranjenjem statikog elektriciteta. lan 75. Radi zatite od statikog elektriciteta iz lana 74. ovog pravilnika, obavezno se vodi rauna o sledeem. Sve maine, aparati i ostali pribor moraju biti propisno uzemljeni. Svi cevovodi na sastavima moraju biti premoeni i uzemljeni. Otpor uzemljenja ne sme biti vei od 10 oma. Pod, pored toga to ispunjava uslove iz lana 44. ovog pravilnika, mora biti elektroprovodan i uzemljen. Otpor meren izmeu elektrode postavljene na ma kom mestu na povrini poda i zemlje ne sme biti vei od 10 oma. Za sluaj opasnosti koja je lokalizovana na odreeni deo prostorije, mogue je delimino postavljanje elektroprovodnog poda. Pod ne sme biti premazan elektroneprovodnim materijama. Kvake na ulaznim vratima moraju biti uzemljene, ako posebni propisi ne odreuju drukije.

Ako to dozvoljava tehnoloki postupak, relativnu vlanost vazduha u opasnoj prostoriji treba odravati iznad 70%. Gde tehnoloki postupak i uslovi to dozvoljavaju, ako nije mogue odravanje visoke vlanosti vazduha treba primeniti jonizovanje vazduha ili uduvavanje jonizovanog vazduha. Gde tehnoloki postupak to dozvoljava, treba poveati elektrinu provodljivost neprovodnih materijala grafitiranjem ili upotrebom drugih antistatika. Radna odea ne sme da bude od materijala koji se lako elektrostatiki nabija (sintetika vlakna), a obua mora da bude elektroprovodna. Otpor obue mora da iznosi izmeu 104 i 107 oma. lan 76. Sistem uzemljenja za zatitu od statikog elektriciteta mora se ispitati pre putanja sistema u rad i mora se periodino kontrolisati najmanje dvaput godinje, u vlanom i suvom periodu. O svim ispitivanjima mora se sainiti zapisnik, a rezultat - uneti u kontrolnu knjigu. lan 77. Merenje statikog elektriciteta mora se periodino vriti na radnim mestima u opasnim prostorijama, prema propisima i u vremenskim periodima iz lana 21. ovog pravilnika, ali ne ree od jedanput meseno. Merenje je obavezno prilikom svake promene tehnolokog postupka. Rezultate merenja treba upisati u kontrolnu knjigu. 12. Protivpoarna sredstva lan 78. Protivpoarna zatita se organizuje i oprema prema odredbama Osnovnog zakona o zatiti od poara i odgovarajuih tehnolokih propisa i normi. lan 79. Svaki opasan objekt mora imati odgovarajuu opremu i sredstva za gaenje poetnog poara. lan 80. Opasan pogon mora imati dovoljne koliine vode za gaenje poara i odgovarajuu mreu hidranata sa kompletnom hidrantskom opremom. Dovod vode mora biti obezbeen sa dve strane, tako da ni jedan hidrant ne moe da ostane bez vode u sluaju kvara u vodovodnoj mrei. Glavne vodove vodovodne mree nije dozvoljeno postavljati ispod zatitnih nasipa i objekata, kao i neposredno pored opasnih objekata. Ove instalacije treba postaviti van zone seizmikog uticaja prouzrokovanog eventualnom eksplozijom, a zavisno od intenziteta i mesta eksplozije i od geofizikih osobina zemljita. Manjim grupama opasnih objekata kod kojih ne postoji vodovodna mrea, kao to su magacini, mesta za opite ili unitavanje eksplozivnih materija i sl., mora se obezbediti siguran izvor za napajanje vodom i u odgovarajuim sudovima dovoljne koliine vode za gaenje poetnog poara. Za izdvojene objekte sa malom sadrinom opasnih materija dovoljno je postavljanje aparata za gaenje poetnog poara i sudova sa peskom. lan 81.

Ako to tehnoloki postupak dozvoljava i propisuje, na mestima gde se zbog karaktera rada odnosno predmeta proizvodnje moe oekivati ee paljenje, obavezno se postavljaju automatski ureaji za gaenje koji lokalizuju poar i pruaju zatitu zapoljenim radnicima. lan 82. Za gaenje eventualno zapaljene odee, u blizini objekata kojima preti opasnost od poara, na pravcima naputanja opasne prostorije, treba postaviti tueve ili bazene sa vodom i azbestne pokrivae. 13. Opitne stanice, strelita i probni hodnici lan 83. Opitne stanice za ispitivanje eksplozivnih materija (minersko-tehnika ispitivanja) moraju se nalaziti na sigurnoj udaljenosti od proizvodnih i drugih objekata, ali ne blie od 200 m od najblieg opasnog objekta. Zemljite na kome se nalazi opitna stanica mora biti ograeno, da bi se spreio ulazak licima koja nisu zapoljena u odnosnom rejonu. Prolazak kroz to zemljite mora biti organizovan tako da se omoguuje ulazak samo zapoljenim licima. Minersko-tehnika ispitivanja opasnih materija moraju se izvoditi na otvorenom za to odreenom prostoru ili u odgovarajuim bunkerima. Prostori za opite ili bunkeri moraju biti postavljeni odnosno izgraeni tako da onemoguuju letenje paradi van osigurane zone i spreavaju tetno dejstvo vazdunog udarnog talasa i zvunih i seizmikih efekata na okolinu. Uz prostor za opite odnosno bunker mora se postaviti odgovarajue sklonite i grudobran za zaklon osoblja koje vri opite. Pripremanje uzoraka za opite mora se vriti u odvojenim prostorijama. Ispitivanje inicijalnih i kombinovanih kapsli, detonatorskih kapsli, elektrinih upaljaa, elektrinih kapsli i elektrinih detonatora vri se u boksovima opremljenim za tu svrhu. Stanica za ova ispitivanja moe biti postavljena u opasnom delu pogona na sigurnoj udaljenosti od opasnih objekata. Uzorke opasnih materija treba uvati u odvojenim prirunim magacinima ili obezbeenim prostorijama opitne stanice, u skladu sa odredbama ovog pravilnika. Za vreme vrenja opita mora se odgovarajuim merama spreiti drugim licima pristup prostoru gde se vre opiti. Opitna stanica mora biti opremljena odgovarajuom optikom a, po potrebi, i zvunom signalizacijom. lan 84. Stanica za balistika ispitivanja (strelite) postavlja se na sigurnoj udaljenosti od proizvodnih i drugih objekata, ali ne blie od 200 m od tih objekata. Ova stanica mora biti izgraena i organizovana tako da je onemogueno razletanje paradi ili skretanje zrna van osigurane zone, kao i tetno dejstvo vazdunog udarnog talasa i seizmikih i zvunih efekata na okolinu, i da je spreen pristup drugim licima. Zatvoreni objekt (tunel) za ispitivanje streljake municije i elemenata streljake municije treba postaviti na sigurnoj udaljenosti od opasnih objekata, koja moe biti manja od 200 m, s tim da se obezbedi zatita od zvunih efekata. Stanice za balistika ispitivanja izgrauju se, organizuju i eksploatiu onako kako je to regulisano posebnim propisima, propisima koji vae za Jugoslovensku

narodnu armiju, s tim to je pri tome obavezna primena i odredaba ovog pravilnika. lan 85. Probni hodnici su objekti sa potrebnim ureajima za otpucavanje i ispitivanje metanskih rudarskih eksploziva i elektrinih detonatora. Probni hodnik se mora nalaziti u ograenom delu opitne stanice udaljenom najmanje 100 m od drugih zgrada u krugu opitne stanice, a 250 m od proizvodnih zgrada. Izduvna strana probnog hodnika mora biti usmerena prema zatitnom nasipu ili zidu, na razdaljini od 10 m od otvorene strane probnog hodnika ili prema otvorenom prostoru, pri emu mora postojati ograda udaljena najmanje 100 m od izduvne strane. Osmatranica mora biti postavljena paralelno sa probnim hodnikom i mora dobro tititi osmatraa. Nasuprot izduvnoj strani probnog hodnika, na odstojanju od najmanje 10 m, postavlja se ureaj za merenje i putanje metana, magacin za smetaj eline boce sa metanom i priruni magacin za uvanje ugljene praine. Za vreme vrenja opita u probnom hodniku, mora biti aktivna svetlosna signalizacija ili se mora ugovorenim znakom spreiti drugim licima pristup probnom hodniku. 14. Hemijske laboratorije lan 86. Zgrada pogonske odnosno fabrike laboratorije za ispitivanje opasnih materija moe biti locirana u krug opasnog pogona, u kom sluaju sme biti blizu opasnih objekata najvie do granica zone lakih oteenja. Ta zgrada mora biti izgraena od materijala koji je otporan prema vatri. Instalacije pogonske energije, osvetljenja, grejanja, ventilacije, protivpoarne zatite i sl. treba da odgovaraju optim odredbama ovog pravilnika. U laboratorijama za ispitivanje opasnih materija prostorije, ureaji i aparati za rad moraju odgovarati sledeim posebnim uslovima: 1. Za zagrevanje i suenje opasnih materija koristi se indirektno zagrevanje pomou vode, para i toplog vazduha ili inertnog gasa. Ako se za suenje upotrebljavaju elektrine sunice, one moraju odgovarati uslovima iz lana 66. ovog pravilnika. 2. Razmetaj laboratorijskih sredstava za rad: inventara, ureaja itd. mora biti takav da omoguuje funkcionalan, nesmetan i bezbedan rad prema odredbama ovog pravilnika i drugih vaeih propisa. 3. Digestorijum treba da bude izraen, po mogunosti, od materijala koji ne gori. Osnovna konstrukcija treba da je od profilisanog eleza ili aluminijuma, otvori - popunjeni pleksi-staklom, a radna povrina stola prekrivena keramikim ploicama. Ako je digestorijum izraen od drugog materijala, njegova upotreba mora biti namenski ograniena, to se regulie radnim uputstvima, postupcima rada i merama zatite. Pri radu sa lako zapaljivim i eksplozivnim materijama nije dozvoljena upotreba otvorenog plamena i reoa otvorenog tipa. Za ovu svrhu moraju se upotrebljavati grejna tela zatvorenog tipa, uz indirektan prenos toplote. Digestorijum mora imati ureaj za ventilaciju. Elektromotor ventilatora mora biti izveden u odgovarajuem stepenu zatite.

4. Ureaji za ispitivanje hemijske stabilnosti opasnih materija treba da su smeteni u posebnoj prostoriji, na odgovarajui nain ureenoj i pripremljenoj za tu vrstu ispitivanja, a zavisno od opasne materije ija se hemijska stabilnost odreuje. 5. U posebnoj prostoriji moraju se nalaziti ureaji kojima se radi merenja opasni materijal dovodi do eksplozije, kao: aparat za ispitivanje osetljivosti na udar, aparat za merenje osetljivosti na trenje, aparat za ispitivanje perioda indukcije itd. Nain uzimanja, prenosa, prijema i uvanja uzoraka opasne materije, regulie se tehniko-tehnolokom dokumentacijom, uz sve mere predostronosti u smislu odredaba ovog pravilnika. 6. Mesta za analitiku kontrolu tehnolokih procesa mogu se nalaziti u proizvodnim zgradama, ali u odvojenim prostorijama. 7. Kanali u laboratoriji kroz koje teku otpadne vode moraju imati slivnike za taloenje. Ove slivnike treba ee istiti od nataloenih otpadaka, a zatim talog unititi na mestu za unitavanje opasnih materija. 15. Mesta za unitavanje opasnih materija lan 87. Izgradnja i organizovanje mesta za unitavanje opasnih materija, ukljuujui tu i municiju i njene elemente, vre se po posebnim propisima, s tim to se pri tome u svemu treba pridravati i odredaba ovog pravilnika. Prostor na kome se vri unitavanje mora biti ograen i odgovarajue veliine, zavisno od naina unitavanja i od koliine i vrste materije koja se unitava. Prostor mora biti dovoljno udaljen od najbliih objekata, tako da su oni obezbeeni od tetnog dejstva vazdunog udarnog talasa, leteih paradi, zvunih i seizmikih efekata i otrovnih gasova i isparenja. Ta udaljenost zavisi od vrste i koliine opasne materije koju treba unititi i od naina na koji e se ta materija unitavati. Prostor na kome se vri unitavanje mora biti obezbeen od prenoenja i irenja plamena. U blizini moraju biti postavljena sredstva za gaenje poara, kao i za zaklon, koje koriste radnici za vreme unitavanja. 16. Tehnikumi za opasne operacije lan 88. Zgrade objekata u kojima se vre poluindustrijski opiti za tehnoloke procese i operacije u sastavu tehnologije eksplozivnih materija (tehnikumi), kao i instalacije, orua za proizvodnju, sredstva za zatitu i sredstva za rad u tim objektima moraju odgovarati zahtevima propisanim u ovom pravilniku odnosno odredbama odgovarajuih propisa o zatiti na radu. Ureaji za poluindustrijske opite raznih vrsta i tehnologija mogu se nalaziti u jednoj prostoriji, ali istovremeno mogu da rade samo oni od njih koji predstavljaju tehnoloku celinu, i pri ijem je radu obezbeena odgovarajua sigurnost. 17. Priruni, meufazni i glavni magacini lan 89. Priruni magacini su manji objekti za uvanje opasnih materija u malim koliinama u rasutom stanju ili u manipulativnom pakovanju. To je manja zgrada

u blizini proizvodnog objekta, ili za odgovarajuu svrhu podeeno odeljenje u proizvodnoj zgradi. U njima se ne vre poslovi neposredne proizvodnje, nego se opasna materija uva u ogranienim koliinama za dalju preradu ili se smeta preostala opasna materija iz opasnih proizvodnih prostorija za vreme kad se ne radi. Meufazni magacini su posebne zgrade u kojima se opasna materija uva u meufaznoj ambalai na putu izmeu dve faze proizvodnje. Priruni magacin, ako je zasebna zgrada, kao i meufazni magacin, moe biti nadzemna, poluukopana ili ukopana zgrada ili zgrada tipa bunkera, bez podruma, od materijala otpornog prema vatri i atmosferskim uticajima. U pogledu izgradnje, sigurne udaljenosti, provetravanja i grejanja prirunih magacina i meufaznih magacina vae odredbe ovog pravilnika za opasne objekte. Glavni magacini su odvojene zgrade u kojima se uvaju opasne materije u ambalai propisanoj za javan transport. Za podizanje, ureenje i obezbeenje glavnih magacina vae odredbe propisa o uskladitenju i prometu eksplozivnih materijala, a za zatitu na radu u tim magacinima - propisi o uvanju i rukovanju eksplozivnim materijama u skladitima i magacinima, kao i odgovarajue odredbe ovog pravilnika. Za uvanje municije i njenih elemenata, pored odredaba ovog pravilnika vae i odredbe posebnih propisa i propisa koji vae za Jugoslovensku narodnu armiju. 18. Komunikacije lan 90. Putevi namenjeni za unutranji transport opasnih materija moraju imati tvrdu, glatku ali ne klizavu povrinu, koja ne stvara prainu i ne drobi se pri normalnom korienju za transport. Put mora biti dovoljno irok za mimoilaenje, zavisno od primenjenih transportnih sredstava. Put mora biti na tolikoj udaljenosti od energetskih objekata koji imaju otvoreno loite, da je potpuno iskljuena mogunost paljenja varnicama, pepelom i sl. opasne materije koja se transportuje. Putevi treba da budu postavljeni tako da odgovaraju tehnolokim postupkom utvrenim zahtevima za uslove i nain transporta. Putevi ne smeju prolaziti ispred izduvnih zidova i pored opasnih otvora kroz zatitni nasip, osim prilaza za neophodno posluivanje postrojenja. lan 91. eleznike pruge namenjene za unutranji transport kroz opasne pogone grade se i odravaju po propisima koji vae za Jugoslovenske eleznice. Na mestima za utovar, istovar i pretovar u opasnim pogonima pruga mora biti izvedena u horizontali. Pruga se mora stalno odravati u istom stanju i istiti od suvih i zapaljivih materija. 19. Sredstva line zatite i lina zatitna oprema lan 92. Radnici zapoljeni u proizvodnji opasnih materija moraju nositi zatitno radno odelo, kapu odnosno maramu i cipele, kao i ostala sredstva line zatite i linu zatitnu opremu predvienu radnim propisima.

Radna odela, donje rublje, arape, kape odnosno marame moraju biti izraeni od materijala odabranog u vezi sa opasnostima kojima mogu biti izloeni radnici zapoljeni na odreenim radnim mestima. Odela moraju da se lako skidaju. Dugmeta na odelu ne smeju biti od metala ili celuloida. Zatitna odela moraju se odravati u ispravnom stanju i moraju biti ista i uredna. Odravanje i pranje zatitne radne odee koja dolazi u dodir sa eksplozivnim ili otrovnim materijama, mora biti organizovano u krugu preduzea, van opasnog dela pogona. Iznoenje takve neiste radne odee van odreenog kruga preduzea je zabranjeno. Obua mora biti izraena tako da ne moe da izazove varnicu. Elektroprovodna obua mora odgovarati odredbama lana 75. ovog pravilnika. Zatitna oprema mora se uvati van radne prostorije, na mestu koje je za to odreeno. 20. Objekti drutvenog standarda lan 93 U blizini ulaza u opasan pogon ili na pogodnom mestu moraju se nalaziti garderoba sa kupatilom i prostorije predviene za uzimanje hrane - trpezarije, prostor odreen za puenje i prostor za boravak radnika u vanrednim uslovima predvienim odredbama ovog pravilnika. Sve navedene prostorije moraju biti opremljene na odgovarajui nain, prema vaeim sanitarnim i drugim propisima. Pomenuti objekti moraju biti locirani tako da su radnici zatieni od eventualne opasnosti iz opasnih objekata, tj. prema odredbama l. 28. i 29. ovog pravilnika. Prostor za puenje treba da se nalazi ili u sastavu trpezarije ili na ograenim pogodnim mestima u krugu opasnog pogona, tako da se ne ugroava sigurnost pogona. Udaljenost ovog prostora od opasnih objekata mora da iznosi onoliko koliko iznosi sigurna udaljenost prema tabelama 1 i 1a iz lana 29. ovog pravilnika, ali ne sme iznositi manje od 20 metara. Prostor za puenje mora biti opremljen protivpoarnim sredstvima (za gaenje poetnog poara), sudovima za gaenje opuaka i elektrinim upaljaima za paljenje cigareta. Trpezarije i garderobe mogu da slue i za sklanjanje radnika iz opasnih objekata za vreme grmljavine. U tom sluaju prozorska okna na tim prostorijama moraju biti izvedena tako da se izbegne opasnost od ozleda ljudi razbijenim staklom. Sledei deo