pozari i eksplozije

POŽARI I EKSPLOZIJE

SADRŽAJ

UVOD 2SKLADIŠTA, DEFINICIJE 3PRISTUPNI PUTEVI

3POŽARNI SEKTORI

6EKSPLOZIVNE SMEŠE 7GAŠENJE POŽARA U SKLADIŠTIMA 8KATEGORIJE TEHNOLOŠKIH PROCESA

8ZAKLJUČAK 10LITERATURA

11

Kosovska Mitrovica, 2011

1


UVOD

Ovim radom ću opisati tehničke mere zaštite skladišta od požara i eksplozija. Pravila I tehničke mere u ovom radu primenjuju se na zatvorena skladišta koja služe za čuvanje sirovina poluproizvoda i proizvoda (u daljem tekstu: roba). Ne primenjuju se na: skla-dišta kod kojih je noseća konstrukcija od negorivog materijala i služe za čuvanje negorive robe u negorivoj ambalaži, priručna skladišta, skladišta eksploziva, skladišta zapaljivih gasova i zapaljivih tečnosti, prenosna kontejnerska skladišta, kao i skladišta opasnih materija (u daljem tekstu: materije) kod kojih opasnost ne potiče od pojave požara i eksplozija.

Ovaj rad je odrađen uz saradnju sa firmom AFIX D.O.O. iz Kraljeva


2


SKLADIŠTA, DEFINICIJE

Dole navedeni izrazi, imaju sledeća značenja:

1.Hladnjača je skladište opremljeno uredajima zaodržavanje niske temperature i odredene vlažnosti;2.Priručna skladišta su skladišta u kojima se čuvaroba za potrošnju u toku jednog dana;3.Regalno skladište je skladište u kome se robačuva u regalima visine do 12 m;4.Silos je skladište kružnog ili višeugaonoghorizontalnog preseka koji služi za čuvanje praškastih ilizrnastih materija;5.Visokoregalno skladište je skladište u kome seroba čuva u regalima visine iznad 12 m;6.Zatvoreno skladište je skladište koje ima krov izidove kojima je skladište zatvoreno sa svih strana iobezbedeno od prodora atmosferilija.

Zatvorena skladišta mogu biti:

-skladišta u posebno izgradenom objektu;-skladišta u prostoriji koja se nalazi u objektu koji služi za druge namene.

Prema veličini skladišta se dele na:

1.mala skladišta, površine do 1000 m2;2.skladišta srednje veličine, površine od 1001 do 3000 m2i regalna skladišta površine do 3000 m2;3.velika skiadišta, površine iznad 3000 m2i sva visokoregalna skladišta.

PRISTUPNI PUTEVI

Skladišta moraju imati prilaz za vatrogasna vozila, i to:

1.mala skladišta -najmanje sa jedne strane;2.skladišta srednje veličine -najmanje sa dvestrane;3.velika skladišta i hladnjače -najmanje sa tristrane;4.silos (uključujući prijemno otpremna mesta uzsilos i ostale pomoćne prostorije koje su neposredno uključene u proces rada silosa) -sa sve četiri strane.


3


Prilazni put mora da ima okretnicu ili plato za okretanje vatrogasnog vozila. Prilazni put mora da ima minimalnu širinu od 3.5 m, minimalnu slobodnu visini prolaza od 4.5 m, minimalni poluprečnik krivine unutrašnji 11 m, a spoljašnji 14.5 m, nagib najviše 10%. Nosivost puta mora biti minimalno 10 tona osovinskog pritiska.

Evakuacioni put je putanja lica koje se kreće od mesta na kome može da se zatekne u trenutku saznanja za požar, do izlaza iz objekta na nivou ulice, odnosno tla, uključujući i kretanje van objekta na rastojanju koje je bezbedno u pogledu delovanja mogućih efekata požara ili eksplozije u objektu (zona zadimljavanja, zarušavanja i sl.)

Put za evakuaciju iz skladišta prema bezbednom prostoru mora da bude: neprekidan, ravan sa što manje krivina, uvek slobodan i nezakrčen. Smer prema izlazu za evakuaciju označava se na podu, strelicama žute boje. Put za evakuaciju mora biti najmanje širine 0,8m i ograničen svetlozelenim trakama širine 10 cm. Vrata na putu za evakuaciju moraju biti široka najmanje 0,8 m, moraju biti zaokretna, tako da se otvaraju u smeru izlaženja, i ne smeju imati prag.

Ako su vrata na putu za evakuaciju klizajuća ili zaokretna i šira od 1,25 m, na njima se moraju napraviti zaokretna vrata koja moraju zadovoljiti zahteve iz stava 1. ovog člana.

Skladišta sa požarnim opterećenjem višim od 1000 MJ/m2moraju imati najmanje dva izlaza za evakuaciju, postavljena tako da se prostorija skladišta može bezbedno napustiti, bez obzira na to s koje strane je započeo požar.

Stvarni broj izlaza se po pravilu određuje tako da rastojanje od bilo koje tačke do izlaznih vrata skladišta ne bude veće od 30 m.

Stepenice koje su namenjene za evakuaciju moraju biti široke najmanje 0,8 m i izgradene od negorivog materijala otpornog prema požaru najmanje 0,5 h.

U svakoj od podrumskih ili suterenskih prostorija u skladištu moraju


4


se izgraditi po jedne stepenice na dve različite strane, koje vode do nivoa zemljišta.

Velika skladišta i skladišta srednje veličine koja imaju najmanje jedan nadzemni sprat moraju imati požarne stepenice koje se postavljaju na najvećem mogućem rastojanju od prostorije za pogonske uredaje.

Požarne stepenice prave se sa branicima za zaštitu od pada i postavljaju se od nivoa zemljišta do krova, na najvećoj mogućoj udaljenosti od prostorije za pogonske uredaje.

Stepenicama iz stava 1. ovog člana mora se obezbediti slobodan prilaz sa svih spratova u skladištu.

Spoljna požarna stepeništa moraju imati slobodan prilaz sa svih spratova skladišta, kao rešenje se ne smeju koristiti spiralna stepeništa, a materijal od koga su izradena mora biti negoriv (beton, čelik i dr.).

Unutrašnja požarna stepeništa moraju biti opasana zidom od negorivog materijala, otpornog na požar 2 časa, a oblaganje unutrašnjeg prostora gorivim materijalom nije dozvoljeno. Stepenišni prostor mora biti obezbeden od prodiranja vatre i dima za sve vreme trajanja požara u objektu i mora biti dostupno sa svakog sprata skladišta. Širina stepeništa ne sme biti manja od 1,25 m. Konzolna i spiralna stepeništa nisu dozvoljena, a stepenišni kraci i gazišta moraju se napraviti od materijala koji obezbeduju otpornost na požar najmanje 2 časa. Požarno stepenište mora da ima vrata isteotpornosti na požar. Vrata moraju da imaju mehanizam za zatvaranje. Aktiviranje ovog mehanizma može se vršiti na više načina, što je detaljno objašnjeno u komentaru pravilnika o tehničkim normativima za uredaje za automatsko zatvaranje vrata ili klapni otpornih prema požaru.

Stepen otpornosti konstrukcionih elemenata skladišta prema požaru dat je u tabeli.


5


N -Nisko požarno opterećenje S -Srednje požarno opterećenje V -Visoko P.O

Ako je skladište opremljeno uredajima za automatsko gašenje požara, stepen otpornosti konstrukcionih elemenata prema tabeli 1 može se smanjiti za jedan.

Noseće čelične konstrukcije u velikim skladištima i skladištima srednje veličine sa visokim i srednjim požarnim opterećenjem moraju se zaštititi negorivim materijalom tako da njihova otpornost prema požaru zadovoljava zahteve iz tabele 1, ili prostor skladišta mora biti zaštićen uredajima za automatsko gašenje požara.

Požarni sektori

Radi sprečavanja širenja požara na celo skladište, skladišta se u zavisnosti od robe koja se čuva u njima i u zavisnosti od toga da li imaju ugradenu za automatsku dojavu i gašenje požara dele se na požarne sektore ograničene površine. Požarni sektor posmatramo kao

deo skladišta koji će eventualno požarom biti potpuno uništen, ali se van tog prostora požar sigurno neće proširiti za odredeni vremenski period. Požarni sektori se odvajaju požarnim zidovima, čija se otpornost odreduje prema požarnom sektoru koji ima više požarno opterećenje. Otpornost požarnih zidova na požar se bira po JUS-a U.J1.240.Najveće dozvoljene površine požarnih sektora u zatvorenim skladištima date su u tabeli 2, s tim da svaki požarni sektor mora da ima najmanje jedan spoljni zid na kome se nalazi ulaz u skladište.


6


Kod skladišta koja imaju više spratova nije dozvoljeno spajanje prostorija sa dva sprata ili više spratova u jedan požarni sektor.

Visokoregalna skladišta, bez obzira na veličinu, čine jedan požarni sektor.

EKSPLOZIVNE SMEŠE

U skladištima u kojima postoji opasnost od stvaranja eksplozivnih smeša moraju se preduzeti sledeće mere:

1.električni uredaji i oprema, kao i manipulativna itransportna sredstva, moraju biti konstrukcionoizvedena u protiveksplozivnoj zaštiti;

2.manipulativna i transportna sredstva za čiji sepogon koriste motori sa unutrašnjim sagorevanjemmoraju imati hvatač varnica na izduvnoj cevi;

3.podovi moraju biti od negorivog materijala koji nevarniči i moraju provoditi statički elektricitet;

4.vrata, poklopci i prozori koji se otvaraju morajubiti od negorivog materijala koji ne varniči, a ako su odmetala, moraju biti uzemljeni;

5.kućišta za sijalice moraju biti od negorivogmaterijala i moraju biti postavljena tako da se onemogućirazbijanje sijalica prilikom rada mehanizacije;

6.skladišta se moraju prirodno provetravati, a gdeto nije dozvoljeno mora se obezbediti veštačkoprovetravanje. Površina otvora za prirodnoprovetravanje ili veštačko provetravanje skladišneprostorije mora biti tolika da se ne sme dostići vrednostod 10% od donje granice eksplozivnosti bilo kojeprisutne zapaljive komponente;

7.na mestima stvaranja eksplozivnih smeša, poredopšteg provetravanja, moraju se ugraditi uredaji zalokalno odsisavanje;

8.unutrašnje površine skladišta na kojima bi semogla skupljati zapaljiva površina moraju biti glatke ibez teško pristupačnih mesta.

Skladišta u kojima postoji opasnost od stvaranja eksplozivnih smeša moraju imati ventilaciju, prirodnu ako ista može da obezbedi max. 10% od donje granice eksplozivnosti bilo koje prisutne zapaljive komponente. Otvori za prirodnu ventilaciju trebaju da budu postavljeni na naspramnim zidovima, na jednom zidu pri podu, na drugom ispod plafona, tako da se omogući izmena celokupne količine vazduha u skladištu.

Skladišta kod kojih se prirodnim putem ne može obezbediti max. 10% od DGE, moraju imati prinudnu ventilaciju. Kanali prinudne


7


ventilacije moraju da budu od negorivog materijala, ventilator od materijala koji ne varniči, a elektromotor ako je u struji vazduha u protiveksplozionoj zaštiti. Na mestima prodora kanala kroz požarne zidove obavezno je postavljanje automatskih požarnih klapni.

GAŠENJE POŽARA U SKLADIŠTIMA

Skladišta moraju da imaju unutrašnju i spoljašnju hidrantsku mrežu u skladu sa PRAVILNIKO TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZAHIDRANTSKU MREŽU ZA GAŠENJEPOŽARASkladišta moraju imati odgovarajući broj i vrstu PP aparataSkladišta mogu imati različite vrste stabilnih instalacija za gašenje

Ukupna količina vode potrebna za gašenje požara u industrijskim i drugim objektima, zavisno od stepena otpornosti objekta prema požaru i kategorije tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara, data je u tabeli 2 PTN.

KATEGORIJE TEHNOLOŠKIH PROCESA

Simboli za kategoriju tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara dati u tabeli 2 imaju sledeća značenja:

K1 -predstavlja kategoriju tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa materijalom koji se može zapaliti ili eksplodirati pod dejstvom vode ili kiseonika, lako zapaIjivim tečnostima čija je tačka paljenja ispod 23°C i gasovima i parom čija je donja granica eksplozivnosti ispod 10 % (V/V), na primer: pogoni u kojima se radi sa metalnim natrijumom ili kalijumom, fosforom i karbidom, pogoni za proizvodnju viskoznih vlakana, ekstrakciju benzinom, hidriranje, rekuperaciju i rektifikaciju organskih rastvarača i skladišta benzina, ugljendisulfida, etra, acetona i sl.;

K2 -predstavlja kategoriju tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa lako zapaljivim


8


tečnostima čija je tačka paljenja izmedu 23°C i 100°C i zapaljivim gasovima čija je donja granica eksplozivnosti iznad 10% (V/V), pogoni u kojima se obraduju čvrste zapaljive materije, pri čemu se razvija eksplozivna prašina, na primer: pumpna postrojenja i stanice za tečne materije čija je tačka paljenja, izmečfu 23°C i 100°C, pogoni u kojima se stvaraju ugljena prašina, drvene strugotine; brašno, šećer u prahu, sintetički kaučuk u prahu i sl;

K3 -predstavlja kategoriju tehnološkog procesa ugroženosti prema požaru u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa zapaljivim tečnostima čija je tačka paljenja 100°C do 300°Ć i čvrstim materijama temperature paljenja do 300°C, na primer: pogoni za mehaničku preradu drveta i proizvodnju hartije, pogoni za proizvodnju tekstila, pogoni za regeneraciju ulja za podmazivanje, skladišta goriva i maziva, sredstva za transport ugIja, zatvorena skladišta uglja, pumpne stanice za tečnosti čija je tačka paljenja 100°C do 300°C, garaže za automobile i javni poslovni i stambeni objekti koji mogu da prime više od 500 lica;

K4 -predstavlja kategoriju tehnološkog procesa ugroženosti prema požaru u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa tečnostima čija je tačka paljenja iznad 300°C, čvrstim materijama čija je tačka paljenja iznad 300°C i materijama koje se preraduju u zagrejanom, razmekšanom ili rastopljenom stanju, pri čemu se oslobada toplota praćena iskrama i plamenom, na primer: pogoni za topljenje, livenje i preradu metala, gasgeneratorske stanice, odeljenja za ispitivanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem, kotlarnice, transformatorske stanice i pogoni u kojima sagoreva čvrsto, tečno i gasovito gorivo, kao i javni poslovni i stambeni objekti koji mogu da prime od 100 do 500 lica;

K5 -predstavlja kategoriju tehnološkog procesa ugroženosti prema požaru u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa negorivim materijama i hladnim mokrim materijalom, na primer: pogoni za mehaničku obradu metala, kompresorske stanice, pogoni za proizvodnju negorivih gasova, mokra odeljenja industrije tekstila i hartije, pogoni za dobijanje i hladnu obradu minerala, azbesta i soli i za preradu ribe, mesa i mlečnih proizvo-da, vodne stanice i objekti koji mogu da prime od 20 do 1OO Ijudi.


9


ZAKLJUČAK

Rastuće interesovanje za ekologiju vezano je za različite ljudske aktivnosti u mnogim oblastima. Pitanja u vezi zaštite od požara I eksplozija nisu izuzetak. Naučna saznanjanja kao podrška očuvanju životne sredine na lokalnom nivou i globalne ekologije imaju neograničene mogućnosti i zahtevaju detaljno razmatranje i posebnu pažnju. Očigledno je, na osnovu podataka predstavljenim u ovom radu, da postoji veliki interes javnosti vezan za uticaj požara I eksplozija i sredstava za gašenje požara na životnu sredinu. Kontrola dejstva požara I eksplozijana životnu sredinu postignuta je, sa određenim uspehom, kroz nacionalne i/ili internacionalne aktivnosti na definisanju i sprovođenju standarda I propisa. Nakon pojedinih ekoloških katastrofa izazvanih požarima I eksplozijama koje su ostavile trajne posledice na čitave regione sa internacionalnim značajem, postavljen je novi izazov za delovanje međunarodnih organizacija za standardizaciju.

U budućnosti se mora uložiti dodatni napor na definisanju alata i kompleksinjeg pristupa rešavanju problema uticaja požara I eksplozija na ljude i životnu sredinu.


10


LITERATURA

- Požari i eksplozije, Živojin L. Aleksić & Radoslav A. Kostić, 1982

- Požar i osiguranje u industriji autor, dr Milovana Vidakovića

- www.pro-energo.rs

- www.institutmib.rs


11

Documents

pozari i eksplozije