SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVISEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT

PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM

AKO VAM TREBA EDUKATIVNI MATERIJAL BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI , MATURSKI RAD, ILI POWERPOINT PREZENTACIJA NA NASIM SAJTOVIMA CE TE NACI SVE NA JEDNOM MESTU . SVI VAM PRUZAJU SAMO IME ZA SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD A MI VAM DAJEMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE TRI STRANE U PDF-U TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE PRAVI RAD BEZ PROMASAJA. NASA BAZA SADRZI SVAKI GOTOV SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD KOJI CE VAM IKADA ZATREBATI, MOŽETE GA SKINUTI I UZ NJEGOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATRUSKI RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI POTPUNO UNIKATAN SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA NAŠEM FORUMU KAO I BESPLATAN SEMINARSKI, PREPRICANE LEKTIRE, PUSKICE I POMOC. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA KONTAKT FORMI.

Садржај:

Уводна разаматрања:.........................................................................................................3

1. Пожар као опасност.......................................................................................................4

2. ОБИМ И ФАЗА РАЗВОЈА ПОЖАРА.........................................................................5

3. ОПАСНОСТИ КОД ЕКСТРЕМНИХ ПОЈАВА У ПОЖАРУ....................................6

4. Системи дојаве пожара..................................................................................................7

4.1. Адресабилни системи за детекцију пожара..................................................10

4.2. Редундантни системи......................................................................................11

4.3. Колективни системи за детекцију пожара.....................................................12

5. ИНТЕРАКТИВНИ ПРОТИВПОЖАРНИ СИСТЕМИ ИФС 7002...........................13

6. ПРОТИВПОЖАРНА ЗАШТИТА..............................................................................14

Р Е З И М Е:......................................................................................................................17

ЛИТЕРАТУРА:................................................................................................................18

2

Уводна разаматрања:

У почетку су људи ватру користили само онакву какву су је налазили у природи, без знања о томе како да је створе и одрже.

Прва вештина која се везује за настанак човека је вероватно вештина обраде камена. Пре око 2.000.000 година појавио се припадник рода Хомо (Homo). Споразумевао се крицима и покретима руку, а карактерисала га је вештина прављења оруђа. Назван вешти човек или Хомо хабилис, овладао је обрадом камена, са којом је повезана је и вештина овладавања ватром, будући да свако окресивање ослобађа варнице, али је тек Хомо Еректус пре око 500.000 - 400.000 година открио начин да варницу из камена одржи и преобрази у ватру. Сматра се да је тада ватра доместификована, тј. припитомљена.

Најстарија ватришта у Европи, археолошки су документована нагорелим облуцима. Употреба ватре подразумева и увођење многих правила у вези с њеним одржавањем, на којима се заснивају сва каснија веровања и ритуали везани за огњиште.

Ватра је променила живот првих људи, изменила је исхрану, умањила опасност од хладноће, страх од мрака, смањила ризик од напада дивљих животиња, продужила време индивидуалног деловања и друштвеног окупљања, допринела развоју говора, језика и комуникације, традиција, маште и стварању атмосфере погодне за настанак првих легенди и митова. Прва веровања везана за ватру и огњиште датују се најкасније пре око 400.000 година.1

Развојем технологије грађења, применом нових материјала, опасност од појаве пожара и свих последица које он носи за собом у виду материјалних и нематеријалних жртава, не само да се није смањила, већ се, на против, знатно повећала.

Системи за откривање и дојаву пожара су сситеми који раде у реланом времану и припадају класи мерно-информационих система. Компоненте система за откривање и дојаву пожара дефинисани су југословениским стандардом JUS N.S6.200 из1985. године. Овај стандард дефинише само опште појмове и даје информације елемената система али не и начин на који се елементи система постављају и користе. Стандардом су обухвачени елементи система за аутоматско откривање и дојаву пожара који су намењени за примену у зградама, а стандард може да послужи и као основа за одређивање елемената система који се налазе у другим објектима.2

Систем за откривање и дојаву пожара обухвата: Уређаје за надзор и управљање (уређаји за одимљавање, гашење,

противпожарна врата), Елементе за сигнализацију пожара и алармирање (интерна-светлосна и

звучна индикација, спољна-позив ватрогасној бригади, полицији),

1 http://sr.wikipedia.org/sr/Ватра2 Радовановић Радован, Благојевић Милан, Технички системи заштите, Београд 2009, стр.9.

3

Јављаче (детекторе) пожарних величина (ручни и аутоматски), Помоћне уређаје.3

У ширем смислу средства за противпожарну подразумевају противпожарна техничка средства и средства за гашење, која првенствено зависе од природе, односно „класе“ пожара.

1. Пожар као опасност

ВАТРА - ПОЖАР је процес сагоревања који карактерише ослобађање топлоте, праћено димом или пламеном или и једно и друго, а неконтролисано се шири.

У стручној пракси пожари и паљевине нису прецизно одређени. Неки аутори пожар дефинишу као неконтролисано сагоревање материјала, до којег је дошло без утицаја и воље човека, а паљевину као сагоревање материјала до којег је дошло намером или нехатом човека.

Према међународном стандарду ИСО 8421, паљевина је дефинисана као пожар изазван и злом намером.

У пракси се изазивање пожара и паљевина најчешће подводи под радњу изазивања кривичног дала из чл. 187. ИЗАЗИВАЊЕ ОПШТЕ ОПАСНОСТИ - Кривичног закона Републике Србије.4 Ово кривично дело чини оно лице које је пожаром, поплавом, експлозијом, отровом или отровним гасом, јонизујућим зрачењем, моторном силом, електричном или другом енергијом изазвало опасност по живот људи или имовине већег обима.

Један од облика који може да се издвоји је и изазивање опасности по живот људи или имовине већег обима ПОЖАРОМ, који је у пракси познат под именом ПАЉЕВИНЕ. Кривично дело се састоји у изазивању пожара, без обзира да ли се изазива пожар на својој или на туђој имовини.

Како би уопште настао пожар потребна су три елемента:

гориво - материјал који гори температура паљења материјала који гори кисеоник

Укидањем једног од та три елемента пожар се гаси.

Дим представља највећу опасност приликом пожара како за људе који се налазе у објекту, тако и за ватрогасно-спасилачке екипе које учествују у акцији гашења и спасавања. Међутим, перманентно посматрање пожарног простора и познавање техника читања дима у пожару, могу нам дати драгоцене податке о локацији пожара, врсти гориве материје, величини и фази развоја пожара, евентуалним опасностима и у великој мери омогућити доношење правовремених

3 Исто.4 Кривични законик ("Службени гласник РС", број: 85/05; 88/05 и 107/05);

4

одлука у циљу ефикасније и безбедније акције гашења пожара и спасавања угрожених.

Најбитнији пожарни продукти су дим и топлота. Они представљају највећу опасност приликом пожара, како за угрожене у објекту, тако и за ватрогасно- спасилачке екипе које учествују у акцији гашења и спасавања. Дим и топлота су неодвојиви појмови и код њих не постоје константни односи. Док пожари са нижом температуром могу бити богати димом, тако пожари са ослобођеном већом количином топлоте могу да садрже мање количине дима. Пошто већина запаљивих материјала приликом сагоревања образује дим, зато се и највећа количина топлоте из зоне горења преноси димом. Због тога се дим у пожару увек мора третирати као гориво!

2. ОБИМ И ФАЗА РАЗВОЈА ПОЖАРА

Основни услови који утичу на развој и понашање пожара у неком затвореном простору су пре свега количина, врста и карактеристике горивих материја, отвори за доток ваздуха, карактеристике, облик и величина простора где је настао пожар. У зависности од тих утицаја и времена слободног развоја пожара, ватрогасно-спасилачке екипе приликом доласка на лице места могу затећи развој пожара у тињајућој или у разбукталој фази. Пожар са премало дима, а великом површином горења, може да превари и приликом отварања простора и дотоком велике количине свежег ваздуха нагло убрза ширење пожара, које се са расположивим снагама не може контролисати. То је посебно својствено за затворене велике подрумске просторије и таванске просторе са дугим временом слободног развоја пожара, а са недовољно кисеоника за потпуно сагоревање.

Сваки пожар се мора посматрати са свих страна, пратити посебно кретање дима кроз отворе и у своком моменту предвидети промене ситуације и променом тактике спречити ширење пожара и умањити нежељене последице. У пракси се дешава да ватрогасно-спасилачке екипе дејствују на пожар само фронталном навалом, а пожар се преко потиснутог дима и топлоте по дубини шири на суседне просторије или по вертикали на горње нивое објекта.Густина и боја дима нам такође могу указати и на обим и фазу развоја пожара. Посебно треба пратити нагле промене, које указују на нагли развој пожара и ватрогасно-спасилачке екипе концентрисати на секторе заустављања ширења пожара.Промена боје и густине дима, такође могу да нам укажу и на дејство средстава за гашење на жариште пожара. Када црни, густ дим, пређе у светли, то је знак да ватрогасно-спасилачке екипе дејствују по пожарној зони.5

5 http://www.vatrogasci-novisad.org.rs/stranice/edukacija/edukacija_4.html

5

3. ОПАСНОСТИ КОД ЕКСТРЕМНИХ ПОЈАВА У ПОЖАРУ

Како пожар постаје завистан од вентилираности простора тако се смањује проценат сагорелих продуката горења, а концентрација запаљивих гасова расте. Запаљиви елементи у диму су кључни фактор у екстремним облицима понашања у пожару као што су фласховер, бацкдрафт и експлозија дима. Управо због тога ва- трогасци-спасиоци морају дим проматрати као гориво. Нагли развој пожара и дима представља значајну опасност ватрогасцима- спасиоцима током гашења пожара. Уколико они нису у потпуности свесни такве опасности – ризик по њихову сигурност је већи.

Екстремно понашање пожара може се дефинисати према трајању повећа- ног ослобађања топлоте. При наглом развоју пожара промене се дешавају једна за другом и присутан је сталан пораст ослобођене топлоте. Ове екстремне појаве у пожару представљају значајну претњу ватрогасцима-спасиоцима и угроженима које се затекну у пожару и углавном резултирају великом материјалном штетом. Фласховер, бацкдрафт и експлозије дима су екстремне појаве у пожару које на први поглед изгледају доста слично, али услови за њихов настанак се битно разликују.

Flashover представља прелаз из фазе растућег пожара у фазу потпуно развијеног пожара у једном затвореном простору. Уз претпоставку довољног дотока свежег ваздуха, фласховер ће се у једном тренутку појавити као нормална фаза развоја пожара. Уз ограничену вентилацију, пожар не мора ући у фазу фласховер-а. Сигуран знак flashover-a је исијавање топлоте снагом од 15-20 kNJ/m2 и достизање температуре у горњем слоју простора од 500 0С до 600 0С. Он настаје када температура горења у вентилираном затвореном простору достигне температуру паљења свих горивих материја које се у том простору налазе. Превентивне мере за спречавање фласховер-а су навала усмерена на жариште пожара и одвођење дима и топлоте из објекта, а тек онда вентилирање објекта. Уочљиви знаци упозорења пре настанка фласховер-а су турбуленција, густи и интензиван дим, нагло ширење пламених „језика“ изван затвореног простора кроз отворе и евентуално пуцање прозорских стакала услед пораста температуре.

Такође и накнадни доток свежег ваздуха у простор захваћен пожаром може резултирати фласховер-ом (отварање врата, прозора, пуцање прозорског стакла). Тај процес може се испољити веома брзо, али може настати и након дужег временског периода. Због ове појаве принудна вентилација великих, неприступачних простора захваћених пожаром, где ватрогасно-спасилачке екипе не могу брзо реаговати, није пожељна.

Backdraft настаје у ситуацији када слабо вентилирани пожар прими изненадну већу количину ваздуха, при чему се пожарни гасови пале, понекад праћено експлозијом. Backdraft је инициран уведеним кисеоником, кроз доток свежег ваздуха у „херметички“ затворени пожарни простор и разликује се од flashover- a по брзини раста ослобођене енергије. Најчешће се дешава приликом наглог уласка у затворени пожарни простор. Backdrafт може настати и при

6

континуираном горењу када се накупљају велике количине горивих гасова, међутим више као изненадни и краткотрајни бљесак пламена. Предзнаци Backdraft-a су појава жућкасто-сивог дима, нагло усисавање свежег ваздуха приликом отварања врата или прозора и претходно затворен простор са пуно дима.

4. Системи дојаве пожара

Системи дојаве пожара су строго дефинисани законом. Пројектовање раде стручна лица са лиценцом, а званична контрола пре техничког пријема је неопходна. За рано откривање пожара користе се основни продукти сагоревања: дим и топлота. Противпожарни сензори непрекидно мере присуство дима у ваздуху и нагли скок температуре, а информацију прослеђују до ватродојавне централе која проверава веродостојност сигнала. У случају потврде критичних вредности активира се аларм. Аларм се може огласити помоћу сирене, а на даљину путем телефонске дојаве или специјалне сигурне везе.

Уопштено мере заштите од пожара могу се поделити у две групе:

Активне мере заштите од пожара Пасивне мере заштите од пожара

Пасивне мере заштите од пожара односе се на АК захвате, као што је подела на пожарне секторе, обезбедјивање задате ватроотпорности градјевинских конструкција итд. Уградња аутоматскух алармних система за дојаву пожара је део активних мера заштите од пожара а у ову групу активних мера спада и уградња система за гашење пожара, система за управљање заштитом од пожара итд.

Постоје два основна приступа системима за аутоматску дојаву пожара:

Класични или конвенционални системи за дојаву пожара за мање и једноставније објекте

"Интелигентни" или "Паметни" системи аутоматске дојаве пожара за веће и сложеније објекте и у архитектонско-конструктивном (АК) и у технолошком смислу.

И једни и други су данас у употреби и мају своје место на трзишту у зависности од потреба. Предност класичних система је пре свега у цени коштања, једноставности употребе и економски оправданој примени за мање објекте са једноставнијом архитектонском структуром.

Проблем прецизне локације аларма код класичних система за веће и сложеније објекте и захтевне технологије решен је:

Адресибилним аутоматским системима за дојаву пожара

7

Аналогно-адресибилним системима за аутоматску дојаву пожара

У адресибилним системима сваки детектор као јединица аутоматске дојаве пожара има своју "адресу становања" односно зна се место где се појавио аларм (на пр.ИВ спрат соба 428).

Са развојем микро-процесорске технологије (чипова), димни и термички детектори за аутоматску дојаву пожар су постали мерни уредјаји који преносе 8-битни податак, температуру у оЦ код термичких и термодиференцијалних детектора а концетрацију дима у % код детектора дима, дигиталним путем као стварни и у пуној мери реалан податак "са лица места" дајући праву слику о степену опасности од пожара.

Тако су створени аналогно-адресибилни детектори за аутоматску дојаву пожара.

Реч 'АНАЛОГНИ' не означава начин преноса података вец чињеницу да се мерна величина (т у oC или % задимљења) приказује у правој величини као конкретан податак. Одатле и назив за ове системе "Интелигентни" или "Паметни".

Сл.1. Противпожарна централа

Сигнална централа преко сензора врши надзор над објектом, даје аларм о појави пожара и управља радом аутоматских система за гашење пожара.6

Основна подела јављача са гледишта система за дојаву пожара је прем аначину активирања:

Ручни јављачи пожара – јављачи које човек активира, Аутоматске јављаче – јављачи пожара који се аутоматски активирају

у складу са променом параметара појаве која се прати.

Аутомаски јављачи пожара се деле према принципу рада на:1. термичке јављаче који реагују на повећање температуре,2. димне јављаче који реагују на производе сагоревања и/или

честице које могу бити:

6 Лазовић др Момчило, Милошевић др Владимир, Милојевић мр Саша, Средства и тактика полиције, Полоцијска академија, Београд 2002., стр 43.

8

јонизациони јављачи, који реагују на производе сагоревања који утичу на промену јонизујуће струје у радиоактивној комори јављача;

оптички јављачи, који реагују на производе сагоревања који доводе до апсорбције или распрашивања светлости у инфрацрвеном, видљивом и/или ултраљубичастом опсегу електромагнетног спектра;

3. јављаче гаса, који реагују на производе сагоревања и/или на производе разлагања услед топлоте;

4. јављаче племена, који реагују на емитовано зрачење из пламена.7

Јављачи се могу поделити и према другим критеријумима од којих су неки овде наведени:Према начину одзива на детектовану појаву: Јабљачи граничне уредности – јављач који даје сигнал аларма када величина мерене појаве прелази одређену вредност за довољно дуго предодређено време Јављачи разлика – јавлјач који даје сигнал аларма када мала разлика у величини мерене појаве прелази одређену вредност за доволјно дуго предодређено време Јављачи брзине промена – јављач који даје сигнал аларма када брзина промене мерене појаве прелази одређену вредност за довољно дуго предодређено време.Према могућности ресетовања: Ресет могућ – јављач који се може после активиранја и по престанку услова који су га проузроковали вратити у нормално стање са способношћу поновног откриванја пожара без замене компонената Ресет могућ заменом делова – јављач који после активиранја захтева замену једне или више компонената да би се вратио у нормално стање са способношћу поновног откриванја пожара Ресет није могућ – јављач који се после акктивиранја не може вратити у нормално стање са способношћу поновног откриванја пожараПрема начину ресетовања: Аутоматски ресет – јављач који се сам враћа или даљински ресетује (са централе) у нормално стање са способношћу поновног откивања пожара Ручни ресет – јављач који се ручно, на лицу места, враћа у нормално станје са спосоношћу поновног откривања пожараПрема могућности демонтаже: Јављачи који се могу демонтирати – јављач који се тако изведен да дозвољава једноставно демонтиранје из свог нормалног положаја у цилљу сервисирања и одржавања Јављачи који се не могу демонтирати – јавлјач код кога није могућа једноставна демонтажа из свог нормалног положаја у циљу сервисирања и одржавања.8

4.1. Адресабилни системи за детекцију пожара

7 Радовановић Радован, Благојевић Милан, Технички системи заштите, Београд 2009, стр 22.8 Исто.

9

Адресабилни системи за детекцију и дојаву пожара пружају најмодернију и најбољу заштиту од пожара. Осим олакшаног тестирања ови системи се одликују великом флексибилношћу и високом прецизношћу детекције пожара. Могуће је веома брзо и прецизно одредити тачну локацију пожара у објекту и правовремено извршити све потребне акције као што су: управљање вентилацијом, противпожарним вратима, укључивање система за гашење пожара и обавештавање ватрогасне службе. Намењени су за заштиту већих приватних, пословних или индустријских објеката са великим бројем просторија, као и за заштиту међусобно удаљених објеката.

Да би се активирао противпожарни систем и почела евакуација објекта мора доћи до благовременог упозорења о врсти и локацији пожара. Адресабилни системи, уз потврђену информацију о пожару, јављају и тачну локацију пожара. Аутоматски аудио-евакуациони системи преко звучника преносе јасна и тачна упутства за евакуацију.

ESSER IQ8Quad

- је серија адресабилних, интерактивних детектора пожара врхунског дизајна и квалитета. Одликују се поузданом и раном детекцијом пожара захваљујући патентираној мултисензорској технологији. Оно што посебно издваја ове детекторе су следеће карактеристике

мултифункционалност (сваки аутоматски детектор обједињује функције детекције и светлосног аларма у једном кућишту, а опционо могуће је наручити и детекторе са звучним или говорним алармом);

интегрисана адаптивна технологија која гарантује прецизну детекцију пожара независно од промене услова у околини детектора;

интегрисан изолатор петље; интегрисани бројач аларма, грешака и сати рада; елиминација не-пожарних ситуација употребом посебних филтарских

алгоритама; процесорска обрада сигнала у детектору = децентрализована интелигенција

у систему детекције пожара;

10

У овој серији постоје следеће врсте детектора пожара:О - оптички детектор;Т - термички детектор;ОТ - оптичко-термички детектор; О2Т - оптичко-термички детектор са две коморе за оптичку детекцију (разликује врсте димова);OTG - комбиновани оптичко-термички детектор са интегрисаном детекцијом ЦО;OTblue - оптичко-термички детектор са плавим ласером који омогућава детекцију невидљивих димова (представља идеалну замену за јонизационе детекторе који се више не користе због радиоактивних елемената).

Постоји велики избор подножја за све детекторе укључујући и подножја са релејима која се могу користити за управљачке функције. Сви детектори задовољавају бројне европске стандарде укључујући EN54 i VdS.9

4.2. Редундантни системи

Најквалитетнији адресабилни системи дојаве пожара су редундантни, тј. имају дуплиране електронске компоненте. Централе су повезане са сензорима и периферним компонентама преко дуплих веза, тзв. петљи. У случају квара или прекида каблова, систем је и даље 100% функционалан и поуздан. Таква особина дуплирања ресурса се назива редундантност.10

9 http://www.tehnomobil-protech.rs/detekcija_pozara/detekcija_pozara.html10 http://www.pellco.rs/dojava_pozara_.php

11

Слика 2. Комбиновани детектор (димни и термички сензор)

4.3. Колективни системи за детекцију пожара

Колективни системи за детекцију и дојаву пожара и даље се користе због ниске цене и могућности коришћења старих инсталација. Овакви системи су погодни за заштиту мањих приватних или пословних објеката, тј. објеката са малим бројем просторија где није од есенцијалне важности знати истог тренутка у којој је тачно просторији настао пожарни аларм. Такође колективне детекторе пожара могуће је прикључити на противпровалне централе и на тај начин се могу покрити мањи простори и објекти који су већ обезбеђени противпровалним системом.11

ESSER 9000

- је серија колективних аутоматских и ручних јављача пожара немачког произвођача Esser. У овој серији постоје следеће врсте аутоматских детектора пожара:

- оптички детектор;- термомаксимални детектор;- термодиференцијални детектор.

Постоји велики избор подножја за све детекторе укључујући подножја са релејима. Сви детектори из серије 9000 задовољавају EN54 и VdS стандард.

11 http://www.tehnomobil-protech.rs/detekcija_pozara/detekcija_pozara.html

12

Слика 3. Колективни детектор ESSER 9000

5. ИНТЕРАКТИВНИ ПРОТИВПОЖАРНИ СИСТЕМИ ИФС 7002

Најновија генерација аналогно-адресибилних система за аутоматску дојаву пожара су интерактивни противпожарни системи са екраном од течних-кристала и графичким софтером за управљање и визуелну контролу противпожарног система директно на екрану, ONE-TOUCH технологијом (једним додидром). Основне карактериситке система су:

Две сигналне петље са по 125 адресних тачака омогућавају постављање 250 зона са по 60 детектора по зони

Могућност уметања линија без специјалних адресних раздвојника Могућност мрежног рада од 2 до 128 противпожарних централа или паралелних панела Диспечерско надгледање и контрола управљања из једног центра Текстуалне поруке за позарне зоне до 40 знакова Текстулне поруке адресибилних јединица до 40 знакова Могућност комуникације преко PC рачунара Архива 1023 догадјаја Двосмерна размена података:уредјаји на петљи примају команде и шаљу сигнале о њиховом статусу, неопходности интервенције, степену запрљаности итд. На петљи могу бити прикључени осим детектора пожара и ручних јављача и излазно-улазни модули за најразличитије потребе корисника у зависности од технологије рада у објекту (системи за гашење, С.О.С позиви, адресне сирене,% влажности у простору, итд.) Преко адаптера могу се прикљуцити и класичне-конвенционалне противпожарне централе Једноставан рад са системом Микропроцесорски контролисани оптичко-димни, термомаxимални, термодиференцијални као и комбиновани (оптичко-димни и термодиференцијални) детектори пожара омогућују поуздано откривање пожара у раној фази практично без "лажмих аларма" и сви имају уградјење изолаторе у складу су са Европским нормама ЕН 54/5 и ЕН 54/7.

13

6. ПРОТИВПОЖАРНА ЗАШТИТА

Поуздана детекција и дојава настанка пожара је фундаментални аспект заштите од пожара, било да се ради о правовременој евакуацији људи из објеката или о управљању уређајима за гашење. Јављачи пожара се пројектују тако да реагују на дим, топлоту, пламен или комбинацију наведених параметара. Независно од тога који ће се јављач применити у конкретном случају, најважнији параметер који одређује ефикасност дојаве пожара је укупно време одзива јављача. Укупно време одзива зависи од следећих параметара:

1. време појаве конкретне опасности по људе и имовину због настанка пожара

2. време преноса продуката пожара до места где је постављен јављач3. време пораста пожара до достизања нивоа на којем јављач може

детектовати продукте сагоревања на месту где је постављен4. време одзивања јављача када је достигнут ниво детекције 5. “ефективно” време одзива од тренутка када је пожар детектован.

Развојем технологије грађења, применом нових материјала, опасност од појаве пожара и свих последица које он носи за собом у виду материјалних и нематеријалних жртава, не само да се није смањила, већ се, на против, знатно повећала. Из ових разлога неопходно је анализирати понашање дрвених конструкција и свих других производа дрвне индустрије намењених грађевинарству у пожарним условима. Намена пожарне сигнализације је откривање пожара, алармирање и управљање уређајима за гашење.

Такође треба анализарити и могуће противпожарне мере заштите дрвених конструкција, али свакако у склопу осталих техничких и организационих мера предострожности и заштите, никако потпуно изоловано, јер утицаји унутар објекта делују искључиво комплексно.

Према установљеним нормама под појмом пожара се може сматрати свако неконтролисано сагоревање услед кога може доћи до повреде људи и до материјалне штете. Заштита од пожара је, пак, смањење угрожености елемената конструкције и самих конструктивних система у пожарним условима. Адекватна противпожарна заштита се постиже одговарајућим избором конструктивног система у дрвету, поштовањем услова који дефинишу минималну површину попречног пресека елемената конструкције, употребом одговарајућих заштитних средстава за импрегнацију или површинску заштиту дрвета или применом материјала и елемената за облагање и изоловање дрвета од утицаја пожара.12

Пожарне карактеристике грађевинског дрвета

Пожарне карактеристике грађевинског матријала, уопште, дефинише више параметара:- запаљивост,

12 http://www.lkvcentar.com/02_lkv_nosaci_zastita.htm

14

- интезитет горења и способност ширења пламена, - задимљеност,- токсичност, - накнадно тињање, - распуцавање материјала услед појаве унутрашњих напрезања,- способност промене агрегатног стања - прелазак у течно или гасовито стање.

Сви ови фактори немају подједнак значај за грађевинско дрво у пожарним условима. Многи од њих нису уопште присутни. На пример, фактори токсичности, топљења и распуцавања у односу на друге грађевинске материјале дају дрвету изванредне предности, док га фактори горивости, брзине ширења пламена, задимљености и накнадног тињања ставља у подређени положај. Треба подвући чињеницу да је дрво органска материја коју карактеришу запаљивост и способност горења, а да је сачињена претежно од целулозе и лигнина, органских материја које садрже високи проценат угљеника. То објашњава став да је погрешно инсистирати на дефиницији почетка горења дрвета при повећавању спољне температуре, јер се појам горивости не може одвојити од појма оксидације дрвета. Оксидација дрвета је присутна на свим температурама што објашњава узроке промене боје дрвета при нормалним дневним температурама. Понашање дрвета на температурама нижим од 275°C није довољно објашњено, али су промене на дрвету евидентне. Дрво губи на тежини и изразито мења боју, што може бити само последица одређењих хемијских реакција.

Стечена искуства при деловању пожарних услова и резултати испитивања показују да класични конструктивни системи у дрвету имају противпожарну резистенцију од 20 до 70 мин. То значи да у време трајања пожара и пожарних услова није дошло до слабљења елемената носеће конструкције, њиховог попуштања и рушења под могућим оптерећењем у назначеном временском интервалу.

Услови техничке противпожарне заштите дрвених структура

Дрво је материјал који има високи степен противпожарне резистенције, али које ипак не може увек да задовољи све услове и захтеве заштите од пожара. Противпожарна средства заштите морају да допринесу продужетку времена отпорности конструкције од тренутка појаве пожара, па до евентуалног урушивања делова конструкције или конструкције у целини, како би се благовремено могла организовати евакуација и спасавање људи и материјалних добара из угроженог објекта. Противпожарна средства и предузете мере не могу потпуно заштитити дрво и елементе дрвене конструкције од пожара, али и те како могу спречити нежељене ефекте појаве пожара.

Организовање противпожарних служби обезбеђења и јављања има изванредан значај за сигурност и постојаност дрвених објеката у ма како оштро постављеним захтевима експлоатације објекта.

15

Средства хемијске заштите дрвета од пожара

Под појмом заштитних хемијских средстава подразумевају се они индустријски производи који се у пожарним условима распадају при врло ниским температрама. Распадањем, ове материје по целој порвшини узорка стварају повећану количину тврдог остатка горења и смањују излаз нових количина горивих гасова. Једновремено се развијају негориви гасови који смањују концентацију излучених гасова и стварају такву концентацију гасова која неће бизи запаљива. Сви овакви хемијски производи морају имати добру постојаност, не смеју бити остљиви на влагу, не смеју бити растворљиви у води и не смеју испаравати. Изузетно је значајно да примењени производи за заштиту дрвета у пожару не смеју бити токсични - опасни по људе и животиње.

Остали начини заштите дрвета од пожара

Врло добра противпожарна заштита дрвене конструкције може се обезбедити облагањем ватросталним материјалима или слојевима различитих малтера. Овај начин осигурава добру термичку заштиту дрвета, али је са естетског становишта најчешће неприхватљива.13

13 Исто.

16

Р Е З И М Е:

У овом семинарском раду, наведени су облици противпожарне заштите који се користе не само у полицији, у смислу заштите полицијских објеката од пожара већ и многим другим пословним и стамбеним објектима. Говори се о разним детекторима и јављачима пожара који имају улогу да предупреде развијање пожара, обавесте за што краће време о његовом настанку у циљу заштите безбедности лица и објеката. Многа од средстава нису наведена јер је њихова примена извесна и без њих је готово немогуће замислити било који већи стамбени или пословни објекат. Такође, нису наведена и нека од сестава која користи противпожарна полиција у свом свакодневном раду.

Њихова сврха је осим „сигнализирања“ о настанку пожара је и да се што пре обавести противпожарна полиција и други припадници Сектора за ванрдне ситуације у случају настанка већих хаварија и технолошких удеса, које су или настале пожаром или од којих је настао пожар.

Савремна технологија се сваким даном мења па тако и техничка средства која се користе за противпожарну заштиту. Ипак, без савесног поступања човека као свесног бића, ова технологија не може дати апсолутни учинак.

Управо је циљ овог семинарског рада био, осврт на модернизацију савремених детектора пожара као облика противпожарне заштите.

17

ЛИТЕРАТУРА:

1. Радовановић Радован, Благојевић Милан, Технички системи заштите, Београд 2009.2. Лазовић др Момчило, Милошевић др Владимир, Милојевић мр Саша, Средства и тактика полиције, Полоцијска академија, Београд 2002.3. Кривични законик ("Службени гласник РС", број: 85/05; 88/05 и 107/05); 4. Интернет странице:

http://sr.wikipedia.org/sr/Ватра http://www.vatrogasci-novisad.org.rs/stranice/edukacija/edukacija_4.html http://www.tehnomobil-protech.rs/detekcija_pozara/detekcija_pozara.html http://www.pellco.rs/dojava_pozara_.php http://www.tehnomobil-protech.rs/detekcija_pozara/detekcija_pozara.html http://www.lkvcentar.com/02_lkv_nosaci_zastita.htm

18