INTERNACIONALNI UNIVERZITET BRČKO

FAKULTET ZA MENADZMENT

(Seminarski rad)

Predmet: POSLOVNO PRAVO

TEMA: PRODUZETNIK-POJAM,REGISTRACIJE FORME,TRAJANJE PRIVREDNOG DRUSTVA.

Student: Mentor: Mustafic Amela Mr Predrag Kukalj

NOVI PAZAR. NOVEMBAR 2012

SADRŽAJ

UVOD………………………………….…………………………………………………………..…………………..1

1. PRAVNI ASPEKTI POSLOVANJA…………….…………………………………………………………………….21.1. PRODUZETNIK,POJAM…………………………..………………………………………………31.2. OSNOVNE OSOBINE I LICNE KAREKTERISTIKE PRODUZETNIKA.………….....31.3. POSLOVNO IME I SEDIŠTE……………………………………………………….…………….31.4. REGISTRACIJAPRODUZETNIKA………………………………………….…………………..31.5. UTVRĐIVANJE I NAPLATAPOREZA………………..……………………………………...3

2. POJAM I PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUSTAVA……………………………………….42.1. OSNIVANJA, TRAJANJE, USLOVI ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI………………4

3. ZAKLJUCAK……………………………………………………………………………………………………..54. LITERATURA........................................................................................................6

UVOD

Mnogi ljudi započinju vlastito poslovanje i rade sami za sebe. Oni se nazivajupreduzetnicima. Preduzetnici su najčešće oboje, i vlasnici i zaposleni . O preduzetniku se obično misli da je to osoba koja je u stanju da prepozna povoljnu

priliku i iskoristi je za pokretanje novog poslovanja, dok drugi to nisu u stanju. Ekonomist J. Timmons napisao je u svojoj knjizi: „Umešan preduzetnik može

oblikovati i kreirati povoljnu priliku dok ostali i ne vide, odnosno vide je prerano ili prekasno."

Nema delatnosti ili grane koje su isključivo preduzetničke i nema poslovne oblasti ili područja gde uopšte nema elemenata tragova preduzetništva. Preduzetniuštvo se najbolje reflektuje u oblastima koje pružaju najviše inovativnih mogućnosti i

šansi.Franšizing poslovi su u najvećoj meri doprineli prodoru i širenju preduzetništva na

skoro sve privredne delatnosti. Preduzetništvo je prisutno u svim oblicima poslovanja gde god su dominantog uticaja ljudi koji znaju, koji su spremni i

sposobni da: posao pokreću i stvaraju iz vlastitih ideja, slede intuiciju, ulaze u direktnu borbu, rade već poznate stvari na novi ili drugačiji način, unose nove

biznis ideje, marljivo i uporno rade na rešavanjuproblema Preduzeće koje želi da razvija preduzetničke dimenzije mora stvarati

odgovarajući ambijent i kulturu i pružiti šansu zaposlenima da ispolje preduzetnički talenat.

1. PRAVNI APSEKTI POSLOVANJA

Privredni subjekti su: PRODUZETNIK I PRIVREDNO DRUSTVO

1.1. PRODUZETNIK,POJAM…

Preduzetnik je fizičko lice koje je registrovalo i koje, radi sticanja dobiti, u vidu zanimanja obavlja zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radnosti. Preduzetnik se registruje u Agenciji za privredne registre i odgovara za sve obaveze iz obavljanja delatnosti celokupnom imovinom. Obavlja delatnost pod svojim ličnim imenom, imenom nekog drugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom. Preduzetnik je kreativan, inovativan i dinamican covek, brzo uocava pojave, probleme i mogucnosti, sposoban da pronalazi nove poslovne ideje, trzista, tehnologiju, ali i spreman na rizik i maskimalne napore.

Od mnogih definicija ( zavisno od autora ) izdvajaju se tri: 1. Preduzetnik je lice nadareno poslovnim duhom, rukovodecim sposobnostima, bogatim znanjem o ljudima I poslovima, odlucno i spremno da preuzme rizik upravljanja preduzecem.2. Preduzetnik je osoba koja prihvata i rizik i šanse koje se stvaraju u kreiranju i vodenju novog poslovnog poduhvata.3. Dakle, preduzetnik je osoba koja stvara novi poslovni poduhvat, a kojoj su svojstvene sledece osobine: prihvatanje rizika; neizvesnost; šanse; da je kreativan; inovativan i da teži uspehu.

Razlikujemo sledecu podelu preudzetnika:a) preduzetnik u užem smislu - nezavisna licnost koja inicira i realizuje novi poslovni poduhvat;b) preduzetnik u širem smislu - pored nezavisnih ukljucuje i „zavisne“ poslovne ljude - menadžere;c) izvorni preduzetnici - odreduje temeljne zahteve i ciljeve preduzeca, vlasnik ili nosilac dominatnog interesa;d) izvedeni preduzetnik - menadžer koji ima slobodu i sposobnost da strategijski i operativno deluje kao pravi preduzetnik.

1.2. OSNOVNE OSOBINE I LICNE KARAKTERISTIKE PREDUZETNIKA

LITERATURA1. Mirko S. Vasiljević,Beograd , Kompanijsko pravo- Pravo privrednih društava’’PRODUZETNIK,POJAM’’2. Radovanović Tihomir ‘’Registracija produzetnika ‘’Cekom books, 2004

1. Preuzimanje rizika2. Nezavisnost - ne voli da radi za druge3. Unutrašnji centar kontrole - veruje da ima veliki uticaj na ono što mu se dogada, oni koji cak veruju da je ono što im se dogada rezultat srece ili nesrece predstavljaju ljude koji imaju tzv. spoljni centar kontrole.4. Samonicijativnost - vlastita ideja i energija5. Samopouzdanje - veruju u sebe i u svoju ideju6. Upornost7. Dvosmislenost - rešavaju dilemu izbora8. Velika potreba za dostignucem9. Visoka tolerancija nejasnoce - radi efikasno i u visoko neizvesnim situacijama10. Preduzetnicka tradicija u porodici11. Nivo obrazovanja - žene su posebno sklone ka sticanju diploma visokog obrazovanja12. Starost - 25 do 40 godina ili šire od 22 do 55 godina13. Radno iskustvo14. Princip koridora - mladi preduzetnici mogu bolje da iskoriste princip vremenskog koridora zbog potencijalno duže preduzetnicke aktivnosti15. obrasci prepoznavanja – prepoznavanjem resavaju moguce sukobe.

1.3. POSLOVNO IME I SEDISTE

Preduzetnik obavlja delatnost pod poslovnim imenom. Poslovno ime se upisuje u registar, a ako jedno fizičko lice ima više tako organizovanih preduzeća u istom lokalitetu, onda poslovno ime mora sadržati i neki poseban identifikacioni znak. Poslovno ime preduzetnika obavezno sadrži ime i prezime preduzetnika, opis pretežne delatnosti, oznaku "preduzetnik" ili "pr", sedište i adresu. Sedište privrednog društva je mesto iz koga preduzetnik upravlja svim poslovima. U skladu sa zakonom, delatnost se može obavljati i van sedišta (tzv. izdvojeno mesto), ali i na nekom drugom mestu, ako je to po prirodi same delatnosti ili po pozivu stranke. Pored poslovnog imena, sedišta i delatnosti, preduzetnik registrje i svoj matični broj i poreski identifikacioni broj.

ODGOVORNNOST

Preduzetnik odgovara lično i neograničeno celom svojom imovinom za obaveze koje nastanu iz obavljanja delatnosti. U slučaju da preduzetnik ne može da izmiri obaveze prema poveriocima, celokupna njegova imovina se može zapleniti za otplatu dugova, sem određenog minimuma koji svaka država zakonom utvrđuje.

POSLOVOĐENJE

Preduzetnik može, pisanim ovlašćenjem, poveriti obavljanje poslova poslovno sposobnom fizičkom licu (poslovođi). Poslovođa mora biti zaposlen kod preduzetnika i on ovim ovlašćenjem dobija svojstvo zakonskog zastupnika. Poslovođa može obavljati samo poslove koji su mu dati ovlašćenjem.

PRESTANAK POSTOJANJA

Obavljanje delatnosti preduzetnika može prestati:

pisanom odjavom (odluka o prestanku) gubitkom poslovne sposobnosti smrću u drugim slučajevima propisanim zakonom (npr. zabrana obavljanja

delatnosti,ako se delatnost ne obavlja dve godine neprekidno,sudskom odlukom o prestanku u slučaju povrede poslovnog običaja ili profesionalne etike).

PREDNOSTI I NEDOSTACI

PREDNOSTI ove forme organizovanja privrednog društva su:

niski troškovi osnivanja (samo troškovi upisa u registar, bez propisanog minimalnog osnivačkog kapitala)

jednostavna forma (ne postoje organi društva) fleksibilnost (donošenjem odluke preduzetnik se brzo prilagođava

promenama) poslovni ugled nepostojanje dvostrukog oporezivanja (predmet poreskog prava su samo

preduzetnik i njegova imovina).

NEDOSTACI SU: finansiranje (zavisi od finansijske moći samog preduzetnika i ograničene mogućnosti kreditiranja)

rizik (neograničena odgovornost sopstvenom imovinom) trajnost preduzeća je teško održiva (nasleđivanje često nije moguće

organizovati)

USPESNI PRODUZETNICI

Neki od najuspešnijih poznatih preduzetnika su:

Henri Ford Bil Gejts Stiv Džobs Mark Zakerberg Lari Pejdž Sergej Brin

1.4. REGISTRACIJA PRODUZETNIKA

Registracija jeste unošenje podataka o privrednom subjektu u registar privrednih subjekata od strane fizičkog lica koje vodi registar. Prijava se podnosi Agenciji za privredne registre i to u vidu pismene izjave o ispunjenim propisanim uslovima. Izdaje se rešenje o registrovanju delatnosti preduzetnika, potom sledi provera inspekcije. Svako preduzeće poseduje: matični broj; poreski identifikacioni broj (PIB); račun kod poslovne banke; poresku prijavu; ima svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti i ne prima platu, već neto prihod (dobit) po osnovu bavljenja preduzetništvom

UTVRĐIVANJE I NAPLATA POREZA

Porez na prihode od samostalne delatnosti utvrđuje poreski organ. Godišnju poresku obavezu utvrđuje poreski organ rešenjem:

1. Na osnovu godišnje poreske prijave,

2. Na osnovu poreskog bilansa,

LITERATURA3.Traverso, Debra Koontz. ‘’SKRIPTA’’ EKONOMSKI FAKULTET U ZAGREB 1999.

Preduzetnik, koji u toku godine registruje delatnost, podnosi poresku prijavu u kojoj daje precenu prihoda i rashoda, odnosno prometa u tekućoj godini.

2. Pojam i pravne forme privrednih drustava

POJAM

Privredna društva čine osnov celokupnog koncepta Zakona o privrednim društvima, i kao takva,predstavljaju najvažniji oblik preduzeća. Ona se dele na

društva lica i društva kapitala. U društva lica spadaju ortačko društvo i komanditno društvo. Društvo kapitala su akcionarsko društvo i društvo sa

ograničenom odgovornošću. S obzirom na to da privredna društva čine isti oblik preduzeća, između njih

postoji veoma mnogo sličnosti. Međutim, između njih ima i određenih razlika, zbog čega i postoji više oblika privrednih društava. Ove razlike opredeljene su, u prvom redu, položajem, odnosno svojstvom članova koji su osnivači privrednog društva. Pomenuto svojstvo od uticaja je i na odgovornost privrednog društva u

pravnom prometu, a i uslovljava i način upravljanja u njemu. S tim u vezi, privredna društva imaju određene opšte, tj. zajedničke karakteristike (svojstvo pravnog lica, isti osnovni uslovi za osnivanje, isti uslovi za obavljanje delatnosti,

isti položaj na tržištu, ista pravila o zastupanju, ista pravila o povezivanju sa drugim subjektima tržišnog poslovanja i dr.), ali ona imaju i niz specifičnih

obeležja. Zbog tih specifičnih obeležja dolazi do primene i posebnih zakonskih pravila koja se odnose ili samo na društva kapitala ili samo na društva lica, a

izuzetno veliki broj ovih pravila odnosi se isključivo na konkretne tipove privrednih društava (ortačko društvo, komanditno društvo, akcionarsko društvo ili društvo sa

ograničenom odgovornošću).Kada je reč o privrednim društvima, posebno treba istaći da društva kapitala imaju mnogo veći značaj od društva lica, koji proizilazi iz činjenice da društva kapitala, u

principu, imaju znatno više članova i zaposlenih od društava lica, kao i da, po

pravilu, raspolažu sa velikim kapitalom, što omogućava i ostvarivanje veće dobiti, zbog čega se ona javljaju kao najznačajniji činilac stvaranja društvenog proizvoda.

Preduzeće je pravno lice koje osnivačkim aktom osnivaju pravna i/ili fizička lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. Prema Zakonu o privrednim

društvima, delatnošću se smatra proizvodnja i promet robe i obavljanje usluga na tržištu. Preduzeće ima svojstvo pravnog lica, a stiče ga upisom u sudski registar

kod Trgovinskog suda. Oblici preduzeća prema Zakonu o privrednim društvima su:

- društvo lica - društvo kapitala i- javno preduzeće.

Kao društvo lica može biti osnovano: ortačko društvo (o.d.) i komanditno društvo (k.d.), a kao društvo kapitala – društvo sa ograničenom odgovornošću

(d.o.o.) i akcionarsko društvo (a.d.).

Ortačko društvo Ortačko društvo osnivaju dva ili više isključivo fizičkih lica, ugovorom kojim regulišu sve svoje međusobne odnose povodom osnivanja preduzeća. Tom prilikom se obavezuju da će, uz sopstvenu neograničenu solidarnu odgovornost za obaveze preduzeća, obavljati određenu delatnost pod zajedničkim imenom, odnosno firmom. Ako dođe do situacije da je, na traženje poverioca, potrebno podmiriti neku obavezu ortačkog društva, svi „ortaci“ je podmiruju zajednički svom svojom imovinom.

Komanditno društvoKod komanditnog društva, najmanje jedan od osnivača odgovara za obaveze društva, neograničeno solidarno (komplementar), a takodje najmanje jedno lice odgovara do iznosa ugovorenog uloga u preduzeće (komanditar). Komplementar može biti fizičko lice, a komanditar i fizičko i pravno lice.

Društvo sa ograničenom odgovornošću

Društvo sa ograničenom odgovornošću je preduzeće čiji osnivači ne odgovaraju za

LITERATURA5.Sekula Novaković ‘’PRIVREDNA DRUSTVA’’ www.emagazin.co.yu ;

obaveze društva, već snose rizik poslovanja samo do visine svojih uloga, koji čine

osnovni kapital društva. D.o.o. mogu osnivati jedno ili više fizičkih ili pravnih lica. Prilikom registracije ovih preduzeća, njihov kapital postaje imovina preduzeća.

Akcionarsko društvo

Akcionarsko društvo je preduzeće koje osnivaju pravna, odnosno fizička lica radi obavljanja delatnosti čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije određene nominalne vrednosti. Zbir nominalnih vrednosti svih akcija čini osnovni kapital akcionarskog društva. Kod akcionarskog društva sav osnivački kapital dobijen kupovinom akcija društva, prilikom osnivanja, takođe, gubi dotadašnjeg titulara i postaje vlasništvo a.d..

Javno preduzeće

Javno preduzeće je preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva država, odnosno jedinica lokalne samouprave. Status javnog preduzeća stiče onaj pravni subjekat koji kumulira dva bitna uslova: obavljanje delatnosti od opšteg interesa i postojanje osnivača – države ili jedinice lokalne samouprave.

2.1.OSNIVANJE , TRAJANJE, USLOVI ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI

Kad neko ima ideju kojim poslom bi hteo da se bavi, pred njim je procedura otvaranja, odnosno osnivanja preduzeća-gde i kako to da ucini. Uz neophodnu papirologiju, preduzeće može da otpočne sa radom nakon 45 do 60 dana od prijave za upis u sudski registar. Osnivanje preduzeća određuje zakonom privrednim društvima, zakon o registraciji privrednih subjekata a pored navedenog i propisi o jedinstvenoj klasifikaciji delatnosti.

Lica koja u smislu ovog zakona osnivaju preduzeće su osnivači društva. Fizičko lice koje obavlja delatnost slobodne profesije, radi sticanja dobiti, uredno posebnim propisima, smatra se preduzetnikom.Preduzeće mogu da osnuju i fizička i pravna lica. Fizička lica osnivaju ortačko, komanditno ili akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću. Pravna lica mogu osnovati akcionarsko društvo, društvo sa ograničenom

odgovornošću i komanditno društvo u svojstvu komanditara. Osnivači i lica koja naknadno stupe u društvo jesu članovi društva. Fizičko lice moze biti član s

neograničenom solidarnošću samo u jednom preduzeću. Jedno društvo ne može biti član drugog društva, a preduzetnik ne može da bude član ortačkog društva ni komplementar u komanditnom društvu.Ugovor o osnivanju predstavlja osnivački akt preduzeća. Ako ga osniva jedan osnivač (jednočlano društvo), onda je to odluka o osnivanju. Osnivački akt se sačinjava u pismenom obliku, a potpisi osnivača preduzeća overavaju se kod nadležnog suda.Obavezni elementi osnivačkog akta su:1) naziv firme i sedište preduzeća 2) naziv firme osnivača i adresa, a kad je osnivač fizičko lice-njegovo ime, adresa i matični broj3) delatnost preduzeća4) osnivački ulog5) prava, obaveze i odgovornost osnivača prema preduzeću i preduzeća prema osnivaču 6) uslovi i način utvrđivanja i raspoređivanja dobiti i snošenja rizika 7) zastupanje preduzeća8) zaštita životne sredine

Preduzeće se osniva na određeno ili neodređeno vreme, a ukoliko osnivačkim aktom nije drugačije regulisano, smatra se da je preduzeće osnovano na neodređeno vreme. Prema Zakonu o privrednim društvima, poslovno ime ili firma, sedište i delatnost čine osnovna obeležja jednog preduzeća, koja ga u pravnom prometu razlikuju od drugih i određuju njegov status.Poslovno ime je naziv pod kojim privredno

društvo posluje. Poslovno ime privrednog društva ne može da bude zamenljivo sa poslovnim imenom drugog privrednog društva, niti da izaziva zabunu o privrednom društvu ili njegovoj delatnosti.

Sedište preduzeća je mesto u kojem ono obavlja delatnost, a ako se ona obavlja u više mesta, sedištem se smatra mesto u kojem je sedište uprave i upisuje se u

LITERATURA6. ;www.eto.org.uk ;

registar kod Trgovinskog suda. Zavisno od toga ko je vlasnik poslovnog prostora u kojem je sedište, potrebno je obezbediti vlasnički list ako je osnivač preduzeća

ujedno i vlasnik, ili ugovor o zakupu. Sedište preduzeća određuje se osnivačkim aktom i registruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.Delatnost preduzeća predstavlja jedno od individualnih obeležja preduzeća. Svrha postojanja jednog preduzeća je obavljanje određenih poslova, a predmet tog poslovanja predstavlja delatnost preduzeća. Preduzeće može da obavlja jednu ili više delatnosti ako ispunjava propisane uslove za obavljanje svake od njih, a delatnosti posebno određene zakonom mogu se obavljati samo uz dozvolu nadležnog organa (Zakon o klasifikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja). Preduzeće moze proširiti svoju delatnost, utvrditi novu ili suziti postojeću delatnost, napustiti pojedine, ranije utvrđene delatnosti i utvrditi nove delatnosti, napuštajući sve ranije delatnosti.

Osnivanje ortačkog društvaOrtačko društvo se osniva ugovorom od strane dvoje ili više fizičkih lica koja se obavezuju da uz sopstvenu neograničenu, solidarnu odgovornost za obaveze preduzeća obavljaju određenu delatnost pod zajedničkom firmom. Osnivački kapital može biti u novcu, stvarima i pravima izraženim u novcu, kao i radu ili pružanju usluga.

Osnivanje komanditnog društvaKomanditno društvo se osniva ugovorom, obavezno u pismenoj formi, dva ili više lica radi obavljanja delatnosti pod zajedničkom firmom, od kojih najmanje jedno lice odgovara neograničeno solidarno za obaveze preduzeća (komplementar), a

rizik najmanje jednog lica ograničen je na iznos ugovorenog uloga (komanditor). Komplementar je fizičko lice, a komanditor fizičko ili pravno lice. Kao ulog u preduzeće komplementar može uneti novac, stvari, prava, rad i usluge, a komanditor novac, stvari i prava.

Osnivanje društva sa ograničenom odgovornošćuDruštvo sa ograničenom odgovornošću se osniva ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva jedan osnivač-odlukom o osnivanju. Ono ima statut i najviše 30 članova. Ulozi članova d.o.o. moraju biti u celini upisani do prijave upisa u registar i ne mogu biti u radu ili uslugama. Do upisa u registar uplaćuje se na privremeni račun kod ovlašćene banke najmanje 50 odsto novčanog dela osnovnog kapitala, odnosno 50 odsto novčanog uloga pojedinog člana, a ostatak su uplaćuje u roku od 2 godine od dana registracije.

Osnivanje akcionarskog društvaAkcionarsko društvo se osniva odlukom o osnivanju kada ima jednog, a ugovorom o osnivanju kada ima više osnivača. Akcionarsko društvo može se osnovati simultano (istovremeno), otkupom svih akcija prilikom osnivanja, bez upućivanja javnog poziva za upis i uplatu akcija, a novčani kapital ovog društva ne može biti manji 10.000 dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu PBS na dan uplate i sukcesivno (postepeno), upućivanjem javnog poziva trećim licima za upis i uplatu akcija (prospekta), a u ovom slučaju novčani deo osnivačkog kapitala ne može biti manji od 20.000 dolara. Najniži nominalni iznos akcija ne može biti manji od 5 dolara, osim u slučaju kupovine pod povlašćenim uslovima. Viši nominalni iznos akcija treba da bude izražen u dinarskoj protivvrednosti koja je deljiva sa 10.

LITERATURA7.www.internet.fon.bg.ac.yu

ZAKLJUČAK

Da biste bili uspešni u nečemu i da biste uopšte imali mogućnosti u realizaciji svojih ideja, morate posedovati znanje. Kako bi ideja bila konkretizovana i kako bi imala mogućnost realizacije, morate poznavati tehnologije koje se koriste, poznavati kanale distribucije,dobavljače, kupce i njihove potrebe, troškove proizvodnje i distribucije, marže, monopol,dominantne igrače i njihove jake i slabe strane. Ova znanja će vam pomoći i da unapredite svoje ideje i da unapređujete već postojeće segmente svog preduzeća. Tek sa tim znanjem ste u stanju da razmišljate o tržištu i pronalazite nove, bolje i efikasnije načine da zadovoljite potrebe tog tržišta. Da promenite i unapredite stvari. Da preduzmete nešto novo na tržištu. Da budete preduzetnik.

LITERATURA

1) Mirko S. Vasiljević Beograd , Kompanijsko pravo- Pravo privrednih društava’’PRODUZETNIK POJAM’’

2) Radovanović Tihomir ‘’Registracija produzetnika ‘’Cekom books, 2004

3) Traverso, Debra Koontz. ‘’SKRIPTA’’ EKONOMSKI FAKULTET U ZAGREB 1999.

4) Sekula Novaković ‘’PRIVREDNA DRUSTVA’’5) www.emagazin.co.yu 6) www.eto.org.uk 7) www.internet.fon.bg.ac.yu