POSLOVNA ETIKA

Doc. dr Azra Sućeska

hanicazra@gmail.com

Ciljevi

• Razviti sposobnost prepoznavanja neetičnog postupanja, odnosno moralnog rasuđivanja u biznisu

• Jačati profesionalni, moralni i ljudski integritet pojedinaca u biznisu

• Upoznati se za etičkim izazovima i posledicama u poslovanju

MORAL I ETIKA

Etika : starogrčki ethicos i ethos - moral i običaji

Moral: latinski moralitas i mores - običaji, navike, načini, karakter, prikladno

ponašanje.

Moral označava:

- postupake i delatnosti čija je ispravnost ili pogrešnost od značaja;

- pravila koja vladaju tim delatnostima i

- vrednosti koje ti postupci usađuju, neguju i primenjuju.

Moralnost nekog društva je povezana sa običajima i navikama koje to

društvo prihvata kao ispravne ili pogrešne

Moralnost: osnov stabilnosti društva

Moralno iskustvo Obuhvata naša:

• Moralna verovanja (šta je dobro, a šta zlo)

• Moralne sudove (pokuda, pohvala)

• Moralna osećanja (emocije: ponos, stid, zahvalnost, samilost, poštovanje, divljenje, prezir, odvratnost, itd)

• Moralni jezik (dobro/loše, ispravno/neispravno, pravično/nepravično, pošteno/nepošteno, časno / nečasno, čisto/prljavo, uzvišeno/nisko itd).

Moralni jezik se često izražava u imperativnom obliku i postavlja zabrane u bezuslovnoj formi. To pokazuje koliki značaj i vrednost moralna dimenzija ima za ljude.

Osnovne moralne poluge: razum, osećajnost i volja

• Razumom se racionalno utemeljuju, obrazlažu i kritički

preispituju postojeće moralne norme i standardi.

• Osećajni elementi morala: Osećanje pravde, prijateljstva, lojalnosti, sažaljenja, zahvalnosti, poštovanja, divljenja, velikodušnosti, simpatije, itd.

• Da bi se donela i sprovela moralna odluka nužan je napor volje da se savladaju razni otpori.

Dobro kao osnovno opredeljenje.

DVOSTRUKA OBAVEZNOST MORALA

Spoljašnja (društvena)

• Moralne društvene sankcije podrazumevaju moralni prezir, odbacivanje i moralno gađenje

• Ostrakizam:isključivanje moralnog

prekršioca iz zajednice

Unutrašnja

• Bezuslovnost – samociljnost, kategoričnost, apsolutnost

• Posebno moralno osećanje – moralna norma se ne uviđa samo razumom nego se oseća “srcem”

• Trenutnost – moral se oseća trenutno, bez ikakvog vremenskog razmaka, čim se subjekt nađe u situaciji koja sadrži moralnu dimenziju

• Autonomnost – zapovest koju čovek sam sebi zadaje (traži često odricanje i žrtvovanje)

• Griža savesti - sankcija koju čovek sam sebi izriče kad prekrši moralnu normu

• Etika ili moralna filozofija : jedna od glavnih filozofskih disciplina stara već 2.500 godina

• Pojam etike ima dakle više filozofski i teorijski smisao u odnosu na pojam morala.

• Etika proučava običaje i vrednosti pojedinca ili grupe.

• Istražuje, artikuliše i kritikuje postojeći moral

• Koristi i analizira pojmove kao što su: ispravno i pogrešno, dobro i zlo, pravedno i nepravedno, prava, dužnosti i odgovornost.

ETIKA

ETIKA

Sistematično nastojanje da se naše individualno i društveno moralno iskustvo učine smisaonim tako što će se odrediti

• pravila koja treba da vladaju ljudskim ponašanjem,

• vrednosti dostojna stremljenja i

• karakterne crte koje zaslužuju da u životu dođu do izražaja.

Etika se može definisati kao

« razmišljanje o dobrim navikama koje treba steći i razviti da bi se izgradio čovečan svet »

Dok druge nauke opisuju kako se ljudi ponašaju, etika propisuje kako treba da se ponašaju

ETIKA NAUKA O MORALU ILI ETOSU

Pretpostavke:

Svest: Sposobnost planiranja i predviđanja postupaka, omogućava uvid u posledice postupaka

Savest: Ocena sopstvenih postupaka na osnovu svesti o posledicama i osećanja dužnosti – obaveznosti. Moralni sud o sopstvenim postupcima.

Znanje:Uviđanje smisla i opravdanosti obaveznosti moralnih principa i normi

Volja: Odlučnost i izdržljivost da se savladaju prepreke kako bi se postupilo po sopstvenoj savesti. Sposobnost odupiranja raznim uticajima i izbora dobre odluke.

Osnovne oblasti etike

• Deskriptivna etika: proučava i opisuje moral ljudi i društvenih zajednica, upoređuje različite običaje, prakse, vrednosti. Obezbeđuje građu za normativnu etiku.

• Normativna etika: proučava etičke norme, moralne standarde

• Meta-etika: proučava pojam etike, značenje, važenje i istinitost etičkih sudova i naloga

Primenjena etika: proučava upotrebu etičkih vrednosti u raznim oblastima života i ljudskog rada. Poslovna etika je primenjena etika.

Suština etike:

Postojanje drugih ljudi i uvažavanje

njihovih potreba i prava.

U odnosu na zahteve etičke radnje/postupci mogu biti:

• moralno neutralni

• moralno zabranjeni

• moralno obavezni

• moralno poželjni

• Biznis i ljudi u biznisu ne mare izričito za etiku. Oni nisu neetični ili nemoralni nego su amoralni u tom smislu što smatraju da su etički obziri u biznisu neprikladni;

• Jezik etike nije jezik biznisa;

• Konačni rezultat je jedino što interesuje investitore i što neposredno utiče na radnike u kompaniji;

• Konačni proizvod je sve što zanima većinu potrošača.

Mit o amoralnom biznisu

• Knjiga čiji je naslov biznis i moral je sigurno najkraća knjiga na svetu!

• Izražava popularno, opšterašireno gledanje na biznis.

• Opisuje način na koji mnoge poslovne firme i mnogi poslovni ljudi opažaju sebe same i način na koji ih drugi opažaju: “biznis se brine pre svega za dobit”.

• Da bi se stekla dobit, biznis proizvodi dobra ili pruža usluge ili se bavi kupovinom i prodajom.

Mit o amoralnom biznisu

Zašto je to mit, a ne istina?

• Biznis nije cilj po sebi

• On deluje u okviru društvene zajednice koja ima i druge, važnije brige, norme i očekivanja.

• Kada se zahtevi biznisa sukobe sa moralom ili dobrobiti i blagostanjem društva, onda je biznis taj koji mora da popusti.

• Integritet i legitimitet slobodnopreduzetničkog sistema zavise od njegovog moralnog koeficijenta

Skrivena istina

Slom Mita o amoralnom biznisu

Izveštavanje o skandalima u biznisu i prateća javna reakcija

Obrazovanje građanskih grupa kao što su ekolozi i pokreti za zaštitu potrošača

Rastuća zainteresovanost biznisa za etiku

Sistem slobodnog preduzetništva

Biznis je uokviren u društvene vrednosti

U sistemu slobodnog preduzetništva naglašen individualizam,

konkurencija, efikasnost i pragmatizam

Osnovna pretpostavka sloboda. Linija između slobode i

dopuštenog u biznisu nije uvek jasna. Naglasak na profitu, novcu,

dobrima.

Nedovoljno uokvirena sloboda koja vlada na tržištu dovodi često u

iskušenje da se ostvarenje sopstvenih ciljeva potraži na štetu drugih.

Javlja se pohlepa.

Mnoge poslovne razmene u koje ljudi ulaze nisu pravične ni slobodne

već prisilne i izmanipulisane

Ograničenja slobode u biznisu

Slobodu u biznisu ograničavaju dve tradicionalne vrednosti: poštenje i jednake prilike.

• Poštenje: Dve strane ulaze u razmenu kako bi svaka od njih ostvarila dobro za sebe, i obe strane to postižu ako je transakcija poštena.

• Jednake prilike: ishodište za takmičenje (konkurenciju). Takmičenje isključuje slabije i manje produktivne. Nejednakost je ugrađena u osnovu sistema.

• Bitne vrednosti: pragmatičnost i efikasnost. Vrednovanje stvarnosti prema rezultatima.

Odnos biznisa i morala

• Biznis nije nešto izolovano od društvene zajednice ili nametnuto – on je sastavni deo društva.

• Moral se sastoji od pravila ljudskog ponašanja, on vrednuje i prosuđuje ljudskle postupke. Poslovna delatnost je ljudska delatnost i kao takva može da se vrednosno procenjuje sa moralne tačke.

• Biznis, kao i druge društvene delatnosti, pretpostavlja postojanje moralne pozadine i bez nje bi bio nemoguć – poslovna delatnost bi se zaustavila. Svet po principu “pas-grize-psa” bio bi nepodnošljiv.

Pitanje temelja svojine

• Privatna svojina kao kamen- temeljac kapitalizma i sistema slobodnog preduzetništva.

• Zakonski je svojina pravo raspolaganja nekom imovinom.

• Pitanje prava na prirodna bogatstva (8% čovečanstva koristi 40% prirodnih bogatstava zemlje)

• Da li se to sukobljava sa principom pravičnosti, prava na život, dostojanstvo i sl.?

• Preraspodela dobara

Milton Fridman:

“The unique social responsibility of business is to increase its profits”

Da li Fridman brani amoralan stav u biznisu?

Fridmanovi standardi poslovne prakse

Poslovanje treba da:

1. bude pošteno

2. oslobođeno obmana u međuljudskim odnosima

3. poštuje konvencije o poštenoj konkurenciji

4. bude u saglasnosti sa zakonima

5. uzima u obzir važeće ugovore

6. poštuje prava zaposlenih i investitora

7. teži da zadovolji klijenta u najvećoj mogućoj meri, i

8. to uvek čini na način koji ostavlja slobodan izbor za pojedince koji u njemu učestvuju.

Zakon i moral u biznisu

Definicija poslovanja po mnogim autorima je:

• maksimizovanje profita u okvirima zakona.

• Etika se smatra suvišnom.

• Svođenje zahteva prema biznisu na zakonske zahteve može se kvalifikovati kao pogodan izgovor za zanemarivanje moralnih zahteva.

• Biznis je društvena inicijativa kojoj društvena zajednica određuje ovlašćenja i ograničenja. Ograničenja su često moralna, ali često uneta i u slovo zakona.

ODNOS BIZNISA I ZAKONA

I. Zakoni zabranjuju nemoralnu praksu

• Jedan od načina dokazivanja da neki zakon treba doneti jeste tvrdnja da je ponašanje koje će zakon staviti pod nadzor nemoralno i ozbiljno štetno po društvo.

2. Zakon je najvećim delom reaktivan

Postoji raspon između prakse koju društvo razotkrije kao štetnu i skiciranja i donošenja zakona koji je pretvaraju u nezakonitu

3. Nisu svi zakoni moralno odbranljivi

Dokaz za to su zakoni koji nalažu rasnu segregaciju i razne vidove diskriminacije

4. Nije uvek nemoralno i nelegalno

• Napredna društva nastoje da se legalno i legitimno što više poklapaju tj. da zakoni budu što moralniji. Legitimno znači opravdano, zasnovano, smisleno sa etičkog stanovišta.

• Razumnost ili smislenost morala.

• Kućno vaspitanje, lični moral, nesumnjivo je neophodan, ali i nedovoljan za odlučivanje i delovanje u kompleksnoj mreži poslovnih faktora

• Moralni poslovni kalkukus - pomirenje motiva vezanih za profit i etičkih imperativa – veoma je zamršen i nesiguran

• Koliko direktora sa dobrim moralnim vaspitanjem podlegne kulturi čiji je moto “svako za sebe”, jer se čini da pohlepni i nepošteni dobijaju sve?

Odnos između kućnog vaspitanja i poslovnog morala

• Nije bitno pitanje da li je čovek dobar ili zao po svojoj prirodi, da li je sve nasledio ili je sve naučio.

• Čovek je po prirodi sposoban i za dobro i za zlo

• Jedino relevantno pitanje koje se danas naučno postavlja : kada, u kojim uslovima je čovek zao, a kada iz njega izbija prirodna dobrota?

• Poslovna etika, kao i društvena etika, ne može breme moralnog odlučivanja u kompleksnim situacijama da stavlja samo na pojedinca.

• Mora da otkrije i preporučuje sistemske, organizacione uslove, mehanizme i procedure koji omogućuju i olakšavaju moralnu dimenziju poslovanja

• Članovi gotovo svake grupe, mada su pojedinačno dobronamerni, kada se steknu ODREĐENI SISTEMSKI USLOVI mogu da utonu u dubine nemorala u koje kao pojedinci nikada ne bi pokušali da zarone.

Posledice

• Obilje materijalnih dobara i potrošački mentalitet su oslabili radinost i štedljivost karakteristične za protestantsku radnu etiku i zamenile ih razuzdanošću i željom za brzom zaradom i lakim životom

• Naličje efikasnosti i brzog razvoja su raspusnost i rasipnost koje je porodio u sistem ugrađeni koncept zastarevanja.

• Kratkoročni obziri – koji se odražavaju u kvartalnim izveštajima korporacija – pretežu nad dugoročnim

• Optimizam karakterističan za savremeno potrošačko društvo prelazi u neodgovornost – naročito prema budućim generacijama i opstanku planete i njenih resursa

Važna pitanja za poslovne ljude

• U kakvom kontekstu posluju?

• Koje će misli i akcije iz navike (automatizmi) verovatno podriti moralni “zdravi razum”;

• Koje situacije su bremenite moralnim iskušenjima i sukobima interesa;

• Kakve mogu biti posledice olakog žrtvovanja etičkih naloga,

• Da li poseduju intelektualna sredstva za uklanjanje ovih moralnih prepreka.

OTUDA POTREBA ZA PREDMETOM

POSLOVNA ETIKA!

Poslovna etika kao pokret

• Tokom 60-tih godina u SAD se pokreću društvena pitanja u biznisu: Biznis se našao na udaru zbog nedostatka društvene svesti i oštećivanja društvene zajednice na bezbroj načina

• Pojam poslovne etike se vidi kao protivurečnost.

• Pokret za poslovnu etiku je učinio da postane moguće i poštovanja vredno javno pokretanje pitanja morala u biznisu i ozbiljna rasprava o tim pitanjima.

• Poslovna etika proučava primenu ličnih i društvenih moralnih normi na aktivnosti i ciljeve komercijalnih preduzeća.

• To nije poseban moralni standard, već studija o tome kako poslovni kontekst postavlja svoje jedinstvene probleme pred moralnu ličnost koja je predstavnik tog sistema

• Ona je deo opšte etike i samo u okviru tog šireg kruga može da se shvati kako treba.

Poslovna etika

Poslovna etika

1. Primena opštih etičkih načela na posebne slučajeve ili oblike prakse u poslovanju

2. Analiza primene etičkih termina u organizacijama (npr. Odgovornost)

3. Analiza moralnih pretpostavki biznisa – moralnost ekonomskog sistema, svojina, eksploatacija, konkurencija

4. Odnos prema filozofiji, ekonomiji, teoriji organizacije

5. Opis uzornih postupaka

Uporište u vrednostima građanskog društva

VREDNOSTI • Koncepcije, kriterijumi i verovanja o poželjnim ciljevima ljudske

egzistencije, načinima ponašanja i društvenim odnosima ljudi.

• Deo procesa osmišljavanja čovekovog življenja. Vrednosti odgovaraju onome što je za nas važno, čemu pridajemo značaj.

• Stalno vrednosno procenjujemo različite dimenzije stvarnosti u odnosu sa naše potrebe, želje, interese, stavove

• Čovekov svet nije vrednosno neutralan, već je suštinski određen vrednostima

• Vrednosti, kao centralni stavovi koji određuju prioritete u ljudskom ponašanju, daju značenje i strukturu životu.

• Usmeravaju naše izbore i naše reakcije u odnosu na naše okruženje i na nas same.

Poslovna etika i

vrednosti

• Normativni i imperativni karakter etike pretpostavlja orijentaciju u sudovima prema vrhovnom dobru i vrednostima.

• Čovek i njegov život kao vrhovno dobro.

• Poslovna etika se temelji na vrednostima demokratskog građanskog društva i projektuje ih u okviru organizacije kao složenog socijalnog sistema.

Vrednosti demokratskog građanskog društva

• Sloboda - Mogućnost izbora. Sloboda i odgovornost. Moć i zloupotreba moći.

• Pravda i pravičnost – Niko nije drugačije tretiran, izuzev stvarnih i relevantnih razlika. Pravila treba da jednako pogađaju i štite svakoga. Tržište svojim mehnizmima treba da obezbedi isti tretman.

• Jednakost i ravnopravnost – jednake šanse, mogućnosti i tretman. Pitanje privilegija i monopola.

• Ljudsko dostojanstvo – dobrovoljno prihvatanje uslova ispod dostojanstva ne oslobađa odgovornosti onih koji zloupotrebljavaju nužnost da se ti uslovi prihvate.

• Solidarnost – izjednačavanje u korist socijalno slabijih.

• Subsidijaritet (podređenost) – odnos celine i delova. Preuzimanje prava na odlučivanje u ime podređenih.

MORALNE VREDNOSTI

• Moralne vrednosti su vrhovne vrednosti. Imaju poseban

status, čine poseban oblik vrednosti.

• Ideja dobra kojem ostale vrednosti treba da služe.

• Ostale vrednosti: efikasnost, upornost, istrajnost, solidarnost bogatstvo, moć (materijalna i duhovna), znanje... mogu se koristiti za dobro i za zlo.

Poslovna etika

Način da se potvrdi kako i u oblasti poslovanja postoje izbori koji u sebi suštinski sadrže moralne elemente.

Poslovna etika je polje ukrštanja 2 različite perspektive:

• Moralna perspektiva: vrednosti kao što su istina, pravičnost, poštenje, poverenje, saradnja, solidarnost itd

• Ekonomska perspektiva: profit, efikasnost, kvalitet, konkurentnost, uspešnost itd.

• Da li je “poslovna etika” – samoprotivrečan pojam (kao “okrugli kvadrat”, “drveno gvožđe”)?

Posledice biznisa

• Na koga sve utiče biznis?

• Aktivnost koja se tiče svih pripadnika društva i kojom smo svi na ovaj ili onaj način obuhvaćeni (ishrana, prevoz, obrazovanje, finansije, zdravstvo, turizam – sve moguće razmene dobara i usluga).

• Konkretne, opipljive, merljive posledice neetičnog ponašanja u poslovanju po pojedince, organizaciju, društvo i, u globalizovanom kontekstu, po čovečanstvo i planetu .

Osnovni principi poslovne etike

• Poslovanje je društvena praksa, a ne delatnost izolovanih pojedinaca.

• Ono je moguće samo ako se nalazi u kulturi sa ustanovljenim skupom postupaka, pravila i očekivanja.

• Ma koliko kompetitivna bila neka industrija, ona uvek počiva na temelju zajedničkih interesa i uzajamno prihvaćenih pravila ponašanja.

• Biznis nije izolovan i izdvojen poduhvat, sa vrednostima različitim od vrednosti okolnog društva.

• Takmičenje se ne odvija u džungli, već u zajednici, kojoj istovremeno služi i zavisi od nje.

• Poslovni život je suštinski kooperativan!

Nivoi delovanja poslovne etike

1. Mikro nivo: procenjivanje pojedinaca i njihovih postupaka u ekonomskim i poslovnim transakcijama

2. Srednji (mezzo) nivo: procenjivanje etičke odgovornosti organizacije kao nosioca radnje.

3. Makro nivo: etičko procenjivanje okvirnih uslova u smislu pravila ekonomije, ekonomske, finansijske, socijalne politike i međunarodnih ekonomskih odnosa.

4. Internacionalni nivo: delovanje multinacionalnih korporacija, uslovi trgovine, raspodela dobara i posla, upotreba i zloupotreba prirodnih bogatstava i sl.

Etički problematična polja u biznisu

• Rukovođenje

• Odnos prema zaposlenim • Okruženje

• Proizvodi i korisnici

• Konkurenti

• Troškovi

• Bezbednost i zdravlje na radu

• Korupcija

• Balans posla i privatnog života

Zadaci poslovne etike

Istraživanje moralne dimenzije tržišnog ponašanja:

• Usklađivanje privređivanja sa prirodom (ekonomija i ekologija)

• Odnos mogućeg i dozvoljenog u korišćenju tehnologije

• Humani aspekti radnih procesa

• Primeren odnos individualnih i društvenih prava u raspolaganju društvenim dobrima

Poslovna etika je polje od praktičnog značaja, ali od onih koji je proučavaju zavisi da li će ono što

uče pretvoriti u praksu.

Ne postoji recept ili čarobni štapić za rešavanje etičkih

dilema!