Politicki Marketing 1

8/12/2019 Politicki Marketing 1

1/11

Politiki marketing

UVOD

Prva pomisao na samu temu osnove politikog marketinga i teorijaizbora je bila da o tome znam sasvim malo i temu sam prihvatio da obradimkako bih prvenstveno neto nauio o politikom marketingu i teotiji izbora.

ada sam poeo sa realiza!ijom seminarskog rada odnosno izuavanjem

nekih radova i literatura" uvidio sam da se politiki marketing ne razlikuje punood komer!ijalnog marketinga.

U radu #u pokuati da pojednostavim i to bli$e pribi$im odnosno dauporedim politiki marketing sa komer!ijalnim marketingom.

Prvo #u pokuati da odvojim par de%ini!ija koje su pribl$no podjednake zapolitiki i komer!ijalni marketing zatim tabelarno prikazati. &akon toga re#i #umalo o stratekom planiranju u politikom marketingu" zatim o misiji i!iljevima politikih organiza!ija. &eto #u re#i i o segmenta!iji i odabiru !iljnog

tr$ita '()O* analiza+ i na samom kraju tabelarno #u prikazati marketing mi,.

Page | 1


2/11

Politiki marketing

PO-/ PO01*12O3 /45*1&3

/arketing prdstavlja poslovnu kon!ep!iju" odnosno %ilozo%iju koja

podrazumeva prilago6avanje proizvoda i usluga potrebama i $eljama kupa!a.7to se tie politiki odnosi se na ono to je u vezi sa politikom ianga$ovanjem u politi!i. 8a politiki marketing najjednostavnije mo$emo re#ida predstavlja aplika!iju marketinke strategije na polju politike.

De%ini!ija politikog marketinga

Postoje mnoge de%ini!ije" odnosno mnogo autora je dalo svoju de%ini!ijupolitikog marketinga" iz kojih sam odabrao slede#u.

Politiki marketing je kreativna sinhronizovana i planska aktivnost"organizovana i usmjeravana od strane politikog subjekta premaodgovaraju#em birakom poten!ijalu ili javnosti sa !iljem realiza!ije odre6enihpolitikih !iljeva" uz ra!ionalno koritenje raspolo$ivih resursa i uzodgovaraju#u propagandnu prezenta!iju politikih linosti i politikih programa.

-o jednu de%ini!iju moram posebno naglasiti a ona dolazi od naeg

pro%esora 9. (pahi#a koji politiki marketing de%inie kao : skup analitikih"kreativnih i planskih ak!ija" koje predhode politikom programu" kojim politikisubjekt nastoji da obezbedi to ve#u podrku sledbenika i najire javnosti u toe%ikasnijoj realiza!iji postavljenih politikih !iljeva" konkretnog politikogprograma ili pak u osvajanju politike vlasti u parlamentarnim izborima" uzistovremeno obezbe6ivanje materijalne baze svoga delovanja.

ao to sam rekao da mnogi autori su dali svoju de%ini!iju politikogmarketinga polaze#i prvenstveno od de%ini!ija komer!ijalnog marketinga.

&a slede#oj tabeli vide#emo uporedni prikaz osnovnih elemenata komer!ijalnogi politikog marketinga.

Page | 2


3/11

Politiki marketing

*abela uporednog prikaza osnovnih elemenata komer!ijalnog i politikog marketinga

De%ini!ija i pojam marketinke orjentisane partije;

*o je ona partija koja nastoji da prilagodi svoje !elokupno ponaanjekako bi postigla zadovoljstvo glasaa i na taj nain ostvarila svoje vlastite!iljeve./arketinki orjentisana partija ne nastoji da promeni miljenje ljudi" nego daga sledi. Ovakva partija umesto da troi resurse kako bi ubedila glasae da jenjena ideologija najboja" nastoji da birau ponudi odgovor na ono to je njegovrealni interes.

Page | 3


4/11

Politiki marketing

Uspjena implementa!ija marketinkog kon!epta u jednoj politikojpartiji zahteva marketinku orjenta!iju svih njenih lanova" a posebnodonosio!a odluke.

/arketini orjentisan menad$er je onaj koji;

< *emeljito poznaje %ilozo%iju marketinga"

< oristi jasne i praktine metode za reavanje marketinkih problema"

< Poznaje i razumije najmodernije alate i tehnike koji se mogu koristitikako bi se donele e%ektivne marketinke odluke u spe!i%inim podruima.

(*4*57O P0&14&-5 PO01*12O3 /45*1&3

(vaka organiza!ija pred sebe postavlja !iljeve koje $eli posti#i svojimdelovanjem. ako bi se pristupilo njihovom ostvarenju" neophodno je utvrditinain odnosno aktivnosti i resurse koje je potrebno ulo$iti da bi se ti !iljeviostvarili.

(vrha marketing planiranje jeste da se identi%ikuju i kreirajukonkurentske prednosti koje #e omogu#iti zadovoljenje potreba glasaa.

&a prvi pogled reklo bi se da nema mesta za planiranje u politikommarketingu zbog ogranienja predizborne kampanje. /e6utim" planiranje se nesvodi samo na planiranje predizborne kampanje ve# je planiranje aktivnostkoja se sprovodi kontinuirano i pre same predizborne kampanje.

(trateko planiranje politikog marketinga ima pet kljunih %unk!ija;

naliza trenutne tr$ine pozi!ije : kako glasai vide pojedine kandidate"odnosno kakva je njihova pozi!ija u svakoj glasakoj jedini!i"

Postavljanje organiza!ionih i marketinkih !iljeva : va$no je odrediti kojapodruja zahtevaju ulaganja dodatnih resursa"

1denti%ikovanje i evalua!ija stratekih alternativa : odrediti kojimglasaima #e se partija obratiti i kojom porukom"

1mplementa!ija odabrane strategije : anga$ovati i alo!irati neophodneresurse kako bi se na naje%ikasniji nain doseglo do !iljnog tr$ita"

Page | 4


5/11

Politiki marketing

/onitoring i kontrola : dokle god pro!es planiranja marketinga nastoji daspoji organiza!ione resurse sa opasnostima i pretnjama sa tr$ita"uzimaju#i u obzir organiza!ijske snage i slabosti" pro!es monitoringavanjskog okru$enja i evalua!ije uti!aja pojedinih strategija na to

okru$enje je neophodna.

/isija i !iljevi politikih organiza!ija

(vaka organiza!ija" bez obzira na delatnost" je nastala iz odre6enih razloga inastoji da ostvari odre6ene !iljeve. od pro%itnih organiza!ija jedan odosnovnih razloga postojanja je pro%it. od nepro%itnih organiza!ija u koje

spadaju i pol. partije" nisu direktno motivirane ostvarenjem pro%ita.&jihov !ilj je da pridobiju podrku razliitih interesnih grupa kao to su lanovi"volonteri" na kraju i sami birai.

Da bi motivisali ove grupe" pol. partija mora jasno znati svrhu svogapostojanja i delovanja. =ilj postojanja misije" polazna je osnova za kreiranjestrategije politikog marketinga" koja predhodi svim ostalim aktivnostima ustratekom planiranju.

>ijerarhijska pozi!ija misije kao stratekog nivoa u pro!esu odabira" uvo6enja iprimene temeljne strategije marketinga

Page | 5


6/11

Politiki marketing

U marketingu nepro%itnih ? politikit organiza!ija jako je bitna motiva!ijapostoje#ih lanova partije" posebno volontera" da se zala$u za ideje te partije.U postizanju ovog !ilja upravo ideologija i svrha postojanja parije igrajuznaajnu ulogu.

/ilija mo$e biti i motiv za poten!ijalne lanove da pristupe datoj pol. partiji.

/isija mora biti;

1zvediva : 'izbegavati misije koje nije mogu#e ostvarivati+"

/otiviraju#a : 'lanovi treba da veruju da deluju u drutveno korisnojorganiza!iji+"

Distinktivana : 'mora se uoiti posebnost konketne organiza!ije uodnosu na konkurentske+

1stra$ivanje tr$ita

Politika partija mora kontinuirano oslukivati glas javnosti kako bi otkrilapotrebe" $elje i ponaanje biraa iju naklonost $ele da pridobiju. Prikupljanjein%orma!ija se vri kako na tr$itu tako i interno : unutar same organiza!ije.U svrhu prikupljanja svih in%orma!ija" politika partija treba da anga$uje sveraspolo$ive resurse" poevi od internog odeljenja za istra$ivanje tr$ita" preko

zaposlenih i volontera do anga$ovanja spe!ijalnih agen!ija.

U politikom marketingu se koriste sve metode prikupljanja podataka koje sekoriste i u komer!ijalnom marketingu" bilo da se radi o %ormalnom iline%ormalnom istra$ivanju" prikupljanju primarnih ili sekundarnih podataka.

< Prikupljanje sekundarnih podataka;

@ poslednji izbori"

@ demogra%ski poda!i ' iz slu$benih statistika +

< Prikupljanje primarnih podataka;

@ temeljna istra$ivanja"

@ dodatne ankete"

@ simula!ija izbora"

@ %okus grupe itd.

Page | 6


7/11

Politiki marketing

(egmenta!ija i odabir !iljnog tr$ita

4e je o identi%ika!iji pojedinih grupa biraa uzimaju#i u obzir njihovposeban so!ijalni polo$aj i probleme

pripadni!i neke etnikemanjine"

verni!i"

$ene"

mladi"

penzioneri"

radni!i itd.

1stra$ivanje tr$ita mo$e pru$iti veoma korisne in%orma!ije zaidenti%ika!iju i odabir tr$inih segmenata.

U okviru odabranih segmenata identi%ikuju se !iljne grupe. 9roj tih grupazavisi od opredeljenja politikog subjekta da gradi;

nedi%eren!irani 'pristup svim segmentima biraa+"

di%eren!irani 'obra#anje tano odre6enim segmentima biraa+ ili

kon!entrirani marketing 'obra#anje samo jednom tr$inom segmentu+

-edan od naina odabira !iljnih grupa;

4azvrstavanje grupa glasaa; ()O* analiza

Page | 7


8/11

Politiki marketing

3lasae delimo u grupe" koje oznaavamo numerikim vrednostima od A do B.

Prva kategorija glasaa su glasai koji su lanovi i vrste pristali!e partije? stranke i koji #e sigurno glasati za politikog kandidata i partiju ? stranku.

*akve glasae oznaavano sa brojem pet 'B+ sa objanjenjem da je taj glasajak odnosno siguran. Ovoj grupi treba posvetiti pa$nju tek onoliko koliko da sene smatraju zapostavljeno od strane odre6ene partije odnosno stranke.

Druga kategorija glasaa su lanovi" simpatizeri ili pristali!ekonkurentske partije. Ova grupa biraa predstavlja pretnju odre6enoj partiji"oni su veliki protivni!i partiji i sigurno ne#e glasati npr. za nau partiju ilikandidata i njima se daje ili se obele$avaju sa brojem jedan 'A+. &a ovu grupubiraa nije potrbno obra#ati puno pa$nje i pokuavati ih pridobiti jer bi to bilo

rasipanje snage" energije" vremena i sredstava" jer oni sigurno ne#e glasatinpr. za nau partiju.

*re#a kategorija glasaa su oni koji nisu %ormalni lanovi neke drugepartije" ali #e verovatno glasati protiv nae partije" osim ako im se ne pru$i jakrazlog da glas poklone naoj partiji.

Oni se oznaavaju kao nepovoljni ili slabi i dodeljuje im se broj dva 'C+

2etvrta kategorija biraa su neopredeljeni i promenljivi glasai takozvani

svingeri i %literi. *osu birai koji #e verovatno glasati za odre6enu partiju ali imtreba dati odre6en stimulans ili dodatni razlog da daju glas toj stran!i.

&jihova opisna o!ena je povoljan i dosta povoljan a dodeljuju im se brojevi tri'+ i etiri 'E+.

Ovoj grupi glasaa treba posvetiti najvie pa$nje i prema njima se ustvatiusmerava te$ite izborne kampanje. Oni predstavljaju priliku za partije i ansuza osvajanje novih glasova. &ajve#a borba politikih stranaka vodi se oko ovekategorije biraa.

&akon razvstavanje glasaa i dodeljivanje brojeva" vra#amo se na ()O*analizu" gde smetamo kategorije biraa u etiri polja;

jaki" slabi" prilika" pretnja.

Page | 8


9/11

Politiki marketing

/45*1&3 /1F

Uporedni prikaz elemenata marketing mi,@a u komer!ijalnom i politikom marketingu

Proizvod

Distribu!ija

=ena

Promo!ija

< Oglaavanje

*V oglaavanje 4adio oglaavanje

7tampa

Plakat

(logan

omunikator

Odnosi s javno#u

Direktna pota

0ina prodaja Od vrata do vrata

7tand

Page | 9


10/11

Politiki marketing

80-U2

ao to smo videli na samom poetku" politiki matketing je usko vezanza komer!ijalni marketing.

&a tabelarnom prikazu videli smo razliku izme6u pol. i kom. marketinga inakon toga doli smo do de%ini!ije i pojma marketinki orjentisane partije.

*o je ona partija koja nastoji da prilagodi svoje !elokupno ponaanjekako bi postigla zadovoljstvo glasaa i na taj nain ostvarila svoje vlastite!iljeve. /arketinki orjentisana partija ne nastoji da promeni miljenje ljudi"nego da ga sledi. Ovakva partija umesto da troi resurse kako bi ubedilaglasae da je njena ideologija najboja" nastoji da birau ponudi odgovor na onoto je njegov realni interes.

Politike partije da bi dobile naklonost i glasove biraa prvo morajuistra$iti tr$ite i videti ta tr$ite $eli. &akon toga tr$ite odnosno birae dele ugrupe odnosno u kategorije i svoj kon!ept usmeravaju na odre6ene kategorijebiraa. Pro!es politikog marketiga se planira i odvija kontinuirano od samognastajanja politike partije a ne samo za vreme predizborne kampanje.

Page | 10


11/11

Politiki marketing

01*54*U4

Diplomski rad : Politiki marketing 'lma 9uo+

Upravljanje marketing komuni!iranjem 'pro% dr. &enad 9rki#+

Gahoo pretra$iva : politiki marketing 'Damir 7karo" dr /ile Dmii#+

HHH.marketingpoHer.!om

HHH.snsd.org

HHH.pdprs.org

HHH.sds@rs.!om

Page | 11
http://www.marketingpower.com/http://www.snsd.org/http://www.pdprs.org/http://www.sds-rs.com/http://www.marketingpower.com/http://www.snsd.org/http://www.pdprs.org/http://www.sds-rs.com/

Documents

Politicki Marketing 1