PRIVREDNA KOMORA

SADRZAJ:

1. Uvod .............................................................................................................................. 1

2. Pojam ivotne sredine ................................................................................................... 2

3. Zagaenje ivotne sredine ........................................................................................ 2 , 3

3.1 Klasifikacija zagaenja ivotne sredine .......................................................... 3

3.2 Materijalna zagaenja ivotne sredine ....................................................... 3 , 4

3.3 Energetska zagaenja ...................................................................................... 4

3.4 Osnovna svojstva zagaujuih materija .......................................................... 4

4. Klasifikacija oblika antropogenih zagaenja ivotne sredine .................................. 4 , 5

4.1 Najee zagaujue materije .......................................................................... 5

4.2 Jedinjenja sumpora, Azotni oksidi ............................................................. 5 , 6

4.3 Kiseline ....................................................................................................... 6 , 7

4.4 Ozon i drugi fotoksidanti ................................................................................. 7

4.5 Fluor i njegova jedinjenja ........................................................................... 7 , 8

4.6 Hlor i njegova jedinjenja ................................................................................. 8

4.7 Amonijak ......................................................................................................... 8

4.8 Mineralna ubriva i pesticidi ...................................................................... 8 , 9

4.9 Ugljenmonoksid .............................................................................................. 9

4.10 Teki metali ..................................................................................... 9 , 10 , 11

4.11 Organska jedinjenja ..................................................................................... 11

4.12 Mutegeni ............................................................................................... 11 , 12

4.13 Kancerogeni ................................................................................................. 12

4.14 Mehanika jedinjenja ivotne sredine .................................................. 12 , 13

4.15 Zagaujee energije ..................................................................................... 13

4.16 Radioaktivnost i druga jonizujua zraenja .......................................... 13 , 14

4.17 Buka, vibracije i ultra zvuk ......................................................................... 14

4.18 Elektromagnetni talasi i polja ...................................................................... 14

4.19 Zagaenja toplom ( vruina i hladnoa ) ..................................................... 14

4.20 Svjetlosno zagaivanje ivotne sredine ....................................................... 15

4.21 Problem otpadaka ................................................................................. 15 , 16

5. Eksploatacija prirodnih potencijala kao vid uticaja na ivodnu sredinu ..................... 16

6. Promene u ivotnoj sredini ..................................................................... 16 , 17 , 18 , 19

7. Logistika kao faktor zatite ivotne sredine ......................................................... 19 , 20

8. Paradoksi logistike kao faktora ouvanja ivotne sredine..................................... 20 , 21

8.1 Trokovi ......................................................................................................... 21

8.2 Vreme i fleksibilnost ..................................................................................... 22

8.3 Prostorni raspored ( mrea ) ................................................................... 22 , 23

8.4 Pouzdanost ..................................................................................................... 23

8.5 Skladitenje .................................................................................................... 23

9. Mogui pravci razvoja logistike kao ouvanju ivotne sredine ........................... 23 , 24

10. Zakljuak ................................................................................................................... 25

11. Literatura ................................................................................................................... 261. UVOD

ivotna sredina je ona u kojoj ivo bie ivi kao u svojoj normalnoj spoljanjoj sredini, bez koje ivotno ne moe opstati, kojoj je prilagoeno i individualno i preko prilagoenosti vrste kao celine kojoj pripada.

Spoljanja sredina je svaka sredina u kojoj se ivo bie nae, bez obzira na to to nije njegova (normalna) spoljanja sredina, ili pak sredina u kojoj ne moe opstati, ve e propasti, u kojoj se moe zadrati samo kratko vreme da bi iz nje pobeglo ili pak uginulo.

Drugim reima, svaka ivotna sredina je istovremeno i spoljanja sredina, ali svaka spoljanja sredina u kojoj se ivo bie moe nai i sluajno, nije obavezno njegova ivotna sredina.

Za razumevanje pojma spoljanja sredina neophodno je voditi rauna o brojnim ekolokim faktorima kao to su, na primer, svetlost, voda, vlanost, temperatura, hrana, hemijske osobine vazduha, zemljita, vode itd. Taj sistem ekolokih faktora se menja u vremenu i prostoru. Ti faktori deluju istovremeno, utiu jedni na druge, menjajui se u tim meudejstvima na odreen nain. Do ekspanzije razvoja logistike dolo je uporedo sa ispoljavanjem trenda globalizacije i decentralizacije proizvodnje, ije funkcionisanje znaajno zavisi od kvaliteta logistikih aktivnosti, s jedne strane, a sa druge, takav razvoj je, izmeu ostalog, omoguen revolucionarnim razvojem komunikacionih i informacionih tehnologija. Naime, do intenzivnijeg razvoja logistike u preduzeima dolo je u drugoj polovini 20. veka, da bi danas, logistika bila prisutna u svim oblastima drutva. U proteklom periodu, logistika je sazrevala, proirivala podruje svog delovanja i prilagoavala se razvoju i zahtevima tehnologije i okruenja. Radi blieg odreivanja ovog pojma, u smislu u kojem e se koristiti u radu, logistika se moe definisati kao skup aktivnosti kroz se vri oblikovanje, projektovanje, upravljanje, realizacija i kontrola postupaka na podruju transporta, manipulisanja i skladitenja robe. Protekli period, sa druge strane, karakterie porast ekoloke svesti. Naime, u poslednjim decenijama 20. veka problemi zatite ivotne sredine znaajno su se popeli na listi prioritetnih problema. Svest o zatiti ivotne sredine probuena je najvie velikom panjom javnosti usmerenoj ka ozonskim rupama, globalnom zagrevanju i kiselim kiama.

Iz prethodno navedenog, jasno je da je realizacija kljunih logistikih procesa : transport, manipulisanje, skladitenje - u suprotnosti sa zahtevima za zatitom ivotne sredine, pri emu je transport okarakterisan kao jedan od glavnih zagaivaa ivotne sredine. Upravo je to i bio razlog da se, u ovom radu, teite stavi na logistiku kao zagaivaa ivotne sredine, tanije na tzv. zelenu logistiku koja pri realizaciji logistikih procesa sem logistikog, koristi i pristup ouvanja ivotne sredine. Naime, u radu su prikazani trendovi razvoja logistike sa aspekta uticaja na ivotnusredinu,izdvojeni suproblemi transformacije logistike kao zagaivaa ivotne sredine u zelenu logistiku i prikazani su mogui scenariji ozelenjavanja" logistike.2. POJAM IVOTNE SREDINE

U svakoj spoljanjoj sredini postoje:

akcije (uticaji spoljanjih fiziko-hemijskih faktora sredine na iva bia),

reakcije (uticaji ivih bia na spoljanju fiziko-hemijsku sredinu) i

koakcije (uticaji izmeu samih ivih bia).

ivotna sredina je prirodni okvir u kome sva iva bia ive i deluju, mnogostruko povezana uzajamnim uticajima. Svako ivo bie zavisi od svoje prirodne okoline i celokupni tok njegovog ivota upavo zavisi od uslova koje mu namee sredina u kojoj obitava.

Postoji vie definisanih tumaenja pojma ivotne sredine, jedna od njih definie ivotnu sredinu kao kao kompleks svih uticaja van odreenog organizma, koji dolaze kako od neive prirode, odnosno fiziko-hemijskih uslova sredine, tako i od drugih ivih bia, te skupno deluju na dati organizam, na onom mestu na kojem ivi.

Prema tome, za svaki pojedinani organizam okolna, ivotna sredina je i neiva priroda, odreena uslovima (temperatura, vlanost, pH zemljita) i raspoloivim resursima (energija, voda, mineralni elementi), kao i iva priroda, koju ine druga iva bia sa kojima je u neposrednom ili posrednom kontaktu.

Kako je to ve naznaeno, postoji jasna razlika izmeu ivotne sredine i spoljanje sredine; svaka ivotna sredina je istovremeno i spoljanja sredina, ali da svaka spoljanja sredina u kojoj se ivo bie moe nai i sluajno, nije obavezno i njegova ivotna sredina.

ivotnu sredina je ekosfera koja je sastavljena od biosfere, sveta prirode i prirodnih resursa i tehnosfere, sveta ljudskih izuma i stvorenih materijalnih vrednosti.

Prema reniku Amerike agencije za zatitu ivotne sredine pojam environment se odreuje kao zbir eksternih uslova koji utiu na ivot, razvoj i preivljavanje organizama.

Istovremeno pojam ecology se koristi da bi oznaio odnos ivih bia meusobno i prema okruenju ili prouavanje takvih odnosa.

3. Zagaenje ivotne sredine

Pojam zagaivanje ivotne sredine se moe definisati kao unoenje zagaujuih materija ili energije u ivotnu sredinu, izazvano ljudskom delatnou ili prirodnim procesima koje ima ili moe imati tetne posledice na kvalitet ivotne sredine i zdravlje ljudi.

Pod zagaujuom energijom se misli na radioaktivnost, buku, toplotu, vibracije itd.

Za stanje ivotne sredine i njeno zagaivanje uvek je odgovoran neki zagaiva.

Zagaivaem se, u najirem smislu, podrazumeva pravno ili fiziko lice koje svojom aktivnou zagauje ivotnu sredinu.

Jedno od pitanja na koje se takoe ukazuje pri raspravama o zagaivanju ivotne sredine je pitanje kapaciteta ivotne sredine. U najirem smislu pod ovim se podrazumeva sposobnost ivotne sredine da prihvati odreenu koliinu zagaujuih materija, tako da ne nastupi nepovratna teta u ivotnoj sredini. Ugroena ivotna sredina je odreeni deo prostora u kojem zagaenje ili rizik od zagaenja prevazilazi kapacitet ivotne sredine. Onda kada nastanu tete u ivotnoj sredini preduzimaju se razliite mere remedijacije, odnosno sanacije. Remedijacija, odnosno sanacija je proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagaenja i dalje degradacije ivotne sredine do nivoa koji je bezbedan za budue korienje lokacije, ukljuujui ureenje prostora i rekultivaciju.3.1 Klasifikacija zagaenja ivotne sredine

U osnovi zagaivanje ivotne sredine moe biti vezano za uputanje tetnih materija ili energije. Stoga govorimo o materijalnom i energetskom zagaivanju ivotne sredine. Sva zagaenja se odnose na ona iz materijalne ili energetske sfere. Materijalna zagaenja podrazumevaju unos opasnih i tetnih materija, a energetska unos neophodnih energija za iva bia, meu njima i oveka.

3.2 Materijalna zagaenja ivotne sredine

U materijalna zagaenja ivotne sredine ubrajamo sva unoenja u sredinu neiskorienih materijala koji su hemijski inertni (mehanika zagaenja) ili hemijski aktivne materije koje uavi u ivotnu sredinu sa njenim materijama obavljaju hemijske reakcije (hemijsko zagaenje).

Objedinjenje na jednom mestu i mehanikih i hemijskih zagaenja je neophodno jer veina materija koje se javljaju kao zagaivai imaju oba svojstva. Kao osnova za klasifikaciju, zagaujuih materija slui: njihovo agregatno stanje, toksinost i vrsta delovanja na ive organizme. Prema karakteru dejstva na ive organizme zagaujue materije se dele na:

Optesomatske tj. one koje izazivaju trovanje celog organizma (ugljen monoksid, cijanska jedinjenja, olovo, iva, benzol, arsen i njegova jedinjenja i sl.)

Nadraujue tj. zagaivae koji izazivaju nadraaj sluzokoe disajnih organa, oiju (hlor, amonijak, CO2, HF, oksidi azota, ozon, aceton i sl.)

Senzibilizirajue materije, koje deluju kao alergeni, odnosno izazivaju razne alergije (formaldehid, razliiti rastvarai, lakovi na bazi nitro i nitroznih rastvaraa i sl.)

Kancerogene, zagaivai koji izazivaju ili pospeuju pojavu zloudnog tumora, (3,4 benzapiren, nikl i njegova jedinjenja, amini, oksidi hroma, azbest, radon i dr.)

Mutagene, materije koje izazivaju promene u naslednom kodu odnosno mutacijama (olovo, mangan, radijum, uran i dr.)

Hemijski inertna (netoksina) zagaenja prodiru u organizam i pri odreenim koncentracijama, takoe mogu imati nadraujua dejstva i nagomilavati se na koi, disajnim organima i putevima, zbog loe rastvorljivosti u biolokoj sredini.

Najee se radi o praini metala (elik, gvoe, aluminijum), plastine mase, drvena piljevina, staklena i mineralna vlakna, silikatni i karbonatni mineral i sl. Materijalna zagaivanja imaju negativno dejstvo i na biljni svet. Tako, na primer, nedostatak bakra u vazduhu, vodi ili zemljitu, povlai za sobom poleganje i nedozrevanje plodova, odumiranje i otpadanje plodova. Negativno dejstvuju i na neivu prirodu. Agregatne praine i gasovi razaraju antike spomenike i ubrzavaju koroziju metala.

Pokazujui negativni uticaj na ivotnu sredinu, zagaujue materije su podrvgnute uticaju i same sredine. U tom smislu ove materije mogu biti postojane, kada se u sredini ne menjaju, ili nepostojane, kada dolazi do promene njihovih fizikih i hemijskih svojstava.

3.3 Energetska zagaenja

Energetska zagaenja ukljuuju industrijske emisije toplote, kao i sve vidove zraenja i polja koja dejstvuju na prirodnu sredinu (fiziko zagaenje). Jedna od osobina energetskog zagaenja je ogranienost njenih dejstava. Materijalna zagaenja se mogu rasprostreti na veoma velika rastojanja, a zona dejstva zraenja i polja nije velika. Za razliku od materijalnih, energetska zagaenja se ne akumuliraju u organizmima. Izuzetak ine jonizujua zraenja, koja su samim tim podeljena na kumulativna i nekumulativna. Neke vrste zagaivanja kao to su radioaktivne emisije, mogu biti istovremeno i materijalna i energetska. Istovremeno i energetsko i materijalno zagaivanje produbljuje ovaj problem, pa je kvantitativnu ocenu teko definisati.

3.4 Osnovna svojstva zagaujuh materija

Normalno je da glavni problem predstavlja nepovoljan uticaj zagaivanja na zdravlje oveka. On moe da bude veoma razliit.

4. Klasifikacija oblika antropogenih zagaenja ivotne sredine

To je pre svega toksino dejstvo mnogih hemijskih materija, koje dovodi do akutnog ili hroninog trovanja organizma. Mnoge materije i emisije velikog intenziteta mogu izazvati i povrede organa (koa, vid, sluh i sl.).

Neke materije koje se nalaze u otpacima proizvodnih procesa ili domainstava izazivaju promene u osetljivosti organizma ili spoljne uticaje alergije. Na kraju, neke materije se pokazuju kancerogenim ili mutagenim, tj. mogu biti izazivai kancera ili genetske patologije.

Kada se govori o tetama koja polutanti ine ivim organizmima onde ne treba zaboraviti pojave sinergizma, antagonizma, akumulacije i intermitentnog delovanja tih polutanata. Inae, pitanje dejstva zagaujuih materija i energija na ive organizme i organizam oveka umnogome ostaje jo otvoreno i neophodna su dalja izuavanja.

Efekat sinergizma se sastoji u tome to zajedniko delovanje raznih polutanata pogorava kvalitet ivotne sredine, pa ona postaje mnogo nepovoljnija nego kada bi svaki polutant dejstvovao nezavisno jedan od drugog.

Tako sama emitovana energija moe da bude bezopasna, ali pridruena nekim drugim postaje tetna po zdravlje ili materijalna dobra. Pri zajednikom dejstvu dve materije moe se obrazovati toksino jedinjenje koje je tetan polutant po zdravlje ljudi i biosferu uopte. Tako na primer ako se emisija sumpordioksida i kancerogenih materija uvea dva puta, opasnost koja se javlja zbog toga se uveava znatno vie nego dva puta, jer SO2, slabi organizam, odnosno umanjuje mu imunitet, ime se kancerogene materije lake primaju preko plua i koe. Nikl je netoksian, meutim ako se on emituje u vodu sa "bakarnom vodom" tada njegova toksinost, pre svega kancerogenost narasta i do 10 puta.

Mogu je i obratni efekat, kada ukupno delovanje dva ili vie emitovanih materija slabe zbog neutralizacionih svojstava meusobnih reakcija. Tako na primer sumporna kiselina u vodi i neke druge baze u drugoj ine te vode toksinim, meutim ako se one pomeaju dolazi do neutralizacije i nastaju relativno bezopasne soli. Takva pojava se naziva antagonizam.

Neki ivi organizmi, a meu njima i ovek imaju sposobnost akumulacije odreenih hemijskih materija (uglavnom sintetikih pesticida, ili tekih metala i radioaktivnih materija).

Mnoge alge su u stanju da uveaju koncentraciju radioaktivnih materija u svom organizmu u odnosu na vodenu sredinu, u kojoj ive i do nekoliko stotina i hiljada puta. Akumulativna svojstva pokazuju i organizmi koji se hrane algama, kao i dalji lanovi lanca ishrane, pa riba koju troi ovek moe zbog toga da bude veoma zagaena.

Intermitentno dejstvo tetnih materija se sastoji u tome to se njihova koncentracija u sredini stalno menja tokom vremena. Kako pokazuju eksperimenti to delovanje tokom vremena moe oslabiti ili se uveati.

4.1 Najee zagaujue materije

Prema posledicama koje imaju zagaujue materije delimo na: toksine (hemijske) materije, organske ive materije (patogeni mikroorganizmi), tetne energije, kancerogene i mutagene materije.

Ove materije i energije dospevaju u ivotnu sredinu iz prirodnih ili antropogenih izvora, odnosno, iz industrije, energetike, poljoprivrede, rudarstva, saobraaja i komunalne delatnosti. Zagauje se vazduh, voda i zemljite. Zagaujue materije ostavljaju posledice po iva bia na razne naine to zavisi od vrste zagaujue materije, njene koncentracije, ali i od rezistentnosti organizma na te patogene materije i energije.

4.2 Jedinjenja sumpora

Meu jedinjenjima sumpora, pored sumporne kiseline su: sumpordioksid, vodonik sulfid i ugljendisulfid.

Sumpordioksid je gas koji se emituje uglavnom u vazduh i vode, prirodnim putem, ali je za nas posebno znaajno antropogeno zagaivanje. Antropogeno zagaivanje sumpordioksidom potie od sagorevanja fosilnih goriva (uglja, nafte, naftnih derivata i drveta) pri proizvodnji sumporne kiseline i sumpora, kao i pri topljenju ruda koje sadre sumpor.

Njega emituju pogoni termoelektrana, crne i obojene metalurgije, koksnohemijski i cementni zavodi, pogoni za proizvodnju sintetikih vlakana, amonijaka, celuloze itd. Prema podacima iz 1994. godine, u svetu se emituje oko 110 miliona tona SO2, od ega 75 % otpada na Zapadnu Evropu i Severnu Ameriku. To je veoma toksian gas za biljke. Na listovima se vide najpre svetloute, a zatim smee pege. Negativno utie i na zdravlje ljudi i toplokrvnih ivotinja. Uglavnom su napadnuti organi za disanje, ali i druge posledice su prisutne.

Sumporvodonik je bezbojan gas neprijatnog mirisa. Spada u veoma toksine polutante. Njegova tokisnost se izraava kroz opte dejstvo na organizam. Negativno utie na nervni sistem, krv i procese oksidacije u organizmu. Pri koncentracijama preko 1 g/m3 trovanje nastupa trenutno.

U smesi sa ugljovodonicima pojaava mu se toksinost. Emituje se uglavnom pri proizvodnji celuloze, petrohemijskoj i baznoj hemijskoj industriji, topljenju nekih sulfidnih ruda, ali postoji i prirodno emitovanje (postvulkanske pojave, trulenje u movarama i sl.).

4.2 Azotni oksidi

Uloga azotnih oksida u zagaivanju ivotne sredine se iz godine u godinu poveava. Danas se godinje emituje oko 60 miliona tona. Od toga oko 40 % se emituje iz autotransporta.U izduvnim gasovima automobila ima oko 0,6 % oksida azota. Na termoelektrane otpada oko 30 % emisija ovih gasova, a 20 % na emisiju iz fabrika za proizvodnju azotnih ubriva. Ostatak otpada na proizvodnju celuloze, anilinskih boja, viskoze, fotofilmova, nitrojedinjenja. Poseban problem je emisija ovih jedinjenja od strane nadzvunih aviona na visinama 20 25 km. To je od znaaja za naruavanje ozonskog omotaa. Pri tome se deava reakcija:

NO + O3 NO2 + O2

Prema tome azotna jedinjenja spadaju u tzv. fotooksidanse. Kao razarajua sredstva za ozon su fluoroorganska jedinjenja i freoni, koji se koriste za razne vrste sprejeva i hladnjake. To danas dostie vie miliona tona godinje. Za biljke su azotni oksidi manje otrovni od sumpornih jedinjenja. Tako je NO2 1,5 5 puta manje toksian od SO2. Karakteristian znak trovanja azotovim oksidima je periferno povreivanje listova. Glavni problem je u naruavanju azotnog ciklusa razmene kod biljaka. Pri tome dolazi do smanjenja proteinskog, a poveanja skrobnoalkoholnog azota.

4.3 Kiseline

Kiseline se javljaju u parama u vazduhu i otpadnim vodama, kao rezultat razliitih oblika proizvodnje. Sve vie se poveava kiselost vodotokova i kontinentalnih akvatorija kao i atmosferskih padavina. Kiseline u atmosferi nastaju kao posledica rastvaranja sumpornih i azotnih oksida:

SO2 + H2O H2SO3; 2H2SO3 + O2 2H2SO4; NO2 + H2O H2NO3

Tako na svaki m2 Zemljine povrine padne 1,2 g kiselina. Poseban problem predstavljaju kisele kie. Kisele kie naruavaju kulturnoistorijske spomenike i arhitektonska zdanja. Kada padnu na zemlju kisele kie menjaju hemizam i strukturu zemljita, to izaziva zakiseljavanje, a kao posledica toga i unitavanje azotnofiksirajuih bakterija. To dovodi do naruavanja ciklusa biogenih elemenata. Zemljite postaje gue i sa tekoom proputa vlagu. Mnogi povezuju problem suenja uma sa pojavom kiselih kia i zakiseljavanjem zemljita. Kisele kie zagauju i akvatorije, tako da veliki broj jezera ima izrazito kiselu sredinu. To dovodi do izumiranja vodenih organizama u njima. Pri pH od 4,5 nestaju u vodi ribe, abe i mnogi insekti koji ive na dnu akvatorija. Dokazano je da sa poveanjem kiselosti vode raste i toksinost metala u njoj: aluminijuma, ive, olova, kadmijuma, berilijuma, nikla i dr. Pored toga poveava se kumulativnost tih metala, naroito ive. Da bi se smanjila kiselost zemljita i vodenih povrina unosi se kre i krenjak.

4.4 Ozon i drugi fotooksidanti

Ozon kao jako oksidaciono sredstvo se veoma mnogo primenjuje za dezodorisanje prostorija, preiavanje otpadnih voda, beljenje tkanina. Koristi se u izvesnom broju tehnolokih procesa a delimino i u organskoj sintezi raznih masnih kiselina i epoksidnih smola. Takoe se koristi i za unitavanje patogenih mikroorganizama u pitkoj vodi. Ozonizovani vazduh se odlikuje istoom i sveinom, ali samo u odgovarajuim koncentracijama. U visokim dozama je on toksian za ive organizme. Za oveka su opasne koncentracije ozona od 0,2 0,3 mg/m3. Javlja se kao jedna od najvanijih komponenata smoga losaneleskog tipa (smog koji nastaje od izduvnih gasova automobila). Pri tome dolazi do fotohemijskih reakcija u kojima uestvuju azotni oksidi i ugljovodonici koji se nalaze u izduvnim gasovima. U smog pred ozona ulaze oksidi azota, mnoga organska jedinjenja peroksidne prirode, oznaena kao fotooksidansi. Najosetljiviji na ozon su: vinova loza, agrumi, duvan, spana, pasulj, krompir, paradajz i lucerka. Ozon na liu loze stvara tamno braon mrlje i pege na strani izraslih listova. Dovodi do smanjenja roda biljnih kultura.

4.5 Fluor i njegova jedinjenja

Fluor se emituje pri proizvodnji aluminijuma i kriolita, zatim u pogonima za proizvodnju fosfata, emajliranih i keramikih proizvoda, zatim u ciglarskoj industriji. Uglavnom se javlja u vidu fluorovodonika ili silicijumtetrafluorida kao i u vidu estica praine fluorida natrijuma i kalijuma. Spada u veoma zagaujue materije, a posebno su osetljive biljke na njega. On deluje na biljne elije, razarajui tkiva pri prvom dodiru. Neka preduzea (kao kombinat aluminijuma u Podgorici) predstavljaju primer zagaivanja sredine fluoridima i uzrok su masovnog unitavanja rastinja. Biljke zatrovane fluoridima imaju po liu hloroze, postepeno odumiranje i otpadanje lia. Kod etinara najpre se javlja belilo na krajevima iglica, a potom one potamne. Novo izrasli listovi su manji i zakrljali. Biljke izloene fluoru i njegovim jedinjenjima sporije rastu u visinu. Dejstvo se uveava sa poveanjem vlage u vazduhu. Fluor i njegova jedinjenja deluju i na disajne organe, ali i na izmenu kotanog tkiva oveka. Najpre se posledice oseaju na zubima i zglobovima.

4.6 Hlor i njegova jedinjenja

Hlor i hlorovodonik se emituju u atmosferu pri radu pogona za proizvodnju titana i mangana, zatim pogona galvanizacije, hemijske industrije koja proizvodi hlorovana jedinjenja (herbicide i insekticide), hlorovodoninu kiselinu, organske boje, cement, superfosfat, siretnu kiselinu, hlorni kre, sodu i dr. Velika koliina hlorida (magnezijuma, kalcijuma, natrijuma), dospeva u zemljite od posipanja puteva zbog poledice.Javlja se u gasovitom stanju kao elementarni ili kao hlorovodonik ili kao soli hlorovodonine kiseline. Utie na smanjenje fotosinteze zelenih biljaka. Kao posledica izlaganja hloridima i hloru, javlja se poremeaj azotne razmene u biljkama, nagomilava se amonijak i drugi tetni proizvodi. Ubrzava se starenje biljnih elija. Najosetljiviji na hlor i hloride su krompir i heljda.

4.7 Amonijak

Amonijak se emituje u vazduh pri proizvodnji amonijanih ubriva, uree, azotne kiseline, pri spaljivanju smea, a takoe i kao rezultat rada eerana, fabrika za preradu koe i stonih farmi.Koliina amonijaka u vazduhu iznad dozvoljene se obavezno javlja do rastojanja od 3 km od farme krava sa 10.000 grla, 5 km od farme sa 100.000 grla. Kompleks sa 10.000 grla rogate stoke emituje dnevno u atmosferu 60 kg amonijaka. Ako ga biljke brzo iskoriste onda amonijak ne predstavlja zagaujuu materiju. Meutim, vee koncentracije dovode do poremeaja i do naruavanja ciklusa razmene azota.

Pri visokim koncentracijama amonijaka dolazi do povreivanja listova, menjaju se procesi fotosinteze i disanja, menja se sadraj organskih kiselina, aktivnost nekih fermenata, vodni reim biljke i zemljita.

4.8 Mineralna ubriva i pesticidi

Pored svoje pozitivne namene mineralna ubriva mogu izazvati niz neeljenih posledica u ivotnoj sredini. Poveanje sadraja azota i fosfora u vodi, najpre dovodi do neposrednog dejstva na vodne organizme, a potom dovodi do antropogene eutrofikacije akvatorija. Intenzivan razvoj algi dovodi do potronje kiseonika to se negativno odraava na druge organizme u vodi. Voda je pri eutrofikaciji prezasiena organskom materijom. Nitrate, pored voda koje se spiraju sa polja, sadre i otpadne vode hemijske industrije, industrije boja i lakova, fenolnih proizvoda, kao i komunalne otpadne vode. Neka istraivanja ukazuju da prisustvo veih koliina nitrata u pijaim vodama i hrani, koincidira sa poveanom koliinom pojava raka eluca.

4.9 Ugljenmonoksid

Ugljenmonoksid spada u jednu od najvanijih komponenti atmosferskih zagaenja. Javlja se u velikim koliinama u izduvnim gasovima automobila. Emituje se pri nepotpunom sagorevanju materija koje sadre ugljenik (ugalj, nafta, prirodni gas). U emisijama topionica dostie i do 15 %, a na otvoru visoke pei i do 30 %. On je za biljke malo toksian, ali je veoma otrovan za ljude i toplokrvne ivotinje. Na biljke deluje samo u izuzetno velikim koncentracijama (preko 1 %). Kod oveka izaziva guenja, a naroito negativno utie za krv, jer se vee za hemoglobin. To je jako redukciono sredstvo. Jedna od negativnih osobina je i ta to se CO vee sa fero i bakarnim proteidima. U biljkama izaziva brzo iezavanje fosfornih efira eera, naruava vezu oksidacije i fosforisanja, indukuje usporavanje rasta, epinastiju listova i pojaava razvoj korenja.

4.10 Teki metali

Vie od 40 hemijskih elemenata se tretiraju kao teki metali. Sa aspekta zagaivanja ivotne sredine, zbog svojstava kumulativnosti u organizmu najznaajniji su: iva, olovo, kadmijum, arsen, vanadijum, cink, bakar, kobalt, molibden i nikl. Teki metali u ivotnu sredinu dospevaju prirodnim rastvaranjem podloge, pa ih ima u vodama, u vazduh dospevaju sa prainom, vulkanskom aktivnou, emisijama iz biljaka, morske pene i sl.

Od antropogenih izvora najvaniji su: rudarstvo, obojena metalurgija, metalopreraivaka industrija, sagorevanje uglja, naftnih derivata, otpadaka, proizvodnja fosfata. Na prirodno poreklo u atmosferi otpada: nikla 80 %, olova i bakra 60 % i vie od 55 % cinka. Kadmijum se u atmosferu najvie emituje (60 %) kao posledica vulkanske aktivnosti. Antropogeni izvori emituju 18 puta vie olova, 8 puta vie kadmijuma a 7 puta vie cinka od prirodnog. Imaju znaajan upliv na ivot ljudi i biosferu. Kod oveka se javljaju problemi sa nagomilavanjem pojedinih tekih metala u nekim organima. Kao posledica uticaja tekih metala na ljudski organizam, javljaju se toksine, kancerogene, a od nekih tekih metala i mutagene promene kod ljudi koji su im izloeni.

Olovo se najvie izbacuje kao posledica spaljivanja naftnih derivata. Ono se taloi u kotanom tkivu toplokrvnih ivih bia. U krvi stanovnika gradova ima znatno vie olova nego kod stanovnika na selu. Ustanovljeno je da zemljite u gradovima sadri preko 10 puta vie olova nego u seoskoj sredini. Poznato je da drvee pored puteva sa frekventnim saobraajem dobija brzo nekrotine mrlje. One poinju na krajevima i brzo se ire prema sredini lia. Primeeno je da to je drvo blie autoputu, to ono bre i vie strada. Koliina olova u drveu pored autoputeva je za 10 do 100 puta vea od onih koja su daleko.

Emitovanje ive u ivotnu sredinu se vezuje za primenu agrohemijskih sredstava, rudarsku aktivnost, emisije iz pojedinih industrijskih grana. Osnovni izvor jedinjenja ive (naroito organskih soli merkurata) se vezuje za primenu pesticida, kao i u otpadnim vodama preduzea koja ih proizvode. Otpaci koji sadre ivu, zbog procesa truljenja se pokazuju opasnijim od same ive. Najvea koncentracija ive i njenih jedinjenja se belei kod vodenih organizama akvatarija na ijim obalama je intenzivna poljoprivredna proizvodnja ili se nalaze fabrike pesticida. iva je jak otrov, a poznata je bolest Minamata. Ve pri koncentracijama od 7,5 x 1010 M metilmerkurata se sniava intenzivnost deobe elija i mitotiki ciklus biljaka. Vee koncentracije izazivaju pojave hloroze kod trava.

Kadmijum se prirodno u biosferu emituje oko 8.300 t, a antropogeno oko 7.300 t. Glavni emiter kadmijuma je obojena metalurgija i prerada obojenih metala (5.100 t). Ovaj elemenat se mnogo koristi u galvanizaciji, livnicama, u industriji boja i za stabilizovanje vinilhlorida. Osim toga kadmijum se emituje i pri sagorevanju nekih goriva, a naroito pri spaljivanju smea. Iz vazduha kadmijum dospeva u zemljite i tu se veoma dugo zadrava. Ima ga u vodama i tu se akumulira. Nagomilava se u jetri.

Kobalt spada u elemente koji su neophodni za rast biljaka. Ulazi u sastav vitamina B12. Potreban je radi fiksacije azota iz vazduha. Poveava otpornost biljaka na suu. Uporedo sa tim, to je veoma toksian metal.Tako ve uz koncentraciju od oko 15 mg/kg zemljita dolazi do brzog uginua nekih cerealija. Kobalt na oveka deluje homeopatiki uz prekomerno prisustvo gvoa i bakra.

Bakar je est teki metal. Prirodno se u biosferu emituje oko 20.000 t bakra, a kao rezultat antropogene delatnosti oko 56.000 t. Glavni izvor zagaenja bakrom su preduzea obojene metalurgije. Zajedno sa kobaltom i manganom bakar spada u mikroelemente koji su neophodni za metabolizam biljaka. U sluaju nedostatka bakra u zemljitu, dolazi do usporavanja rasta i povreivanja biljaka.

Nikl dospeva u ivotnu sredinu prirodno oko 26.000 t, a iz antropogenih izvora oko 50.000 t. Koristi se u elektrotehnici, proivodnji odlivaka i kovnicama novca. Nikl nije sam problematian metal, ali zajedno sa drugim jedinjenjima postaje veoma toksian. Svrstava se u kancerogene materije. Na biljke deluje mutageno. Spreava klijanje, a kod odraslih primeraka izaziva pojave izmene strukture elije i smanjenja intenziteta fotosinteze.

Cink je mikroelement koji je neophodan za rast biljaka, ali u velikim koncentracijama ima toksine osobine. Prirodni izvori daju biosferi oko 45.000 t, a antropogeni preko 300.000 t cinka. Spada u kumulativne mikroelemente. Cink je za ljude neophodan. Nedostatak izaziva usporeni rast i pojave anemije. U vodi se kao granina vrednost smatra 5 mg/l.

Arsen spada u najtoksinije teke metale. U ivotnu sredinu dospeva od emisija iz rudnika uglja, u procesu prerade sulfidnih ruda obojenih metala i pirita. Emituje se i pri korienju pesticida koji su proizvedeni na bazi arsenovih jedinjenja. Prema podacima UNEP-a u ivotnu sredinu se emituje oko 40.000 t arsena. Nagomilava se u zemljitu, a odatle ulazi u sastav plodova biljaka. Intenzivnost apsorpcije arsena u nadzemnim delovima biljaka je velika. Arsen i njegova jedinjenja (arsenati) spadaju u najsnanije otrove za toplokrvne ivotinje pa i za oveka.

Toksinost pokazuju i drugi mikroelementi: berilijum, mangan, hrom, vanadijum, titan, srebro i dr.

4.11 Organska jedinjenja

U organske materije koje zagauju ivotnu sredinu ulazi veliki broj specifinih, nezasienih, hidroaromatinih i aromatinih ugljovodonika i njihovih produkata (alkoholi, aldehidi, ketoni, kiseline, etri). Broj organskih materija koje dospevaju u vazduh, vodu i zemljite iz dana u dan raste, a naunici ne stiu da izue njihove posledice po sredinu i ivot ljudi. Kod nekih preduzea vazduh je zagaen formaldehidom, mravljom kiselinom i drugim materijama.

Formaldehid izaziva smanjenje procesa fotosinteze. U toplim lejama gde se koristi nafta za zagrevanje, pored sumpordioksida javljaju se i olefini (etilen, propilen, butilen). Etilen je otrovan za karanfile, orhideje, lale, narcise i hrizanteme. Jedan od najznaajnijih zagaivaa vode meu organskim jedinjenjima je fenol. Voda zagaena fenolom ima mrko-crvenu boju i neprijatan miris. On dovodi do odumiranja svega ivog u vodi, a na obalama reka izumire rastinje. Najvie se proizvodi na dnevnim kopovima uglja, suionicama uglja i koksarama.

Meu najznaajnije i najrasprostranjenije organske zagaivae ivotne sredine ubrajamo pesticide. Godinje se u svetu ne njive baci preko 2,5 miliona tona pesticida. Oni zagauju ne samo zemljite ve i vazduh na irokom prostranstvu. U vode dospevaju spiranjem sa njiva, ali i iz otpadnih voda fabrika pesticida (poznati primer Minamata). Najopasniji za oveka su postojani pesticidi hloroorganske prirode, koji mogu dugo (do 10 godina) da se nagomilavaju u zemljitu i ljudskim organima, naroito u masnom tkivu.

Poseban problem je zagaivanje naftom. To se odnosi pre svega na vode. Taj problem je dominantan kad je u pitanju transport tankerima i pojave havarije. Razlivii se po povrini nafta obrazuje velike masne mrlje. To dovodi do masovnog pomora ptica i riba. Nafta na povrini vode spreava razmenu kiseonika izmeu vazduha i vode.

4.12 Mutageni

U dananje vreme je poznat veliki broj mutagena, odnosno materija koje su u stanju da izmene nasledna svojstva u elijama. Ove materije, takoe predstavljaju veliku opasnost, vezanu za pojavu neeljenih anomalija po oveka, ivotinje i biljke. U savremenoj hemijskoj industriji nalazi primenu veliki broj razliitih materija, koje pokazuju veliku mutagenu aktivnost (epoksidi, etilenamini, alkalisulfati, sulfoni i dr.). Ove i mnoge druge materije, direktno ili indirektno ulaze u organizam oveka kroz vazduh, vodu, hranu, medikamente, konzervanse i sl. Mutagenu aktivnost pokazuju i mnogi pesticidi. Od 126 istraivanih pesticida tri etvrtine su izazvali mutacije. Meu izduvnim gasovima automobila sa aspekta mutagene opasnosti znaajno je olovo, oksidi azota, neki ugljovodonici, trimetilfosfat. U mutagene spadaju i soli hlorne kiseline (perhlorati) koje se sreu u otpadnim vodama. Kao rezultat mutagenih dejstava zagaivaa na mikroorganizme, mogu se javiti forme patogenih virusa, bakterija i gljiva koje mogu biti takve da ovek nema imunitet za njih.

4.13 Kancerogeni

Meu opasne zagaivae ivotne sredine ubrajamo i kancerogene materije. Najvei deo kancerogena se nalazi u grupi policiklinih aromatinih ugljovodonika. Meu njima su najizrazitiji benzapiren i benzantracen. Izvori emisija kancerogena su najvie u procesu sinteze pri termikom razlaganju organskih materija (uglja, kriljaca, drveta, treseta) i pri krekingu i pirolizi nafte i naftnih derivata. Ovi ugljovodonici se javljaju pri radu motora sa unutranjim sagorevanjem. Tako na primer 1 m3 izduvnih gasova automobila, sadri oko 0,5 g benzapirena. U malom stepenu on zagauje okolinu u pojasu do 20 m irine. Policiklini aromatini ugljovodonici se javljaju ne samo u vazduhu ve i u vodama. Benzapiren dospeva u akvatorije otpadnim vodama razliitog porekla (komunalne iz fabrika tekstila i fenolne iz koksara).

Osim navedenih ugljovodonika sree se jo jedan broj kancerogena, uglavnom heterociklinih i azotnih jedinjenja (alkalni trozamini, benzedin, aminoazoto jedinjenja). Ova jedinjenja imaju jednostavnu strukturu i lako se rastvaraju u vodi. U sredinu se emituje iz nekih proizvodnih procesa, kao na primer u industriji gume. Nitrozo jedinjenja se lako sintetiu u organizmu i u prirodnoj sredini iz nitrata, nitrita i sekundarnih amina. Neki pesticidi takoe pokazuju kancerogena svojstva, kada su u stanju da se preorijentiu u kancerogene materije. Meu herbicidima kancerogena svojstva pokazuju neki karbomati, proizvodi uree i triazina. Kancerogena svojstva pokazuju i neki radikali razliitih jedinjenja koja su konstatovana u vazduhu gradova.

4.14 Mehanika jedinjenja ivotne sredine

Veoma nepogodnu pojavu u vazduhu predstavlja praina. Ima je mnogo u industrijskim gradovima, ali i u pripustinjskim naseljima, na poljoprivrednim povrinama. Ona zajedno sa maglom apsorbuje Suneve zrake pa je insolacija u zapraenim naseljima smanjena leti za 20 % a zimi i za 50 %. Koliina ultraljubiastih zraka se smanjuje i do 10 puta. Tako, na primer, na periferiji Pariza ona iznosi 3 % Suneve svetlosti, a u centru svega 0,3 %. Nedostatak svetlosti, a naroito ultraljubiastog zraenja uslovljava razvitak mikro organizama a naroito patogenih, koje ovi zraci inae unitavaju.

Praina nije samo neugodna po oveka ve je i zdravstveno nepovoljna. Ona se negativno odraava, pre svega, na disajne puteve i sluzokou usta, oiju i kose. Zatvara pore na koi. Neke praine izazivaju alergije. Druge izazivaju bolesti praine: silikozu, talkozu i sl. Poznata je bolest "farmerska plua" koja je izazvana disanjem pleve i organske praine pri poljoprivrednim radovima. Nepovoljna je i za graevinske objekte jer prlja fasade, ulice, krovove, a ako je agresivna razara ih. Praina je tetna i za biljke. Ona na njih pada pod uticajem gravitacije, elektromagnetnih sila ili prilepljivanjem.

estice praine na biljke deluju veoma razliito. To dejstvo moe da bude hemijsko i fiziko. Fiziki uticaj se sastoji u tome to zrnca praine stvaraju skramu koja spreava normalnu razmenu vlage i toplote lista sa okolnim vazduhom i smanjuje dostupnost svetlosti listu, to se odraava na intenzitet fotosinteze. Hemijsko dejstvo se ogleda u tome to se u praini nalaze vodorastvorne materije. One kroz pore dospevaju u biljku utiui negativno na razmenu materije. Ograniavaju proces transpiracije. estice praine dospevaju u vodu gradei u njoj razne suspenzije. One mogu biti u vidu mehanikih primesa ili u vidu koloida. Izazivaju zamuivanje vode, ali su veoma nepovoljne za pojedine primerke ivota u vodi. Poznato je da salmonide ne mogu da opstanu due vremena u mutnoj vodi, a takoe i vei broj primeraka foto i fitoplanktona.

4.15 Zagaujue energije

Energije i energetska stanja ivotne sredine se razliito odraavaju na ivot. Neke energije (svetlost, toplota) su potrebne, neke su nepovoljne, na neke su se organizmi prilagodili, a neke su veoma tetne po ivot ivih bia, pa i oveka. Veina energetskih zagaenja ivotne sredine za razliku od materijalnih se ne kumulira u tkivima i deluje samo u vreme njihove produkcije. Jedino kod jonizujuih zraenja dolazi do kumulacije posledica zagaivanja.

4.16 Radioaktivnost i druga jonizujua zraenja

Ne dugo poto je otkrivena, radioaktivnost je izazvala panju istraivaa, jer je odmah ustanovljen njen negativni uticaj na ivu materiju. Radioaktivnost je svojstvo nekih elemenata da emituju estice u okolinu.Takvo zraenje pri kontaktu sa materijama izaziva jonizaciju u njima, tj. vezuje se sa neutralnim atomima i molekulima pretvarajui ih u jone. Stepen delovanja jonizujueg zraenja na supstanciju zavisi od njegove probojnosti i jonizujuih sposobnosti. Pri ozraivanju tkiva ivih organizama dolazi do pojave lananih reakcija, koje naruavaju normalno stanje i ivotne funkcije pojedinih organa i organizama u celosti. Kao posledica hroninog delovanja jonizujuih zraenja veim dozama moe se razviti kompleks stalnih patolokih promena u organizmu bolest zraenja. Ona se manifestuje kroz izmene u funkcijama centralnog nervnog sistema, krvi i krvotoku. Jonizujue zraenje ima i mutagena i kancerogena svojstva.

4.17 Buka, vibracije i ultrazvuk

Buka, vibracije i ultrazvuk predstavljaju talasno rasprostranjenje periodinog kolebanja estica u elastinoj sredini (gasnoj, tenoj i vrstoj). Ona se razlikuju po uestalosti kolebanja i karakteru delovanja na ljude. Kolebanja frekvencije od 16 20.000 Hz, koja se prenose kroz vazdunu sredinu proizvode zvukove ili umove koji se receptuju organima sluha. Kolebanja sa frekvencijama ispod 16 Hz nazivamo infrazvukom, a iznad 20 kHz ultrazvukom i oni se ljudskim uvom ne mogu konstatovati. Kolebanje vrstih tela ili prenoenje talasa kroz vrstu sredinu (maine, graevinske konstrukcije i sl.) naziva se vibracije. Vibracije dospevaju u organizam kao potresanje sa uestalou od 1 100 Hz, a pri lokalnim uslovima (upotreba vibracionih maina, maina za razbijanje betona i sl.) od 10 2000 Hz. S obzirom na opte principe stvaranja buke, ultrazvuka i vibracija jasnih granica meu njima nema. Negativne posledice buke i vibracija se vezuju za promene u nervnom sistemu, kao i u kardiovaskularnom sistemu. Buka izaziva neurastenino ponaanje ljudi, a primeene su i negativne posledice po ivotinje i biljke.

4.18 Elektromagnetni talasi i polja

Savremeni ljudski ivot i rad podrazumevaju veliku koliinu elektrine energije, to ima za posledicu formiranje intenzivnog talasnog kretanja i obrazovanje vetakih elektromagnetnih polja u okruenju. Visoko frekventna elektromagnetna polja mogu imati tetno dejstvo na ljudski organizam, prevashodno na nervno i kardiovaskularni sistem. Stepen fiziolokih izmena ovih sistema zavisi od intenzivnosti, trajanja i dijapazona emitovanja.

4.19 Zagaenje toplotom (vruina i hladnoa)

Toplotno zagaivanje biosfere se javlja kao posledica konvektivne i radijacione razmene toplote izmeu zagrejanih izvora toplote i okruenja, to dovodi do povienja temperature vazduha, vode ili zemljita. Potrebno je znaajno emitovanje toplote u vodenu sredinu, to moe uveliko naruiti vodni reim, naneti tetu flori i faunu, iako u nekim sluajevima zagrevanje moe da bude korisno (zagrevanje vazduha u vonjacima radi zatite od mrazeva, zagrevanje vode se moe koristiti da ne bi dolo do zamrzavanja cele akvatorije). U sutini, svaka termika promena izazvana uputanjem tople vode u akvatoriju dovodi do naruavanja vodnog ekosistema i promena u njemu, koje ponekad vode i do entropije tog sistema.

4.20 Svetlosno zagaivanje ivotne sredine

U proizvodnji, kao i u komunalnoj sredini nastaje velika koliina svetlosti, kako vidljivog, tako i nevidljivog dela spektra (infracrvena i ultraljubiasta svetlost). U industriji i nekim delatnostima se sve vie koriste optiki kvantni generatori (laseri), ije luenje zahvata praktino ceo svetlosni dijapazon. Svetlosno, infracrveno i ultraljubiasto zraenje visoke intenzivnosti negativno deluje na ljudski organizam, posebno na kou, sluzokou i ulo vida.

4.21 Problem otpadaka

Kao poseban problem savremenosti javlja se nesavrenost proizvodnje i nedovoljna upotrebljenost materijalnih dobara koja se nalaze u svakodnevnoj upotrebi. To ima za posledicu pojavu otpadaka. Otpaci su pokazatelji neracionalnosti proizvodnje i ivljenja uopte. Oni potiu iz raznih uslova i meusobno se razlikuju kako po strukturi tako i po posledicama.

Gradski otpaci predstavljaju svojevrstan problem dananjice. Oni su izvor mnogih zaraza. Estetski naruavaju prostor. Brojne su divlje deponije, naroito u krajevima gde je ekoloka svest slabo razvijena i gde je neracionalna komunalna privreda. Glavni sadraj su organske materije, metali, plastine mase, hartije i ove materije se najee sakupljaju i tretiraju kao sekundarne sirovine. U nekim zemljama se deo gradskog smea spaljuje u toplanama, meutim zbog emitovanja veoma tetnih dioksana (mutageni) ovo se sve manje radi.

Mulj iz stanica za preiavanje otpadnih voda je veoma problematina pojava. Pri preiavanju se stvara velika koliina mulja, koji delimino moe biti iskorien za proizvodnju komposta, pirolitiki obraen, a delimino se iznosi na poljoprivredne povrine kao ubrivo. Do dananjih dana kod veine gradova problem nagomilavanja otpadnog mulja je veliki i do kraja nereen.

Celuloza i hartija su vrsti otpaci iz fabrika celuloze i hartije koji predstavljaju svojevrsnu talonu melasu. Po 1 toni hartije se proizvede oko 10 kg vrstih otpadaka. Neke fabrike koriste ovu melasu za proizvodnju organsko hemijskih proizvoda kao to su vinilin, kalcijum oksalat, lignin i natrijum sulfat.

Otpaci hemijske industrije. Ovaj vid otpadaka je veoma raznovrstan. esto sadri toksine materije. Deo toksinih materija moe biti uklonjen specijalnom obradom, deo se deponuje na posebno izabranim mestima, dok se deo koristi kao sirovina za druge hemijske industrije.Tako se, na primer, smola iz proizvodnje piritusa koristi kao vezivni materijal za proizvodnju bitumena.

Pepeo, ljaka i praina. Pri sagorevanju uglja u termoelektranama, toplanama i individualnim loitima produkuje se velika koliina ljake i pepela. Osim oksida silicijuma i aluminijuma, u ovim otpacima se javlja relativno velika koliina retkih metala: kobalta, nikla, molibdena, vanadijuma, hroma i zlata (19 grama po toni pepela od kamenog uglja). Reenje ovog problema se vezuje za specifian transport, specifino deponovanje i korienje u graevinarstvu.

Opasni i tetni otpaci. U ove otpatke ubrajamo sve radioaktivne otrovne otpatke koji mogu izazvati poar, eksploziju i zarazne bolesti.

5. Eksploatacija prirodnih potencijala kao vid uticaja na ivotnu sredinu

Potencijali ivotne sredine se dele na ljudske, tehnike i prirodne. Svakako da su prirodni potencijali primarni i inicijalni. Oni obezbeuju ostvarenje drugih potencijala. pod potencijalima podrazumevamo faktore, uslove i resurse koje sredina ima, koji uslovljavaju ivot i rad ljudi i zadovoljenje materijalnih, energetskih i duhovnih potreba ljudi na datom prostoru. Oni su istovremeno i mogunost dogaanja kulturnih, odnosno civilizacijskih funkcija drutvene zajednice. Poto su prirodni potencijali oni koji obezbeuju realizaciju ovih drugih, to emo na njih obratiti najveu panju.

6. Promene u ivotnoj sredini

Pod uticajem drutvene delatnosti, sredina u kojoj ovek ivi, se vie menja, gubei svoj primarni izgled i svojstva. To menjanje sredine moe pogodovati ivotu ljudi koji tu ive. Svaka izmena ivotne sredine, koja se nepovoljno odraava na ljudski ivot i pozitivne ljudske i drutvene aktivnosti oznaava se kao degradacija ivotne sredine. Svaka promena u ivotnoj sredini koja omoguuje bolji ivot ljudi ili drugih ivih bia u konkretnoj sredini naziva se unapreenje ili progradacija ivotne sredine. Degradacija moe da bude elementarna ili kompleksna. Degradacija koja podrazumeva unoenje materija i energije u sredinu pri emu se u organizmu oveka ili drugih ivih bia deavaju patogene promene, nazivamo zagaivanje ivotne sredine. Najee se pod pojmom zagaivanje podrazumeva unoenje hemijskih supstanci, biolokih materija ili mikroorganizama u odreenu sredinu, tako da se to unoenje nepovoljno odraava na ivot, zdravlje ljudi ili drugih bia.

To znai da zagaivanje predstavlja jednu vrstu izmene sredine i to takvu vrstu izmene koja je razaraki usmerena na oveka i druge organizme. Izmene kojima se remeti prirodni tok i razvitak ivota u nekoj sredini, izvoenje sistema sredine iz ravnotenog stanja, bez obzira da li se to negativno odraava na ljudski ivot ili ne, nazivamo degradacija ivotne sredine. Zagaivanje je dakle samo jedna vrsta izmene ivotne sredine i to takva izmena koja se negativno odraava na ljudski ivot, dok je degradacija pojam koji podrazumeva negativne izmene sredine, ali ne samo one koje tete oveku. Kada se govori o degradaciji sredine ima se na umu elementarna i kompleksna degradacija. Elementarna degradacija podrazumeva degradaciju jednog elementa sredine. Tako govorimo o degradaciji biljnog ili pedolokog pokrivaa. Degradacija elemenata sredine nije nije isto to i zagaivanje, jer pojam degradacije podrazumeva unitavanje delova pojedinog elementa sredine (erozijom delovi zemljita bivaju odneseni, pa se javljaju ogoleli delovi povrine, umski poari unitavaju delove ume). Takav oblik degradacije se naziva devastacija. To znai, da kada se govori o nekim negativnim promenama elemenata sredine, tada podrazumevamo ili da se radi o njegovoj devastaciji ili zagaivanju. Tako, na primer, pedoloki pokriva moe biti devastiran (kada su odneseni delovi i smanjena njegova povrina, debljina ili plodnost), ili zagaen (kada su u njega unesene materije ili energije koje se nepovoljno odraavaju na ivot). Ne moe se govoriti o devastaciji vode ili atmosfere, jer se ne moe "odneti" deo ovih elemenata, ve se moe govoriti samo o njihovom zagaivanju. Kako se moe izvesti zakljuak da su u materijalistikom pogledu devastacija i zagaivanje sredine suprotni pojmovi, to ne znai da se iskljuuju, jer se moe raditi istovremeno i o devastaciji i o zagaivanju. Kada se radi o kompleksu ivotne sredine onda ona ne moe biti devastirana ili zagaena, ve samo degradirana ili unapreena. Zagaivanje se dakle odnosi na elemente sredine (vazduh, voda, zemljite), a degradacija na kompleks sredine ili ivotnu sredinu uopte. Degradacija i zagaivanje su istosmerni pojmovi, jer se sredina menja u negativnom smislu. Zagaivanje jednog elementa znai esto i degradaciju kompleksa ivotne sredine, pa kao takve moramo ih tretirati zajedno. Degradacija ivotne sredine znai ukupnu izmenu sistema ivotne sredine, tako da se u svojoj ukupnosti negativno odraava na ivot i zdravlje ljudi. Kompleksna degradacija se javlja kao posledica elmentarnih izmena sredine, pri emu je dolo do raspada sistema ili njegovog izvoenja iz ravnotee. Pozitivne izmene u ivotnoj sredini mogu biti razliite. Ako se radi o popravljanju zagaene ili devastirane sredine onda tu aktivnost nazivamo sanacija ivotne sredine. Ako se progradabilnim radnjama omoguuje oivljavanje na odreenom prostoru, na primer ponovno poumljavanje poarom unitenih umskih prostora, ili zatravnjivanje jalovita, onda tu aktivnost nazivamo revitalizacija sredine. Postupci kojima se obezbeuje da se na nekoj povrini moe da obavlja biljna proizvodnja i dobijanje plodova (uvoenje biljnih kultura) naziva se rekultivacija.

Zagaivanje i degradacija ivotne sredine razlikuju se po vremenu i obimu. Trajanje negativnih izmena moe da bude razliito. Moe se raditi o trenutnom zagaivanju sredine (zvune i svetlosne agresije), kratkotrajnim ili dugotrajnim degradacijama i zagaivanjima. Degradacije su obino dugotrajnog karaktera i predstavljaju stalnu karakteristiku sredine. Zagaenje moe da bude izazvano jednim postupkom (isputanje nafte na morsku povrinu) ili moe da bude trajno (izluivanje otpadnih voda iz naselja u more), bez obzira da li su posledice izazvane tim zagaivanjem trenutne (epizodne) ili trajne kontinuirane. Kao poseban vid zagaenja su akcidentna zagaivanja. Pod akcidentima se podrazumevaju sve nepogode izazvane u ljudskoj sredini, koje se deavaju naglo i mogu da izazovu nesree po zdravlje ljudi i materijalnih dobara. Akcidenti mogu biti u eksplozija, poara i iznenadnih velikih emisija polutanata.

Materije koje su sklone naglim promenama (eksplozivne, difuzne, zapaljive) nazivamo akcidentne materije. Akcidenti su specifina forma nepogoda (nesree) koje mogu biti prirodne (elementarne) ili antropogene. Prirodneelementarne nepogode mogu biti: geomorfoloke (klizita, odroni, urnisi i sl.) i geoloke (zemljotresi i vulkani).Antropogene delimo na incidentne i akcidentne. Incidentni udesi mogu biti u saobraaju, rudnicima i sl. Uzrok incidenata je najee tzv. ljudski faktor, dok kod akcidenata ne mora biti tako. Sklonost ka incidentima i akcidentima, kao i prema pojavama se definie nivoom hazarda (rizika). Kao poseban vid prikazivanja hazarda su mape hazarda, na kojima se prikazuju uslovnim znacima lokaliteti potencijalnih izvora hazarda i potencijalni rizici odnosno posledice u prostoru.

to se tie obima izmene sredine, on moe da bude takav da izmene ne utiu na zdravlje ljudi, da se negativno odraavaju na zdravlje ili predstavljaju opasnost po ivot ljudi. U tom smislu je veoma znaajan pojam koncentracija zagaivaa. Pod koncentracijom se podrazumeva iznos, u ovom sluaju zagaujuih materija, u elementarnoj materiji ivotne sredine (vazduhu, vodi ili zemljitu). Znaaj koncentracije pojedinih materija je veliki poto su ljudskom organizmu potrebne skoro sve poznate prirodne materije. Meutim, koliina tih materija u vodi, vazduhu ili zemljitu moe da bude povoljna ili nepovoljna po iva bia, a time i oveka, ili da teti po njihov metabolizam.

Povoljne koncentracije se odreuju odgovarajuim graninim vrednostima pre kojih i posle kojih nastupaju negativne promene u organizmu. Optimalne koncentracije su one koje se najpovoljnije odraavaju na metabolizam ivih bia. Letalne koncentracije su one koje izazivaju uginue ili smrt organizma. Letalne doze ili koncentracije koje povoljno utiu na organizam ili je organizam na njih rezistentan, tj. ne utiu na njega negativno, oznaavamo kao doputene koncentracije. Jedan od osnovnih zadataka je utvrivanje granice do koje izmene sredine, ili pojedinih njenih elemenata, ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi, drugih organizama ili ne utiu na smanjenje kvaliteta stvorenih dobara. Utvrivanje iznosa "doputenih koncentracija", je esto uslov ekonominosti proizvodnje, ali i naeg odnosa prema ivotnoj sredini. Objektivnost se postie dugotrajnim medicinskim istraivanjima o uticaju zagaivaa na ljudski ivot i reagovanjima organizma na pojedine koncentracije zagaivaa. Takoe se moe govoriti o razliitom rasprostranjenju ili disperziji zagaujuih materija i energija. Rasprostiranje zagaivaa se iskazuje kao areal zagaenosti. Sam pojam zagaiva je nedovoljno definisan. esto se pod zagaivaem podrazumeva i vrilac zagaenja i zagaujua taksonomska odrednica da je zagaiva ustvari zagaujua materija ijim unosom u sredinu dolazi do njenog zagaivanja. Prihvaen je internacionalni naziv polutant. Subjekat koji produkuje zagaujue materije se naziva izvor zagaenja ili poluter. Izvori zagaivanja su fabrike, saobraajna sredstva, poljoprivredne povrine i sl. Zagaivai ili polutanti mogu biti materijalnog ili energetskog karaktera. Zagaivae materijalnog karaktera nazivamo hemijski zagaivai, a energetskog fiziki zagaivai. Ako su u pitanju organizmi zagaujue materije (najee se radi o patogenim mikroorgaizmima ili virusima) onda govorimo o biolokim zagaivaima. Ako su samo prisutna odreena tela koja menjaju neka fizika svojstva nekog elementa (vode, vazduha ili zemljita) onda ih nazivamo mehaniki zagaivai, a njihov unos mehanikim zagaivanjem. Tako su na primer iva, sumpordioksid, sumporna kiselina i sl. hemijski zagaivai; streptokoke, brucele, igele i sl. bioloki zagaivai; buka, vibracije, zraenje i sl. su fiziki zagaivai; estice i para u vazduhu, suspendovane materije u vodi ili vrsti otpaci u zemljitu su mehaniki zagaivai. Od znaaja za definisanje odnosa u sredini je i pojam imisiona sredina koja podrazumeva sredinu u koju ulaze zagaujue materije ili energije.

7 . LOGISTIKA KAO FAKTOR ZATITE IVOTNE SREDINE

Logistika je jedan od kljunih faktora konkurentnosti, na tritima razvijenih zemalja.

Osnovni cilj logistike esto se izraava kroz poznati koncept "7P":

prava roba

na pravom mestu

u pravo vreme

u pravoj koliini

u pravom stanju

u pravom pakovanju

po pravim trokovima.

Drugim reima, logistika je usmerena ka zadovoljenju sve zahtevnijih korisnika kroz postizanje koristi od mesta, vremena i koliine. Kompleksnost procesa neophodnih za postizanje navedenih logistikih ciljeva, se moe, bar donekle, ilustrovati kroz faze realizacije robnih tokova odnosno kroz odgovarajuu funkcionalnu diferencijaciju logistike, emu treba dodati i brojnost i raznovrsnost zahteva koje postavljaju kako robni tokovi tako i korisnici.

Pri postizanju navedenih ciljeva, logistika nastoji da ostvari optimalni odnos izmeu logistike usluge i logistikih trokova, to podrazumeva korienje postojeih i razvoj novih strategija i koncepcija. Naime, u logistici se uspeno primenjuju strategije kao to su just-in-time (JIT), make-or-buy, outsourcing, insourcing, koncepcije city logistike, logistiki kontroling, supply chain management itd.

Kljuna obeleja navedenih strategija su:

integracija,

koncentracija,

kooperacija,

koordinacija i

specijalizacija.

Sa aspekta zatite ivotne sredine a s obzirom na prirodu logistikih procesa vane su sve navedene faze realizacije robnih tokova, meutim posebno treba istai reverzibilnu logistiku koja je nastala kao odgovor na pojaane ekoloke zahteve.

Reverzibilna logistika obuhvata itav reprodukcioni proces i odnosi se na tokove reciklae, otpada, povratne ambalae, praznih logistikih jedinica (paleta i kontejnera) i oteene robe. Da se u okviru logistike, zatiti okoline poklanja sve vea panja, ide u prilog i injenica da se kao osnovne performanse logistikih sistema, sem logistikih trokova, servis stepena i tehnoeksploatacionih performansi, sve ee navodi i uticaj logistikih procesa na oveka i okruenje.

Treba imati u vidu da su prostorni i vremenski procesi transformacije, karakteristini za logistiku, veoma uslovljeni ogranienim prirodnim resursima energije, vazduha i vode.

Propisi o pakovanju, transportu, problemi sa otpadom, stavljaju jasno do znanja da e otpad i zbrinjavanje otpada u budunosti biti znaajno podruje angaovanja logistike.

Sve ovo ukazuje da se u okviru logistike primeuju neke pozitivne promene sa aspekta zatite okoline. Meutim, ukoliko bi se atraktivnost i aktuelnost ove oblasti merila brojem objavljenih radova u vodeim evropskim asopisima, tada se, na alost, mora konstatovati da se radi o malo obraivanoj temi.

Sumirajui navedeno, u logistici su se, vezano za zatitu ivotne sredine, izdiferencirala dva paralelna podruja delovanja:

racionalno korienje otpadnih materijala i

racionalizacija logistikih procesa (transport,pretovar, skladitenje) sa aspekta uticaja na okruenje (korienje energetski efikasnijih vidova transporta, koncentracija robnog rada, lokacija skladita).8.PARADOKSI LOGISTIKE KAO FAKTORA OUVANJA IVOTNE SREDINE

Reverzibilna logistika je, pre svega, usmerena na postizanje ekonomskih i ekolokih koristi koje proizilaze iz boljeg korienja otpadnih materijala. Naime, rastue potrebe za odlaganjem otpada i reciklaom dovele su do otvaranja novih mogunosti na tritu. Problem prikupljanja otpada, kao poetak procesa reciklae ili odlaganja, je reen na dva naina:

Potroai sami sortiraju materijale za reciklau i odlaganje. Kako su deponije nepoeljne u blizini urbanih podruja, i uglavnom su im kapaciteti popunjeni, otpad je potrebno prevoziti na sve vee udaljenosti.

Proizvoai preuzimaju obavezu kako za dostavu novih proizvoda tako i za povraaj ambalae i ostataka. To je proces trajne reverzibilne distribucije.

U ovim poslovima logistika nesumnjivo pomae zatiti ivotne sredine ali pri tome istovremeno vri i neposredni uticaj na ivotnu sredinu. Logistika za obrnutu distribuciju ima komercijalne razloge ali postavlja se pitanje ta je sa zagaenjem, guvama u saobraaju, smanjenjem neobnovljivih resursa.

U istraivanju koje je sproveo Marfi P. u SAD, pokazalo se da logistika nije naroito zelena". Naime, istraivanjem su obuhvaeni lanovi Saveta za upravljanje logistikom, koji su trebali da izdvoje najvanija pitanja u ouvanju okoline koja su vezana za logistike operacije. Dva glavna pitanja koja su se pri tome izdvojila bila su odlaganje opasnog otpada i odlaganje vrstog otpada. Dve treine upitanih oznailo je ova pitanja kao veoma vana" i najvanija". Najmanje vana pitanja bila su problem guvi u saobraaju I iskorienje zemljita - dva elementa koja se najee oznaavaju kao pitanja od centralnog znaaja za zatitu okoline.

Kada su upitani da oznae budui uticaj zatite okoline na logistike funkcije, opet su, kao vodei, izdvojeni odlaganje otpada i pakovanje dok je za servis korisnika, kontrolu zaliha, raspored proizvodnje - kljuni logistiki elementi -navedeno da imaju zanemarljiv uticaj na okolinu.

Sve ovo je pokazalo da je reverzibilna logistika glavna ekoloka preokupacija logistike i da je put do zelene logistike jo dug. Koncept zelene logistike u sebi sadri nekoliko izrazitih kontradiktornosti. Ciljevi logistikih sistema esto su upravo suprotni ouvanju ivotne sredine.

8.1 Trokovi

Svrha logistike je da smanji trokove, ostvari utede u vremenu, povea pouzdanost i fleksibilnost. Strategije smanjenja trokova esto se direktno sukobljavaju sa zatitom ivotne sredine. U praksi to najee znai da korisnici lanca snabdevanja smanjuju trokove dok okolina preuzima na sebe velike probleme i trokove. Postoje dravni programi kojima se korisnici primoravaju da plate pune trokove infrastrukture, meutim, fokus veine ekolokih programa je na privatnim automobilima. Prema istraivanju raenom u Velikoj Britaniji, trokovi su dva puta vei od naplaenog poreza na vozila.

8.2 Vreme i fleksibilnost

Vreme je esto najvaniji rezultat logistikih operacija. Smanjenjem vremena protoka poveava se produktivnost, ali to se, u najveem broju sluajeva, ostvaruje korienjem drumskog ili vazdunog transporta. Ova dva vida transporta imaju veoma malu energetsku efikasnost, tj. troe vie energije po jedinici prevezenog tereta. Poveavanje fleksibilnosti logistike, kao i smanjenje vremena isporuke omoguavaju proizvodnim sistemima velike utede i manja ulaganja.

JIT koncept omoguava dopremu manjih koliina robe prema potrebama proizvodnje. Smanjivanje poiljaka odgovara proizvodnji ali zato se znatno poveavaju guve u saobraaju i zagadjenje. Prema istraivanjima koja su sprovedena u Japanu i Velikoj Britaniji teka teretna vozila stvaraju buku izmeu 88 i 92 dB, a laka teretna vozila izmeu 79 i 81 dB. Ako se ima u vidu da je buka koja prelazi 60 dB tetna po ljudsko zdravlje, onda nije teko zakljuiti da po ovom osnovu drumska transportna sredstva predstavljaju najveeg uzronika negativnih uticaja na ivotno okruenje.

Drumski saobraaj znaajno uestvuje u zagaenju vazduha. Od ovog vida saobraaja potie: 86% ugljenmonoksida (CO), 33% ugljovodonika (CH), 42% azotnih oksida (NOx). Osim toga, benzinski motori su glavni izvori zagaenja olovom, a dizel motori emituju izuzetno velike koliine ai i dima. Sem toga, razliiti vidovi transporta imaju razliitu potronju energije, za obavljanje istog transportnog rada. Najvei potroa je drumski transport na koji otpada 82% ukupne potronje energije u saobraaju, zatim sledi vazduni sa 13%, elezniki sa 3% i reni sa 2%. Specifina potronja energije po jedinici transportnog rada (Wh/tkm) se znaajno razlikuje za razliite vidove i tehnologije transporta.

Imajui sve ovo u vidu, kao jedan od odgovora, nemeu se kombinovani transportni lanci, gde e drumski transport, kroz obavljanje odvozno-dovoznog rada na kraim relacijama, lake odgovoriti na sve stroije zahteve zatite ivotne sredine.

8.3 Prostorni raspored (mrea)

Razvoj logistike u velikoj meri prati razvoj infrastrukturne mree. Poveani zahtevi koji se postavljaju distributivnom sistemu prouzrokovali su izgradnju distributivnih centara i terminala u blizini ili unutar urbanih sredina.Kada se tome doda i injenica da saobraajna infrastruktura (putevi, pruge, aerodromi, eleznike stanice) zauzima najvie zemljita u urbanim sredinama, dobija se ne ba zelena slika logistike. Sem toga, velika koncentracija logistikih aktivnosti u naseljenim podrujima, vri veliko zagaenje vazduha i prouzrokuje buku. Na osnovu navedenog, moe se zakljuiti da je teko pomiriti interes distributivne logistike da se priblii to blie urbanim sredinama i opti interes ouvanja resursa ivotne sredine.

8.4 Pouzdanost

Jedan od prioriteta logistike je i pouzdanost dostave robe. Cilj je robu isporuiti na vreme uz to manje loma i rastura, gde najbolje rezultate daju drumski i vazduni transport. Ova dva vida transporta su ve apostrofirana kao veliki zagaivai ivotne sredine.

8.5 Skladitenje

Razvoj logistike je znaajno doprineo brzini, pouzdanosti i fleksibilnosti isporuke. Samim tim, nestala je potreba proizvodnih sistema za skladitenjem velikih koliina robe. Razvojem JIT koncepta, mnogi proizvodni sistemi su gotovo izgubili funkciju skladitenja, koja je generisala pored velikih investicionih i znaajne trokove odravanja, ali, zalihe su delom prenete u transportni sistem. Dobar deo zaliha je zapravo u tranzitu to donosi vee guve i zagaenje a ivotna sredina i drutvo snose trokove. Ovo je potvreno empirijskim istraivanjem u Velikoj Britaniji gde je na uzorku od 87 preduzea utvreno smanjenje broja i kapaciteta skladita za 39% dok je 1/3 preduzea zabeleila povean obim kamionskog transporta.

9. MOGUI PRAVCI RAZVOJA LOGISTIKE KA OUVANJU IVOTNE SREDINE

Situacija u svetu je trenutno takva da je postizanje zelene logistike jo daleko. Izuzetak je reverzibilna distribucija koja je otvorila nove trine mogunosti vezane za odlaganje otpada i recikliranje. I to je svakako, znaajan korak ali, jo uvek samo sekundarni doprinos logistike zatiti ivotne sredine, dok je direktni uticaj i dalje po strani. Marginalizacija neposrednog uticaja logistike na ivotnu sredinu u velikoj meri je posledica esto teko vidljivih posledica za razliku od nekih drugih vrsta industrije.

Kako su zagaivai ivotne sredine pod sve veim pritiskom javnosti, ne postavlja se pitanje da li e logistika morati da pokae svoje zelenije lice, ve samo kada i kako. U tom smislu, preduzeima ije poslovanje znaajno zavisi od realizacije logistikih procesa ili logistikim preduzeima, generalno su na raspolaganju sledei pristupi:Top-down pristup - inicijativa dolazi od vlade putem zakonskih regulativa.

Bottom-up pristup - interes za okolinu dolazi od same industrije.

Kombinacija prethodna dva - obino putem certifikata.

Prvi nain podrazumeva primenu zakonskih represija i samim tim je veoma nepopularan. Dravni propisi i intervencije sve direktnije pogaaju zagaivae ivotne sredine. U tom smislu, neophodno je uraditi cost-benifit analizu ukljuujui i trokove otklanjanja tete nastale loim upravljanjem ivotnom sredinom i imati na umu, da je prevencija uvek bolja i jeftinija od korekcije.

U Evropskoj Uniji postoji rastui interes za naplatu trokova zagaivanja okoline, iako e to neminovno dovesti do poveanja cena transportnih usluga. Iako se prvi princip ini kao jedini mogui nain, pristup bottom-up ima svojih prednosti. Ovaj pristup reavanja ekolokih problema, je veoma popularan kod proizvoaa kada se poslovni interesi poklapaju sa interesima zatita ivotne sredine. Naime, mnoga preduzea su, zbog velikog publiciteta koji se daje ekologiji, u tome videla svoju poslovnu ansu.

Prema istraivanjima u SAD-u 75% korisnika tvrdi da pri izboru proizvoaa vodi rauna o ekolokoj reputaciji, a ak 80% je spremno da plati vie za zelene proizvode. Trei, i moda najbolji pristup, je kompromis prethodna dva. Praksa uvoenja standarda i dobijanja certifikata pokazala se kao veoma dobra. Ako preduzee ispuni odreene standarde u ouvanju standarda ivotne sredine, zauzvrat dobija dokaz o tome - certifikat, koji posle koristi u marketinkim aktivnostima. Kao podsticaj ovom pristupu, drava moe traiti da preduzea sa kojima sarauje imaju certifikovan sistem kvaliteta zatite ivotne sredine. To moe imati veliki inicijalni uticaj ako se ima u vidu da je drava esto najvei kupac robe i usluga.

10. ZAKLJUAK

Zatita ivotne sredine je jedna od najznaajnijih i najeih tema dananjeg savremenog drutva. U taj kontekst treba staviti i napore koji se preduzimaju u cilju trajne integracije logistikih aktivnosti u koncept ouvanja ivotne sredine. Ovo je utoliko vanije ukoliko se ima u vidu da je transport, kao sastavni deo logistike, znaajan izvor zagaenja ivotne okoline kako u pogledu emisije izduvnih gasova tako i u pogledu buke.

U ovom radu pokuao sam da sublimiram modele i trendove u svetu u oblasti razvoja logistike kao prijatelja ivotne sredine i nadao se da e i kod nas u blioj budunosti ova tematika zavredeti panju koju nesumnjivo zasluuje. Princip kombinacije propisa i stimulisanja logistike da postane ekoloki pristupanija verovatno je i najbolji put ka zelenoj logistici koja je za sada u svetu samo lepa neostvarena elja.

8. LITERATURA

dr Neboja V. Kolari,:Menadment u saobraaju

Zeevi, S., Kilibarda, M.:Tendencije razvoja kombinovanog transportaObrada seminarskog, Enis FakiGaji, V.: Logistika preduzeaPredavanja prof. Dragan kobalj

PAGE