Završni Rad Menadžment zaštite životne sredine

7/22/2019 Zavrni Rad Menadment zatite ivotne sredine

1/49

UVOD

Glavne karike u sprovoenju planova i ostvarivanju ciljeva ekolokog razvoja u optini Kladovosu lokalni ekoloki akcioni plan LEAP i optinski plan upravljanja otpadom za optinuKladovo. U ovim studijama su predoeni glavni pro!lemi i ciljevi u razvoju ekologije na

podruju optine Kladovo" ali i naini reavanja ti# pro!lema i predlog za implementaciju ciljevau svakodnevni $ivot stanovnika na teritoriji Kladova.

Kroz ovaj rad !azira%u se na glavne uzronike ekoloki# pro!lema" kao i na najve%e zagaivae$ivotne sredine u naoj optini" koriste%i podatke iz ovi# dveju studija" ali i podatke &avni#

preduze%a sa teritorije Kladova.

Planiranje u $ivotnoj sredini je proces sastavljen od mnogo koraka koji ga usmeravaju" ime seo!ez!euje da sve va$ne komponente plana !udu o!u#va%ene.

Lokalni ekoloki akcioni plan 'LEAP( je uesniki proces regionalne ili lokalne zajednice kojivodi ka odreenim merama i investicijama u $ivotnoj sredini.LEAP podrazumeva identi)ikaciju pro!lema u $ivotnoj sredini" odreivanje prioriteta i iz!ornajprikladniji# mera za reavanje prioritetni# pro!lema u $ivotnoj sredini.

LEAP u isto vreme predstavlja i strateko programski dokument i akcioni plan. *amo ime Lokalni ekoloki akcioni plan ili program govori da glavni naglasak tre!a staviti na akciju ikonkretne programe+ *a druge strane" vizija zajednice i pro!lemi koji su identi)ikovani" ali nisuutvreni kao prioritet" kao i mogu%nost revizije plana daju LEAP,a strateko, programskikarakter.

LEAP,ove tre!a da ostvaruju ljudi koji $ive u datoj o!lasti. *amo lokalno stanovnitvo mo$e dakreira LEAP na nain koji zaista ispunjava lokalne potre!e. LEAP nudi mnogo naina za ue%ejavnosti i saradnju izmeu lokalne administracije" struni# slu$!i i graana. Konaan cilj jeukljuivanje javnosti kako !i LEAP zaista !io s#va%en kao svojina ve%ine stanovnitva. LEAPnudi istinski uesniki 'participatorni( nain tretiranja lokalni# pro!lema u $ivotnoj sredini. -dstvaranja vizije zajednice" kroz iz!or prioriteta i kreiranja akcije" do implementacije iza!rani#

projekata" javnost ima priliku da utie na svoju !udu%nost.

dealna struktura LEAP,a mora !iti prilagoena uslovima $ivota+ u okviru jedne dr$ave" regionaili optine. Lokalne zajednice se suoavaju sa razliitim pro!lemima" poseduju razliite resurse i

priznaju razliite vrednosti. ako ne postoje apsolutna pravila o razvoju i implementaciji lokalnog

ekolokog akcionog plana" ve%ina LEAP,a sadr$i slede%e osnovne korake+

/. -rganizacija procesa" njegovo de)inisanje sa zainteresovanim stranama i dogovor oko pravilarada

0. denti)ikacija osnovni# uesnika u procesu izrade LEAP,a1. 2ormiranje radni# tela3. 4e)inisanje postoje%i# pro!lema u $ivotnoj sredini i nji#ovi# uzroka5. zrada vizije zajednice6. denti)ikacija prioritetni# ciljeva u $ivotnoj sredini zasnovana na transparentnim

kriterijumima i analizama7. 4e)inisanje aktivnosti i akcija za dostizanje utvreni# prioritetni# ciljeva" ukljuuju%i

sredstva potre!na za nji#ovu realizaciju8. Pisanje LEAP,a ukljuuju%i Plan za implementaciju i monitoring

1


2/49

9. mplementacija LEAP,a/:. ;adgledanje implementacije i rezultata LEAP,a

U ve%ini sluajeva" priprema LEAP,a kao dokumenta traje od /0 do /8 meseci.Poto je pri#va%en od strane javnosti i usvojen od strane optine" LEAP dokument predstavlja

osnovu za implementaciju i monitoring.

Proces implementacije LEAP,a !i tre!alo da ima ogranien rok" naje%e oko 3 godine" nakonega tre!a izvriti reviziju i a$uriranje dokumenta.

akcije ukljuene u LEAP tre!a da !udu kom!inacija novi# i ve% postoje%i# ideja. ?e aktivnostitre!a da implementiraju razliite grupe i sektori" a ne samo lokalne vlasti.


3/49


4/49

I. OPTINA KLADOVO - GEOGRAFSKI, EKONOMSKI IEKOLOKI POLOAJ OPTINE KLADOVO

-ptina Kladovo se nalazi na krajnjem severoistoku *r!ije" zauzima 609km

0

i prema poslednjempopisu " raenom u periodu od /5.:9. do 1/./:.0://. godine ima u svom sastavu 01 naselja" a0:.615 stanovnika.-ptina Kladovo je zadnja taka na istoku prema Dugarskoj i =umuniji" a granii se i saoptinama ;egotin i ajdanpek. -va optina pripada Dorskom okrugu i deo je ?imoke Krajine.

*voj naziv Kladovo je do!ilo po velikom !roju izvora pitke vode kladenaca" koji su seprostirali du$ gotovo svi# !rdsko,planinski# zaselaka" a !ilo i# je i u nizinskim predelima"naroito na podruju Kljuki# terasa.

-ptina Kladovo je najmanja optina ne samo u Dorskom okrugu ve% i u celoj ?imokoj krajini.

Kljuem se naziva deo podruja u slivu 4unava" tj. Felikog 4unavskog meandra" a Kladovupripada i deo Berdapske Klisure" u potesu Pecka !ara, 4avidovac" kao i ;egotinske Krajine" udelu od *latinske =eke do ilutinovca.Kao to smo rekli" Kladovo se sastoji od 01 naselja" od koji je jedno gradsko Kladovo" i 00

prigradska" podeljena u dve regije + Gornji i 4onji Klju. /

Slika br.1Turistika mapa Kladova1

U ta!eli" koja se nalazi na strani !r.3" prikazan je !roj stanovnika po naseljima u optiniKladovo" prema podacima do!ijenim od =epu!likog zavoda za statistiku" u decem!ru 0:/0.godine" nakon o!javljivanja zvanini# rezultata popisa stanovnitva na teritoriji optineKladovo.0

1http:/tookladovo.r/turistika mapa optine Kladovo

4


5/49

eutim" ovo nije de)initivan !roj stanovnika" jer se 6.:19 stanovnika nalazi na privremenomradu van granica *r!ija" u gotovo itavoj Evropi" tako da je realan !roj stnovnika mnogo ve%i.

eutim najva$nija geogra)ska karakteristika optine Kladovo" je reka 4unav" koja zauzima 9/km" zatim terasasti delovi Kljua" pogodni za !avljnje svim granama poljoprivredne proizvodnje"

ali" ipak najpoznatiji po proizvodnji $itarica" vo%a" pose!no gro$a i kvalitetni# auto#toni# vina"od koji# se izdvajaju vinarija 4uaC" privatizovani deo nekadanjeg P?K KljuC sa svojim!elim vinom 4ua 4unavaC i crnim 4ua DalkanaC" koji su viestruko nagraivani na velikimpoljoprivrednim sajmovima i mani)estacijama koje imaju proizvodno,turistiki znaaj.

Red.

Br.NASELJE

Ukupan broj

stanovnika

1. Brza Palanka 8552. Vajua 4223. Velesni!a 2154. Velika Vrbi!a 8365. Velika "a#eni!a 552

6. $rabovi!a !". %avidova! 5258. "ladovo 8"13". "ladu&ni!a 631

1!. "orbovo 3511. "ostol "512. "upuzi&te 23"13. Ljubi'eva! 3614. (ala Vrbi!a 6!15. (anastiri!a 1416. (ilutinova! 1421. Novi Sip 66

18. Petrovo Selo 8!1". Podvr&ka 1!!32!. Reka 18"21. Re'i!a 2322. Rtkovo 82823. )ekija 8!4

U"UPAN BR*J S)AN*VN+"A, -/0

)abela br.1#ro$ stanovnika u %ptini Kladovo prema re&ultatima popisa i& 2!11. 'od.2

Drdsko terenski predeli" pose!no su pogodni za !avljenje stoarstvom" i to je do skora !io jedanod najprepoznatljiviji# privredni# resursa ovog dela Dorskog okruga. *vakako" jedan odnajlepi# i najznaajniji# prirodni# i privredni# resursa je nacionalni park BerdapC" koji uprkos

jakim zagaenjima i dalje opstaje kao glavni turistiki resurs prilagoen za sportski turizam" lov"ri!olov" ali" i prikupljanje i o!radu lekovitog !ilja" i kao !itan segment u pelarskoj proizvodnji"

!a z!og velikog !roja kvalitetnog livadskog !ilja i cvetni# vrsta.

Klima je kontinentalna" u toku godine na teritoriji optine Kladovo !ude veliki !roj sunani#dana " leta su $arka" sa malim !rojem padavina" a zime su #ladne sa snegom koji poinje odnovem!ra. Fetrovi su uo!iajena pojava" naroito Koava" koja donosi o!ilne i iznenadne

padavine.

2

Ta(ela (r.1 #ro$ stanovnika u %ptini Kladovo) *epu(liki &avod &a statistiku) de+em(ar 2!12) sveska (r.1),,-emo'raski poda+i stanovnitva Timoke Kra$ine,,

5


6/49

Geogra)ski polo$aj optine Kladovo je idealan za razvoj poljoprivredne proizvodnje" ali iekonomski i ekoloki razvoj" no" da !i se do toga dolo potre!no je implementirati strategijurazvoja" primeniti LEAP i strategiju upravljanja otpadom.@to se ekonomske situacije u optini Kladovo tie ona nije loa" ali !i mogla !iti i po!oljana.

Fe%i privredni su!jekti" po !roju zaposleni# su u industriji+ E Berdap '775(" Drodogradilite'083(" u poljoprivredi+ HH Drza Palanka '1/(" HH Kladovo '0:(" u trgovini+ iro '/75("?ekijanka '/0:(" ?e#nodunav '08(" kao i nekoliko manji# preduze%a koja se !ave izradom iugradnjom ventilacioni#" klima ureaja i ras#ladni# sistema a zapoljavaju do 5: ljudi. Drojzaposleni# u privredi je 0.808 a van privrede /./53.

-snovni ekonomski i socijalni pro!lem optine je rastu%a nezaposlenost" sa ukupnim !rojem0801 nezaposleni#. Flasnika struktura //8 preduze%a u optini je+ 99 privatna" /5 drutvenaI 3

javna i 3:9 samostalni# privatni# radnji. U tri komunalna preduze%a &P Kladovo" &P &edinstvo i&P Komunalac ima ukupno /83 zaposleni#.

ndustrijske kapacitete u optini Kladovo predstavljaju #idroelektrana JBerdap proizvodnja idistri!ucija elektrine energije" drutvo za opremanje plovni# o!jekata J=#ein,4onau ard'meovito #olandsko,rumunsko,srpsko( !rodogradnja" J2ontegas isporuka gasa plina zagrejanje i prevoz" JAlmag metalopreraivaka industrija" J


7/49

Slika br.- a$ve0i privredni su($ekti optine Kladovo3

eutim" ekoloka situacija" kao i ekoloka svest graana nisu na visokom nivou" i potre!no jejo puno rada da !i se zagaenje najve%eg prirodnog resursa, reke 4unav smanjilo" a time !i seneosporno umanjilo i zagaenje vazdu#a" kao i zagaenje jednog od najve%i# prirodni# !laga uovom delu =epu!like *r!ije nacionalnog parka BerdapC.

- tome %e vie rei u narednom delu ovog rada" posve%enom goru%im ekolokim pro!lemima nateritoriji optine Kladovo.

3http:/tookladovo.rs/slike na$ve0ih privrednih su($ekata optine Kladovo

7

E BE=4AP / KLA4-F- 4- H4=AFL&A KLA4-F-

=#ein , 4onau ardC a.d. Kladovo 4.-.-.?ekijanka ?ekija


8/49

1.1. Najvei e!"!#i $%!&"e'i ( !$#)i*i K"a+!v!-ptina Kladovo suoava se sa nizom ekoloki# pro!lema" koji usporavaju planirani razvoj uovoj o!lasti" i ine da Kladovo !ude u loijoj ekolokoj situaciji od ostali# optina Dorskogokruga" kome pripada.

?o se deava jer do skora predstavnici dr$avne uprave i lokalne samouprave nisu doneli Lokalniekonomski akcioni plan za uspostavljanje i reavanje ovi# pro!lema koji !i olakao)unkcionisanje ekoloke zajednice u samoj optini.

;ajve%i ekoloki pro!lemi sa kojima se Kladovo suoava su +

- Hagaenje vazdu#aI- Pro!lemi vodosna!devanjaI- Hagaenje povrinski# i podzemni# vodaI- Hagaenje i degradacija zemljitaI- Ugro$enost !iodiverzitetaI- Hagaenje 4unavaI- ;iska ekoloka svestI- ;edostatak in)ormacija o nivou radioaktivnosti.

Pose!an pro!lem predstavlja o!last upravljanja otpadom i odlaganje istog" s o!zirom na veomamali !roj odgovaraju%i# deponija" na pro!lem sa nedostatkom odgovaraju%i# kompanija koje se

!ave prikupljanjem i uklanjanjem otpada" na pro!leme koji se odnose na nedostatak adekvtani#vozila za prenos i transport otpada" to spada uglavnom u deltanost javnog komunalnog

preduze%a J Komunalac u Kladovu" ali koje nema postavljenu odgovaraju%u strategiju za

reavanje ovog izuzetno velikog pro!lema.

1.. aa/e*je va0+(a

zvori zagaenja vazdu#a u optini Kladovo su raznovrsni" a najvie pro!lema $ivotnoj sredinistvaraju preduze%a koja se !ave izradom neonski# i svetle%i# reklama, JAlmag" PF< stolarije icevi" kao to je #olandska kompanija JP* Piping" zatim mala i srednja preduze%a koja se !ave

proizvodnjom i ugradnjom ras#ladni# sistema i klima ureaja" a veliki zagaivai su!rodogradilite J=#ein,4onau ard i najve%i zagaiva E JBerdap .

Feliko zagaenje stvara sao!ra%aj" jer tranzitne sao!ra%ajnice prolaze kroz grad" dok su naselja uprio!alju 4unava izlo$ena dvostrukom zagaenju koje dolazi iz Pra#ova" od Jndustrije#emijski# proizvoda" i ugro$ava naselja+ Drza Palanka" Gra!ovica" Felesnica" Fajuga"ilutinovac" Lju!ievac i =tkovo" dok su naselja Gornjeg Kljua+ Kladunica" 4avidovac" ;ovi*ip i ?ekija ugro$ena podjednako od strane E JBerdap i industrijske zone grada ?urnu*everin iz susedne=umunije. ;a teritoriji optine Kladovo postoje tri kotlarnice+


9/49

dimnjake na kojima ne postoje ureaji za prei%avanje otpadni# gasova. erenja emisije isastava otpadni# gasova na dimnjacima toplana se ne vre. onitoring kvaliteta vazdu#a uKladovu o!avljan je do /999. godine.

erenja su pokazivala povremene koncetracije sumpordiosida iznad dozvoljeni# vrednosti u

vreme grejne sezone. U tim periodima koncentracije ai su esto iznad dozvoljeni# vrednosti.Koliine talo$ni# materija su /996. na tri merna mesta prekoraivale granina vrednost" a /997. i/998. godine na dva merna mesta. =ezultati ispitivanja ukazuju na smanjenje koliina sa

pove%anjem rastojanja od rumunske granice" to potvruje pretpostavku da industrijski komplekssa rumunske strane ima uticaja na koncentracije zagauju%i# materija" pose!no u 4onjemKljuu.

1.2. P%!&"e'i v!+!3*a&+eva*ja

Pored osnovni# $ivotni# potre!a" industrijski i ur!ani razvoj okruga za#tevao je o!ez!eenjeveliki# koliina vode. =azvoj sistema vodosna!devanja pratio je industrijski i ur!ani razvoj.4oma%instva Kladova i okolni# sela" kao i industrija" sna!devaju se vodom iz slede%i# izvora +zvorite Js po !unaru i pet du!oki# !ueni#

!unara 'arterski( iji je ukupan kapacitet 6: l>s.

Pose!ni sistemi za vodosna!devanje 8 seoski# naselja kojima upravlja optinsko javnopreduze%e" pojedinani sistemi za vodosna!devanje 3 sela kojima upravljaju seoske mesnezajednice.

U Kladovu &P &edinstvoC upravlja jedinstvenim vodosistemom grada i sa jo 8 pose!ni# seoski#

vodosistema" dok 3 seoska naselja 'od ukupno 00( ima sopstvene sisteme vodosna!devanja i nisuu nadle$nosti &P &edinstvoC 'Kupuzite , /39 doma%instava" anastirica 91 doma%instva"Petrovo *elo 56 doma%instava i =eica 06 doma%instava(.

*na!devanje pitkom vodom grada Kladova i okolni# naselja 'Kostol i Kladunica( usmereno jeka izvoritu s po !unaru ipet du!oki# !ueni# !unara 'arterski( iji je ukupan kapacitet 6: l>s a koji uglavnom nisu ueksploataciji z!og zastarelosti i pove%anog sadr$aja )luorida. zdanost izvorita s. 4u$ina vodovodne mre$e optine Kladovo je 03: km. -dtoga je oko 7:N cement,az!estne cevi" 05N PF< cevi i 5N liveno,gvozdene cevi.Kontrolu kvaliteta vode vri Havod za zatitu zdravlja ?imokC iz Hajeara.

Uzorci za kontrolu se uzimaju dva puta meseno na etiri merna mesta. Procenat testova koji sa

aspekta !akterioloke ispravnosti vode za pi%e ne zadovoljavaju propisane uslove je 9N , /6Nna svim vodosistemima optine Kladovo na godinjem nivou. emijska neispravnost ispitivani#

9


10/49

uzoraka vode u navedenom periodu uglavnom se odnosila na povieno prisustvo )luorida u vodido 0 mg>l 'maksimalno dozvoljene vrednosti /.0 mg>l(.

Kao glavni pro!lemi vodosna!devanja optine Kladovo istiu se+

, starost postoje%i# !unara", starost distri!utivnog sistema", dotrajalost vodovodne mre$e u Kladovu i okolnim naseljima", nepostojanje ire sanitarne zone na svim izvoritima", nedostatak cisterni za pija%u vodu", nedostatak me#anizacije i opreme za normalno )unkcionisanje sistema", nepostojanje sistema te#nike vode i nenamensko kori%enje vode za pi%e to dovodi do

nedostatka vode" naroito u letnjim mesecima.

1.4. aa/e*je $!v%#i*3i i $!+0e'*i v!+a

U optini Kladovo najve%i pro!lem predstavljaju komunalne otpadne vode koje ine 9:Nukupni# koliina otpadni# voda. -d industrijski# zagaiva%a najve%i uticaj ima !rodogradilite ukome se povremeno nakon pranja tankera sa na)tom otpadna voda isputa direktno u 4unav !ez

pret#odnog tretmana.

;ajve%i zagaivai su +

, D!'ai*3)va 'organske materije("

, I*+(3)%ija5 '!rodogradilite" )a!rika vijaka Gradac...(

, P!"j!$%iv%e+a'pesticidi i vetaka u!riva...(

Kanalizacioni sistem naselja Kladovo sastoji se od )ekalne i atmos)erske kanalizacije.Pokrivenost gradskog podruja kanalizacionom mre$om iznosi oko 8:N" dok je preostali# 0:Nreeno septikim jamama.

Postrojenje za prei%avanje otpadni# voda projektovano je 8:,ti# godina kada je i poelarealizacija glavni# o!jekata.

Postrojenje je u zavrnoj )azi opremanja ali jo nije puteno u rad. ?renutno se )ekalnakanalizacija naselja preko #avarijskog ispusta u nedovrenom postrojenju direktno uputa u4unav.

U Drzoj Palanci postoji kanalizaciona mre$a kojom se otpadne vode gravitaciono dovode do)ekalne crpne stanice odakle se prepumpavaju do ureaja za prei%avanje. Preko prelivaistalo$ene vode se uputaju u Gro!ljanski potok koji se uliva u 4unav.

Fe%i deo industrijski# otpadni# voda" pose!no iz rudarstva" metalurgije i #emijske industrijemogu%e je prei%avati na ekonomian nain to !i omogu%ilo+ iskori%enje !akra" plemeniti# i

retki# metala iz rudni# le$ita i odlo$enog opasnog otpada" po!oljanje ekonomskog polo$ajarudarstva i metalurgije" pove%anje zaposlenosti" zatitu povrinski# i podzemni# voda" smanjenje

10


11/49

potronje vode iz izvora i jezera" zatitu zemljita i proizvodnju zdravstveno ispravni# $ivotni#namirnica" po!oljanje zdravstvenog stanja stanovnitva"prema analizama" koje je izvrio HHHH?imok" kvalitet otpadni# voda &KP u Kladovu ne naruava !itno kvalitet vode" jer je koliinavode mala u odnosu na recipijenta reku 4unav" meutim , nedovoljno e)ikasan sistem za

prei%avanje komunalni# otpadni# voda ili nji#ovo nepostojanje" dovodi do zagaenja

povrinski# i podzemni# voda u svim naseljima optine Kladovo.

Posledica pret#odnog je ugro$avanje ekosistema u vodotokovima i nedostatak kvalitetne"zdravstveno i #igijenski ispravne vode za zadovoljenje potre!a stanovnitva. -vako loesanitarno,#igijenske prilike" u optini Kladovo prouzrokuju pojavu crevni# zarazni# !olesti"

pose!no u letnjem periodu" kada je nivo reka i izvora z!og sue nizak.

1.6. aa/e*je i +e%a+a7ija 0e'"ji#)a

U optini Kladovo je izra$ena erozija zemljita koja predstavlja pro!lem ne samo u !rdovitomdelu optine" ve% i na ravniarskim delovima Kljua gde su este pojave klizanja terena. Dujinaerozija odnosi velike koliine plodnog zemljita" smanjuje se njegova plodnost i ugro$avajuvodotokovi i sao!ra%ajnice.

ako poljoprivredne povrine izgledaju dovoljne za zadovoljenje potre!a za #ranom sopstvenogpodruja" to nije sluaj jer+

, kvalitet zemljita je veoma sla! z!og vrlo plitkog pedolokog sloja na krenjakim i andenzitskim stenama"

, este su sue", nekvalitetna je o!rada zemljita jer se poljoprivredom uglavnom !ave $ene", neodgovaraju%a je primena agrote#niki# mera z!og niskog o!razovanja poljoprivrednika.

=azuen relje)" veoma raspadnuta i neotporna geoloka podloga" plitak i rastresit pedolokipokriva" nepovoljan raspored padavina i este olujne kie pra%ene iznenadnim pljuskovima"nepravilna o!rada zemljita" lo iz!or poljoprivredni# kultura" )orsiranje useva koji se okopavajuna nagnutim terenima i krenje uma doveli su do erozije zemljita u mnogim delovima ovogokruga.

Erozijom se odnose velike koliine najplodnijeg zemljita" smanjuje njegova produktivnasposo!nost" a pogoravaju postepeno i klimatske prilike i ugro$ava $ivotna sredina. Erodiranimmaterijalom sa vii# pozicija" koji transportuju !ujice i vodotokovi" zatrpavaju se plodnazemljita u dolinama" a naroito je veliki pro!lem na teritoriji Drze Palanke" izmeu 4avidovca iKladova" na potesima izmeu Petrovog *ela" Podvrke" ?ekije i ni$i# terasa u Kljuu.

Kladovo ima 35" 76N zemljita i !ilo !i idealno da postoje odgovraju%i uslovi za !avljenjepoljoprivrednom proizvodnjom" tj.da erozija ne stvara pro!leme na najplodnijem delu Kljuki#ravnica.

Finogradarstvo u regiji 4onjeg Kljua" od Kostola do =tkova nije ugro$eno" jer su vlasnici

poljoprivredni# gazdinstava donekle sami uredili sisteme za navodnjvanje i rade na konstantnom

11


12/49

po!oljanju kvaliteta zemljita" ali je zato ugro$ena primarna poljoprivredna proizvodnja " jer suoranice na erozivnom tlu.

1.8. U%!9e*!3) &i!+ive%0i)e)a

;ajznaajniji centar )lore i )aune optine Kladovo je ;acionalni park J Berdap.;a svom putu kroz Evropu" dugom od vie od 08:: km" ulaskom u ;acionalni park Berdap"4unav protie kroz najinteresntnije i najatraktivnije geogra)ske" geoloke i kulturno istorijske

predele.

;acionalni park BerdapC o!u#vata delove teritorija optina Golu!ac" ajdanpek i Kladovo gdezauzima povrinu od 61.6:8"35 #a" a sa zatitnom zonom /576 km0. Prostire se na desnoj o!ali4unava u du$ini od oko /:: km od koje se uzdi$e umoviti !rdsko,planinski pojas" irine 0 do 8km.

;jega ine tri klisure 'Golu!aka" Gospoin vir i *ipska(" dva kanjona 'Feliki i lai kazan( i trikotline 'Ljupkovska" 4onjomilanovaka i -ravska(.

U okviru Parka odreene su tri zone sa razliitim re$imom zatite o!jekata prirode" spomenikakulture" )aune i vegetacije reliktni# vrsta i to+

, stepen zatite , strogu zatitu pose!ni# prirodni# i kulturni# vrednosti ' povrina 0663"05 #aili 3.0: N(I

, stepen zatite , zatitu oko zona zatite stepena" zatitu pose!no vredni# delova prirode'karakteristine ekosisteme" pejza$e i druge vrednosti( i prirodni# prostora oko nepokretni#kulturni# do!araI

, stepen zatite , zatitu delova podruja izvan zona zatite i stepena sa aktivnostimaturizma" sporta i rekreacije" umarstva i poljoprivrede sa stoarstvom" nezagauju%eindustrije" male privrede" izuzetno i eksploatacije mineralni# sirovina" vodoprivrede"energetike" sao!ra%aja" razvoja i ureivanja naselja" zaseoka i prostora speci)ini# namena 4.

;acionalni park Berdap karakterie+

, velika umovitost 'oko 65N( , najpoznatija endemoreliktna zajednica uma meovitog tipa prirodni ar!oretumCI

, !ogatstvo i raznovrsnost )lore , vie od //:: !iljni# vrsta sa mnotvom retki# vrsta kao tosu+ meja leska" Pani%ev maklen" kavkaska lipa" koprivi%" veprina" zelenika" tisa" jeremiak"zlatna paprat i drI

, !ogatstvo i raznovrsnost )aune sa vrstama kao to su+ medved" ris" vuk" akal" rakunopas"srna" jelen" divlja svinja" divokoza" najraznovrnija )auna ptica movarnica i gra!ljivica idruge vrsteI

, raznovrsnost povrinski# i podzemni# o!lika relje)a sa Berdapskom klisurom kaonajatraktivnijem i naj$ivopisnijem delu Berdapa" koja je podeljena na Gornju i 4onjuklisuru. Gornju klisuru ine dve manje klisure+ Golu!aka klisura i Gospoin Fir" a 4onjuklisuru Feliki i ali kazan.

4*adakovi0 . 2!!2: .. a+ionalni park erdap) -on$i 7ilanova+

12


13/49

, Kulturno,istorijski spomenici rimskog" srednjevekovnog i turskog perioda Golu!akatvrava" Lepenski vir" ?rajanova ta!la" 4iana na Karatau" nepokretna kulturna do!ra odizuzetnog znaaja.

;ajve%a vrednost nacionalnog parka je Berdapska klisura koja je nastalakada je 4unav presekao

krenjake gre!ene Berdapa" inae to je najdu$a i najlepa rena klisura u Evropi.

Ako !i rangirali prirodne vrednosti Berdapa" meu prvim !i !ile reliktne" meovite" istorijskinajstarije ume na krenjakim terenima. Fie od trideset reliktni# umski# tipova" koji# imasamo u jugoistonoj Evropi" ali su u Berdapu najizra$eniji i najrasprostranjeniji endemoreliktikoji ine jedinstvenu pojavu i zato je to jedna od njegovi# najve%i# prirodni# vrednosti.

;ajinteresantnija grupa !iljaka koje nalazimo u Berdapu su tercijalni relikti. Frste koje supre$ivele ledeno do!a i ostale do dananji# dana. ;ajinteresntanije vrste su+ meja leska" pitomiora#" mezijska !ukva" klokoika" Pani%ev maklen" jorgovan" koprivi%" zelenika" maslinica"dvojeziac" tisa" erdapska lala 'striktni endemit(" karpatsko devesinje" karpatski ukavac"

erdapski zvoni%" lepezolisni ljuti%" i mnoge druge5.

Pre izgradnje #idroenergetski# sistema u o!lasti Berdapa" deo 4unava kroz nau zemlju" se naosnovu geogra)ske i ekoloke rasprostranjenosti ri!a" mogao podeliti u dva sektora+

, od Datine do *ipa u Berdapu" ija se i#ti)auna sastojala od vrsta koje stalno naseljavaju4unav i polumigratorni# vrsta 'jegulja(" kao i katadromni# i andromni# migranata 'moruna"

jesetra" pastruga" isl.(+, od *ipa do u%a ?imoka u 4unav" u kome se pored navedeni# vrsta susre%u i crnomorska i

dunavska #aringa" koje pripadaju porodici #aringa. Ha ovo podruje !ila je karakteristina icrnka" ri!a koja je posle melioracije ;egotinskog !lata retka.

zgradnjom #idroenergetskog sistema Berdap i pregraivanjem 4unava kod *ipa i Kusjaka"i#tio)auna ovog dela 4unava do$ivljava znaajne promene" pre svega z!og nemogu%nosticrnomorski# migratorni# vrsta 'jesetraste ri!e i #aringe( da dopru do svoji# plodita u o!lastiBerdapa i uzvodnije.

-ve vrste se danas javljaju samo na delu 4unava" dugom oko /7"3 km" nizvodno od !rane EJBerdap do u%a ?imoka. #tio)auna 4unava u o!lasti Berdapa je izmenjena. ;edostajuvrste+ moruna" jesetra" pastrmka" som" pastruga" #aringe" a zastupljene su nove" azijske vrste ri!a.

Berdapska Klisura je predstavljala izvor prirodnog !ogatstva optine Kladovo" ali su pro!lemipoput nedozvoljenog lova i ri!olova" nelegalne see uma" a pose!no istre!ljenja mnogi# !iljni#i $ivotinjski# vrsta izgradnjom )a!rika" a pose!no #idreoenergetskog sistema J Berdap /" tosam vie puta pomenuo" danas to prirodno !lago polako iezava" dok su napred pomenutikulturno,istorijski spomenici" koji se nalaze na teritoriji optine Kladovo i nacionalnog parka uizuzetno loem stanju" pose!no tvrava J 2etislam" ostaci legendarnog J?rajanovog mosta" iar#eoloko nalazite J4iana" koje nije !ilo samo izvor ar#eolokog !laga" ve% i !ogato nalazite)osilni# ostataka !iljaka i $ivotinja" ali" sa izgradnjom JBerdapa dolo je do podizanja nivoareke 4unav" plavljenja naselja u prio!alju i gu!itka znaajnog dela ovog prirodnog i kulturno,istorijskog !laga.

1.:. aa/e*je D(*ava5*adakovi0 . 2!!2: .. a+ionalni park erdap) -on$i 7ilanova+

13


14/49

=eni tok 4unava od izvorita u planini @varcvald u ;emakoj" do u%a u 61 #idroelektrana je radila od /970. do /976.g. -vaj re$im podrazumeva da se za

proticaje 4unava manje od 715: m1

>s na !rani odr$avaju nivoi gornje vode tako da se na u%u6oint -anu(e urve9) inal *eport 2!!1

14


15/49

;ere realizuje nivo vode na koti 68":: mnm" dok se pri ve%im proticajima na !rani odr$ava nivogornje vode 61":: mnm" a na u%u ;ere uspostavljaju prirodni re$im nivoa vode.

U re$imu 69.5>61 #idroelektrana je radila od /977. do /985.g. -vaj re$im podrazumeva da se zaproticanje 4unava manje od 975: m1>s na !rani odr$avaju nivoi gornje vode tako da se na u%u

;ere realizuje nivo vode na koti 69"5: mnm" dok se pri ve%im proticajima na !rani odr$avagornji nivo vode od 61":: mnm" a na u%u ;ere uspostavlja prirodni re$im nivoa vode.

U re$imu Q69"5 i vieR je eksploatacija poela /985.godine. -vaj re$im podrazumeva odr$avanjetakvi# nivoa gornje vode na !rani da se na u%u ;ere ostvare projektovani nivoi i precizno jede)inisan u Konvenciji iz /988. godine. 4ve #idroelektrane EP* Berdap / i 0 )unkcioniu kao

jedinstven sistem.

Projektom je predvieno da EP* Berdap 0 radi pri promenljivom nivou vode. ;ivoi vode sekontroliu tako da nivo vode kod Kladova ne prelazi kotu 30":: mnm pri proticajima ve%im od/:.::: m1>s i ne prelazi kotu 31"6 mnm pri proticajima ve%im od /615: m1>s. Uticaj uspora

EP* Berdap 0 se ose%a uzvodno sve do !rane Berdap /.

erenja na ulaznim pro)ilima pokazuju da je proseni godinji ulaz suspendovanog nanosa uBerdapsku akumulaciju oko /7 miliona tona" od ega 3/N unosi 4unav" 06N ?isa" 0/N *ava" i/0N orava. Procenjuje se da je pronos suspendovanog nanosa oko /: puta ve%i od pronosavuenog nanosa 'reda veliine oko / milion tona godinje(.

U periodu od /970 0:::. godine u prostor akumulacije Berdap / uneto je oko 39: milionatona" dok je preko !rane prelo 80 miliona tona nanosa. U akumulaciji je zadr$ano oko 19:miliona tona nanosa" od ega 87N na sektoru akumulacije nizvodno od u%a orave7.

U ovom delu akumulacije se po veliini nanosni# naslaga izdvaja potez kod 4onjeg ilanovca"dok su one uzvodno i nizvodno znatno manje. zmenjeni re$im proticaja vode u prostoruakumulacije je rezultovao !rojnim i znaajnim drugim promenama.

Promene su nastale u mor)ologiji renog korita odnosno korita akumulacije" izmenjen je re$imtransporta i sedimentacije suspendovani# materija i sedimenata. zmenjen je kiseoniki re$im"

promenjena je struktura i dinamika zajednice )itoplanktona" kao i itava serija drugi# )iziko #emijski# karakteristika i procesa" koji svi zajedno imaju presudan uticaj na kvalitet vode reke4unav" i uzvodno i nizvodno od !rane.

zvrena je gru!a procena ukupnog optere%enja nutrijentima koje dospeva prekograninimvodotocima na teritoriji *


16/49

32%

14%

45%

3% 6%

. . ! "

#$#! &'

( )*+, 1999. .

spitivanjima kvaliteta vode Berdapski# jezera tokom 8:,ti# godina ustanovljeno je da supromene kvaliteta vode uslovljene slede%im procesima+ izra$ena sedimentacija" !io#emijskarazgradnja" organske materije" smanjenje primarne produkcije" kao i procesima vezanim zasediment+ sorpcija i akumulacija toksini# materija 'teki metali i organski mikropolutanti( nanatalo$enom mulju" nji#ova razgradnja isl.

U toku /999. godine" neposredno po zavretku ;A?- !om!ardovanja izvrena su namenskaispitivanja u organizaciji meunarodne D?2 komisije sa ciljem ocene stepena zagaenja vodenogekosistema reke 4unav" a kao posledice emitovanja toksini# materija tokom !om!ardovanja.

spitivanja su vrena na pro)ilu =am. U izvetaju ove komisije konstatovano je slede%e9+

, U vodi nisu registrovana prekoraenja iznad 4K slede%i# parametara+ olova" $ive"mineralni# ulja" grupe policiklini# aromatini# ugljovodonika i poli#lorovani# !i)enila.

, U sedimentu su registrovane posledice zagaivanja na)tom i $ivom" dok se poli#lorovani!i)enili i /"0 di#loretan ne registruju.

, Analizom sedimenata utvrene su pove%ane koncentracije ugljovodonika u nji#ovompovrinskom sloju. 4etaljnom analizom pojedini# uzoraka jezgara sedimenata naeni suznaajni sadr$aji adsor!ovani# ugljovodonika" policiklini# aromatski# ugljovodonika i $ive.-vo zagaenje je o!janjeno emisijom zagauju%i# materija u ranijem periodu na celomslivu uzvodno od =ama.

Prema najnovijim ispitivanjima sprovedenim tokom 0::/. i 0::0.g. konstatovani su isti)enomeni uoeni u ranijim ispitivanjima vezani za promene kvaliteta vode kao posledica uspora

vode+, Prema ve%ini ispitivani# )iziko #emijski# parametara kvaliteta" voda u o!e akumulacijeEP* Berdap / i Berdap 0 zadovoljava kriterijume propisane za prvu i drugu klasu voda"

, Povremena odstupanja od propisanog kvaliteta !ele$e se uglavnom po parametrima kojiukazuju na organsko optere%enje i poreme%en !ilans kiseonika. -sim toga povremeno se

!ele$e pove%ane vrednosti gvo$a i suspendovani# materija"

, -d opasni# materija povremeno se !ele$e visoke koncentracije )enolni# materija i mineralni#ulja"

9zvetaj o posledicama ;A?- !om!ardovanja na stanje kvaliteta voda" sedimenata i akvatini# organizama reke

4unav" Felike orave i Lepenice" D?2 misija" /999." Deograd

16

34%

14%

38%

3%11%

. . !"

#$#! &'

( )*+, 1999..


17/49

, *adr$aj ostali# opasni# materija u vodi redovno je u dozvoljenim granicama za vode drugeklase kvaliteta 'teki metali" poli#lorovani !i)enili" policiklini aromatini ugljovodonici"radionukleidi("

, Po sadr$aju makronutrijenata o!e akumulacije imaju potencijal za intenzivnu eutro)ikaciju"

, -ptere%enje sedimenata organskim zagaenjem" tekim metalima i drugim organskimmikropolutantima ve%e je na ovom prostoru u odnosu na uzvodni sektor"

, U sedimentima se akumuliraju znaajne koliine teki# metala+ cink" kadmijum" nikl i umanjoj meri+ olovo i $iva.

, Prema kvalitativnom i kvantitativnom sastavu )itoplankstonske zajednice indeks sapro!nostina svim lokalitetima odgovara drugoj klasi voda"

, ndeks sapro!nosti zooplanktonske zajednice se takoe nalazi u drugoj klasi kvaliteta"

, indeks sapro!nosti sraunat na osnovu zajednice makroinverti!rata nalazi se u okvirima tre%eklase kvaliteta sa prisutnim indikatorima degradacije vodeni# ekosistema.

;a osnovu ovi# rezultata mo$e se zakljuiti da je neop#odno sprovoditi mere zatite Berdapski#akumulacija a preduslov za to su poznavanje procesa u akumulacijama" tano utvreni izvorizagaenja" veliine emisija i uspostavljanje korelacije izmeu emisije i imisije.

;eadekvatan odnos prema $ivotnoj sredini dovodi do+

, aa/e*ja 0e'"ji#)a prouzrokovanog neodgovaraju%im upravljanjem industrijskimotpadom" naputanjem rudnika" nainom prikupljanja i deponovanja vrstog otpada ilineodgovaraju%im kori%enjem poljoprivrednog zemljita"

, ntenziviranja procesa erozije nastajanje i intenziviranje procesa erozije kao rezultataktivnosti na sva tri sektora" komunalnom" industrijskom i agrarnom" ali najdirektniji uticajima svakako neodgovaraju%e gazdovanje umama i kori%enje o!radivog zemljita"

, Uticaja na re$im voda krenjem uma" neadekvatnim upravljanjem otpadnim vodama ururalnim i ur!anim o!lastima"

, Eutro)ikaciju kao uticaj uputanja komunalni# i industrijski# otpadni# voda" kori%enjezemljita" uzgajanje stoke i dr."

, Pogoranja kvaliteta izvorini# voda , kao kumulativni e)ekat ovekovi# aktivnosti" ali presvega uticaj komunalni# voda i industrijski# otpadni# voda u ur!anim i seoskim naseljima"

, Hagaenja vazdu#a kao posledice kori%enja zastarele te#nologije" neravnote$nogkori%enja energije i kori%enja uma.

17


18/49

1.;. Ni3a e!"!#a 3ve3)

ako je !riga o zatiti prirode oduvek postojala" do razvoja ekoloke svesti dolazi postavljenjemprvi# teorija o $ivotnoj sredini koje se vezuju za drugu polovinu SF veka. -d tada do danasizdvajamo slede%e teorije o $ivotnoj sredini+ teotija !entamista" maltuzijanstva" granice rasta

glo!alne ravnote$e" organskog rasta" preo!ra$aja meunarodnog poretka" postojanog stanja"nivoa $ivota" postindustrijskog do!a" decentralizacije drutvenog sistema" glo!alnogmatematikog modela 'konceptualnog modela( !ios)ere" ekoloke politike" teorijske postavkeekoloki# dimenzija i mnoge druge.

?eorija !entamista zasnivala se na te$nji za po!oljanjem #igijenski# uslova stanovanja uradnikim naseljima" ma#om podignuta u !lizini industrijski# pogona i rudarski# kopova.

;edostatak teorije !entamista ogledao se u pristupu o!ez!eivanja samo to e)ikasnij# uslovarada.

?eorija maltuzijanstva skrenula je pa$nju na pro!lem rasta ljudske populacije. Polazila je od

konstatacije da se ljudska populacija !r$e pove%avala 'geometrijska progresija(" od proizvodnjesredstava za $ivot 'aritimetika progresija(. ?eorija je predlagala kontrolu raanja pose!nosiromani# klasa to je izazvalo !rojne polemike prema maltizijanstvima kao krajnje ne#umanogodnosa prema ljudskoj populaciji.

?ako se kao protivte$a razvio pokret neomaltuzijanstvo tite%i prava populacije nerazvijeni# izemalja u razvoju. 4ecenije posle teorije maltuzijanstva odlikovala je pojaana instrijalizacija iur!anizacija" pogorana napretkom te#nologije i demogra)skim rastom" koji su dovelo do porasta

potronje energije" prirodni# resursa i #rane.

*avlaivanje prirode rezultiralo je zagaenjem i degradacijom $ivotne sredine.*redina SS veka

odlikuje se daljim tokom intenzivnog industrijskog razvoja velokog !roja zemalja u svetu" kao irazvoja industrijske i komunalne in)rakstrukture. ?ako je =.Karson pokrenula novi pokret zazatitu $ivotne sredine koji je predstavljao apel oveanstvu da smanji upotre!u pesticida u

poljoprivredi.

eutim" =.Karson nije uoila da glo!alni ekoloki pro!lemi na koje su ukazivale teorijesedamdeseti# i osamdeseti# godina dvadesetog veka" do$ivele kolminaciju u razvijenimzemljama sveta .?eorija granice rasta glo!alne ravnote$e zasnivala se na stanovnitu da rast

populacije nu$no vodi porastu proizvodnje i potronje to rezultira uve%anom potronjomprirodni# resursa" pove%anjem zagaenosti i degradaciji $ivotne sredine.

Prva kon)erencija Ujedinjeni# ;acija o $ivotnoj sredini odr$ana je u *to#lomu /970.godine ipredstavljala je prekretnicu u odnosu na oveanstvo prema $ivotnoj sredini. 4oneta je@to#lomska deklaracija koja je ukazala na alarmantno stanje kvaliteta $ivotne sredine i istaknutanu$nost pra%enja njenog kvaliteta" troenja resursa" posledica zagaenosti na ljudsko zdravlje"

prirodu" !iljni i $ivotinjski svet.

Peti jun" kao prvi dan odr$avanja Kon)erencije u @to#lomu" proglaen je *vetskim danom zatite$ivotne sredine . U periodu od /970.godine do devedeseti# godina SS veka pojavilo se ve%i !ojteorija i pokreta o zatiti $ivotne sredine koje nisu prele okvir teorije granice rasta i to#lomskedeklaracije.;avedimo neke teorije+ teorija organskog rasta" teorija preo!ra$aja meunarodnog

poretka" teorija postojanog stanja" teorija nivoa $ivota" teorija postindustrijskog do!a" teorija

decentralizacije drutvenog sistema.

18


19/49

*vetska komisija za $ivotnu sredinu je /987.godine prezentovala javnosti izvetaj C;aazajednika !udu%nostC zasnovan na inergeneracijskoj i intrageneracijskoj pravdi kojizadovoljava potre!e i o!ez!euje do!re uslove $ivota zemljama u razvoju.

zvetaj se zasnivao na novoj koncepciji svetske ekonomske i ekoloke politike i iji je jedan od

najznaajni# rezultata" doneta Poslovna povelja za odr$ivi razvoj koja industrijskimpreduze%ima daje upustva o osnovnim komponentama ekolokog upravljanja. Godine /990.odrzana je Kon)erencija u =io de Taneiru" na kome je po prvi put ukazano na povezanost razvojai zatite $ivotne sredine.

-vde je svakako" va$no pomenuti i akcioni program JAgenda 0/C koja daje preporuke za jaanjepreduze%a u zatiti $ivotne sredine i razvojnoj politici" te Ured!u *aveta Evropske zajednice!roj /816>91 o do!rovoljnom ue%u industrijski# preduze%a u sistemu Evropske zajednice zaekoloko upravljanje i ekoloku proveru.

;apomenimo da je u Kjotou /997. godine oko 5: zemalja potpisalo -kvirnu konvenciju

Ujedinjeni# nacija o klimatskim promenama" 'Kjoto protokol( iji je cilj spreavanje ismanjivanje emisije otrovni# gasova" pre svega ugljen,dioksida" koji se smatraju glavnimuzronicima porasta temperatura na Hemlji" odnosno stvaranja e)ekta staklene !ateC.

4o sada su protokol rati)ikovale Austrija" Delgija" 4anska" 2inska" ;emaka" Grka" rska"talija" Luksem!urg" @panija" @vedska i Ujedinjeno Kraljevstvo Felike Dritanije" *everne rske"

;orveka" alta" =umunija i *lovaka. &edan od svakako znaajni# koraka je i taj to je protokolrati)ikovao i &apan" jedan od veliki# svetski# zagaivaa .

Heleno ponaanje i odgovornost prema drutvu i ekologiji ili eco,citizens#ip kako se estonaziva" poslednji# godina postaje glo!alni trend. Uprkos svim ekonomskim pro!lemima"zagaenje $ivotne sredine i glo!alne klimatske promene ulaze u deset najva$niji# !riga

prosenog graanina nae zemlje i regiona" pokazuje istra$ivanje G)K.

Ukoliko se zapitamo gde smo mi u odnosu na ostale zemlje po pitanju odgovornosti premaokru$enju u kome $ivimo" ne iznenauje podatak da smo tek na poetku u odnosu na zemljeHapadne Evrope" u kojoj ;emaka kao lider u zelenom nainu $ivota i negovanju zeleni#vrednosti" ima preko 5:N zaista zeleni# graana 'Green,indeed(.

@to se tie zemalja &adranskog regiona ' zemlje Hapadnog Dalkana sa Al!anijom (" *lovenijava$i za najzeleniju,17N" prati je rvatska sa /9N zeleni# graana" zatim akedonija ,/6N i*r!ija na poslednjem mestu sa samo 8N.

Podaci istra$ivanja pokazuju da je najmanji !roj oni# koji smatraju da je !riga o ouvanju$ivotne sredine zapravo deo drutvene odgovornosti" mlado ur!ano stanovnitvo. Kao razlogtome tinejd$eri i adolescenti navode neo!avetenost ali i to da ekologija nije s)era nji#ovoginteresovanja.

*tarosna do! u kojoj je za!ele$en najve%i !roj aktivni# zeleni# graana je populacija izmeu 1: i59 godina starosti" dok je i dalje najmanji !roj pro,aktivni# graana" oni# koji volontiraju i irein)ormacije o znaaju podizanja svesti o recikla$i" odr$ivom razvoju" tednji prirodni# resursa iorganskoj is#rani.

4a u svetu raste trend promiljene kupovine govori podatak da ak 57N graana smatra da %e

ve%i !roj prirodni# sastojaka na deklaraciji proizvoda presuditi o nji#ovoj kupovini" dok su u

19


20/49

zemljama Adriatic regiona" potroai oprezni jer su svesni da zeleno vie kota.

*koro 75N glo!alne populacije smatra da su kompanije te koje !i tre!alo da naprave prvi korakka osve%ivanju graana" a ak 91N nji# se sla$e da je odr$ivi razvoj !itan i ukljuuju ga u

program svoji# kompanija.1ia7ija, 3!"i+i>ia7ija, MBT, !'$!3)i%a*je;e postoji ni jedan od navedeni# o!lika tretiranja komunalnog otpada u optini Kladovo.-rganizovano kompostiranje ne postoji" ali postoji kompostiranje u okviru individualni#doma%instava" pre svega u ruralnim krajevima. ?akva aktivnost %e nakon uspostavljanja planaupravljanja otpadom u celoj optini rezultirati manjim sadr$ajem organske materije u sastavu

otpada to je jedan od ciljeva evropski# direktiva o upravljanju otpadom.

.8. O+"aa*je !)$a+a

;astajanje ili produkcija otpada predstavlja rezultat ekonomske aktivnosti pojedinca"doma%instva pa i dr$ave u celini. Produkcija komunalnog otpada uslovljena je $ivotnimstandardom" nainom $ivota" socijalnim okru$enjem" nivoom industrijskog razvoja i drugim

parametrima svojstvenim svakom okru$enju.z pomenuti# razloga koliina" a pose!no sastav otpada koji %e se produkovati mogu znaajno da

se razlikuju meu dr$avama" ali i u okviru iste dr$ave.

Koliine i sastav otpada na istom prostoru takoe se menjaju i tokom godine. U =epu!lici *r!ijido nedavno nije postojala adekvatna politika upravljanja otpadom i ceo proces zasnivao se naneadekvatnom odlaganju otpada na deponije koje naje%e nisu zadovoljavale ni jedan kriterijumneop#odan da !i se ta mesta mogla smatrati !ez!ednim i odgovaraju%im za odlaganje otpada.

sta situacija je i u optini Kladovo. U optini je identi)ikovano 50 deponije na kojima se vri ilise vrilo odlaganje razliiti# vrsta otpada !ez voenja rauna o pravilima deponovanja otpada. Uve%ini sluajeva otpad na deponijama predstavlja #eterogenu smeu otpada iz doma%instva" koji

je odlagan !ez gotovo ikakve separacije" a na deponiji se nalazi izmean sa zemljom i

graevinskim otpadom.

29


30/49

Predstavnici optine Kladovo saglasili su se u vezi sa )ormiranjem regiona upravljanja otpadom"odnosno izgradnje =egionalne sanitarne deponije koja !i se nalazila u !lizini Hajeara. -vimoptinskim planom predvieno je da se od trenutka izgradnje deponije alovo u !lizini Hajeara"sav otpad sakupljen u optini Kladovo trasportuje na trans)er stanicu" a odatle kamionima ve%ezapremine na regionalnu deponiju.

Upravljanje otpadom koji se izdvoji usled primarne separacije" vri%e &P Komunalac ili drugooptinsko komunalno preduze%e zadu$eno za upravljanje otpadom" dok %e upravljanje

predostalim koliinama sakupljanog otpada upravljati novo)ormirano preduze%e regionalnadeponija.

.:. I*+(3)%ij3i i !$a3a* !)$a+

Podaci o postojanju ve%i# koliina industrijskog otpada nisu poznati. ndustrijska postrojenja nateritoriji optine Kladovo ili ne rade ili rade smanjenim kapacitetom. eu ve%im privrednimsu!jektima koji posluju na teritoriji optine Kladovo nalaze se+

, idroelektrana JBerdap proizvodnja i distri!ucija elektrine energijeI

, 4rutvo za opremanje plovni# o!jekata =#ein,4onau ardC 'meovito #olandsko,rumunsko,srpsko( !rodogradnjaI

, 2ontegasC isporuka gasa plina za grejanje i prevozI

, AlmagC metalopreraivaka industrijaI, J


31/49

.;. Nea+eva)*! ($%av"ja*je !)$a+!'

Pokuavaju%i pri!li$iti radnje i postupke koje vre generatori otpada" podr$avamo injenicu o

integralnom sistemu upravljanja otpadom. ?akav sistem ine vie mera i postupaka. Evropskaiskustva govore o velikoj e)ikasnosti termike o!rade gde su tri zemlje *lovenija" Austrija i4anska napravile veliki korak ka stvarnoj racionalizaciji" tako to iskori%uju energiju do!ijenuspaljivanjem opasni# otpada gde do izra$aja dolazi velika kalorinost npr. industrijskog opasnogotpada. ?ako do!ijenu energiju koriste za zagrevanje drugi# postrojenja ili o!jekata.

Kod nas u optini Kladovo nema postrojenja za ovakav tretman otpada" pa dolazimo dopro!lema koji je vrlo opasan"a zove se neadekvatno upravljanje otpadom. Lokalno posmatranoimamo jedan negativan stav prema deponijama i samom otpadu koje zavrava na timdeponijama"jer nam je svest na malom nivou"a industrijalizacija koja je kod nas danas prilinomirna"ostavila je u naslee ogromnu koliinu svi# vrsta otpada.

U periodu rasta proizvodnje u optini nije donet nikakav strateki plan za upravljanje otpadomkoje !i naredne generacije sprovele u konkretno delo"tako da danas imamo nereena stanja izo!lasti zatite $ivotne sredine i upravljanja otpadom na repu!likom nivou.

Generatori koji poseduju sami na stotine tona otpada do!ili su i otpad iz razni# #umanitarni#poiljki koje su esto dolazile upravo zato da !i tu neiji otpad i ostao. ;eadekvatno inekontrolisano postupanje sa otpadom jeste ogroman pro!lem sa kojim se susre%u sve zemljesveta"a pose!no one u tranziciji.

Slika br. eadekvatno odla'an$e otpada;ajve%i pro!lem svakako predstavlja odlaganje toksini# materija" koje se odla$u na potpunoneadekvatan nain" zatim !ioloki i medicinski otpad iz zdravstveni# ustanova" a najve%e

zagaenje u vodi se javlja od mulja i otpadni# susptanci koje se u 4unav izlivaju iz odvoda u

31


32/49

mainskom postrojenju E Berdap C" zatim auto,otpad" i pose!no veliki pro!lem predstavljaneadekvatno odlaganje elektronskog otpada.

III CILJEVI PLANIRANOG EKOLOKOG RAVOJA U

OPTINI KLADOVO

32


33/49

2.1. P!&!"j#a*je va"i)e)a va0+(a

U Kladovu je izra$eno prekogranino zagaenje vazdu#a iz ?urn *everina. Planirane suaktivnosti na uspostavljanju partnerstva i saradnje sa ?urn *everinom. -ve programe tre!a darealizuje dr$ava u sklopu sveukupne !ilateralne saradnje sa =umunijom" uz aktivno ukljuivanje

predstavnika okruga i optine Kladovo.

Uzroci zagaenja su+ zastarele te#nologije" nedostatak opreme i ureaja za prei%avanjeotpadni# gasova" neredovno odr$avanje postoje%e opreme" nepravilno voenje te#noloki#

procesa" nepostojanje zatitni# 'sanitarni#( zona oko o!jekata" lokacija o!jekata u naseljima ili unji#ovoj neposrednoj !lizini" nepostojanje integralnog sistema kontrole kvaliteta vazdu#a i dr.

O3*!v*i 7i"jje+ Po!oljati kvalitet vazdu#a za 5:N do 0:/3. godine. -vo se mo$e posti%i

ostvarenjem niza zadataka i realizacijom planirani# aktivnosti.4rugi veoma va$an zadatak za ostvarivanje postavljenog cilja je smanjenje zagaenja vazdu#a izenergetski# o!jekata. -vo se mo$e posti%i realizacijom etiri grupe aktivnosti+

, ugradnjom sistema za prei%avanje otpadni# gasova na postoje%im toplanama"

, pove%anjem e)ikasnosti rada energetski# o!jekata"

, pove%anjem energetske e)ikasnosti industrijski# o!jekata i

, kori%enjem alternativni# izvora energije.

Feliki su gu!ici energije u sistemima za grejanje a napred smo pomenuli da Kladovo ima trivelika sistema + J


34/49

Feoma je va$no naglasiti da oprema za kori%enje ovi# izvora energije ne postoji na naemtr$itu" pa !i tre!alo razvijati proizvodne kapacitete u tom pravcu.

*ve ove aktivnosti mogu se )inansirati iz sopstveni# izvora lokalne zajednice" ue%emdoma%instava linim sredstvima" sredstvima nacionalne Agencije za energetsku e)ikasnost"

donacijama" doma%im i inostranim !ankarskim kreditima" ulaganjem !iznis sektora.

4ugorona aktivnost je dovoenje prirodnog gasa u ?imoku krajinu. Postoje odreena strunasagledavanja i ovaj projekat se mo$e )inasirati sredstvima inostrani# investitora" !ankarskimkreditima" nacionalnim sredstvima za podsticaj razvoja" kao sredstvima !iznis sektora idoma%instava" !udu%i# korisnika gasa.

?ranzitne so!ra%ajnice prolaze kroz gradove i naselja du$ 4unava. *ao!ra%aj je sve intenzivniji azagaenje ve%e. Hadatak smanjenje zagaenja vazdu#a od sao!ra%aja mo$e se posti%iaktivnostima na izmetanju tranzitnog sao!ra%aja izvan Kladova i ;egotina i izgradnjom

parkiralita za teretna vozila u !lizini granini# prelaza i izvan naselja. -ve aktivnosti mogu se

)inansirati sredstvima nacionalnog 2onda za puteve.

Feliki izvor zagaenja vazdu#a su i nekontrolisani po$ari. Kao to je ve% reeno" postoji praksapaljenja $etveni# ostataka koji se otimaju kontroli i dovode do viednevni# umski# po$ara. -vajpro!lem se mo$e reiti edukacijom stanovnitva i kori%enjem $etveni# ostataka za grejanje.

Planirano je jaanje kapaciteta za kontrolu kvalitetu vazdu#a u Doru na!avkom nove opreme zadogradnju postoje%eg sistema" opreme za pravovremeno o!avetavanje javnosti" kao i noveopreme za proirenje o!ima kontrole. U Kladovu je neop#odno realizovati aktivnosti nauspostavljanju sistema monitoringa na!avkom i instaliranjem opreme.

-vim aktivnostima posti$e se saradnja izmeu zagaivaa" struni# institucija i javnosti i mo$ese pravovremeno reagovati u sluajevima prekoraenje propisani# granini# vrednostizagaenja" jaa se odgovornost zagaivaa" dr$avni# institucija i lokalni# vlasti" uz istovremeno

po!oljanje in)ormisanosti javnosti i jaanje nji#ove ekoloke svesti.

-ve aktivnosti su znaajne i za nstitut za !akar koji je ovla%en za o!avljanje poslova kontrolekvaliteta vazdu#a u svim optinama Dorskog okruga" ukljuuju%i i Kladovo" jer se tako stvarajumogu%nosti za proirenje o!ima posla" struno osposo!ljavanje zaposleni# i zapoljavanje novi#strunjaka.

*redstva za ove aktivnosti mogu se o!ez!editi iz lokalni# izvora" nacionalni# )ondovanamenjeni# $ivotnoj sredini i meunarodni# donacija.

2. O&e0&e/e*je +!v!"j*i !"i?i*a 0+%av3)ve*! i3$%av*e v!+e 0a $ie

34


35/49

Pro!lem vodosna!devanja Kladova tre!a !iti reen izgradnjom novog izvorita JPesak"kapaciteta 0:: l>s. Frednost investicija procenjen je na preko 65.:::.::: dinara. U toku suizgradnje sistema za sna!devanje vodom naselja Podvrka i Felika Kamenica.

Hatitne zone oko izvorita ne odr$avaju se redovno. Potre!no je rede)inisati zatitne zone i

sprovoditi planirane mere zatite. -ve poslove tre!a da o!ave -deljenje za ur!anizam optine ijavno preduze%e za vodosna!devanje.

;eki od seoski# vodovoda su vlasnitvo mesni# zajednica. Potre!no je sve te vodovode preneti unadle$nost optinskog javnog preduze%a da !i se redovno odr$avali i o!ez!edila zdravstvenoispravna voda za pi%e.

;aselja u optini Kladovo sna!devala !i se vodom iz lokalni# izvorita i ini%e deo navedenogsistema.

Ha sna!devanje te#nikom vodom turistikog naselja JKarata kod Kladova potre!no je ulo$iti

1.:::.::: dinara" a nita manja ulaganja su potre!na i za ureenje sistema za vodosna!devanjedu$ skoro svi# naselja Gornjeg i 4onjeg Kljua" koja" pose!no" u letnjem periodu imaju pro!lemvodosna!devanja" pa se neretko deavaju restrikcije i uvoenje vanredni# mera tednje" kako !istanovnici ovi# naselja imali dovoljno vode u najtoplijem periodu godine.

-va investicija !ila !i mogu%a kroz ue%e na raznim konkursima i kroz projekte koje !i)inansirale evropske institucije" kao i kroz projekte prekogranine saradnje sa susednom=umunijom" uz ukljuivanje svi# nadle$ni# slu$!i" elni# ljudi optine i javnog preduze%aJ&edinstvo iz Kladova" koje je zadu$eno za vodosna!devanje.

Potre!no je uspostaviti saradnju dr$avni# i lokalni# vlasti" nevladini# organizacija" javni#preduze%a" !iznis sektora" o!razovni# institucija i javni# medija" de)inisati o!like javni#kampanja i o!razovni# aktivnosti i pristupiti do!ro osmiljenoj" stalnoj" realizaciji. Koordinacijuovi# aktivnosti i pra%enje nji#ovi# e)ekata tre!a da preuzme kancelarija za implementacijuLEAPA u optini Kladovo.

Podizanje nivoa svesti graana o ogranienosti vodni# resursa" racionalnom kori%enju i zatitivoda je preduslov za uspenu realizaciju svi# ostali# aktivnosti.

2.2. S'a*je*je 0aa/e*ja $!v%#i*3i i $!+0e'*i v!+a-snovni izvori otpadni# voda u optini Kladovo su+ industrija" doma%instva i poljoprivreda.Uzroci su+

, nepostojanje sistema za prei%avanje", nepravilno voenje te#nolokog procesa", neispravnost postoje%i# sistema za prei%avanje", nepokrivenost svi# stanovnika gradski# podruja kanalizacionom mre$om", nedostatak jedinstvenog monitoringa", nije uspostavljen sistem upravljanja otpadnim vodama i dr.

-snovni cilj je+ *manjiti zagaenje povrinski# i podzemni# voda otpadnim vodama izindustrije" turistiki# o!jekata i doma%instava do 0:/3. g.

35


36/49

-vaj cilj se mo$e posti%i ostvarivanjem niza zadataka i ostvarivanjem planirani# aktivnosti.industrija je najve%i izvori otpadni# voda" te je smanjenje koliina otpadni# voda i izgradnjasavremeni# sistema za prei%avanje jedan od prioritetni# zadataka.

-gromne koliine isputeni#" izlu$eni# i procedni# otpadni# voda iz te#noloki# procesa" saidroenergetskog sistema JBerdap predstavlja ne samo lokalni i regionalni ve% i meunarodnipro!lem" z!og !lizine granice sa =umunijom i deo!e JBerdapa.

-vaj pro!lem mogu%e je reiti uspostavljanjem jedinstvenog sistema upravljanja industrijskimotpadnim vodama.

&edna od prvi# aktivnosti koju tre!a realizovati je+ rekonstrukcija postoje%i# i izgradnja novi#sistema za recirkulaciju industrijski# otpadni# voda. Ha ovu aktivnost nisu potre!na znaajnasredstva ali je zato korist viestruka.

-sim smanjenja zagaenja $ivotne sredine" smanjuje se i potronja sve$e 'pija%e( vode to poredekoloki# daje i ekonomske rezultate. Kom!inacijom ove aktivnosti sa izgradnjom savremeni#

postrojenja sa 'DE?( te#nologijama posti$e se dvostruka korist" do!it izdvajanjem korisni#elemenata iz otpadni# voda i kori%enje ili isputanje voda visokog kvaliteta.

U postrojenjima gde postoje sistemi za prei%avanje ali nisu u )unkciji tre!a izvriti nji#ovureparaciju ili izgraditi nove e)ikasnije i ekonominije sisteme.

Pose!nu opasnost za zagaenje reka i prio!alja kao i !ez!ednosti stanovnitva nizvodno odrudnika u Doru i ajdanpeku predsatavljaju ote%eni kolektori i !rane )lotacijski# jalovita.

*anacijom 8: m kolektora ispod )lotacijskog jalovita Feliki Krivelj" iz!egla !i se potencijalnakatastro)a do koje !i dolo eventualnim lomom kolektora i isticanjem ogromni# koliina mulja ivode u o!liku poplavnog talasa koji !i unitio sve pred so!om i zagadio slivove reka sve do4unava pa i sam 4unav" a otpadne vode zagadile !i i 9:N zdravi# izvorita u prio!alju 4unava"tj. na teritoriji optine Kladovo.

;akon sanacije ovog kolektora neop#odno je zapoeti izgradnju novog tunela kroz vrsto tlo kaotrajno reenje navedenog pro!lema" koje !i olakao $ivot stanovnitvu na itavom potesu odDora do Kladova.

-sim navedeni# goru%i# pro!lema neop#odno je reavati i druge naizgled male pro!leme" aline manje va$ne" a to su otpadne vode iz turistiki# o!jekata i doma%instva.

=ekonstrukcijom dotrajali# i izgradnjom novi# kanalizacioni# mre$a u naseljima kladovskeoptine" pove%ao !i se nivo sakupljanja otpadni# voda i samim tim smanjilo zagaenje $ivotnesredine.

-vu aktivnost tre!a da prati i aktivnost vezana za zavretak izgradnje zapoeti# i izgradnja novi#sistema za prei%avanje komunalni# otpadni# voda" kao i uspostavljanje sistema upravljanjaotpadim vodama u selima.

36


37/49

Kvalitetnim prei%avanjem komunalni# otpadni# voda u postrojenjima u naseljima i propisnomizgradnjom i odr$avanjem septiki# jama u selima drastino !i se popravio kvalitet podzemni# i

povrinski# voda u Kladovu to je i cilj ovog procesa.

4a !i mogao da se prati napredak u po!oljanju stanja $ivotne sredine i kvaliteta podzemni# i

povrinski# voda neop#odno je sprovesti i aktivnost uvo$enja jedinstvenog sistema zamonitoring voda. 2ormiranjem i odr$avanjem ovakvog sistema u )unkcionalnom stanjuomogu%ila !i se kontrola zagaivaa i pravovremeno otklanjanje posledica zagaenja.

2.4. Uv!/e*je i*)e%a"*! 3i3)e'a 0a#)i)e $!"j!$%iv%e+*! 0e'"ji#)a

;amena prostora regulie se prostornim planom. -ptine se pripremaju" u skladu sa zakonskomo!avezom" da pristupe izradi ovog stratekog dokumenta. ;jime tre!a regulisati namenu

prostora+, za razvoj industrijske zone", ur!ana naselja", sao!ra%ajnice", prostore namenjene turizmu i rekreaciji", izvorita vodosna!devanja", prostore za umarstvo i lov", poljoprivredno zemljite", zone sanitarne zatite oko rudarski# i industrijski# o!jekata", zatitne pojaseve i dr.

Prva aktivnost koju tre!a realizovati je edukacija poljoprivrednika o potre!i i metodamarekultivacije zemljita" pravilnoj upotre!i vetaki# u!riva i #emijski# preparata i organskojpoljoprivredi.

Poljoprivredni proizvoai tre!a da pri#vate nova saznanja i izraze spremnost da i# primenjuju upraksi. ;osioci ovi# aktivnosti tre!a da !udu


38/49

ogu%e je zatra$iti )inansijsku podrku iz nacionalni# )ondova '2ond za poljoprivrednozemljite( kao i konkurisati za meunarodne donacije. Pre realizacije ovi# aktivnosti va$no jede)inisati vlasnitvo nad ovim zonama i ko %e i# odr$avati i njima upravljati kako !i projekti !iliodr$ivi a sanitarne zone )unkcionalne i sauvane od unitavanja.

Ha rekultivaciju zemljita i po!oljanje njegove plodnosti potre!na su organska u!riva i sisteminavodnjavanja. -rganska u!riva se mogu do!ijati iz poljoprivrednog i organskog otpada upostoje%im poljoprivrednim zadrugama i individualnim poljoprivrednim doma%instvima" kao iproizvodnja glistenjaka.

-rganska u!riva se mogu do!iti i aktiviranjem kapciteta postoje%i# stoarski# )armi. *redstvaza ove namene mogu se o!ez!editi iz 2onda za razvoj sela i )onda za poljoprivredu.

-vo je pose!no znaajan projekat za plodno zemljite u Kljuu. Po!oljanje p vrednostizemljita je veoma !itna aktivnost u optini Kladovo" i jedan od najva$niji# ciljeva za razvoj

poljoprivrede.

Kladovo je pogodno za razvoj raznovrsne poljoprivredne proizvodnje.;a JKljukim terasamamogu%a je uspena proizvodnja $itarica" industrijskog !ilja i povr%a. 4onji Kljuje poznat po

proizvodnji kvalitetni# vina. Drdska podruja su pogodna za proizvodnju vo%a" a !rdskoplaninska i planinska podruja za razvoj stoarstva.

;eop#odna je promena odnosa prema zemljitu. -no je izuzetno znaajan prirodni resurs ipotencijal !udu%eg razvoja ovog kraja. *anacija degradiranog zemljita" edukacijapoljoprivrednika" promena naina proizvodnje" primena iskustva organske poljoprivrede io!ez!eenje poetni# investicioni# sredstava su neop#odne" #itne" aktivnosti. =azvoj

poljoprivrede tre!a da zaustavi dalje iseljavanje seoskog stanovnitva.

-na je preduslov o!nove pre#ram!rene industrije i uspenog razvoja drugi# grana" kao to jeturizam" pogotovu ako se o!ez!ede serti)ikati za speci)ine i kvalitetne proizvode" kao proizvodesa geogra)skim poreklom i proizvode organske poljoprivrede.

4a !i se to o!ez!edilo potre!no je )ormirati lokalne poljoprivredne )ondove" u emu glavnu reimaju elni ljudi lokalne samouprave.

;eop#odna je pomo% dr$ave kako !i se ostvarila predvianja iz prostornog plana da ovaj prostor!ude znaajan poljoprivredni region *r!ije" to nas ponovo vra%a na neop#odnost povezivanja

lokalne samouprave" optinske kancelarije za LEAP" nevladinog sektora" i nadle$nogministarstva" kako !i se projekti iz o!lasti poljoprivrede " ali" i ouvanja zemljita" to uspenijereili.

2.6. U3$!3)av"ja*je i*)e%a"*! 3i3)e'a ($%av"ja*ja !)$a+!'

Hatita 4unava i njegovog sliva je od znaaja" ne samo za lokalne zajednice Dorskog okruga" ve%od nacionalnog i meunarodnog znaaja. *istema zatite 4unava i prio!alja nemo$e dauspostaviti sama lokalna zajednica. ;adle$ne slu$!e optine Kladovo upozoravaju da je

uspostavljanje sistema neop#odna i oekuju i tra$e mnogo aktivniji ptistup na nacionalnom i

38


39/49

meunarodnom nivou. =azlog za to je taj to se u JBerdpaskim jezerima" na teritoriji ovi#optina javljaju sve znaajnije posledice zagaenja.

*talan i sistematski monitoring kvaliteta vode i promena u vodenim ekosistemima je aktivnostkoja ne mo$e da !ude )inansirana i realizovana samo od strane .E. JBerdap. -vaj program

pokre%e inicijativu da se u te aktivnosti u znatno ve%oj meri ukljui dr$ava. =ezultatimonitoringa moraju !iti dostupni javnosti a prikupljanje in)ormacija i in)ormisanje graanamogu da o!avljaju slu$!e za zatitu $ivotne sredine i )ormirane LEAP kancelarije.

Lokalne zajednice" radi ostvarivanje ovog cilja preduze%e mere u skladu sa svojim nadle$nostimai mogu%nostima. Prvi korak je izrada prostorni# planova optina koji %e !iti usklaeni sa=epu!likim prostornim planom i Prostornim planom nacionalnog parka JBerdap.

U skladu sa tim planovima sledi izrada ur!anistiki# planova naselja u prio!alju 4unava.*redstva za ove namene moraju o!ez!edti lokalne zajednice iz sredstava !ud$eta a nosiociaktivnosti su 4irekcije za izgradnju i strune slu$!e optine zadu$ene za prostorno i ur!anistiko

planiranje.

Wi%enjnje smetlita razliitog otpada sa prostora prio!alja su aktivnosti koje mogu i moraju darealizuju same lokalne zajednice. -na o!u#vata snimanje postoje%eg stanja" izradu katastrasmetlita sa procenom koliina i sastava otpada" de)inisanje dinamike radova" uklanjanje sme%a"a potom rekultivaciju prostora kako na istim mestima ne!i dolo do ponovnog stvaranjasmetlita.

;osici ovi# aktivnosti tre!a da !udu optinske komunalne i ekoloke inspekcije i javnapreduze%a koja upravljaju otpadom" a sredstva se moraju planirati u optinskom !ud$etu.

;adzor nad o!alom 4unava mora !iti uspostavljen od strane optinski# organa vlasti. Potre!noje anga$ovanje optinski# inspektora" nji#ov ekipni nadzor i rad na terenu 'komunalna" ekoloka"graevinska inspekcija(" e)ikasan nadzor nad realizacijom izdati# dozvola i reenja i e)ikasannadzor skuptina optina nad radom inspektora.

*lede%a grupa aktivnosti usmerena je na ureenju o!ale i prio!alja i o!u#vata+ ureenje pla$a unaseljima na o!ali i turistikim naseljima" izgradnju marina sa svim potre!nim sadr$ajima"ureenje staza za etnju i vidikovaca" postavljanje turistiki# ta!li i osnivanje i osposo!ljavanjevodiki# turistiki# slu$!i.

-vim aktivnostima po!oljava se pristup o!ali 4unava" stvaraju uslovi za po!oljanje kvaliteta$ivota lokalnog stnovnitva" pove%ava turistika atraktivnost 4unava i prio!alja" stvarajukapaciteti za !ogatu turistiku ponudu i preduslovi za razvoj odr$ivog turizma.

-!ala 4unava je kolevka $ivota a ar#eoloka nalazita uz!udljiva istorija razvoja ljudskecivilizacije. Ureenje ar#eoloki# lokaliteta" nji#ova adekvatna zatita" turistika promocija i

predstavljanje !ogate istorijske !atine svetu su aktivnosti koje doprinose kulturnom iekonomskog razvoju ovog prostora i omgu%uju otvaranje novi# radni# mesta.

-ve aktivnosti moraju !iti prioritetne a sredstva se mogu o!ez!editi iz optinskog !ud$eta"nacionalni# )ondova i meunarodni# donacija.

39


40/49

?uristika valorizacija izuzetni# prirodni# i kulturni# vrednosti Berdapa mo$e se ostvariti ako seomogu%i njegovo razgledanje sa vode. ?o je mogu%e ostvariti izgradnjom !roda za turistikeetnje uz odgovaraju%i turistiki sadr$aj koji posetioce zadr$ava ve%i !roj dana na ovom

prostoru.

Dogastvo 4unava predstavlja i veliki ri!lji )ond. Fra%anje migratorni# vrsta ri!a u deo 4unavauzvodno od !rana #idroelektrana mogu%e je ostvariri izgradnjom reproduktivnogcentra zajesetarske vrste ri!a. ?akvi projekti su postojali. -ni su meunarodnog znaaja i omogu%ujuostvarivanje sardnje sa susednim dr$avama. ?re!a razmotriti ekonomsku opravdanost i te#nikuizvodljivost izgradnje ri!lji# staza na !ranama erdapski# akumulacija.

eunarodna saradnja na zatiti 4unava" kako u okviru multilateralne saradnje sa 4unavskomkomisijom" tako i !ilateralne sardnje sa susednim zemljama" Dugarskom i =umunijom" i lokalnesaradnje u okviru Evroregiona J4unav 0/je preduslov uspenog ostvarivanja postavljenog cilja.

2.8. U3$!3)av"ja*je i*)e%a"*! 3i3)e'a 0a#)i)e, !?(va*ja i !+%9iv!!%i#e*ja &i!+ive%0i)e)a i +%(i $%i%!+*i %e)!3)i

zuzetna geoloka i !ioloka raznovrsnost Dorskog okruga nije na adekvatan nain vrednovana ivarilozavana" iako je uspostavljen sistem zatite nacionalnog parka JBerdap i zati%ena !rojna

prirodna do!ra. -stvarenje postavljenog cilja mogu%e je uz !olju saradnju dr$ave i lokalni#zajednica" kao i uspostavljanjem !ilateralne saradnje sa =umunijom.

Poetne aktivnosti tre!a da !udu usmerene na uspostavljanju !olje" e)ikasnije saradnje dr$avni#

jevni# preduze%a ';.P. JBerdap i &.P. *r!ijaume( i lokalne zajednice i lokalnog stanovnitva"kako !i oni osetili koristi od uspostavljene zatite prirodni# do!ara.

*lede%i korak ka ostvarenju ovog cilja je izrada strateki# dokumenata+ *trategije odr$ivograzvoja lokalni# zajednica i *trategije ekolokog turizma. Pri izradi ove strategije tre!a koristitimeunarodno a)irmisane metodologije i iskustva izrade Lokalnog ekolokog akcionog plana. U

proces izrade i implementacije tre!a da !udu ukljuene sve zainteresovane strane a )ormalnousvojeni od strane lokalni# organa vlasti.

-ve aktivnosti tre!a da !udu pra%enje jaanjem kapaciteta za realizaciju strategija+ )ormiranjeagencija za odr$ivi razvoj i turistiki# organizacija za razvoj i promociju ekolokog turizma.

zrada ur!anistiki# planova turistiki# zona tre!a da uvede red u izgradnju turistiki# o!jekata io!jekata in)rastrukture i stvore uslove za rezvoj odr$ivog turizma.

ntenziviranje realizacije projekta )ormiranja prekogranino# parka Berdap sa =umunijompodr$avaju lokalne zajednice i spremne su da se aktivno ukljue u taj projekat" jer nema aktivnezatite !ez aktivnog ue%a lokalnog stanovnitva.

Lokalne zajednice insistiraju na u!rzanje postupka &u$nog Kuaja i ovim programom izra$avajuspremnost za aktivno ukljuivanje u ceo proces poglaenja nacionalnog parka i uvrtenja umre$u svetski# rezervata !ios)ere.

40


41/49

Pokrenuto je niz inicijativa za zatitu prostora ouvne prirode. U toku je izrada ekspertize zazatitu *tola" alog i Felikog kra. -ptinske vlasti i strune slu$!e optine realizova%eaktivnosti na zatiti !iodiverziteta+ izletita Dadnjevo"=ajakog !rda" manastira Korogla"kanjona Fratne" Kanjona Hamne" vrela @arkamen" movarnog prostora na u%u ?imoka u 4unav.

Potre!no je sainiti i katastar speleoloki# o!jekata" stari# sta!ala i drugi# o!jekata koji mogu!iti zati%eni. ;akon toga planiraju se aktivnosti na proglaenju zatite" odreivanju staraoca io!ez!eenju sredstava za realizaciju programa zatite i ureenju speleoloki# o!jekata zaturistike posete. *redstva za ove namene tre!a o!ez!editi iz optinski# !ud$eta.

-uvanje genetskog )onda mo$e se ostvariti Jin situ" zatitom i )ormiranjem specijalnogrezervata retki# vrsta zeljasti# !iljaka" $!unasti# i drvenasti# !iljaka koje $ive u Karpatskom

planinskom masivu.

Prostor Dorskog okruga raspola$e o!novljivim prirodnim vrednostima ija zatita i odr$ivokori%enje omogu%uju+

, Privredni i ekonomski razvoj lokalni# zajednica", =azvoj sela", *manjenje siromatva", Pove%anje zaposlenosti", Hatitu i ouvanje genetskog )onda i geo naslea", Dolji kvalitet $ivota.

2.:. U3$!3)av"ja*je 3i3)e'a 0a#)i)e D(*ava i $%i!&a"jaHatita 4unava i njegovog sliva je od znaaja" ne samo za lokalne zajednice Dorskog okruga" ve%od nacionalnog i meunarodnog znaaja. *istema zatite 4unava i prio!alja nemo$e dauspostaviti sama lokalna zajednica.

;adle$ne slu$!e optine Kladovo upozoravaju da je uspostavljanje sistema neop#odna i oekujui tra$e mnogo aktivniji ptistup na nacionalnom i meunarodnom nivou. =azlog za to je taj to seu JBerdpaskim jezerima" na teritoriji ovi# optina javljaju sve znaajnije posledice zagaenja.

*talan i sistematski monitoring kvaliteta vode i promena u vodenim ekosistemima je aktivnost

koja ne mo$e da !ude )inansirana i realizovana samo od strane .E. JBerdap. -vaj programpokre%e inicijativu da se u te aktivnosti u znatno ve%oj meri ukljui dr$ava.

=ezultati monitoringa moraju !iti dostupni javnosti a prikupljanje in)ormacija i in)ormisanjegraana mogu da o!avljaju slu$!e za zatitu $ivotne sredine i )ormirane LEAP kancelarije.

Lokalne zajednice" radi ostvarivanje ovog cilja preduze%e mere u skladu sa svojim nadle$nostimai mogu%nostima. Prvi korak je izrada prostorni# planova optina koji %e !iti usklaeni sa=epu!likim prostornim planom i Prostornim planom nacionalnog parka JBerdap.

U skladu sa tim planovima sledi izrada ur!anistiki# planova naselja u prio!alju 4unava.

*redstva za ove namene moraju o!ez!edti lokalne zajednice iz sredstava !ud$eta a nosioci

41


42/49

aktivnosti su 4irekcije za izgradnju i strune slu$!e optine zadu$ene za prostorno i ur!anistikoplaniranje.

Wi%enjnje smetlita razliitog otpada sa prostora prio!alja su aktivnosti koje mogu i moraju darealizuju same lokalne zajednice. -na o!u#vata snimanje postoje%eg stanja" izradu katastra

smetlita sa procenom koliina i sastava otpada" de)inisanje dinamike radova" uklanjanje sme%a"a potom rekultivaciju prostora kako na istim mestima ne!i dolo do ponovnog stvaranjasmetlita.

;osici ovi# aktivnosti tre!a da !udu optinske komunalne i ekoloke inspekcije i javnapreduze%a koja upravljaju otpadom" a sredstva se moraju planirati u optinskom !ud$etu.

;adzor nad o!alom 4unava mora !iti uspostavljen od strane optinski# organa vlasti. Potre!noje anga$ovanje optinski# inspektora" nji#ov ekipni nadzor i rad na terenu 'komunalna" ekoloka"graevinska inspekcija(" e)ikasan nadzor nad realizacijom izdati# dozvola i reenja i e)ikasannadzor skuptina optina nad radom inspektora.

*lede%a grupa aktivnosti usmerena je na ureenju o!ale i prio!alja i o!u#vata+ ureenje pla$a unaseljima na o!ali i turistikim naseljima" izgradnju marina sa svim potre!nim sadr$ajima"ureenje staza za etnju i vidikovaca" postavljanje turistiki# ta!li i osnivanje i osposo!ljavanjevodiki# turistiki# slu$!i.

-vim aktivnostima po!oljava se pristup o!ali 4unava" stvaraju uslovi za po!oljanje kvaliteta$ivota lokalnog stnovnitva" pove%ava turistika atraktivnost 4unava i prio!alja" stvarajukapaciteti za !ogatu turistiku ponudu i preduslovi za razvoj odr$ivog turizma.

-!ala 4unava je kolevka $ivota a ar#eoloka nalazita uz!udljiva istorija razvoja ljudskecivilizacije. Ureenje ar#eoloki# lokaliteta" nji#ova adekvatna zatita" turistika promocija i

predstavljanje !ogate istorijske !atine svetu su aktivnosti koje doprinose kulturnom iekonomskog razvoju ovog prostora i omgu%uju otvaranje novi# radni# mesta.

-ve aktivnosti moraju !iti prioritetne a sredstva se mogu o!ez!editi iz optinskog !ud$eta"nacionalni# )ondova i meunarodni# donacija.

?uristika valorizacija izuzetni# prirodni# i kulturni# vrednosti Berdapa mo$e se ostvariti ako seomogu%i njegovo razgledanje sa vode. ?o je mogu%e ostvariti izgradnjom !roda za turistikeetnje uz odgovaraju%i turistiki sadr$aj koji posetioce zadr$ava ve%i !roj dana na ovom

prostoru.Dogastvo 4unava predstavlja i veliki ri!lji )ond. Fra%anje migratorni# vrsta ri!a u deo 4unavauzvodno od !rana #idroelektrana mogu%e je ostvariri izgradnjom reproduktivnogcentra za

jesetarske vrste ri!a. ?akvi projekti su postojali.

-ni su meunarodnog znaaja i omogu%uju ostvarivanje sardnje sa susednim dr$avama. ?re!arazmotriti ekonomsku opravdanost i te#niku izvodljivost izgradnje ri!lji# staza na !ranamaerdapski# akumulacija.

eunarodna saradnja na zatiti 4unava" kako u okviru multilateralne saradnje sa 4unavskom

komisijom" tako i !ilateralne sardnje sa susednim zemljama" Dugarskom i =umunijom" i lokalnesaradnje u okviru Evroregiona J4unav 0/je preduslov uspenog ostvarivanja postavljenog cilja.

42


43/49

2.;. P%!'e*a va"i)e)a e!"!#e 3ve3)i

Kvalitativna promena ekoloka svesti i promene ponaanja graana su osnovni preduslovi zarealizaciju svi# planirani# aktivnosti LEAP,a. -vaj cilj mogu%e je ostvariti stvaranjem novi# i

jaanjem postoje%i# kapciteta i partnerstava.

2-==A;jE -D=AH-F;- ;2-=A


44/49

o!jedinjavanje svi# navedeni# inicijativa i nji#ovo povezivanje sa irim procesima u zemlji isvetu/5.

Hato je prvi zadatak u pravcu jaanja ekoloki# in)ormacioni# resursa )omiranje nji#ove mre$e uokviru koje %e se o!jedinjavati napori svi# zainteresovani# uesnika.

Ha poetak u ovu mre$u !i tre!alo da ue !i!lioteka


45/49

Potre!no je inicirati" podr$ati i organizovati pose!ne o!like edukacije edukatora" odnosnoprosvetni# radnika radi nji#ovog osposo!ljavanja za realizaciju ekoloke edukacije. Pored togaoni tre!a da !udu edukovani i za kori%enje savremeni# elektronski# sredstava u ekolokojedukaciji.

;osioci ovi# aktivnosti tre!a da !udu LEAP kancelarije i o!razovne institucije. zvori sredstavamogu !iti nacionalni )ond o!razovanja" donacije i lokalni )ondovi.

2-==A;&E L-KAL;E EK*PE=?*KE =ETE

U organizacijama i institucijama Dorskog okruga radi ve%i !roj strunjaka na poslovima zatite$ivotne sredine. Potre!no je ostvariti kontakte meu njima" razmenu iskustava i saznanja"zajedniko traganje za reenjima pojedini# pro!lema.Potre!no je )ormirati ekspertsku mre$u koja !i pomogla i inoviranju znanja i nastavakzajednikog rada koji je otpoeo radom u te#nikim LEAP timovima i pomogla uspenojimplementaciji LEAP,a.

E4UKA


46/49

sagledati pro!lemi celokupnog Dorskog okruga. Prvi zadatak je jaanje kapaciteta za monitoringnivoa radioktivnosti.

Postoje%i sistem monitoringa tre!a dopuniti novim programima pra%enja i novim mernimmestima. Potre!no je uspostaviti sistematsku kontrolu svi# materijala na graninim prelazima

prema Dugarskoj i =umuniji.-vo je u nadle$nosti dr$ave" koja tre!a da anga$uje dovoljan !roj inspektora i omogu%i stalnukomunikaciju sa lokalnim zajednicama" i dostavljanje i o!javljivanje podataka putem lokalni#medija.

?o %e omogu%iti jaanje poverenje graana u in)ormacije i dr$avne institucije. *redstva za ovenamene tre!a planirati u nacionalni ekoloki )ond.

?akoe" potre!no je uspostaviti radovnu kontrolu svi# sirovina i ugljeva koji se koriste uindustrijskim o!jektima na teritoriji okruga. ?o je zadatak !iznis sektora" pre svi#+ =udarskotopioniarskog !asena Dor 'u Doru i ajdanpeku( i ndustrije #emijski# proizvoda u Pra#ovu.

Pose!no tre!a o!ratiti pa$nju na redovnu kontrolu te#noloki# procesa i to na mestima gde mo$edo%i do koncentracije prirodni# radioaktivni# elemenata. -vo je zadatak koji tre!a da realizuje

!iznis sektor" sopstvenim sredstvima" i da o tome redovno o!avetava graane lokalni#zajednica.

nstitut nuklearne medicine u Kladovu redovnio prati uticaj svoji# instalacija na nivoradioaktivnosti u gradu. Potre!no je uspostaviti !olju saradnju i o rezultatima merenja redovnoin)ormisati javnost.

Pove%anu pa$nju tre!a posvetiti kontroli nivoa radioaktivnosti povrinski# i podzemni# voda ireni# nanosa u Felikom ?imoku i Berdapskim akumulacijama. ?o za#teva proirenje

postoje%eg monitoringa. *redstva za ove namene tre!a o!ez!editi iz nacionalnog ekolokog)onda ili )onda za vode.

Graevinski materijal mo$e da sadr$i prirodne radionukleide te je potre!na kontrola togmaterijala" pose!no peska i ljunka koji se eksploatie iz 4unava i ?imoka. -vu kontrolu tre!ada organizuju i )inansiraju preduze%a koja eksploatiu ove materijale a nadzor repu!likiinspektori za $ivotnu sredinu.

Geoloki sastav terena i rudarske aktivnosti za#tevaju proirenje monitoringa i na pra%enje

radona. -ve aktivnosti tre!a da postanu sastavni deo nacionalnog monitoringa i da se )inasirajuiz sredstava kojima se )inansira celokupni monitoring u *r!iji.

Prikupljanje rezultata monitoringa" )ormiranje !aza podataka i in)ormisanje javnosti tre!a dapostane sastavni deo rada optinski# i okru$ni# LEAP kancelarija.

U =udniku !akra ajdanpek postoji privremeno skladite radioaktivni# izotopa koji su sekoristili u mernim instrumentima u te#nolokim procesima. zotopi su privremeno propisnoodlo$eni i pod stalnom su kontrolom instituta JFina.

Pri izgradnji trajnog odlagalita radioktivni# materija u *r!iji" tre!a planirati i odnoenje i

skladiranje i ovi# izotopa.

46


47/49

;a stam!enim i industrijskim o!jektima i o!jektima dr$avni# i lokalni# institucija jo uvek sanalaze radioaktivni gromo!rani. ;ji#ova zamena" skidanje i pravilno skladiranje izotopa u

privremenom skladitu u Fini je prioritetna aktivnost.

Potre!no je da repu!liki inspektori zatite $ivotne sredine saine popis ti# gromo!rana. Flasnici

moraju da )inansiraju izradu projekata i pri!ave sve potre!ne saglasnosti. Projekti zamenegromo!rana mogu !iti )inansirani iz sredstava nji#ovi# vlasnika" lokalni# !ud$eta" nacionalnogekolokog !ud$eta i meunarodni# donacija.

Uspostavljanje prekogranine saradnje sa Dugarskom i =umunijom" kako na nivou dr$ava" tako ipogranini# lokalni# zajednica" razmena in)ormacija i realizacija zajedniki# programamonitoringa" stvori%e meuso!no poverenje i uticati na smanjenje postoje%eg stra#a odradiokativne kontaminacije iz nuklearni# o!jekata.

47


48/49

AKLJUAK

Kroz ovaj zavrni rad pokuao sam da prika$em goru%e pro!leme odr$ivog ekolokog razvoja uoptini Kladovo" kao i da pokuam da dam predlog za nji#ovo uspeno reavanje.

Pro!lemi su jako veliki" ali sam" istra$uju%i ovu temu uvideo povezanost izmeu svakodnevnog$ivota" privrednog rasta i razvoja sa odr$ivim ekolokim razvojem.

&edna od najva$niji# strategija koje nude reenje za ove veoma va$ne pro!leme od koji# zavisi!udu%i razvoj optine Kladovo je Lokalni Ekoloki akcioni plan" kao i uspena primena strategijeupravljanjem otpadom.

-snovni principi uspene realizacije LEAP,a su+

, Je+i*3)v! +%9ave i "!a"*e 0aje+*i7e i je+i*3)v! ( "!a"*!j 0aje+*i7i + ona predstavljapreporuke ije odred!e tre!a da !udu ugraene u strategije" planove i programe+ dr$ave"lokalne samouprave" javni# preduze%a i slu$!i" !iznis sektora i ;F-.

, M(")i+i37i$"i*a%*!3)+ reavanje !rojni# pro!lema za#teva sveo!u#vatni pristup sa razliiti#aspekata.

, P%iva)"jiv!3)5ona je de)inisana na osnovu miljenja javnosti iskazani# u anketi i na javnimskupovima uz potpuno uva$avanje miljenja svi# lanova timova koji su na njoj radili.

, K!%a $! !%a5strategija polazi od akcija kojima se reavaju urgentni pro!lemi" za ijurealizaciju nisu potre!na velika sredstva i iji rezultati mogu da poka$u zajednici da jesposo!na da reava i znaajnije pro!leme.

, V%e'e*3a !+%e/e*!3)5 podeljena je na #itne 'kratkorone korake(" srednjorone i

dugorone uz utvrivanje krajnji# rokova za realizaciju.

@to se strategije upravljanja otpadom tie" rok za njenu implementaciju je /:.godina. U pitanjuje dugorona i skupa investicija" koja o!u#vata ukljuivanje svi# drutveni# s)era i sektora" jernjena pravilna primena umnogome mo$e podi%i kvalitet $ivota" ali i trajno reiti pro!lem visokogstepena zagaenja $ivotne sredine" koje nam se svakodnevno deava nepa$ljivim i nepravilnimodlaganjem otpada i otpadni# materijala.

isle%i glo!alno" a deluju%i lokalno" svako od nas mo$e dati svoj skromni doprinos po!oljanjuekoloke situacije na teritoriji optine Kladovo" koja je dom svi# nas" njeni# graana.

48


49/49

LITERATURA

/. 7ar$anovi0) ; i saradni+i. 2!!3: S)(+ija, P%va Fa0a, De%a+a7i!*i $%!7e3i (a('("a7ija'a e%+a$a 1 i e%+a$a i &i"a*3i%a*je 0aa/e*ja) =nstitut &avodoprivredu >aroslav ?erni@) #eo'rad.

0. 7ar$anovi0) ;. Trumi0) 7. 7arkovi0) C$. 2!!3: L!a"*i e!"!#i a7i!*i $"a* !$#)i*eB!%) Gra

Documents

Završni Rad Menadžment zaštite životne sredine