03 Attachment [Očuvanje Životne Sredine]

7/21/2019 03 Attachment [Očuvanje Životne Sredine]

http://slidepdf.com/reader/full/03-attachment-ocuvanje-zivotne-sredine 1/82

3

Институт за јавно здравље Крагу јевац

ПРОФ. ДР ДРА ГО ЉУБ ЂО КИЋИ СА РАД НИ ЦИ

НАРОДНО ЗДРАВЉЕ

У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИИМУ НИ ЗА ЦИ ЈА - ЈЕД НА ОД ВО ДЕ ЋИХ МЕ РА ПРИ МАР НЕ ПРЕ ВЕН ЦИ ЈЕ

МОНОГРАФИЈА

Крагу јевац, 2010.

НАРОДНО ЗДРАВЉЕ У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ

Очување животне средине,еколошки ризици по народно здравље

и учешће здравственог системау интегрисаној заштити

Проф. др Драгољуб Ђокић

и сарадници

Институт за јавно здравље Крагујевац





1

ПРОФ. ДР ДРА ГО ЉУБ ЂО КИЋ И СА РАД НИ ЦИ

НАРОДНО ЗДРАВЉЕ У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИОЧУВАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ЕКОЛОШКИ РИЗИЦИ ПО НАРОДНО ЗДРАВЉЕ И УЧЕШЋЕ

ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА У ИНТЕГРИСАНОЈ ЗАШТИТИ



2

НАРОДНО ЗДРАВЉЕ У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИОчување животне средине, еколошки ризици по народноздравље и учешће здравственог система у интегрисаној

заштити

ИздавачИнститут за јавно здравље Крагу јевац

За издавачаПроф. др Драгољуб Ђокић

Уредник Проф. др Драгољуб Ђокић

РецензентиПроф. др Нела ЂоновићПроф. др Весна Пантовић

Ликовно-графичка опрема Агенција КРУГ

Штампа Прадо, Крагујевац

Тираж

500

ISBN 978-86-87775-02-2



3

Институт за јавно здравље Крагу јевац

ПРОФ. ДР ДРА ГО ЉУБ ЂО КИЋ

И СА РАД НИ ЦИ

НАРОДНО ЗДРАВЉЕ

У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИОЧУВАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ЕКОЛОШКИ РИЗИЦИ ПО НАРОДНО ЗДРАВЉЕ И УЧЕШЋЕ ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА У ИНТЕГРИСАНОЈ

ЗАШТИТИ

МОНОГРАФИЈА

Крагу јевац, 2010.



4

САДРЖАЈ

РЕЦЕНЗИJE ..................................................................................................... 11

ЕКОЛОГИЈА И КОНЦЕПТ ОДР ЖИВОСТИ РАЗВОЈА ..................................... 15ЖИВОТНА СРЕДИНА КАО СИСТЕМ ...........................................................16РАЗВОЈ ЕКОЛОШКЕ СВЕСТИ ........................................................................18УПРАВЉАЊЕ ПРИРОДНИМ РЕСУРСИМА .................................................19КОНЦЕПТ ОДРЖИВОСТИ РАЗВОЈА ............................................................21РАЧУНАРСКИ ХАРДВЕР (HARDWARE) КАО ОТПАД БУДУЋНОСТИ ....22

ЗАКЉУЧАК ......................................................................................................23ЛИТЕРАТУРА ...................................................................................................24

ФИЗИЧКО, ХЕМИЈСКО И БИОЛОШКО ОКРУ ЖЕЊЕ ................................... 25ПОЈАМ ОКОЛИНЕ ..........................................................................................25

Истори ја еколошких проблема у Западној Европи ............................26ЕКОЛОШКО ЗДРАВСТВЕНИ ПРОБЛЕМИ У XIX ВЕКУ ..............................27ЕКОЛОШКО ЗДРАВСТВЕНИ ПРОБЛЕМИ У XX ВЕКУ ...............................28КАТЕГОРИЈЕ ЕКОЛОШКЕ ИЗЛОЖЕНОСТИ ...............................................29

Природни еколошки утица ји без утица ја човека ................................29

Глобални утицај локалних еколошких катастрофа ...........................30Деловања штетних агенаса и њихов допринос целокупномтерету обољевања ....................................................................................31Профил излагања штетним утица јима ................................................32

ГРАДСКА СРЕДИНА .......................................................................................33Савремени извори штетних чинилаца .................................................33Градско загађење ваздуха ......................................................................34Саобраћајни систем ................................................................................35Термални стрес: смртност .....................................................................37

Нове и повратне инфективне болести: савремен феномен ...............38ЗАКЉУЧАК ......................................................................................................39ЛИТЕРАТУРА ...................................................................................................39

ТОКСИКОЛОГИЈА И ЕКОЛОШКО ЗДРАВЉЕ: ПРИМЕНА ИИНТЕРВЕНЦИЈЕ У НАРОДНОМ ЗДРАВЉУ .................................................. 41

ТОКСИКОЛОШКИ ЗАКОНИ ......................................................................... 42Доза чини отров – Први закон токсикологи је .................................... 42Специфичност ........................................................................................ 44





6

Излагање професионалним (радним) и еколошким чиниоцима .....68Биомаркери ..............................................................................................69Процена еколошког излагања ................................................................70Процена професионалног излагања .....................................................71

ЗАКЉУЧАК ......................................................................................................71ЛИТЕРАТУРА ...................................................................................................72

ЕКОЛОШКЕ СТУДИЈЕ – СТУДИЈЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ............................ 73Истраживања у народном здрављу .......................................................74Заштита животне средине......................................................................76

ВАЖНОСТ ИСТРАЖИВАЊА У НАРОДНОМ ЗДРАВЉУ .............................77ДИЗАЈНИРАЊЕ СТУДИЈА ЗА ХУМАНА ИСТРАЖИВАЊАУ ЕКОЛОГИЈИ..................................................................................................77

1. Еколошке студи је ................................................................................772. Студи је пресека ...................................................................................783. Кохортне студи је .................................................................................784. Студи је случа јева и контрола (анамнестичке студи је) .................795. Интервентне (експерименталне) студи је.........................................79

ЕКОЛОШКЕ СТУДИЈЕ ....................................................................................79Еколошке пристрасности .......................................................................80Предности еколошке студи је: ...............................................................81Недостаци еколошке студи је: ................................................................81

ЗАКЉУЧАК ......................................................................................................82

ЛИТЕРАТУРА ...................................................................................................82

МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНИ ПРИСТУП У ОДГОВОРУ ЗДРАВСТВЕНОГ СИ-СТЕМА НА ЕКОЛОШКЕ РИЗИКЕ ПО НАРОДНО ЗДРАВЉЕ ........................ 84

ОПШТИ УТИЦАЈ СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ НА НАРОДНОЗДРАВЉЕ ..........................................................................................................85ЗЛОУПОТРЕБА И ЗАГАЂЕЊЕ ЗЕМЉИШТА И УТИЦАЈ НАНАРОДНО ЗДРАВЉЕ ......................................................................................86ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА И УТИЦАЈ НА НАРОДНО ЗДРАВЉЕ .....................87

ЗАГАЂЕЊЕ ВОДА И УТИЦАЈ НА НАРОДНО ЗДРАВЉЕ ............................88МЕЂУНАРОДНЕ АКТИВНОСТИ - ОДРЖИВИ РАЗВОЈ ..............................89

Светски самиту у Рио де Жанеиру (Бразил) 1992. године .................89Кјото протокол, 1997. .............................................................................90

ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА У ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕУ СРБИЈИ .........................................................................................................91ПРОБЛЕМИ У НАДЗОРУ НАД ЕФЕКТИМА УГРОЖЕНЕЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ НА НАРОДНО ЗДРАВЉЕ .........................................91ЛИТЕРАТУРА ...................................................................................................92



7

ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ОЧУВАЊУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ СХОД-НО МЕЂУНАРОДНОМ ЗДРАВСТВЕНОМ ПРАВИЛНИКУ(INTERNATIONALHE ALTH REGULATION, 2005) ........................................................................ 94

ОДГОВОР ЈАВНОГ ЗДРАВЉА НА КРИЗНИ ДОГАЂАЈ ................................95

ПРОЦЕНА ОСНОВНИХ КАПАЦИТЕТА ЈАВНОГ ЗДРАВЉА ЗА РАНООТКРИВАЊЕ РИЗИКА У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ И БРЗОРЕАГОВАЊЕ У СРБИЈИ .................................................................................96КОРИСТИ ОД ИНПЛЕМЕНТАЦИЈЕ МЕЂУНАРОДНОГЗДРАВСТВЕНОГ ПРАВИЛНИКА .................................................................100ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................100

УТИЦАЈ СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ НА МАСОВНЕ НЕЗАРАЗНЕБОЛЕСТИ ....................................................................................................... 102

1. Малигне неоплазме ..........................................................................1032. Хроничне опструктивне болести плућа .........................................1043. Астма ...................................................................................................1044. Кардиоваскуларне болести ..............................................................104Болести коштано-мишићног система ................................................1056. Не уропсихи јатријски поремећа ји ..................................................1057. Катаракта ............................................................................................1068. Конгениталне аномали је .................................................................1069. Наглувост ...........................................................................................10610. Повреде код саобраћајних несрећа...............................................106

11. Задесна тровања ..............................................................................107Остале болести и стања ........................................................................107

ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................107

УТИЦАЈ КЛИМАТСКИХ ФАКТОРА НА АКУТНЕ РЕСПИРАТОРНЕ БОЛЕСТИ109

ИСТРАЖИВАЊЕ УТИЦАЈА КЛИМАТСКИХ ФАКТОРА НАНЕКЕ АКУТНЕ РЕСПИРАТОРНЕ БОЛЕСТИ ..............................................110АНАЛИЗИРАНИ КЛИМАТСКИ ФАКТОРИ ................................................ 111

Температура ваздуха ............................................................................ 111Влажност ваздуха.................................................................................. 111Облачност ...............................................................................................112Осунчавање ............................................................................................112Падавине ................................................................................................112Ветар .......................................................................................................112Ваздушни притисак ..............................................................................113

АНАЛИЗИРАНЕ АКУТНЕ РЕСПИРАТОРНЕ БОЛЕСТИ ...........................113ЗАКЉУЧЦИ ...................................................................................................113



8

ПРЕДЛОЗИ ЗА ПРЕДУЗИМАЊЕ МЕРА У СКЛАДУ СА РЕЗУЛТАТИМАИСТРАЖИВАЊА ...........................................................................................114ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................115

СОЦИЈАЛНО-ЗДРАВСТВЕНЕ И ЕКОНОМСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ УНАРУШАВАЊУ ПРОЦЕДУРА РУКОВОЂЕЊА МЕДИЦИНСКИМОТПАДОМ ......................................................................................................116

ЗАРАЗАН ОТПАД ..........................................................................................116ПАТОЛОШКИ ОТПАД ..................................................................................117СОЦИЈАЛНО-ЗДРАВСТВЕНИ ЗНАЧАЈ ПРОЦЕДУРА РУКОВОЂЕЊАМЕДИЦИНСКИМ ОТПАДОМ .....................................................................117ОПШТЕ ПРЕПОРУКЕ ЗА ПОБОЉШАЊЕ РУКОВОЂЕЊАМЕДИЦИНСКИМ ОТПАДОМ .....................................................................118

АКТИВНОСТИ ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА У РУКОВОЂЕЊУМЕДИЦИНСКИМ ОТПАДОМ .....................................................................118ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................121

ЗНАЧАЈ КОНТИНУИРАНЕ КОНТРОЛЕ МЕДИЦИНСКОГ ОТПАДА ЗАСПРЕЧАВАЊЕ ШИРЕЊА ИНФЕКТИВНОГ АГЕНСА У БОЛНИЧКОЈСРЕДИНИ ...................................................................................................... 123

ИНФЕКТИВНИ ОТПАД ................................................................................124КЛИНИЧКИ СИНДРОМИ И СТАЊА ПОГОДНИ ЗА ШИРЕЊЕУ БОЛНИЧКОЈ СРЕДИНИ ...........................................................................125

УСЛОВИ КОЈИ ПОГОДУЈУ ШИРЕЊУ ИНФЕКЦИЈЕУ АМБУЛАНТАМА........................................................................................125ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................126

ЗНАЧАЈ КОНТРОЛЕ МЕДИЦИНСКОГ ОТПАДА У ОЧУВАЊУ ЖИВОТНЕСРЕДИНЕ ....................................................................................................... 128

БАЛАНСИРАЊЕ РИЗИКОМ У РУКОВОЂЕЊУ МЕДИЦИНСКИМОТПАДОМ ......................................................................................................129КОРАЦИ КА УСАВРШАВАЊУ (ПОБОЉШАЊУ) МЕНАЏМЕНТА

МЕДИЦИНСКОГ ОТПАДА ...........................................................................129ПРИНЦИПИ ПОЛИТИКЕ РУКОВОЂЕЊА МЕДИЦИНСКИМОТПАДОМ ......................................................................................................130СТРАТЕГИЈЕ ..................................................................................................130БАЗЕЛСКА КОНВЕНЦИЈА ...........................................................................132ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................132



9

БОЛЕСТИ КОЈЕ СЕ ПРЕНОСЕ ПУТЕМ КРВИ И НЕСТЕРИЛНИМ ИНСТРУ-МЕНТИМА, ПРАВИЛНО КОРИШЋЕЊЕ ЗАШТИТНЕ ОПРЕМЕ И ИМУНИ-ЗАЦИЈА МЕДИЦИНСКОГ ОСОБЉА ПОД РИЗИКОМ .................................. 133

БОЛЕСТИ ХИВ/АИДС ...................................................................................133

ВИРУСНИ ХЕПАТИТИСИ Б, Ц И Д .............................................................134ПРАВИЛНО КОРИШЋЕЊЕ ЗАШТИТНЕ ОПРЕМЕ ...................................137ИМУНИЗАЦИЈА МЕДИЦИНСКОГ ОСОБЉА ПОД РИЗИКОМ ................139ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................139

УПИТНИК ЗА САМОПРОЦЕНУ ФУНКЦИОНИСАЊА МЕНАЏМЕНТАМЕДИЦИНСКОГ ОТПАДА ............................................................................141

КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА ЗА КРЕИРАЊЕ УПИТНИКА ......................147



10



11НАРОДНО ЗДРАВЉЕ У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ

РЕЦЕНЗИJE

Монографи ја „Oчување животне средине, еколошки ризици по народноздравље и учешће здравственог система у интегрисаној заштити“ садржи двецелине. Први део је: Очување животне средине, еколошки ризици по јавноздравље и учешће здравственог система у интегрисаној заштити и подељен јена теоретски и практични део. Теоретски део је на првих 56 страна моногра-фи је и садржи 6 тематски одво јених поглавља. Практични део има 26 странаи то уводни део ко ји се односи на КМЕ и 4 поглавља.

Други део монографи је је: Значај континуираног и процедуралног руково-ђења медицинским отпадом у свим здравственим установама. Овај део има 32

стране подељене на уводни део за КМЕ, 4 поглавља и Упитник за самопроценуфункционисања менаџмента медицинског отпада (базирано на препорукамаСЗО).

Ова монографи ја на модеран и адекватан начин свеобухватно третира из- узетно актуелне проблеме данашњице и то не само за медицину. Посматра јућиеколошки аспект утица ја на здравље људи са више аспеката да је комплекснуслику окружења у ко јем живимо и радимо. Утица ји еколошких фактора наљуде су из узетно значајни, многоструки и јаки па је неопходно да кроз оваквепубликаци је буду доступни медицинској јавности.

Проблем отпада све више доби ја на знача ју. Медицински отпад је међунајзначајни јим врстама отпада и има највећи утицај на здравље људи. Из узет-но је важно да медицински радници буду правилно информисани о знача ју итретману медицинског отпада како би могли да активно учеству ју у процеду-ралном руковођењу истог. У овој монографи ји је презентирано све што је одсуштинског знача ја за правилан третман медицинског отпада у здравственим установама, као и основе ко је је дала СЗО.

Стил писања је јасан и разумљив, садржај из узетно актуелан, занимљиви важан па препоручу јем ову монографи ју за штампу и употребу не само завећ наведене КМЕ већ и за стручна и на учна усавршавања медицинских рад-

ника-лекара, различитих специ јализаци ја.

рецензентПроф. др Не ла Ђоновић



12 НАРОДНО ЗДРАВЉЕ У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ

На нашем говорном подруч ју скоро да нема посебне књиге о основама иначинима решавања проблема еколошких ризика по јавно здравље у пракси.За то је једним делом одговорна незахвалност саме теме, али свакако и не-посто јање сагласности када је у питању ова проблематика. Ова монографи ја

ће понуђеним решењима помоћи стручњацима како здравствених тако инездравствених профила у области ко ју је СЗО дефинисала као једну од прио-ритетних. Она ће допринети да се брже и боље решава ју конкретни проблеми

у јавном здрављу.Концепцијски замишљена да да одговоре на један од најизазовни јих про-

блема са ко јима се сусрећемо у свакодневној пракси али и да постави новапитања ко ја ће и на даље окупљати стручњаке различитих профила, бићезнача јан ори јентир здравственим радницима свих профила у решавању иза-зова у свакодневној пракси. Испуњава јући овај задатак, значајно ће доприне-

ти квалитету рада здравствених радника и здравствених установа у целини.Монографи ја под насловом „Oчување животне средине, еколошки ризици понародно здравље и учешће здравственог система у интегрисаној заштити“ још једном потврђу је да су соци јална медицина и епидемиологи ја еклектичне на у-ке, и да широка образованост аутора омогућава да се на стручан начин одредивеома важна улога законодавства и осталих актера у наведеној проблематици.Корисници монографи је ће стећи компетентност из ове области што је у складуса савременим дидактичким концептом.

Монографи ја посвећена очувању животне средине, еколошким ризицимапо јавно здравље и учешћу здравственог система у здравственој заштити обра-

ђу је актуелни проблем животне средине, еколошке ризике по јавно здравље саакцетом на екологи ју и концепт одрживости разво ја, посвећу јући заслуженупажњу разматрањима везаним за животну средину као систем, разво ју еколо-шке свести, управљању природним ресурсима, концепту одрживости разво ја,рачунарским hard ware-има као отпаду будућности.

Уочава јући значај физичког, хемијског и биолошког окружења, знача јансегмент је посвећен сложеним појмовима околине, еколошко-здравственимпроблемима у XIX и XX вeку истичући значај категори ја еколошке изложе-ности и специфичности градске средине. Комплексна улога токсикологи је и

еколошког здравља као и примена интервенци ја у народном здрављу предста-вљена је на савремен и компетентан начин издва ја јући посебну улогу државеи важеће легислативе.

Широку образованост и изнад свега стручност потврђу ју посебно пре-зентовани радиолошки изазови народног здравља представљени кроз бројнеодговоре и дилеме апострофира јући везу превентивне и клиничке медцине сапредложеним решењима и мерама.



13НАРОДНО ЗДРАВЉЕ У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ

Ставља јући еколошко и професионално здравље у фокус интересовањааутори идентифику ју ризике еколошког и професионалног излагања са кон-кретним предлозима за деловање и акци ју.

Проф. др Весна Пантовић



14 НАРОДНО ЗДРАВЉЕ У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ



15ПРОФ. ДР ДРА ГО ЉУБ ЂО КИЋ

ЕКОЛОГИЈА И КОНЦЕПТОДРЖИВОСТИ РАЗВОЈА


УВОД

Заштита и унапређење човекове средине је знача јан глобални проблем са-временог друштва и његово решавање, иницира између осталог и проналазакначина за рационално и комплексно коришћење природних ресурса, начиназа вођење активне демографске политике, разви јање и унапређење међуна-родне сарадње у области на учних истраживања. Нови однос према животнојсредини, као и преображај духа савремене сфере рада поста је императив. Циљ је да се покаже да концепци ја одрживог разво ја, нуди могућност хармоничногразво ја (1).

Човечанство је данас конфротирано мноштвом егзистенци јалних криза,међу ко јима еколошка криза за узима посебно место. До сада човек ни је био у

стању да створи један идеалан систем цивилизаци је и да избегне кризна стањатог система. Еколошка свест представља неопходну основу даљег, одрживогразво ја заштите животне средине. За једно са знањима и вештинама, обезбеђу јеоснову за померање у веће системе, шире циљеве и софистицирани је раз уме-вање узрока, веза и последица ко ји влада ју у животној средини (2,3).

Загађеност и заштита животне средине већ више децени ја представља јувеома знача јан проблем човечанства, без обзира на тренутни степен разво јадруштва и производних снага у по јединим деловима наше планете. Посто је-ћи проблеми се намећу на уци наглашеном актуелношћу и акутношћу и све се

јасни је долази до закључка, да здраве животне средине нема превише, да субројни елементи у њој угрожени, да је степен саморегулаци је неких објекатанезнатан и да једном поремећени еколошки односи, готово ничим и никадане могу бити доведени у првобитно стање. Планови, програми и акци је њенезаштите и унапређења су глобални проблем, узима јући у обзир чињеницу даслободне, изворне и незагађене животне средине има све мање, а угрожене,деградиране и девастиране све више (4).

У XXI веку, друштво се суочава са следећим глобалним проблемима (5):оштећењем биосфере и њеним екосистемима,•



16 ЕКО ЛО ГИ ЈА И КОН ЦЕПТ ОДР ЖИ ВО СТИ РАЗ ВО ЈА

огромним бро јем становника - преко 6 мили јарди са прогнозом удво-•

стручавања до 2020. године,исцрпљивањем и умањењем количина многих извора минералних и•

енергетских сировина,

загађењем и деградаци јом меди јума: ваздуха, воде и земљишта,•

глобалним променама климе,•

уништеним врстама биљног и животињског света и даљим угрожава-•

њем биодиверзитета,бескућништвом једне четвртине светског становништва,•

оштећењима људског здравља и угрожавањима живота,•

великим количинама отпада у сва три агрегатна стања.•

За разлику од егзистенци јалних криза прошлости, где је човек био угро-

жен углавном природним катастрофама, епидеми јама, ратовима, кризе дана-шњице не потичу од природних непогода ко је су просторно ограничене, већод глобалног несклада у идејно-матери јалном смислу читаве индустријскецивилизаци је.

До сада човек ни је био у стању да створи један идеалан систем цивилиза-ци је и да избегне кризна стања тог система. Приступи решавању овог проблемасе разлику ју у на уци, а неки од њих су:

прелазак привредних система из перманентног раста у стационира-1.но стање,изградња еколошке свести код људи,2.

увођење соци јалних програма,3.примена техничких мера (нпр. филтери, електрични аутомобили и4.сл.),саморегулациона способност природе и инвентивна снага човека, ко ји5.ће сваки проблем благовремено препознати и адекватно решити.

За сада нема интегралних системских студи ја, ко је би раз јасниле праведимензи је ових проблема, као и реалне могућности њиховог решења.

ЖИВОТНА СРЕДИНА КАО СИСТЕМ

Животна средина као област истраживања на почетку XXI века, привлачипажњу на учника различитих струка. Они често до детаља истражу ју различи-те просторне подсистеме животне средине, ко ји одсликава ју и конкретизу јуразмере и циљеве њиховог про учавања. Животна средина се разматра честокао систем уза јамно повезаних система: природна средина, соци јална средина,стамбена средина, културна средина, информативна средина. У зависности




од размера и циљева истраживања, могуће је посматрати животну срединупо јединог човека (нпр. кабине космона ута), породице (нпр. стан, кућа са при-пада јућим плацем), групе људи (нпр. становништво урбаног кварта), целокуп-ног човечанства (6,7).

Практична потреба је да се посматра ју и конкретизу ју размере и циљевињиховог про учавања (8):

Антропогена средина, ко ја се посматра као природна средина са про-1.менама условљеним људским активностима.Квазиприродна средина, као систем пре уређен од стране човека (кул-2.турни), природни пејзаж ко је је створио човек.Урбана средина, као комбинаци ја природних услова и грађевинско3.архитектонских форми, ко ја ствара претпоставке за привредну иживотну активност човека и за једно са њом утиче на соци јално орга-

низовање човека.Стамбена средина, ко ју чине услови живота у стамбеним простори ја-4.ма, комплексна је и укључу је физичке, хемијске, биолошке, соци јалнеи психолошке факторе. Она се формира спољним утица јем, у односуна простори ју (саобраћајна бука, хемијски фон и сл.), утица јем гра-ђевинских конструкци ја и њиховом заштитном обрадом, факторимаживотне активности и соци јалним факторима (односи у породици,између суседа, станара и сл.).Културна средина, ко ју чине услови за посто јање матери јално-ду-5.ховне сфере живота људи, ко ја об ухвата предметне резултате људске

активности, националне и етничке особине формиране вековима,као и људске снаге и способности, ко је се испољава ју кроз људскуактивност.Средина насељених места, урбана средина, градска и сеоска, као6.комбинаци ја вештачки створених животних услова: путеви, тротоари,куће, санитарна инфраструктура, мезоклима града и сл.Радна средина, ко ју чине физички, хемијски и биолошки услови у7.производним простори јама. Формира ју је спољни природни и антро-погени утица ји, утица ји целокупне индустријске зоне, саобраћа ја и

сл., услови на радном месту, услови у за једници са соци јалном и пси-холошком средином у колективу.Соци јално-психолошка средина, ко ју чине односи између људи и сте-8.пен пажње једних према другима, уза јамно поштовање или обрнуто,непоштовање, интерес или равнодушност у односу на за једничкуствар и према успесима сваког члана колектива, јединство или раз-личитост укуса, тежњи, приоритета.




Соци јално-економска средина, ко ју чине односи међу људима и њихо-9.вим групама. Об ухвата соци јалне факторе, психолошке, социолошке,демографске, културне, етничке, економске и др (9).

РАЗВОЈ ЕКОЛОШКЕ СВЕСТИ

Иако је брига о заштити природе од увек посто јала, до разво ја еколошкесвести долази постављењем првих теори ја о животној средини, ко је се везу јуза другу половину XVIII века. Од тада до данас, издва јамо следеће теори је оживотној средини: теори ја бентамиста, малтузи јанства, границе раста глобал-не равнотеже, органског раста, преобража ја међународног поретка, посто јаногстања, нивоа живота, постиндустријског доба, децентрализаци је друштвеног

система, глобалног математичког модела (концептуалног модела) биосфере,еколошке политике, теоријске поставке еколошких димензи ја и многе друге.Теори ја бентамиста, заснивала се на тежњи за побољшањем хиги јенских

услова становања у радничким насељима, махом подигнутих у близини инду-стријских погона и рударских копова. Недостатак теори је бентамиста огледаосе у приступу обезбеђивања само што ефикаснијх услова рада.

Теори ја малтузи јанства, скренула је пажњу на проблем раста људске попу-лаци је. Полазила је од констатаци је да се људска популаци ја брже повећавала(геометријска прогреси ја), од производње средстава за живот (аритиметичкапрогреси ја). Теори ја је предлагала контролу рађања, посебно сиромашних кла-

са, што је изазвало многобројне полемике према малтузи јанству, као крајњенехуманом односу према људској популаци ји. Тако се као противтежа развиопокрет „неомалтузи јанство“ штитећи права популаци је неразви јених и зема-ља у разво ју. Децени је после теори је малтузи јанства, одликовала је по јачанаиндустри јализаци ја и урбанизаци ја, погоршана напретком технологи је и де-мографским растом, ко ји су довели до пораста потрошње енерги је, природнихресурса и хране.

Средина XX века, одлику је се даљим током интензивног индустријскогразво ја великог бро ја земаља у свету, као и разво јем индустријске и комуналне

инфраструктуре. Тако је Р. Карсон, покренула нови покрет за заштиту животнесредине, ко ји је представљао апел човечанству, да смањи употребу пестицида у пољопривреди. Међутим, Р. Карсон ни је уочила, да су глобални еколошкипроблеми, на ко је су указивале теори је седамдесетих и осамдесетих годинадвадесетог века, доживеле кулминаци ју у разви јеним земљама света (10).

Прва конференци ја Уједињених наци ја о животној средини, одржана је уСтокхолму 1972. године и представљала је прекретницу у односу човечанствапрема животној средини. Донета је стокхолмска деклараци ја, ко ја је указала наалармантно стање квалитета животне средине и истакнута нужност праћења




њеног квалитета, трошења ресурса, последица загађености на људско здравље,природу, биљни и животињски свет. Пети јун, као први дан одржавања конфе-ренци је у Стохлому, проглашен је Светским даном заштите животне средине.У периоду од 1972. године до деведесетих година XX века, по јавио се већи број

теори ја и покрета о заштити животне средине, ко је нису прешле оквир теори- је границе раста и стокхолмске деклараци је. Године 1997. у Кјоту је око 50земаља потписало „Оквирну конвенци ју Уједињених наци ја о климатскимпроменама“, чи ји је циљ спречавање и смањивање емиси је отровних гасова,пре свега угљен-диоксида, ко ји се сматра ју главним узрочницима порастатемпературе на Земљи, односно стварања ефекта „стаклене баште“. До садасу протокол ратификовале Аустри ја, Белги ја, Данска, Финска, Немачка, Грчка,Ирска, Итали ја, Луксембург, Шпани ја, Шведска и Уједињено Краљевство Вели-ке Британи је, Северна Ирска, Норвешка, Малта, Румуни ја и Словачка. Један од

свакако значајних корака је и тај што је протокол ратификовао и Јапан, једанод великих светских загађивача (11).

УПРАВЉАЊЕ ПРИРОДНИМ РЕСУРСИМА

У савременој литератури опште је прихваћена класификаци ја ресурсана људске, физичке и природне. Природни ресурси су геолошке и биолошкевредности ко је се директно или индиректно могу користити или употребити,а има ју реалну или потенци јалну вредност. Управљање природним ресурсима

значи и прилагођавање системским мерама и тржишним условима на нивоудржаве, уважавање приоритета у вођењу инвестиционе политике, бригу о уса-вршавању кадрова и организаци ји рада, увођењу у праксу најнови јих на учнихсазнања, примену нових технологи ја и коначно, дугорочно планирање разво ја,тако да се пошту ју постулати одрживог разво ја..

Посто је две категори је ресурса:Необновљиви ресурси: геолошки ресурси (минерални ресурси руде1.метала, неметала и енергетски ресурси: угаљ, нафта и гас) и земљи-ште.

Обновљиви ресурси: живи свет, вода, ваздух, сунчево зрачење, енер-2.ги ја ветра и енерги ја плиме.

Обновљиви ресурси има ју моћ регенераци је, али уколико интензитетобнављања не превазилази темпо коришћења, употреба ових ресурса можебити временски ограничена. Необновљиви ресурси формирани су у давнојгеолошкој прошлости и за њихово стварање били су потребни милиони годи-на. Наравно, код ове врсте ресурса пре се може говорити о најрационално јемексплоатисању, него о одрживом коришћењу.




Одрживо коришћење природних ресурса подразумева строго планирањеи управљање посто јећим резервама, у смислу потреба привредног разво ја.Одрживо коришћење обновљивих ресурса је обавезно и њиме се мора строго управљати и контролисати, док је за необновљиве ресурсе веома важан савре-

мен приступ у области њиховог одрживог коришћења, а углавном се сматра да је њихово одрживо коришћење немогуће.

Основни концепти у процењивању резерви природних ресурса су:Доказане резерве об ухвата ју лежишта ко ја су већ откривена и ко ја се•

експлоатишу.Условне резерве су лежишта ко ја су већ откривена али њихова експло-•

атаци ја ни је економична.Хипотетичке резерве су оне за ко је се може претпоставити да ће у бу-•

дућности бити пронађене у подруч јима ко ја су данас само делимично

испитана и активирана.Спекулативне резерве се налазе у до сада још неистаженим областима,•

а за ко је посто ји претпоставка да има ју повољне геолошке услове.

Квалитет процењених доказаних резерви зависи од већег бро ја фактора:економски фактори,•

расположива техника и технологи ја,•

тражња за ресурсима,•

трошкови производње и прераде,•

цена ресурса и производа ко ји се из њих доби ја ју,•

политички фактори.•

Пре нешто више од десет година, Светска комиси ја за животну срединуи развој, познати ја као Брунтлендова комиси ја, об јавила је извештај „Нашаза једничка будућност“, ко јим се указу је на опасност по човека и планету, одполитике економског раста без узимања у обзир могућности регенераци јеЗемље. Ова комиси ја дефинише одрживи развој као: „Развој ко јим се испуња-ва ју потребе садашњости, без ускраћивања могућности будућим генерацијмада задовоље сво је потребе“. Светски лидери су на Самиту о Земљи у Рио де

Жанеиру 1992. године усво јили препоруке Брунтлендове комиси је, а једанод резултата самита била је „Агенда 21“, ко јом се да ју препоруке за одрживо управљање земљишним, водним и шумским ресурсима.

Управљање, значи и прилагођавање системским мерама и тржишним условима на нивоу државе, уважавање приоритета у вођењу инвестиционе по-литике, бригу о усавршавању кадрова и организаци ји рада, увођењу у праксунајнови јих на учних сазнања, примену нових технологи ја и коначно, дугорочно




планирање разво ја тако да се пошту ју постулати одрживог разво ја, у складу сагоре наведеном дефиници јом Брунтлендове комиси је.

Планирање, представља један од најзначајни јих и најсвеобухватни јих, поспектру проблема ко је треба решавати. У временском смислу, на једном полу

су оперативни планови ко ји се баве питањима шта треба радити у нареднихнеколико дана, а на другом полу, могу бити стратешки планови за планске хо-ризонте од стотину и више година. У просторном смислу, послови планирањаи одлучивања ограничава ју се на локалне просторе од само неколико хектара,али и на огромне просторе од неколико стотина хиљада хектара. Коначно, уорганизационом смислу, доносиоци планерских одлука могу бити од највишерангираних извршних руководилаца, до нискоквалификованих радника не-посредно на терену.

Све мере намењене очувању обновљивих ресурса можемо сврстати у:

правне мере - спречавање слободног приступа и неконтролисаног•

коришћења ресурса,квантитативна ограничења - ограничења напора,•

ограничења количине експлоатисаних ресурса (нпр. прописи о мак-•

сималној количини улова, дозвољеном времену лова итд.),економске мере - фискалне мере (порези и субвенци је) и систем ин-•

дивидуалних трансферабилних квота (на основу процене стања по-пулаци је ресурса држава пропису је максималну годишњу жетву запо једине врсте, а по томе се корисницима ресурса додељу ју годишњеквоте. Само оне количине за ко је посто ји дозвола могу се ловити).

Мере намењене очувању необновљивих ресурса су: фискалне мере - по-рези, субвенци је и рециклирање.

КОНЦЕПТ ОДРЖИВОСТИ РАЗВОЈА

Основни постулат концепта одрживости разво ја је рационално поступањеса ресурсима. Суштину концепта чини интеракци ја разво ја животне средине

и међусобна усклађеност и комплементарност развојне политике и политич-ке заштите животне средине, ко је уважава ју законитости еколошких система.Концепт одрживог разво ја усмерен је на очување природних екосистема иживотне средине, као и на рационално коришћење природних ресурса.

За одрживи развој важи и додатни захтев, ко ји се тиче повратних спрега изокружења, односно животне средине и друштвених оквира. Одржив раст, под-разумева, да даљи раст ни је угрожен повратним спрегама, било из биофизич-ког, било из соци јалног окружења. Очуваност животне средине се мора узетикао пред услов да се уз раст благостања, развој карактерише као одржив.




Може се закључити да се карактеристична три основна начела одржи-вог разво ја темеље на еколошкој одрживости, социокултурној одрживости иекономској одрживости. Еколошка одрживост обезбеђу је развој ко ји је ком-патибилан са одржавањем еколошких процеса и природним ресурсима. Со-

циокултурна одрживост обезбеђу је, повећање надзора човека над сопственимживотом, а економска одрживост, успешан економски развој. Јасно је да серади о концепци ји ко ја има свој глобални и међународни смисао и садржај,али истовремено унутрашњи и регионални карактер. Преплитање глобалних,регионалних и националних, односно локалних димензи ја одрживог разво ја, једна је од главних карактеристика.

РАЧУНАРСКИ ХАРДВЕР (HARDWARE) КАО ОТПАД

БУДУЋНОСТИСтални развој рачунарског хардвера представља потенци јалну опасност

по околину, превасходно у виду чврстог отпада и емиси је штетних хемикали- ја. Менаџмент ИТ компани ја, као и сами корисници хардвера, могу значајно утицати на смањење овог отпада.

Потреба за информаци јама у савременом свету сваким даном све више ра-сте. Тренутна доступност неке информаци је, као и њена правовремена обрада,представља танку нит, ко ја дели добре и успешне, од лоших фирми. Захтевипословних људи непрестано расту, почев од веће брзине рада, мобилности, по-

бољшања софтвера, итд. Индустри ја названа „ИТ индустри ја“ тежи да пратинове захтеве и у све краћем временском периоду, избацу је нове генераци је про-извода, бољих и прилагодљиви јих електронских компоненти. Циклус ко ји јесада описан нема предвидиви крај, тежи бесконачности, а оно што за њим оста- је су гомиле отпада остарелих електронских уређа ја и њихових компоненти.Можда је најбоља илустраци ја овакве тврдње, да је рачунарима било потребнодвадесет година да достигну брзину од једног гигахерца, а само непуних годи-ну дана да је повећа ју за исто толико. Чињенице упозорава ју на претњу, ко ја сеполако, али сигурно надви ја над нашом планетом. Отпад ко ји је створен у току

1998. године износио је око 20 милиона застарелих персоналних рачунара, 16милиона монитора и 11 милиона штампача и скенера. У свим водећим свет-ским компани јама за израду рачунарског хардвера, успостављен је програмеколошког менаџмента, са претходно наведеним елементима (12).

Америчка компани ја Дел (Dell), доживела је огромну популарност у тре-нутку када је у први план истакла заштиту животне средине и могућнострециклирања сво јих производа, штитећи притом купце и животну средину.Пажљивим одабиром компонената, ко је одговара ју стандардима за потрошњу




енерги је, при склапању сво јих рачунара, Дел учеству је у уштеди енерги је. Упериоду од 2002. до 2003. године, ово смањење износи 11%.

Дизајн производа за животну средину, ко ји Дел разви ја у сарадњи са сво- јим пословним партнерима, подразумева следеће захтеве:

очување животне средине коришћењем погодних матери јала ко ји не•

садрже токсичне матери је и гасове штетне за озон и смањење употребеПВЦ пластике код механичких делова рачунара,смањење потрошње енерги је,•

лако растављање и могућност рециклаже,•

смањење нивоа буке,•

смањење нивоа зрачења.•

На пољу паковања производа, смању је се коришћење пластике и уводе се

матери јали базирани на папиру, ко ји може потпуно да се рециклира. Овим се у наредне три и по године смању је коришћење пластике за око 360 тона.

ЗАКЉУЧАК

Од настанка човека и његовог делатног односа према природи, у живомсвету, владала је уза јамна и хармонична повезаност и зависност у еколошкојравнотежи. Нарушавање еколошке равнотеже наста је као последица човековерадне делатности, ко јом човек „присва ја“ природу, и ствара производе. При

томе, не долази само до поремећа ја еколошке равнотеже екосистема, већ и до угрожавања интенгритета човека и његовог опстанка. Познавање еколошкихзаконитости, процеса и по јава у природи, обогаћу је човека да сагледа природу у целини. Уређу јући је према сво јим потребама, он не сме да доведе до пре-кида процеса у њој, нити да поремети функционалну равнотежу ко ја посто јиизмеђу живих бића и њихове животне средине. То се може избећи само ако седобро позна ју еколошке законитости и ако се људи понаша ју у складу са њима.Дакле, еколошка свест представља образац живота, ко ји пошту је и усклађу јеса природним законима кружења матери је, трошења енерги је и обнављања

живота, при чему подстиче да се од природе узима само онолико, колико јепотребно за обезбеђивање основних људских потреба. Зато еколошка етика,представља еколошки однос човека према животној средини, ко ји се односина моралан однос између људског / техносфера и природног / биосфера. Новиоднос према животној средини, као и преображај духа савремене сфере рада,поста је императив. Концепци ја одрживог разво ја, нуди могућност хармонич-ног разво ја.




ЛИТЕРАТУРА

„Ecologica“ No- 49, Beograd, 2007, 63–681.)http://distro watch.com/2.)

http://en.wikipedia.org/3.) www.ekoforum.org.rs4.)Зборник радова „Менаџмент, технологи је и иноваци ја“, 02–03. новембар,5.)Београд, 2006:220–221Јасмина Грозданов, Вера Гру јић, Драгољуб Ђокић, Предраг Јелача. Развој6.)здравственог система, место и улога завода за заштиту здравља. ГласникЗавода за заштиту здравља Срби је, 71. 1997:35–40.Ђокић, Д., Јаковљевић, Ђ., Јаковљевић. Д. Соци јална медицина. Универзи-7.)тет у Крагу јевцу, Медицински факултет, Крагу јевац 2007.

Власта Дамјанов, Драгана Никић, Леона Ва јагић, Драгољуб Ђокић. Улога8.) завода за заштиту здравља у унапређењу и заштити животне средине. Гла-сник Завода за заштиту здравља Срби је, 71. 1997:112–116.Анђелка Џелетовић, Милан Рајчевић, Драгољуб Ђокић, Весна Томић, Пре-9.)драг Ристић, Зорица Димитри јевић, Бранка Легетић. Унапређење здра-вља за једнице -улога завода за заштиту здравља у спровоћењу примар-не здравствене заштите. Гласник Завода за заштиту здравља Срби је, 71.1997:41–47.Зорица Атанасковић-Марковић, Оливера Сто јановић, Драгољуб Ђокић.10.)Здравствени информациони систем у служби здравствене заштите. Гла-

сник Завода за заштиту здравља Срби је, 71. 1997:48–52.Сања Матовић-Миљановић, Драгољуб Ђокић. Развој и улога индикатора11.)здравља у вези са животном средином. Гласник Завода за заштиту здрављаСрби је, 71. 1997: 233–236. www.endemit.org.rs12.)




ФИЗИЧКО, ХЕМИЈСКО И БИОЛОШКООКРУЖЕЊЕ


УВОД

Како би се очувала човекова личност на дугом развојном путу, неопходно је увек имати у виду и његову жељу, а и тежње на учника да људски век дужетра је и при том он буде што квалитетни ји и садржајни ји. Да би се постигао до-бар психосоматски развој и очувало здравље, неопходно је познавати чиниоце ризика, ко ји могу бити многобројни и потицати од самог организма (генетсконаслеђе) и из животне средине.

Генетске особине одређу ју основне морфолошке, анатомске и физиолошкекарактеристике сваке јединке по једине врсте, њихове популаци је и за једнице.Од ових карактеристика зависи њихов живот у животној средини (1).

ПОЈАМ ОКОЛИНЕ

Бројност дефиници ја о животној средини говори о тешкоћи једноставног, јасног и примењивог дефинисања свих фактора животне средине и њиховихмеђусобних веза. За једничко свим дефиници јама је коришћење појма „фак-тор животне средине“ (еколошки фактор и еколошке компоненте). Они чинеи условљава ју стања и утичу на процесе у животној средини.

Реч око лина примењена на људско здравље, представља широк по јам.

Обично се мисли на различите спољне факторе ко ји утичу на здравље цело-купне људске за једнице ко ја им је изложена, а то су углавном фактори на ко јепо јединац не може деловати самостално. По јам „утицај околине“, обично сеодноси на физичке, хе мијске и микробио лошке агенсе ко ји су у стању да изазовупатолошки ефекат. Професионална изложеност је један посебан вид изложе-ности спољним факторима, ко ји изазива ју професионална обољења (2).

Улога квалитета смешта ја, матери јални положај и економско стање свевише привлаче пажњу епидемиолога у решавању болести.



26 ФИ ЗИЧ КО, ХЕ МИЈ СКО И БИ О ЛО ШКО ОКРУ ЖЕ ЊЕ

ИСТОРИЈА ЕКОЛОШКИХ ПРОБЛЕМА У ЗАПАДНОЈ ЕВРОПИБрига о условима живота је била темељ историјске еволуци је народног

здравља. Настанак данашње епидемиологи је се темељи на про учавању хиги- јенских проблема околине пре XX века, нарочито токсично деловање алкохола,

затим узроци по јаве колере у Лондону, разлика у смртности међу различитимстамбеним четвртима и друштвено-економским групаци јама, и посебно, из-ложеност професионалним ризицима.

Кроз истори ју, хиги јенски услови има ју доминантну улогу у контролизаразних болести. У неразви јеним земљама са ниским дохотком, чак и данасзаразне болести чине две петине узрока смртности. Током истори је, коренитепромене у хиги јенским навикама људи и начину исхране у разви јеним земља-ма, знатно су решиле ток заразних болести.

Пре више од 10.000 година, као групе земљорадника и сточара, по јавила

су се прва људска друштва, од ко јих су касни је настале цивилизаци је са ка-рактеристичним болестима, ко је су размењивали у међусобним трговачкимразменама и војним обрачунима. Постепено одомаћивање епидемијскихзараза, преко адаптаци је микроба и људског домаћина и смањења глади сло-бодним снабдевањем хране кроз протеклих 7 до 8 векова, постављен је темељза здраву животну средину. Историчари разлику ју неколико фаза повезанихса природном средином у Западним друштвима.

За време XVII и XVIII века, посто јала су схватања да болест наста је каоБож ја воља. Утица јан религијски ауторитет и инерци ја народне воље, ко ја је у том времену одга јана, утицали су на пасивно и фатално прихватање еколо-

шких недаћа. Казна за грех, била је болест. Међутим, у то време су се по јавилеи нове на учне претпоставке, као темељ савремених на ука и то прво у ЗападнојЕвропи. Францис Бакон, Декарт, Њутн и други на учници, открили су основнезаконе природе. Са брзим растом на учног сазнања и примена корисних на уч-них достигнућа, по јавила се и промена у приступу очувања околине. Започела је у Европи и потиче из Француске с кра ја XVII века. Ове промене за чишће-ње околине, смањиле су патогеност изазивача епидеми ја. Пред узимање овихамбициозних инфраструктуралних промена, чишћење и дренажа мочвара ипремештање градских ђубришта, представљало је велики друштвени трошак.

Влада је ово прихватала преко воље, гледала је на то као на инвестирање уздравље радне снаге, тј. за повећење приноса, повећење продуктивности, са-мим тим - повећање пореза (3).




ЕКОЛОШКО ЗДРАВСТВЕНИ ПРОБЛЕМИ У XIX ВЕКУ

Наредне промене долазе са француском револуци јом кра јем XVIII века;хумана идеологи ја и идеологи ја једнакости по јавила се у раном XIX веку. Рас-

прострањеност заразних болести у различитим друштвеним круговима виђена је као последица њихове друштвене и спољашње средине. Посебно су вођениразговори о распадним продуктима труљења и распадања, нарочито у град-ској средини. Следећа криза ондашњих градова изазива загађен ваздух ко ји јеповећао смртност 1830-их година у Британи ји. Санитарна иде ја по јавила се инастала од стране градских челника, укључивале су се иде је о преради отпад-них вода, одржавање плодности земљишта подстицање производње довољнеколичине хране и достизање пуне запослености. Предлог за „градске паркове“настао је у Енглеској и постао популаран, инспирисан делимично жељом да се

изађе из прљаве градске средине.Средином XIX века за „здраву околину“ централно место су имала биоме-дицинска истраживања. Прикупљени су статистички подаци о изложеностиболести и смртним случа јевима. Јавни надлежни органи тежили су побољшању услова становања да би се смањили ризици по здравље. Спектакуларан напре-дак бактериологи је 1880-их година довео је до нових разилажења везаних заеколошке погледе. Микроорганизам је сматран примарним узроком болести.Ова нова теори ја, за једно са теори јом ћели је и наслеђивања, постала је новабрига за трудницу и дете без обраћања пажње на недостатке микронутритиент-на, јер на ука фокусира здравље као лично. Од иде је о вишеструком деловању

еколошких фактора и њиховим ризицима се од устало.Највеће заслуге у јачању људских биолошких одбрамбених снага против

посто јећих инфективних болести у првобитним индустријским градовима,имала је исхрана. Побољшање у храни и исхрани, настало услед земљорад-ничке револуци је, употребом механизаци је, увођењем разних прехрамбенихпроизвода, укрштањем биљних врста, као и много успешни јим транспортомробе, довело је до повећања приноса (1).

Побољшање квалитета становања, сигурно снабдевање водом, описмења-вање, боља кућна хиги јена, унапредило је заштиту одојчади и деце од инфек-

тивних агенаса.Ове промене током XIX века у Европи у смислу побољшања исхране ста-

новништва и сазнање да општи друштвени напредак зависи од спољне околине,представља преокрет у разво ју народног здравља. Узгред су се по јавиле бројнекористи по здравље, као последица промена у друштвеним организаци јама иекономској пракси. На пример, побољшано је снабдевање сточне хране (луцер-ке и репе) после увођења механизаци је у пољопривреду средином XVIII века,што је подстакло повећање сточног фонда. Самим тим, протеини животињскогпорекла су били више заступљени у људској исхрани. С друге стране је дошло




до смањења малари је, јер је комарцима више при јала говеђа крв него људска.Ова непланирана здравствена корист се огледала у томе што изазивач мала-ри је (паразит плазмоди јум) ни је могао у животињама да заврши свој животнициклус као што то чини у човеч јем организму, тако да је без промишљених на-

мера дошло до боље исхране становништва и опадања обољевања од малари је.Индустријска револуци ја је током XIX века довела до еколошких катастрофапо становништво у Западним земљама, укључу јући аерозагађење, микроби-олошку контаминаци ју воде за пиће, загађење хране и различите несрећнеслуча јеве узроковане пренасељеношћу стамбених објеката лоше градње (3).

ЕКОЛОШКО ЗДРАВСТВЕНИ ПРОБЛЕМИ У XX ВЕКУ

Ране декаде XX века обележила је бактериолошка теори ја на чи је је огра-ничавање касни је утицало прилагођавање микроорганизама, како спољним условима, тако и ендогеним условима домаћина. Нова сазнања базирана натрансмиси ји векторима код болести као што су: малари ја, жута грозница, три-поносоми јаза (спаваћа болест), лајшмани јаза (Кала-Азар) водила су унапре-ђењу еколошке стратеги је претежно у тропским и субтропским областима. Тооб ухвата запрашивање комараца и орезивање одређених биљака.

Ширење индустри је, „моторизовани систем транспорта“ почетком XX векаповећао је изложеност људске околине хемијском загађивању. Многи злогла-сни аеро-загађивачи јавили су се средином XX века. Ово је био подстрек за

доношење еколошких закона у Западним земљама током 1960-их и 1970-ихгодина. Посебно су еколошке организаци је у САД спроводиле истраживања о узрочности, факторима ризика, начину њиховог савлађивања и надзора.

Први кораци су били на идентификаци ји специфичних болести ко је наста- ју услед излагања еколошким загађењима. Непрестано истраживање је довелодо расветљавања квантитативне процене ризика. Међутим, у последњој трећи-ни XX века постали смо свесни додатних облика ризика због људског немараи загађења. Царсон је аргументовао да би хемијски производи неосетно моглида оставе последице на људску биологи ју и благостање. 1970-их година, по-

стали смо свесни киселих киша. Хавари је изазване еколошким катастрофаманадмашиле су сва очекивања и била су у порасту. 1980-их година по јавила сесумња око излагања различитим еколошким загађењима, нарочито хлориса-ним угљоводоницима и неким тешким металима, њиховим последицама поздравље услед акумулативног ефекта. Докази су посто јали из животињскогсвета, ко ји указу ју да таква изложеност може довести до поремећа ја иму-ног, репродуктивног и не уролошког система. По јаве таквог мишљења у везиса еколошким и биолошким системима као костурима еколошког здравља,представљале су претече данашњих еколошких организаци ја ко је се све више




брину о променама услова средине еколошким разарањем и њиховом утица јуна здравље људске популаци је (3).

КАТЕГОРИЈЕ ЕКОЛОШКЕ ИЗЛОЖЕНОСТИ

Спољне утица је можемо поделити на више начина и то у зависности дали су природни или вештачки или да ли су од локалног или глобалног знача ја.Наше савремене бриге су еколошке катастрофе изазване људским фактором.Кроз истори ју међутим, пре настанка индустријских пред узећа, проблеми субили ор јентисани на природне катастрофе.

ПРИРОДНИ ЕКОЛОШКИ УТИЦАЈИ БЕЗ УТИЦАЈА ЧОВЕКА

Природни еколошки утица ји посто је и данас. Они се односе на екстремнеметеоролошке услове, локалне по јаве заразних болести, елементарне непогоде,састав земљишта, ко ји се огледа у недостатку микронутрити јената. На пример,скоро једна петина људске популаци је живи на прастари начин, у мочварними брдско-планинским кра јевима где земљиште оскудева у јоду. Ово доводистановништво у ризик од недостатка јода у исхрани, а самим тим и његовнедостатак у организму, што може довести до разних поремећа ја као што сугушавост, смањена плодност и урођених поремећа ја као што су кретенизам,глувоћа и не уромишићни поремећа ји. Исто тако, посто је места са недостаткомселена, посебно у Кини, ко ји доводи до обољења срчаног мишића код младих

особа, као и болести кости ју и зглобова код стари јих.У нови је време евидентни су поремећа ји настали услед изложености арсе-

ну како из воде, тако и из земље, про узроку јући ране на кожи, кардиоваскулар-на обољења и различите карциноме у југозападном Тајвану, неким регионимаГане и Јужне Америке. Проблем отпада ко ји се налази у површинским водамаимао је највеће размере у Бангладешу и западном Бенгалу, где се све вишеослања ју на дубоке подземне изворе као алтернативу у односу на површинскеводе загађене фекали јама.

Док ови природни еколошки утица ји могу расти на локалном нивоу, неки

има ју веће димензи је. На пример Ел-Ниго по јава ко ја се јавља сваких 5 до 7 го-дина, изазива последице широм света, доводи до промена климатских фактораи наста је од природних океанских и атмосферских промена у источној обалиПацифика. Ови догађа ји су често узрок еколошких катастрофа и поремећа јако ји условљава ју деловање различитих физичких, микробиолошких видованесрећних случа јева на локално становништво (1).

Граница између природних и вештачких еколошких катастрофа ни је увек јасна. Нека искуства у Инди ји последњих декада об јашњава ју како природнинедостаци у исхрани могу имати неочекивано побољшање или погоршање




услед људске интервенци је. Те интервенци је могу променити геохемијскепроцесе у земљи и води, узроку јући измене у искоришћености неких металаи микроелемената.

Пелагра (недостатак триптофана) смањена је 1980-их година економским

мерама, у смислу снижења цена алтернативних житарица. Пшеница, а нештомање и пиринач су замењени другим махунаркама.

Гушавост и ментална заосталост услед недостатка јода повећала је гео-графску распрострањеност услед наводњавања и узга јања шећерне трске, што је довело до смањења нивоа јода у земљишту.

ГЛОБАЛНИ УТИЦАЈ ЛОКАЛНИХ ЕКОЛОШКИХ КАТАСТРОФАДанашње теме еколошког здравља мора ју се прилагодити све већим раз-

мерама спољашњих еколошких утица ја. Овај тип здравственог ризика је настао

услед рушења еколошких и геофизичких система на земљи. Тако су разби јениприродни токови: климатска стабилност, приноси хране, снабдевање слаткомпи јаћом водом, корисно деловање различитих биолошких екосистема ко ји учеству ју у кружењу хранљивих матери ја, чисте воду и ваздух и производекорисне матери је. Уништавање ових система може утицати на здравље ста-новништва, на више различитих, мање директних и тренутних начина, негованредне еколошке катастрофе ко је доводе до директних локалних несрећнихслуча јева путем повреда, токсичности, недостатака хранљивих матери ја илизараза (1).

Разлика између ове две категори је еколошких катастрофа на здравље, нај-

боље се формулише као разлика у обиму еколошких промена и директностии непосредности по јава. Пажња епидемиолога и јавности била је усмерена наеколошке катастрофе изазване људским немаром. Насупрот томе, глобалнепромене средине су настале као последица уништења сложених еколошкихи геофизичких система. У индустријски разви јеним земљама, пре 50 годи-на, пажња је усмерена на огромно хемијско загађење ваздуха, воде, земље ихране, за једно са различитим физичким утица јима као што је јонизу јуће ине јонизу јуће зрачење, градска бука и саобраћајне несреће. Листа про узроко-вача несрећа расте са разво јем технологи је. У 1990-им годинама, почели су да

нас брину електромагнетно зрачење мобилних телефона и његов канцерогенефекат, органске хемијске супстанце (нуспродукти) ко ји наста ју приликомхлорисања пи јаће воде и њихов ефекат на развој плода, затим токсичне, алер-гијске и друге последице генетски модификоване хране.

У сиромашним земљама-велики еколошки проблем је и даље микробио-лошка исправност воде за пиће и хране, безбедност на раду, аерозагађење исаобраћајне незгоде.

Највећи број еколошких епидемиолошких истраживања наставља ор јента-ци ју на одређене еколошке катастрофе настале директно и обично у локалним




размерама. Карактеристике изложености и исхода и очигледна ка узална пове-заност су надлежне за посто јећа епидемиолошка истраживања. Она открива јувезу између различитих нивоа, излагања по јединим или удруженим факто-рима и вероватноће за по јаву неке здравствене последице. Веза између дозе и

одговора је описивана статистичким моделима. Прорачунат однос доза-одго-вор може бити од користи за израду водича и директно постављање стандардаи правила. Сада посто ји потреба за проширење репертоара епидемиолошкихистраживања и процену ризика по здравље услед огромних промене срединеи еколошког разарања.

ДЕЛОВАЊА ШТЕТНИХ АГЕНАСА И ЊИХОВ ДОПРИНОС ЦЕЛОКУПНОМТЕРЕТУ ОБОЉЕВАЊАВажност утица ја средине као узрока за по јаву људске болест и преране

смрти су дискутабилни. Главна брига у индустријски разви јеним земљама унови је време било је непрекидно излагање хемијском загађењу путем вазду-ха, воде, хране и земље, као и изложеност различитим физичким хавари јама, јонизу јуће зрачење и не јонизу јуће зрачење (приликом преноса електричнеенерги је), градска бука и саобраћајне незгоде. Типични примери међусобногодноса спољне средине и организма су: по јава ле укеми је код особа изложе-них бензолу, тропосферски озон и напади астме. У мање разви јеним земљама,посто јан проблем су и даље микробиолошка исправност воде за пиће и хра-не, безбедност на раду, аерозагађење, услови становања. Тешко је проценитиеколошки утицај као по јединачан узрок у по јави болести. Прво, наше сазнање

о етиологи ји болести је непотпуно. Друго, еколошки утица ји се често преме-шта ју, тако да су многе садашње болести последица неких рани јих излагања.Треће, само излагање не мора бити изазивач болести али може битно утицатина сам клинички ток и могућност оздрављења.

Процена доприноса спољних утица ја укупном обољевању су само прет-поставке. Рио де Жaнеиро се према проценама налази на самом врху, где је од укупног обољевања, стеченог инвалидитета и преране смрти, 25% било после-дица спољних фактора, укључу јући и радну средину. Анализе ко је об ухвата јупочетак, прогреси ју и коначан исход болести, 25 до 33% од укупног обољевања,

повреда и преране смрти припису ју штетном утица ју спољне средине. При-ликом израде оваквих студи ја, неопходно је водити рачуна о избору фактораризика и њиховом удруженом деловању.

Температура као спољни чинилац чи ји интензитети варира ју током вре-мена на дневној основи, током годишњих доба или са почетком климатскихпромена, могу тра јати децени јама. Такође, концентраци ја различитих зага-ђивача ваздуха може варирати у кратком периоду.

Данашњи изазов за еколошке епидемиологе су свакодневне вари јаци је устепену деловања штетних чинилаца. Како повезати по јаву хроничних болести




са дуготрајним деловањем штетних чинилаца чи ји је ниво изнад просека, сапо јавом вари јаци ја. Одговор ко ји ми тражимо још увек ни је познат (4).

ПРОФИЛ ИЗЛАГАЊА ШТЕТНИМ УТИЦАЈИМА

По јава нових утица ја спољне средине у Западном друштву током последњетрећине XX века, била је повезана са општим смањењем многостраних видовазагађивача човекове околине. Као одговор на законодавне и надзорне иници- јативе, соли сумпорне киселине и честице аерозагађења биле су у опадању; наисти начин су смањене киселе кише, употреба и ослобађање тешких метала је успорено, употреба пестицида је ограничена (ДДТ је забрањен) и производњануклеарне енерги је боље је надгледана. Овако су били разврстани еколошкипроблми ко ји су стављени на дневни ред Конференци је УН-а одржаној у Сток-холму 1972. године на тему животне средине.

Међутим, аутомобили и градски превоз уопште, доводе до повећања из-дувних гасова, пораст фотохемијских оксиданата, повећање бро ја честицачађи (посебно из дизел мотора), што представља посебне ризике за кардиова-скуларне и респираторне болести. Процедуре за производњу и чување хранесу усавршене и храна може бити транспортована на велику даљину као свежа.Обе ове по јаве су биле одговорне за по јаву споредне микробиолошке и хемиј-ске контаминаци је. Случај по јаве говеђе енцефалопати је („кравље лудило“) уВеликој Британи ји, што је касни је довело до преноса и на човека, илустру јепо јаву сасвим нових и неочекиваних последица по народно здравље због при-мене нових ненормалних метода у узга јању стоке.

У земљама са ниским дохотком, профил штетних чинилаца је мешовит јеросликава и некадашње и садашње. Микробиолошки штетни чиниоци у пи јаћојводи оста ју и даље распрострањени, посебно код сеоског становништва, каои лоши услови становања у приградским насељима: 40% људске популаци јеоскудева у чистој пи јаћој води, а 60% нема санитарне уређа је. Загађење ва-здуха је веће уколико се за кување и гре јање користи угаљ. Значајно је високастопа морталитета одојчади и мале деце од цревних паразитних болести иакутних респираторних инфекци ја. Међутим, како се индустри ја разви јалаи повећавао се опсег употребе хемикали ја у пољопривреди и како су велики

градови постали пуни аутомобила, камиона и аутобуса, тако су штетни ути-ца ји околине имали већи опсег и деловали су путем ваздуха, воде и хране. На уласку у XXI век, статистички подаци говоре да више од пола људске попула-ци је живи у градским срединама. Овај број има тенденци ју раста у будућимдекадама, па тако Homo sapiens поста је урбана врста. Важно му је да схвати даградска средина као место живљења представља склоп међусобног деловањачинилаца и процеса и то физичких, хемијских, микробиолошких, демограф-ских, друштвених и културних (5).




ГРАДСКА СРЕДИНА

САВРЕМЕНИ ИЗВОРИ ШТЕТНИХ ЧИНИЛАЦА

Са настанком човека, настала је и потреба за пребивалиштем. Токомеволуци је мењало се и усавршавало његово окружење. У оквиру тих великихпромена, неминовно је дошло и до промена у простору у ком он борави. Станкао елементарна јединица урбане форме, где се одви ја живот једне породицеили по јединца и становање са свим сво јим функци јама су се током временаприлагођавали и усавршавали према потребама људи. Нажалост, свесни смочињенице да су жеље једно, а могућности нешто сасвим друго, па је човек честоприморан да се прилагођава стану, уместо супротно.

Основна функци ја стана је да пружи адекватну заштиту од атмосферских

природних чинилаца и вештачких аерозагађивача, као и да омогући физичко ипсихичко очување здравља и радне способности по јединца. И поред напреткацивилизаци је, огроман број људи још увек живи у неадекватним, често нехи-ги јенским стамбеним просторима. Нехиги јенски, често мрачни, влажни ипренасељени станови доприносе неповољном разво ју личности, по јави болестии различитих деформитета.

У већини земаља света, посто ји проблем неадекватног стамбеног просто-ра и то највише у великим градовима услед миграци је становништва ка њимазбог запослења, образовања или неких других разлога. То доводи до променеизгледа модерних градова об ухвата јући и индустријску активност, преоп-терећен саобраћај, повећано стварање отпадних матери ја и штетних гасова.Оваква конфигураци ја доводи до по јаве многих штетних чинилаца по здравље.Међутим, посто ји и несумљива еколошка корист од урбанизма укључу јућимогућност рециклирања и поновне употребе, економски развој, бољу искори-шћеност ресурса.

Дејство неких штетних агенаса је очигледно, односно акутно, као код со-браћајних незгода или повећање бро ја болесника са нападима астме токомвеће контаминаци је ваздуха. Остали штетни агенси међутим, нису акутни већподмукли. Добар пример дејства штетних чинилаца градске средине током ду-

жег излагања је смањење интелигенци је код градске деце - подаци су базиранина кохортним студи јама спроведеним у Западним државама.

Грађа и квалитет стамбене изградње је други по важности чинилац у ур-баним срединама и по јавио се као важна детерминанта приликом сезонскогповећања морбидитета и морталитета. На пример, стари ји стамбени фонд уВеликој Британи ји образлаже повећање стопе морталитета током зиме у од-носу на друге европске земље.

Квалитет становања укључу је и микроклиматске услове, неадекватну вен-тилаци ју и влагу ко ја доприноси разво ју спора буђи и гриња у кућној прашини,




што ствара предиспозици ју код деце за развој астме, а такви услови одговара јуи активирању бацила туберкулозе.

Важно је напоменути да неки аутори наводе да су са ментално-хиги јенскогаспекта, нехиги јенски станови ко ји се налазе у зградама са преко 10 спратова,

јер се у таквим објектима, посебно што се тиче људи ко ји су дошли из мањихградова или села, ствара ју осећај усамљености и изолованости (6).

ГРАДСКО ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХАМожемо рећи да је утицај човека на састав и структуру атмосфере почео

у периоду индустријске револуци је (између 1750. и 1800. године), када су сеповећале емиси је такозваних гасова стаклене баште, као резултат по јачанеиндустри јализаци је и пољопривредне продукци је, уз повећану употребу фо-силних горива у индустри ји, саобраћа ју и за загревање стамбених простора.

Атмосферска концентраци ја угљен-диоксида, основног гаса стаклене баште, уовом периоду повећана је за 30 одсто. Анализе структуре леда на ледницимапоказу ју да су концентраци је атмосферског угљен-диоксида сада много већенего у било ко је време последњих 160 година. Свакако да повећана концентра-ци ја гасова стаклене баште утиче на загревање тропосфере и прерасподелутоплоте у овом делу атмосфере, са накнадним хлађењем стратосфере и овајефекат је оно што утиче глобално на загревање Земљине површине (7).

Последњих декада, загађен ваздух у градовима је постао широм света про-блем народног здравља. Индустријска револуци ја је један од основних разлогаза повећање аерозагађења ко је је забележено у последња три века. Пре 1950.

године највећи део аерозагађивача наста јао је као последица сагоревања угља у термоелектранама. Под одређеним условима, дим и сумпор-диоксид насталисагоревањем угља могу се сједињавати са маглом, чинећи индустријски смог(зимски смог). У високим концентраци јама, индустријски смог може битииз узетно токсичан како за људе, тако и за остале живе организме. Лондон јенајчувени ји град по високим концентраци јама индустријског смога. Најтра-гични ји догађај збио се децембра 1952. године, када је током пет дана мирног,магловитог времена страдало 4.000 особа.

Данас, коришћењем других фосилних горива, нуклеарне енерги је и хи-

дроелектрана уместо угља, значајно је смањено стварање индустријског смога.Међутим, сагоревањем течних фосилних горива, као што је бензин, наста јудруги аерозагађивачи ко ји могу изазвати нови проблем, познат као фотохе-мијски смог (летњи смог). Фотохемијским смогом је први пут загађен ЛосАнђелес 1940. године.

У Кини, концентраци ја загађења ваздуха сумпор-диоксидом, видно расте.Главни загађивач је индустри ја ко ја користи угаљ богат сумпором, а уз све топосто ји све веће испуштање тих штетних гасова из кућа ко је користе угаљ удомаћинству. Наравно, много већи фактор ризика по здравље јесте загађење




ваздуха у кући. Светска банка је недавно проценила да ће у великим кинескимградовима стопе морталитета и морбидитета порасти током наредних двадесетгодина. Под овим условима индустријског разво ја, процењено је да ће се бројслуча јева ране смрти повећати за око 200.000 до 500.000 до 2020. године, док

се за хроничне респираторне болести очеку је троструки пораст. Занимљивосхватање савремених политичара је да како би се смањио овај фактор ризикапо здравље, треба увести већи порез, што може довести до смањења сагоревањафосилних горива (подухват за смањење ефекта стаклене баште). Процењено једа би се спречило 7 милиона прераних смрти до 2020. године уколико би се ши-ром света смањила емиси ја угљен-диоксида препоручена Кјото протоколом.

Усва јању Кјото протокола 16. фебруара 1997. године, претходили су ви-шегодишњи преговори земаља потписница Оквирне конвенци је Уједињенихнаци ја о климатским променама ко ја је усво јена 1992. године у Ри ју. Земље

чланице Европске уни је прихватиле су у глобалу да смање емиси ју гасоваза 6,5% у односу на 1990. годину. Од САД и Јапана тражено је смањење од8,7%, док је неким земљама дозвољено повећање емиси је током датог периода.Исланду је, на пример, одобрено повећање емиси је за 10% у односу на ниво из1990. године. Са друге стране, од Руси је и Укра јине је тражено да стабилизу јуемиси ју на ниво из 1990. године. Према подацима из 2000. године, највећи про-извођачи емиси је су САД 20,6%, Кина 14,8%, Руси ја 5,7%, Инди ја 5,5%, Јапан4%. Посматрано на глобалном нивоу, ако све земље испуне услове потписанеКјото протоколом „емиси је“ би биле смањене за 3,2%.

На индонежанском острву Бали одржава се конференци ја УН, о климат-

ским променама, и разматра се шта после 2012. године када истиче важностКјото протокола. Занимљиво је напоменути да САД нису ратификовале овајКјото протокол, Вашингтон се и даље противи мерама ко је многе друге земљеподржава ју, као што су обавеза да богате земље смање емиси ју штетних гасоваи постављање рока да се ограничи раст температуре на земљи.

Оно што би такође морало да се реши је у коликој мери ће земље са при-вредама у успону, као што су Кина и Инди ја, морати да об узда ју сво је емиси јеко је се нагло повећава ју и како помоћи најсиромашни јим земљама да се при-лагоде погоршању климатских услова.

Конференци ја на Бали ју заказана је пошто је група на учника УН у обим-ном извешта ју закључила да до 2015. године мора да се стабилизу је ниво еми-си је угљен-диоксида и других гасова са ефектом стаклене баште, а потом исмањи како би се избегле најтеже последице климатских промена.

САОБРАЋАЈНИ СИСТЕМУ савременом урбаном простору, одви јање најважни јих животних садр-

жа ја, становања, радних активности, школовања, рекреаци је, забаве, могуће је остварити само уз плански организовану саобраћајну мрежу. Саобраћај




представља комуникаци ју људи, вести, енерги је, информаци ја, робе, добара,сервиса.

У великим главним европским градовима, јавни саобраћај је био уведеннеколико декада пре експанзи је аутомобила приватног власништва. Отуда по-

сто је метрои у неким великим градовима и јако разви јена трамвајска мрежа(као што је Амстердам). У последњих 50 година порастао је број аутомобила ипутовања аутомобилом.

У многим трговачким четвртима источне и југоисточне Ази је, брз, неоче-киван пораст бро ја аутомобила у приватном власништву створио је озбиљанеколошки и здравствени проблем (укључу јући ескалаци ју загађености). Пут-не мреже и магистрале доби ја ју доминантни утицај на градску топографи ју ичесто су доводиле до поделе и разби јања за једница. Планирањем саобраћа јасе не сме нарушити просторни континуитет насеља, односно мора се водити

рачуна да се не наруши еколошка, урбана и историјска равнотежа. При пла-нирању саобраћа ја, планирано подруч је се дели на зоне.Саобраћај у сво јој функци ји има и добру и лошу страну. Добра је та што

приватни аутомобили ствара ју нове могућности и самосталност, синхронизу јуљудску активност и ритам живљења, док се, са друге стране, доприноси ствара-њу соци јалне и народноздравствене проблематике. Поред познатих еколошкихпроблема ко ји наста ју емиси јом издувних гасова, укључу јући и друге штетнегасове ко ји загађу ју ваздух, гасови ко ји доприносе по јави киселих киша, иослобађање угљен-диоксида ко ји је најодговорни ји за ефекат стаклене баште,друге штете по народно здравље узроковане аутомобилима и другим саобра-

ћајним средствима су следеће:Саобраћајни тра уматизам, тј. смртоносне и повреде опасне по живот1.возача, пешака, бициклиста и осталих учесника у саобраћа ју. Укупанброј смртних случа јева на годишњем нивоу у свету услед саобраћај-них незгода се процењу је на 1 милион, стопа смртности је у нагломпорасту, посебно у сиромашним земљама где се градски саобраћајшири.Физичко разарање околине помаже соци јалној фрагментаци ји и изо-2.лаци ји. Физичка доминаци ја саобраћа ја на путевима за једно са горе

наведеним факторима, смању је ниво физичке активности, посебнокод школске деце ко јима је ускраћено пешачење до школе и игра окостамбених зграда у ко јима живе. Ово је важан сарадник у по јави про-блема го јазности код градског становништва.Бука се јавља као производ рада мотора и кретања возила. Интезитет3.саобраћајне буке зависи од снаге мотора, врсте и техничке исправ-ности возила, брзине кретања, квалитета саобраћајнице, пропуснемоћи саобраћајног система и другог. Веома је важно поменути ави-онску буку ко ја може достићи ниво од 100 dB у насељима лоцираним




близу аеродрома. Хронично излагање повећаном нивоу буке, доводидо поремећа ја спавања, хроничног замора, не уротичности и другихпсихофизичких сметњи.

Проблем аерозагађења саобраћајног порекла веома јасно документу је ви-ше од 100 штетних агенаса ко ји наста ју употребом моторних возила. Од тога, у највећој концентраци ји се јавља ју угљен-моноксид, азотни оксиди, угљово-доници, једињења олова, оксиди сумпора и честице угљеника. Важно је знатида је концентраци ја угљен-моноксида највећа при раду мотора у месту, при

убрзању возила највећа је концентраци ја азотних оксида, а при успоравањурада мотора највише се ослобађа ју угљоводоници.

ТЕРМАЛНИ СТРЕС: СМРТНОСТ

Добро заштићено људско тело може да се прилагоди вари јаци јама спољнетемпературе од -50°C до +100°C. При томе су физиолошки механизми оспо-собљени да у распону од 0°C до + 50°C то раде сами, а ван тих граница само уз одећу, климатизаци ју, заклоне и слично. Горња граница преживљавања јепри томе веома близу сталној температури, јер људско тело може само крат-ко време да толерише скок телесне температуре преко 41°C, те су механизмиодбране од прегре јавања много боље разви јени него механизми одбране одрасхлађивања.

Јаки топлотни таласи неповољно утичу на здравље. То је посебно изра-жено у градским језгрима где је температура виша и где је расхлађење током

ноћи мање и ограничено у односу на периферне делове. Ова по јава такозваних„топлих острва“ последица је задржавања топлоте у бетону, асфалту и зидови-ма грађевинских структура унутар града, ко је ствара ју физичку препреку застру јање ваздуха и поветарац, као и недостатак паркова и дрвећа. Треба напо-менути да се неки важни микро-еколошки проблеми одражава ју преко град-ског планирања, про јеката и врсте употребљеног матер јала. Деведесете годинебиле су топла декада, забележене су рекордне температуре (последњих осамвекова од кад се температура мери од средњег века). 1995. године, јула месеца у Чикагу температура је достигла 40°C, забележено је 460 смртних случа јева

услед топлотног таласа. Истраживања у Северној Америци и Европи су показа-ла да је смртни исход изазван топлотним таласом повезан са болешћу и јављасе углавном код стари јих особа, затим болесних и код градских скитница.

На исти такав начин је била погођена касни је Велика Британи ја. Оцењу- је се да се 768 смртних случа јева (10% више) десило током 5 дана топлотногталаса у Енглеској и Велсу током периода од 1993. до1994. године. У Лондонугде је дневна температура била висока и где је ноћу било мање расхлађивања,смртност је повећана за око 15% током топлотног таласа.




НОВЕ И ПОВРАТНЕ ИНФЕКТИВНЕ БОЛЕСТИ: САВРЕМЕН ФЕНОМЕНИнфективне болести су опале у Западним земљама кра јем XIX и већег

дела XX века У почетку то је био резултат увођења санитарних уређа ја, по-бољшани су услови становања, лична хиги јена, увођење антисепсе у болнице,

спровођење вакцинаци је и по јава антибиотика удружено су потиснули заразнеболести ко је су биле узрочник високе стопе морбидитета и морталитета. Ме-ђутим то опадање је доживело преокрет током последње четвртине XX века.Тако се у XXI веку говори о новим болестима и болестима ко је се враћа ју.

1996. године на годишњем заседању СЗО констатовано је да дуга борба законтролу инфективних болести ни је готова, већ ће у будућности бити још јачаи тежа, изнети резултати су говорили о глобалној кризи. Констатовано је да упоследњих 25 година посто ји велики број новооткривених болести, укључу јућиту ротавирус, ебола вирус, хепатитис Ц, ХИВ/СИДА, хантан вирус плућног син-

дрома, синдром стафилококног токсичног шока и као и многе друге болести иизазивачи. Повољне услове за простирање болести стварале су миграци је људи,њихова путовања, као и привредна размена између удаљених области. Довољнаилустраци ја за ово је пандеми ја ХИВ-а, затим ширење читавим светом хантавируса преко глодара, као и понована по јава бактеријског менингитиса.

Урбанизам и одступање од традиционалних културних норми довело је дослободни јег понашање људи у свим сферама живота укључу јући вођење љуба-ви и употребу лекова. Протеклих 50 година антибиотици су коришћени честои понекад беспотребно што је довело до по јаве нових со јева микроорганизамарезистентних на антибиотике.

Заразне болести су такође подстакнуте и увођењем неких нових метода у производњи и преради хране као што је дошло до ширења крављег лудила уВеликој Британи ји и то нарочито од средином 1980-их и 1990-их. У земљама у разво ју често из економских разлога долази до неких људских интервенци ја(изградње брана, наводњавање, изградња путева), што ствара повољне условеза ширење инфективних болести као што су малари ја, денга грозница, схисто-зоми јаза и трипаносомиаза. Густна насељене области у разви јеним земљаматакође погоду ју ширењу заразних болести.

Иако су инфективне болести у порасту, глобалне климатске промене има-

ће пресудну улогу по људско здравље у будућности. Глобализаци ја привреднеделатности и културе широм света, затим урбанизаци ја, повећане могућностиза дуга путовања, као и пораст бро ја избеглица ствара услове за по јаву и ши-рење узрочника болести.




ЗАКЉУЧАК

У XVIII веку доминантни и дуготрајни ризици по здравље са ко јима су сељуди масовно суочавали, били су лоша исхрана и глад, ендеми је деч јих зара-

зних болести и друге периодичне епидеми је. Почетак земљорадничке револу-ци је 1740-их у Европи, довео је до смањења лоше исхране и глади.

Пренасељени градови, нехиги јенски услови и сиромашна радничка класапочетком индустријске револуци је, током XIX века, резултирали су повраткомзаразних болести као најзначајни јим фактором ризика по здравље.

У XX веку разво јем модерне индустри је, производњом синтетских орган-ских једињења, загађење ваздуха, воде, земље, хране, постало је велика брига,еколошки и здравствени проблем, прво у разви јеним, а потом у неразви јенимземљама.

Зато је у последња два века еколошко-здравствено интересовање у Запад-ним земљама ор јентисано на токсиколошке и микробиолошке чиниоце штетнепо здравље. Међутим, штетних чинилаца је све више.

Људска привредна делатност је почела глобално да мења еколошке и би-офизичке системе (као што је климатски систем), што доводи до нарушавањаздравља људи и осталих живих бића. Сада се види колико је људски род у насто- јању да боље живи оптеретио планету. То мора бити об ухваћено дневним редоми методама нашег истраживања. Локални еколошки проблеми, изложеностштетним чиниоцима и њихов надзор, мора ју бити у средишту истраживањанародног здравља. Процене фактора ризика по здравље, мора ју се даље унапре-

ђивати употребом по јава базираним на математичком моделу за предвиђање утица ја промене услова средине на здравље.


Коци јанчић, Р. Хиги јена. Универзитет у Београду Медицински факултет,1.)Београд 2002.Ђокић, Д., Јаковљевић, Ђ., Јаковљевић. Д. Соци јална медицина. Универзи-2.)

тет у Крагу јевцу, Медицински факултет, Крагу јевац 2007.Hamlin, C. The history and de velopment of public health in de veloped countri-3.)es. Oxford Textbook of Public He althOxford Uni versity Press, New York. Vol.1,2002:401–484.Јасмина Грозданов, Вера Гру јић, Драгољуб Ђокић, Предраг Јелача. Развој4.)здравственог система, место и улога завода за заштиту здравља. ГласникЗавода за заштиту здравља Срби је, 71. 1997:35–40.




Власта Дамјанов, Драгана Никић, Леона Ва јагић, Драгољуб Ђокић. Улога5.)завода за заштиту здравља у унапређењу и заштити животне средине. Гла-сник Завода за заштиту здравља Срби је, 71. 1997:112–116.Анђелка Џелетовић, Милан Рајчевић, Драгољуб Ђокић, Весна Томић,6.)

Предраг Ристић, Зорица Димитри јевић, Бранка Легетић. Унапређењездравља за једнице -улога завода за заштиту здравља у спровоћењу при-марне здравствене заштите. Гласник Завода за заштиту здравља Срби је,71.1997:41–47.Сања Матовић-Миљановић, Драгољуб Ђокић. Развој и улога индикатора7.)здравља у вези са животном средином. Гласник Завода за заштиту здрављаСрби је, 71.1997: 233–236.



66 ЕКО ЛО ШКО И ПРО ФЕ СИ О НАЛ НО (РАД НО) ЗДРА ВЉЕ

ЕКОЛОШКО И ПРОФЕСИОНАЛНО(РАДНО) ЗДРАВЉЕ


УВОД

Људски род дуго је био забринут за животну средину, здравље и болести.Хипократ је 500 година пре Христа, (Clifton 1752) у за једници воде, ваздуха иоколине описао важност околине по здравље, коментаришући годишња добаи време (метеоролошке услове), положај великих градова и карактеристикевода. Он даље тежи разматрању „начина како живаљ живи и шта су њиховазанимања, било да су склони пићу и вишку хране (јела) и лењости или су на-клоњени вежби и раду“ (1).

Околина је била успостављено средиште за про учавање здравствене за-штите и интервенци ја за многе агенсе ко ји узроку ју болести активиране људ-ском активношћу. Као друштвени „опште добар“ квалитет околине налази се

очуван од свих и заштићен насупрот болести - изазваним инфекци јама.Лекарима је познат дуг процес разво ја болести код радника, као последица

њиховог излагања агенсима у радној средини. Ramazzini је поштован као „отацпрофесионалне (радне) медицине“ и об јавио је сво ју почетну дисертаци ју орадничким болестима (De Morbis Artificum Diatriba 1700). Ова контрола разво- ја болести често је била позната услед карактеристичне клиничке слике - нпр.професионалне болести (силикозе) и азбестозе или нпр. због ретких групамалигнома у грудном кошу код изложености радону у рудницима (2).

Индустријска револуци ја донела је покуша је реформе услова рада у Евро-

пи, а посебно Правилник за заштиту радника од професионалних обољења удвадесетом веку (3).

Кроз векове, брига за здравље радника и становништва је донела доказеко ји су показивали неповољне ефекте радног места и еколошког излагања наоснову епидемиолошких и токсиколошких истраживања.

У САД и многим другим земљама, разви јеним или у разво ју, креирана јеизвршна власт у циљу заштите здравља народа од неповољних утица ја еколо-шких и професионалних чинилаца. У САД је формирана Агенци ја за заштиту




човекове околине, Комиси ја за нуклеарни надзор, Министарство за сигурности здравље рудника и Министарство за безбедност и здравље (4).

У свету се такође формира нова свест о еколошким проблемима: троше-ње сло ја озона ослобађањем фреона и сагоревањем хлорофлуоркарбона и

подизање концентраци је угљен-диоксида и других гасова, ствара јући ефекатстаклене баште. Озон се троши и због повећаног излагања ултравиолетномзрачењу ко је изазива канцер.

Земљина атмосфера се загрева, што је удружено са подизањем концен-траци је гасова из стаклене баште; могуће последице по здравље об ухвата јувећу смртност код изложених врло високим температурама, што мења моделзаразних болести, мења модел излагања спољашњим алергенима и сагоре-вања - повезаних са ваздухом и загађивачима, пратећи увећану производњуелектричне енерги је (5).

ПРЕПОЗНАВАЊЕ ПРОФЕСИОНАЛНИХ (РАДНИХ)ЕКОЛОШКИХ РИЗИКА

Клиничка медицина и истраживачке методе код здравствене заштите има- ју повезане улоге у идентификаци ји професионалних (радних) и еколошкихчинилаца ко ји угрожава ју здравље људи. Лекари су кроз идентификаци ју слу-ча јева често први откривали нове професионалне болести. Примери су винилхлорид и ангиосарком јетре, откривени од стране хирурга ко ји су тестирали

неколико паци јената из истих радних јединица унутар фабрика сличних про-изводних процеса, азбеста и мезотелиома, откривени од стране патолога наоснову већег бро ја паци јената.

На нивоу за једнице, лекари такође има ју улогу да обезбеде почетна упо-зорења код ризика, макар у оквиру здравствене статистике.

Док етиолошка хипотеза произилази из клиничких посматрања и струч-них публикаци ја, индивидуални здравствени подаци су још увек кључна стра-теги ја за означавање штетних чинилаца. Овај приступ об ухвата и исцрпнабиолошка испитивања, експерименте ко ји об ухвата ју излагање животиња

чиниоцима са јасном проценом болести и са очигледним повредама ткива,ћели ја или промене на молекуларном нивоу.

Експлозиван напредак у ћелијској и молекуларној биологи ји је сигурнодонело више сензитивних метода испитивања. Међутим, с обзиром на великиброј будућих нових чинилаца у производњи са могућим људским излагањи-ма, најчешћи чиниоци још увек нема ју или има ју само посебно ограниченупроцену. Биолошка испитивања животиња су скупа и екстраполаци ја од жи-вотињских врста ка човеку су често неизвесна.




Епидемиолошки логичан приступ има кључну улогу у описивању ризикарадног места и еколошких чинилаца. Они обезбеђу ју релевантно директандоказ код излагања ко ја су се догодила код становништва и опис последицаизлагања.

Приступ за описивање ризика код професионалних и еколошких чинилаца је мултидисциплинаран јер укључу је знања токсиколога, одговор метаболи-зма и механизма токсичности, као и епидемиолошке оцене ризика изложеногстановништва (6).

ИДЕНТИФИКАЦИЈА РИЗИКА – ДА ЛИ ПОСТОЈИ РИЗИК ЗА ЗДРАВЉЕСТАНОВНИШТВА?У процени ризика, неопходно је одговорити на нека питања:Доза-одговор - ко ји је однос између излагања или доза и ризика?

Процена излагања - ко ја је расподела излагања?Категоризаци ја ризика - ко ји је ризик за становништво?Тумачење „доза-одговор“ или „излагање – одговор“ је битно за процену

ризика, управљање ризиком и политичком подршком свођења ризика на при-хватљив ниво за друштвену за једницу.

За потпуну квалификаци ју ризика по становништво, потребне су инфор-маци је о расподели изложености, укључу јући облик кривуље и распон вред-ности изложености становништва, од вредности прага до неприхватљивихнивоа.

ИЗЛАГАЊЕ ПРОФЕСИОНАЛНИМ (РАДНИМ) И ЕКОЛОШКИМЧИНИОЦИМАПрисутни агенси у спољашњој и радној околини су узрок повреда или

оштећења здравља када је утврђена изложеност, тј. контакт са чиниоцем ињегова повезаност са поремећа јем здравља.

Процена ефекта излагања становништва загађеном ваздуху (САД, Наци-онални истраживачки савет, 1996), дала је генерални оквир за осмишљавањепута од контаминира јућих извора матери ја до ефеката на здравље. Изворизагађености контаминира ју главне посреднике ко ји се по јављу ју: ваздух, вода,

земља и храна. Неки типови излагања по јављу ју се преко директног физичкогконтакта, преко трансмиси је у средини: нпр. јонизовано и не јонизовано зра-чење и топлота (7).

Заражена средина може пренети агенс на велику даљину, путем предме-та, ваздуха и воде, или је контаминира јућа матери ја концентрисана у храни.За неке агенсе експонираност се може остварити преко више (посредника)меди ја.

У неким земљама експонираност олову ће се остварити преко цеви у во-доводу, у прехрамбеним производима, у зараженом пићу, оловом из грнчари ја




израђеним са оловом ко је садржи глазуре и оловом однесеним ветром из са-горелог горива моторних возила (8).

У мерењу и процени излагања агенсу, било да је циљ контрола сагласностиса вредностима дефинисаним у правилницима или препорукама у изложеним

подруч јима или за сврхе истраживања, мора ју бити дефинисани индикаториизложености и неповољно дејство на здравље.

Битно је дефинисати време тра јања експонираности концентраци јама идозама агенса. Концентраци је су често ограничене прописима, а излагање мо-же да буде дефинисано као контакт загађивача са осетљивом површином особекоме загађивач об ухвата очи, нос, уста и грло, дисајне путеве и кожу.

Излагање се израчунава као производ концентраци је матери јала у односуна време контакта са матери јалом. Излагање по јединца током времена можебити специфично као функци ја концентраци ја-време или функци ја излага-

ње-време. У зависности од типа ефеката по здравље, погодно је формулисатиположај као просечно излагање изнад одређеног временског периода, или каоцелокупно излагање кроз живот или за релевантан период. За канцер, нпр. це-локупно излагање биће најчешће релевантан индикатор ризика (9).

За сврхе народног здравља, оба по јединачна излагања и расподеле изла-гања становништва су од интереса. За било ког по јединца, излагање треба дабуде довољно ниско да не прекорачи удружен праг прихватљивости ризика.

Укупна доза агенса се односи на укупан износ уобича јене матери је из свихзаразних меди ја (средина, посредника); потенци јална доза је износ матери јако ји би био у стању да се апсорбу је, ако је апсорпци ја била потпуна; унутрашња

доза је матери ја стварно апсорбована, углавном у ткиво. Биолошки ефикаснадоза се односи на износ матери ја у по једином органу, ћели ји, хромозому илигену, зависно од нивоа тачности.

БИОМАРКЕРИОпшти термин „биомаркер“ односи се на мерење индикатора осетљивости,

излагања или доза, или одговора у ткивима, нпр. састав крви, пљувачке, ћели је,ткива, течности из организма или издахнут ваздух.

Биомаркери су замене за излагање или дозу; повезаност биомаркера са

излагањем биће физиолошки сложена и по јединачно променљива. Има многопознатих примера биомаркерских излагања ко ја су до сада проверена и нисукорисна за истраживачке сврхе али чак ни за праћење излагања становништваили група радника.

За нехотично излагање непушача диму од цигарета, нпр. ниво никотинаможе да буде мерена углавном ткивна течност. Утицај канцерогена и пове-заност са ДНК може се измерити у белом крвном зрнцу. Утицај вишефазнихароматичних угљоводоника, бензопирена и других канцерогена, повезан је саизлагањем спољашњим аерозагађењима и са димом цигарета.




Неки биомаркери могу бити коришћени уз мали трошак и без коришћењаагресивних метода. Ниво угљенмоноксида у издиса ју је пример евентуалногкорисног индикатора доза за излагање томе гасу у градској околини или кодактивног пушења. Други биомаркери захтева ју прикупљање крви или неких

других узорака. Са садашњим технолошким могућностима, маркери генетич-ког ризика могу да буду процењени на ћели јама ткива усне узетом стругањем,а онда матери јал утрљати на плочицу.

ПРОЦЕНА ЕКОЛОШКОГ ИЗЛАГАЊАЗа загађен ваздух процена може да се врши методама непосредне и по-

средне процене и има општу употребљивост (примењивост). Непосредномпроценом код излагања загађеном ваздуху мерења се раде за сваког по јединцапосебно (3).

За нека еколошка загађења, излагање се дешава помоћу вишеструкихеколошких средина (меди ја). Излагање вишефазним ароматским угљоводони-цима може да се мери код контакта са ваздухом контаминираним емиси јомиз возила или избором мерних тачака у индустријским зонама, као што су че-личане или електране и узимањем узорака куваних прехрамбених производа.Релативан однос извора и меди ја за укупно по јединачно излагање зависи одснаге извора и по јединачног понашања, укључу јући узорак куване хране, по-трошњу и време, тј. дужина активности агенса.

Про учавање изложености факторима средине у 10 домаћинстава једнеиндустријске вароши у Америци, показала су да је у узетој храни био пронађен

бензопyрен и да су индустријски извори емиси ја бензопyрена били присутни. Уинтервалу од две недеље, узоркован је ваздух и у спољашњој средини и унутардомаћинства. Храна је била узоркована из породичних оброка сваког дана, каои по два узорка воде и један узорак земље за анализу на бензопyрен. Код једноглица из сваког домаћинства, урађена је дневна анкета о времену утрошеномза разне активности. У узорцима воде и земље биле су пронађене мање дозебензопyрена, док су ваздух и храна били најчешће значајни извори излагањабензопyрену. Поређењем нивоа бензопyрена у ваздуху и храни идентифико-вана је храна као највећи ризик и извор излагања бензопyрену (2,7).

Излагање олову може да се догоди помоћу вешеструких меди ја (среди-на): (а) удисањем ваздуха и контаминираном емиси јом из возила ко ја користеоловни бензин; (б) потрошњом загађених екстракци ја воде из цеви (грнчари ја);(ц) унетом храном са оловом и остацима олова, укључу јући кућну прашинуи пахуљице.

У многим земљама, оловни бензин се већ дуго не користи и смању је се учешће изложености олову удисањем. У неким земљама, традиционалне грн-чари је израђене су са оловом ко ји је садржан у глазури и снажан је извор из-ложености олову, посебно ако се грнчари ја користи за чување хране.




У САД многе стари је стамбене јединице у градовима (црначки гето) билесу више пута у унутрашњости обо јене бо јом ко ја је садржавала олово.

Ниво олова у крви дуго се користио као биомаркер излагања или доза каомера целокупног излагања до недавно, када је разви јена метода помоћу флу-

оресценци је X зрака за мерење коштаног олова.

ПРОЦЕНА ПРОФЕСИОНАЛНОГ ИЗЛАГАЊАИстраживање изложености агенсима на радном месту и здравственим

ефектима излагања има две сврхе: (а) издва јање ризичних професи ја у билоко јој индустри ји или посебно чинилаца ко ји доводе до повећања ризика од бо-лести и (б) процена везе излагање - одговор између нивоа излагања и ризикаод оболевања или повреде.

На учна грана индустријска хиги јена спроводила је мерења излагања

радника различитим агенсима. Пре раног двадесетог века, здравље радникани је била брига јавности. За време XVIII и XIX века и раних 1900-тих година, јавност је постала свесна само неколико професионалних обољења. Бригу занародно здравље пробудио је Алис Хамилтон, лекар, ко ји је први представиоснажан доказ да одређени токсини изазива ју болест и предложио средство заспречавање болести.

Удружење за Америчку индустријску хиги јену основано у 1939. години,знатно је допринело професионалном интересовању за индустријску хиги јенукао на уку и вештину за препознавање, процену и контролу фактора средине,као радног места ко је може да буде узрок болести, оштећења здравља како међу

радницима, тако и међу становништвом (грађанима) државе (7).

ЗАКЉУЧАК

Професионални и еколошки агенси оста ју претња за народно здравље ши-ром света. За многе агенсе доказана је повезаност са професионалним обоље-њима. За многе друге агенсе, на пример загађиваче у околини, контраверзнису ставови и докази о величини ризика за становништво, јер посто је високи

интереси међу директно заинтересованима и политике формулисања ризикапо народно здравље.

Поред тога, свако од многих излагања у професионалној и генерално уживотној средини не може да буде потпуно истражено. Мерило еколошкепроблематике је такође променљиво. У одговору на успостављене потребе зана учне доказе за здравствене ризике од професионалних и еколошких агена-са, истраживачке методе непрестано се разви ја ју. Посто ји проблем у њиховомфалсификовању и нивоу обавештености. Данас посто је довољно документо-




ване истраживачке методе за решавање студи ја код многих типова агенаса издравствених ефеката.

За сврху политичке подршке, посто ји модел начела за спа јање обавештења,често об ухваћених мултидисциплинарним тимом на учника. Међутим, ова на-

чела захтева ју финансирање и приступачност образованих на учника ко ји могудопринети процесу креирања политике. Финансирање је, такође, неопходно заразви јање основних доказа у односу на агенсе и утица ја на здравствено стањепрофесионалних радника и становништва. Ова начела могу имати мању упо-требљивост у земљама у разво ју.


Ђокић, Д., Јаковљевић, Ђ., Јаковљевић. Д. Соци јална медицина. Универзи-1.) тет у Крагу јевцу, Медицински факултет, Крагу јевац 2007.Bernard D. Goldstein and Michael Greenberg. Toxicology and en viromental he-2.)alth: applications and inter ventions in public health. Oxford Textbook of PublicHe alth 4th Edition By Roger Detels, James Mc Ewen, Robert Beaglehole, HeizoTanaka By Oxford Uni versity Press 2002:1917–1932.Коци јанчић, Р. Хиги јена. Универзитет у Београду Медицински факултет,3.)Београд 2002.Hamlin, C. The history and de velopment of public health in de veloped coun-4.)tries. Oxford Textbook of Public Health Oxford Uni versity Press, New York.Vol.1, 2002:401–484.Власта Дамјанов, Драгана Никић, Леона Ва јагић, Драгољуб Ђокић. Улога5.)завода за заштиту здравља у унапређењу и заштити животне средине. Гла-сник Завода за заштиту здравља Срби је, 71. 1997:112–116.Сања Матовић-Миљановић, Драгољуб Ђокић. Развој и улога индикатора6.)здравља у вези са животном средином. Гласник Завода за заштиту здрављаСрби је, 71. 1997: 233–236.Detels R. Epidemiology: the foundation of public health. Oxford Textbook of7.)Public Health, Oxford Uni versity Press, New York. vol.1, 2002:956–967.

Јасмина Грозданов, Вера Гру јић, Драгољуб Ђокић, Предраг Јелача. Развој8.)здравственог система, место и улога завода за заштиту здравља. ГласникЗавода за заштиту здравља Срби је, 71. 1997:35–40.Анђелка Џелетовић, Милан Рајчевић, Драгољуб Ђокић, Весна Томић9.) , Пре-драг Ристић, Зорица Димитри јевић, Бранка Легетић. Унапређење здрављаза једнице -улога завода за заштиту здравља у спровоћењу примарне здрав-ствене заштите. Гласник Завода за заштиту здравља Срби је, 71.1997:41–47.



84 МУЛ ТИ ДИ СЦИ ПЛИ НАР НИ ПРИ СТУП У ОД ГО ВО РУ ЗДРАВ СТВЕ НОГ СИ СТЕ МА НА ЕКО ЛО ШКЕ РИ ЗИ КЕ ПО НА РОД НО ЗДРА ВЉЕ

МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНИ ПРИСТУП УОДГОВОРУ ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА

НА ЕКОЛОШКЕ РИЗИКЕ ПО НАРОДНОЗДРАВЉЕ


УВОД

Израз еко логи ја потиче од грчке речи оикос (станиште) и логос (на ука). Про- учавање природних станишта подразумева и про учавање свих живих бића у њима и односа ко ји влада ју међу њима, као и односа између њих и неживеприроде. По јам екоклоги ја први пут је коришћен у књизи „Општа морфологи јаорганизама“, 1866. године немачког биолога Ернеста Хекела.

По јам животна средина подразумева природну средину у ко јој живе сва

жива бића, са многобројним међусобним односима, као и односима са не-живом природом. Животна средина укључу је и сеоске и градске средине гдеживи човек.

Повезаност човека и природе је многострука. Човек је настао у природии саставни је њен део. До сада је човек неограничено трошио ресурсе природеко ји нису неограничени и тиме довео до неста јања истих, истребљења некихбиљних и животињских врста, а сво јом непажњом довео је до погоршања условасопственог живота и живота других живих бића на Земљи (загађење ваздухашто доводи до стварања стаклене баште, прегре јавања тла и повишења темпе-

ратуре ваздуха, што води ка топљењу ледника и плављење неких делова нашепланете, загађење воде за пиће и природних водених станишта у ко јима вишени је могућ живот биљака и животиња, загађење земљишта на коме се узга јахрана). Зна се да су биљке главни произвођачи кисеоника и уништавање при-родних екосистема води и уништењу људске врсте.

Укупне и опсежне опасности ко је проистичу из животне средине укључу јуи климатске промене, исцрпљивање озона из стратосфере, губитак биоди-верзитета, промене хидролошког система и залиха свеже воде, деградаци јуземљишта и притисак на систем продукци је хране.




Раз умевање овог проблема и тип утица ја на људско здравље захтева новеприступе ко ји су фокусирани на екосистеме и признање да се темељи дуго-рочног здравља у људској популаци ји ослања ју на континуирану стабилности функционисање система ко ји подржава опстанак биосфере.

Здравље као последица утица ја услова животне средине укључу је и ква-литет живота ко ји је одређен физичким, хемијским, биолошким, соци јалними психосоци јалним факторима животне средине. Односи се и на мерење, ко-риговање, контролисање и спречавање свих оних фактора животне срединеко ји могу потенци јално да утичу на нежељене ефекте по здравље садашњих ибудућих генераци ја (1).

Један од водећих циљева СЗО је спречавање и смањивање обољевања и умирања људи узрокованих условима животне средине. Према подацима СЗОлоши услови животне средине су узрочници за 25 до 33% од укупног морби-

дитета у свету (2).Климатске промене су комплексно повезане са здрављем. Ово укључу једиректне утица је као што су: болести и здравље под утица јем температуре,

утицај екстремних временских прилика на здравље, утицај загађења ваздухаи присуство спора и буђи у њему. Остали утица ји се односе на комплексни јепутеве преношења, као они ко ји могу довести до болести ко је се преносе пу-тем воде, хране, вектора и глодара или недостатак воде и хране. Векторскетрансмисивне болести тесно су повезане са климатским условима. Малари јаприпада групи векторских болести са високим морбидитетом и морталите-том (3,4).

У индустријски разви јеним земљама пре 50 година пажња је била усме-рена на огромно хемијско загађење ваздуха, воде, земље и хране, за једно саразличитим физичким утица јима, као што је јонизу јуће и не јонизу јуће зра-чење, градска бука и саобраћајне несреће (5).

У 1990-им годинама почели су да забрињава ју електромагнетно зрачењемобилних телефона и његов канцероген ефекат, органске хемијске супстанце(нуспродукти) ко ји наста ју приликом хлорисања пи јаће воде и њихов ефекатна развој плода, токсичке, алергијске и друге последице генетски модифико-ване хране (6).

ОПШТИ УТИЦАЈ СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ НАНАРОДНО ЗДРАВЉЕ

Услови животне средине, као трећа карика Гордоновог три јаса, утичу наздравље становништва. Превенци ја лоших утица ја се састо ји од контроле фак-тора животне средине. СЗО да је концепт утица ја животне средине и односисе на:




директно патолошки утицај хемијских средстава, ради јаци је и неких•

биолошких агенаса ииндиректни утица ји на здравље и понашање људи (физички, психич-•

ки, соци јални и естетски аспекти животне средине ко ји укључу ју до-

маћинства, развој урбаних средина, обраду земљишта и транспорт).

Превенци ја поремећа ја здравља под утица јем животне средине захтевамултидисциплинарни приступ и укључивање више сектора и министарстава удоношењу прописа. Њихов главни циљ је спречавање и смањивање обољевањаи морталитета узрокованих условима животне средине.

ЗЛОУПОТРЕБА И ЗАГАЂЕЊЕ ЗЕМЉИШТА И УТИЦАЈ НА

НАРОДНО ЗДРАВЉЕКопнени екосистеми игра ју велику улогу у глобалном кружењу угљеника.

Око 46 одсто угљеника ускладиштено је у биомаси и земљишту шума, а 25% у пашњацима и саванама. Када се шуме прекомерно експлоатишу, уместо да усисава ју угљен-диоксид, оне почињу да га емиту ју, што наноси штету гло-балној клими.

Земљиште користи човеку пре свега због исхране. Агро-биодиверзитетодноси се на разноврсност биљних и животињских врста ко је се користе у чо-вековој исхрани. Само седам хиљада биљака (2,6% свих биљних врста) кори-

сти се у људској исхрани, више од 95% светске популаци је се храни свињским,говеђим и живинским месом, док само десет врста рибе доминира глобалномисхраном тим месом. Око 840 милиона људи на планети не унесе дневно довољ-не количине намирница, а број тог дела се стално повећава. То значи да ће до2020. године количина произведене хране морати да се повећа за 50%, односнооко 90 милиона хектатра светског земљишта мораће да буде претворено у по-љопривредна добра до 2010. године, да би се постигла глобална обезбеђеностхране. Половина тих површина би требало да се доби је крчењем шума, што ћеимати негативне последице по глобалну климу и биодиверзитет. Опасност за

свет данас представља губитак агро-биодиверзитета, због употребе пестицидаи вештачких ђубрива. Употреба пестицида и вештачких ђубрива, као и загађе-ње земљишта отпадом и загађу јућим честицама из атмосфере, само су некиод акутних проблема са ко јима се суочава Европа (7).

Шуме и њихово земљиште обезбеђу ју основне еколошке функци је, каошто су заштита вододелница (лини ја раздва јања речних сливова), регулисањерезервоара воде, одржавање регионалне климе, чистог ваздуха и станишта ди-вљих животиња. Оне доносе добит људима и кроз храну, туризам и гориво.




Највећи губитак шума узрокован је дрвном индустри јом, илегалном сечоми претварањем шума у обрадиве површине. Између 1980. и 1995. године, зе-мље у разво ју су изгубиле 200 милиона хектара шума. Нестанак и деградаци јатропских шума представљаће једини велики узрок из умирања живих врста у

току наредних 50 година (8).

ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА И УТИЦАЈ НА НАРОДНО ЗДРАВЉЕ

Утицај човека на састав атмосфере почео је у периоду индустријске рево-луци је (1750. до 1800. године), када су се повећале емиси је тзв. гасова стакленебаште, као резултат по јачане индустри јализаци је и пољопривредне продук-ци је, уз повећану употребу фосилних горива у индустри ји, саобраћа ја и за

загревање стамбених простора (9).Загађење ваздуха утиче на регионалну и глобалну климу, директно и ин-директно. Озон у нижим сло јевима атмосфере доприноси глобалном загревању,чак више него неки гасови стаклене баште ко ји се налазе у Кјото протоколу(угљен-диоксид СО2, метан СО4, азот-диоксид Н2О, хидрофлуоро-угљенициHFCs, перфлуоро-угљеници PFCs, сумпор-хексафлуорид SF6 ) и има важан утицај на климу (10).

Угљена прашина и чађ има ју ефекат загревања за разлику од неких другихчестица, нпр. нитрати и сулфати ко ји расхлађу ју атмосферу. Велике концен-траци је нитрата и сулфата могу да маскира ју климатске промене до неке гра-

нице. Кроз елиминаци ју емиси је сумпора и азота, као последице коришћења унеким људским делатностима, утицај гасова стаклене баште је још уочљиви ји.Са друге стране, елиминаци ја угљене прашине ко ја наста је нпр. као производсагоревања дизела, имаће двоструку корист, штитећи људско здравље и климурегионално и широм планете.

Метан има директно негативан утицај на климу (налази се у Кјото про-токолу) и доприноси смањењу нивоа озона. Емиси ја метана (углавном одагрикултуре, третирања отпада и од сагоревања) се увећала убрзано послепреиндустријског времена. Елиминаци ја ових емиси ја ће смањити уништа-

вање здравља и екосистема озоном и посто јеће климатске промене.Већ неколико децени ја је познато да ослобађање хлорофлуорокарбона и

других атмосферских загађивача исцрпљу је стратосферски озон што повећа-ва изложеност људи ултраљубичастом зрачењу, што се повезу је за рак коже икатаракту.

Иако се индикатори утица ја повећања гасова стаклене баште на климуможе видети у повећању средње температуре и у по јави временских непого-да као што су поплаве и суше, њихове последице ће се осетити тек кроз 50 до100 година.




Загађење ваздуха доводи до по јаве повећаног морталитета деце уследхроничних опструктивних плућних болести и акутне респираторне инфек-ци је. Спољно загађење ваздуха доводи до повећања бро ја хоспитализованихслуча јева и по јаве водећих менталних поремећа ја.

Аутомобили и градски превоз уопште, доводе до повећања издувних гасо-ва, пораст фотохемијских оксиданата, повећање бро ја честица чађи (посебнодизел мотори), што представља посебне ризике за кардиоваскуларне и респи-раторне болести.

Лондон је најчувени ји град по високим концентраци јама индустријскогсмога. Најтрагични ји догађај збио се децембра 1952. године, када је током петдана мирног, магловитог времена страдало 4.000 особа.

Концентраци ја загађења ваздуха СО2 у Кини расте. Главни загађивач јеиндустри ја ко ја користи угаљ богат сумпором, а уз све то посто ји све веће ис-

пуштање тих штетних гасова из кућа ко је користе угаљ у домаћинству.Светска банка је недавно проценила да ће у великим кинеским градовимастопе морталитета и морбидитета порасти током наредних двадесет година.Број случа јева превремене смрти повећаће се за око 200.000 до 500.000 до 2020.године, док ће се хроничне респираторне болести троструко увећати (2).

ЗАГАЂЕЊЕ ВОДА И УТИЦАЈ НА НАРОДНО ЗДРАВЉЕ

Посебан проблем представља загађење подземних вода. Ова загађења једним делом узроку је пољопривреда - због коришћења вештачког ђубрива иотпадне воде из сеоских насеља. Претпоставља се да је бомбардовање СР Југо-слави је 1999. године и коришћење муници је са „осиромашеним урани јумом“загадило многе изворе крашких вода и врела у југоисточној Срби ји.

Велики проблем представља и последица загађења вода са не уређених де-пони ја. Вода и отпад повезани су нераскидиво и погубно. Сваки отпад доспевапре или касни је до подземних вода загађу јући их. То је дуготра јан и људскомоку скривен процес.

Срби ја ће пре или касни је осетити последице овакве небриге за отпад.

Бројни извори биће загађени, можда ускоро или касни је, али је сигурно даовакав немар трајно уништава наше залихе воде. Воду је од отпада могуће за-штитити једино изградњом депони ја са контролисаним одводом.

Мањак залиха воде и санитаци ја доводи до морталитета због ди јаре је иповећану инциденцу ди јаре је.

Пестициди и оостале резидуалне матери је у водотоковима изазива ју акут-на тровања, рак и дефекте у феталном стади јуму. Друге токсичне супстанцедоводе до по јаве водећих менталних поремећа ја (11).




Микробиолошки штетни чиниоци у пи јаћој води оста ју и даље распростра-њени у Срби ји, посебно код сеоског становништва, као и лоши услови станова-ња у приградским насељима: 40% људске популаци је оскудева у чистој пи јаћојводи, а чак 60% становништва нема санитарне уређа је (11).

МЕЂУНАРОДНЕ АКТИВНОСТИ - ОДРЖИВИ РАЗВОЈ

Одрживи развој је складан однос екологи је и привреде, како би се природ-но богатство наше планете сачувало и за будуће нарашта је.

Може се рећи да одрживи развој представља генерално усмерење, тежњуда се створи бољи свет, балансира јући соци јалне, економске и факторе зашти-те животне средине.

Пре нешто више од десет година, Светска комиси ја за животну средину иразвој (World Commision on En vironment and De velopment), позната и као „Брун-тлендовска комиси ја“ об јавила је извештај под називом „Наша за једничкабудућност“ („Our Common Future“) ко јим се указу је на опасност по људе и на-шу планету, од политике економског раста без узимања у обзир могућностирегенераци је планете Земље.

Ова комиси ја, дефинисала је одрживи развој као развој ко јим се испуња-ва ју потребе садашњости, без ускраћивања могућности будућим генерацијмада задовоље сво је потребе.

СВЕТСКИ САМИТУ У РИО ДЕ ЖАНЕИРУ (БРАЗИЛ) 1992. ГОДИНЕЛидери већине држава су на Светском самиту у Рио де Жанеиру (Бразил)

1992. године, усво јили препоруке Брунтлендове комиси је, а један од резулта-та самита била је Агенда 21 ко јом се да ју препоруке за одрживо управљањеземљишним, воденим и шумским ресурсима у ХХI веку. На око 500 страницаналази се 40 поглавља - од теме сиромаштва, заштите атмосфере, шума, во-дених ресурса, преко здравства, пољопривреде, еколошки здравог управљањабиотехнологи јом, до питања одлагања отпада. Новитет у односу на друге до-

кументе Уједињених наци ја, представља изричито признавање улога „битнихгрупаци ја“, као што су жене, деца и омладина, пољопривредници и пред узет-ници. Од 1992. године, па надаље, Уједињених наци је су почеле све више да ра-чуна ју на улогу ових групаци ја у сво јим програмима, за разлику од претходнепраксе ко ја је искључивала све актере осим националних влада и неколикофаворизованих посматрачких организаци ја (13).




КЈОТО ПРОТОКОЛ, 1997.Највећи произвођачи емиси је штетних гасова 2000. године били су: САД

20,6%, Кина 14,8%, Руси ја 5,7%, Инди ја 5,5%, Јапан 4%.На глобалном нивоу, ако све земље испуне услове потписане Кјото прото-

колом, емиси ја би била смањена за 3,2%.Земље чланице ЕУ прихватиле су да смање емиси ју гасова за 6,5% у односу

на 1990. годину. Од САД и Јапана тржено је смањење од 8,7%.Здравствени аспект заштите животне средине у Европском региону регу-

лисан је препорукама СЗО кроз програм разво ја Националног здравствено-еколошког акционог плана (НЕХАП).

Општи циљ је превенци ја и смањење болести или поремећа ја здравља узрокованих лошим условима животне средине, што је према процени СЗОповезано са 25 до 33% од укупног морбидитета.

Одрживи развој може бити дефинисан једноставно као бољи квалитетживота свих људи, сада и за генераци је ко је долазе. То је визи ја прогреса ко јиповезу је економски развој, заштиту животне средине и соци јалну правду чи јесу вредности признате од стране демократских влада и политичких организа-ци ја и покрета широм света.

Одрживи развој говори о:избалансираном и непристрасном економском разво ју;1.високом степену запослености, соци јалном складу и неискључиво-2.сти;високом нивоу заштите животне средине и одговорном коришћењу3.

природних ресурса;складном и јавном доношењу правила, јасном и одговор ном политич-4.ком систему;ефективној интернационалној коопераци ји ко ја треба да покрене5.одрживи развој.

Перспектива одрживог разво ја има тенденци је да расветли чињенице дамноги посто јећи политички системи не поклања ју довољно пажње дугорочнимпоследицама и зависности између различитих профила (нпр. између енерги је

и животне средине). Достизање одрживог разво ја, пре свега се односи на дока-зивање квалитета донешења одлука. Врло је уско повезан са управом, бољимрегулативама и процењивањем утица ја. Индикатори за мерење прогреса сутакође важни.




ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА У ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕСРЕДИНЕ У СРБИЈИ

Устав Републике Срби је утврђу је право на здраву животну средину и•

дужност да се заштити и унапреди животна средина.2004. године Влада Републике Срби је је усво јила нови законски оквир•

за заштиту животне средине ко ји је усклађен са Директивама ЕУ опроцени утица ја на животну средину (85/337/ЕЕС), стратешкој про-цени утица ја (2001/43/ЕС), интегрисаном спречавању и контролизагађења (96/61/ЕС) и учешћа јавности (2003/35/ЕС).Донет је Закон о заштити животне средине, Закон о стратешкој проце-•

ни утица ја на животну средину, Закон о процени утица ја на животнусредину и Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања

(„Сл. гласник Р. Срби је“, бр. 135/04).Закон о здравственој заштити из 2005. године укључу је усва јање репу-•

бличког програма у области заштите здравља од загађења у животнојсредини и његово спровођење. Он одређу је праћење и процену утица јафактора животне средине на здравље људи.

ПРОБЛЕМИ У НАДЗОРУ НАД ЕФЕКТИМА УГРОЖЕНЕЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ НА НАРОДНО ЗДРАВЉЕ

Ограничени људски и технички ресурси, ко ји су расположиви за жи-•

вотну средину и здравље, што резултира у недовољном надзору, за-снованом на доказима, извештавању и политичким активностима.Образовање и обука у области животне средине и здравља ни је до-•

вољно заступљена и јака у образовању здравствених радника и про-фесионалаца ко ји се баве животном средином. Многе области супокривене, али животна средина и здравље често нису схваћени каоодво јена дисциплина.Национални и окружни институти/заводи за јавно здравље (ИЗЈЗ)•

обезбеђу ју кључне ресурсе за пружање подршке управљању системоми пружању услуга у области животне средине и здравља.Опрема и објекти у институци јама и на универзитетима, ко ји би омо-•

гућавали истраживање у области животне средине и здравља су честозастарели и потребна је њихова модернизаци ја.Подаци о изложености често нису повезани са подацима о здравстве-•

ним исходима, што резултира јако ограниченим активностима напроцени ризика у Срби ји.




Не посто ји планирање буџета и процеса извештавања посвећеног•

све укупној животној средини и здрављу. Посто ји раскорак измеђурасположивих средстава и служби прописаних законом.У институтима/заводима за јавно здравље, активности су више за-•

сноване на краткотрајним про јектима, него на програмима дужегтра јања финансираним из буџета (14,15).

Приоритети у области животне средине и здравља укључу ју (16):Процену безбедности пи јаће воде у руралним областима•

Приступ санитарним објектима•

Саобраћајне незгоде•

Загађење ваздуха•

Изложеност деце•

Олово у гориву•


Ђокић, Д., Јаковљевић, Ђ., Јаковљевић. Д. Соци јална медицина. Универзи-1.)тет у Крагу јевцу, Медицински факултет, Крагу јевац 2007.World Health Organization; En vironmental Health Policy; WHO Regional Of-2.)fice for Europe, Copenhagen, 2004.Red Book: 2006 report of the Committee on Infeцtious Diseases, Twenty-se-3.)

venth Edition, American Academy of Pediatrics. 2006:525–537.WHO: Communicable Disease Control in Emergency Situations: a field manual,4.)World Health Organization, 2001.I Khan, R Chptsni, U Laaser. Emerging Infections and the Le vel of Prepared-5.)ness in the European Region. International Public Health. 2004.Hamlin, C. The history and de velopment of public health in de veloped coun-6.)tries. Oxford Textbook of Public Health Oxford Uni versity Press, New York.Vol.1, 2002:401–484.Chemical Accident, Pre vention: Site Security. EPA-K-550-F00–0027.)

http://emergency.cdc. gov/recentincidents. asp8.)Air pollution – and climat changes; Press Release ECE/ENV/03/P02;Gene va,9.)31 January 2003.Khan AS, Le vit AM, Sage MJ. Biological and Chemical Terrorism: Strategic Plan10.)for Preparedness and Response. CDC. 2009.Public Health Emergency Response Guide for State, Local, Tribal Public Health11.)Directors, version 1.0, Department of health and human ser vices CDC, 2005.




Власта Дамјанов, Драгана Никић, Леона Ва јагић, Драгољуб Ђокић. Улога12.)завода за заштиту здравља у унапређењу и заштити животне средине. Гла-сник Завода за заштиту здравља Срби је, 71.1997:112–116.http://www.who. int/en/13.)

Анђелка Џелетовић, Милан Рајчевић, Драгољуб Ђокић, Весна Томић14.) , Пре-драг Ристић, Зорица Димитри јевић, Бранка Легетић. Унапређење здрављаза једнице -улога завода за заштиту здравља у спровоћењу примарне здрав-ствене заштите. Гласник Завода за заштиту здравља Срби је, 71.1997:41–47.Јасмина Грозданов, Вера Гру јић, Драгољуб Ђокић, Предраг Јелача. Развој15.)здравственог система, место и улога завода за заштиту здравља. ГласникЗавода за заштиту здравља Срби је, 71. 1997:35–40.Сања Матовић-Миљановић, Драгољуб Ђокић. Развој и улога индикатора16.)

здравља у вези са животном средином. Гласник Завода за заштиту здрављаСрби је, 71. 1997: 233–236.



94 ОБА ВЕ ЗЕ РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ У ОЧУ ВА ЊУ ЖИ ВОТ НЕ СРЕ ДИ НЕ СХОД НО МЕ ЂУ НА РОД НОМ ЗДРАВ СТВЕ НОМ ПРА ВИЛ НИ КУ (IN TER NA TI O NAL HE ALTH RE GU LA TION, 2005)

ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ УОЧУВАЊУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

СХОДНО МЕЂУНАРОДНОМЗДРАВСТВЕНОМ ПРАВИЛНИКУ(INTERNATIONAL HE ALTH

REGULATION, 2005)

Прим. др сци. мед. Мила Вучић-Јанковић

УЛОГА И ЗНАЧАЈ МЕЂУНАРОДНОГ ЗДРАВСТВЕНОГПРАВИЛНИКА

Међународни здравствени правилник (International Health Regulation-IHR2005) једногласно је прихваћен од стране 193 државе чланице СЗО током 58.

Скупштине СЗО 2005. године, међу ко јима је и Република Срби ја. Он предста-вља скуп међународних прописа ко јима се регулишу права, обавезе и проце-дуре за СЗО и државе чланице у циљу заштите здравља становништва у свимземљама света. Ступио је на снагу 15. јуна 2007. године и правно је обавезу јућиза СЗО и државе чланице (1).

Међународни здравствени правилник (МЗП) об ухвата заразне болести,хемијске агенсе, радиоактивне матери је и контаминирану храну. Међународ-на безбедност јавног здравља је базирана на снажној инфраструктури нацио-налног јавног здравства, ко је је повезано у глобални систем раног откривања

и брзог одговора.Када се неочекивано по јави догађај ко ји може угрозити здравље станов-

ништва (епидеми ја заразне болести, хемијски агенс, радиоактивне матери је иконтаминирана храна), неопходна је процена ризика и при јављивање СЗО:

Процена ризика на основу свих хитних извешта ја о ванредном дога-•

ђа ју у оквиру 48 сати од по јаве ризика (ванредног догађа ја).Кризни тим за процену ризика по јавно здравље се хитно саста је, ана-•

лизира догађај и доноси одлуку.





96 ОБА ВЕ ЗЕ РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ У ОЧУ ВА ЊУ ЖИ ВОТ НЕ СРЕ ДИ НЕ СХОД НО МЕ ЂУ НА РОД НОМ ЗДРАВ СТВЕ НОМ ПРА ВИЛ НИ КУ(IN TER NA TI O NAL HE ALTH RE GU LA TION, 2005)

Извори информаци ја за рано откривање и хитно реаговање у случа ју ван-редног догађа ја:

офици јелни надзор у јавном здрављу ко ји об ухвата све ризике (зара-•

зне болести, хемијски и радионуклеарни акциденти, као и поремећај

здравља непознатог порекла),надзор базиран на догађањима (гласине, вести из меди ја, интернет),•

надзор базиран на посредним индикаторима (случа јеви болести/син-•

дрома, лабораторијски резултати, праћење животне средине, виталнастатистика, подаци из соци јалних служби).

Да би у сваком тренутку била доступна информаци ја о ризицима у за јед-ници, неопходно је разви јање базе података надлежних установа и одговорнихлица за (3):

епидемиолошки надзор над заразним болестима•

надзор на местима уласка у земљу (гранична инспекци ја)•

надзор над животном средином (хемијски и радионуклеарни акци-•

денти)разви јање базе података о надлежним министарствима ко ја ће бити•

укључена у примену МЗП са листом одговорних лица за случај хитнекомуникаци је и пред узимања за једничких мераажурирање података два пута годишње (име и презиме, адреса уста-•

нове, телефон, е-маил, факс надлежних установа и одговорних ли-ца)

разви јање писаних процедура за комуникаци ју и информисање•

организовање семинара и радионица за едукаци ју:•

тимова за брзо реаговање (мултидисциплинарни /мултисектор-•

ски приступ у формирању тимова),санитарних, ветеринарских и еколошких инспектора,•

особља из кризних штабова на локалном и националном нивоу.•

ПРОЦЕНА ОСНОВНИХ КАПАЦИТЕТА ЈАВНОГ ЗДРАВЉА

ЗА РАНО ОТКРИВАЊЕ РИЗИКА У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИИ БРЗО РЕ АГОВАЊЕ У СРБИЈИ

Обавезе држава чланица за успостављање и одржавање капацитета ко ји ћерано да откри ју ризик у животној средини и брзо реагу ју у случа ју да је угро-жено здравље становништва, регулисане су у МЗП са више чланова и анекса:

Члан 5.-регулише надзор, извештавање, при јаву, потврду и одговор на•

неочекиван догађај, тј. примењене мере, услови рада на аеродроми-



97ПРИМ. ДР СЦИ. МЕД . МИ ЛА ВУ ЧИЋ-ЈАН КО ВИЋ

ма, у лукама и копненим прелазима, као и капацитете за националниплан активности у примени МЗП.Члан 6.-при јављивање хитног случа ја у јавном здрављу ка СЗО.•

Члан 13.-брзе, хитне мере јавног здравља у ванредном догађа ју, ризику•

за међународно ширење.Члан 18.-препоруке ко је се односе на путнике, њихове ствари и саобра-•

ћајна средства у међународном саобраћа ју у циљу откривања изворазаразе и спречавање ширења.Чланови 19. до 22.-гранични прелази, место уласка у земљу стварање•

капацитета за откривање ризика и брз одговор.

У Срби ји су све наведене активности регулисане Законом о заштити ста-новништва од заразних болести („Службени гласник РС“, број 125/04), Законом

о санитарном надзору („Службени гласник РС“, бр. 125/04) и Законом о здрав-ственој заштити („Службени гласник РС“, број 107/05). На основу ових закона,наведене активности спроводе институти-заводи за јавно здравље и санитарнаинспекци ја (4,5).

Институти-заводи за јавно здравље сво јим активностима обезбеђу јуостваривање јавног интереса за очување здравља становништва путем органи-зованих свеобухватних активности друштва усмерених на очување физичкоги психичког здравља, односно очување животне средине, као и спречавањенастанка фактора ризика за настанак болести и повреда, ко ји се оствару јеприменом здравствених технологи ја и мерама намењених промоци ји здравља,

превенци ји болести и побољшању квалитета живота (6).Институти-заводи за јавно здравље, између осталог, обавља ју следеће

послове:прате, процењу ју и анализира ју здравствено стање становништва и1.извештава ју надлежне органе и јавност;прате и про учава ју здравствене проблеме и ризике по здравље ста-2.новништва; утврђу ју потребне мере у елементарним и другим већим непогодама3.и несрећама и врше њихово спровођење у сарадњи са другим уста-

новама;врше информисање, образовање и обуку становништва за бригу о4.сопственом здрављу;подстичу развој интегрисаног здравственог информационог систе-5.ма;сарађу ју и разви ја ју партнерство у друштвеној за једници на иденти-6.фикаци ји и решавању здравствених проблема становништва.




Институти-заводи за јавно здравље врше бактериолошке, серолошке, ви-русолошке, хемијске и токсиколошке прегледе и испитивања у вези са произ-водњом и прометом животних намирница, воде, ваздуха, предмета опште упо-требе, као и у вези са ди јагностиком заразних и незаразних болести, сарађу ју

са другим здравственим установама на територи ји за ко ју су основани, каои са надлежним органима локалне само управе и другим установама и орга-низаци јама од знача ја за унапређење јавног здравља. Могу обављати пословедезинфекци је, дезинсекци је и дератизаци је.

У оквиру Министарства здравља, санитарна инспекци ја обавља здрав-ствени и санитарни надзор у области заштите становништва од заразних и не-заразних болести, здравствене исправности животних намирница и предметаопште употребе у производњи и промету, јавног снабдевања становништвахиги јенски исправном водом за пиће; контролу санитарно-хиги јенског стања

објеката под санитарним надзором и средстава јавног саобраћа ја; санитарнинадзор над лицима ко ја су законом стављена под здравствени надзор, као инадзор над постро јењима, уређа јима и опремом ко ја се користи ради обавља-ња делатности под санитарним надзором; утврђивање санитарно-хиги јенскихи здравствених услова објеката под санитарним надзором у поступцима из-градње или реконструкци је и редовну контролу над тим објектима; санитарнинадзор на државној граници и обезбеђу је спровођење мера на аеродромима, улукама и копненим прелазима у случа ју ризика по јавно здравље (Анекс 1Б).

Основни капацитети ко ји се захтева ју од стране МЗП, на местима уласка у земљу су следећи:

Медицинске услуге (особље, опрема, простор)•

Транспорт оболелих путника•

Об учено особље за инспекци ју превозних средстава•

Сигурна околина за путнике•

Контрола вектора и резервоара у близини места уласка•

Контрола путника на уласку/изласку•

Простор за разговор са путницима и за привремено издва јање сум-•

њивихПревоз заражених/оболелих путника•

Лична заштита за особље и оболеле путнике•

Контрола пртљага, контејнера, превозних средстава.•

Међународни здравствени правилник регулише чланом 22. (став 1. тачкаф) улогу надлежних органа у случа ју испуштања отпадних вода у луке, језе-ра, канале, или друге међународне водене путеве, као и отпадне воде и другеконтаминиране матери је из превозних средстава.

У Срби ји је за ове поступке надлежно Министарство пољопривреде, водо-привреде и шумарства - Закон о водама („Службени гласник РС“, бр. 101/05),




а контрола се спроводи преко водопривредних инспектора. У вршењу пословаводопривредне инспекци је, надлежан је водопривредни инспектор ко ји кон-тролише функционисање, исправност и ефикасност уређа ја за пречишћавањеотпадних вода (7).

Републичка дирекци ја за воде, као орган управе у саставу Министарствапољопривреде, шумарства и водопривреде, обавља послове државне управеи стручне послове ко ји се односе на: политику водопривреде; вишенаменскокоришћење вода; водоснабдевање, из узев дистрибуци је воде; заштиту од вода;спровођење мера заштите вода и планску рационализаци ју потрошње воде; уређење водних режима; праћење и одржавање режима вода ко ји чине и пре-сеца ју границу Републике Срби је.

Министарство заштите животне средине и просторног планирања бри-не о непосредној заштити животне средине од отпадних матери ја, што је ре-

гулисано Законом о поступању са отпадним матери јама („Службени гласникРС“, бр. 101/05).Отпадне матери је су матери јали ко ји наста ју у обављању производње,

услужне или друге делатности, предмети искључени из употребе као и отпаднематери је ко је наста ју у потрошњи, а могу се непосредно или уз одговара јућудораду и прераду употребљавати као сировине у производњи или као полу-производи (8).

Агенци ја за заштиту животне средине, као орган управе у саставу Ми-нистарства животне средине и просторног планирања обавља послове др-жавне управе ко ји се односе на: развој, усклађивање и вођење националногинформационог система заштите животне средине (праћење стања чинилацаживотне средине, катастар загађивача и др.); сарадњу са Европском агенци јомза заштиту животне средине (ЕЕА) и Европском мрежом за информаци је и по-сматрање (ЕИОНЕТ). Област јонизу јућег зрачења регулише Закон о заштитиод јонизу јућег зрачења („Службени гласник РС“, бр. 101/05) (9).

Међународни здравствени правилник регулише чланом 46. - транспорти руковање биолошким супстанцама, реагенсима и матери јалима за ди јагно-стичке сврхе (10).

У Срби ји је за ове послове надлежно Министарство унутрашњих посло-

ва, ко је обавља послове државне управе ко ји се односе и на пружање помоћи у случа ју опасности; безбедност, регулисање и контролу саобраћа ја на путе-вима; безбедност државне границе и контролу преласка границе, кретања иборавка у граничном по јасу; промет и превоз оруж ја, муници је, експлозивнихи одређених других опасних матери ја. Ови послови су регулисани Законом опревозу опасних матери ја („Службени гласник РС“, 68/02) и Законом о заштитидржавне границе („Службени гласник РС“, 97/08) (11,12).

Транспорт и руковање биолошким супстанцама, реагенсима и матери ја-лима за ди јагностичке сврхе је под Министарством здравља, а регулише га




једним делом и Закон о супстанцама ко је се користе у недозвољеној производ-њи опојних дрога и прекурсора („Службени гласник РС“, број 107/05). Контро-лу ових активности спроводи здравствена инспекци ја, ко ја између осталихпослова контролише производњу и промет лекова, медицинских средстава и

помоћних лековитих средстава и инспекцијске послове у тим областима; про-изводњу и промет опојних дрога и прекурсора недозвољених дрога; ископавањеи преношење умрлих лица у земљи, преношење умрлих лица из иностранства у земљу и из земље у иностранство.

КОРИСТИ ОД ИНПЛЕМЕНТАЦИЈЕ МЕЂУНАРОДНОГЗДРАВСТВЕНОГ ПРАВИЛНИКА

Унапређивање јавног здравља•

Учешће у међународној безбедности јавног здравља•

Добар међународни углед•

Смањивање ризика у међусобној трговини и рестрикци ји путовања•

Поверење јавности•

Смањивање ризика од политичких и соци јалних превирања•

Помоћ СЗО у изградњи капацитета и управљању у ванредним ситу-•

аци јама


WHO. International Health Regulation (2005) Second edition. World Health1.)Organization, Gene va 2008.World Health Organization; En vironmental Health Policy; WHO Regional Of-2.)fice for Europe, Copenhagen, 2004.Pruus-Ustun and C. Cor valan. Pre venting Disease through Healthy En viron-3.)ments. To wards an estimate of the en vironmental burden of disease. WorldHe alth Organization, ISBN 92 4 159382 2; 2006.

Закон о заштити становништва од заразних болести („Службени гласник4.)РС“, број 125/04).Закон о санитарном надзору („Службени гласник РС“, бр. 125/04).5.)Закон о здравственој заштити („Службени гласник РС“, број 107/05).6.)Закон о водама („Службени гласник РС“, бр. 101/05).7.)Закон о поступању са отпадним матери јама („Службени гласник РС“, бр.8.)101/05).Закон о заштити од јонизу јућег зрачења („Службени гласник РС“, бр.9.) 101/05).Закон о превозу опасних матери ја („Службени гласник РС“, 68/02).10.)




Закон о заштити државне границе („Службени гласник РС“, 97/08).11.)Закон о супстанцама ко је се користе у недозвољеној производњи опојних12.)дрога и прекурсора („Службени гласник РС“, број 107/05).



102 УТИ ЦАЈ СТА ЊА ЖИ ВОТ НЕ СРЕ ДИ НЕ НА МА СОВ НЕ НЕ ЗА РА ЗНЕ БО ЛЕ СТИ

УТИЦАЈ СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕНА МАСОВНЕ НЕЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ


УВОД

Током сво јих производних и животних активности, човек мења животнусредину све брже, а са друге стране, измењени услови средине сво јим физич-ким, хемијским и биолошким факторима могу директно неповољно да утичуна људско здравље (1).

Утицај животне средине на здравље становништва је различит, као у од-носу на болести, тако и у односу на ниво економског разво ја, сваке земљепо јединачно.

Према великој студи ји СЗО о глобалном утица ју животне средине на кре-тање болести и стања, процењено је да су заразне болести 15 пута више довеледо изгубљених година здравог живота у земљама у разво ју, у односу на разви-

јене земље (2).Утицај животне средине на кретање масовних незаразних болести кроз

изгубљене године здравог живота у земљама у разво ју у односу на разви јенеземље, нема статистички значајних разлика (3).

Према старосној структури глобалног становништва, од негативног ути-ца ја животне средине највише пате деца млађа од пет година, пре свега збогди јаре је, малари је и респираторних инфекци ја (4).

Глобални утицај животне средине на кретање болести и стања, процењу јесе на основу следећих фактора (5):

Загађење ваздуха, воде и земљишта хемијским и биолошким аген-•

симаУВ и јонизу јућа ради јаци ја•

Олово•

Бука и електромагнетна поља•

Изложеност здравственим ризицима на радном месту•

Грађевински радови•

Примена агрикултурних мера и иригациони системи•




Климатске промене изазване људским активностима и измене еко-•

системаПонашања везана за доступност одржавања личне хиги јене и хиги-•

јенски исправне воде за пиће.

Дуготрајна изложеност загађеном ваздуху, посебно ако је удружена спо-љашња и унутрашња загађеност (стан, радно место), повезана је са хроничнимопструктивним болестима плућа, одређеним кардиопулмоналним болестимаи карциномом плућа (6).

Одређени фактори на радном месту могу довести до задесних повреда,губитка слуха, рака, астме и болова услед дегенеративних промена на кич-меном стубу.

1. МАЛИГНЕ НЕОПЛАЗМЕПознате су бројне локализаци је малигних болести чи ја се по јава повезу јеса утица јем фактора ризика из спољашње средине и на радном месту. Утицај је истраживан преко бројних студи ја ко је су биле базиране на анализи разликаизмеђу различитих географских подруч ја и студи ја мигрантске популаци је.Посебно су добро документоване студи је утица ја канцерогена на радном месту,сигурних 28 агенаса, вероватних 27 и могућих 113 канцерогених агенаса (5).

Према проценама СЗО, у свету је око 19% од свих малигних неоплазмиповезано са утица јем спољашње средине (у рангу од 12 до 29%, од земље доземље), што доводи до смртних исхода код 1,3 милиона људи годишње. У раз-

ви јеним земљама, атрибутивни ризик износи код мушкараца 16% (у рангу од10 до 34%), а код жена 13% (у рангу од 10 до 23%). У земљама у разво ју, атри-бутивни ризик износи код мушкараца 18% (у рангу од 10 до 45%), а код жена16% (у рангу од 10 до 35%).

Највише је истраживан утицај спољашње средине на рак плућа, ко ји уче-ству је са 15 одсто од свих малигних локализаци ја. Највећи фактор ризика јепушење цигарета (66%), следе хемијски утица ји на радном месту (9%), споља-шња загађеност ваздуха (5%) и пушење у затвореном простору (1%). Од агенасасу најчешћи радон, азбест, хром, никал, кадми јум и јонизу јућа ради јаци ја.

На другом месту је утицај спољашње средине на рак желуца, ко ји се по-везу је са инфекци јом Helicobacter pylory ко ји је релативно чест у земљама уразво ју и чи је се преношење повезу је са сиромашном санитаци јом и великомгустином насељености.

По јава ле укеми је се повезу је са изложеношћу хемијским агенсима нарадном месту. Код око 2% оболелих утврђена је статистички значајна веза сабензеном и етилен-оксидом.




Малигни меланом се повезу је са дуготрајним излагањем УВ зрацима, закарцином јетре се повезу је храна у ко јој је присутан афлатоксин, а карциномкоже се повезу је са присуством азбеста у пи јаћој води (5).

2. ХРОНИЧНЕ ОПСТРУКТИВНЕ БОЛЕСТИ ПЛУЋАХроничне опструктивне болести плућа представља ју обољење ко је посте-

пено напреду је ка губљењу функци ја плућа и у 36% је повезано са пушењемцигарета. Већину осталих фактора ризика чине заагађени ваздух са прашином,чађи и хемијским агенсима, у спољашњој средини и на радном месту (7).

Посматрано на светској популаци ји, СЗО процењу је на основу бројнихистраживања, да је 42% од свих хроничних опструктивних болести плућаповезано са негативним утица јем спољашње средине, искључу јући утицајпушења цигарета. Ова пропорци ја варира у односу на земље, пол и навике

становништва. У земљама где се чврста горива користе масовно и утицај спо-љашње средине се повећава на додатих 10 до 30%.

3. АСТМААстма се разви ја и рецидивира под утица јем различитих облика загађења

у затвореном простору и у спољашњем окружењу.Ако је организам у пренасељеном затвореном простору још и изложен

дуванском диму, прашини и гљивичним алергенима, ризик од по јаве астме ипоновних напада се вишеструко повећава и ова оболела лица за узима ју 20%од укупне преваленци је астме (8).

Загађења ваздуха у спољашњој средини, као што је честа по јава смога, до-воде до погоршања астме и учесталих напада. Лош квалитет ваздуха на радномместу доводи до астме и чини 11% од свих случа јева.

Укупно учешће астме изазване негативним спољашњим и унутрашњим утица јем средине за узима просечно 44% (у рангу 26 до 53% у односу на раз-личите земље) од укупно оболелих, искључу јући утицај полена (5).

4. КАРДИОВАСКУЛАРНЕ БОЛЕСТИРизици из спољашње средине као што су загађен ваздух, дувански дим на

радном месту, стрес и хемијски агенси повезани су са по јавом и погоршањемкардиоваскуларних болести (КВБ). На пример, када је лице изложено олову,долази до повећања крвног притиска, што даље повећава ризик од КВБ. Проце-њу је се да изложеност олову доводи до 2% инфаркта и 3% цереброваскуларнихболести (9).

Нека истраживања сугеришу да низак ниво минерала у води за пиће можебити повезан са КВБ. Удружени ризици на радном месту као што су дуванскидим, стрес услед великог залагања ко је не прати и одговара јућа плата, про-дужено радно време, рад у ноћним сменама, ретко коришћење годишњих




одмора и недостатак свакодневних физичких активности, воде у исхемијскуболест срца (10).

У Финској је више истраживања показало да наведени фактори ризика нарадном месту доводе до 17% од свих смртних исхода од инфаркта и 11% смрти

од можданог удара.Глобално, 16% (у рангу од 7 до 23% у односу на различите земље) од свих

КВБ је повезано са утица јем животне средине, што сваке године доводи до 2,5милиона смртних исхода (11).

БОЛЕСТИ КОШТАНО-МИШИЋНОГ СИСТЕМАБројни поремећа ји здравственог стања припада ју групи болести кошта-

но-мишићног система, као што су рематоидни артритис, остеоартритис, бол у леђима због дегенеративних процеса на кичменом стубу и друге болести

овог система.Бројна истраживања су показала да је бол у леђима због дегенеративнихпроцеса на кичменом стубу у 37% свих случа јева, повезан са ризицима на рад-ном месту, стресом, неправилним положа јем током седења и радним временомко је ни је прилагођено биолошком сату организма. Учешће мушког пола је већеод жена (41% према 32%).

По јава рематоидног артритиса и остеоартритиса се повезу је са ризици-ма на радном месту, као што су изложеност вибраци јама, понављане тра уме,оптерећење колена и ношење тешких терета. Инциденци ја ових обољења јевећа код пољопривредника, возача камиона и физичких радника. Ова група

учеству је у укупном обољевању са 17% код рематоидног артритиса и 20% кодостеоартритиса (12).

6. НЕУРОПСИХИЈАТРИЈСКИ ПОРЕМЕЋАЈИБројна истраживања су потврдила да спољашња средина утиче у различи-

тој мери на велику групу болести ко је се могу назвати не уропсихи јатријскимпоремећа јима, а укључу је Алцхајмера и друге деменци је, биполарни афектив-ни поремећа ји, Паркинсонова болест, шизофрени ја, епилепси ја, зло употребеалкохола и дрога, мултипла склероза, несаница, мигрена, напади панике,

пост-тра уматски стрес и ментална ретардаци ја изазвана оловом (5).Депреси ја се повезу је са стресом на радном месту, а несаница изложено-

шћу буци. Последња истраживања повезу ју Паркинсонову болест са изложе-ности хемијским агенсима, повредама главе на радном месту, као и по јавуепилепси је.

Зло употребе алкохола и дрога су честе на радном месту када је у питањуприозводња и дистрибуци ја ових супстанци.




Пост-тра уматски стрес је често присутан код природних несрећа и ка-тастрофа као што су поплаве, земљотреси, пожари и велике саобраћајне не-среће.

Сви наведени примери болести и стања могу се избећи континуираним и

успешним превентивним мерама у спољашњој средини.Изложеност олову у раном детињству води благој менталној ретардаци ји и

СЗО процењу је да је у свету око 800.000 деце сваке године у овом ризику (13).Пренасељеност у великим градовима, лош квалитет локалног окружења и

неповољни услови на радном месту доводе до наведених не уропсихи јатријскихпоремећа ја у 10 до 20% од свих случа јева.

7. КАТАРАКТАПо јава катаракте се повезу је са дуготрајном изложеношћу сунчевој све-

тлости, дуванском диму и диму ко ји се разви ја ложењем чврстих горива (14).

8. КОНГЕНИТАЛНЕ АНОМАЛИЈЕПо јава конгениталних аномали ја као што су Да унов синдром, спина би-

фида, урођене срчане мане, аненцефали ја, езофагеална и аноректална атрезјаповезу ју се са изложеношћу трудница хемијским средствима и радиоактивномматери јама (трихлорфон, азбест, радон) на радном месту (15).

9. НАГЛУВОСТГубитак слуха ко ји води у наглувост може бити последица изложености

високом нивоу буке на радном месту, што се процењу је да учеству је са 16% уодносу на све друге узроке глувоће (5).

10. ПОВРЕДЕ КОД САОБРАЋАЈНИХ НЕСРЕЋАУчесталост повреда код саобраћајних несрећа на ко је утичу фактори спо-

љашње средине, зависи од националне политике у саобраћа ју и спровођењамера у пракси. Неадекватно и непрописно изграђене саобраћајнице и њиховонеодржавање, велика густина насељености, низак ниво саобраћајне културе,неконтролисана брзина вожње, лоша светлосна сигнализаци ја и технички

непроверена возила, доводе до повећања бро ја повреда услед саобраћајнихнесрећа, са просечним учешћем од 6% од свих повреда. Мере, као што су јед-носмерне улице, ограничење брзине, затварање централних градских улицаи пренамена у шетачке зоне, отварање посебних бициклистичких лини ја иизградња бари јера на аутопутевима значајно смању ју број повреда изазваних у саобраћа ју (16).

Према проценама СЗО, заснованим на бројним студи јама и истраживањи-ма у Европској уни ји је 25% повреда у саобраћајним удесима изазвано утица- јем животне средине (ранг од12 до 59%), 17% у Аустрали ји, Северној Америци




и Јапану (ранг од 5 до 50%) и 42% у земљама у разво ју (ранг од 25 до 60%), засвет у целини просек повреда у саобраћајним удесима изазваних утица јемживотне средине је 40% (ранг од 25 до 57%).

11. ЗАДЕСНА ТРОВАЊАУтицај животне средине код задесних тровања се односи пре свега на хе-

мијске супстанце на радном месту, лекове и токсичне матери је и гасове. Не укључу је убиства и само убиства, зло употребу дрога и лекова, тровања биљеми животињским производима.

Велики број тровања хемијским матери јама би могао бити избегнут про-писним руковањем и складиштењем, контролом и континуираном едукаци јомзапослених о знача ју процедура код рада са отровним матери јама и мерамазаштите.

Процене СЗО показу ју да је 68% тровања одраслих изазвано на радномместу и животној средини, а код деце у 85% у кући и животној средини (16).

ОСТАЛЕ БОЛЕСТИ И СТАЊАУтицај животне средине на кретање масовних незаразних болести повезу је

се и код осталих болести и стања (17,18), као што су:Малнутрици ја•

Падови у домаћинству, на радном месту и природи•

Пожари•

Природне несреће и катастрофе•

Компликаци је у медицинским процедурама•

Уједи животиња и контакти са отровним биљем•

Физичка неактивност•

Убиства и међуљудско насиље.•


Ђокић, Д., Јаковљевић, Ђ., Јаковљевић. Д. Соци јална медицина. Универзи-1.)

тет у Крагу јевцу, Медицински факултет, Крагу јевац 2007.World Health Organization; En vironmental Health Policy; WHO Regional Of-2.)fice for Europe, Copenhagen, 2004.Анђелка Вукичевић, Драган Миљуш, Драгољуб Ђокић. Превенци ја и кон-3.)трола хроничних незаразних обољења - улога завода за заштиту здравља.Гласник Завода за заштиту здравља Срби је, 71. 1997:95–102.Драгољуб Ђокић, Мила Вучић-Јанковић. Здравствени водич кроз свет, Ин-4.)ститут за заштиту здравља Срби је, Београд 2000.




A. Pruus-Ustun and C. Cor valan. Pre venting Disease through Healthy En vi-5.)ronments, To wards an estimate of the en vironmental burden of disease. WorldHe alth Organization, ISBN 92 4 159382 2; 2006.Зорица Атанасковић-Марковић, Оливера Сто јановић, Драгољуб Ђокић.6.)

Здравствени информациони систем у служби здравствене заштите. Гла-сник Завода за заштиту здравља Срби је, 71.1997:48–52.Анђелка Џелетовић, Милан Рајчевић, Драгољуб Ђокић, Весна Томић,7.)Предраг Ристић, Зорица Димитри јевић, Бранка Легетић. Унапређењездравља за једнице -улога завода за заштиту здравља у спровоћењу при-марне здравствене заштите. Гласник Завода за заштиту здравља Срби је,71.1997:41–47.Сања Матовић-Миљановић, Драгољуб Ђокић. Развој и улога индикатора8.)здравља у вези са животном средином. Гласник Завода за заштиту здравља

Срби је, 71. 1997: 233–236.Драгољуб Ђокић. Квалитет здравствене заштите и исход код артеријске хи-9.)пертензи је. Гласник Завода за заштиту здравља Срби је, 71.1997: 252–255.Иванка Га јић, Драгољуб Ђокић, Предраг Дови јанић. Политика хране и10.)исхране у теори ји и пракси. Гласник Завода за заштиту здравља Срби је,71.1997:210–218.Belkic KL, Landsbergis PA, Schnall PL. Is job strain a ma jor source of cardio-11.) vascular disease risk? Scandina vian Journal of Work, En voronment and Health,30(2). 2004:85–128.Khnuder SA, Peshimam AZ, Agraharam S. En vironmental risk factors for rhe-12.)

umatoid arthritis. Re wiews on En vironmental Health. 17(4). 2002:307–315.Dietrich KN, Succop PA, Berger OG, Bornschein RL. Early exposure to lead and13.) ju venile delinquency. Neurotoxicology and Teratology, 23(6). 2005:511–518.Collman GW, Shore DL, Shy CM, Luria AS. Sunilight and other risk factors for14.)cataracts: an epidemiologic study. American Journal of Public Health. 78(11).1998:1459–62.Maisonet M, Correa A, Misra D, Jaakkola JJ. A re view of the literature on the15.)effects of ambient air pollution on fetal growth. En vironmental Research, 95(1).2004:1006–115.

Concha-Barrientos M et al. Selected occupational risk factors. Comparati ve16.)quantification of health risk. World He alth Organization, Gene va 2004.Иван Омеровић, Драгољуб Ђокић, Јасмина Грозданов, Милан Симић, Жи-17.)ворад Ћирић. Заводи за заштиту здравља кроз време. Гласник Завода зазаштиту здравља Срби је, 71 (1997):3–34.Јасмина Грозданов, Вера Гру јић, Драгољуб Ђокић, Предраг Јелача. Развој18.)здравственог система, место и улога завода за заштиту здравља. ГласникЗавода за заштиту здравља Срби је, 71. 1997:35–40.



109МР СЦИ. МЕД . ЉУП КА ЈАН КО ВИЋ , ДИ ПЛО МИ РА НИ БИ О ЛОГ-МЕ ДИ ЦИН СКИ ЕКО ЛОГ

УТИЦАЈ КЛИМАТСКИХ ФАКТОРА НА АКУТНЕ РЕСПИРАТОРНЕ БОЛЕСТИ

Мр сци. мед. Љупка Јанковић,дипломирани биолог-медицински еколог

УВОД

Почетком шездесетих година ХХ века енглески и амерички аутори су по-ставили теори ју, данас опште прихваћену, да је болест последица уза јамногделовања агенса (узрочника), домаћина и спољашње средине - Гордонов три јас.Агенс је жива или нежива матери ја без ко је не може да настане болест. Спољнусредину представља све оно што окружу је људе и дели се на физичку, биолошкуи социоекономску. Домаћин је човек или група људи ко ји сво јим карактери-стикама утичу на по јаву болести. Све карике Гордоновог три јаса утичу једнана другу и за по јаву болести има ју под једнаку важност (1).

Важан део спољне (животне) средине представља клима, ко ја се дефинише

као укупност временских по јава, средњег стања приземног сло ја атмосфере.Са биолошког аспекта, може да се дефинише као скуп атмосферских факторако ји утичу на живот органског света на једном подруч ју. На људски организамклима делу је или повољно или штетно.

Утицај климе на здравствено стање људи, на по јављивање, преношење иширење по јединих обољења запажен је и про учаван још у доба старих Грка иРимљана. Касни је је постао предмет опсежних истраживања разних на учнихдисциплина ко је се баве про учавањем односа климе и човека. При разматрањуовог односа знатно већа пажња се посвећивала утица ју климатских фактора

на људски организам, него утица ју човека на климу. Слаби је интересовањеза про учавање утица ја човека на климу лежи у чињеници да је он незнатан иобично локалног карактера (2).

Последњих децени ја ХХ века углавном су се истраживали повољни и непо-вољни утица ји климе на хроничне незаразне болести (астма, срчана обољења,дегеративне болести коштано-мишићног система, ментални поремећа ји) (3).

Средином прошлог века, руски аутори су про учавали утицај климе насезонско јављање заразних болести, нарочито оних ко је се преносе храном,водом и инсектима.



110 УТИ ЦАЈ КЛИ МАТ СКИХ ФАК ТО РА НА АКУТ НЕ РЕ СПИ РА ТОР НЕ БО ЛЕ СТИ

Клима је многогодишњи режим изнад неког места или дела Земљине по-вршине. До овог појма дошло се на основу дугогодишњег осматрања метеоро-лошких елемената и по јава, односно времена. Каква ће клима бити на некомделу Земљине површине зависи од низа фактора: рељефа, надморске висине,

распореда мора и копна, биљног покривача и др., а највише од висине Сунцаи дужине тра јања сунчевог сја ја. Када би Земљина површина била равна и безатмосфере (хомогена) клима би зависила само од упадног угла сунчевих зракаи називала би се соларна или математичка. Пошто се Земљина површина са-сто ји од мора и копна, узвишења и удубљења, оголелих и растињем покривенихповршина и др., а има и атмосферу, на њој влада физичка (реална) клима (4).

Организам човека стално је изложен деловању климатских фактора и еле-мената. Климатски фактори делу ју комплексно, позитивно или негативно наздравље људи и никада се не по јављу ју изоловано. Такође је установљено да и

временске промене има ју има ју утица ја на људски организам и да изазива јуразличите реакци је ко је могу бити веома опасне по људски живот, а нарочитоако се промене догоде нагло (5,6).

На човека непрекидно делу ју климатски фактори (температура ваздуха,влажност, облачност, осунчаност, падавине, ваздушни притисак, ветар, као иразне атмосферске по јаве) (7). Да би се утврдио утицај климатских факторана по јаву и учесталост разних обољења и организовала здравствена заштитастановништва сходно тим променама, неопходно је приказати и анализиратирелевантне климатске податке за дужи временски период (у овом случа ју 10година) и на основу доби јених података извести одговара јуће закључке (2).

Према доступној литератури код нас ни је истраживан утицај климе назаразне болести.

ИСТРАЖИВАЊЕ УТИЦАЈА КЛИМАТСКИХ ФАКТОРА НАНЕКЕ АКУТНЕ РЕСПИРАТОРНЕ БОЛЕСТИ

Инфективне болести, као масовне болести, посто јале су код животиња јошпре по јаве људи, о чему сведочи палеонтологи ја. Туберкулоза кости ју, остео-

миелитис, актиномикоза и кари јес нападале су животиње до по јаве људи.Живот човека на Земљи зачео се пре много стотина хиљада година. Тек у

неолиту долази до стварања примитивних насеља и села. Број особа у насељусе повећавао, густина становника поста јала је већа, што је стварало услове дасе заразне болести лакше шире и погађа ју већи број лица, па је и смртност би-ла не упоредиво већа у поређењу са палеолитом, кад су људи живели у малимгрупама.

У периоду неолита се запажа да је умирало више младих и жена, јер сеживот мушкараца одви јао претежно ван насеља, у лову у потрази за храном.




Циљ истраживања је да се утврди утицај климатских фактора на по јавуи кретање респираторних заразних болести и откри је значајност тих утица ја,ради спровођења адекватних мера заштите од респираторних заразних боле-сти, кроз проширену листу вакцинаци је, поред законом обавезних, за лица

ко ја су у већем ризику од тешких клиничких облика обољења, препоруке за јачање имунитета, избегавање поднебља са климатским факторима ко ји че-шће доводе до по јаве обољења и др. што је нарочито важно код особа код ко јих је регистован пад имунитета (урођени дефекти имуног система код деце иодраслих, одређене хроничне болести, примена имуносупресивне терапи је,стара и изнемогла лица) (8).

Значајно је и испитати ко ји климатски фактори утичу на сезонско крета-ње респираторних заразних болести ради адекватног спровођења кампањскеимунизаци је у програмима елиминаци је и ерадикаци је неке болести тј. треба

избегавати вакцинисање у сезони када је активност узрочника највећа (9).

АНАЛИЗИРАНИ КЛИМАТСКИ ФАКТОРИ

температура ваздуха,•

влажност ваздуха,•

ваздушни притисак,•

падавине,•

осунчавање,•

по јава магле,•

ветровитост•

ТЕМПЕРАТУРА ВАЗДУХАТемпература ваздуха је један од основних климатских фактора, ко ји омо-

гућу је одређени увид у топлотно стање атмосфере, ко ја се у приземним сло- јевима загрева од земљине површине. Апсорбовање сунчевих зрака од странеЗемљине површине и загревање ваздуха зависи од географске ширине, над-морске висине, експозици је датог места, облачности и замућености ваздуха.

Уз податке о температури ваздуха дат је и број дана са највишом темпе-ратуром изнад 30ºС (тропски дани), са највишом Т изнад 25ºС (летњи дани),најнижом Т испод 0ºС (дани с мразом) и највишом Т испод 0ºС (ледени дани).

ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХАВлажност ваздуха је значајна како за биљни и животињски свет, тако и за

човека. Посто ји апсолутна (бројни израз садржине тј. тежине водене паре уваздуху) и релативна (степен засићености ваздуха воденом паром). За потребеовог рада важни ја је релативна влажност.




Релативна влажност представља сразмеру између водене паре и макси-малмне садржине водене паре ко ју би ваздух могао да прими при одређенојтемператури. Зависи и од темпетратуре ваздуха као и од количине водене паре у њему. Дневни и годишњи ток релативне влажности у неком месту углавном

сто ји у обрнутом односу са темпетратурним током.Уз релативну влажност дат је и број дана са најмање 0,1 mm падавина пре-

ма врсти (киша, снег, суснежица) као висина снежног покривача (cm).

ОБЛАЧНОСТОблачност (прекривеност неба облацима) је један од важних климатских

фактора чи ји се значај у здравству доводи у везу са применом хелиотерапи је.Изражава се у десетинама неба или у процентима прекривености неба. Вели-ка облачност спречава осунчавање, смању је интензитет сунчеве инсолаци је

и спречава израчивање са земљине површине те тиме ублажава дневна коле-бања температуре.Уз облачност (мерену у десетинама неба), да је се средња облачност, број

дана са облачношћу мањом од 0,2 (ведри дани) и већом од 0,8 (тмурни дани).

ОСУНЧАВАЊЕОсунчавање (дужина тра јања сунчевог сја ја) представља значајну климат-

ску величину за многе људске делатности, па и за здравство, било са директнимили индиректним утица јем на здравље људи.

За хоризонталну видљивост дат је месечни просек, проценат могућности

осматрања преко 10 km, са видљивошћу 1 до10 km, и број дана са маглом (ви-дљивост мања од 1m).

ПАДАВИНЕПадавине представља у ју један од најважни јих климатских фактора, ко ји

има значајну улогу у разним доменима људске делатности. Од њих, у ширемсмислу, директно или индиректно, зависи распрострањеност људских насељана Земљи.

Падавине се мере милиметрима (mm), те према томе 1mm висине падави-

на представља количину воде од једног литра ко ји падне на квадратни метархоризонталне површине.

ВЕТАРКретање ваздуха (ветар) је веома знача јан фактор поднебља, ко ји има

великог знача ја за разне људске делатности, а нарочито здравствену, пољо-привредну, грађевинску, електропривредну и друге. Због тога, ветрове требадобро познавати да би се те делатности могле успшно обављати. Бројни при-мери некоришћења климатолошке документаци је о ветровима указу ју на




штетне последице ко је се тешко, (или никако) могу отклонити. За организаци јуздравствене заштите неопходно је да се приликом прегледа климатолошкиханализа сагледа ју подаци о правцу, учесталости и брзини (посебно већој од 8бофора) ветрова.

Уз средњу брзину ветра наводи се и број дана са јаким ветром (бржим од10,8m/y) , као и брзина и правац најснажни јег ветра. Правац ветра сврстава се у један од шеснаест главних праваца компаса.

ВАЗДУШНИ ПРИТИСАКПод ваздушним притиском подразумева се тежина ваздушног стуба, пре-

сека 1cm квадратни од горње границе атмосфере до Земљине површине. Нор-малан вазушни притисак на нивоу мора, на 45º географске ширине и притемператури 0ºС износи 760mm живиног стуба или 1.013mb. У просеку, виши

је на нивоу мора него у унутрашњоси копна. Величина ваздушног притисказависи од температуре, влажности ваздуха и надморске висине.

АНАЛИЗИРАНЕ АКУТНЕ РЕСПИРАТОРНЕ БОЛЕСТИ

мале богиње,велики кашаљ,црвенка,за ушке,

варичела,мононуклеоза,стрептококни тонзилитис,шарлах,менингококне болести,бактеријски менингитиси,А15 туберкулоза

ЗАКЉУЧЦИ

Пораст обољевања од морбила, великог кашља, рубеле и мононукле-1.озе је статистички значајно повезан са екстремно ниским температу-рама, данима с мразом и већом висином снежног покривача.Екстремно ниске температуре, дани с мразом и ледени дани стати-2.стички значајно утичу на смањење обољевања од за ушака, плућнетуберкулозе, менингококног и бактеријског менингитиса.




Екстремно ниске температуре и екстремно високе температуре ва-3.здуха не погоду ју ширењу паротитиса, варичеле и обољењима изазва-ним бетахемолитичним стрептококом и статистички значајно утичуна смањење ових обољења.

Дуже осунчавање, већи број ведрих дана, са већом видљивошћу ста-4.тистички значајно утичу на смањење обољевања од за ушки, монону-клеозе, варичеле, шарлаха и ТБЦ плућа.Већи број дана са маглом статитистички је значајно повезан са пове-5.ћаним обољевањем од паротитиса, рубеле, шарлаха и менингококногменингитиса.Већи број ветровитих дана, посебно са јаким ветровима, статитистич-6.ки значајно је повезан са повећаним оболевањем од великог кашља,рубеле, мононуклеозе и бактеријског менингитиса, а са смањеним

обољевањем од паротитиса и менингококног менингитиса.Већи број дана у години са повећаним ваздушним притиском је ста-7.титистички значајно био повезан са повећаним обољевањем од паро-титиса, варичеле, ангине, шарлаха, мононуклеозе, менингококног ибактеријског менингитиса.

ПРЕДЛОЗИ ЗА ПРЕДУЗИМАЊЕ МЕРА У СКЛАДУ САРЕЗУЛТАТИМА ИСТРАЖИВАЊА

У организовању кампањских вакцинаци ја, а у циљу сузби јања и ели-•

минаци је вакцинабилних болести, треба водити рачуна и вакцинаци јуорганизовати када је активност узрочника најмања, тј. у априлу и ма јумесецу, или почетком јесени, у септембру и октобру месецу.Деца и одрасли са компромитованим имунитетом (урођени дефекти•

имуног система, одређене хроничне болести, примена имуносупре-сивне терапи је, потхрањена деца и стара и изнемогла лица треба до-пунски да се вакцинишу кроз проширену листу вакцинаци је, мртвимвирусним и бактеријским вакцинама ко је нису предвиђене обавезном

систематском имунизаци јом (против пне умококне пне умони је, бо-лести изазваних хемофилусом инфлуенце Б, грипа, менингококногменингитиса).Сва лица наведена у претходном ставу треба да смање ризик доби јања•

акутних респираторних болести, ко је често за њих могу бити фаталне,избегавањем боравка на отвореном простору код екстремно ниских иекстремно високих температура, у данима са густом маглом, јакимветром и изразито високим ваздушним притиском.




Деца и одрасли са компромитованим имунитетом треба да избегава ју•

јавне скупове у време највећих активности узрочника.Лица код ко јих је ди јагностикован урођени дефект имуног система,•

одређене хроничне болести, примена имуносупресивне терапи је,

потхрањена деца и стара и изнемогла лица треба здравим стилом жи-вота да јача ју општи имунитет, поред здраве исхране, да проводе штовише времена у шетњи и лаким физичким активностима, ван градскесредине, у мирним данима високе инсолаци је, без екстремних актив-ности других климатских фактора.


Ђокић, Д., Јаковљевић, Ђ., Јаковљевић. Д. Соци јална медицина. Универзи-1.) тет у Крагу јевцу, Медицински факултет, Крагу јевац 2007.Јанковић Љупка. Утицај неких климатских фактора на кретање респира-2.)торних болести. Магистарска теза. Универзитет у Крагу јевцу, Медицинскифакултет, 2004.World Health Organization; En vironmental Health Policy; WHO Regional Of-3.)fice for Europe, Copenhagen, 2004.Air pollution – and climat changes; Press Release ECE/ENV/03/P02;Gene va,4.)31 January 2003.Власта Дамјанов, Драгана Никић, Леона Ва јагић, Драгољуб Ђокић. Улога5.)

завода за заштиту здравља у унапређењу и заштити животне средине. Гла-сник Завода за заштиту здравља Срби је, 71.1997:112–116.Pruus-Ustun and C. Cor valan. Pre venting Disease through Healthy En viron-6.)ments. To wards an estimate of the en vironmental burden of disease. WorldHealth Organization, ISBN 92 4 159382 2; 2006.Драгољуб Ђокић, Мила Вучић-Јанковић. Здравствени водич кроз свет, Ин-7.)ститут за заштиту здравља Срби је, Београд 2000.Red Book: 2006 report of the Committee on Infeцtious Diseases, Twenty-se-8.) venth Edition, American Academy of Pediatrics. 2006:525–537.

Сања Матовић-Миљановић, Драгољуб Ђокић. Развој и улога индикатора9.)здравља у вези са животном средином. Гласник Завода за заштиту здрављаСрби је, 71. 1997: 233–236.



НАРОДНО ЗДРАВЉЕ У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИОчување животне средине, еколошки ризици по народноздравље и учешће здравственог система у интегрисаној

заштити

ИздавачИнститут за јавно здравље Крагу јевац

За издавачаПроф. др Драгољуб Ђокић

Уредник Проф. др Драгољуб Ђокић

РецензентиПроф. др Јасмина КнежевићПроф. др Зоран Тодоровић

Ликовно-графичка опрема Агенција КРУГ

Институт за јавно здравље Крагујевац

Documents

03 Attachment [Očuvanje Životne Sredine]