S A D R Ž A J

1. POJAM I PREDMET PRIVREDNOG PRAVA .....................................3

2 . OSNOVNI I DOPUNSKI IZVORI PRIVREDNOG PRAVA...................4

2.1. Osnovni izvori privrednog prava u našem pravnom sistemu.......................................................................................5

2.2. Dopunski izvori privrednog prava...............................6

3. PRIVREDNO PRAVO ..........................................................................7

4. LITERATURA.......................................................................................9

1

1. POJAM I PREDMET PRIVREDNOG PRAVA

U teoriji prava termin privredno pravo koristi se za označene posebne grupe pravnih normi, pomoću kojih je regulisan pravni položaj privrednih društava, njihova likvidacija i povezivanje pravnih formi . One se pojavljuju kao subjekti, odnosno učesnici u privrednom prometu , kao i pravne norme namenjene regulisanju međusobnih odnosa, odnosa među društvima , do kojih dolazi u njihovom poslovanju.

Privredno pravo obuhvata pravne norme koje su po svojoj prirodi različite i mogu se podeliti u tri grupe :

1) Norme koje regulišu pravni status privrednih društava, ( preduzetnika , trgovačkih društava i drugih privrednih subjekata). One se odnose na unutrašnju organizaciju , organe upravljanja , sticanje i raspodela dohodaka , koje se imenom naziva statusno poslovno pravo ;

2) Norme koje regulišu međusobne pravne odnose , između društava u oblasti privrede i organa društvene zajednice, odnosno države , odnosno norme kojima su dati osnovni pravni okviri delatnosti ovIh društava, koje se naziva reglementarno pravo ;

3) Norme koje regulišu međusobne pravne odnose , između društava u oblasti privrede, odnosno odnosi u koje ove organizacije stupaju na tržištu prilikom obavljanja svoje privredne delatnosti , kao što su promet robe , novca , hartija od vrednosti . Njega nazivaju pravo privrednog prometa ili ugovorno poslovno pravo .

PREDMET PRIVREDNOG PRAVA – čine :

1) Privredni subjekti ( trgovci) – to su lica koja obavljaju trgovinske poslove. Oni su individualni trgovci i trgovačka društva koja se bave trgovinskim poslovima kao i trgovačka preduzeća. U našem pravu to su : preduzetnik kao fizičko lice i privredno društvo kao pravno lice. U privredne subjekte ne spadaju lica koja se bave poljoprivredom, zanatstvom , slobodnim profesijama i javnim poslovima. Statusno privredno pravo se bavi : ko moze biti trgovac, njihovim obelezjima ,strukturom,zastupanjem,registracijom…

2

2) Poslovi trgovinskog prava – to su poslovi robnog prometa , odnosno, to su pravni poslovi trgovinske prirode koji se obavljaju na tržistu izmedju trgovaca i trgovaca i njihovih klijenata. Ovi poslovi su po prirodi obligacione prirode.

3) Odnos države i privrednih subjekata – država u svojstvu javne vlasti ima pravo da vrši nadzor nad radom ovih lica i pravo da propisima interveniše u privredi. Ova oblast prava naziva se privredno pravo.

4) Banke i bankarski poslovi – ovaj deo prava naziva se bankarsko pravo i danas predstavlja različitu granu od trgovinskog prava.

5) Objekti industrijske svojine – pravila o objektima industrijske svojine čine posebnu granu prava koja zajedno sa autorskim pravom čini pravo intelektualne svojine. Doskora se i ova oblast smatrala delom trgovinskog prava i ono je uredjivalo odnose i institute vezane za objekte industrijske svojine(npr.patent,tehničko unapredjenje,uzorak,model…) . Takodje se kao predmet trgovinskog prava našao i zaštitni znak firme,fabrička tajna ime i logo firme…

Predmet privrednog prava je izučavanje navedenih pravnih normi , kojima su regulisani pravni odnosi u našoj privredi. To znači da privredno pravo , sa jedne strane obuhvata norme koje se odnose na same subjekte privrednog prometa i privrede uopšte , a da sa druge strane obuhvata norme kojima je regulisana aktivnost i privredno poslovanje tih subjekata.

2. OSNOVNI I DOPUNSKI IZVORI PRIVREDNOG PRAVA

Pod izvorima privrednog prava podrazumevaju se oni oblici i forme u kojima su sadržana pravila ove grane prava, zbog čega se nazivaju formalnim izvorima prava. Pored njih postoje i drugi izvori prava (npr. običaji).

Podela izvora se vrši :

prema subjektu koji ih donosi imamo: državni (ustav, zakon, podzakonski akt, propis..) ili nedržavni akt (uzanse, opsti uslovi poslovanja, ugovori..).

prema oblasti koju pokrivaju imamo: izvori statusnog prava i izvori obligacionog prava.

3

prema području na koje proizvode dejstvo: savezni, republički, regionalni…

prema pravnoj snazi

U uporednom pravu mogu se uočiti tri sistema izvora trgovinskog( privrednog) prava:

Dualisticki, odnosno dvojni sistem – razdvaja pravila za gradjanskopravne odnose od pravila koja važe za trgovinskopravne odnose (Frnacuska i Nemacka).

Monisticki sistem – ne vrši podvajanje i svi odnosi su regulisani jednim zakonom (Švajcarska, SAD…)

Parcijalni sistem – podrazumeva donošenje posebnih zakona za pojedine oblasti privredjivanja : železnicki saobraćaj, drumski i pomorski … ili za konkretne pravnoorganizacione oblike: akcionarska drustva, ortačka..

Ova podela je načelna i globalna, u praksi se ovi sistemi kombinuju.

2.1. OSNOVNI IZVORI PRIVREDNOG PRAVA U NAŠEM PRAVNOM SISTEMU

a) Ustav – sadrži u posebnom poglavlju odredbe o ekonomskom uredjenju zemlje koje su od značaja za privredu i trgovinsko i privredno pravo. Ekonomsko uredjenje pociva na nacelima: 1) otvoreno i slobodno trziste, 2) trzisna privreda, 3) sloboda preduzetnistva, 4) samostalnost privrednih subjekata i 5) ravnopravnost privatne i drugih oblika svojine. U Srbiji svi privredni subjekti imaju jednaki pravni polozaj, zabranjeni su akti protiv slobodne konkurencije, strani privredni subjekti imaju isti polozaj kao i domaći…

b) Medjunarodni opsti pravni akti – to su opste prihvacena pravila medjunarodnog prava i ratifikovani medjunarodni ugovori.

c) Zakoni – Zakon o privrednim društvima, Zakon o registraciji privrednih subjekata, Zakon o stečaju, Zakon o privatizaciji…

d) Podzakonski i drugi opšti akti – služe za dublju razradu zakonskih tekstova. Donosi ih Vlada , ministarstva, lokalne samouprave…Donose se u formi uredbe, odluke, pravilnika, statuta…

4

2.2 DOPUNSKI IZVORI PRIVREDNOG PRAVA :

a) Uzanse – naziv potiče od latinske reči usus što znači običaj. To su prikupljeni, sistematizovani i objavljeni običaji u pisanoj formi , nastali u praksi koji su stekli snagu autoriteta dugotrajnom upotrebom. Njih donose profesionalna udruženja i trgovinske komore. Da bi se razlikovale od propisa označavaju se brojevima, a ne članovima. Najčesće se primenjuju kod zaključivanja ugovora..Postoje opšte uzanse koje važe za sve ugovore i posebne uzanse.

Kod nas uzanse donosi vrhovni sud , a ranije ih je donosila glavna državna arbitraža .Ustalilo se da u privrednom i trgovačkom pravu , poslovne uzanse primenjuju se samo onda , ako njihovu primenu stranke dogovore. Međutim kod nas su opšte uzanse za promet robom imale veći značaj, jer su u nedostatku pozitivnih propisa sadržale pravila koja su zakonska materija, pa su se zbog toga , primenjivale uvek i kada ih stranke nisu izričito isključile.

b) Poslovni (trgovački) običaji – to su nepisani, dopunski i najstariji izvori trgovinskog prava, nastali u praksi. Poslovni običaji se dele na opšte, regionalne i mesne. U praksi mogu biti u nesaglasnosti, a pravilo je da mesni imaju primat nad opštim.

c) Dobri poslovni običaji – razlikuju se od običaja jer u sebi sadrže moralnost , nisu u pisanoj formi ali ih sudovi priznaju kao što ih priznaju i koriste i sudovi časti u privrednim i drugim komorama.

d) Opšti uslovi poslovanja – oni moraju biti objavljeni i ugovorene strane ih moraju poštovati. Njih uglavnom donose ekonomski jaki subjekti kao što su banke , osiguravajuća društva,pošte , železnice… Zakonodavac reguliše ovo da ne bi doslo do pojave monopolskog položaja.

5

e) Formalni ugovori – su unapred pripremljeni formulari sa odredbama budućeg ugovora. Oni olakšavaju zaključenje ugovora i smanjuju neizvesnost. Njihova sadržina je uvek ista. Loša strana je to što ih sastavlja jedna strana pa je autonomija volje druge strane svedena na minimum. U praksi se javljaju dve vrste ovih ugovora: tipski i ugovori po pristupu.

f) Sudska praksa i pravna nauka – u našem i kontinentalnom pravu sudska praksa nije izvor prava, ali ima ulogu u kreiranju prava , jer sudivi sude po zakonu, a niži sudovi nisu vezani odlukama viših sudova. No , iako ne postoji formalna obaveza da se slede odluke viših sudova , one ipak , prvenstveno autoritetom kvaliteta pravnih mišljenja koji izriču, utiču na praksu nižih sudova , naročito na ujednačavanja te prakse.

U zemljama anglo – američkog prava sudska praksa je i formalni izvor prava , jer odluke viših sudova obavezuju niže sudove , sve dok se ne promene . Takve odluke koje su niži sudovi obavezni daa slede , nazivaju se procedentima , te je zato anglo – američko pravo poznato kao procedentno pravo .

Pravna nauka , isto tako nije formalno izvor prava, ali ona svojim autoritetom utiče , kako na donošenje , tako i na primenu prava.

3 . PRIVREDNO PRAVO

Kada govorimo o privrednom pravu , prvenstveno mislimo na nacionalna prava pojedinih država. Međutim , istorijski gledano privredno , odnosno poslovno pravo , nije nastalo kao i pravo pojedinih država , već kao strateško pravo trgovaca, trgovine i privrede uopšte. Takav je razvojni put imalo , naprimer, pomorsko pravo koje je nastalo kao pravo svih naroda , da bi se kasnije , zbog velokog uticaja nacionalnih država, pre svega u Evropi pretvorili u nacionalna prava.

Pošto su ova nacionalna prava u pojedinim rešenjima postala nepogodna za regulisanje međunarodne pomorske trgovine, moralo se krajem prošlog veka prilagođavati okvirima međunarodne zajednice. Tako nastaje niz međunarodnih konvencija iz oblasti pomorskog imovinskog prava. Kasnije se prenosi na druge vrste saobraćaja , železnički , drumski i vazdušni.

Posle drugog svetskog rata , zadatak donošenja međunarodnih konvencija u oblasti međudržavnih trgovinskih odnosa , sve više preuzimaju Ujedine nacije, preko

6

raznih svojih tela i ovu delatnost proširuju i izvan regulisanja saobraćaja . U tim naporina centralno mesto zauzima nastojanje da se za svagda međunarodnom konvencijom reguliše međunarodna kupoprodaja stvari. To je konačno ostvareno 1980. Godine kada je usvojena međunarodna konvencija za kupoprodaju stvari . Pored Ujedinjenih nacija veliki doprinos za stvaranje pravnog sistema daju i mnoge međunarodne vladine i nevladine organizacije , kao što su Međunarodna trgovinska komora u Parizu , koja je donela čitav niz jednoobraznih pravila za rešavanje mnogih pitanja u domenu međunarodne trgovine i plaćanja.

Pored međunarodnih konvencija i običaja , za uspešno funkcionisaje međunarodnog poslovnog i privrednog prava , važno je da postoje i odgovarajuća sudstva u svim zemljama koja će sprovoditi propisana načela. . U ovom pogledu značajnu ulogu imaju međunarodne trgovinske arbitraže, kao one u Londonu , Njujorku , Stokholmu, a najznačajniji arbitražni sud Međunarodne trgovinske komore je u Parizu.

7

4. LITERATURA

[1] Prof.dr.Slavoljub J Vukićević, ,“PRAVO ZA MENADŽERE ”, Valjevo ,2008. .god

[2]“SKRIPTA ZA TRGOVINSKO PRAVO ”, Ekonomski fakultet Beograd, 2004. god.

8