POJAM GRUPE:

STRUKTURA I GRUPNI PROCESI

Interpersonalni odnosi i grupna dinamika

Ivana Kovačević

POREKLO I FUNKCIJA UDRUŽIVANJA LJUDI U GRUPE

Potreba za afilijacijom

Potreba za podrškom

Potreba za identifikacijom

Potreba za moći

Potreba za smislom

Funkcija:

Složenost uslova postojanja

Redukovanje neizvesnosti (nesigurnosti)

Potreba za definisanjem identiteta

Posledice:

psihološka bliskost

Integrisana uključenost

DEFINISANJE POJMOVA: GRUPA/TIM

Grupa je:

socijalna jedinica koju čini ograničeni broj pojedinaca koji su u stalnoj

interakciji, te između njih postoji stabilizovani sistem odnosa i norme

ponašanja usmerene ka ostvarenju zajedničkih ciljeva

(Rot, N., 1994) Članovi grupe su: Međuzavisni – u interakciji Psihološki svesni jedni drugih Opažaju sebe kao deo grupe

Tim je:

„grupa ljudi koja poseduje komplementarne veštine i ima zajedničku: misiju, cilj, pristup, i osećanje odgovornosti “

(Nelson, Quick, 2006). 3

VRSTE GRUPA

PREMA

POZICIJI

PREMA

VELIČINI

PREMA

STRUKTURI

PREMA

SVRSI

PREMA

TRAJANJU

PREMA

PRIPADNOST

I

FORMALNE

NEFORMALNE

VELIKE

MALE

VLASTITE

TUĐE

STRUKTUISANE

NESTRUKTUISA

NE

PRIVREMENE

TRAJNE

RADNE INTERESNE REFERENTNE KOALICIJE

DVA ASPEKTA GRUPNOG FUNKCIONISANJA: STRUKTURA

I PROCESI

Priroda strukture

Obrasci komuniciranja

Norme

Vrednosti

Uloge

Status

Funkcija rukovođenja

Sastav – karakteristike članova

Veličina

Prostorne odrednice – radni prostor

Formiranje grupe i razvoj interpersonalnih odnosa

Socijalna interakcija – komunikacija

Socijalno poređenje

Socijalna kontrola

Rituali

Konformiranje

Afiliacija

Koakcija

Kooperacija/kompeticija

Grupno rešavanje problema

Grupno odlučivanje

Struktura Procesi

Efekti: socijalna facilitacija/inhibicija, kohezivnost i lojalnost,

produktivnost (efektivnost, efikasnost)

STRUKTURALNI ELEMENTI GRUPE

PRIRODA STRUKTURE I ATMOSFERA

- FUNKCIJA: DA OLAKŠA IZVOĐENJE ZADATKA I

ZADOVOLJENJE INDIVIDUALNIH POTREBA

OBRASCI KOMUNICIRANJA: STEPEN CENTRALIZACIJE KOMUNIKACIJE

+ FORMALNA I NEFORMALNA

8

Tip zvezde Tip kruga

NORME I VREDNOSTI EKSPLICITNI ILI IMPLICITNI STANDARDI KOJI USMERAVAJU

PONAŠANJE

Vrednosti Norme

ono što tim smatra bitnim,

bilo da je to dato eksplicitno

ili implicitno,

Da bi se neko postao član

tima mora da se uklopi u

njih, prihvati ih i da im se

posveti

pravila ponašanja

koja su uspostavljena

da bi se održala

konzistentnost u ponašanju članova tima i obezbedilo

skladno funkcionisanje

i postizanje ciljeva tima;

to su standardi ponašanja koje su članovi prihvatili

9

ČETIRI OSNOVNE SVRHE NORMI

Opstanak i razvoj grupe

Obezbeđuju predvidivost ponašanja članova grupe

Redukuju potencijalne neprijatnosti u

interpersonalnim odnosima

Izražavaju centralne vrednosti grupe

INSTTRUMENTALNE I APSOLUTNE VREDNOSTI

(ROKEACH, 1973)

Instrumentalne Apsolutne

Poštenje Opraštanje Pomaganje drugima Samokontrola Nezavisnost Poslušnost Ambicija Otvorenosti iskustva Čistoća Ljubav Ljubaznost Racionalnost Odgovornost Hrabrost Kompetentnost Veselost Inteligencija Imaginacija

Mir u svetu Sreća Jednakost Dostignuće Unutrašnji mir Lepota prirode i umetnosti Porodična sigurnost Samopoštovanje Spas Prijateljstvo Zrela ljubav Uživanje Sloboda Mudrost Prosperitet Nacionalna sigurnost Društveno priznanje Uzbudljiv, aktivan život

STRUKTURA KAO SISTEM ULOGA ULOGA I FORMIRANJE ULOGA

- SKUP PROPISANIH I OČEKIVANIH OBRAZACA PONAŠANJA

(KOJA PROIZLAZE IZ POZICIJE KOJU NEKO IMA U GRUPI) -

Propisana

uloga

Očekivana

uloga Opažena

uloga

“odigrana”

uloga

Karakteristike ličnosti

Pozicija – funkcije koje osoba treba da ostvaruje i

zadaci koji treba da se obavljaju da bi se ostvarili

ciljevi

SEKVENCA FORMIRANJA ULOGE

Psihološki ugovor – nepisani dogovor koji postoji

između poslodavca i zaposlenog i koji opisuje šta

jedan od drugog očekuju

RAZLIČITE TIPOLOGIJE ULOGA U TIMU

Grosovih 12 grupnih uloga

Adižesov PAEI model

Belbinovih 9 uloga u timu

1

3

VRSTE ULOGA V

eza

ne

za

za

da

tak

• PRODUKUTIVAC (PRODUCER)

• ADMINISTRATIVAC (ADMINISTRATOR)

• PREDUZIMAČ (ENTREPRENEUR)

• INTEGRATOR (INTERGATOR)

Pe

rso

na

lne

• Posmatrač

• Komentator

• Bodrilac

• Kritizer

• Pratilac

• Neformalni lider

Dis

fun

kc

ion

aln

e

• Agresor

• Bloker

• Egoista

• Dominer

• Negativista

• Uzurpator vremena

• Zabavljač

• Ispovedač

• Karijerista

• Traži pažnju

• Samotnjak

STATUS I STATUSNE RAZLIKE U GRUPI

Status člana

grupe

Relativna moć

Relativni

doprinos

Lične

karakteristike

Društveno definisana pozicija koju osoba zauzima u grupi u odnosu na

druge članove

Kritičnost posla

Veći uticaj

Veća plata

Veća tolerancija

na kršenje

grupnih normi

Vezane za zadatak: Razlike u zavisnosti od

relativnog doprinosa zadatka koji neko

obavlja, konačnom grupnom cilju

Statusna

nejednakost Grupna klima

(kultura)

STATUSNA NEKONGRUENTNOST I DISKREPANCA

Nekongruentnost – kada postoji neslaganje između

članova grupe o nečijem statusu

Diskrepanca se javlja kada se ljudi uključuju u

aktivnosti za koje se smatra da nisu u skladu sa

statusom koji zauzima.

ULOGA I STATUS: VOĐA GRUPE

Liderstvo je značajna strukuralna karakteristika koja

olakšava grupne aktivnosti jer

usmerava, daje instrukcije,

pruža konstruktivne povratne informacije,

nagrađuje, motiviše, upućuje i vodi

članove ka ciljevima.

FORMALNI

LIDER NEFORMALNI

LIDER

ODSLIKAVA I PERSONIFIKUJE GRUPNE VREDNOSTI

SASTAV – KARAKTERISTIKE ČLANOVA GRUPE

Osobine ličnosti značajne za

grupnu dinamiku (Šav, )

Godine, iskustvo, obrazovanje,

specijalizovanost, kulturološko

poreklo

Interpersonalna orijentacija (kooperativnost)

Socijalna senzitivnost (socijalna

empatija)

Dominantnost-

zavisnost/nezavisnost

Emocionalna stabilnost

Sposobnosti

VELIČINA GRUPE

Češća interakcija

Olakšan slobodan

protok informacija

Okruženje u kom je

lakše postići dogovor

Više resursa na raspolaganju

Formalizovaniji proces komunikacije

Veća birokratizacija prakse

Potencijalni uticaj pojedinca limitiran

Male grupe Velike grupe

Veći broj članova veća složenost – otežana koordinacija – smanjena

kohezivnost – inhibicija doprinosa pojedinaca – pojava podrgrupa –

direktivnije liderstvo – sniženo zadovoljstvo

PROSTORNI FAKTORI – PROSTORNE ODREDNICE TIMSKOG

RADA

Geografska blizina

Prostorna blizina

Raspored sedenja

PROSTORNI ODNOSI KAO ODNOSI STATUSA I ODNOSI

MOĆI

Količina prostora na raspolaganju

Rastojanje među ljudima u socijalnoj interakciji

Sposobnost kontrole interakcije

Pravo prvenstva ulaska

Izbor odgovarajućeg tipa aktivnosti

Sposobnost neutralisanja kontrole drugih

PRIMER: objektivni pokazatelji odnos šef - podređeni

- nadređeni: veći prostor na raspolaganju

- Dozvoljen „ulazak“ nadređenog u lični prostor zaposlenog bez pitanja

- Rastojanje pri komunikaciji između nadređenog i podređenog veći nego između dva hijerarhijski jednaka službenika

RADNI PROSTOR JE KONTEKST INTERAKCIJE U SMISLU

Radnog procesa

Ponašajni okvir koji

stavlja do znanja:

Šta treba da se radi

Kako treba da se radi

Šta je primereno u

određenom prostoru

Razmene značenja

Psiholoscijalne karakteristike prostora:

Definišu odnos osobe i društvene sredine

Imaju funkciju regulacije komunikacije i zaštite (interakcije i privatnosti)

UREĐENJE AMBIJENTA ZA GRUPNI RAD– neverbalni simboli koji

proizlaze iz prostorne organizacije i rasporeda elemenata

DVE VRSTE INFORMACIJA:

O onome ko poseduje prostoriju (o grupi koja je koristi)

O očekivanom ponašanju posetilaca

Objektivne karakteristike radnog prostora

Tipovi kancelarija (Gorawara-Bhat, 2000):

Zasebna kancelarija (the private workspace) Zajednička kancelarija – prelazni tip

(the shared workspace)

boksovi (the partioned workspace, cubicle) Kancelarija otvorenog tipa

(the open workplace, open-plan office)

- autonomijа +

- in

tera

kc

ija

+

Objektivne karakteristike otvorenog radnog prostora (Duffy,

1997.)

„JAZBINA “ „KLUB“

„KOŠNICA“

„ĆELIJA“

VEŽBA. “KANCELARIJSKI DETEKTIVI” ANALIZA PRIMERA RADNOG PROSTORA

1. Opisati osnovne karakteristike korisnika prostora

a) Vrsta posla :

• Administrativni/intelektualni/fizički rad

• Oblast delatnosti: pravo, zdravstvo, politika, usluge, trgovina

• Kontakt sa klijentima, kolegama

• Način rada: samostalno, u paru, grupno, timski

b) Personalne karakteristike korisnika:

• demografskе: pol, starost, socioekonomski status

• Pozicija u organizacionoj hijerarhiji: vrsta i stepen moći

• Specifične karakteristike: organizovanost, dezorganizovanost....

2. Prepoznati kakvo se ponašanje očekuje od posetioca: poruka koja se šalje onome ko ulazi

• Dobrodošica

• Postojanje teritorijalnih barijera između posednika kancelarije i potencijalnog posetioca

• Očekivana odgovarajuća distanca

• Da li potencijalni posetilac ulazi kao saradnik ili kao neko kome je potrebna usluga

PRIMER1.

PRIMER 2.

PRIMER 3.

PRIMER 4.

PRIMER BR. 5.А I B. RAZLIKE U STATUSU

PARAMETRI NA OSNOVU KOJIH SE VRŠI PROCENA

Parametri:

Formalizovanost/neformalizovanost

Doživljaj topline u psihološkom smislu: opuštenost i konfor

Opažanje stepena privatnosti (mogućnost za individuaciju –

izolovanost) (

Opažanje distance (dostupnost drugih za komunikaciju,

prisnost sa njima)

Doživljaj poznatosti/neoznatosti

Doživljaj sputanosti (lakoća napuštanja sredine)

PSIHOSOCIJALNI ASPEKTI

- REGULACIJA PRIVATNOSTI-

Vrste privatnosti

Osamljenost

Intimnost

Anonimnost

Rezervisanost

Funkcije privatnosti:

Lična autonomija

Emocionalno

opuštanje

Samoprocenjivanje

Ograničena sigurna

komunikacija

SHEMA PROCESA REGULACIJ E PRIVATNOSTI(WERNER, BROWN , ALTMAN , 2004)

Društvena izolacija

(postignuto više

privatnosti nego što

se želi)

željena

privatnost

(Idealni nivo)

Mehanizmi

interpersonalne

kontrole (lični prostor,

teritorijalnost,

verbalno ponašanje,

neverbalno ponašanje)

Gužva

(postignuta

privatnost

manja od

željene

privatnosti)

Postignuta

privatnost

(ishod)

Optimum

postignut

Društvena izolacija

(pos tignuto više

privatnos t i nego š to je

pože ljno )

Mehanizm i

in terpersonalne

kontrole (ličn i pros tor ,

te ritorijaln os t , ve rbaln o i

n e ve rbaln o pon ašan je )

Željena privatnos t

(idealn i n ivo )

Doživljaj gužve

(pos t ignuta

m anja

privatnos ti od

že ljene )

P os t ignuta

privatnos t

(ishod)

P os tignut

optim um

INTERPERSONALNA DISTANCA

Tri tipa distance

(Hall, 1957)

Kategorija Aproksimativna rastojanja Tip interakcije

Intimna dо 0.5 m Tešenje, pretnja

Lična od 0.5 do 1.25 m Razgovor među prijateljima

Socijalna od 1.25m dо 3.5 m Poslovni kontakti, bezlični

Javna Više od 3.5 m Obraćanje masi

VRSTE TERITORIJA I TERITORIJALNOG PONAŠANJA Vrsta teritorije Stepen do kojeg se teritorija doživljava

ličnom

Stepen personalizacije –

verovatnoća odbrambenog

ponašanja

Primarna

(dom, kancelarija)

Visok: doživljava se kao relativno stalno,

nešto u ličnom posedu

Изразито персонализован: корисник

има потпуну контролу и

нарушавање територије се сматра

преступом

Sekundarna

(učionica)

Umeren: osoba se doživljava kao jedan od

„kvalifikovanih“ korisnika

Može biti personalizovano u izvesnoj

meri tokom vremena korišćenja

Javna

(plaža)

Nizak: osoba se doživljava kao jedan od

velikog broja potencijalnih korisnika

Nekad privremeno personalizovano

SPONTANA I GRUPNA INTERAKCIJA NA POSLU

Spontana interakcija između

ljudi biva olakšana

udaljenostima do oko 4

koraka, sa pozicijom

okrenutosti jedan ka drugome

od 90 stepeni, do pozicije

licem u lice

Okrenutost osoba jedne

prema drugoj pod uglom od

180 stepeni – manja afilijacija

(Mehrabian, 1994)

“grupni prostor”

Blizina

Pripadnost istoj

zaposednutoj

zajedničkoj teritoriji

Zajedničko razumevanje

mesta

Iniciranje “spontane”

interakcije

Prostorno određenje

timskog rada

OLAKŠANA I OTEŽANA KOMUNIKACIJA

Sociofugalni raspored

sedenja

Sociopetalni raspored

sedenja

PROSTORNI RASPORED U RADNIM GRUPAMA

- KATEGORIJE PROBLEMA-

• RUKOVOĐENJE

• DOMINACIJA

• OBAVLJANJE ZADATKA

• STEPEN ŽELJENE BLISKOSTI – ODNOS OSOBA

• INTRAVERZIJA/EKSTROVERZIJA

DOMINACIJA I RUKOVOĐENJE

1

2

3

5

4

LIDER

ORIJENTISAN NA

ZADATAK

LIDER ORIJENTISAN

NA KOMUNIKACIJU

(socioemocionalne

aspekte)

konverzacija

Kooperacija

Koakcija

Kompeticija

X

X

X

X

X X

X

X

X X X

X

X

X

X X

X

X

X

X

X X

X

X X

X

X X

ODGOVARAJUĆE POZICIJE ZAVISNO OD ŽELJENOG TIPA INTERAKCIJE

AKTIVNOST UČENIKA U FUNKCIJI POZICIJE U

ODNOSU NA PREDAVAČA

profesor

IZRAZITO

ANGAŽOVANJE

VISOKO

ANGAŽOVANJE

UMERENO

ANGAŽOVANJE

VISOKO

ANGAŽOVANJE

UMERENO

ANGAŽOVANJE

UMERENO

ANGAŽOVANJE

VISOKO

ANGAŽOVANJE

UMERENO

ANGAŽOVANJE

NISKO

ANGAŽOVANJE

UMERENO

ANGAŽOVANJE

NISKO

ANGAŽOVANJE

VISOKO

ANGAŽOVANJE

VEŽBA BR. 2. PROSTORNA ALOKACIJA

U FUNKCIJI RADNIH ZADATAKA

RASPOREDITI LJUDE NA RAZLIČITA MESTA U

KANCELARIJI S OBZIROM NA PLANIRANE

AKTIVNOSTI