Podrška ženama preduzetnicama u poljoprivredi 2012-2015

Podrka zenama

preduzetnicama u

poljoprivredi2012-2015

Objavljivanje Izvetaja o enama preduzetnicama u

poljoprivredi 2012.-2015. je omogueno uz pomo sredstava

Ministarstva spoljnih poslova Danske (DANIDA).

Izjava odricanja:

Miljenja iznesena u ovom izvetaju su miljenja autora i ne

predstavljaju nuno stavove Ministarstva spoljnih poslova

Danske.

Redakcija i revizija: Lulzim ela

tampa i dizajn: Brovina Graf - Djakovica

Prevodioc za srpski jezik: Sandra Gojani

Objavio:

ensko poslovno udruenje (SHE-ERA)

Ismail Qemaili, br.9

akovica 50000, Republika Kosovo

Tel: +381 (0) 390 323 194

www.facebook.com/ WBA.SHEERA

www.she-era.org

ensko poslovno udruenje SHE-ERA

ZAHVALNOST

Tim a projekt :

Mirlinda Kusari Purrini (Direktor), Ymrane Nura (Administracija/Finansije), Ardiana

Baraku (Menader projekta), Zana Rizvanolli (Kordinator/Trener), Edita Axhemi

(Asistent/Trener), Marigona Stavileci (Asistent/Trener), Bujar Haxhibeqiri

(Voza/Logistika), Kosovare Sahatqija (IT), Sabrije Jagxhiju Zhubi (Asistent/Trener),

Ardita Rizvanolli (Trener), Linda Kosumi (Asistent/Trener), Vjollca Salihu Jashari

(Trener), Lulzim ela (Savetnik).

Upravni odbor:

Mikael Erbs-Jrgensen (Ministarstvo spoljnih poslova Danske), Marie Pedersen

Haug (Ministarstvo spoljnih poslova Danske), Nysrete Doda (Ministarstvo

poljoprivrede, umarstva i ruralnog razvoja), Ola Syla (Grat e Krushs), Mihai

Constantinescu (MPRR - Savetnik DANIDA), Afrdita Syla (CB Mitrovica), Fehim

Rexhepi (Direktor sabirne take AGROCelina).

Optinski slubenici nadlenih odseka:

Odsek za ekonomski razvoj, Odsek poljoprivrede, Kancelarija za ravnopravnost

polova, Centar za registraciju biznisa, Odsek za javnu upravu i Odsek za budet i

nansije:

Region akovice: Silvana Domi, Bekim Ermeni, Lumnije Shllaku, Burim Emra;

Optina Malievo: Jakup Zylfaj, Murat Kryeziu;

Optina Junik: Leonard Llolluni, Rrezarta Gaqi, Ali Gacaferri.

Region Gnjilana: Ramiz Ramadani, Agim Zuzaku, Fatmir Halili, Valentina Bunjaku

Rexhepi, Drita Klaiqi;

Optina Kamenica: Shajzane Masurica, Etnika Krivoqa;

Optina Vitina: Ibrahim Rama, Ibadete Hyseni,

Optina Klokot: Afrdita Gjoka.

Region Mitrovice: Nysret Maxherra, Florije Ibishi, Besa Veseli, Isuf Jashari,

Optina VuitrnIsuf Jashari,Gjevrije Halili, Ragbete Krasniqi;

Optina Srbica: Musa Lushtaku, Ismet Aliu, Hyka Imeri, Nazmi Dajaku;

Optina Severna Mitrovica: Branislava Mestorovic, Merita Jashanica.

Region Pei: Artan Gashi, Mehdi Mulaj, Jeton Abazaj, Feim Ademaj, Fatmire Thaqi,

Sabahate Qorkadiu;

Optina Klina: Ramiz Rusta, Enver Mormullaku , Anton Dodaj, Rexhep Rexhepi;

Optina Istog: Jashar Blakaj, Hysni Maxharraj, Januz Kabashi, Sanije Mavraj Rugova .

3

4ensko poslovno udruenje SHE-ERA

PREDGOVOR

Ovaj dokumenat predstavlja analizu stanja ena preduzetnica u poljoprivredi 2012.-

2015., uporeujui poloaj ena u etiri regiona na Kosovu: akovici, Gnjilanu,

Mitrovici i Peci. Podaci proizali kao rezultat izvetaja odraavaju i slue kao sredstvo

za reavanje izazova, problema i potreba ena poljoprivrednica u smislu pristupa

resursima, informacijama i tritu.

Podrka enama preduzetnicama u poljoprivredi 2012.-2015., za cilj ima postizanje

jednakih mogucnosti za mukarce i ene, jednak pristup imovini, obrazovanju, prirodi

vrednosti i ekonomskim aktivnostima koje utiu na rodnu ravnopravnost prema

ekonomskom i drutvenom razvoju u cilju odrivog i sveobuhvatnog napretka zemlje

sa posebnim osvrtom na ekonomsko osnaivanje ena.

Prava ena se zvanino potuju u institucionalnom i pravnom okviru, ukljuujuci

Ustav Republike Kosovo i Zakon o ravnopravnosti polova (Zakon br. 2004/2), koji ima

za cilj da zatiti, tretira i uspostavi jednakost polova kao osnovnu vrednost za

demokratski razvoj Kosova, obezbeujui mogucnosti za rodnu ravnopravnost za

uece u politikim, ekonomskim, socijalnim, kulturnim i drugim oblastima

drutvenog ivota.

Komponenta podrke enama poljoprivrednicama je fokusirana na doprinos razvoju

nacionalnih strategija za poljoprivredni i ruralni razvoj 2014.-2020. (PPRR) i rodne

ravnopravnosti (Program ravnopravnosti polova na Kosovu i Nacionalni akcioni plan

za rodnu ravnopravnost), na osnovu ciljeva kao to su:

- Restrukturiranje poljoprivrednog sektora u skladu sa onim EU, posebno Mere 6

(Ruralni diverzikacija), i poboljanje ivotnog standarda ruralnog stanovnitva na

Kosovu (ukljuujuci i smanjenje siromatva gde ono postoji), to znai smanjenje

ruralne i urbane razlike, pruajui vecu podrku manje razvijenim podrujima, i

smanjenje razlika izmeu Kosova i EU;

- Dok kod Programa za ravnopravnost polova Kosova i Nacionalnog akcionog plana

za rodnu ravnopravnost 2008.-13., naroito specine ciljeve vezane sa stratekim

ciljevima kao:

5ensko poslovno udruenje SHE-ERA

Strateki cilj 4: Ekonomsko osnaivanje ena i devojaka: povecanje broja ena

preduzetnica omogucujuci im vie pristupa imovini, kapitalu, kreditima;

Strateki cilj 7: Poboljanje imida ena u medijima, kulturi i sportu;

Strateki cilj 8: Ravnopravno uece oba pola u donoenju odluka o svim pitanjima

od znaaja za drutvo.

SADR AJ

Zahvalnost

Predgovor

Tabela

Grakon

Skraenice

UVOD

Poglavlje I

Metodologija i merni instrumenti

Primena razliitih modaliteta i postizanje odrivosti

Paketi ponuene obuke

Poglavlje II

Situacija ena poljoprivrednica (Godina 2012/2015)

Dobna struktura

Nivo obrazovanja

Socijalni status

Struktura porodica

Broj lanova porodice koji se bave poljoprivredom

Izvori prihoda

Meseni prihodi

Imovina

Sektori primarne i sekundarne aktivnosti

Radno iskustvo

Izazovi i problemi

Adresiranje izazova i problema

6

7Podela poslova na rodnoj osnovi

Dostignua

Uzgoj, proizvodnja, potronja i plasman proizvoda

Vlasnitvo farme/biznisa prema polu u ruralnim podrujima

Formalna i neformalna poslovanja

Trite i plasman proizvoda

Nabavka sirovina

Finansijski izvori

Potrebe za izgradnju kapaciteta i odrivost poslovanja

Pristup informacijama

Izvori informacija

Uticaj informacija i koristi od razvojnih programa

Investiranje u poslovanje (mikro i mali biznisi)

Investicije putem kredita od mikro nansijskih i bankarskih institucija

Godinji trokovi i prihodi od poljoprivrednih aktivnosti

Percepcija osnaenja ena

Zakljuci

Preporuke

Appendix1: Primarni upitnik za ene poljoprivrednice (2012)

Appendix2: Primarni upitnik za ene poljoprivrednice (2012)


8TABELAT

Tabela 1: Obuka i korisnice u regionu akovice

Tabela 2: Obuka i korisnice u regionu Gnjilana

Tabela 3: Obuka i korisnice u regionu Mitrovice

Tabela 4: Obuka i korisnice u regionu Pei

Tabela 5. Opti broj ena korisnica i PP

Tabela 6. Ukupan broj ena korisnica paketa C prema regionima

Tabela 7. Ukupan broj ena korisnica paketa D prema regionima


GRAFIKONI

Grakon 1. ene preduzetnice korisnice po regionima

Grakon 2.Dobna struktura ena korisnica

Grakon 3. Nivo obrazovanja ena korisnica

Grakon 4. Socijalni status ena korisnica

Grakon 5. Broj lanova porodice

Grakon 6: Broj radnika

Grakon 7. Izvor nansijskih prihoda

Grakon 8. Iznos mesenih prihoda pre i nakon obuke

Grakon 9. Imovina/povrina zemljita izraena u hektarima

Grakon 10. Primarni i sekundarni sektori ena poljoprivrednica

Grakon 11. Godine radnog iskustva

Grakon 12. Problemi sa kojima se suoavaju ene preduzetnice u poljoprivredi

Grakon 13. Adresiranje izazova i problema

Grakon 14. Podela poslova na rodnoj osnovi

Grakon 15. Dostignuca u toku etiri godine 2012-2015

Grakon 16. Uzgoj, proizvodnja, potronja i plasman proizvoda

Grakon 17. Vlasnitvo farme/biznisa prema polu u ruralnim podrujima

Grakon 18. Formalna i neformalna poslovanja

Grakon 19. Trite i plasman proizvoda

Grakon 20. Nabavka sirovina

Grakon 21. Finansijski izvori

Grakon 22. Potrebe za izgradnju kapaciteta i odrivost poslovanja

Grakon 23. Pristup informacijama

Grakon 24. Izvori informacija

Grakon 25. Uticaj informacija i koristi od razvojnih programa

Grakon 26. Investiranje u poslovanje (mikro i mali biznisi)

Grakon 27. Investicije putem kredita od mikro nansijskih i bankarskih

institucija

Grakon 28. Godinji trokovi i prihodi od poljoprivrednih aktivnosti:

Grakon 29. Koliko se ene oseaju osnaenima nakon obuke

9


SKRAENICE

MFA

SHE-ERA

PPRP

PRRK

MPRR

MONT

MTI

NVO

MEF

MSP

ASK

ZRR

MRSZ

AMP

EU

MER

10


Ministarstvo spoljnih poslova Danske

ensko poslovno udruenje

Plan poljoprivrede i ruralnog razvoja

Program rodne ravnopravnosti Kosova

Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i ruralnog razvoja

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije

Ministarstvo trgovine i industrije

Nevladine organizacije

Ministarstvo ekonomije i nansija

Mala i srednja preduzea

Agencija za statistiku Kosova

Zakon o rodnoj ravnopravnosti Ministarstvo rada i socijalne zatite

Akt o malim preduzeima

Evropska Unija

Ministarstvo ekonomskog razvoja

UVOD

...ena uvek doprinosi blagostanju porodice i drutva, a njena produktivna uloga

sa naknadom ili bez je vana u socijalnom, kulturnom i politikom ivotu jedne

zemlje...

Brojne studije u poslednjih nekoliko godina su pokazale da je rodna ravnopravnost

kljuni faktor u ekonomskom razvoju zemlje. Neiskoriceni potencijal ena ostaje

proputena prilika za rast i ekonomski razvoj Kosova. Ekonomsko uece ena

promovie poljoprivrednu proizvodnju, razvoj mikro, malih i srednjih preduzeca i

povecava poslovno upravljanje i dobit. Pored promocije i ekonomskog rasta,

ulaganje u enska poslovanja stvara dvostruki efekat, jer ena ponovo ulae veliki

deo svog prihoda u porodicu i zajednicu. ene su takoe dokazale da igraju kljunu

ulogu u izgradnji mira i stvaraju stabilnost ekonomskog rasta. Naalost, ove

prednosti su jo uvek zanemarene na Kosovu kada je u pitanju puno ekonomsko

uece ena.

Razvoj preduzetnitva se smatra ekasnim sredstvom u borbi protiv nezaposlenosti

ena na Kosovu, gde je razvoj privatnog sektora jo uvek u fazi rasta. ene se i dalje

suoavaju sa mnogim preprekama, pokuavajui da osnuju nove biznise ili proire

postojece, sa ciljem smanjenja siromatva i stvaranja novih radnih mjesta. U principu,

siromatvo je uglavnom prisutno meu enama koje ive u ruralnim podrujima.

Njihove specine potrebe i prioriteti su gotovo potpuno zanemareni od strane

makroekonomskih razvojnih planova lokalnih vlada, uprkos injenici da je vecina njih

ukljuena u poljoprivredne aktivnosti u svakodnevnom ivotu.

1. Stepen zaposlenosti prema polu

Podaci Agencije za statistiku Kosova (AKS) za 2014. godinu - Anketa o radnoj snazi

2014, pokazuju pad potronje po glavi stanovnika i domacinstva, dok ima porasta

ukupne potronje. Prema zvaninim podacima, godinja potronja po stanovniku je

1,402 evra, to znai da nema vie od 116 evra meseno, dok je potronja po

11


Agjencija za statistiku Kosova (AKS) Rezultati ankete o radnoj snazi 2014. na Kosovu. Publikacija sadri

detaljne informacije o zaposlenosti i nezaposlenosti prema starosti, polu, status zaposlenja, ekonomskim

aktivnostima, zanimanjima i drugim slinim pitanjima, koja su vezana za trite rada.

domacinstvu 7,625 evra, ili 635 evra meseno. Inae, u izvjetaju se navodi da je

tekneto vie od polovine domacinstava na Kosovu 2014. godine izjavilo da nisu bili u

stanju da prebrode neoekivanu potronju od 500 evra putem sopstvenih sredstava.

Svakog meseca oko 500 porodica po prvi put konkurie za socijalnu pomoc pri

Ministarstvu rada i socijalne zatite (MRSZ). Ove cifre jasno pokazuju visoki nivo

siromatva i nezaposlenosti na Kosovu.

Stopa zaposlenosti, prema rezultatima dobijenim iz Ankete o radnoj snazi 2014. je

26.9%. Dok je stopa zaposlenosti kod ena u radnoj dobi samo 12.5%, u poreenju sa

stopom zaposlenosti mukaraca od 41.3%. Podaci pokazuju da su ene uglavnom

zaposlene u sektoru obrazovanja, zdravstva i trgovine, sa vie od 55%, dok su

mukarci uglavnom zaposleni u proizvodnji, trgovini i graevinarstvu, oko 44%.

Prema rezultatima koji proizilaze iz ove publikacije, stopa ueca u radnoj snazi je

41.6%. Otprilike jedna od pet ena radnog uzrasta (21.4%) je aktivna na tritu rada,

u poreenju sa tri petine mukaraca (61.8%). Vrlo niska stopa zaposlenosti meu

enama potie od njihovog veoma niskog uea u radnoj snazi i visoke stope

nezaposlenosti. Podaci AKS pokazuju da je stopa nezaposlenosti u 2014. bila 35.3%.

Nezaposlenost je bila mnogo veca kod ena oko 42%, ukljuujuci i mlade, gde podaci

pokazuju da meu osobama starosti 15-24 u radnoj snazi, nezaposlenih je 61.0%, to

znai da je i u ovoj starosnoj grupi veca nezaposlenost meu mladim enama sa

71.7%, u odnosu na mukarce sa 56.2%.

2. Koristi od grantova i subvencija prema polu (2012.-2015.):

Programi koji se fokusiraju na ekonomski razvoj i poslovnu podrku na Kosovu esto

ne prepoznaju specine prepreke sa kojima se uglavnom suoavaju ene

preduzetnice u pristupanju grantovima, direktnim placanjima/subvencijama, obuci,

savetovanjima koja odgovaraju poljoprivrednicima kako na lokalnom, tako i na

centralnom nivou. Ovo najbolje svedoe i zvanini podaci objavljeni od strane

MPRR, kada poredimo tokom godina (2012-2015), mukarce i ene korisnike ema

grantova i subvencija, primeuje se da postoji mali broj ena korisnica u odnosu na

mukarce.

12


Veliki broj mera razvijenih u PPRR 2014-20. daju poseban naglasak na ene aplikantice da bi ohrabrilo i

osnailo ene sa sela u njihovom ekonomskom i drutvenom razvoju. Mera 101: Investicija u zika sredstva

u poljoprivrednoj ekonomiji nudi dodatne poene u okviru predloenog sistema kriterijuma za izbor ena

koje konkuriu; Mera 302: Diverzikacija farmi i razvoj poslovanja i Mera: Priprema i sprovoenje lokalnih

razvojnih strategija - pristup Lider kao kriterijum podobnosti za izbor lokalnih razvojnih strategija smatra da

najmanje 10 % lanova LAG trebaju biti ene kako bi se obezbedilo uece i ukljuivanje seoskih ena u

lokalnim razvojnim aktivnostima.

13


Prema planu poljoprivrede i ruralnog razvoja PPRR-a (2014-20), odreene mere

daju poseban naglasak na ene koje apliciraju za grantove pruanjem dodatnih

poena u kriterijumima za izbor sa ciljem da ih se podstakne i ojaa. Ali zvanini podaci

koje je objavilo MPRR pokazuju da ene nisu ravnopravne korisnice sa mukarcima.

Podela prema polu korsnika/ca investicijskih grantova za 2012. godinu prema Meri

101, pokazuje da su 15.81% korisnica ene, dok mukarci 84.19%. Dok 2013., 2014. i

2015. godine ene poljoprivrednice su obuhvacene u svim merama, gde: Mera 101

podrava investicije u ziku imovinu u poljoprivrednoj ekonomiji; Mera 103

podrava investicije u ziku imovinu za preradu i prodaju poljoprivrednih proizvoda,

i Mera 302 podrava diverzikaciju farmi i razvoj poslovanja. Zvanini podaci

pokazuju da je u 2013. godini, prema polnoj podeli broj korisnika investicionih

grantova ena porastao za 0.82%, to znai 16.63% korisnica ena i mukaraca

83.37%, dok podaci za 2014. pokazuju da je 19.8% korisnika ena i 80.2% mukaraca.

Ovde se vidi da ove godine imamo blagi porast ena korisnica u investicionim

grantovima od 3.99%, dok je u 2015. procenat ena korisnica investicionih grantova

17.38%, u odnosu na mukarce sa 82.68%, to znai da je 2015. u poreenju sa 2014.

umesto povecanja broja ena korisnica investicionih grantova zvanini podaci

pokazuju da je dolo do smanjenja broja enskih korisnica sa 2.42%.

Agjencija pr razvoj poljoprivrede (ARP), godinji izvetaji Agencije, kao i javni su podaci na web stranici

MPRR, http://www.mbpzhr-ks.net, odnosno ARP:http:// http://azhb.rks-gov.net/index.php/sr-YU/.

Sve gore navedene eme pomoci su namenjene za poljoprivredna poslovanja u celini,

gde su ene na selu ukljuene retko i one nisu jednake korisnice sa mukarcima.

MPRR tokom pripreme plana ruralnog razvoja PPRR (2014.-2020.) je u potpunosti

uzelo u obzir principe rodne ravnopravnosti, gde je broj mera razvijenih u sklopu

PPRR daju poseban naglasak na ene aplikantice da bi se podstakao razvoj projekta i

implementacija pri jaanju i osnaenju ena na selu u njihovom ekonomskom i

drutvenom razvoju. Ali, i nakon decenije razvojne pomoci, ene koje ive u ruralnim

podrujima su i dalje marginalizirane i imaju relativno ogranien pristup

informacijama i resursima.

14


Aneks I: Upitnik za ene poljoprivrednice ruralnih sredina 2012-2015

15


Metodologija i merni instrumenti

Analiza je rezultat 1557 intervjua obavljenih u etiri regiona Kosova: akovica,

Gnjilane, Mitrovica i Pe, gde su ene poljoprivrednice direktni izvor podataka

istraivanja.

Prema odgovorima koje smo dobili direktno od ena poljoprivrednica stvorena je

jasna slika o trenutnom stanju poljoprivrednih aktivnosti, kao i njihova vizija

preduzetnitva.

Metodologija analize

Analiza je dizajnirana za prikupljanje optih informacija, i situacije u kojoj se nalaze

ene ruralnih podruja. Analiza pokazuje situaciju ena poljoprivrednica u

poljoprivredi tokom etvorogodinjeg perioda. Primarni upitnici su ispunjeni tokom

poetne faze, dok su sekundarni upitnici ispunjeni tokom monitorisanja tokom

godina (2012.-2015.). Realizacija primarnih upitnika je uinjena metodom direktnih

intervjua oi u oi. Nakon rada obavljenog na terenu upitnici su proli proceduru

kontrole kvalitete sa ciljem evidencije eventualnih greaka ili propusta. Baza

podataka je dizajnirana u Excel-u (Microsoft Oce), i rezultati intervjua su

predstavljeni u nastavku ovog izvetaja u grakom i tabelarnom obliku.

1) Upitnici analize su pripremljeni u poetnoj fazi etvorogodinjeg programa, u

prvom tromeseju 2012. godine. Intervjuirano je 1557 ena poljoprivrednica u etiri

regiona.

2) Odabir ena poljoprivrednica je napravljena prema kriterijumu dobi (18-55

godina), formalnom obrazovanju i poljoprivrednoj aktivnosti, na osnovu ciljeva

programa Podrka enama preduzetnicama u poljoprivredi 2012. -2015..

1POGLAVLJE I

3) Merenje rezultata korisnica je uinjeno tokom etiri godine putem stalnog

nadgledanja stalnim osveivanjem primarnih podataka tokom etiri godine.

4) M o n i to r i s a n j e j e o b av l j e n o p u te m d i r e k t n i h s u s r e t a s a e n a m a

poljoprivrednicama, grupnih susreta i putem telefonske mree.

5) Identikacija i odabir razvijenih ruralnih podruja u sektoru poljoprivrede je

napravjena tokom prvog tromeseja (Januar Maj, 2012.),

6) Intervjui su obavljeni u etri regiona Kosova: akovica, Pe, Gnjilane i Mitrovica,

7) Ispunjeni, pregledani i ocenjeni upitnici su upisani u databazu,

8) Podaci o registaciji poslovanja u vlasnitvu ena su potvreni od strane osoblja

SHE-ERA putem uverenja o registraciji biznisa i skalnog broja.

Primena razliitih modaliteta i postizanje odrivosti

Postizanje ciljeva komponente nije bilo mogue samo putem obuke, nego je bila

potrebna meavina raznih interaktivnih naina uzimajui u obzir razliitost korisnika i

nacionalnu potrebu promocije ena preduzetnica. Na osnovu strategije koritene

tokom etiri godine, rad sa enama preduzetnicama u poljoprivredi je bio veoma

direktan kako bi se osiguralo poveanje upravljakih vetina i sigurnosti u njihovim

poslovanjima. Takoe se radilo i na porastu njihove svesti o jednakim pravima i ZRR,

kroz zastupanje i lobiranje na lokalnom i nacionalnom nivou.

Za implementaciju komponente 2012.-2015., su preduzete mere sa odreenim

brojem aktivnosti i pod- aktivnosti na osnovu ovih rezultata:

Rezultat 1: Obuka o poslovnim vetinama za korisnice;

Rezultat 2: Biznis planovi i njihovo praenje;

Rezultat 3: Saveti, mentorstvo i pristup ena korisnica grantovima, tehnikim i

nansijskim uslugama (lanac vrednosti).

16


Lanac vrednosti: Pruatelji usluga-Proizvoai-Preraivai-Trite)

ene korisnice su bile grupisane u etiri grupe:

Grupa A ene koje nisu ranije pohaale obuku za poboljanje upravljakih vetina

ili stvaranje i razvoj poslovnog plana, niskih tehnikih vetina i ogranienog pristupa

nansijama;

Grupa B ene koje su imale neke tehnike vetine i slab pristup nansijama, ali nisu

pohaale nikakvu obuku;

Grupa C ene koje su ranije pohaale neku obuku o poveanju menaderskih

vetina i izradi poslovnog plana, ali nisu realizovale svoj poslovni plan iz raznih

razloga;

Grupa D ene koje su pokuale da sprovedu svoj poslovni plan, ali nisu uspele iz

raznih razloga.

U zavisnosti od mesta i broja ena paketi ponuene obuke su prilagoeni specinim

potrebama ena preduzetnica u poljoprivredi, uglavnom za grupe A i B, dok grupe C i

D nisu trebale da pohaaju jednomesenu obuku Kako zapoeti uspeno

poslovanje, ali im je pruena pomoc razvojem novog PP i mogucnostima njegove

primene. enama korisnicima sve etiri grupe neprestano su pruani saveti o razvoju,

rastu i odrivosti njihovog poslovanja, one su praene i mentorisane. Takoe im je

pruena i tehnika pomoc od dravnih institucija na centralnom i lokalnom nivou i od

strane drugih razvojnih partnera (meunarodnih agencija, nansijskih i

mikronansijskih institucija).

Paketi ponuene obuke

1. Paket A i B:. Obuka je odrana u etiri regiona: akovica, Gnjilane, Pec i

Mitrovica, poevi od juna 2012. do juna 2015. godine u okviru radnog plana

predvienog u projektu. Korisnice iz svakog regiona su bile po deset grupa ena i

devojaka iz ruralnih oblasti.

17


MestoPeriod

obuke

# obuenih

ena

# individualnih

PP

# grupnih

PP

Ukupno 250 218 32

24

26

22

22

28

25

22

24

27

30

24

22

18

16

28

24

20

22

19

25

-

4

4

6

-

1

2

2

8

5

Crmljane

Malievo

Moli

Racaj

Novoselo

Bec

Dobrie

Ujz

Junik gr.I

Junik gr.II

Jun 2012

Juli 2012

Avgust 2012

Oktobar 2012

Novembar 2012

Februar 2013

Februar 2013

Mart 2013

Septembar 2013

Novembar 2013

Region akovice:

Tokom meseci juni novembar 2013., prema radnom planu SHE-ERA, odrano je

deset jednomesenih treninga Kako zapoeti uspeno poslovanje, gde su korisnice

bile ene i devojke iz sledeih ruralnih oblasti: Crmljane, Moli, Batua, Racaj, Pacaj,

Novoselo, Jano, Trakani, Ljutbunar, Sopot, erim, Ujz, Faj, Sma, Junik, Malievo,

Banja Malieva, Kijevo, Morali, Turjaka, Drenoc, Vermnica, Mlean, Mirua, Ljubite,

Firaja, Gramael, Dobrie, Bec, drelo.

Korisnice ove aktivnosti u regionu akovice su bile 250 ena koje su izradile 218

individualnih PP i 32 grupnih PP. Potpune informacije o obuci su predstavljene u

tabeli u nastavku.

18


Tabela 1: Obuka i korisnice u regionu akovice

MestoVremenski

period

# obuenih

ena

# # individualnih

PP

# grupnih

PP

Ukupno

Dobrane

Prilepnica

Rogane

Kamenica

Gnjilane

Vitina gr.I

Vitina gr.II

Klokot

egra

Vitina gr.III

Jun 2012

Jul 2012

Avgust 2012

Octobar 2012

Novembar 2012

Decembar 2012

Januar 2013

Februar 2013

Mart 2013

April 2013

26 26 3

24 24 1

24 24 1

22 22 4

26 26 5

20 20 9

29 26 4

20 20 6

25 25 5

21 21 5

237 234 43

Region Gnjilana:

obuka je odrana tokom meseci juni 2012. april 2013., obuhvatajui sledee zone:

Dobrane, Mire, Kosae, Prilepnica, Karave, Birivojc, Kamenica, Rogane, Busavat,

Kranidel, Topanica, Koretin, Klokot, Vitina, Mogila, Sadovina, Dobre, Hodonoc,

Smira, Poeran, itija, Vitina, egra, Goica, ulegar, Ramjan, Grmova, Kaba,

Begunc, Donji Livo, Crnica, ilovo, Koznik.

Korisnice ove aktivnosti u regionu Gnjilana su bile 237 ena koje su izradile 234


tabeli u nastavku.

19


Tabela 2: Obuka i korisnice u regionu Gnjilana

Region Mitrovice:

Tokom meseci avgust 2013. maj 2014., u ovoj regiji korisnice su bile iz sledeih

ruralnih zona: Vuitrn, Runik, Surigane, Vrbnica, Pemite, Kernica, Kladernica,

Samadreda, Trnace, Tuilo, Severna Mitrovica, Leposavi, Zveane, Zubin Potok,

Suvi Do, Leak, Donja Klina, itak, Klodernica, Stari trg, Vidii, Crnu, Kutlovac,

ipolje, Reka, Veliko Kiie.

Korisnice ove aktivnosti u regionu Mitrovice su bile 261 ena koje su izradile 185


tabeli u nastavku.

20


Ukupno

Vuitrn gr. I

Runik

Vuitrn gr. II

Surigane

Prvi tunel gr.I

Prvi tunel gr.II

Mitrovica V gr.I

Mitrovica V gr.II

Mitrovica V gr.III

Mitrovica V gr.IV

Avgust 2013

Septembar 2013

Octobar 2013

Novembar 2013

Decembar 2013

Januar 2014

Februar 2014

Februar 2013

Mart 2013

April 2013

21 6 15

26 25 1

20 19 1

26 13 13

27 6 21

22 22 2

24 20 4

30 21 9

30 18 12

35 35 -

261 185 78

MestoVremenski

period

# obuenih

ena

# # individualnih

PP

# grupnih

PP

Tabela 3: Obuka i korisnice u regionu Mitrovice

- Region Pei: obuka je odrana tokom perioda mart 2014. juni 2015. ene uesnice

jednomesene obuke izabrane su iz sledeih ruralnih oblasti: Boki, Klina, Poter,

Dei, Loda, Ramun, Zaha, Pavlan, Labljane, Dobri do, Rai, Gloane, Saradran,

Trebovi, Novo selo, Nabre, Kosuri, Malo Dubovo, Vitomirica, Naklo, Blagaje.

Korisnice ove aktivnosti u regionu Pei su bile 293 ena koje su izradile 221


tabeli u nastavku.

21


Ukupno

Klina Mart /2014

Loda April /2014

Zaha Septembar / 2014

Dobridol Octobar / 2014

Gloane Novembar / 2014

Novoselo Februar / 2015

Saradran Mart / 2015

Trebovi April / 2015

Novo selo Maj / 2015

Nabre Jun / 2015

23 20 4

21 17 6

24 18 8

30 22 8

30 24 6

35 28 7

30 25 5

35 24 11

30 18 11

35 25 10

293 221 76

MestoVremenski

period

# obuenih

ena

# # individualnih

PP

# grupnih

PP

Tabela 4: Obuka i korisnice u regionu Pei

Tabela u nastavku predstavlja opte rezultate ena preduzetnica u poljoprivredi,

koje su uspeno pohaale obuku u etiri regiona (akovica, Gnjilane, Pe, Mitrovica).

Ukupno 1041 ena su korisnice paketa A i B, gde je izraeno je ukupno 1087 PP od

ega 860 individualnih PP i 229 grupnih PP.

Tabela 6. Ukupan broj ena korisnica paketa C prema regionima

Ragion Korisnice paketa C

Ukupno 607

125

35

12

143

Tabela 5. Opti broj ena korisnica i PP

1.1. ene korisnice paketa C i D:

Paket C Je obuhvatao ene preduzetnice u poljoprivredi koje su prethodno

pohaale obuku ponuenu od strane razliitih organizacija i institucija za izgradnju

kapaciteta upravljanja i koje su pokuale da izgrade svoj PP, ali nisu pokazale

zadovoljavajuci uspeh tokom svog poslovnog razvoja.

22


Region

Ukupno 1041 860 229 1087

218

234

185

221

32

43

78

76

250

277

263

297

250

237

261

293

Obuenih ena Individualni PP Grupni PP Ukupno PP

akovica

Gnjilane

Mitrovica

Pe

akovica

Gnjilane

Mitrovica

Pe

Ukupan broj korisnica ovog paketa je 315 ena preduzetnica u poljoprivredi kojima je

pruena pomo putem saveta, izrade PP, koje su obavetene o uestvovanju na

sajmovima, kursevima ponuenim od strane drugih razvojnih partnera,

konferencijama, okruglim stolovima, studijskim putovanjima, mogucnostima

prijave za eme vladinih i nevladinih grantova, programima podrke od strane

nansijskih institucija EBRD i TEB.

Paket D broj korisnica ovog paketa je ukupno 607 ena preduzetnica koji su uspele

donekle do odreenog stepena izgradnje kapaciteta njihovog poslovanja. Putem

ovog paketa ene su informisane o skalnoj politici, pruene su im informacije o

registraciji poslovanja i pogodnostima koje mogu koristiti, informacije o lokalnom i

regionalnom tritu i mogunostima za plasman proizvoda na domae trite,

informacije za proirenje i poboljanje odrivosti njihovog poslovanja putem

dravnih grantova i potencijalnih donatora na Kosovu, o stvaranju lanca vrednosti

koji utie na nezavisnost i ekonomsko osnaivanje ena.

607

173

261

29

144

Tabela 7. Ukupan broj ena korisnica paketa D prema regionima

23


Ragion Korisnice paketa C

Ukupno

akovica

Gnjilane

Mitrovica

Pe

Situacija ena poljoprivrednica (Godina 2012/2015)

Podaci predstavljaju poetnu fazu tokom prvog polugodita tokom 2012. godine i

poetkom 2013. godine, kada je intervjuisano 1558 ena i devojaka u ruralnim

podrujima ukljuujui etiri regiona akovica, Gnjilane, Pec i Mitrovica, korisnica

komponente Podrka enama preduzetnicama u poljoprivredi 2012.-2015.. Dok su

u okviru paketa obuke imale koristi 1.041 ena koje su ispunile potrebne uslove.

Takoe merni podaci predstavljaju zavrnu fazu tokom kontinuiranog pracenja ene

preduzetnica u poljoprivredi korisnica ove komponente, na kraju 2015. godine.

U nastavku e biti predstavljeni opti podaci ena i devojaka korisnica.

Obuhvaenost ena poljoprivrednica u poetnim intervjuima za etvorogodinji

program prema regionima je bila: akovica 24.02%, Gnjilane 22.77% , Mitrovica

25.07% i Pe 28.15% . Interesovanje za izgradnju upravljakih kapaciteta ena

poljoprivrednica je bilo znatno vece i prelazilo je ciljeve projekta, posebno u

grupama odranim u regionima Mitrovice i Peci.

24


2POGLAVLJE II

25


Grakon 1. ene preduzetnice korisnice po regionima

28.15%

25.07%22.77%

24.02%

MITROVICA GJNJILANE AKOVICAPE

Grakon 2 .Dobna struktura ena korisnica

26


2. DOBNA STRUKTURA

Tokom analize je intervjuisano 1557 ena i devojaka razliite dobi koje se bave

poljoprivredom, u cilju identikovanja onih ena i devojaka koje ispunjavaju

kriterijume dobi da bi bile korisnice programa. Podaci pokazuju starost ena

anketiranih u poetnoj fazi:

18-25 godina je bilo 31.12% ena,




preko 55 godina bilo 1.63% ena.

Preko 55

godina

18-25 26-35 36-45 46-55

31.12%

18.54%

32.66%

16.04%

1.63%

35.00%

30.00%

25.00%

20.00%

15.00%

10.00%

5.00%

0.00%

Grakon 3. Nivo obrazovanja ena korisnica

20.27%

36.60%

41.02%

2.11%Universitetsko obrazovanje

Srednja kola

Nia srednja kola

Osnovna kola

27


3. NIVO OBRAZOVANJA

Formalno obrazovanje je bio jedan od osnovnih kriterijuma u izboru ena. Od 1557

ispitanih ena u etiri regiona, korisnica paketa A i B je bilo 1041 ena koje su ispunile

kriterijum njihovog obrazovanja, gde podaci pokazuju da je: 2.11% imalo zavrenu

osnovnu kolu, 41.02% niu srednju kolu, dok je 36.60% ena i devojaka koje su

pohaale obuku imalo zavrenu srednju kolu, nije izostajalo ni interesovanje mladih

ena sa univerzitetskim obrazovanjem da se bave poljoprivrednim sektorom, njih

20.27%.

12.01%

68.20%

19.12%

0.48%0.19%

domaica

u radnom

odnosu

ostalo studentica

privremena

penzija

Grakon 4. Socijalni status ena korisnica

28


4. SOCIJALNI STATUS

Socijalni status ena poljoprivrednica je podeljen u pet kategorija tokom razgovora u

etiri regiona, a podaci pokazuju da je: 12.10% zaposleno sezonski u sektoru prerade,

ena domacica 68.20%, studentica 19.12%, ena u prevremenoj penziji i ena koje su

pohaale prethodne treninge 0.48%, dok je prema podacima 0.19% ena koje se

bave rukotvorinama pored obaveza u poljoprivrednom sektoru.

Grakon 5. Broj lanova porodice

29


5. STRUKTURA PORODICA

Porodice ena korisnica sastoje se od ue i ire porodice, gde u podacima dobijenim

sa terena imamo sledeu emu lanova unutar porodica.

4.13% ena ivi u porodicama sa manje od 3 lana;

53.99% ena ivi u porodicama sa 3 do 6 lanova;



0.96% ena ivi u porodicama sa vie od 15 lanova.

Preko 15

lanova

0.00% 10.00% 20.00% 30.00% 40.00% 50.00% 60.00%

10-15 lanova

7-9 lanova

3-6 lanova

Manje od 3

lanova

0.96%

7.49%

33.43%

53.99%

4.13%

Grakon 6: Broj radnika

250.00%

200.00%

150.00%

100.00%

50.00%

0.00%

Ne rade 1-9

radnika

10-49

radnika

50-249

radnika

Vise od 250

radnika

Januar 2012 0.00% 98.27% 1.73% 0.00% 0.00%

Decembar 2015 3.55% 95.00% 1.44% 0.00% 0.00%

30


6. BROJ LANOVA PORODICE KOJI SE BAVE

POLJOPRIVREDOM

Rodbina ena poljoprivrednica je ukljuena i radi u poljoprivredi kao radnici , gde

podaci pokazuju broj lanova porodice koji se bave poljoprivrednom delatnocu. Iz

analize situacije vidimo da se od poetne faze pa do sada 3.55% seoskih

domacinstava ne bavi poljoprivrednim kulturama zbog preseljenja u urbane sredine,

migracije u inostranstvo i zdravstvenih problema . Podaci pokazuju da su poslovanja

ena poljoprivrednica uglavnom mikro i mala, gde je 95% ena izjavilo da imaju 1 do 9

radnika, dok je 1.44% izjavilo da imaju vie od deset radnika (10-49). Podaci pokazuju

da od 1041 korisnica paketa A i B iz etiri regiona na koje smo se fokusirali nemamo

ena preduzetnica u poljoprivredi koje vode poslovanje sa preko 50 zaposlenih.

lanovi porodice angaovani u poslovanjima koje vode ene su prijavljeni kao radnici raunajui i radnike

angaovane tokom sezone.

ene su tokom zadnjeg monitorisanja 2015. godine izjavile da se vie ne bave poljoprivredom jer su

promenile mesto boravka, ne ive vie u ruralnim sredinama, imaju zdravstvenih problema, migrirale su izvan

zemlje, zapoele su drugi porodini biznis, udale su se u porodice koje se ne bave poljoprivredom.

Grakon 7. Izvor nansijskih prihoda

31


7. IZVORI PRIHODA

Izvori prihoda su podeljeni u 9 nansijskih kategorija: 69.16% ena je uglavnom

izjavilo da izvor prihoda osiguravaju iz zapoljenja lanova porodice kroz mesenu

platu u poetnoj fazi (2012. godina), dok ih je danas 55.33%. Prihodi su se osiguravali

od penzije 27.86%, socijalne pomoci 11.91%, studentske stipendije 0.58%, honorara

0.96%, od prodaje poljoprivrednih proizvoda 48.80% 2012. godine, dok danas

postoji blagi porast od 50.72%. Prihodi od zakupa su u poetku bili 0.38% dok sada

iznose 2.21%, prihodi od drugih porodinih poslovanja 4.90% 2012. godine, a sada

5.67%, dok 6.82% prima nansijsku pomoc od lanova njihovih porodica u

inostranstvu. Iz izvedenih podataka se primeuje blagi porast prodaje

poljoprivrednih proizvoda u periodu od etiri godine, gde je od 48.80% koliko je bilo

u poetku, sada poveano na 50.72% prema zadnjem nadgledanju provedenom

tokom 2015. godine.

140.00%

120.00%

100.00%

80.00%

60.00%

40.00%

20.00%

0.00%

Plata PenzijeSocijalna

Pomoc

Student-

ska

stipend-

ija

Honor-

ar

Prihodi

prodaje

Poljopr-

ivrednih

proizvo-

da

Prihodi

od

najma

Prihodi

od drugih

porodi-

cnih

poslova-

nja

Porodi-

ca u

dijaspori

Januar 2012 69.16% 27.86% 11.91% 0.58% 0.96% 48.80% 0.38% 4.90% 6.82%

Decembar 2015 55.33% 31.51% 12.87% 1.34% 3.84% 50.72% 2.21% 5.67% 9.41%

Gra

k

on

8.

Izn

os

me

se

n

ih p

rih

od

a p

re

i n

ak

on

ob

uk

e

32

8.

ME

SE

N

I P

RIH

OD

I

Re

ali

za

cij

a e

ko

no

mij

e d

om

ac

insta

va

na

me

se

n

oj o

sn

ov

i p

rih

od

a o

d p

olj

op

riv

re

de

je

po

de

lje

na

na

13

va

rij

ab

iln

ih r

ela

cij

a.

Iz a

na

lize

ek

on

om

ije

do

ma

cin

sta

va

prim

e

uje

mo

po

ra

st p

rih

od

a n

ak

on

ob

uk

e. O

va

j p

re

gle

d p

ok

azu

je p

o

eta

k s

ta

bil

no

sti

po

ro

di

nih

ek

on

om

ija

e

na

po

ljo

priv

re

dn

ica

u

etir

i re

gio

na

.

60

.00

%

50

.00

%

40

.00

%

30

.00

%

20

.00

%

10

.00

%

0.0

0%

0-1

00

9.7

0%

5.6

7%

14

.51

%

16

.43

%

19

.02

%

30

.07

%

15

.27

%

17

.77

%

19

.60

%

13

.16

%

6.9

2%

5.0

9%

7.7

8%

3.6

5%

3.2

7%

2.6

9%

2.2

1%

3.4

6%

0.7

7%

0.6

7%

0.4

8%

0.5

8%

0.2

9%

0.5

8%

0.1

9%

0.1

9%

10

1-

20

0

20

1-

30

0

30

1-

40

0

40

1-

50

0

50

1-

60

0

60

1-

70

0

70

1-

80

0

80

1-

11

00

11

01

-

13

00

13

01

-

16

00

16

01

-

30

00

30

01

-

50

00

Ja

nu

ar 2

01

2

De

ce

mb

ar 2

01

5

8. IMOVINA

Sledei grakon prikazuje podatke ena koje poseduju u porodinom vlasnitvu

sledee povrine zemljita izraene u hektarima gde se od 1557 intervjuisanih ena 8

,

vidi da kod vecine, 43.27% njihovih porodica ima 0.5 do 3 hektara zemljita za

kultivisanje, to nije dovoljno za povecanje njihovih proizvodnih kapaciteta i

povecanje prihoda, to bi obezbedilo odrivost njihovog poslovanja. Vecina, njih

16.33% poseduje zemljite u vlasnitvu manje od 0.5 ha, dok 3 do 5 ha poseduje

22.19%, 5 do 10 ha ima 8.45% domacinstava, od 10 do 25 ha zemljita poseduje njih

2.11%, dok od 25 do 50 ha poseduje 0.29% porodica anketiranih ena, dok vie od 50

hektara zemljita ima veoma mali procenat od 1557 ispitanih ena u etiri regiona

0.19%, to utie na irenje njihovih poslovanja i prihoda od razliitih grantova koji se

nude i od nansijskih bankarskih kredita. 8.17% je izjavilo da ne poseduje zemljite u

vlasnitvu porodice, dok je 4.90% odvija svoje aktivnosti besplatnim iznajmljivanjem

zemljita od roaka i 8.36% je izjavilo da uzima zemljite u zakup.

U slubenim podacima 2012, 2013 i 2014 godine, imovina registrovana na ime ena je bila 8 odsto, dok

2015. godine je zabeleila porast na 14 odsto.

33


Gra

k

on

9.

Imo

vin

a/p

ov

r

ina

ze

mlj

ita

iz

ra

e

na

u h

ek

ta

rim

a

U v

lasn

itv

u

Ko

ris

ti

se

be

z n

ajm

a

Ko

ris

ti

se

pla

ca

nje

m n

ajm

a

Ma

nje

od

0.5

Ha

16

.33

%

1.8

3%

1.3

4%

0.5

Ha

< x

Ha

< 3

.0 H

a

42

.27

%

2.3

1%

4.8

0%

3.0

Ha

< x

Ha

< 5

.0 H

a

22

.19

%

0.4

8%

1.3

4%

5.0

Ha

< x

Ha

< 1

0.0

Ha

8.4

5%

0.2

9%

0.4

8%

10

.0 H

a

Documents

Podrška ženama preduzetnicama u poljoprivredi 2012-2015