1

Поглавље 14:Транспортна политика

Транспортна политика Европске уније има за циљ одрживу мобилност која повезује конкурентност Европе и добробит њених грађана, чиме се постиже већа безбедност, сигурност и унапређење њихових права. Она представља суштинску компоненту Лисабонске стратегије и доприноси друштвеној и територијалној повезаности Европске уније. Циљеви транспортне политике Европске уније су успостављање делотворних система транспорта који пружају висок ниво одрживе мобилности унутар Уније, обезбеђивање високих стандарда квалитета по питању безбедности, сигурности и права путника и побољшање услова рада. Политика одрживог транспорта Европске уније захтева да транспортни системи испуне економске, друштвене и еколошке потребе нашег друштва.

Транспортна политика се руководи члановима 90 и 100, Глава VI, Уговора о функционисању Европске уније (TFUE). Правне тековине ЕУ (Аcquis) се састојe од уредби, одлука и директива. Њихова примена мора бити обезбеђена даном приступања.

I.ОСНОВНИ ТРЕНДОВИ И СТАТИСТИЧКИ ПОДАЦИ ТРАНСПОРТНОГ СЕКТОРА

У приложену табелу у Анексу 1 треба унети основне статистичке податке.

II. СТРУКТУРА ТРЖИШТА И ОСНОВНИ ТРЕНДОВИ ЗА СВАКИ ВИД ТРАНСПОРТА

А. Друмски транспорт

Услови приступа тржишту и струци

1) Који прописи регулишу приступ струци превозника који су ангажовани у домаћем односно међународном превозу путника и робе? Ко и како спроводи ове правне прописе? У којој мери су испуњена четири критеријума за приступ професији превозника у друмском транспорту ?

Закони којима се регулише област друмског транспорта и којима се за домаће превознике прописују услови приступа професији превозника у међународном и домаћем превозу путника и ствари у друмском саобраћају су: - Закон о међународном превозу у друмском саобраћају („Службени лист СРЈ“ бр. 60/98, 5/99, 44/99, 74/99, 4/00, „Службени гласник РС“ бр. 101/05 и 18/10 од 26.03.2010. године) - Закон о превозу у друмском саобраћају („Службени гласник РС“ бр. 46/95, 66/01, 61/05, 91/05, 62/06 од 19.07.2006 године) Министарство за инфраструктуру Републике Србије надлежно је за спровођење оба закона. Приступ струци, Законом о међународном превозу у друмском саобраћају, омогућен је превозницима (правним лицима) који испуњавају следеће критеријуме:

- Период предходног обављања унутрашњег превоза - Финансијксе способности

2

- Техничке опремљености - Стручне оспособљености

Период предходног обављања унутрашњег превоза је три године. Потребно је да домаћи превозник три године обављао одговарајућу врсту унутрашњег превоза у друмском саобраћају, а то доказује поседовањем Решења о испуњености услова за отпочињање и обављање јавног превоза путника и ствари за домаћег превозника, у складу са Законом у друмском саобраћају. Под финансијском способношћу подразумева се да превозник располаже одређеним новчаним средствима (у вредносни од 100 евра по седишту аутобуса, односно тони дозвољене носивости теретног возила а не мање од 2500 евра по возилу). Под техничком опремљеношћу подразумева се испуњеност услова у погледу техничких карактеристика које морају испуњавати аутобуси односно теретна возила и броја аутобуса, односно теретних возила (1. најмање три аутобуса за једну линију, а за сваку нову линију још један аутобус у власништву, 2. најмање два аутобуса у власништву за ванлинијски превоз путника, 3. најмање два теретна возила за међународни превоз ствари у власништву). Домаћи превозник може обављати међународни превоз и возилима узетим у закуп. Под стручном оспособљеношћу подразумева се стечено одговарајуће образовање и радно искуство које мора испуњавати директор или одговорно лице. Изменама и допунама Закона о међународном превозу у друмском саобраћају предвиђено је да одговорно лице у предузећу има: 1) директор завршену средњу школу у четворогодишњем трајању за подручје рада саобраћаја, машинства, односно електротехнике, односно стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године у области саобраћајног, машинског или електротехничког инжењерства и поседовање лиценце директора или одговорног лица; 2) одговорно лице стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године у области правних наука или саобраћајног инжењерства и поседовање лиценце директора или одговорног лица. Одговорно лице за послове управљања превозом са стеченим високим образовањем у области правних наука мора да има и најмање три године радног искуства на пословима управљања превозом.” Домаћи превозници дужни су да своје пословање ускладе са горе поменутим одредбама у року од две године. Возачи не смеју бити лица осуђивана за кривична дела из области безбедности саобраћаја на путевима. Министарство је надлежно за спровођење оба закона. Законом о међународном превозу у друмском саобраћају предвиђено је да домаћем предузећу (правном лицу) које испуњава поменуте услове издаје уверење о оспособљености за обављање међународног јавног превоза. Одељење инспекције Министарства за инфраструктуру проверава испуњеност услова и издаје Решење о

3

испуњености услова за отпочињање и обављање јавног превоза путника и ствари за домаћег превозника.

Превозници којима је издато уверење о оспособљености за међународни јавни превоз испуњавају све наведене критеријуме. У Србији је издато, до сада, 1500 уверења за обављање међународног јавног превоза домаћим превозницима Превоз за сопствене потребе може обављати предузеће, друго правно лице, предузетник и грађанин које испуњава услове утврђене овим законом у погледу опремљености, обезбеђења одговарајућих паркинг простора за возила, осим за путничке аутомобиле и кадрова који врше послове редовног одржавања возила и контролу њихове техничке исправности.

2) Који прописи регулишу приступ тржишту домаћим превозницима у домаћем и међународном превозу робе у друмском транспорту (Уредба 1072/2009)? Ко и како спроводи ове правне прописе?

Приступ домаћем и међународном тржишту у области превоза ствари за домаће превознике прописан је: - Законом о међународном превозу у друмском саобраћају - Законом о превозу у друмском саобраћају - Уредбом о начину расподеле и критеријумима за доделу страних дозвола за међународни јавни превоз ствари домаћим превозницима ( „Службени гласник РС“ бр. 88/05 и 6/09?) - Билатералним споразумима о међународном друмском транспорту Министарство за инфраструктуру је надлежно за спровођење наведених прописа. Унутрашњи превоз ствари домаћи превозници (који испуњавају услове) обављају без дозволе. Међународни друмски превоз ствари домаћи превозници обављају највећим делом у режиму дозвола које Република Србија годишње размењује са другим државама на билатералној основи. Поред ових дозвола међународни превоз ствари обавља се мултилатералним ЦЕМТ дозволама захваљујући чланству Републике Србије у овој међународној организацији. Дозволе за међународни друмски превоз ствари издаје Министарство за инфраструктуру, домаћим превозницима у складу са правилима прописаних Уредбом о начину расподеле и критеријумима за доделу страних дозвола за међународни јавни превоз ствари домаћим превозницима. Додела страних дозвола домаћим превозницима врши се према следећим критеријумима: 1) правилног коришћења појединачних дозвола, односно ефикасност коришћења временских и ЦЕМТ дозвола; 2) квалитета возног парка; 3) броја возача; 4) коришћења возног парка за одређени контингент; 5) коришћења комбинованог превоза; 6) оствареног промета по основу пружања услуга у међународном превозу ствари. За сваки од наведених критеријума Уредбом су прописани и начини за њихово утврђивање. Каботажа није дозвољена страним превозницима осим у случају када не постоје одговарајући транспорни капацитети за обављање такве врсте превоза у Републици Србији. Дозволу за каботажу издаје Министарство за инфраструктуру.

4

3) Који прописи регулишу приступ тржишту домаћим превозницима у домаћем и међународном превозу путника у друмском транспорту. Да ли је потребно добијање дозвола за обављање:

а) редовних услуга;

b) посебних редовних услуга;

c) шатл (shuttle) услуга (уколико постоје).

d) повремених услуга?

Приступ тржишту у домаћем и међународном превозу путника у друмском саобраћају регулисан је следећим прописима:

-Законом о међународном превозу у друмском саобраћају -Законом о превозу у друмском саобраћају -Правилником о садржају елабората о економској оправданости успостављања

линије, бонитету домаћег превозника и о начину одређивања домаћег превозника за успостављање линије у међународном јавном превозу путника („Службени лист СРЈ“ бр. 19/2000 и „Службени гласник РС“ бр. 20/2004 и 91/2006)

-Општи услови превоза у међумесном и међурепубличком превозу путника („Службени гласник РС“ бр. 1/06 )

-Билатералним споразумима о међународном друмском транспорту а) За обављање линијског превоза путника у међународном и унутрашњем саобраћају потребна је дозвола. За међународни превоз дозвола се издаје за територију Републике Србије (Министарство за инфраструктуру) и за територије свих земаља кроз коју пролази линија у складу са одобреним итинерером (трасом, рутом) вожње, са роком важења од најчешће пет година односно једну годину у случају када са том земљом није закључен билатерални споразум. Регистрацију и оверу редова вожње као услова за обављање линијског превоза путника у домаћем саобраћају, обавља Министарство за инфраструктуру са роком важења од годину дана. За нови ред вожње превозник подноси предлоге Привредној комори Србије који се затим проверавају у складу са Општим условима превоза, док у услучају постојећег реда вожње, односно старог реда вожње, превозник подноси захтев за продужење важности реда вожње. Општина, односно град уређује начин регистрације и овере реда вожње за градски и приградски превоз путника. б)Нису прописани посебни услови за обављање специјалног линијског превоза путника. в)Домаћем превознику који обавља наизменични превоз путника у унутрашњем саобраћају није потребна посебна дозвола док је у међународном саобраћају наизменични превоз најчешће у режиму дозвола (било путем размене контингената било за сваку вожљу појединачно) осим ако билатералним споразумом није другачије прописано. г)У унутрашњем саобраћају домаћем превознику није потребна посебна дозвола за обављање повремених превоза док је у међународном саобраћају ова врста превоза у режиму прописаним билатералним споразумом. Поједине врсте повремених превоза најчешће нису у режиму дозвола (на пример: улазак пуног излазак празног возила или кружна вожња).

5

4) Како компаније добијају ове дозволе? Који је уобичајени рок важности дозвола? Да ли компаније имају користи од ексклузивних права? Ко и како спроводи ове правне прописе?

Дозволе се издају на основу захтева који домаћи превозник подноси Министарству за инфраструктуру у складу са Законом о међународном превозу у друмском саобраћају односно Законом о превозу у друмском саобраћају. Дозволу за линијски превоз путника домаћем превознику издаје Министарство за инфраструктуру (као и страном превознику за територију Републике Србије). Рок важења дозвола за линијски превоз је пет година. Општина, односно град уређује начин регистрације и овере реда вожње за градски и приградски превоз путника. Наизменични превози у међународном саобраћају најчешће су у режиму дозвола које се, у складу са билатералним споразумима, размењују са надлежним органима других држава. Рок важења дозвола за наизменични превоз је тринаест месеци (година +јануар). Дозволу за повремени превоз издаје Министарство за инфраструктуру на основу захтева домаћег превозника из контингента који се размењује са надлежним органом друге државе или подношењем захтева надлежном органу друге државе у случају конкретне вожње. Рок важења дозвола за повремени превоз је тринаест месеци (година +јануар).

Домаћим превозницима се не гарантују ексклузивна права. 5) Који прописи постоје везано за конкуренцију? Ко и како спроводи ове правне

прописе?

Ниједан сектор, па ни сектор транспорта, није изузет из општег режима заштите конкуренције, који је описан у Поглављу 8.

Социјални и технички прописи и стандарди

6) Који се прописи примењују за радно време возача у домаћем и међународном транспорту (време проведено у вожњи и паузама, дневна и седмична ограничења у погледу времена проведеног у вожњи, дневни и седмични одмор, седмично радно време, итд.)? Ко и како спроводи ове правне прописе?

У домаћем превозу ова питања су регулисана Законом о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС“ бр. 41/09 и 53/10 од 29.07.2010. године), а у међународном превозу Уредбом о времену одмора и управљања возача моторних возила када обављају . међународни превоз, као и о примени система дигиталних тахографа („Службени гласник РС“ број 54/10 од 4.08.2010. године). Према Закону о безбедности саобраћаја на путевима предвиђена је израда Правилника о трајању, управљању и одморима возача, а израда овог правилника је у току.

Надзор над спровођењем ових одредби на путу обављају контролни органи Министарства за инфраструктуру и Министарства унутрашњих послова, а надзор у просторијама предузећа које се баве превозом контролни органи Министарства унутрашњих послова.

6

Надзор над поштовањем прописа о временима управљања и одморима возача врши се у саобраћају на путу и у просторијама правних лица и предузетника који обављају превоз у друмском саобраћају.

7) Молимо да дате детаљан одговор на следећа питања која се тичу возачких

дозвола.

а) Који модалитети постоје за добијања возачких дозвола? Које је најниже дозвољено старосно доба за возаче?

Законом о безбедности саобраћаја на путевима прописано је да моторним возилом, односно скупом возила може самостално да управља возач који испуњава прописане услове и има возачку дозволу за управљање возилом оне категорије којим управља.

Држављанин земље чланице Европске уније који привремено борави у Републици Србији и држављанин Републике Србије са привременим или сталним боравком на територији Европске уније, сме на основу важеће возачке дозволе коју је издао надлежни орган земље чланице Европске уније да управља моторним возилом на територији Републике Србије, у време њеног важења.

Странац који привремено борави у Републици Србији или држављанин Републике Србије који борави или пребива у иностранству па привремено дође у Републику Србију, може управљати возилом на основу стране возачке дозволе, односно међународне возачке дозволе у време њеног важења, под условом реципроцитета за време свог привременог боравка.

Странац коме је одобрено стално настањење у Републици Србији, особље дипломатских и конзуларних представништава и мисија страних држава и представништава међународних организација у Републици Србији, страних трговинских, саобраћајних, културних и других представништава и страних дописништава и држављанин Републике Србије који се врати из иностранства, односно дође у Републику Србију да у њој стално борави, може, на основу стране возачке дозволе, да управља моторним возилом, односно скупом возила за време од шест месеци од дана уласка у Републику Србију.

Лицима из претходна два параграфа издаће се српска возачка дозвола на њихов захтев без полагања возачког испита и испита из прве помоћи, на основу стране возачке дозволе (осим привремених, пробних и сличних возачких дозвола) којој није истекао рок важења, под условом да испуњавају старосне услове, здравствене услове, да имају пребивалиште или одобрен привремени боравак од најмање 6 месеци у Републици Србији и да им није забрањено управљање моторним возилом, односно скупом возила.

Од особља дипломатских и конзуларних представништава и мисија страних држава и представништава међународних организација у Републици Србији, под условима реципроцитета, неће се захтевати доказ о испуњености старосних, односно здравствених услова.

Српска возачка дозвола не може се издати на основу међународне возачке дозволе. На основу стране возачке дозволе из чијег се текста не може закључити за коју категорију, односно врсту моторних возила је издата или да ли јој је истекао рок важења, може се издати српска возачка дозвола само ако подносилац захтева приложи исправу из које се види којим возилима може да управља, односно да јој није истекао рок важења.

Возачку дозволу и пробну возачку дозволу, издаје територијално надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих послова на чијем подручју лице

7

коме се издаје дозвола има пребивалиште, а лицу које због запослења, студирања или других оправданих разлога борави ван места пребивалишта дуже од три месеца, као и странцу коме је одобрен привремен боравак дужи од три месеца, може издати надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих послова на чијем подручју лице има боравиште.

Возачку дозволу може добити лице које је навршило: 1) 15 година за категорију M, 2) 16 година за категорију F, 3) 16 година за категорије AM и A1, 4) 18 година за категорију A2, 5) 18 година за категорије B, B1 и BE, 6) 18 година за категорије C1 и C1E, 7) 21 годину за категорије C, CE, D1, D1E, 8) 24 године за категорије D и DE и 9) 24 године за категорију A, осим за лица која возачку дозволу за категорију

A2 поседују најмање две године. Лицу које испуњава све услове за управљање возилом B категорије, а није

навршило 18 година живота издаће се пробна возачка дозвола кад наврши 17 година, са роком важења од једне године.

Пробна возачка дозвола се може користи само у Републици Србији. Пробна возачка дозвола ће се издати и лицу које је навршило 18 година, које

први пут стиче право на управљање моторним возилима "B“ категорије. Пробна возачка дозвола за ова лица издаје се са роком важења од једне године.

b) Које категорије возачких дозвола постоје?

Одредбама Закона о безбедности саобраћаја на путевима прописано је да се возачка дозвола издаје за управљање моторним возилима, односно скуповима возила следећих категорија:

1) AM - Мопеди, лаки трицикли или лаки четвороцикли, 2) A1 - Мотоцикли чија радна запремина мотора није већа 125 cm3 и снаге

мотора до 11 kW чији однос снаге мотора и масе возила није већи од 0,1 kW/kg и тешки трицикли чија снага мотора не прелази 15 kW,

3) A2 - Мотоцикли чија снага мотора није већа од 35 kW и чији однос снаге мотора и масе возила није већи од 0,2 kW/kg,

4) A - Мотоцикли и тешки трицикли чија снага мотора прелази 15 kW, 5) B1 - Тешки четвороцикли, 6) B - Моторна возила, осим возила категорије A, A1, A2, AM, F и M, чија

највећа дозвољена маса није већа од 3.500 kg и која немају више од осам места за седење не рачунајући седиште за возача,

7) BE - Скуп возила чије вучно возило припада категорији B, највећа дозвољена маса прикључног возила је већа од 750 kg, а није већа од 3.500 kg,

8) C1- Моторна возила, осим возила категорије A, A1, A2, AM, F, M, B, D и D1, чија је највећа дозвољена маса већа од 3.500 kg, а није већа од 7.500 kg,

9) C1E - Скуп возила чије вучно возило спада у категорију C1, а највећа дозвољена маса прикључног возила прелази 750 kg и највећа дозвољена маса скупа не прелази 12.000 kg, као и скуп возила чије вучно возило спада

8

у категорију В, а највећа дозвољена маса прикључног возила прелази 3.500 kg и највећа дозвољена маса скупа возила не прелази 12.000 kg,

10) C - Моторна возила, осим категорије A, A1, A2, AM, F, M, B, D и D1, чија је највећа дозвољена маса већа од 3.500 kg,

11) CЕ - Скуп возила чије вучно возило припада категорији C, а највећа дозвољена маса прикључног возила је већа од 750 kg,

12) D1 - Моторна возила за превоз лица, која осим седишта за возача имају више од осам, а највише 16 седишта и чија максимална дужина не прелази осам метара,

13) D1Е - Скуп возила чије вучно возило припада категорији D1, а највећа дозвољена маса прикључног возила је већа од 750 kg,

14) D - Моторна возила за превоз лица, која осим седишта за возача имају више од осам седишта,

15) DЕ - Скуп возила чије вучно возило припада категорији D, а највећа дозвољена маса прикључног возила је већа од 750 kg,

16) F - Трактори са или без прикључних возила и радне машине, 17) М - Мотокултиватор.

c) Молимо наведите информације о моделу возачке дозволе и о теоријским и практичним возачким испитима (Директиве 91/439/ЕЗ и 2006/126/ЕЗ о возачким дозволама).

Правилником о возачким дозволама („Службени гласник РС“, бр. 73/10), који се примењује од 01.01.2011. године, прописано је да је образац возачке дозволе једноделан, правоугаоног облика, димензија 85,6 х 54 mm. Израђује се од поликарбоната у формату идентификационе картице ID-l, у складу са српским стандардима за идентификационе картице SRPS ISO/IЕС:7810 за димензије и физичке карактеристике и 10373 за тестирање физичких карактеристика.

Предња страна возачке дозволе израђује се у ружичастој боји, тако да позадину дозволе чине речи „ВОЗАЧКА ДОЗВОЛА - МОДЕЛ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ" исписана на српском језику ћириличким писмом.

Предња страна обрасца возачке дозволе садржи у горњем левом углу међународну ознаку Републике Србије „ SRB" исписану великим словима, беле боје латиничним писмом на правоугаонику плаве боје, речи „РЕПУБЛИКА СРБИЈА" и „ВОЗАЧКА ДОЗВОЛА", исписане великим словима плаве боје, на српском језику ћириличким писмом и на енглеском језику, Мали грб Републике Србије у горњем десном углу, ласерски штампану црно-белу фотографију возача димензија 30 х 24 mm (која се поставља испод међународне ознаке Републике Србије и која се води као податак под редним бројем 6) и податке исписане на српском језику латиничним писмом и нумерисане на следећи начин:

1. Презиме 2. Име 3. Датум и место рођења 4а. Датум издавања дозволе 4б. Датум до кога важи дозвола 4в. Дозволу издао 5. Број дозволе 7. Потпис возача (8) Пребивалиште

9

9. Категорије возила којима возач има право да управља. Полеђина возачке дозволе израђује се у ружичастој боји и садржи табелу са

четири колоне и седамнаест редова и осамнаестим редом испод колона, који је нумерисан редним бројем 12. и у који се уписују допунски подаци у вези са ограничењима из колоне 12 и њихов међусобни однос са подацима из колоне 9, као и други подаци од значаја за утврђивање основа и обима ограничења.

Колоне су нумерисане на следећи начин: 9. Категорије возила којима возач има право да управља 10. Датум првог издавања дозволе за сваку категорију 11. Датум до кога важи дозвола за сваку категорију 12. Ограничења.

У горњем левом делу полеђине возачке дозволе уписују се подаци нумерисани бројевима, и то:

13. подаци важни за издавање возачке дозволе које уписује држава чланица ЕУ која је издала возачку дозволу

(14) подаци важни за издавање возачке дозволе које уписује држава чланица ЕУ која издаје возачку дозволу.

Алфанумерички подаци на обрасцу возачке дозволе уносе се латиничним писмом и арапским бројевима.

Образац пробне возачке дозволе је дводелан и израђује се на заштићеном папиру правоуганог облика, светлоплаве боје (Pantone 233-7С), димензија 148 х 105 mm, а када се пресавије - 105 х 74 mm.

На насловној страни, образац пробне возачке дозволе садржи Мали грб Републике Србије испод кога је текст „РЕПУБЛИКА СРБИЈА, ПРОБНА ВОЗАЧКА ДОЗВОЛА ЗА УПРАВЉАЊЕ МОТОРНИМ ВОЗИЛИМА КАТЕГОРИЈЕ Б" исписан на српском језику ћириличким писмом. У доњем десном углу је серијски број који чине слова „РС" и арапски бројеви од „0" до „8".

Друга страна обрасца возачке дозволе садржи текст из члана 182. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, који гласи:

„Лицу које испуњава све услове за управљање возилом Б категорије, а није навршило 18 година живота издаће се пробна возачка дозвола кад наврши 17 година, са роком важења од једне године.“

Трећа страна обрасца пробне возачке дозволе садржи фотографију димензија 45 х 35 mm на коју се у доњем десном углу ставља печат органа који издаје возачку дозволу. Фотографија се причвршћује механички тако да се не може заменити без уништења обрасца. Трећа страна обрасца пробне возачке дозволе садржи и рубрике које садрже персонализоване, односно кодиране податке о возачу и податке о возачкој дозволи исписане на српском језику ћириличким писмом и нумерисане сходно садржини, односно редоследу из возачке дозволе, без обзира на природан редослед редних бројева, а на следећи начин:

1. Презиме 2. Име 3. Датум и место рођења 8. Пребивалиште 4а. Датум издавања дозволе 4б. Датум до кога важи пробна возачка дозвола 4в. Назив органа који је издао пробну возачку дозволу 5. Број дозволе 7. Потпис возача

10

9. Категорија возила којом возач има право да управља 12. Ограничења.

У доњем левом углу обрасца пробне возачке дозволе налази се место за потпис овлашћеног лица и место за печат, а у доњем десном десном углу налази се серијски број дозволе.

Лични подаци о возачу исписују се на начин како су уписани у исправи која је приложена као доказ о идентитету возача.

Четврта страна пробне возачке дозволе садржи Мали грб Републике Србије. Возачки испит се састоји из две целине: теоријског испита и практичног

испита. Кандидат је положио возачки испит када положи теоријски испит и

практични испит. Теоријски испит се полаже путем теста. Практични испит се полаже из управљања возилом на уређеном полигону и у

саобраћају на јавном путу и том приликом се утврђује да ли кандидат за возача има знања, вештину и поступања.

Теоријски испит не полажу кандидати за возача моторних возила BE, C1E, CE, D1 i DE

Практичан испит полажу кандидати за возаче моторних возила свих категорија.

Испит се полаже пред испитном комисијом коју сачињавају два члана. Кандидат је положио испит уколико оба члана комисије дају позитивну оцену.

Поред возачког испита кандидат за возача је дужан да положи и испит из прве помоћи. Испит се полаже у Црвеном крсту Србије и здравственим организацијама које овласти министарство надлежно за послове здравља.

d) Која институција је задужена за организацију и надзор возачких испита?

Законом о безбедности саобраћаја на путевима прописано је да oспособљавање кандидата за возаче, може да обавља само привредно друштво или средња стручна школа у својој организационој јединици, који испуњавају прописане услове и који за то добију дозволу.

Дозволу издаје Министарство унутрашњих послова. Оспособљавање кандидата за возаче обухвата теоријску и практичну обуку и

полагање возачких испита. Возачки испит организује и спроводи правно лице које има дозволу за

оспособљавање возача. Возачки испит се полаже пред испитном комисијом која се састоји од два члана,

од којих је један испитивач полицијски службеник, а други је испитивач из правног лица.

Ближе услове о организовању, спровођењу и начину полагања возачког испита, вођењу евиденција, роковима њиховог чувања и условима које мора да испуни возило на којем се врши обука и обавља возачки испит, прописује министар унутрашњих послова. Надзор над спровођењем возачких испита обавља Министарство унутрашњих послова.

11

e) Да ли је поседовање одговарајуће националне возачке дозволе довољно за пријем у струку возача комерцијалног возила? Ако је одговор негативан, да ли се захтева допунска почетна обука, потврђена сертификатом о професионалној стручности (CCP) или неким другим еквивалентним документом?

Поседовање одговарајуће националне возачке дозволе није довољно за обављање послова професионалног возача и то за возача возила категорије C, C1, D, D1, CE, C1E, DE и D1E категорија.

Законом о безбедности саобраћаја на путевима је прописано да возач моторног возила, односно скупа возила коме је управљање возилом основно занимање, односно који обавља јавни превоз, да би обављао послове тог занимања, мора поседовати лиценцу за обављање послова професионалног возача (сертификат о професионалној компетентности - Certificate of Professional Competence – CPC, у даљем тексту: CPC).

Лиценца може бити национална, која важи за територију Републике Србије и међународна, која важи у међународном превозу.

Лиценцу издаје Агенција за безбедност саобраћаја и води евиденције о издатим дозволама.

Лиценца се може издати возачу који испуњава следеће услове: 1)да има возачку дозволу за управљање возилима C, C1, D, D1, CE, C1E, DE и D1E категорија, 2) да је завршио прописану обуку, 3)да је положио стручни испит из провере знања.

Изузетно, лица која су обављала или стекла право да обављају послове возача којима је то основно занимање до дана ступања на снагу Закона о безбедности саобраћаја на путевима, 11.12.2009. године, могу обављати послове професионалног возача (CPC) без лиценце најдуже пет година.

У току 2011. године се очекује усвајање правилника који ће детаљно регулисати област обављања послова професионалних возача (CPC).

f) Да ли се захтева периодична обука за рад професионалних возача? Ко и како спроводи ове правне прописе?

Одредбама Закона о безбедности саобраћаја на путевима прописано је да ће се лиценца за обављање послова професионалног возача обновити возачу ако је присуствовао обавезним семинарима унапређења знања.

Ближе услове о програму обуке и семинара унапређења знања, начину полагања стручног испита и испита провере знања стеченог на семинару, изгледу и садржају обрасца лиценце за обављање послова професионалног возача (CPC), уверења о положеном стручном испиту и уверења о положеном испиту из провере знања стеченог на семинару, прописаће министар надлежан за послове саобраћаја на предлог Агенције за безбедност саобраћаја, уз прибављено мишљење струковних удружења превозника.

Тренутно се не спроводи периодични тренинг професионалних возача јер је процедура доношења правилника који ће регулисати ову област у току, и очекује се њихово усвајање у 2011. години.

g) Који орган издаје дозволе за оснивање ауто-школа и на основу којих процедура се оне издају (Директива 2003/59/ЕЗ о почетној квалификацији и

12

периодичној обуци возача одређених друмских возила за превоз робе и путника)?

Законом о безбедности саобраћаја на путевима је прописано да оспособљавање кандидата за возаче, може да обавља само привредно друштво или средња стручна школа у својој организационој јединици, који испуњавају прописане услове и који за то добију дозволу.

Дозволу издаје Министарство унутрашњих послова. Правно лице које врши оспособљавање кандидата за возаче, мора да има:

1)најмање једну прописно опремљену школску учионицу за теоријску обуку и полагање возачких испита за најмање 10 кандидата, у власништву привредног друштва, односно средње стручне школе или узету у закуп. Учионица може бити закупљена само за потребе једног правног лица, односно огранка,

2) пословни простор за административне послове у власништву правног лица или узет у закуп. Пословни простор може бити закупљен само за потребе једног правног лица, односно огранка,

3) прописана наставна средства и учила, 4) најмање три возила “B“ категорије и најмање по једно возило за остале

категорије возила, за које правно лице, односно огранак врши обуку кандидата за возаче, која су регистрована на правно лице или су обезбеђена по основу лизинга. Уколико се не обавља обука кандидата за возаче моторних возила “B“ категорије, правно лице мора имати укупно најмање три возила одговарајућих категорија која су регистрована на правно лице или су обезбеђена по основу лизинга,

5) уређени полигон за почетну практичну обуку возача, који омогућава извођење радњи са возилом прописаних наставним програмом, у власништву правног лица или узет у закуп.

Правно лице које врши оспособљавање кандидата за возаче, дужно је да има у радном односу, на одређено или неодређено време:

1) са пуним радним временом, најмање три инструктора вожње “Б“ категорије и најмање једног инструктора за сваку од категорија возила за које врши оспособљавање кандидата за возаче. Уколико правно лице не врши оспособљавање кандидата за возаче моторних возила “Б“ категорије мора имати укупно најмање три инструктора вожње одговарајућих категорија,

2) најмање једног предавача теоријске наставе, 3) најмање једног испитивача за сваку од категорија возила за које правно лице

врши оспособљавање. Министар унутрашњих послова доноси ближе прописе о условима које мора

испуњавати правно лице које врши оспособљавање кандидата за возаче. У току 2011. године се очекује усвајање правилника који ће детаљно регулисати

услове које морају испуњавати правна лица која ће вршити периодични тренинг професионалних возача (CPC) у складу са директивом 2003/59/ЕC.

8) Која су национална ограничења у погледу максималне тежине и димензија друмских возила (укључујући максимално осовинско оптерећење)? Да ли је путна мрежа доступна возилима у складу са Директивом 96/53/ЕЗ? Ако је одговор негативан, у ком временском року би она могла бити доступна?

13

Највеће прописане допуштене димензије возила у друмском превозу су прописане Законом о безбедности саобраћаја на путевима и Правилником о подели моторних и прикључних возила и техничким условима за возила у саобраћају на путевима („Службени гласник РС“ бр. 64/10 и 69/10 од 24.09.2010. године). Правилник је у погледу димензија возила, укупних маса и осовинског оптерећења, усклађен са Директивом 96/53/ЕЗ, односно путна мрежа је доступна за возила у складу са наведеном директивом.

Највећа дозвољена дужина возила износи: 1) за моторно возило, осим аутобуса и возила врсте L - 12,00 m 2) за моторно возило О и R - 12,00 m, с тим што се дужина приколице мери од вучног ока руде до најистуреније тачке на задњем крају возила, а дужина полуприколице се мери од осе вучног чепа до најистуреније тачке на задњем крају приколице 3) за аутобус са две осовине - 13,50 m 4) за аутобус са најмање три осовине - 15,00 m 5) за зглобни аутобус - 18,75 m 6) за зглобни аутобус са две или више окретница - 25,00 m 7) за возило врсте L - 4,00 m 8) за возило врсте К, осим К5 - 12,00 m Највећа дозвољена дужина скупа возила износи: 1) за тегљач са полуприколицом - 16,50 m 2) за вучно возило са приколицом – 18,75 m 3) за скуп возила намењен за превоз контенера или возила – 21,00 m 4) за туристички воз – 40,00 m Удаљеност било које тачке на предњем делу полуприколице и осе вучног чепа полуприколице не сме бити већа од 2,04 m. Размак између задње осовине вучног возила и предње осовине приколице и прикључног возила са централном осовином не сме бити мања од 3,00 m. Највећи дозвољени препуст може износити највише 63% укупног размака осовина. Највећа дозвољена толеранција у дужини возила износи 0,5% од прописане вредности. Највећа дозвољена ширина возила износи 2,55 m осим : 1) за радну машину и измењиву вучену машину за пољопривреду и шумарство, за које највећа дозвољена ширина износи – 3,00 m 2) за возило врсте N и O са надограђеном хладњачом са зидом дебљине преко 45 mm, за које највећа ширина износи – 2,6 m 3) за возило врсте N које има измењиве уређаје за одржавање путева, за које највећа дозвољена ширина износи – 3,00 m Изузетно од ових одредаба, ширина возила не обухвата прекорачења која могу настати услед деформација пнеуматика у зони налегања на коловоз, постављања ланаца за снег и уградње габаритних светала, показивача правца скретања, спољнег огледала, светала за осветљавање пута, еластичних блатобрана и друге додатне опреме еластично везане за чврсту конструкцију возила. Сви зглобно или еластично везани делови, кад се преклопе уз чврсту конструкцију возила, морају бити унутар прописане највеће дозвољене ширине возила, а остали делови - унутар прописане

14

највеће дозвољене ширине увећане за вредност дозвољеног одступања од највише 1%.

Највећа дозвољена висина возила износи 4,00 m осим возила врсте L, за које највећа дозвољена висина износи 2,50 m. Клиренс возила мора омогућавати да возило оптерећено до највеће дозвољене масе може да пређе препреку висине 10 cm. Моторна возила, као и скупови возила, морају имати такве уређаје да приликом вожње у кругу од 360º, најистуренија тачка возила мора бити вођена по кругу пречника од највише 25 m при чему се габарити возила морају кретати у појасу највеће ширине 7,2 m.

Највећа дозвољена укупна маса моторног возила и скупа возила износи 40 t. Укупна маса моторног возила и приколица не сме да прелази вредност највеће дозвољене масе возила која је декларисана на идентификационој таблици моторног возила. Укупна маса скупа возила не сме да буде већа од највеће дозвољене масе скупа возила која је декларисана на идентификационој таблици моторног возила. Уколико овај податак није познат, укупна маса прикључног возила не сме бити већа од укупне масе вучног возила за више од 50%. Укупна маса моторног возила не сме да прелази следеће вредности, и то: 1) за двоосовинско моторно возило - 18 t 2) за троосовинско моторно возило - 26 t 3) за четвороосовинско моторно возило са најмање две управљајуће осовине - 32 t, при чему максимално осовинско оптерећење било које осовине не прелази 9,5 t 4) за троосовински зглобни аутобус - 28 t 5) за лаки трицикл - 0,57 t 6) за тешки трицикл - 1,3 t 7) за тешки трицикл за превоз терета - 2,5 t 8) за лаки четвороцикл - 0,55 t 9) за тешки четвороцикл за превоз лица - 0,60 t 10) за тешки четвороцикл за превоз терета - 1,55 t. Укупна маса приколица не сме да прелази, и то: 1) за једноосовинску приколицу - 10 t 2) за двоосовинску приколицу - 18 t 3) за троосовинску приколицу - 24 t Укупна маса скупа возила не сме да прелази, и то: 1) скупа возила са 5 или 6 осовина: 1.1) за двоосовинско моторно возило са троосовинском приколицом - 40 t 1.2) за троосовинско моторно возило са дво или троосовинском приколицом - 40 t

2) тегљача с полуприколицом с укупно 5 или 6 осовина: 2.1) за двоосовински тегљач с троосовинском полуприколицом - 40 t 2.2) за троосовински тегљач с дво или троосовинском полуприколицом - 40 t 2.3) за троосовински тегљач с дво или троосовинском полуприколицом када превози 40-стопни ИСО контенер(или два 20-стопна ИСО контенера односно измењиве транспортне судове) - 44 t

3) скупа возила с четири осовине који се састоји од двоосовинског моторног возила и двоосовинске приколице - 36 t

15

4) тегљача с полуприколицом са укупно 4 осовине, при чему су и тегљач и полуприколица двоосовински, а за случај да је размак између осовина полуприколице:

4.1) од 1,3 m до 1,8 m - 36 t 4.2) већи од 1,8 m - 36 t, односно 38 t када је највећа дозвољена маса вучног возила 18 t и највеће дозвољено оптерећење двоструке осовине полуприколице 20 t, при чему су погонске осовине опремљене удвојеним пнеуматицима и ваздушним ослањањем. Осовинско оптерећење возила не сме да прелази вредности декларисане од стране произвођача и наведене на идентификационој таблици на возилу. Осовинско оптерећење возила односно скупа возила у стању мировања на хоризонталној подлози не сме прелазити:

1) за једну гоњену осовину - 10 t 2) за једну погонску осовину - 11,5 t Укупно оптерећење две осовине моторних возила, при чему осовинско оптерећење појединачне осовине не сме прећи 10 t, и које имају међусобно растојање:

1) мање од 1,0 m износи - 11,5 t 2) од 1,0 m до 1,3 m износи - 16 t 3) од 1,3 m до 1,8 m износи - 18 t, односно 19 t ако је погонска осовина опремљена удвојеним пнеуматицима и ваздушним ослањањем, или где максимално осовинско оптерећење не прелази 9,5 t 4)Укупно оптерећење две осовине прикључних возила са међусобним растојањем:

4.1) мањим од 1,0 m износи - 11 t 4.2) од 1,0 m до 1,3 m износи - 16 t 4.3) од 1,3 m до 1,8 m износи - 18 t, при чему осовинско оптерећење појединачне осовине не сме прећи 10 t 5)Укупно оптерећење три осовине прикључних возила са међусобним растојањем:

5.1) до 1,3 m износи - 21 t 5.2) од 1,3 m до 1,4 m износи - 24 t 5.3) од 1,4 m до 1,8 m износи - 27 t, при чему осовинско оптерећење појединачне осовине не сме прећи 10 t.

На погонске точкове возила врсте L, M и N, ако је возило оптерећено и у стању мировања на хоризонталној равни, мора деловати најмање једна четвртина укупне масе возила, односно скупа возила.

На точкове управљачке осовине возила врсте L, M и N, ако је возило оптерећено и у стању мировања на хоризонталној површини, мора деловати најмање једна петина укупне масе возила.

Највећа дозвољена маса возила са точковима без пнеуматика износи за возило које има точкове са наплацима од метала, пуне гуме, пластике или сличног материјала, и то са:

1) једном осовином - 1,2 t 2) две осовине – 3,0 t . Наплаци од метала, пуне гуме, пластике или сличног материјала морају бити равни. Елементи којим су наплаци причвршћени морају имати равну главу и не смеју да буду ван равни наплатка.

16

Однос бруто снаге мотора изражене у киловатима и највеће дозвољене масе возила односно скупа возила изражене у тонама, мора бити најмање 5 kW/t, осим вучних возила која служе за вучу прикључних возила помоћу руде и нису намењена за превоз људи или терета и вучног возила туристичког воза код којих мора бити већа од 2,2 kW/t. Ова одредба не односи се на тракторе за пољопривреду и шумарство, као ни на возила која се покрећу електромотором.

9) Постоји ли национално законодавство у погледу уградње дигиталних

тахографа у камионe и аутобусe (сходно допуњеној и измењеној Уредби 3821/85/ЕЗ)? Постоји ли законодавство у погледу уградње уређаја за ограничење брзине у овим возилима (сходно Директиви 92/6/ЕЗ)? Ко и како спроводи ове правне прописе? Који је најмањи број контрола које се спроводе на путевима или у просторијама компанија? Које су казне?

Обавеза инсталирања дигиталних тахографа прописана је Правилником о подели моторних и прикључних возила и техничким условима за возила у саобраћају на путевима и Уредбом о времену одмора и управљања возача моторних возила када обављају међународни превоз, као и о примени система дигиталних тахографа.

Обавеза уградње лимитатора брзине је одређена Законом о безбедности саобраћаја на путевима.

Минимални број контрола на путу и предузећима је одређен АЕТР-ом, који је тренутно у поступку ратификације.

За повреде прописа који се односе на поседовање и исправност тахографа и граничника брзине прописане су новчане казне за правно лице и одговорно лице у правном лицу, односно предузетника, који користе у саобраћају на путу возило које нема, односно код којег су неисправни тахограф и граничник брзине, као и за возача који управља таквим возилом у саобраћају на путу.

Агенцији за безбедност саобраћаја су поверени послови везани за издавање картица за дигиталне тахографе.

10) Постоји ли национално законодавство у погледу техничког прегледа и контроле возила (сходно Директиви 96/96/ЕЗ)? Ко и како спроводи ове правне прописе? Који је обим и учесталост ових контрола? Да ли се технички прегледи возила такође врше и на путевима (сходно Директиви 2000/30/ЕЗ)? Ако је одговор позитиван, колико често у просеку годишње? Које тело је за то задужено?

Законом о безбедности саобраћаја на путевима прописани су општи услови о вршењу техничких прегледа возила, а ближе прописе, доноси Министарство унутрашњих послова. Прописи о техничким прегледима су усклађени са наведеном директивом, као и са њеним изменама.

Технички преглед возила обављају привредна друштво које испуњавају прописане услове и које за то добије овлашћење. Овлашћење издаје Министарство унутрашњих послова, које врши и надзор над радом ових привредних друштава.

Технички прегледи возила могу бити: редовни, ванредни и контролни. Редовни технички прегледи су годишњи и шестомесечни.

17

Редовном годишњем техничком прегледу возило се подвргава пре издавања саобраћајне дозволе, односно издавања регистрационе налепнице. Изузетно новопроизведено возило након регистрације се подвргава следећем редовном техничком прегледу након две године.

Редовни шестомесечни технички преглед се мора обавити пре истека рока од шест месеци од дана почетка важења саобраћајне дозволе, односно регистрационе налепнице и њима се подвргавају: моторна и прикључна возила којима се обавља јавни превоз, аутобуси, моторна и прикључна возила за превоз опасних материја, моторна и прикључна возила која се користе за обуку кандидата за возаче, моторна возила која имају уграђене уређаје за давање посебних светлосних и звучних знакова (возила под пратњом и возила са правом првенства пролаза), моторна и прикључна возила чија је највећа дозвољена маса већа од 3.500kg, моторно, односно прикључно возило за изнајмљивање без возача (rent -a - car), моторно возило старости преко 15 година (старост возила се утврђује у односу на годину производње).

Ванредни технички преглед обавља се након поправке и пре пуштања у саобраћај возила, код којег су у саобраћаној незгоди или на други начин оштећени витални склопови и уређаји битни за безбедно учествовање возила у саобраћају, односно које након тога није било у возном стању, као и возила које је искључено из саобраћаја због техничке неисправности утврђене на контролном техничком прегледу.

Контролни технички преглед се врши по налогу овлашћеног лица Министарства унутрашњих послова, односно инспектора за друмски саобраћај, ради контроле техничке исправности возила.

Контрола техничке исправности возила на путу врши се визуелним опажањем полицијског службеника који врши контролу. Уколико полицијски службеник посумња да су на возилу неисправни уређаји за чију контролу није довољно визуелно опажање, врши се упућивање контролисаног возила на контролни технички преглед у привредно друштво овлашћено за вршење техничког прегледа. Полицијски службеник обавезно присуствује вршењу контролног техничког прегледа.

Контрола техничке исправности возила у саобраћају на путу врши се у склопу редовне контроле саобраћаја и њен обим се посебно не димензионише. Годишње се изврши око 34000 контролних техничких прегледа (око 2% од броја регистрованих возила).

11) Постоји ли национално законодавство која се односи на превоз опасне робе, преносиве опреме под притиском у друмском, железничком транспорту или унутрашњим пловним путевима и именовање/професионалну квалификацију саветника за безбедност у овим видовима транспорта? Ко и како спроводи ове правне прописе? Који је обим и учесталост ових контрола? Колико возила је предмет дневних контрола? Да ли је формат извештавања у вези са бележењем учесталости и исхода таквих контрола у сагласности са Директивом 95/59/ЕЗ о једнообразним поступцима за проверу превоза опасног терета у друмском транспорту или је таква усклађеност у плану?

Транспорт опасног терета у друмском, железничком, водном и ваздушном саобраћају регулише Закон о транспорту опасног терета („Службени гласник РС“, бр. 88/10 од 23.11.2010. године). Закон ступа на снагу од 22.5.2011. године. Законом се оснива Управа за транспорт опасног терета као орган у саставу министарства надалежног за послове саобраћаја који је централни орган за спровођење закона. На транспорт опасног терета према закону примењују се и потврђени

18

међународни споразуми: 1)Европски споразум о међународном друмском транспорту опасног терета (ADR) 2)Споразум о прихватању једнообразних услова за хомологацију и узајамно признавање хомологације опреме и делова моторних возила („Службени лист ФНРЈ-Међународни уговори“, број 5/62); 3)Додатак Ц Конвенције о међународним превозима железницом (COTIF) -Правилник за међународни железнички транспорт опасне робе (RID); 4)Анекс 18 Конвенције о међународном цивилном ваздухопловству – Сигуран транспорт опасног терета ваздушним путем и ICAO Док.9284 АН/905 – Техничке инструкције за сигуран транспорт опасног терета ваздушним путем; 5)Европски споразум о међународном транспорту опасног терета унутрашњим пловним путевима (ADN); 6) Конвенција о физичком обезбеђењу нуклеарног материјала. До доношења подзаконских прописа по закону важе подзаконски прописи донети према Закону о превозу опасних материја („Службени лист СФРЈ“, бр.27/90) и то: Правилник о начину превоза опасних материја у друмском саобраћају („Службени лист СФРЈ“, број 82/90), Правилник о стручном оспособљавању возача моторних возила којима се превозе опасне материје и других лица која учествују у превозу тих материја(„Службени лист СФРЈ“, број 17/91), Правилник о техничким условима која морају да испуњавају предузећа која врше стручно оспособљавање возача моторних возила којима се превозе опасне материје и других лица која учествују у превозу тих материја(„Службени лист СФРЈ“, број 76/90), Правилник о начину превоза опасних материја у железничком саобраћају, Правилник о начину превоза опасних материјама у поморском саобраћају и саобраћају на унутрашњим пловним путевима („Службени лист СФРЈ“, број 17/87 ). Контролу транспорта опасног терета обавља Управа за транспорт опасног терета изузев за класу 1. коју обавља министарство за унутрашње послове.

Када је у питању контрола возила, тренутно не постоји тачна евиденција о броју извршених контрола. Међутим, Управа за транспорт опасног терета ће водити евиденцију о извршеним контролама на путу. Законом о транспорту опасног терета предвиђена је израда подзаконких аката којим ће се прописати начин и садржај контроле возила на путу у складу са Директивом 95/50/ЕЗ o једнообразним процедурама за контроле друмског транспорта опасног терета.

12) Постоји ли национално законодавство у погледу докумената за регистрацију

возила (сходно Директиви 1997/37/ЕЗ)? Које податке садрже ови документи?

Законом о безбедности саобраћаја на путевима је прописано да се за регистровано возило издаје саобраћајна дозвола, регистарске таблице и регистрациона налепница.

Упис у јединствени регистар возила, издавање саобраћајне дозволе, регистарских таблица и регистрационе налепнице обавља територијално надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих послова, према месту пребивалишта, односно седишта власника возила.

Министар унутрашњих послова ближе одређује садржину и начин вођења јединственог регистра возила, услове за упис возила у регистар, начин и услове за издавање саобраћајне дозволе, регистарских таблица и регистрационе налепнице и

19

садржај, изглед и техничке карактеристике саобраћајне дозволе, регистарских таблица и регистрационе налепнице, начин постављања регистарских таблица, регистрационе налепнице

Министар унутрашњих послова ближе одређује садржину и начин вођења евиденција о издатим таблицама за привремено означавање и потврдама о њиховом коришћењу, начину и условима за издавање, садржају, изгледу, техничким карактеристикама, начину постављања таблица за привремено означавање.

13) Постоји ли национално законодавство у вези са успостављањем базе података о удесима у друмском транспорту? Да ли су прикупљени подаци усклађени са садржајем европске базе података о удесима у друмском транспорту (CARE- Одлука Савета 93/704/ЕЗ)?

У складу са Законом о полицији („Службени гласник РС“, број 101/87 од 21.11.2005. године) у оквиру Министарства унутрашњих послова постоји Јединствен информациони систем (ЈИС) у којем између осталог постоји и база података о саобраћајним незгодама. У бази података о саобраћајним незгодама евидентирају се све саобраћајне незгоде које су пријављене полицији и код којих се врши увиђај. То значи да се евидентирају поред саобраћајних незгода са настрадалим и повређеним лицима и саобраћајне незгоде где је наступила материјална штета.

У чл. 9 ст. 2 тач. 1 Закона о безбедности саобраћаја на путевима, прописана је обавеза Агенције за безбедност саобраћаја да развија и користи јединствену базу података од значаја за безбедност саобраћаја, која ће у једном делу обухватити и податке о саобраћајним незгодама.

У наредном периоду ће Агенција за безбедност саобраћаја успоставити комуникацију са Генералним директоратом за мобилност и транспорт (DG MOVE), ради усаглашавања садржаја постојеће базе података са садржајем базе података CARE.

У чл. 173. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, прописана је обавеза

осигуравајућим друштвима да воде евиденцију о саобраћајним незгодама за које је сачињен Европски извештај о саобраћајној незгоди. Ове податке су дужни да достављају месечно Министарству унутрашњих послова и Агенцији за безбедност саобраћаја.

Такође, чл. 50. Закона о обавезном осигурању у саобраћају прописује формирање Информационог центра у оквиру Удружења осигуравача Србије који прикупља податке од значаја за остваривање одштетних захтева и води регистар тих података.

14) Постоји ли национални план за обнављање постојећих тунела на путевима како би се унапредио њихов ниво безбедности (сходно Директиви 2004/54/ЕЗ)? Постоји ли план за примену безбедног управљања путном инфраструктуром (сходно 2008/98/ЕЗ)?

У складу са Законом о безбедности саобраћаја на путевима предвиђена је израда подзаконских аката и то: Правилника о условима које морају испуњавати тунели у погледу безбедности саобраћаја, који ће бити у сагласности са Директивом 2004/54/EC, и Правилника о стратешкој компаративној анализи који ће бити у складу са Директивом 2008/98/EC. Израда ових подзаконских аката је у току и планирано је да

20

ступе на снагу до краја 2011. године. Ове две директиве су препознате и као приоритет кроз твининг пројекат Усклађивање са прописима ЕУ у области транспорта који се тренутно спроводи у Министарству за инфраструктуру.

15) Који су административни капацитети за спровођење закона који се односе на

социјалне и техничке прописе у области друмског транспорта?

У Управи саобраћајне полиције Министарства унутрашњих послова Републике Србије, запослено је укупно 57 полицијских службеника. У 27 подручних полицијских управа, запослено је око 100 полицијских службеника који обављају послове инспекцијско-техничког надзора и око 4.000 униформисаних полицијских службеника саобраћајне полиције који врше непосредну контролу саобраћаја.

У Министарству за инфраструктуру функционишу два сектора и то: Сектор за путеве и безбедност саобраћаја са 21 запосленим државним службеником и Сектор за друмски транспорт са 58 запослених државних службеника.

У Агенцији за безбедност саобраћаја систематизовано је 65 радних места од којих је у току 2010. године попуњено 35.

Јавном предузећу „Путеви Србије“ поверен је један део послова из области друмског саобраћаја и у њему је запослено 346 службеника.

У току је формирање националног Тeлa зa кooрдинaциjу бeзбeднoсти сaoбрaћaja нa путeвимa. Путарине и друге накнаде за кориснике

16) Који систем накнада за кориснике у друмском саобраћају је примењен у вашој држави, укључујући минимални годишњи порез на возила и минималне акцизе за горива? Које су висине накнада и који су модалитети за њихово прикупљање? Да ли се ове накнаде такође односе на превознике из трећих земаља? Који је укупан износ прикупљених накнада у току године? Колико је поуздан систем наплате? На који начин се систем за прикупљање накнада у друмском транспорту контролише у погледу поузданости? За шта се користе прикупљена средства?

Правни основ за систем накнада за кориснике путева дат је у чл. 16 и 17. Закона о јавним путевима ("Сл.гласник РС" бр.101/05 и 123/07 од 26.12.2007. године).

Приход ЈП "Путеви Србије" су средства од наплаћених накнада за употребу државних путева из члана 17. тачке 3) до 13). ♦ ПОСЕБНА НАКНАДА ЗА КОРИШЋЕЊЕ АУТОПУТА ("ПУТАРИНА") представља највећи сопствени приход ЈП "Путеви Србије".

Наплата путарине у Републици Србији врши се на аутопутевима и полуаутопутевима укупне дужине око 550 км. У затвореном систему наплате су деонице Београд - Ниш и Београд - Шид, а у отвореном, Ниш - Лесковац, Београд - Нови Сад и Нови Сад - Суботица.

Са седиштем у Београду, наплата путарине организована је преко четири одсека, чији су центри у Београду, Нишу, Новом Саду и Шимановцима.

Корисницима су омогућени следећи начини плаћања путарине: - у готовом новцу - платним картицама (VISA, VISA Electron, MASTERCARD, MAESTRO,

DINACARD, DINERS и AMERICAN EXPRESS)

21

- боновима - месечним и годишњим претплатним картама - електронским путем – плаћањем без заустављања на појединим деоницама

аутопута.

Извор: ЈППС, Одлука о висини посебне накнаде за употребу јавног пута, његовог дела или путног објекта (путарина), Сл гласник РС бр 12/09 од 13 2. 2009

Категоризација возила се спроводи на основу следећих карактеристика возила: - · број осовина - · висина возила на првој осовини, мерено вертикално од коловоза

I категорија = висина испод 1,3м; 2 осовине II категорија = висина испод 1,3м; више од 2 осовине III категорија = висина преко 1,3м; 2 или 3 осовине IV категорија= висина преко 1,3м, више од 3 осовине ♦ ТАКСА НА ИНОСТРАНА ТЕРЕТНА ВОЗИЛА плаћа се на граничним прелазима, приликом уласка ино-теретних возила у нашу земљу. Наплату врши Управа царина, на основу Закона о међународном превозу у друмском саобраћају. ♦ НАКНАДА ЗА КОМЕРЦИЈАЛНЕ ОБЈЕКТЕ (БЕНЗИНСКЕ СТАНИЦЕ) КОЈИ ИМАЈУ ПРИСТУП СА ДРЖАВНИХ ПУТЕВА I И II РЕДА И ЗА КОРИШЋЕЊЕ ПУТНОГ ЗЕМЉИШТА. Највећи приход се остварује од комерцијалних објеката, пре свега бензинских станица. Власници истих своје приходе остварују на јавним путевима, што подразумева плаћање утврђених накнада ЈП "Путеви Србије". Законом о путевима предвиђено је и плаћање накнада за постављање натписа у земљишном појасу, инсталација на путу, прикључење прилазног на јавни пут, закуп и коришћење земљишта итд. ♦ НАКНАДА ЗА ВАНРЕДНИ ПРЕВОЗ плаћа се за прекорачење дозвољених

димензија возила, укупне масе и осовинског оптерећења. Ова возила у великој мери

22

оштећују путеве, а смисао наплаћивања накнаде је да се превозници мотивишу на друге видове саобраћаја (нпр. железница). Ове таксе примењују се на оператере (превознике) из трећих земаља . На основу Одлуке о висини посебне накнаде за употребу јавног пута, његовог дела или путног објекта (путарина) („Службени гласник РС“, бр.12/09 од 13.02.2009. године), укинут је диспаритет између висине путарине за моторна возила домаће и стране регистрације, што значи да је извршено изједначење путарине. Нови – јединствени ценовник у коме је путарина за возила стране регистрације смањена у просеку за 40% је у примени од 20.02.2009. године. Овим изједначењем годишњи приход од путарине у 2009. години смањен је за 3,4 милијарди динара.

На укупан износ путарине прикупљен на нивоу једне године, утиче низ фактора који доводе до промена које су директно повезане са ценом путарине као и бројем корисника аутопутева Србије. У последњих пар година промене су најчешће настајале када је у току године долазило до промене курса еура у односу на домаћу валуту, а самим тим и промене цена путарине. Промена која је највише утицала на приход од наплате путарине је изједначавање цене возила страних регистарских ознака са ценом за возила домаћих регистарских ознака, што је 2009. године, довело до значајног снижења прихода од наплате путарине.

У табели је приказан укупан тренд прихода по годинама изражен у динарима, тотални приход = приход од динарске наплатe + приход од POS-картица + приход од наплате у ефективном страном новцу (EUR), који је ради бољег упоређивања конвертован у динаре по средњем курсу Народне банке Србије.

Година 2007. 2008. 2009.

Приход обрачунат у динарима

14,806,0 милиона

динара

16.498,9 милиона

динара

13.731,3 милиона динара;

Тренд прихода у односу на

претходну годину

4.45%

12.22%

-17.49% Извор ЈППС, Извештаји о реализацији Програма пословања ЈП „Путеви Србије“ за 2006, 2007,

2008. и 2009. годину Реализован приход од TAG-ова (електронска наплата путарине), остварен у 2009. години, а у односу на предходну, (када је приходовано: 27.273.240,оо дин.), опао је за: - 22,56%. Разлог овоме је такође изједначавање цене путарине између моторних возила домаће и иностране регистрације. 2009. год. бележи пад свеукупног прихода у односну на предходни годину за: - 17,49%. Разлог овоме је укидање диспаритета и изједначавање цене путарине између моторних возила домаће и иностране регистрације, фебруара 2009. год. – ЛИНЕАРНО око 40,0%. Укупан приход од наплате путарине у периоду јануар-септембар 2010 године је у односу на исти период прошле године већи за +0,31% и износи 10.466,251,699.78 + 3,305,521,912.78 динара у еурима не укључујући претплату и приход од тагова. Приход од претплате за период јануар-септембар износи 52,215,620.00 динара, а приход од Тагова 66,323,710.00 динара. Приход од путарине за 2010. годину планира се у износу од 14.098,6 милиона динара. О високој поузданости система наплате путарине говори податак да је у 2009. години процентуална наплативост износила 99, 61%.

23

Систем који је модернизован за наплату путарине ради на оперативном систему „MySQL“. „Скидање“ тј. backup-овање података се ради путем „Flash“ или „Passport“ меморија.

Нови систем обезбеђује: веома кратко задржавање возила на наплатним станицама, минимум новчаних трансакција у готовом новцу, већи приход од наплате путарине, елиминисање свих злоупотреба, побољшање радних услова инкасаната и смањење загађења околине. Посебна специфичност је аутоматско очитавање регистарских бројева возила и крипто заштита у преносу података.

Решење наплатног система представља комплексан управљачко трансакциони систем у потпуности модуларан, базиран на ПЦ технологији, уз коришћење савремених оперативних система, за рад у реалном времену и потпуном заштитом у преносу података.

Поузданост система наплате путарине се у највећој мери огледа у упарењу, тј., неупарењу картица које су најбољи показатељ постојања или евентуалног покушаја злоупотреба система за наплату путарине. У Сектору за наплату путарине се последњих година, велики акценат ставља на смањивање неупарења како би се исто свело на минимум, а покушаји било које врсте малверзација од стране учесника у саобраћају или инкасаната искоренили у потпуности. Обзиром на резултате који су постигнути у овом напору са поносом истичемо резултате, поредивши их са претходним годинама:

Извор: ЈППС, Годишњи извештај Сектора за наплату путарине за 2009. године По Правилнику о организацији и систематизацији послова, ЈП "Путеви Србије"

је организовано у 7 сектора, што са Кабинетом генералног директора чини 8 организационих делова Предузећа. Један од сектора је Сектор за наплату путарине, који се састоји из Одељења за оперативну наплату путарине и Одељења надзора наплате путарине.

Одељење надзора наплате путарине своје послове обавља према Правилнику о обављању надзора наплате путарине, а састоји се из следећих одсека: - Одсек аналитике - Одсек видео надзора - Одсек контроле - Одсек за превоз и заштиту новца и објеката.

У Одељењу надзора наплате путарине запослено је 107 радника, и то: 27 радника на пословима видео надзора и аналитике, 20 на пословима контроле, 59 радника на пословима обезбеђења новца, лица и имовине, што са руководиоцем овог одељења, чини укупно 107 запослених. Поузданост система наплате путарине се контролише на свакодневном нивоу на више начина:

- разменом података између ХОСТ-а и Централног рачунара, што омогућава тренутно праћење ситуације на терену,

- прикупљањем и чувањем и обрадом података о раду сваке од наплатних станица, - приступом подацима који се контролишу системом менија, који се обрађују од

стране овлашћених служби

Неупарење 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. јан-сеп.2010.

Процентуално 0,73 0,81 0,81 0,38 0,09 0,12 0,09

24

- повременим захтевима од стране овлашћених лица за формирање извештаја о функционисању система за наплату путарине.

Осим контроле у техничком делу систем за наплату путарине контролишемо и непрестаним праћењем рада инкасаната, понашања технике на терену, као и понашања учесника у саобраћају уз помоћ система видео надзора који је организовано имплементиран на свакој од наплатних станица, у циљу несметаног увида у функционисање целокупног система за наплату путарине, као и анализом свим параметара везаних за процес наплате путарине у Одсеку аналитике, Одељења надзора наплате путарине. У оквиру Сектора за наплату путарине је осмишљен и инсталиран систем за онемогућавање свих врста злоупотреба приликом наплате путарине. Он функционише преко Одсека аналитике и Одсека видео надзора у оквиру Одељења за надзор наплате путарине и врши проверу рада инкасаната, пословођа, теренских контролора и понашања учесника у саобраћају.

Захваљујући томе онемогућен је било какав вид организоване крађе на наплати путарине. Што се тиче појединачних покушаја они се на време откривају и санкционишу тако да су готово искорењени на шта указује изузетно мало „неупарење“ (разлика између издатих и наплаћених картица) возила које износи 0,09% на годишњем нивоу.

Одсек видео надзора, прегледом снимљеног материјала на хард дисковима, врши преглед рада инкасаната, пословођа, теренске контроле и понашања учесника у саобраћају. Тај преглед се остварује путем најмање 7 дефинисаних процедура на основу којих се израђују редовни месечни извештаји: 1. Редовна месечна процедура Редовна месечна процедура у Одсеку видео надзора односи се на преглед видео и аудио материјала, по налогу шефа Одсека.

Кроз извештаје врши се контрола рада непосредних извршилаца на наплати путарине (инкасаната).

На основу извештаја који проистичу из прегледа видео и аудио материјала подносе се обавештења о учињеној повреди радне обавезе.

Након процесуирања од стране Сектора за правне послове изричу се следеће мере: решење о отказу уговора о раду , упозорење-опомена, упозорење, поступак у току и обустава поступка.

Такође се упућују предлози за усмено упозорење инкасаната чији пропусти у раду нису били довољни за подношење обавештења о учињеној повреди радне обавезе. 2. Случајни узорак По методи случајног узорка контролише се рад инкасаната. Концепција методе случајног узорка подразумева да референт у одабиру материјала за гледање има две могућности:

- референт видео надзора сам бира диск са снимљеним материјалом личним одабиром са полица са дисковима или

- референт видео надзора на рачунару из базе бројева снимљених дискова, груписаних по наплатним станицама, изабере број диска који жели да гледа.

Битно је нагласити да у оба наведена случаја референт нема сазнања којег инкасанта и који дан његовог рада ће анализирати и контролисати. Обавеза је да се при таквом прегледу изврши контрола рада инкасанта у најмањем трајању од четири сата без паузе. 3. Захтеви других одсека и сектора

Врши се обрада захтева упућених од стране радника теренске контроле, шефова других Одсека, руководилаца Одељења, помоћника директора, директора Сектора

25

наплате путарине, али и других Сектора ЈП „Путеви Србије“, за преглед рада инкасаната. 4. Провера рада референата на пословима видео надзора Давањем на поновни преглед већ прегледаног материјала контролише се рад референата видео надзора. Поновљено гледање подразумева да шеф Одсека видео надзора након прегледаних извештаја једног референта, даје исти видео материјал другом референту да понови гледање, ради утврђивања евентуалних пропуста који се констатују поређењем извештаја. 5. Провера рада теренске контроле

По налогу Директора Сектора у координацији са Одсеком аналитике, врши се посебна анализа понашања и начина рада контролора у кабини инкасаната путем видео надзора.

Пошто је у ранијим анализама рада инкасаната уочено да поједини контролори не обављају свој посао у складу са правилником о раду, а у склопу целокупног настојања да се побољша лош рад контролора на терену, дат је посебан налог за проучавање понашања контролора приликом вршења контроле пазара инакасанта на кабини. Као резултат ових анализа више контролора је добило прекид Уговора о раду. 6. Екстерни захтеви (муп, суд, правна лица)

Запослени у Одсеку видео надзора, у случају исказане потребе, обрађују захтеве који су упућени од стране МУП-а, суд-а, и правних лица, а односе се на анализу и проверу спорних ситуација у раду одређених инкасаната 7. Обрада по захтевима МУП-а Запослени у Одсеку видео надзора обрађују захтеве који су поднети од различитих полицијских станица (управа), везано за проверу возила која су у одређеној вези са појединим кривичним делима (трговина људима, отмице, убиства, тешке крађе и слично).

Одсек аналитике врши 32 различите анализе и контроле рада запослених (инкасаната, пословођа и контролора), као и анализу и праћење понашања учесника у саобраћају на основу чега се израђују редовне месечне анализе-реферати. Основ тих анализа су: 1. Дневно праћење „неупарења“

„Неупарење“ картица је изведена математичка вредност која представља разлику броја возила регистрованих на улазу и на излазу на пут под наплатом. Неупарење се исказује номинално и у % у односу на укупан број ушлих возила.

Један од задатака Одсека аналитике је свакодневно праћење укупног процента тзв. “неупарења“ и процента “неупарења“ по категоријама возила, што омогућава благовремену реакцију у случају појаве неслагања улазно-излазних података. Прелиминарни извештаји који проистичу на основу добијених и обрађених података односе се на деонице Београд-Ниш и Београд-Шид. 2. Анализа аномалних (сумњивих) картица

Представљају једну од врста карата које се јављају на дистрибуцији. Након извршене модернизације система на појединим наплатним станицама, услед детектованих недостатка при раду самих дистрибутера долази до посебног издвајања и обележавања таквих ситуација које у појединим случајевима могу у значајној мери утицати и на приказ %“неупарених“ карата. 3. Анализа издатих а ненаплаћених картица

Одсек аналитике се бави и анализирањем издатих, а ненаплаћених картица, превасходно на деоници Београд-Ниш. На деоници Шид-Шимановци је проценат

26

тзв.“неупарења“ био релативно задовољавајући, па је већа пажња поклоњена деоници која има много већи проток саобраћаја и где би евентуални поремећаји имали много крупније негативне последице.

Уочено је повећање, и у релативном и у апсолутном смислу, „неупарења“ картица треће категорије. Анализирањем кретања саобраћаја између појединих станица на деоници Београд-Ниш, уочено је да поједина возила треће категорије, најчешће је реч о возилима за помоћ на путу („шлеп служба“) највише избегавају плаћање путарине. Ова анализа се односи на злоупотребе од стране учесника у саобраћају који при уласку на аутопут узму картицу али се са истом непојављују ни на једној наплатној станици, с тога се претпостаља да исти избегавају плаћање путарине на тај начин што користе „дивље излазе“. 4. Анализа саобраћајне слике Aнализа саобраћајне слике, за одређени период је неопходна јер може да укаже на евентуалне нелогичности кретања саобраћаја на појединим деоницама пута или наплатним станицама. Саобраћајна слика приказује за сваку наплатну станицу у затвореном систему наплате, број ушлих возила, разврстаних на издавању по категоријама возила. Истовремено приказује број изашлих возила разврстаних по категоријама на свим наплатним станицама на којима су иста наплаћена.

5. Анализа рада контролора на терену Битна активност Одсека аналитике је усмерена и на праћење рада контролора.

Редовно се евидентирају сви појединачни извештаји контролора са терена и на основу те евиденције се сачињава укупан месечни, полугодишњи и годишњи преглед њиховог рада. 6. Анализа прекатегоризације

У поступку наплате путарине долази до великог броја прекатегоризација карата одређене категорије на нижу или вишу категорију. Анализом прекатегоризација се у Одсеку аналитике утврђује ко од инкасаната непознаје категоризацију возила, а ко злоупотребљава сам поступак прекатегоризције. Анализа је показала да погрешна категоризација возила може бити и последица грешке модернизованог система при аутоматском одређивању категорије возила од стране самог рачунара, али и као последица неповољног положаја саме кабине за наплату, чиме је визуелно одређивање категорије од стране инкасаната отежано. 7. Анализа одбега

Анализа одбега представља анализирање злоупотребе од стране самих учесника у саобраћају, који избегавају плаћање путарине одбегом на наплати. Анализом се утврђују критична места, екстремни случајеви у смислу броја извршених одбега, да ли су или не, возила у одбегу узела картицу на уласку на аутопут, све у циљу превентивног деловања и спречавања одбега. Највеће уешће у одбегу имају возила 1. категорије и то најчешће мотори који користећи велику покретљивост „лепљењем“ за возило које је испред њих на каналу и пролазе без заустављања. Предмет ове анализе су и возила одбегла на улазе на издавању картица. Комплетан материјал се након евидентирања и анализе прослеђује правној служби на даљу надлежност. 8. Анализа одбијања наплате путарине

Ова анализа показује укупан број одбијања наплате путарине по свим станицама и деоницама, и детектује она возила, тачније кориснике аутопута, која то чине учестало. Информације о тим учесницима се прослеђује правној служби у циљу што хитнијег поступања.

Анализа обухвата и анализу рада самих инкасаната у делу попуњавања и предаје образаца изјава у даљу процедуру.

27

9. Анализа корисника са бесплатним дозволама и претплатним картицама У Одсеку аналитике установљена је база корисника ослобођених плаћања

путарине и корисника претплатних карата, која се свакодневно ажурира. На основу ових база врши се анализа понашања инкасаната при обради и пропуштању возила ослобођених плаћања путарине и при наплати возила са претплатним картама.

Анализа се врши на свим деоницама; Београд – Ниш, Ниш – Лесковац, Београд – Суботица, Београд – Шид.

Проверава се да ли се инкасанати придржавају прописаног начина евидентирања, евентуалне злоупотребе од стране инкасаната који при наплати приказују и евидентирају нетачне податке о возилима са претплатним картама и бесплатним дозволама.

Такође се проверавају евентуалне злоупотребе од стране учесника у саобраћају, да ли су користећи дозволу за бесплатан пролазак или преплатну карту, исту користили за друго возило, ван назначене релације или ван периода важења. 10. Анализа мањкова/вишкова

На основу званичних података АОП о мањковима и вишковима за сваког инкасанта, откривају се инкасанати који најчешће предају пазаре мање од задужења, тј. праве мањкове, као и они који најчешће праве вишкове. Резултати ове анализе могу утицати на одабир инкасанaтa за свеобухватну анализу њиховог рада.

Прикупљена средства од наплате путарине се користе у складу са чл. 22 Закона о јавним путевима за изградњу, реконструкцију, одржавање и заштиту јавних путева, као и за трошкове коришћења и отплату кредита за наведене намене.

Средства се користе у складу са Статутом ЈП „Путеви Србије“ (бр.953-00-996 од 08.02.2006. године) за делатности за које је регистровано: - Коришћење државног пута - организовање и контрола наплате накнаде за

употребу државног пута; - Заштиту државног пута; - Вршење инвеститорске функције на изградњи и реконструкцији државног пута; - Организовање и обављање стручних послова на изградњи, реконструкцији,

одржавању и заштити државног пута; - Организовање стручног надзора над изградњом, реконструкцијом, одржавањем и

заштитом државног пута; - Планирање изградње, реконструкције, одржавање и заштите државног пута; - Означавање државног пута и вођење евиденције о државним путевима и о

саобраћајно-техничким подацима за те путеве; - Управљање саобраћајем и организовање и обављање бројања возила на државном

путу. 17) Да ли се примењују друге накнаде за тешка теретна возила (и остала возила у

друмском транспорту? Ако је одговор позитиван, наведите њихов обим (национална, страна, ЕУ возила), износ, начин обрачуна и наплате, органе који су одговорни за управљање у светлу Директиве Еуровињета и Протокола о друмском транспорту ССП.

Правни основ за накнаду за теретна возила дат је у Закону о јавним путевима, члан 17, тачка 13).

28

Накнада се плаћа на граничним прелазима, приликом уласка ино-теретних возила у нашу земљу. Наплату врши Управа царина, на основу чл. 51 Закона о међународном превозу у друмском саобраћају.

• Висину накнаде утврђује Влада Републике Србије, по Одлуци о накнади за путеве за страна возила која користе путеве у СРЈ („Сл. лист СРЈ“ бр.36/92, 4/98, 7/98) и „Сл.гласник РС“ бр.90/04 од 06.02.2008. године), и износи 0,003 УСД/БрТКм. У циљу имплементације одредаба Закона о јавним путевима, а на основу чл.51

Закона о међународном превозу у друмском саобраћају, као и Одлуке о накнади за путеве за страна возила која користе путеве у СРЈ, ЈП „Путеви Србије“ и Министарство финансија, Управа царина Републике Србије закључили су 25.08.2006. године „Споразум о начину вршења наплате накнаде за путеве за страна возила која користе путеве у Републици Србији, начину и роковима уплате средстава добијених на основу наплате као и начину вођења евиденције о наплати“.

Средства добијена од наплаћене накнаде, сходно чл.21. ст. 2 Закона о јавним путевима приход су ЈП „Путеви Србије“, а уплаћују се на рачун и у поступку предвиђеним посебним Протоколом закљученим између ова два органа.

Сходно чл.248 ст.3 тач.3 Царинског закона („Сл.гласник РС“ бр.73/03, 61/05, 85/05 6. октобра 2005. године) Управи царина Србије припада накнада у висини од 1% од износа наплаћене накнаде за коришћење путева у међународном друмском саобраћају као и накнада за услугу обрачуна и наплате накнаде у висини 1 ЕУР по једном обрачуну у динарској противвредности, сходно ст.1 тач.7, као и тач.9. Одлуке о врсти, висини и начину плаћања накнада за услуге царинског органа („Сл. гласник РС“ бр.7/04, 97/05 од 17.02.2010. године).

Годишњи приход од ове накнаде за 2010. годину планиран је у износу од 721,2 милиона динара. Закључно са 8.12.2010. године остварено је 717,3 милиона динара. Приход у претходне три године износио је: 2007. 682,3 милиона динара 2008. 671,8 милиона динара 2009. 622,4 милиона динара. Начин обрачуна и наплате за тешка теретна возила не спроводи се у складу са Директивама 1999/62/ЕЗ и 2006/38/ЕЗ «Еуровињете». Ово је идентификовано од стране Министарства за инфраструктуру, па је у оквиру твининг пројекта Усклађивање са прописима ЕУ у области транспорта стављено као приоритет до краја 2012 године да се утврде услови спровођења Директиве а њена примена би почела у складу са препоруком консултаната и техничким могућностима.

18) Који поступак се примењује код одабира извођача радова за одржавање путева и развој путне инфраструктуре?

Код избора извођача радова за одржавање путева и развој путне инфраструктуре примењује се процедура у складу са Законом о јавним путевима („Службени гласник РС“, бр. 101/05) и Законом о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 116/08), који прописује следеће поступке: 1. Отворени поступак 2. Рестриктивни поступак 3. Преговарачки поступак са објављивањем јавног позива

29

4. Преговарачки поступак без објављивања јавног позива 5. Поступак јавне набавке мале вредности План јавне набавке и обезбеђивање средстава за јавну набавку представљају почетак поступка. У већини случајева за избор извођача радова примењује се отворени поступак јавне набавке као основни поступак јавне набавке. Поступак јавне набавке почиње доношењем Одлуке о покретању поступка, формирањем Комисије за отварање и вредновање понуда, и објављивањем позива на интернет страници ЈП „Путеви Србије“ и у Службеном гласнику РС , а уколико вредност јавне набавке прелази 150.000.000 динара за добра и услуге, односно 300.000.000 динара за радове, огласи о јавним набавкама објављују се и на језику који се уобичајено користи у међународној трговини. Понуде се отварају јавно након истека рока за достављање понуда и у присуству понуђача, који су доставили понуду. Комисија за отварање и вредновање понуда води посебан Записник о отварању понуда на обрасцу и са са свим подацима, који су прописани Законом. Преглед, оцену и упоређивање понуда врши Комисија за отварање и вредновање понуда. Поступак јавне набавке завршава се доношењем Одлуке о избору најповољније понуде, а на основу Извештаја о поступку јавне набавке, који Комисија за отварање и вредновање понуда доставља генералном директору ради доношења одлуке о избору најповољније понуде. Одлука се објављује на сајту ЈП „Путеви Србије“, у “Службеном гласнику“ а истовремено се о Одлуци обавештавају и сви учесници јавне набавке. Након истека рока за жалбу ЈП „Путеви Србије“ закључује Уговор о јавној набавци са понуђачем који је изабран на тендеру. Поред критеријума најниже понуђене цене, остали услови које је понуђач у обавези да испуни сходно чл. 44, 49 и 5о Закона о јавним набавкама су следећи: пословни и финансијски капацитети, техничка и кадровска оспособност. У изузетним случајевима уговор о јавној набавци се, због разлога крајње хитности приступа преговарачком поступку са или без претходног објављивања позива. Ови поступци представљају специфичне поступке везане за посебне ситуације и Законом је одређено у којим се случајевима могу спровести. Преговарачки поступци представљају поступке у коме наручилац преговара са једним или више понуђача о условима уговора. У случајевима пројеката који су финансирани или који су донирани од међународних финансијских и других институција као нпр ЕБРД, ЕИБ, ИБРД, ИДА, ЦЕБ и Делегација Европске комисије у Србији и др. поступак јавне набавке се спроводи по процедурама које прописују те институције. Евалуацију понуда врши комисија коју формира ЈП“Путеви Србије“ и извештаји о евалуацији се упућују финансијеру на одобравање, а пре доделе уговора. Поступак за избор извођача радова за одржавање путева Путем важећег основног Уговора 344-01-265/1992 и Анекса X 454-01-538/2006 о одржавању државних путева потписаног између ЈП „Путева Србије“ (раније Републичка дирекција за путеве) и извођача, врше се радови редовног и периодичног одржавања државних путева и објеката. Уговором је дефинисано који извођач је надлежан за коју територију и на њој врши редовно и периодично одржавање путева, а изведене радове фактурише кроз месечне ситуације за редовно одржавање тј. за периодично одржавање.

30

- редовно одржавање (одржавање трупа пута, одржавање коловоза, чишћење канала, ригола, јаркова, одржавање хоризонталне и вертикалне сигнализације, посипање соли и ризле и чишћење снега са коловоза у зимским условима......) - периодично одржавање (ојачање коловозне конструкције, рехабилитација и појачано одржавање) Уколико је оштећење пута веће и уколико је потребно извршити већу интервенцију на одређеној деоници пута, ЈП „Путеви Србије“ издају тј. одобравају налог извођачу за извршење тих радова, који је надлежан за територију на којој се налази одређена деоница пута и то се третира као периодично одржавање (члан 59. Закона о јавним путевима). Да би се налог за периодично одржавање одобрио, пре почетка извођења радова неопходно је урадити техничку документацију. Ако се ради о државном путу I и II реда, по урађеној техничкој документацији, потребно ју је предати у Министарство за инфраструктуру ради добијања (овере) сагласности (издаје се потврда о пријему техничке документације) да радови могу да се изводе по тој документацији. Техничка документација мора да садржи пројектни задатак, технички опис,ситуацију, подужне и попречне профиле, предмер и предрачун радова, пројекат саобраћајне сигнализације и опреме, пројекат регулисања саобраћаја док трају радови, и на крају пројекат мора имати техничку контролу (ревизија пројекта). На пројектни задатак ЈП „Путеви Србије“ дају сагласност. По завршетку радова, ЈП „Путеви Србије“ подносе захтев Министарству за инфраструктуру за образовање Комисије за технички преглед изведених радова на појачаном одржавању државног пута, Министарство доноси Решење којим се образује комисија за технички преглед изведених радова на појачаном одржавању државног пута у одређеном саставу. Техничком пријему су дужни да присуствују и представници Инвеститора и Извођача радова. Трошкове техничког прегледа сноси Инвеститор. Записник (без примедби) са техничког прегледа, Комисија доставља Министарству за инфраструктуру, на основу кога Министарство издаје акт о пријему радова. 2004. године је за одржавање државних путева у укупној дужини од 1.236,72 км на територији Мачве и Колубаре расписана Јавна набавка (тендер) за савремено одржавање путева - тзв. Пилот пројекат, по коме извођач и данас ради. Доношењем новог Закона о јавним набавкама који је ступио на снагу 06. јануара 2009. год., приступили смо припреми новог тендера за радове на одржавању државних путева на преосталој територији Републике Србије, по угледу на Пилот пројекат. Израда тендерске документације је у припреми и очекујемо да ћемо у 2011. години расписати Јавну набавку за радове одржавања на преосталој територији Републике Србије.

Међународне организације и конвенције

19) Када је ваша земља потписала или намерава да потпише:

a) Споразум Уједињених нација о међународном превозу опасних роба;

Објављено: „Службени лист СФРЈ-додатак, број 59/72 од 21.09.1977. године b) Споразум Уједињених нација о међународном превозу кварљивих

прехрамбених производа;

31

Објављено: „Службени лист СФРЈ-додатак, број 50/1976 од 12.11.1976. године c) Прописе Економске комисије Уједињених нација за Европу о одобрењу типа моторног возила;

Објављено: „Службени лист ФНРЈ“- Међународни уговори, број 5/62 од 26.05.1962. d) Споразум Уједињених нација о раду посада возила у међународном друмском саобраћају;

Објављено: „Службени лист СФРЈ“, број 30/74 од 13.06.1974. године e) Приступ Бечкој конвенцији Уједињених нација (1968)?

Објављено „Службени лист СФРЈ“ - Међународни уговори, број 6/78 од 15.08.1978. године f) Споразум о међународном повременом превозу путника обичним или путничким аутобусима-ИНТЕРБУС?

Република Србија није потписница INTERBUS споразума. 20) Да ли имате националне стандарде за пренос муниције и експлозива у складу

са Европским споразумом који се односи на међународни друмски превоз опасних роба (АДР)?

Постоје национални стандарди за превоз муниције и експлозива. Потврђена је Конвенција АДР 2007 и усвојен Закон о транспорту опасног терета („Службени гласник РС“, бр. 88/10). Војска Србије има интерно упутство а у процесу израде је правилник који ће бити у складу са Законом о транспорту опасног терета и АДР-ом. Железнички транспорт

Услови приступа тржишту и струци

21) Који прописи регулишу приступ тржишту (нпр. везано за железничке дозволе, уверења о безбедности, уверења о безбедности железничког возног парка, тј. шинских возила и особља)? Да ли сви оператери у железничком транспорту поседују дозволу и уверење о безбедности?

Приступ тржишту у железничком транспорту регулисан је Законом о железници („Службени гласник РС”, број 18/05 од 24. фебруара 2005. године), који је ступио на снагу 01. марта 2005. године. Овај закон је делимично усклађен са директивама Савета 91/440/ЕЕЗ и 95/18/ЕЗ, као и сетом прописа, познатим као „Први железнички пакет“. Закон је уредио обављање делатности управљања јавном железничком инфраструктуром и делатности обављања јавног превоза у железничком саобраћају на начелима раздвајања послова управљања јавном железничком инфраструктуром и послова обављања јавног превоза у железничком саобраћају, и прописао, између осталог, следеће:

1) железничку инфраструктуру може да користи превозник, као и превозник, предузеће, друго правно лице или предузетник који врши превоз за сопствене потребе, ако имају лиценцу за превоз и сертификат о безбедности за превоз издате од Дирекције за железнице, односно од надлежног органа друге државе на основу реципроцитета и уговор о коришћењу железничке инфраструктуре;

32

2) услове и поступак за издавање лиценци, период важења издатих лиценци, проверу да ли превозник коме је издата лиценца испуњава услове за издавање лиценце, одузимање лиценце и вођење евиденције о издатим лиценцама;

3) услове и поступак издавања и садржину сертификата о безбедности за превоз, период важења издатих сертификата, одузимање сертификата и вођење евиденције о издатим сертификатима;

4) издавање дозвола за коришћење железничких возила, делова и опреме за железничка возила и уређаја, делова и опреме за железничку инфраструктуру;

5) образовање Дирекције за железнице, као тела које се не бави пружањем транспортних услуга и које је независно од превозника, и надлежно је за издавање лиценци, сертификата о безбедности и дозвола;

6) критеријуме за додељивање трасе, које врши управљач јавном железничком инфраструктуром под једнаким условима, утврђеним Законом, за све превознике;

7) елементе за утврђивање висине накнаде за коришћење железничке инфраструктуре, организовање и регулисање железничког саобраћаја, коју утврђује управљач, транспарентно и на начелу недискриминације.

У циљу спровођења одредаба Закона о железници, које се односе на приступ тржишту, донети су следећи подзаконски акти:

1) Правилник о висини накнаде за издавање дозволе за коришћење железничких возила, делова и опреме за железничка возила и уређаје, делове и опрему за железничку инфраструктуру („Службени гласник РС”, број 117/05 и 92/09 од 7. новембра 2009. године);

2) Правилник о висини накнаде за издавање лиценце за управљање железничком инфраструктуром („Службени гласник РС”, број 39/06 од 9. маја 2006. године);

3) Правилник о условима за издавање и садржини сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром, односно индустријском железницом („Службени гласник РС”, број 39/06 од 9. маја 2006. године);

4) Правилник о висини накнаде за издавање сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром, односно индустријском железницом („Службени гласник РС”, број 39/06 од 9. маја 2006. године);

5) Правилник о висини накнаде за издавање лиценце за превоз у железничком саобраћају („Службени гласник РС”, број 39/06 од 9. маја 2006. године);

6) Правилник о условима за издавање и садржини сертификата о безбедности за превоз у железничком саобраћају („Службени гласник РС”, број 39/06 од 9. маја 2006. године);

7) Правилник о висини накнаде за издавање сертификата за превоз у железничком саобраћају („Службени гласник РС”, број 39/06 од 9. маја 2006. године);

8) Уредба о методологији вредновања елемената за утврђивање висине накнаде за коришћење железничке инфраструктуре, организовање и регулисање железничког саобраћаја („Службени гласник РС”, број 14/10 од 17. марта 2010. године).

Правилником о условима за издавање и садржини сертификата о безбедности за превоз („Службени гласник РС”, број 39/06 од 9. маја 2006. године) ближе су прописани услови за издавање сертификата о безбедности за превоз и његова садржина. Јавни превоз путника и робе на територији Републике Србије обавља, за сада, само ЈП „Железнице Србије”. Од ступања на снагу Закона о железници ЖС нису поднеле захтев за издавање лиценце за превоз нити сертификата о безбедности те их и не поседују.

33

До сада је Дирекција за железнице издала лиценце за превоз и сертификате о безбедности следећим оператерима:

1) „Комбиновани превоз”, 2) „ЗГОП”, и 3) „ТЕНТ”.

22) Да ли национална железничка компанија има аутономију у управљању у односу на државу (Владу или Скупштину)? Да ли постоји одвојено рачуноводство за пословање и инфраструктуру? Да ли је национална железничка компанија финансијски стабилна (нема терет нагомиланих дуговања наметнутих од стране државе)?

Национално железничко предузеће Јавно предузеће „Железнице Србије” нема аутономију у управљању у односу на државу што се може видети из следећих чињеница: ЈП „Железнице Србије” основала је Влада Републике Србије Одлуком о оснивању јавног предузећа за управљање јавном железничком инфраструктуром и обављање јавног превоза у железничком саобраћају („Службени гласник РС”, бр. 78/04 и 19/05 од 26. фебруара 2005. године). Генералног директора ЈП „Железнице Србије” именује и разрешава Влада Републике Србије на период од четири године. Председника и чланове Управног одбора именује и разрешава Влада Републике Србије. Председника и чланове надзорног одбора именује и разрешава Влада Републике Србије. Железничко предузеће доноси, уз сагласност Владе Републике Србије, следећа акта: Померајући петогодишњи план рада и развоја, Годишњи програм пословања и Годишњи програм одржавања јавне железничке инфраструктуре, организовања и регулисања железничког саобраћаја. Цене превоза одобрава Влада на предлог Управног одбора ЈП „Железнице Србије”.

Делатност ЈП „Железнице Србије” је: 1) управљање јавном железничком инфраструктуром; 2) јавни превоз путника и робе и одржавање железничких возних средстава, и 3) друге делатности у складу са законом и статутом. Према Закону о железници, обављање делатности управљања јавном железничком

инфраструктуром и делатности обављања јавног превоза у железничком саобраћају, уређено је на начелу раздвајања послова управљања јавном железничком инфраструктуром и послова обављања јавног превоза у железничком саобраћају. Међутим, раздвајање рачуна није спроведено у пракси.

Финансијска консолидација ЈП „Железнице Србије” није извршена. ЈП „Железнице Србије” је у пословању оптерећено дугом од око 1,030 милиона евра, од чега спољним дуговима (EIB, EBRD, EUROFIMA и осталим МФИ) око 840 милиона евра, односно дуговима према домаћим кредиторима око 190 милиона евра. Предузеће је оптерећено и краткорочним обавезама, јер оперативни приходи не покривају оперативне трошкове. 23) Која је процедура за усвајање Изјаве о мрежи? Да ли је руководиоцу

инфраструктуре потребно одобрење државе за усвајање Изјаве, укључујући успостављање накнада за коришћење инфраструктуре?

Каталог података о мрежи (изјаву о мрежи - network statement) израђује и објављује управљач јавне инфраструктуре, за шта му није потребно одобрење државе. Обавеза управљача јавне инфраструктуре да изради и објави Каталог података о мрежи предвиђена је Правилником о условима за издавање и садржини сертификата о

34

безбедности за управљање железничком инфраструктуром, односно индустријском железницом.

Методологију вредновања елемената за утврђивање висине накнада за коришћење железничке инфраструктуре утврдила је Влада Републике Србије 4. марта 2010.године. На основу ове методологије управљач јавне инфраструктуре, односно ЈП „Железнице Србије” уз сагласност Владе Републике Србије, одређује висину накнада.

Такође, и према Закону о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса, Влада Републике Србије даје сагласност на одлуку ЈП „Железнице Србије” о висини накнаде за коришћење инфраструктуре, као и на акт о општим условима за вршење услуга (ради се о обављању делатности од општег интереса).

24) Да ли нови актери на тржишту имају приступ националној мрежи железница, под условом да имају дозволу која потврђује њихов капацитет превозника у железничком транспорту и да испуњавају остале релевантне захтеве (нпр. уверење о безбедности, итд.)? Како се распоређују железничке трасе да би се избегла дискриминација и како се дефинишу и примењују накнаде за коришћење инфраструктуре?

Превозници који су добили лиценце за превоз и сертификате о безбедности још увек немају могућност приступа железничкој инфраструктури јер нису испуњени сви законом прописани услови за коришћење јавне железничке инфраструктуре: (1) није објављена Изјава о мрежи (network statement) са основним принципима на којима је заснован режим накнада за коришћење инфраструктуре, (2) није утврђен модел уговора између управљача инфраструктурe и превозника и пре свега (3) није извршено у потпуности реструктурирање ЈП „Железнице Србије” на начин да је могуће реализовати приступ мрежи.

Додељивање трасе врши управљач јавне инфраструктуре примењујући следеће законом прописане критеријуме: обим превоза, искоришћеност јавне железничке инфраструктуре, обим додатних услуга које управљач пружа у вези са обављањем превоза на траси, пословни углед и делатност од општег интереса у јавном превозу. ЈП „Железнице Србије” још није дефинисало методологију вредновања поменутих критеријума посебним актом на шта га обавезује Закон о железници. Законом о железници је предвиђена процедура за жалбу у погледу додељивања траса и одређено надлежно тело (Дирекција за железнице).

У овом моменту се не примењује Методологија за одређивање висине накнада.

25) Да ли је Србија успоставила регулаторно тело, орган безбедности, орган за испитивање удеса и орган за обавештавање? Колики број запослених, које надлежности и буџетска средства су на располагању овим органима? Да ли ове институције могу да доносе одлуке без одобрења министарства? Може ли превозник у железничком транспорту у случају неслагања или жалбе поднети представку жалбеном органу (регулаторном телу) и може ли регулаторно тело покренути истрагу на сопствену иницијативу?

Законом о железници образована је Дирекција за железнице, као посебна организација са својством правног лица, која обједињује поједине надлежности регулаторног тела, безбедносног органа и тела за издавање лиценци. Тела за истрагу (Investigation body) и Нотификовано тело (Notified body) нису установљена законом.

35

У надлежности је Дирекције за железнице да издаје сертификат о безбедности за управљање јавном железничком инфраструктуром, односно индустријском железницом, издаје сертификат о безбедности за јавни превоз и издаје дозволу за коришћење новоизграђених железничких возила, нових типова делова и опреме за железничка возила и нових типова уређаја, делова и опреме за железничку инфраструктуру. Ови послови обављају се у Одељењу за безбезбедност железничког саобраћаја у саставу Дирекције за железнице, у којем је распоређено 8 државних службеника одговарајућих квалификација. Дирекција има 30 запослених за обављање послова из њене надлежности. Средства за оснивање и рад Дирекције за железнице обезбеђују се у буџету Републике Србије, пружањем стручних услуга из оквира своје надлежности и из донација и других извора у складу са законом. Законом о буџету Републике Србије за 2010. годину („Службени гласник РС”, бр. 107/09 од 23. децембра 2009. године) је за потребе Дирекције за железнице планирано 55.202.000 динара из буџета (око 550.000 €).

За доношење одлука у областима које се односе на функције тела надлежног за безбедност, Дирекцији није потребна сагласност ресорног министарства.

Дирекција за железнице је надлежна да одлучује по приговорима против одбијене или измењене или допуњене понуде за закључење уговора о коришћењу железничке инфраструктуре. Међутим, у пракси се ови регулаторни послови не обављају јер нису реализоване одредбе Закона о железници које се односе на отварање тржишта и приступ инфраструктури.

Законом није предвиђено да Дирекција за железнице може да покрене истрагу на сопствену иницијативу.

26) Да ли орган задужен за безбедност има овлашћење да пусти возни парк/шинско возило у рад? На који начин орган задужен за безбедност спроводи националне прописе у погледу безбедности?

Орган задужен за безбедност (Дирекција за железнице) има овлашћење за пуштање у рад железничких возила што је регулисано Законом о железници. Орган задужен за безбедност (Дирекција за железнице) доноси националне прописе у погледу безбедности (подзаконска акта), али нема овлашћење за контролу спровођења истих нити изрицања казнених мера. То овлашћење има инспекција у саставу надлежног министарства.

27) Да ли је орган који је надлежан за безбедност усвојио критеријуме о центрима за обуку машиновођа и постоји ли право приступа овим центрима? Да ли је орган за безбедност успоставио регистар возачких дозвола?

Критеријуми о центрима за обуку машиновођа и приступ овим центрима још нису регулисани законом или другим прописима. Законом о безбедности у железничком саобраћају („Службени лист СРЈ”, бр. 60/98 и 36/99 од 20. маја 1999. године) уведена је обавеза издавања дозвола машиновођама које издаје железничко предузеће и води регистар возачких дозвола. 28) Да ли је Србија усагласила своје међународне споразуме о граничним

прелазима у железничком транспорту са законодавством ЕУ из домена железничког транспорта и да ли је Србија обезбедила да сви споразуми о

36

граничним прелазима у железничком транспорту не ограничавају слободан приступ превозницима?

Србија није ускладила своје међународне уговоре о железничкој граничној контроли са ЕУ железничким прописима (видети одговор на питање број 36.).

29) Постоје ли прописи на основу којих руководилац инфраструктуре треба да буде независтан од било ког превозника у железничком транспорту Да ли закон пружа некомпатибилна правила која се примењују за чланове управног одбора инфраструктуре, руководство холдинга и постојеће превознике у железничком транспорту Да ли таква правила важе током првих година након напуштања руководеће позиције у једном од ових тела и преузимања руководеће позиције у другом? Да ли регулаторни орган мора да одобри именовање или разрешење чланова управног одбора инфраструктуре? Које мере заштите је руководилац инфраструктуре увео како би се обезбедила поверљивост пословних података који су од значаја за конкурентност између превозника у железничком транспорту нарочито у вези са приступом ИКТ системима и просторијама?

Ова питања за сада нису регулисана националним прописима.

Уговори о јавним услугама у друмском и железничком транспорту

30) Молимо опишите примену правних тековина ЕУ (acquis) у погледу уговора о јавним услугама и општим прописима (како је дефинисано Уредбом (ЕЗ) бр. 1370/2007 о јавном друмском и железничком превозу путника). Молимо пружите информације о:

Закон о железници није усклађен са Уредбом (EЗ) бр. 1370/2007 с обзиром на то да је донет пре усвајања и ступања на снагу ове Уредбе.

Обавеза јавног превоза (ОЈП) регулисана је Законом о железници (чланови 70-77) и подзаконским актима, Уредба о Методологији за утврђивање оправдане пуне цене коштања превоза („Службени гласник РС”, број 76/09 од 16.9.2009. године), Правилником о условима и поступку за остваривање надокнаде за обављање утврђене обавезе јавног превоза („Службени гласник РС”, број 58/10 од 20.8.2010. године) и Правилником о садржини Уговора о обавези јавног превоза у железничком саобраћају („Службени гласник РС”, број 56/10 од 10.8.2010. године) .

a) Захтевима које превозници морају испунити у одређеним областима јавних

услуга;

У складу са Законом о железници Влада Републике Србије или јединица локалне самоуправе, на појединим релацијама у јавном превозу путника у железничком саобраћају може да утврди превознику обавезу превоза. Законом је предвиђено да се ОЈП може увести за све релације у путничком саобраћају. Превоз може обављати јавно предузеће и други облик предузећа, друго правно лице или предузетник у складу са законом којим се уређује обављање делатности од општег интереса.

b) Трајању уговора;

37

Важећим прописима нису предвиђена ограничења у погледу трајања уговора. ОЈП се уређује уговором између превозника и министарства надлежног за послове саобраћаја или јединице локалне самоуправе, а период важења уговора је елемент уговора о ОЈП.

c) Додељивању уговора о јавним услугама (укључујући прописе о додели интерним превозницима и директним доделама);

d) Објављивању захтева;

e) Поступцима преиспитивања/жалбе.

Везано за ц) д) и е), односно питања доделе уговора о јавним услугама, захтева у вези са објављивањем и ревизионим/жалбеним процедурама, она нису уређена законом нити подзаконским актима.

Социјални и технички прописи и стандарди

31) Ко успоставља техничке и еколошке стандарде, техничке спецификације које се примењују на возни парк и друге железничке подсистеме? Да ли су ови стандарди у складу са законодавством Европске уније о интероперабилности и са међународним стандардима?

Законом о железници је предвиђено да техничке прописе, нормативе и стандарде у области железничког саобраћаја израђује Дирекција за железнице.

Техничке услове који се односе на возна средства и друге железничке подсистеме утврђује Закон о безбедности у железничком саобраћају и подзаконски акти. За сада су на снази прописи које је донела бивша Заједница југословенских железница (ЗЈЖ). Ови прописи упућују на примену одговарајућих међународних стандарда (нпр.UIC, IEC, ISO и других).

Технички и еколошки услови који се односе на возна средства и друге железничке подсистеме, са аспекта међународног транспорта, регулисани су међународним уговорима, COTIF (RID), AGC и AGTC, које је ратификовала и примењије Република Србија.

Усклађивање националних техничких прописа и стандарда са техничким прописима и стандардима ЕУ је још увек у почетној фази.

Одређивање еколошких стандарда је у надлежност Министарства животне средине и просторно планирање.

32) Ко успоставља и спроводи стандарде безбедности? Да ли се ови прописи и стандарди објављују? Ко издаје уверења/сертификат о безбедности? Да ли постоји независно национално тело за безбедност у железничком транспорту?

Безбедносни стандарди су одређени Законом о безбедности у железничком саобраћају и подзаконским актима. Законом о безбедности у железничком саобраћају су прописани услови које морају испуњавати железничке пруге и железничка возила и постројења, објекти, уређаји и опрема који се користе у железничком саобраћају, железнички радници и друга лица, као и други услови који су од значаја за остваривање

38

безбедног, уредног и несметаног одвијања железничког саобраћаја. Подзаконске акте, које је донела некадашња Заједница југословенских железница, још увек су на снази и доступни су јавности.

Законом о железници је предвиђена надлежност Дирекције за железнице да израђује техничке прописе, нормативе и стандарде у области железничког саобраћаја. Овим Законом је такође утврђена надлежност Дирекције да издаје сертификат о безбедности за управљање железничком инфраструктуром, односно индустријском железницом, издаје сертификат о безбедности за превоз и издаје дозволу за коришћење новоизграђених железничких возила, нових типова делова и опреме за железничка возила и нових типова уређаја, делова и опреме за железничку инфраструктуру, што спада у функције безбедносног органа.

За спровођење безбедносних стандарда одговорно је министарство надлежно за послове саобраћаја, које врши инспекцијски надзор над спровођењем прописаних безбедносних стандарда, као и Дирекција за железнице, која је надлежни орган за издавање одговарајућих сертификата и дозвола. Дирекција је независан орган од надлежног министарства и националног железничког предузећа.

33) Постоји ли посебан фискални режим за делатност железничког транспорта?

Не постоје никакви посебни порези као ни пореске олакшице које се односе на железнички саобраћај. Укупна процена транспозиције правних тековина ЕУ

34) Молимо опишите активности које су у току, укључујући и планове, за транспозицију одговарајућих правних тековина ЕУ, а посебно у вези са:

a) првим железничким пакетом (Директивe 2001/12, 13 и 14):

Постојећу регулативу којом је уређена област железничког саобраћаја чине: 1) Закон о безбедности у железничком саобраћају и подзаконски акти којима се на

целовит начин уређује материја безбедности у железничком саобраћају; 2) Закон о железници, којим су уређени услови и начин управљања железничком

инфраструктуром и обављање превоза у железничком саобраћају; 3) Закон о уговорима о превозу у железничком саобраћају („Службени лист СРЈ”,

број 26/95 од 2.6.1995. године); 4) Одлука Владе Републике Србије о оснивању Јавног предузећа за управљање

јавном железничком инфраструктуром и обављање јавног превоза у железничком саобраћају, као нови оснивачки акт којим је основано ЈП „Железнице Србије”.

Закон о железници је делимично усклађен са првим железничким пакетом

b) другим железничким пакетом (Директива 2004/49 о безбедности железнице и Директива 2004/51 о отварању тржишта за железнички терет- видети Службени лист L164 од 30. априла 2004. год. и исправку у Службеном листу L220 од 21. јуна 2004. год.):

У 2011. години у плану је да се донесе нови Закон о железници, који ће бити усклађен са Другим железничким пакетом.

39

c) директивама о „интероперабилности“ (Директиве 96/48, 2001/16 и 2004/50) које су преформулисане у Директиви 2008/57/ЕЗ):

Планирано је да се у 2011 години донесе нови Закон о безбедности у железничком саобраћају који ће бити усклађен са директивама ЕУ у овој области (пре свега са директивом 2004/49 и Директивом 2008/57).

d) трећим железничким пакетом (Директива 2007/58/ЕЗ о отварању међународног тржишта за превоз путника железницом, Директива 2007/59/ЕЗ о издавању уверења за машиновође, Уредба (ЕЗ) бр. 1370/2007 о услугама у јавном друмском и железничком превозу путника и Уредба (ЕЗ) бр. 1371 о правима и обавезама путника у железничком транспорту.

У области железничког транспорта тек предстоји хармонизација националног законодавства са Трећим пакетом железничких прописа ЕУ тј. у овом моменту он није имплементиран у наше прописе. У 2011. години планирано започињање усклађивања Закона о железници са директивом 2007/58/ЕЗ, док су правни захтеви из директиве 2007/59/ЕЗ, Уредбе 1370/2007 и Уредбе 1371/2007 у почетној фази сагледавања за имплементацију у законодавство. Међутим, у складу са захтевима из Уредбе 1371/2007, ЈП „Железнице Србије” су у својим тарифаким прописима унеле бројне одредбе којима се прописује обавеза објављивања информација о следећем: реду вожње, ценама превоза, општим условима превоза, повластицама и посебним понудама, превозу праћених аутомобила, превозу путника са посебним потребама, превозу бицикала, продајним местима и агенцијама. У посебном настојању да испуне минималне стандарде за квалитет услуге попут захтева из Прилога III Уредбе 1371 ЕЗ, када су у питању путници са посебним потребама, ЈП „Железнице Србије” су у тарифским одредбама дефинисале услове за превоз слепих лица и њихових пратилаца као и превоз особа у инвалидским колицима и технички опремиле одређене станице за превоз у инвалидским колицима, односно за оријентацију слепих лица опремиле одређене станице подлогама и панелима.

Права путника

35) Постоји ли национално законодавство о правима путника у железничком транспорту сходно Уредби (ЕЗ) бр. 1371/2007?

Превоз путника у железничком саобраћају у Републици Србији регулисан је Законом о железници, Законом о уговорима о превозу у железничком саобраћају и Законом о потврђивању Протокола од 3. јуна 1999. године о изменама Конвенције о међународним железничким превозима (COTIF) од 9. маја 1980. године (Протокол из 1999) и Конвенције о међународним железничким превозима (COTIF) од 9. маја 1980. године у верзији на основу Протокола о изменама од 3. јуна 1999. године. У националном законодавству Републике Србије не постоји закон потпуно еквивалентан Уредби ЕУ о правима и обавезама путника у железничком саобраћају. Међутим, Закон о уговорима о превозу у железничком саобраћају, између осталог, у оквиру поглавља Уговора о превозу путника и уговора о превозу пртљага садржи и одредбе о правима и обавезама путника и одредбе о превозу пртљага. Одредбама овог

40

закона предвиђене су обавезе превозника у вези са обавештавањем путника о условима за закључење уговора о превозу, реду вожње, издавању карата, условима у случају одустајања од превоза, прекида путовања, кашњења и изгубљених веза, као и правима и обавезама путника у случају превоза пртљага. Овај закон предвиђа минималне услове за наведене обавезе и због своје застарелости не испуњава захтеве стандарда о квалитету попут оних дефинисаних у Уредби ЕЗ 1371/2007. Међутим, у складу са овим законом донет је низ тарифских прописа које примењују Железнице Србије, али који само у малој мери успостављају систем управљања квалитетом, како то предвиђа члан 28. Уредбе ЕЗ 1371/2007.

a) Који прописи регулишу минималне захтеве у погледу информација које се путницима морају пружити пре и у току путовања?

У складу са Законом о уговорима о превозу у железничком саобраћају, превозник је дужан да ред вожње објави на одговарајући начин, а извод из реда вожње да истакне на видном месту у свакој станици отвореној за превоз путника. Превозник је још једино дужан да тарифу јавно објави. Међутим, ЈП „Железнице Србије” су својим интерним актима прошириле могућност добијања информација путем свог сајта. Доступне информације се тичу реда вожње, цене превоза, општих услова превоза, повластица и посебних понуда, превоза праћених аутомобила, превоза путника са посебним потребама, превоза бицикала и продајних места.

b) Који прописи постоје у погледу доступности карата преко шалтера и служби за резервације?

У складу са Законом о уговорима о превозу у железничком саобраћају само је прописана обавеза путника да пре започетог путовања прибави возну карту. Ако у месту у коме започиње путовање нема путничке благајне путник је дужан да карту купи у возу. Међутим, у складу са интерним актима ЈП „Железнице Србије” продаја возних карата и резервација места врши се на путничким благајнама железничких станица, путничким агенцијама и у возу. У саобраћају са Црном Гором продаја карата се врши и путем интернета. Путем интернета се може извршити и предрезервација места за све релације.

c) Који прописи постоје у погледу одговорности железничких предузећа за путнике и пртљаг у случају кашњења, пропуштеног превоза код преседања и отказивања услуга?

Превоз ручног пртљага железницом, као и одговорност превозника у случају кашњења и пропуштених веза регулисано је Законом о уговорима о превозу у железничком саобраћајау. У складу са овим законом путник има право на бесплатан превоз ручног пртљага који може сместити изнад и испод седишта које је заузео. Превозник одговара за штету насталу због потпуног или делимичног губитка или оштећења ручног пртљага, ако путник докаже да је штета настала кривицом превозника.

41

У складу са уговором о превозу путник који због закашњења воза изгуби везу за наставак путовања, или је због недоласка воза или сметње у саобраћају спречен да продужи путовање (прекид путовања), има право да: 1) захтева да га превозник превезе до упутне станице првим следећим возом или, ако први следећи воз не саобраћа према истој упутној станици, на други начин, без наплате веће превознине; 2) захтева да га превозник бесплатно врати са пртљагом у полазну станицу, првим следећим возом који саобраћа према полазној станици, и да му врати превознину у пуном износу; 3) одустане од даљег путовања и да од превозника захтева повраћај превознине за неискоришћени део пута у пуном износу. Поред наведеног JП „Железнице Србије” су, у циљу унапређења квалитета и дефинисања стандарда услуга, донеле 11.12.2005. године Повељу за међународни путнички саобраћај као вид настојања да прате „Повељу за железнички путнички саобраћај”, која је тада важила на железницама ЕУ као претеча Уредбе 1371/2007. Повељом се дефинишу већа права путника од оних прописаних наведеним законима, у случају кашњења воза или сметње у саобраћају које имају за последицу одлагања даљег путовања.

d) Који прописи се односе на услове превоза (укључујући приступачност, и пружање помоћи и информација) за особе са смањеном покретљивошћу?

Ова материја није законом посебно уређена. Међутим, ЈП „Железнице Србије” су у тарифским одредбама дефинисале услове за превоз слепих лица и њихових пратилаца као и превоз особа у инвалидским колицима и технички опремиле одређене станице за превоз у инвалидским колицима, односно за оријентацију слепих лица опремиле неколико станица подлогама и панелима.

e) Који прописи се односе на поступање по представкама и на национални орган који је одговоран за заштиту права путника? Да ли је тај национални орган независтан у односу на руководиоца инфраструктуре, орган који врши наплату, орган који је одговоран за расподелу средстава или превозника у железничком транспорту

Не постоји национално тело, односно орган за заштиту права путника у железничком саобраћају у смислу обавезе прописане чланом 30. Уредбе ЕЗ 1371/2007. У складу са интерним актима JП „Железнице Србије”, путници своја права по основу уговора о превозу остварују на путничким благајнама до почетка рока важења возне карте, односно после тога путем рекламација код надлежних служби.

f) Који прописи и казнене мере су предвиђене у случају непоштовања права путника?

У националним железничким прописима не постоје одредбе о казнама у случају непоштовања права путника.

Међународне организације и конвенције

42

36) Да ли је Србија током последњих година на својим међународним граничним прелазима закључила споразуме о граничним прелазима у железничком транспорту На који начин ови споразуми омогућавају слободан приступ домаћим и страним превозницима? Ако не омогућавају слободан приступ и још нису усклађени са законодавством Европске уније, који планови постоје да би се ускладили?

Србија је последњих година закључила следеће споразуме: 1) Споразум између Владе Републике Србије и Владе Црне Горе о граничној контроли

у железничком саобраћају („Службени гласник РС–Међународни уговори”, број 1/10 од 21. маја 2010. године)

2) Споразум између Савета министара Србије и Црне Горе и Владе Републике Бугарске о граничној контроли и поступку у железничком саобраћају („Службени лист СЦГ–Међународни уговори”, број 13/05 од 4. новембра 2005. године)

У наведеним споразумима уведена је тзв. „Зона”, која означава део територије домаће државе на коме је службено и железничко особље суседне државе овлашћено да спроводи граничну контролу сагласно својим, националним прописима.

Поменути гранични споразуми не ограничавају приступ домаћим и страним оператерима на подручје Зоне, уз услов закључивања Протокола о спровођењу Споразума, међусобно и са Управљачем инфраструктуре, којима би се ближе регулисало обављање железничког саобраћаја на граничној прузи, односно послови железничког особља у граничним станицама.

У току су преговори за закључивање Уговора о формирању транспортне заједнице између Европске заједнице и уговорних страна из Југоисточне европе, односно Албаније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Бивше Југословенске Републике Македоније, Црне Горе, Србије и УНМИК (резолуција UNHCR 1244/99), којим је обухваћен и железнички транспорт, тако да ће овим мултилатералним уговором бити предвиђена и обавеза усаглашавања са железничким acquis.

37) Да ли је ваша држава потписала било које мултилатералне споразуме који се односе на Међународну железничку организацију (OTIF и OSZD)?

Република Србија потписница је следећих мултилатералних конвенција и споразума, односно чланица следећих међународних организација:

1) Протокол од 03. јуна 1999. године о изменама Конвенције о међународним превозима железницама (Convention relative aux transports internationaux ferroviaires–COTIF) од 09. маја 1980. године (Протокол из 1999.) и Конвенција о међународним превозима железницама (COTIF), од 09. маја 1980. године у верзији на основу Протокола о изменама од 3. јуна 1999. године („Службени гласник РС–Међународни уговори”, бр. 102/07 од 21. маја 2010. године).

2) Европски споразум о најважнијим међународним железничким пругама – Споразум AGC (Аccord Еuropéen sur les Grandes lignes internationales de Chemin de fer) закључен 31. маја 1985. године („Службени лист СФРЈ–Међународни уговори”, број 11/89 од 14. јула 1989. године).

3) Европски споразум о важним међународним линијама за комбиновани транспорт и пратећим постројењима (АГТЦ) из 1991. године (Аccord Еuropéen sur les

43

Grandes lignes de Transport international Combiné et les installations connexes) закључен 01. фебруара 1991. године („Службени лист СЦГ–Међународни уговори”, број 7/05 од 01. јула 2005. године).

4) Протокол о комбинованом транспорту на унутрашњим пловним путевима уз Eвропски споразум о важним међународним линијама за комбиновани транспорт и пратећим постројењима (АГТЦ) из 1991. године (Protocol on Combined transport on inland waterways to the European agreement on important international combined transport lines and related installations (AGTC) of 1991) („Службени гласник РС–Међународни уговори”, број 38/09 од 25. маја 2009. године).

5) Споразум о успостављању железничке мреже високе перформансе у Југоисточној европи – SEECP Railway Agreement (Agreement on the establishment of a high performance railway network in South East Europe) („Службени гласник РС–Међународни уговори”, број 102/07 од 07. новембра 2007. године).

6) Споразум о фондацијској сарадњи у оквиру пројекта „Трансевропска железница (TER)” Економске комисије Уједињених нација за Европу (UNECE), („Службени гласник РС–Међународни уговори”, број 1/10 од 21. маја 2010. године)

7) Меморандум о сагласности о развоју Пан-европског саобраћајног коридора X, потписаног у Солуну, 15. марта 2001. године.

8) Меморандум о разумевању о развоју Oсновне регионалне транспортне мреже у Југоисточној европи (Memorandum of Understanding on the development of the South East Europe Core Regional Transport Network), потписаног у Луксембургу, 11. јуна 2004. године.

9) Додатак уз Меморандума о разумевању о развоју Oсновне регионалне транспортне мреже у Југоисточној европи за Југоисточно европско железничко транспортно подручје (Addendum to the Memorandum of Understanding on the Development of the South East Europe Core Regional Transport Network for a South East European Railway Transport Area), потписаног у Тирани, 04. децембра 2007. године.

10) Конвенција о оснивању EUROFIMA Eвропско друштво за финансирање набавке железничког материјала (Société Européenne Pour le Financement de Matériel Ferroviaire), закључена 20. новембра 1956. године (Уредба о ратификацији Конвенције о оснивању „Еурофима”, „Службени лист ФНРЈ–Додатак Међународни уговори и други споразуми”, број 01/57).

Организације:

1) OTIF (Organisation intergouvernementale pour les Transports Internationaux

Ferroviaires) у коју је СРЈ примљена 01.8.2001. године и у којој, сада Република Србија има статус пуноправног члана. Ова организација има за циљ да установи безбедност и једнообразни систем за превоз железничким пругама путника, пртљага и робе у директном саобраћају између држава чланица, као и да олакша обављање и развој међународног железничког саобраћаја

2) Транспортна опсерваторија за Југоисточну Европу (SEETO), основана Меморандумом о разумевању о развоју Oсновне регионалне транспортне мреже у Југоисточној европи, са седиштем Секретаријата у Београду.

44

C. Поморски транспорт и транспорт унутрашњим пловним путевима

38) Молимо да дате кратак опис свих врста саобраћајних активности као и транспорта који се одвијају на вашим језерима и рекама.

Република Србија располаже значајном дужином водних путева (око 1600 км), тј. природним погодностима за развој водног саобраћаја. Унутрашње водне путеве чине реке Дунав, Сава и Тиса (укупно око 960 км) и канали у оквиру Хидросистема Дунав-Тиса-Дунав (око 600 км). Језера у Републици Србији углавном су вештачке акумулације и служе за различите потребе.

У погледу обима транспорта и капацитета најважније луке су Београд, Панчево, Нови Сад, Смедерево и Прахово. Највећи број лука повезан је са главним железничким пругама и путевима, што има стратешки и логистички значај. Луке су углавном специјализоване за опште и расуте терете, а обим контејнерског транспорта је веома мали. Лучки капацитети су изнад обима претовара. Привредни субјекти регистровани за обављање лучке делатности су приватизовани осим у у луци Апатин и Нови Сад које су у државној својини.

У области водног саобраћаја најзначајнији је превоз робе бродовима намењеним за суве, односно расуте терете и бродовима намењеним за превоз течних терета. Годишње на водним путевима Републике Србије превезе се око 5 милиона тона робе Превоз путника на унутрашњим водним путевима има пре свега туристички карактер. У порасту је број страних туриста који на својим речним крстарењима посећују Републику Србију. Годишње на водним путевима Републике Србије превезе се око 70.000 путника.

Наутички туризам, и поред великих природних потенцијала недовољно је развијен. На језерима се обавља пловидба чамцима у сврху спорта и разоноде, док је број чамаца на рекама и језерима којима се врши превоз путника (са једне обале на другу) мали.

Република Србија је Landlock (континентална) земља, нема морске луке и нема ни један поморски брод под својом заставом. Значајан број држављана Републике Србије је у својству чланова посаде укрцано на поморским бродовима стране заставе.

39) Молимо наведите законе који покривају ову област. Постоје ли неки прописи који се односе на аспекте безбедности, сигурности, екологије и заштите од загађења у поморском транспорту и транспорту на језерима/рекама? Који орган је задужен за регистрацију и контролу бродова/чамаца?

Материја унутрашње и поморске пловидбе уређена је следећим прописима: 1. Закон о пловидби и лукама на унутрашњим водама („Службени гласник РС“,

број 73/10 од 12.10.2010. године). Овим Законом уређени су услови и начин за безбедну пловидбу на унутрашњим водама Републике Србије, водни путеви и пловидба, пловила и њихова способност за пловидбу, посада, трагање и спасавање, луке и пристаништа, надзор и друга питања која се односе на пловидбу на унутрашњим водама;

2. Закон о поморској и унутрашњој пловидби („Службени лист СРЈ“, бр. 12/98, 44/99,74/99 и 73/00 од 29.12.2000. године) (престале су да важе одредбе које се односе на унутрашњу пловидбу, осим члана 50. став 2, чл. 51. и 52, а одредбе које се односе на поморску пловидбу остале су на снази и то: чл. 1. до 9, члан 20, члан 26, члан 30, члан 36, члан 44, чл. 50. до 52, чл. 56. до 186. које се односе на поморску пловидбу, као и

45

одредбе чл. 202. до 821. и чл. 835. до 1051. које се односе и на унутрашњу и на поморску пловидбу); 3. Закон о унутрашњој пловидби („Службени гласник РС“, бр. 54/90, 53/93, 67/93 и 48/94 од 20.07.1994. године) остале су на снази само одредабе о превозу у унутрашњој пловидби и казнене одредбе које се односе на превоз у унутрашњој пловидби и то: чл. 2. и 4. тач. 7), 8), 9), 10), 11), чл. 44. до 53, члана 64. тач. 10), 11), 12), 13), члана 66. тач.10), 11) и 12), члана 67. и члана 69); Материја унутрашње и поморске пловидбе уређена је следећим подзаконским актима:

1. Уредба о условима које морају да испуњавају зимовници отворени за зимовање страних бродова на унутрашњим пловним путевима на којима важи међународни или међудржавни режим пловидбе („Службени лист СРЈ“,број 28/98 од 06.06.1998. године);

2. Уредба о условима које морају да испуњавају луке, односно пристаништа намењена за међународни саобраћај („Службени лист СРЈ“, број 28/98 од 06.06.1998. године);

3. Уредба о условима под којима страни бродови могу да плове и другим унутрашњим пловним путевима Савезне Републике Југославије ради уласка у југословенско пристаниште отворено за међународни саобраћај („Службени лист СРЈ“, бр.51/98 и „Службени гласник РС“, број 38/10 од 04.06.2010. године);

4. Уредба о условима под којима страни брод у распреми може боравити у обалном мору и на унутрашњим пловним путевима Савезне Републике Југославије („Службени лист СРЈ“, број 10/99 од 26.02.1999. године);

5. Уредба о обављању основног, редовног и ванредног прегледа чамаца и пловећих постројења („Службени гласник РС“, број 18/96 од 18.04.1996. године);

6. Уредба о безбедоносној заштити трговачких бродова и лука отворених за међународни саобраћај у Државној заједници Србија и Црна Гора („Службени лист Србије и Црне Горе“, број 32/04 од 02.07.2004. године);

7. Уредба о најмањем броју чланова посаде за сигурну пловидбу који морају имати поморски бродови трговачке морнарице државне заједнице Србија и Црна Гора („Службени лист СЦГ“, број 43/04 од 10.09.2004. године);

8. Правилник о начину обављања пилотаже, стручној спреми коју морају имати пилоти и условима за обављање пилотаже („Службени лист СРЈ“, број 44/98 од 04.09.1998. године);

9. Правилник о пловним путевима, лукама и пристаништима на којима је пилотажа обавезна за бродове одређене врсте и величине („Службени лист СРЈ“, број 63/98 од 25.12.1998. године);

10. Правилник о начину обављања пробне вожње бродова („Службени лист СРЈ“, број 29/98 од 12.06.1998.године);

11. Правилник о програму стручног испита и начину полагања за стицање звања чланова посаде бродова унутрашње пловидбе југословенске трговачке морнарице („Службени лист СРЈ“, број 20/98 од 17.04.1998. године);

12. Правилник о најмањем броју чланова посаде за безбедну пловидбу коју морају имати бродови унутрашње пловидбе југословенске трговачке морнарице („Службени лист СРЈ“, број 30/98 од 19.06.1998. године);

13. Правилник о овлашћењима о оспособљености чланова посаде поморских бродова трговачке морнарице Савезне Републике Југославије и условима за њихово стицање („Службени лист СРЈ“, бр.67/99 и 71/00 од 22.12.2000. године);

46

14. Правилник о вијању заставе трговачке морнарице Савезне Републике Југославије („Службени лист СРЈ“, број 31/98 од 26.06.1998. године);

15. Правилник о одређивању имена, ознака, позивних знакова бродова и о вођењу евиденција о именима, ознакама и позивним знацима бродова („Службени лист СРЈ“, број 51/98 од 09.10.1998. године);

16. Правилник о упису бродова у одређене уписнике, подаци који се уносе у лист А главне књиге уписника бродова, збирке исправа, помоћне књиге које се воде уз уписнике бродова и обрасци тих исправа и књига („Службени лист СРЈ“, број 29/98 од 12.06.1998. године);

17. Правилник о испитивању удеса бродова („Службени лист СРЈ“, број 57/98 од 20.11.1998. године);

18. Правилник о начину и условима рада радио-службе за безбедност пловидбе („Службени лист СРЈ“, број 72/99 од 17.12.1999. године);

19. Правилник о условима које морају да испуњавају обалне и бродске радио - станице („Службени лист СРЈ“, број 72/99 од 17.12.1999. године); 20. Правилник о садржини, обрасцима и начину вођења бродских исправа и књига бродова трговачке морнарице Савезне Федеративне Републике Југославије („Службени лист СФРЈ“, бр.16/80, 25/88 и „Службени лист СРЈ“, број 6/93 од 12.02.1993. године); 21. Правилник о звањима, условима за стицање звања и овлашћењима чланова посаде бродова унутрашње пловидбе трговачке морнарице Савезне Републике Југославије („Службени лист СФРЈ“, бр. 32/82, 30/83, 30/87 и „Службени лист СРЈ“, бр. 25/96 од 07.06.1996. године); 22. Правилник о пловидби на унутрашњим пловним путевима („Службени лист СФРЈ“, број 79/91 од 27.09.1991. године); 23. Правилник о поморским и бродарским књижицама и дозволама за укрцавање („Службени лист СФРЈ“, бр. 13/81 од 06.03.1981. године); 24. Правилник о утврђивању способности чамаца и пловећих постројења за пловидбу („Службени гласник РС“, бр. 28/96 од 20.06.1996. године); 25. Правилник о програму и начину полагања стручног испита за стицање звања управљача и руковаоца чамца(„Службени гласник РС“, бр. 18/97) -од 05.05.1997. године); 26. Правилник о службеном оделу запослених у капетанијама пристаништа („Службени гласник РС“, бр. 25/97 и 49/06 од 08.06.2006. године); 27. Правилник о броју и саставу посаде за пловне објекате који нису бродови унутрашње пловидбе трговачке морнарице („Службени гласник РС“, број 49/06 од 08.06.2006. године); 28. Правилник о уписнику и пловидбеној дозволи чамаца и пловећих постројења („Службени гласник РС“, број 111/07 од 04.12.2007. године); 29. Правилник о начину полагања стручног испита за стицање звања чланова посаде трговачке морнарице („Службени гласник СРС“, број 29/83 од 25.07.1983. године); 30. Правилник о посебним здравственим условима које морају испуњавати лица овлашћена за вршење послова на пловним објектима трговачке морнарице („Службени гласник СРС“, број 23/83 и 27/83 од 16.07.1983. године; 31. Правилник о начину превоза опасних материја у поморском саобраћају и саобраћају на унутрашњим пловним путевима („Службени лист СФРЈ“, број 17/87 од 09.03.1987. године);

47

32.) Одлука о одређивању пристаништа за међународни саобраћај („Службени гласник РС“, бр. 51/05 и 14/10 од 17.03.2010. године).

Материја сигурности у унутрашњој пловидби уређена је Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама- Део четврти, Глава I. Лучка капетанија, RIS, VTS и сигурносна заштита бродова, објеката безбедности пловидбе и лука (чл. 198 – 202). У материји поморске пловидбе питање сигурности уређено је Уредбом о сигурносној заштити трговачких бродова и лука отворених за међународни саобраћај у Државној заједници Србија и Црна Гора, којом је у домаће законодавство имплементирана Глава 11. SOLAS конвенције (ISPS CODE). Заштита животне средине од негативног утицаја водног транспорта на рекама и језерима уређена је Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама у глави V. - Спречавање загађења са пловила – којим је уређено питање загађења са пловила које је усклађено са Резолуцијом бр. 21 (UNECE), препоруком Дунавске комисије и Протоколом Међународне комисије за слив реке Саве, као и Одлуком о техничким правилима за градњу бродова унутрашње пловидбе – део 12 – Спречавање загађивања вода са бродова („Службени лист СРЈ“, број 12/95 од 10.03.1995. године). Законом о поморској и унутрашњој пловидби у Глави V, чл. 876 – 888. уређено је питање одговорности за загађивање животне средине, као и одговорност за загађивање од изливања уља које се превози као терет од стране поморског брода.

Такође, заштита морске средине од негативног утицаја поморског транспорта уређена је Одлуком о техничким правилима Југорегитра о спречавању загађивања са бродова, Део 22 - спречавањe загађивања са поморских бродова („Службени лист СФРЈ“, број 43/89 од 21.07.1989. године). Надаље, заштита животне средина уређена је Законом о заштити животне средине као системским прописом у области заштите животне средине. Заштита животне средине је у делокругу министарства надлежног за послове животне средине и министарства надлежног за послове водопривреде.

Материја уписа пловила уређена је Законом о поморској и унутрашњој пловидби, Правилником о упису бродова у одређене уписнике, подацима који се уносе у лист А главне књиге уписника бродова, збиркама исправа, помоћним књигама које се воде уз уписнике бродова и обрасцима тих исправа и књига, као и Правилником о уписнику и пловидбеној дозволи чамаца и пловећих постројења.

Уписнике пловила (брод, технички пловни објект, плутајући објекат, чамци и др.) воде 12 лучких капетанија, које су подручне јединице Министарства за инфраструктуру. Утврђивање способности бродова за пловидбу врши Управа за утврђивање способности бродова за пловидбу, као орган управе у саставу Министарства за инфраструктуру, која ће у року од три месеца од дана ступања на снагу Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама (ступио на снагу 20.10.2010. године) преузети између осталог послове Савезне јавне установе Југословенски регистар бродова унутрашње пловидбе „Југорегистар“ из Београда, а утврђивање способности чамаца и плутајућих објеката за пловидбу, односно плутање врши Mинистарство за инфраструктуру. Инспекцијски надзор над бродовима и чамцима врше инспектори безбедности пловидбе који су распоређени по лучким капетанијама.

40) Која је надлежна установа за поморски и унутрашњи пловни транспорт у

Србији?

Надлежни орган државне управе за поморски и унутрашњи водни саобраћај је министарство надлежно за послове саобраћаја - Министарство за инфраструктуру.

48

41) Који је стваран број бродова који плове под српском заставом који су укључени у поморски и унутрашњи пловни транспорт?

Под заставом Републике Србије у току 2010. године активно је пловило 349 бродова унутрашње пловидбе, према подацима Управа за утврђивање способности бродова за пловидбу на дан 09.12.2010. године. Република Србија нема поморске бродове и друге поморске пловне објекте под својом заставом.

42) Постоје ли релевантне међународне конвенције које Србија примењује у погледу аспеката безбедности, сигурности, екологије и заштите од загађења у поморском транспорту и транспорту на језерима/рекама?

Република Србија као сукцесор СФР Југославије и Савезне Републике Југославије, у области унутрашње пловидбе има ратификоване следеће конвенције којима се уређује материја безбедности, сигурности и заштита животне средине:

1. Конвенција о режиму пловидбе на Дунаву из 1948. године, ратификована 1949. године („Службени лист ФНРЈ“, број 8/49 од 26.01.1949. године);

2. Додатни протокол и Протокол о потписивању Додатног протокола уз Конвенцију о режиму пловидбе на Дунаву, потписан 1998. године, потврђен новембра 1998. године („Службени лист СРЈ - Међународни уговори“, број 6/98 од 04.12.1998. године);

3. Конвенција о унификацији извесних правила у предмету судара бродова у унутрашњој пловидби из 1960. године, ратификована 1961. године („Службени лист ФНРЈ-Међународни уговори“, број 7/61 од 15.07.1961.године);

4. Конвенција о баждарењу пловила унутрашње пловидбе из 1966. године, ратификована 1969. године („Службени лист СФРЈ - Међународни уговори“, број 47/70 од 29.10.1970. године);

5. Оквирни споразум о сливу реке Саве, Протокол о режиму пловидбе уз Оквирни споразум о сливу реке Саве и Споразум о изменама Оквирног споразума о сливу реке Саве и Протокола о режиму пловидбе уз Оквирни споразум о сливу реке Саве („Службени лист СЦГ – Међународни уговори“, број 12/04 од 28.05.2004. годин);

6. Регионални договор о радиотелефонској служби на унутрашњим пловним путевима („Службени лист СРЈ - Међународни уговори“, број 11/2001 од 09.11.2001. године);

7. Конвенција о упису бродова унутрашње пловидбе са Протоколима бр. 1. и бр. 2. уз Конвенцију („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 7/85 од 15.02.1985. године);

8. Протокол о комбинованом транспорту на унутрашњим водним путевима уз Европски споразум о важним међународним линијама за комбиновани транспорт и пратећим постројењима (AGTC) из 1991. године („Службени гласник РС-Међународни уговори “, број 38/09 од 25.05.2009. године);

9. Европски споразум о међународном транспорту опасног терета на унутрашњим пловним путевима (ADN) („Службени гласник РС- Међународни уговори“, број 3/10 од 25.05.2010. године);

10. Будимпештанска конвенција о уговору о превозу робе унутрашњим водним путевима (CMNI) („Службени гласник РС- Међународни уговори“, број 1/10 од 21.05.2010. године);

49

Република Србија као сукцесор СФР Југославије и Савезне Републике Југославије, у области поморске пловидбе има ратификоване следеће конвенције којима се уређује материја безбедности, сигурности и заштита животне средине:

1. Конвенција Уједињених нација о праву мора („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 1/86 од 10.01.1986. године),

2. Међународна конвенција о упису права на бродовима у градњи („Службени лист СФРЈ - Међународни уговори“, број 1/71 од 07.01.1971.године),

3. Конвенција о кодексу владања линијских конференција („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 1/86 од 10.01.1986. године),

4. Међународна конвенција о стандардима за обуку, издавање уверења и вршење бродске страже помораца, 1978. (STCW) („Службени лист СФРЈ - Међународни уговори“, број 3/84 од 30.03.1984. године), као и Прилози уз Међународну конвенцију о стандардима за обуку, издавање уверења и вршењу бродске страже помораца, Законик о обуци, издавању уверења и вршењу бродске страже помораца и Резолуцијама, усвојении 1995. године („Службени лист СРЈ-Међународни уговори“, број 3/01 од 11.05.2001. године),

5. Међународна конвенција о заштити људског живота на мору из 1974. године („Службени лист СФРЈ- Међународни уговори“ број 2/81 од 16.01.1981. године),

6. Протокол из 1978. године који се односи на Међународну конвенцију о заштити људског живота на мору из 1974. године („Службени лист СФРЈ - Међународни уговори“, број 2/81 од 16.01.1981. године),

7. Међународна конвенција о спречавању загађивања мора с бродова, из 1973. године - MARPOL („Службени лист СФРЈ - Међународни уговори“, број 12/81 од 27.02.1981. године),

8. Протокол из 1978. године на Међународну конвенцију о спречавању загађивања мора са бродова, 1973. године са прилозима („Службени лист СРЈ - Међународни уговори“, број 2/85 од 18.01.1985. године),

MARPOL ANNEX I/II - Прилог I - Правила за спречавање загађивања уљем, Прилог II - Правило за контролу загађивања штетним течним материјама,

MARPOL ANNEX III - Прилог III - Правило о спречавању загађивања од штетних материја које се превозе морем у пакетима или контејнерима за терет, преносивим танковима или друмским или железничким танк - вагонима,

MARPOL ANNEX IV - Прилог IV - Правило о спречавању загађивања фекалијама са бродова,

MARPOL ANNEX V - Прилог V - Правило о спречавању загађивања отпацима са бродова,

9. Протокол из 1997. године о изменама и допунама Међународне конвенције о спречавању загађења мора са бродова из 1973. године, измењене и допуњене протоколом из 1978. године који се на њу односи (MARPOL Convention – Annex VI) („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 1/10) - од 21.05.2010. године,

10. Међународна конвенција о теретним линијама („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 4/69 од 29.01.1969. године),

11. Међународна конвенција о трагању и спасавању („Службени лист Србија и Црна Гора – Међународни уговори“, број 23/04 од 24.12.2004. године),

12. Међународна конвенција о баждарењу бродова („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 10/72 од 24.02.1972. године),

13. Конвенција о међународној поморској сателитској организацији и Оперативни споразум о Међународној поморској сателитској организацији, („Службени лист СРЈ – Међународни уговори“, број 3/94 од 20.05.1994. године),

50

14. Међународна конвенција о безбедности контејнера („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 3/87 од 31.03.1987. године),

15. Конвенција о међународним правилима о избегавању судара на мору, са накнадним амандманима („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 12/90 од 26.10.1990. године),

16. Протокол о интервенцијама на отвореном мору у случајевима загађивања мора материјама које нису уље из 1973. године, („Службени лист СФРЈ - Међународни уговори“, број 12/81 од 27.02.1981. године),

17. Конвенција о спречавању загађивања мора отпацима и другим материјама из 1972. године, (Лондонска Конвенција) („Службени лист СФРЈ- Међународни уговори“, број 13/77 од 24.11.1977. године),

18. Међународна конвенција о интервенцији на отвореном мору за случај несреће која проузрокује или може да проузрокује загађивање нафтом из 1969. године, („Службени лист СФРЈ- Међународни уговори“, број 2/77 од 07.01.1977. године),

19. Конвенција о заштити Средоземног мора од загађивања, Протокол о спречавању загађивања Средоземног мора услед потапања отпадних и других материја са бродова и ваздухоплова и Протокол о сарадњи против загађивања Средоземног мора нафтом и другим штетним материјама у случају удеса из 1976. године, („Службени лист СФРЈ- Међународни уговори“, број 12/77 од 04.03.1977. године),

20. Протокол о посебно заштићеним подручјима Средоземног мора (Женева, 1982. година) („Службени лист СФРЈ - Међународни уговори“, број 9/85 од 22.02.1985. године),

21. Међународна конвенција о контроли штетних система који се користе против обрастања бродова из 2001. године. (Antifouling Convention) („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 1/10 од 21.05.2010. године),

22. Међународна конвенција о сузбијању незаконитих радњи уперених против безбедности поморске пловидбе („Службени лист Србија и Црна Гора – Међународни уговори“, број 2/04 од 05.03.2004. године),

23. Протокол о сузбијању незаконитих радњи уперених против безбедности непокретних платформи које се налазе у епиконтиненталном појасу („Службени лист СЦГ–Међународни уговори“, број 6/04 од 26.03.2004. године),

24. Протокол из 2005. године о изменама и допунама Конвенције о сузбијању незаконитих радњи уперених против безбедности поморске пловидбе (SUA Protocol) („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 1/10 од 21.05.2010. године),

25. Међународна конвенција о грађанској одговорности за штете проузроковане загађивањем нафтом (Брисел, 29. новембaр 1969. године), („Службени лист СФРЈ-Међународни уговори“, број 7/77 од 04.02.1977. године),

26. Протокол из 1992. године о изменама и допунама Међународне конвенције о грађанској одговорности за штете проузроковане загађењем нафтом („Службени гласник – међународни уговори“, бр. 12/10 од 17.12.2010. ),

27. Међународна конвенција о оснивању Међународног фонда за накнаду штете настале услед загађивања мора нафтом, („Службени лист СФРЈ- Међународни уговори“ број 3/77 од 14.01.1977. године) (отказивање у току),

28. Протокола из 1992. године о изменама о допунама Међународне конвенције о оснивању Међународног фонда за накнаду штете проузроковане загађењем нафтом, усвојене 1971. године („Службени гласник – међународни уговори“, бр. 12/10 од17.12.2010 ),

29. Атинска конвенција о превозу путника и њиховог пртљага морем, усвојене 1974. године и Протокол из 2002. године о изменама и допунама Атинске конвенције о

51

превозу путника и њиховог пртљага морем, усвојене 1974. године (објављивање је у току),

30. Међународна конвенција о грађанској одговорности за штете проузроковане загађењем погонском нафтом (Bunkers Convention), („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 1/10 од 21.05.2010. године),

31. Конвенција о уговору о намештењу морнара (Конвенција бр. 9), („Службене новине Краљевине Југославије“, брoj 44-XVI) од 24. 02.1930. године),

32. Конвенција број 16 о обавезном лекарском прегледу деце и младића пре запослења на поморским бродовима 1921. године, („Службене новине Краљевине Југославије“, брoj 95-XXII од 30.04.1927. године),

33. Конвенција о намештењу морнара, 1926. година (Конвенција бр. 22), („Службене новине Краљевине Југославије“, бр. 44-XVI од 25.02.1930. године),

34. Конвенција о репатријацији морнара, 1926. године (Конвенција бр. 23), („Службене новине Краљевине Југославије“, бр. 44-XVI од 25.02.1930. године),

35. Конвенција о назначивању тежине на великим колетима која се преносе лађом усвојеном 1929. године (Конвенција бр. 27), („Службене новине Краљевине Југославије“, бр. 58-XVII од 14.03.1933. године),

36. Конвенција о заштити од несрећа на послу радника запослених на утовару и истовару бродова – измењена 1932. године (Конвенција бр. 32) („Службени лист СФРЈ-Међународни уговори“, број 35/75 од 18. јула 1975. године),

37. Конвенција о минимуму стручне способности заповедника и официра трговачке морнарице, усвојена у Женеви 24. октобра 1936.године (Конвенција бр. 53) („Службени лист ФНРЈ - Међународни уговори“, број 9/61 од 16.09.1961. године),

38. Конвенција која се односи на диплому о стручној способности бродских кувара, усвојена 1946. године (Конвенција бр. 69) („Службени лист ФНРЈ - Међународни уговори“, број 7/61 од 15.07.1961. године),

39. Конвенција која се односи на лекарски преглед помораца (Конвенција бр. 73) („Службени лист СФРЈ - Међународни уговори“, број 3/67 од 30. марта 1967. године),

40. Конвенција која се односи на сведоџбе о способности квалификованог морнара (Конвенција бр. 74) („Службени лист ФНРЈ - Међународни уговори“, број 3/62 од 24.03.1962. године),

41. Конвенција бр. 92 која се односи на смештај посаде на броду (Ревидирана 1949. године) („Службени лист ФНРЈ - Међународни уговори“, број 3/67 од 30.03.1967.године),

42. Конвенција која се односи на лекарски преглед рибара (Конвенција бр. 113) („Службени лист ФНРЈ - Међународни уговори“, број 9/61 од 16.09.1961. године),

43. Конвенција о смештају на рибарским бродовима (Конвенција бр. 126) („Службени лист СФРЈ - Међународни уговори“, број 43/74 од 30.08.1974. године).

43) Постоје ли неки захтеви у вези са приступом професији возара путника и/или робе пловним путевима? Постоје ли прописи који се односе на радно време посаде и особља у сектору поморског и унутрашњег пловног транспорта Који надлежни органи су одговорни за спровођење одговарајућег законодавства и захтева?

Не постоји посебан пропис којим се уређује приступ професији возара путника и/или робе водним путевима.

Не постоји посебан пропис који уређује питање радног времена чланова посаде бродова унутрашње пловидбе. На чланове посаде бродова унутрашње пловидбе који

52

вију заставу Републике Србије примењује се Закон о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05 и 54/09 од 17.07.2009. године), као системски закон у области радних односа и права из рада у свим облицима. Истим законом је уређено и питање радног времена.

Не постоји ни посебан пропис о радном времену чланова посаде поморских бродова. На чланове посаде поморских бродова такође се примењује Закон о раду, док се у односу на поморце који обављају послове бродске страже непосредно примењују Стандарди који се односе на вршење бродске страже - Одељак А-VIII/1 Прилога уз Међународну конвенцију о стандардима за обуку, издавање уверења и вршењу бродске страже помораца и Законика о обуци, издавању уверења и вршењу бродске страже помораца („Службени лист СРЈ – Међународни уговори“, број 3/01 од 11.05.2001. године). Наведеним одредбама се уређује да свим лицима задуженим за вршење бродске страже мора бити обезбеђено минимално десет часова одмора за период од свака 24 часа. Часови одмора морају бити подељени на не више од два периода, од којих је један у трајању од најмање шест сати. Минимални период од десет часова може се смањити на не мање од шест узастопних часова обезбеђујући да било које такво смањење не пређе период трајања од два дана, а да се у периоду од сваких седам дана обезбеди не мање од 70 часова одмора.

Минимални број чланова посаде за пловила уређен је посебним прописима. Правилником о најмањем броју чланова посаде за безбедну пловидбу коју морају имати бродови унутрашње пловидбе југословенске трговачке морнарице прописан је најмањи број чланова посаде коју морају имати бродови унутрашње пловидбе.

Правилником о броју и саставу посаде за пловне објекте који нису бродови унутрашње пловидбе трговачке морнарице прописан је број и састав посаде за безбедну пловидбу других пловила који нису бродови унутрашње пловидбе и то: чамаца и плутајућих објеката који се користе за привредне, односно јавне сврхе.

Минимални број чланова посаде за поморске бродове уређен је Уредбом о најмањем броју чланова посаде за сигурну пловидбу који морају имати поморски бродови трговачке морнарице државне заједнице Србија и Црна Гора.

Надлежни органи за поступање по прописима којима су уређени радни односи чланова посаде пловила је Инспекторат за рад, као орган управе у саставу Министарства рада и социјалне политике.

Надлежан орган за поступање по питању минималног броја чланова посаде бродова и других пловила је Министарство за инфраструктуру - инспектори безбедности пловидбе који су распоређени у лучким капетанијама као подручним јединицама Министарства за инфраструктуру.

44) Молимо доставите информације у вези са обнављањем флоте у унутрашњем водном транспорту Србије на основу Закона о фонду унутрашње пловидбе (Inland Navigation Fund Law).

Република Србија није донела Закон о фонду унутрашње пловидбе.

45) На основу којих техничких захтева се издају сертификати пловилима флоте унутрашње пловидбе у Србији?

Технички захтеви који се примењују у односу на бродове унутрашње пловидбе су:

53

1. Одлука о техничким правилима за градњу бродова унутрашње пловидбе („Службени лист СРЈ“, бр. 20/95),

2. Одлука о техничким правилима Југорегистра - о способности брода унутрашње пловидбе за превоз путника („Службени лист СФРЈ“, бр. 10/88),

3. Одлука о техничким правилима Југорегистра - о признавању произвођача и испитних институција („Службени лист СФРЈ“, бр. 60/88).

Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама прописано је да министарство за инфраструктуру доноси пропис о техничким захтевима за бродове унутрашње пловидбе. Наведеним прописом у домаће законодавство транспоноваће се Директива Европског парламента и Савета 2006/87/ЕЕЗ којом се утврђују технички захтеви за бродове унутрашње пловидбе и којом се укида Директива Савета бр. 82/714/ЕЕЗ, са накнадним изменама и допунама.

46) Који орган је одговоран за инспекцијски преглед пловила?

Орган надлежан за вршење техничког надзора над бродовима је Управа за утврђивање способности бродова за пловидбу, као орган управе у саставу министарства надлежног за послове саобраћаја, која је образована за обављање стручних и техничких послова у области утврђивања способности бродова за пловидбу.

47) Који орган је одговоран за издавање уверења (сертификата) пловилима?

Сваки брод уписан у уписник бродова унутрашње пловидбе мора имати бродско сведочанство које издају лучке капетаније на основу уверења о способности брода унутрашње пловидбе за пловидбу које ће издавати Управа за утврђивање способности бродова за пловидбу (бивши „Југорегистар“). Привремени пловидбени лист издаје дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије. Сведочанство о баждарењу, сведочанство о способности брода за обављање пробне вожње, регистар теретног уређаја, уверење о способности брода за укрцавање опасног терета, уверење о способности танкера за укрцавање опасног терета, уверење о способности брода за укрцавање хлађеног терета, привремено сведочанство о способности брода или танкера за укрцавање опасног терета за пловидбу, привремено сведочанство о способности брода за превоз путника и сведочанство о сигурности радио уређаја издаје Управа за утврђивање способности бродова за пловидбу. Сведочанство о дератизацији и сведочанство о ослобађању од дератизације издаје орган надлежан за послове здравља.

48) Колико пловила унутрашње пловидбе (у различитим категоријама) је регистровано у Србији?

Република Србија има 970 уписаних бродова унутрашње пловидбе у домаћи уписник бродова унутрашње пловидбе, према подацима лучких капетанија које воде уписнике бродова унутрашње пловидбе. По категоријама:

врста брода комада

тегљач 114

потискивач 67

54

путнички брод 27

самоходни теретњак 95

самоходни танкер 16

остали бродови са сопственим погоном

19

тегљеница 151

танк тегљеница 39

потисница 202

танк потисница 48

багер 72

елеватор 23

остали технички пловни објекти

42

скела 51

јахта 4

укупно: 970

Извор: подаци лучких капетанија које воде уписнике бродова унутрашње пловидбе

Укупна инсталисана снага бродова: 151.700 kW Укупна носивост: 573.423 t

49) Какво је техничко стање флоте унутрашње пловидбе у Србији?

Флота бродова унутрашње пловидбе која плови под српском заставом је застарела, техничко стање је испод европских стандарда, уређаји и опрема су старије производње и нису компатибилни са новим технологијама. Просечна старост бродова унутрашње пловидбе је око 40 година, флота се необнавља и не врши се градња нових бродова који вију домаћу заставу.

Права путника

50) Постоји ли национално законодавство о правима путника који путују морем или унутрашњим пловним путевима?

Права путника који се превозе морем и унутрашњим водним путевима уређена су Законом о поморској и унутрашњој пловидби (Шести део, Облигациони односи – Уговори о пловидбеном послу, Превоз путника и пртљага, чл. 643 – 679.).

55

а) Који прописи регулишу минималне захтеве у погледу информација које се путницима морају пружити пре и у току путовања?

Нема посебних одредби о минималним захтевима у погледу информација које путницима морају бити доступне пре и током путовања.

b) Који прописи постоје у погледу расположивости карата и резервација?

Законом о поморској и унутрашњој пловидбу прописано је да је бродар дужан да изда путнику, на његов захтев, путну карту. Путна карта може да гласи на име и на доносиоца. Претпоставља се да садржај путне карте одговара закљученом уговору док се не докаже супротно. Приговор против садржаја путне карте на доносиоца може се ставити само приликом њеног издавања. Нема посебних одредби о резервацијама.

c) Који прописи постоје у погледу кашњења и отказивања услуга?

Законом о поморској и унутрашњој пловидбу прописано је да путник може да одустане од уговора, ако брод не започне путовање на унутрашњим водним путевима Републике Србије - један час после времена које је одређено уговором или редом пловидбе, а ван тих граница дванаест часова после времена које је одређено уговором или редом пловидбе. У наведеном случају, путник има право на повраћај превознине. Ако је до закашњења почетка путовања брода дошло намерно или крајњом непажњом бродара, односно лица која раде за бродара, бродар је дужан да путнику надокнади штету. Превознина се не враћа, ако путник не дође на брод до одласка брода или ако за време пута одустане од путовања. Бродар је дужан да врати превознину путнику чија карта гласи на име, ако путник одустане од путовања у пловидби на унутрашњим водама Републике Србије шест часова пре почетка путовања, а у пловидби ван наведених унутрашњих вода три дана пре почетка путовања. У случају одустајања од путовања у наведеном случају, бродар има право да задржи највише до 10% од износа превознине. Ако је путна карта издата на доносиоца, бродар је дужан ако друкчије не произлази из путне карте, да врати превознину путнику, под условом да је одустао од путовања један час пре почетка путовања. У овом случају одустајања од путовања, бродар има право да задржи највише до 10% од износа превознине. Ако је у току путовања дошло до прекида путовања из разлога за који путник није одговоран, а прекид траје више од 12 часова на унутрашњим водама Републике Србије, а три дана на путовањима ван наведених унутрашњих вода, путник има право да захтева да га бродар својим или другим одговарајућим превозним средствима, заједно са пртљагом, превезе до места одредишта, или да захтева да га бродар, заједно са пртљагом, у примереном року врати у полазну луку, односно пристаниште и да му врати превознину, или да одустане од уговора и тражи да му бродар врати превознину.

Ако је до прекида путовања дошло намерно или крајњом непажњом бродара, односно лица која раде за бродара, бродар је дужан да путнику надокнади штету.

Путник који тражи враћање превознине или надокнаду штете, дужан је, у пловидби на унутрашњим водама Републике Србије најкасније у року од три дана, а у пловидби ван наведених унутрашњих вода најкасније у року од седам дана, од дана кад је путовање завршено, да захтева од бродара писменим путем враћање превознине, односно надокнаду штете, или да у тим роковима поднесе тужбу суду. Писмени захтев за повратак у место поласка, односно за настављање путовања путник је дужан да

56

достави бродару у року од 24 часа после истека наведених рокова. Путник који не поступи на прописани начин, губи право да тражи од бродара надокнаду штете, повраћај превознине, односно настављање путовања или враћање у полазну луку, односно пристаниште.

d) Који прописи се односе на услове транспорта (укључујући приступачност, пружање помоћи и информација) за особе са смањеном мобилношћу?

Нема посебних прописа о посебним транспортним условима за лица са умањеном покретљивошћу.

e) Који прописи се односе на поступање по представкама и на национални орган који је одговоран за заштиту права путника?

Прописи којима се уређује пловидба не садрже одредбе о решавању жалби и државном органу који је надлежан за заштиту права путника.

f) Који прописи и казнене мере су предвиђене у случају непоштовања права путника?

Прописи којима се уређује пловидба не садрже одредбе о поступцима у случају повреде права путника и казни које се примењују у тим случајевима.

Интермодални транспорт

51) Које су постојеће промотивне мере/инструменти на располагању за домаћи/међународни интермодални транспорт, као што су:

а) одобравање субвенција за терминале интермодалног транспорта; Тренутно се не реализују субвенција за интермодалне терминале. b) одобравање оперативних субвенција; Тренутно се не реализују субвенције за интермодалне оператере. Делимично спровођење ове промотивне мере могуће је на основу Закона о железници („Службени гласник РС”, број 18/05 од 24. фебруара 2005. године) (чланови 70-77) где се железничком превознику на појединим релацијама у интермодалном транспорту прописује Обавеза јавног превоза. c) ослобађање од општих ограничења која су наметнута за друмски транспорт (забрана вожње, максимална дозвољена тежина и димензије, итд.) приликом обављања операција интермодалног транспорта; Приликом обављања интермодалног транспорта дозвољено је кретање друмских

возила укупне масе до 44 t за транспорт 40-то стопних ИСО контенера (или два 20-то стопна или измењиве транспортне судове), на основу Правилника о подели моторних и прикључних возила и техничким условима за возила у саобраћају на путевима.

d) посебан порески третман.

57

Тренутно не постоји посебан порески третман у области интермодалног транспорта.

Друге промотивне мере за унапређење интермодалног транспорта дефинисане су

мултилатералним и билатералним споразумима и стратешким плановима Републике Србије, као што су:

1. Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Мађарске о међународном комбинованом транспорту робе и логистичким услугама („Службени гласник РС- Међународни уговори”, бр. 1/10 од 17. маја 2010. године),

2. Закон о ратификацији Споразума између Савета министара Србије и Црне Горе

и Владе Републике Хрватске о међународном комбинованом транспорту робе („Сл. лист СЦГ - Међународни уговори”, бр. 4/06 од 11. маја 2006. године),

3. Закон о потврђивању Споразума између Савезне владе Савезне Републике

Југославије и Владе Републике Бугарске о међународном комбинованом превозу робе („Сл. лист СРЈ - Међународни уговори”, бр. 3/03 од 30. јануара 2003. године),

4. Закон о ратификацији Европског споразума о важним међународним линијама за

комбиновани транспорт и пратећим постројењима (АГТЦ) („Сл. лист СЦГ - Међународни уговори”, бр. 7/05 од 29. јуна 2005. године),

5. Закон о потврђивању Протокола о комбинованом транспорту на унутрашњим

пловним путевима уз Европски споразум о важним међународним линијама за комбиновани транспорт и пратећим постројењима (АГТЦ) из 1991. године („Службени гласник РС”, бр. 38/09 од 25. маја 2009. године) и

6. Стратегија развоја железничког, друмског, водног, ваздушног и интермодалног

транспорта у Републици Србији од 2008. до 2015. године („Службени гласник РС”, бр. 04/08 од 13. јануара 2008. године).

Ваздушни транспорт

52) Да ли се у ваздушном транспорту примењује Закон о конкуренцији? Ако је одговор позитиван, да ли се правила о конкуренцији која се примењују у ваздушном транспорту разликују од оних која се примењују у другим секторима? Ко и како спроводи ове правне прописе?

Закон о заштити конкуренције („Службени гласник РС“ број 51/09 од 14. јула 2009. године) се примењује на све секторе економије, самим тим и на ваздушни саобраћај. Законом су дефинисане радње повреде конкуренције, процесна правила као и надлежност Комисије за заштиту конкуренције.

Законом нису предвиђена посебна правила за сектор ваздушног транспорта. Надзор над применом правила заштите конкуренције је у надлежности Комисије за

заштиту конкуренције, као самосталне и независне организације која врши законом поверена јавна овлашћења.

58

Одговори на питања из области заштите конкуренције су дати у оквиру поглавља 8 Упитника Европске комисије.

53) Постоје ли обавезе у погледу јавних услуга или слични програми у сектору ваздушног транспорта?

Чланом 90. Закона о ваздушном саобраћају („Службени гласник РС“, број 73/10 од 12. октобра 2010. године) уводи се институт превоза на линији у јавном интересу и наводе основни услови за проглашење јавног интереса на одређеној линији. Ставом 5. наведеног члана предвиђено је да ближе условe за обављање превоза на линији у јавном интересу прописује Влада, на предлог министра надлежног за послове саобраћаја.

У Републици Србији тренутно нема уведених линија у јавном интересу.

54) Које су законске основе за оснивање националног авио-превозника?

Правни основ представља Закон о привредним друштвима („Службени гласник РС“, број 125/04 од 22. новембра 2004. године) којим се уређује оснивање привредних друштава и предузетника, управљање друштвима, права и обавезе оснивача, ортака, чланова и акционара, повезивање и реорганизација (статусне промене и промене правне форме привредних друштава, реорганизација), престанак предузетника и ликвидација привредних друштава. Поред услова који су прописани Законом о привредним друштвима, неопходно је испунити и услове прописане Законом о ваздушном саобраћају и Правилником о условима и поступку издавања уверења о оспособљености за обављање јавног авио-транспорта („Службени гласник РС“, бр. 33/08, 39/09 и 14/10 од 17. марта 2010. године).

55) Постоје ли планови да се изврши приватизација националног авио превозника? Ако је одговор позитиван, молимо наведите одговарајуће појединости. Да ли је националном авио-превознику у било ком облику додељена државна помоћ? Ко и како спроводи правила о конкуренцији?

Министарство за економију и регионални развој је дана 28. јула 2008. године покренуло поступак приватизације Јавног предузећа за ваздушни саобраћај „Jat Airways“ Београд.

Након неуспешног тендера (јавни позив за продају путем тендера објављен 31. јула 2008.године) Влада РС је Закључком од 16.04.2010. године одлучила да се оснује ново привредно друштво (NewCo) за обављање јавног превоза у ваздушном саобраћају.

Министарство инфраструктуре као ресорно министарство је дана 16.09.2010. године покренуло поступак јавне набавке за услуге менаџментског консалтинга - избор саветника који ће пружити стручну помоћ у реализацији стратегије којом су утврђене полазне основе за формирање новог привредног друштва (NewCo) за обављање јавног превоза у ваздушном саобраћају и избор стратешког партнера.

Након потписивања Уговора са изабраним саветником, очекује се да саветник припреми сву релеванту документацију према Пројектном задатку, а нарочито Акциони план и стратегију избора стратешког партнера. Приликом реализације овог модела,

59

један од прелиминарних корака јесте иницијална идентификација оних средстава која су задржала вредност и која би била интересантна инвеститорима.

Државна помоћ није никада упућена националном авио-превознику. Ниједан сектор, па ни сектор транспорта, није изузет из општег режима заштите

конкуренције, који је описан у Поглављу 8.

Приступ тржишту и професији

56) На који начин авио-превозници могу да добију дозволу за лет на одређеним рутама, било да су домаћи или међународни? Да ли неки авио-превозници имају ексклузивна права на одређене руте у ваздушном саобраћају? На који начин је ECAA Споразум (Мултилатерални споразум о успостављању заједничког европског ваздухопловног подручја) узет у обзир у погледу давања овлашћења за пружање услуга у ваздушном транспорту? Ко је одговоран за издавање овлашћења за пружање услуга у ваздушном транспорту?

Према одредбама члана 89. Закона о ваздушном саобраћају, домаћи авио-превозиоци слободни су у обављању домаћег саобраћаја, док међународни редовни саобраћај могу да обављају под условима који су одређени потврђеним међународним уговором.

Према одредбама члана 91. Закона о ваздушном саобраћају, страни авио-превозиоци могу да обављају међународни јавни авио-превоз са Републиком Србијом само ако имају одобрење Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије (у даљем тексту: Директорат), изузев кад потврђеним међународним уговором није предвиђено да одобрење није потребно.

Домаћи прописи не предвиђају ограничење у смислу искључивих права за обављање саобраћаја на одређеној линији. Таква ограничења могу бити предвиђена само билатералним споразумима о ваздушном саобраћају (single или double designation/city pair).

Имајући у виду фазну примену ЕСАА споразума, као и чињенице да је Народна скупштина Републике Србије ратификовала ЕСАА споразум 13.5.2009. године и да су ратификациони инструменти депоновани 24.11.2009. године, при издавању одобрења за обављање саобраћаја авио-превозиоцима из ЕУ, узима се у обзир одредба Протокола VI, Анекса V ЕСАА споразума која гласи:

„У току првог транзиционог периода: авио-превозиоцима Заједнице и авио-превозиоцима који су добили дозволу од Републике Србије се дозвољава да користе неограничена саобраћајна права између било које тачке у Републици Србији и било које тачке у држави чланици ЕЗ.“

Директорат је надлежан за издавање одобрења за обављање ваздушног саобраћаја.

57) Који прописи постоје у погледу одређивања висине цена авионских карата и такси? Ко и како спроводи ове прописе?

Чланом 92. став 1. Закона о ваздушном саобраћају прописано је да авио-превозилац слободно одређује цене превоза путника, пртљага, поште и робе у јавном авио-превозу, изузев кад је та слобода ограничена потврђеним међународним уговором.

60

У ставу 2. истог члана наведено је да је авио-превозилац обавезан да искаже укупну цену редовног авио-превоза, коју чине цене превоза путника, пртљага, поште и робе увећане за накнаде и трошкове који се плаћају уз цену превоза.

С обзиром да је примена Уредбе бр. 2409/92 (замењене Уредбом бр. 1008/2008) била обавеза која је предвиђена за први транзициони период у примени ЕСАА споразума, Директорат је усвојио Правилник о одређивању цена у ваздушном превозу унутар Заједнице („Службени гласник РС“ број 1/10 од 12. јануара 2010. године) којим се преузима Поглавље IV под називом „Одређивање цена” Уредбе Европског парламента и Савета (EЗ) бр. 1008/2008 од 24. септембра 2008. године о заједничким правилима за обављање јавног авио-превоза у Заједници. Са државама које нису чланице ЕСАА споразума, ово питање је регулисано билатералним споразумима. Сходно Закону о ваздушном саобраћају спровођење ових прописа је у надлежности Директората, када је реч о поступку одита (провере) авио-превозилаца, односно у надлежности министарства надлежног за послове саобраћаја, када је реч о инспекцијском надзору. У моменту писања одговора на ово питање, у току је прелазни период по ступању на снагу новог закона, по коме Директорат и даље обавља инспекцијски надзор на основу акта министра надлежног за послове саобраћаја, док министарство не преузме инспекцију у складу са Законом о ваздушном саобраћају.

58) Који су услови за сертификацију аеродрома? Који су услови за добијање лиценце авио-превозника (AOC-Уверење за обављање јавног авио-транспорта и оперативне дозволе)? Која тела су надлежна за издавање уверења и дозвола у овим областима?

Аеродроми Чланом 102. Закона о ваздушном саобраћају предвиђено је да аеродром може да се користи у ваздушном саобраћају ако оператер аеродрома има дозволу за коришћење аеродрома, ако је аеродром уписан у Регистар аеродрома Републике Србије и ако у тренутку коришћења аеродром испуњава све услове за безбедно одвијање ваздушног саобраћаја. Чланом 105. став 1. Закона о ваздушном саобраћају прописано је да се дозвола за коришћење аеродрома издаје ако аеродром испуњава безбедносне и друге услове у вези с наменом, класом, категоријом, капацитетом и инфраструктуром и остале услове које пропише Директорат. Услови за сертификацију аеродрома детаљније су уређени Правилником о издавању дозволе за коришћење аеродрома („Службени гласник Републике Србије“, број 71/09 од 31. авуста 2009. године), који је усклађен са Анексом 14 ICAO и Manual on Certification of Aerodromes ICAO Doc 9774.

У поступку издавања дозволе за коришћење аеродрома утврђује се усаглашеност објеката, опреме и аеродромских служби с прописаним условима, стандардима и препорученом праксом.

Чланом 19. Правилника о издавању дозволе за коришћење аеродрома прописано је да Директорат издаје одговарајућу дозволу, ако из извештаја о спроведеном поступку у коме је утврђивана испуњеност услова за издавање дозволе, приложених доказа и целокупне документације поступка утврди:

1) да подносилац захтева и његово особље имају неопходну стручност и искуство за правилно коришћење и одржавање аеродрома, посебног аеродрома, летилишта или терена;

61

2) да је аеродрому, посебном аеродрому, летилишту и терену на којима није организована контрола летења, пружалац услуга контроле летења одобрио навигационе поступке и друге поступке за сигурно полетање, прилажење и слетање ваздухоплова;

3) да су објекти и опрема и аеродромске службе и објекти и опрема на посебном аеродрому, летилишту или терену усклађени с прописаним условима, стандардима и препорученом праксом.

За издавање дозволе за коришћење аеродрома или посебног аеродрома потребно је и да њихове оперативне процедуре осигуравају безбедну и благовремену примену усвојених технологија рада и тиме омогућавају безбедно и обезбеђено (Security) одвијање ваздушног саобраћаја; за издавање дозволе за коришћење аеродрома потребно је и да Директорат одобри аеродрому аеродромски приручник, а за издавање дозволе за коришћење посебног аеродрома и да на посебном аеродрому постоји прихватљив систем управљања безбедношћу.

Авио-превозиоци Закон о ваздушном саобраћају у члану 78. прописује да јавни авио-превоз

може да обавља привредно друштво и друго правно лице које има оперативну дозволу (авио-превозилац).

Оперативна дозвола издаје се привредном друштву или другом правном лицу које има седиште у Републици Србији, које је регистровано да обавља јавни авио-превоз и које је у искључивом или већинском власништву Републике Србије или држављана Републике Србије и под њиховом стварном контролом, ако потврђеним међународним уговором није друкчије одређено, као и ако је: 1) у периоду од 24 месеца од отпочињања обављања јавног авио-превоза способно да испуњава своје стварне и могуће обавезе које су реално процењене; 2) за прва три месеца од отпочињања јавног авио-превоза обезбедило финансијска средства која су довољна за покриће фиксних трошкова и трошкова пословања, према пословном плану; 3) корисник, на основу својине, закупа или другог правног основа, најмање једног ваздухоплова који може да обавља јавни авио-превоз и који је уписан у Регистар ваздухоплова Републике Србије; 4) претходно прибавило потврду о оспособљености за обављање јавног авио-превоза; 5) осигурано од одговорности за штету проузроковану путницима, пртљагу, пошти, роби и трећим лицима.

Привредно друштво или правно лице којe намерава да обавља редовни авио-превоз мора да има и уписан и уплаћен новчани капитал у минималном износу од најмање 400.000 евра у динарској противвредности, односно 200.000 евра у динарској противвредности ако намерава да обавља чартер авио-превоз.

Изузетно, привредно друштво и друго правно лице које намерава да обавља ванредни авио-превоз искључиво ваздухопловима чија је максимална маса на полетању мања од десет тона или ваздухопловима с мање од 20 путничких седишта, а при свему томе не остварује промет већи од 3.000.000 евра годишње у динарској противвредности, не мора бити способно да на 24 месеца од отпочињања обављања ванредног авио-превоза испуњава своје стварне или могуће обавезе (став 2. тачка 1. овог члана), нити је дужно да претходно обезбеди финансијска средства за покриће фиксних трошкова и трошкова пословања (став 2. тачка 2. овог члана), већ је дужно да докаже да располаже финансијским средствима од најмање 100.000 евра у динарској противвредности.

За обављање јавног авио-превоза привредном друштву, другом правном лицу или органу државне управе који има опрему, особље и организацију који омогућавају

62

да безбедно обавља ону врсту јавног авио-превоза којом намерава да се бави издаје се потврда о оспособљености за обављање јавног авио-превоза (АОС) (члан 84. Закона о ваздушном саобраћају). Услови за издавање потврде о оспособљености за обављање јавног авио-превоза детаљно су утврђени Правилником о условима и поступку издавања уверења о оспособљености за обављање јавног авио-транспорта и то: основни технички захтеви за издавање потврде о оспособљености за обављање јавног авио-превоза дати су у Прилогу 1 овог правилника којим се преузима пречишћен текст Уредбе Савета (ЕЕЗ) бр. 3922/91, а Прилогом 2 Правилника примењен је JAR-OPS 3, Амандман 5. Директорат је надлежан за издавање дозволе за коришћење аеродрома, оперативне дозволе, као и потврде о оспособљености за обављање јавног авио-превоза.

59) Који су захтеви у погледу у осигурања у сектору ваздушног транспорта?

Закон о обавезном осигурању у саобраћају („Службени гласник РС”, број 51/09 од 14. јула 2009. године) утврђује, између осталог, и:

1. обавезу осигурања власника ваздухоплова од одговорности за штету причињену трећим лицима и путницима, као и

2. обавезу власника превозних средстава којима се обавља јавни превоз путника (између осталих и ваздухоплова чија је намена јавни авио-превоз (редовни, чартер, авио-такси) и туристичких ваздухоплова који се користе за краће прелете и панорамске летове и „рент-а-кар” ваздухоплова) да закључе уговор о осигурању путника у јавном превозу од последица несрећног случаја.

Закључење уговора под тачком 2. не искључује обавезу закључења уговора под тачком 1.

Дозвола за стављање у саобраћај, односно други акт надлежног органа којим се утврђује способност за стављање у саобраћај превозног средства може се издати по подношењу доказа том органу о закљученом уговору о осигурању из тачке 2. овог члана.

Власник превозног средства, дужан је да на видном месту у превозном средству и возној карти назначи податке о закљученом уговору о осигурању из тачке 2. овог члана, а нарочито назив друштва за осигурање и права путника по основу тог уговора.

Износ најниже осигуране суме на коју може бити уговорено осигурање путника у јавном превозу од последица несрећног случаја, по једном путнику утврђује Влада, на предлог Народне банке Србије.

Осигурана сума из става 1. овог члана не може бити нижа од: 1) за случај смрти путника 8.000 евра; 2) за случај трајног губитка опште радне способности (инвалидитета) путника 16.000

евра; 3) за случај привремене спречености за рад и стварних и нужних трошкова лечења

путника 4.000 евра. Што се тиче обавезног осигурања власника ваздухоплова од одговорности за штету

причињену трећим лицима и путницима, под трећим лицем се подразумева свако лице, осим путника и чланова летачке и кабинске посаде ваздухоплова који су на дужности у току лета. Путник је свако лице које се превози ваздухопловом, уз сагласност власника ваздухоплова, осим чланова летачке и кабинске посаде ваздухоплова који су на дужности у току лета.

63

Уговор о осигурању покрива и штете причињене терету и пртљагу, а не мора покривати штете причињене терету и пртљагу, ако се ваздухоплов не користи у комерцијалне сврхе. Уговором о осигурању покривене су и штете због ризика рата и тероризма (изузетак су ваздухоплови којима МТОМ износи до 500 kg, где уговор о осигурању не мора покривати штете због ризика рата и тероризма).

Власник иностраног ваздухоплова који улази у ваздушни простор Републике Србије мора бити осигуран од одговорности за штету тачке 1, ако нема друго обезбеђење за накнаду штете или ако међународним уговором није друкчије уређено (изузетак је власник ваздухоплова који није регистрован у Републици Србији, односно држави чланици Европске уније, односно чији је ваздухоплов регистрован изван територије Европске уније и чији летови не укључују слетање на територију или полетање са територије Европске уније, него само лет у ваздушном простору Републике Србије, који не мора уговором о осигурању имати покривене штете причињене путницима, терету и пртљагу)

Регистрација ваздухоплова и продужење регистрације може се извршити кад се органу надлежном за регистрацију поднесе доказ о закљученом уговору о осигурању из тачке 1.

Власник ваздухоплова који не подлеже обавезној годишњој регистрацији, дужан је да закључи уговор о осигурању приликом добијања одговарајуће дозволе за употребу.

Износ најниже суме осигурања, по једном штетном догађају, одређене уговором о осигурању из тачке 1. утврђује Влада, на предлог Народне банке Србије.

Најнижа сума осигурања из става 1. овог члана не може бити нижа од: 1) за штете причињене трећим лицима: (1) за моторне једрилице којима МТОМ износи више од 20 кг

10.000 SDR

(2) за слободне балоне са посадом 20.000 SDR (3) за ваздухоплове којима МТОМ износи: - мање од 500 kg, 750.000 SDR - мање од 1.000 kg, 1.500.000 SDR - мање од 2.700 kg, 3.000.000 SDR - мање од 6.000 kg, 7.000.000 SDR - мање од 12.000 kg, 18.000.000 SDR - мање од 25.000 kg, 80.000.000 SDR - мање од 50.000 kg, 150.000.000 SDR - мање од 200.000 kg, 300.000.000 SDR - мање од 500.000 kg, 500.000.000 SDR - 500.000 kg, и више 700.000.000 SDR 2) за појединог путника 250.000 SDR 3) за личне ствари путника које се налазе у кабини ваздухоплова

1.000 SDR

4) за терет и регистрован пртљаг, по kg, 17 SDR

Изузетно од наведеног, најнижа сума осигурања, по једном штетном догађају, одређена уговором о осигурању из члана 61. став 1. овог закона за ваздухоплове којима МТОМ износи 2.700 kg, или мање, који се не користе у комерцијалне сврхе, за појединог путника износи 100.000 SDR.

64

60) Која су правила прихвата и отпреме ваздухоплова, путника, пртљага и терета , доделе слотова и компјутерског система резервација? Ко и како спроводи ове прописе?

Чланом 127. Закона о ваздушном саобраћају прописано је да на аеродрому који се користи за јавни авио-превоз, чији је годишњи промет већи од 2 000 000 путника или 50 000 тона робе морају да се пружају услуге земаљског опслуживања. Услуге земаљског опслуживања јесу: 1) укрцавање и искрцавање путника; 2) утовар и истовар пртљага; 3) прихват и отпрема поште и робе; 4) прихват и отпрема ваздухоплова на платформи; 5) опслуживање ваздухоплова; 6) снабдевање ваздухоплова горивом и мазивом; 7) претполетни преглед ваздухоплова (линијско одржавање); 8) превоз путника и посаде од ваздухоплова и до ваздухоплова; 9) снабдевање ваздухоплова храном и пићем; 10) припрема лета и услуге за посаду; 11) управљање и надзор на аеродрому.

Чланом 128. Закона о ваздушном саобраћају прописано је да услуге земаљског опслуживања може да пружа оператер аеродрома, привредно друштво, друго правно лице или предузетник који прибави дозволу за пружање услуга земаљског опслуживања.

Дозволу за пружање услуга земаљског опслуживања издаје Директорат, на одређено време. Авио-превозилац самостално одлучује о томе с киме ће закључити уговор о пружању услуга земаљског опслуживања. Закон о ваздушном саобраћају у члану 130. на најопштији начин регулише и право на самоопслуживање, прописући да авио-превозилац може да за сопствене потребе обавља једну или више услуга земаљског опслуживања, као и да самоопслуживање подлеже издавању дозволе. Дозволу за самоопслуживање издаје Директорат, на одређено време. Земаљско опслуживање детаљно је разрађено Правилником о приступу тржишту услуга земаљског опслуживања на аеродромима („Службени гласник РС“, број 14/10 од 17. марта 2010. године), који је донео Директорат, а којим је у потпуности примењено Упутство Савета 96/67/ЕЗ од 15. октобра 1996. године о приступу тржишту опслуживања на земљи на аеродромима Заједнице. Правила која се односе на доделу слотова још увек нису актуелна (с обзиром да не постоје проблеми у вези с капацитетом аеродрома и обимом саобраћаја), тако да Уредба Савета (ЕЕЗ) бр. 95/93 још увек није имплементирана у Републици Србији. Нема прописа за CRS. За доношење тог прописа надлежан је Директорат, на основу члана 265. Закона о ваздушном саобраћају.

61) Који су важећи билатерални споразуми са земљама које нису потписнице ЕЦАА споразума ? Који режим је успостављен у складу са овим споразумима?

Република Србија (као сукцесор државне заједнице Србија и Црна Гора и њених претходница) има важеће билатералне споразуме са следећим државама које нису потписнице ЕСАА споразума:

65

Споразум између Федеративне Народне Републике Југославије и Краљевине Авганистана о цивилном ваздушном саобраћају („Службени лист СФРЈ- Међународни уговори ", број 12/60); Споразум о ваздушном саобраћају између Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Народне Републике Анголе, потписан у Београду, 23.јула 1976. године, ратификован 13.јануара 1977. године; Споразум између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Демократске Републике Алжира о ваздушном саобраћају („Службени лист СФРЈ- Међународни уговори“, број 11/65); Споразум о ваздушном саобраћају између Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Аустралије („Службени лист СФРЈ - Међународни уговори“, број 11/77); Споразум између Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Народне Републике Бангладеш о ваздушном саобраћају („Службени лист СФРЈ- Међународни уговори“, број 52/75); Споразум о ваздушном саобраћају између Савезне Владе Савезне Републике Југославије и Владе Белорусије („Службени лист СРЈ -Међународни уговори“, број 5/98); Споразум о цивилном ваздушном саобраћају између Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Социјалистичке Републике Вијетнама („Службени лист СФРЈ", Свеска број 10/80); Споразум између Федеративне Народне Републике Југославије и Републике Гвинеје о редовном ваздушном саобраћају („Службени лист ФНРЈ", Свеска број 8/62); Споразум између Федеративне Народне Републике Југославије и Републике Египта о редовном ваздушном саобраћају („Службени лист ФНРЈ-Међународни уговори“,Свеска број 4 за 1957); Споразум о ваздушном саобраћају између Савезне Владе Савезне Републике Југославије и Владе Републике Зимбабве („Службени лист СРЈ-Међународни уговори“, број 2/98); Споразум о ваздушном саобраћају између Савене Владе Савезне Републике Југославије и Владе Државе Израел („Службени лист СРЈ-Међународни уговори“, број 3/02); Споразум о ваздушном саобраћају између Савезне Владе Савезне Републике Југославије и Владе Републике Индије („Службени лист СЦГ-Међународни уговори“, број 10/04); Споразум о ваздушном саобраћају између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Републике Ирака („Службени лист СФРЈ", број 9/77); Споразум о ваздушном саобраћају између Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Хашемитске Краљевине Јордана („Службени лист СФРЈ-Међународни уговори“, број 1/79); Споразум о цивилном ваздушном саобраћају између Влада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Народне Републике Кине („Службени лист СФРЈ", број 51/73); Споразум о ваздушном саобраћају између Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Демократске Народне Републике Кореје („Службени лист СФРЈ", број 7/77); Споразум о ваздушном саобраћају између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Републике Кубе („Службени лист СФРЈ", број 1/87);

66

Споразум о ваздушном саобраћају између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Државе Кувајта („Службени лист СФРЈ- Међународни уговори“, број 7/79); Споразум о ваздушном саобраћају, закључен између Федеративне Народне Републике Југославије и Републике Либана, Р.п.бр.409 од 28.октобра 1954. године, потписан у Бејруту, 17.априла 1954. године; Споразум о зрачном промету између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Социјалистичке Народне Либијске Арапске Џамахирије о регулисању зрачног промета између њихових територија („Службени лист СФРЈ - Међународни уговори“, број 8/82); Споразум између Савезног извршног већа Скупштине СФРЈ и Владе Малезије о ваздушном саобраћају између њихових односних територија, потписан у Куала Лумпуру, 20.новембра 1986. године, ратификован 17.децембра 1987. године; Споразум између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Краљевине Мароко о ваздушном саобраћају („Службени лист СФРЈ- Међународни уговори“, број 6/66); Споразум о ваздушном саобраћају између Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Исламске Републике Пакистана („Службени лист СФРЈ-Међународни уговори“ број 10/78); Споразум о ваздушном саобраћају између Владе Сједињених Америчких Држава и Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије („Службени лист СФРЈ" - Додатак број1/78); Споразум између Владе Федеративне Народне Републике Југославије и Савеза Совјетских Социјалистичких Република о ваздушном саобраћају, ратификован 13. бр. 92 156/90 16/10/199-није објављен; Споразум између Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Републике Сингапур о ваздушном саобраћају („Службени лист СФРЈ", број 58/73); Споразум о ваздушном саобраћају између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Сиријске Арапске Републике („Службени лист СФРЈ-Међународни уговори“, број 7/67); Споразум између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Републике Судана о ваздушном саобраћају („Службени лист СФРЈ-Међународни уговори“, број 6/65); Споразум између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Републике Тунис о ваздушном саобраћају („Службени лист СФРЈ-Међународни уговори“, број 12/67); Споразум о ваздушном саобраћају између Југославије и Турске („Службени лист ФНРЈ-Међународни уговори“ бр. 3/54 и 6/56); Споразум о ваздушном саобраћају између Савезне Владе Савезне Републике Југославије и Владе Републике Украјине („Службени лист СРЈ-Међународни уговори“, број 2/97); Споразум између Влада СФРЈ и Ценралноафричке Републике о ваздушном саобраћају („Службени лист СФРЈ", број 40/73); Споразум о ваздушном саобраћају између Савезне Владе Савезнe Републике Југославије и Швајцарског Федералног Савета („Службени лист СРЈ,-Међународни уговори“, број 2/03); Споразум о ваздушном саобраћају између Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Шри Ланке, потписан у Коломбу, 17.12.1971. године.

67

Споразум о ваздушном саобраћају између СИВ-а Скупштине СФРЈ и Владе К. Тајланд (Уредба СИВ-а ЕП број 412/88); Споразум о ваздушном саобраћају између Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Републике Кореје (Уредба СИВ-а ЕТ број 198/91 од 17.05.1991. године)

Већина важећих билатералних споразума је старијег датума и по врсти спада у тзв. Бермуда тип споразума (Бермуда тип споразума спада у традиционални начин регулисања односа док споразуми о којима се тренутно преговара спадају у новији тип (либерализовани тип и тзв. Open Sky: са УЕА, Аустралијом и САД)).

Технички и социјални стандарди

Ко и на који начин успоставља аеродромске таксе? Да ли су оне успостављене на транспарентан и недискриминаторски начин? Да ли су повезане са трошковима? Постоје ли механизми консултовања? Да ли руководство аеродрома функционише одвојено од власништва аеродрома? На који начин су захтеви безбедности ваздушне пловидбе примењени у погледу дизајна, производње, рада, одржавања ваздухоплова, делова и уређаја и код особа и организација који су укључени у дизајн, производњу, одржавање и рад таквих производа, делова и уређаја, као и у погледу издавања сертификата за аеродроме и пружаоце услуга у ваздушном саобраћају? Молимо опишите захтеве безбедности ваздушне пловидбе у Србији у следећим областима:

1) Издавање сертификата о ваздухопловном производу;

2) Издавање сертификата о пловидбености;

3) Континуирана пловидбеност ваздухоплова;

4) Одржавање ваздухоплова, делова и уређаја;

5) Особље, дозволе пилота и посаде;

6) Ограничења у погледу дужине времена летења и захтеви обуке пилота и кабинске посаде, као и квалификације организација за обуку;

7) Одобрење за употребу аеродрома и пружаоца услуга ваздушне пловидбе.

Чланом 134. Закона о ваздушном саобраћају прописане су накнаде на које има право оператер аеродрома који се користи за јавни авио-превоз и оператер општег аеродрома.

Накнаде се наплаћују уз авиокарту, али је авио-превозилац дужан да исте прикаже одвојено. Аеродромске и безбедносне накнаде авио-превозилац рефундира оператеру аеродрома.

Наплаћивање услуга оператера аеродрома је недискриминаторно и исто за све авио-превозиоце.

О промени цена услуга оператер аеродрома се консултује са авио-превозиоцима. Ово је нарочито случај био 2009. и 2010. године, када је дошло до снижавања цена путничког сервиса, безбедносне накнаде таксе за трансферне путнике, услуге прихвата

68

и отпреме ваздухоплова и услуге слетања. Оператер аеродрома који се користи за јавни авио-превоз образује Савет авио-превозилаца који користе аеродромске услуге. Савет заступа интересе корисника аеродромских услуга.

Висину накнаде одређује оператер аеродрома за сваку услугу посебно, уз претходну сагласност власника аеродрома (члан 134. Закона о ваздушном саобраћају).

Власник АД Aеродрома “Никола Тесла“ у Београду је Република Србија, која поставља Скупштину Предузећа, чланове Управног одбора поставља Скупштина на предлог власника, а Управни одбор поставља менаџмент.

Захтеви у погледу ваздухопловне безбедности у Републици Србији примењени

су доношењем Закона о ваздушном саобраћају и подзаконских аката. Подзаконским актима које доноси Директорат примењени су и безбедносни захтеви који су садржани у европским уредбама и упутствима садржаним у Анексу I ЕСАА споразума. 1) Сертификација ваздухопловних производа је регулисана Законом о ваздушном саобраћају и следећим актима:

- Правилником о основним правилима у области цивилног ваздухопловства и надлежностима Европске агенције за безбедност ваздушног саобраћаја („Службени гласник РС“, број 68/10 од 21. септембра 2010. године) (овим правилником уређују се основна правила у области цивилног ваздухопловства која се односе: на основне захтеве за пројектовање, производњу, одржавање и коришћење ваздухопловних производа и особље и организације које су укључене у пројектовање, производњу и одржавање ваздухоплова и ваздухопловних производа и на особље и организације које су укључене у операције ваздухоплова. Oвим прописом се преузима Уредба Европског парламента и Савета (ЕЗ) бр. 216/2008 од 20. фебруара 2008. године о основним правилима у области цивилнoг ваздухопловства и оснивању Европске агенције за безбедност ваздушног саобраћаја, којом се укидају Упутство Савета 91/670/EEЗ, Уредба (ЕЗ) бр. 1592/2002 и Упутство 2004/36/ЕЗ);

- Правилником о сертификацији и пловидбености ваздухоплова и о одобравању организација за производњу и пројектовање („Службени гласник РС“, број 14/10 од 17. марта 2010. године) (овим правилником уређују се технички услови и управни поступци за сертификацију ваздухоплова и других ваздухопловних производа, делова и уређаја у области пловидбености и заштите животне средине; издавање потврде о типу и ограничене потврде о типу и њихове измене; издавање потврде о пловидбености ваздухоплова, ограничене потврде о пловидбености ваздухоплова, дозволе за лет и уверења о спремности за употребу; издавање одобрења пројекта поправки; доказивање усклађености са захтевима за заштиту животне средине; издавање потврде о буци; идентификовање производа, делова и уређаја; одобравање делова и уређаја; одобравање организација за производњу и организација за пројектовање и издавање налога за пловидбеност. Овим прописом се преузима Уредба Комисије (ЕЗ) бр. 1702/2003 од 24. септембра 2003. године којом се утврђују правила за извршење за сертификацију ваздухоплова и са њима повезаних производа, делова и уређаја, у области пловидбености и заштите животне средине, као и за одобравање организација за производњу и организација за пројектовање);

- Правилником о примењивању техничких услова за пловидбеност ваздухоплова, мотора, елисе, делова и уређаја или њихових делова („Службени гласник РС“, број 93/09 од 10. новембра 2009. године) – овим правилником непосредно се примењују Airworthiness Code and Standards (CS standard);

69

2) Издавање сертификата о пловидбености регулисано је чланом 158. Закона о ваздушном саобраћају и следећим подзаконским актима:

- Правилником о основним правилима у области цивилног ваздухопловства и надлежностима Европске агенције за безбедност ваздушног саобраћаја;

- Правилником о сертификацији и пловидбености ваздухоплова и о одобравању организација за производњу и пројектовање;

3) Континуирана пловидбеност ваздухоплова регулисана је чл. 157-167. Закона о ваздушном саобраћају и следећим подзаконским актима:

- Правилником о основним правилима у области цивилног ваздухопловства и надлежностима Европске агенције за безбедност ваздушног саобраћаја;

- Правилником о обезбеђивању континуиране пловидбености ваздухоплова и ваздухопловних производа, делова и уређаја и о одобравању организација и особља који се баве овим пословима („Службени гласник РС“, број 14/10 и 68/10 од 21. септембра 2010. године) (овим правилником уређују се: технички захтеви и начин за обезбеђивање континуиране пловидбености ваздухоплова и компоненти и услови које морају да испуне организације и особље који обављају послове везане за континуирану пловидбеност; захтеви за одобравање организација за одржавање ваздухоплова и oдобравање организација за обуку особља за одржавање ваздухоплова; захтеви за издавање дозволе за одржавање ваздухоплова и услови за важење и коришћење дозволе. Овим прописом се преузима Уредба Комисије (ЕЗ) бр. 2042/2003 од 20. новембра 2003. године о континуираној пловидбености ваздухоплова и ваздухопловних производа, делова и уређаја и о одобравању организација и особља који се баве овим пословима);

- Правилником о условима за израду и поступку за израду Главне листе минималне исправности опреме ваздухоплова и Листе минималне исправности опреме ваздухоплова и о поступку њиховог одобравања („Службени гласник Републике Србије“, бр. 16/09, 20/09-исправка и 14/10 од 17. марта 2010. године) (овим правилником преузет је JAR MMEL/MEL и ACJ-MMEL/MEL).

4) Одржавање ваздухоплова, делова и уређаја регулисано је чл. 149. и 150. Закона о ваздушном саобраћају, кaо и следећим подзаконскима актима:

- Правилником о основним правилима у области цивилног ваздухопловства и надлежностима Европске агенције за безбедност ваздушног саобраћаја;

- Правилником о обезбеђивању континуиране пловидбености ваздухоплова и ваздухопловних производа, делова и уређаја и о одобравању организација и особља који се баве овим пословима;

5) Особље и издавање дозвола пилотима и посади регулисано је чл. 170-199. Закона о ваздушном саобраћају, као и значајним бројем подзаконских прописа:

- Правилником о основним правилима у области цивилног ваздухопловства и надлежностима Европске агенције за безбедност ваздушног саобраћаја;

- Правилником о дозволама и центрима за обуку пилота авиона („Службени гласник РС“, број 30/08 од 25. марта 2008. године) (овим правилником прописују се: врсте дозвола које могу стећи пилоти авиона, овлашћења која се могу уписати у те дозволе, као и ауторизације које могу стећи имаоци тих дозвола; услови и поступак за стицање, издавање, продужење и обнављање рока важења дозвола, овлашћења и ауторизација; програми за стручну обуку пилота авиона; програми за утврђивање и

70

проверу њихове стручне обучености; услови које морају да испуне центри за обуку пилота авиона. Oвим прописом примењен је JAR-FCL 1, Aмандман 7);

- Правилником о дозволама и центрима за обуку пилота хеликоптера („Службени гласник РС“, број 101/08 од 04. новембра 2008. године) (овим правилником прописују се врсте дозвола које могу стећи пилоти хеликоптера, овлашћења која се могу уписати у те дозволе, као и ауторизације које могу стећи имаоци тих дозвола; услови и поступак за стицање, издавање, продужење и обнављање рока важења дозвола, овлашћења и ауторизација; програми за стручну обуку пилота хеликоптера; програми за утврђивање и проверу њихове стручне обучености и услови које морају да испуне центри за обуку пилота хеликоптера. Овим правилником примењен је JAR-FCL 2, Aмандман 6);

- Правилником о утврђивању здравствене способности летачког особља у цивилном ваздухопловству („Службени гласник РС“, број 101/08 од 04. новембра 2008. године) (овим правилником прописују се: услови које треба да испуни летачко особље ради стицања лекарског уверења, продужења и обнављања његовог важења; услови и начин вршења лекарских прегледа летачког особља; услови које морају да испуне ваздухопловно-медицински центри и лекари ради стицања овлашћења за издавање лекарског уверења летачком особљу, као и начин вођења здравствене евиденције и медицинске документације. Овим правилником је примењен JAR-FCL 3, Амандман 5);

- Правилником о дозволи инжењера летача и центрима за обуку („Службени гласник РС“, број 39/09 од 26. маја 2009. године) (овим правилником прописују се услови и поступак за издавање, продужење и обнављање рока важења дозволe, овлашћења и ауторизације инжењера летача, програми за стручну обуку инжењера летача, начин утврђивања и провере њихове стручне обучености, као и услови које морају да испуне центри за обуку инжењера летача. Овим правилником је примењен JAR-FCL 4, Амандман 3);

- Правилником о дозволама пилота параглајдера и центрима за обуку („Службени гласник РС“, број 71/09 од 31. августа 2009. године) (овим правилником одређују се услови које правно лице или предузетник мора да испуни да би стекао својство центра за обуку за стицање дозволе пилота параглајдера и овлашћења инструктора параглајдинга, обука за стицање дозволе пилота параглајдера, полагање испита за стицање дозволе пилота параглајдера и овлашћења инструктора параглајдинга, поступак у коме се стиче дозвола пилота параглајдера и овлашћење инструктора параглајдинга и послови које могу да обављају пилот параглајдера и инструктор параглајдинга);

- Правилником о ултралаким ваздухопловима („Службени гласник РС“, број 68/10 од 21. септембра 2010. године) (овим правилником се утврђује: одржавање ултралаких ваздухоплова и њихов упис у Регистар ваздухоплова или Евиденцију ваздухоплова; намена ултралаких ваздухоплова и услови за њихово коришћење; услови за стицање својства центра за обуку пилота ултралаког ваздухоплова; обука, полагање испита и поступак за стицање дозволе пилота ултралаког ваздухоплова, додатних овлашћења и овлашћења инструктора; права имаоца дозволе пилота ултралаког ваздухоплова и инструктора, као и изглед и садржај дозволе пилота ултралаког ваздухоплова);

- Правилником о падобранству („Службени гласник РС“, број 77/07 од 17. августа 2007. године) (овим правилником прописују се: услови за коришћење, одржавање и поправку падобрана, падобранских компоненти и опреме, садржај и начин вођења документације падобрана, услови и начин организовања падобранских скокова, услови за стицање дозвола падобранаца, права и дужности по основу дозвола, услови за

71

стицање овлашћења инструктора падобранства, њихова права и дужности, услови за стицање дозвола падобранских пакера, права и дужности по основу дозвола, услови и начин извођења падобранских тандем скокова;

- Правилником о дозволама летачког особља („Службени гласник РС“, број 30/05 од 05. априла 2005. године) (овим правилником прописују се услови и поступак стицања, издавања и продужења рока важења дозвола пилота једрилица, пилота слободног балона, навигатора летача и кабинског особља);

- Правилником о ваздухопловним диспечерима („Службени гласник РС“, број 30/05 од 05. априла 2005. године) (овим правилником прописују се: услови и поступак стицања, издавања, продужења и обнове рока важења дозволе ваздухопловног диспечера; услови и поступак стицања овлашћења инструктора ваздухопловних диспечера; послови који се могу вршити на основу дозволе ваздухопловног диспечера и на основу овлашћења инструктора ваздухопловних диспечера);

- Правилником о дозволама контролора летења и центрима за обуку („Службени гласник РС“, бр. 16/09, 20/09-исправка и 93/09 од 10. новембра 2009. године) (овим правилником се утврђују услови и поступак стицања дозволе контролора летења и дозволе студента контролора летења, стицања и продужења важења овлашћења, додатних овлашћења и посебних овлашћења која се уписују у те дозволе, послови које имаоци тих дозвола могу да обављају на основу овлашћења, додатних овлашћења и посебних овлашћења, услови и начин спровођења стручне обуке за стицање дозволе, овлашћења, додатних овлашћења и посебних овлашћења, услови и начин признавања дозвола контролора летења стечених у иностранству и обуке обављене у иностранству, као и услови које мора да испуни центар за обуку контролора летења; Овај пропис је усклађен са ICAO Annex 1 уз Чикашку конвенцију, Directive 2006/23/EC и ESARR 5;

- Правилником о здравственим условима за контролоре летења („Службени гласник РС“, бр. 16/09 и 20/09-исправка од 19. марта 2009. године) (овим правилником прописују се услови које морају да испуне контролор летења и студент контролор летења ради издавања, обнове или продужења важења лекарског уверења, услови и начин вршења лекарских прегледа, као и услови које морају да испуне ваздухопловно-медицински центри и лекари за стицање овлашћења за обављање послова ваздухопловне медицине и за издавање лекарског уверења. Овај пропис је усклађен са EUROCONTROL Document “Requirements for European Class 3 Medical Certification of Air Traffic Controllers;

- Правилником о уписивању у дозволу пилота или контролора летења ICAO експертског нивоа 6 знања енглеског језика („Службени гласник РС“, број 14/10 од 17. марта 2010. године) (овим правилником се, сагласно захтевима ICAO документа 9835 AN/453, тачка 5.3 Поглавље 5. „Демонстрација нивоа знања на експертском нивоу“ и сагласно ICAO Циркулару 318-AN/180, тачка 4.2 Поглавље 1. „Процена нивоа знања на експертском нивоу 6“, одређује начин на који се у дозволу пилота и дозволу контролора летења уписује ниво знања енглеског језика 6;

- Правилником о обезбеђивању континуиране пловидбености ваздухоплова и ваздухопловних производа, делова и уређаја и о одобравању организација и особља који се баве овим пословима; 6) Поред основних одредаба садржаних у Глави осам Закона о ваздушном саобраћају, захтеви који се односе на ограничења у погледу дужине времена летења и захтеви у погледу обуке пилота и кабинске посаде, као и услови које морају да испуне организације за обуку садржани су и у следећим прописима:

72

- Правилнику о основним правилима у области цивилног ваздухопловства и надлежностима Европске агенције за безбедност ваздушног саобраћаја;

- Правилнику о организацији радног времена чланова посаде цивилног ваздухоплова („Службени гласник РС“, бр. 101/08, 16/09, 93/09, 14/10 од 17. марта 2010. године) (овим правилником се прописује организација радног времена чланова посаде ваздухоплова у јавном авио-превозу, здравствене мере и мере заштите на раду чланова посаде, као и посебни услови у погледу организације радног времена чланова посаде код превоза у циљу пружања хитне медицинске помоћи, пружања услуга из ваздуха, школовања и обуке ваздухопловног особља и панорамских летова. Овај пропис је усклађен са Council Directive 2000/79/EC, као и са Одељком Q из Анекса III Уредбе Савета (ЕЕЗ) бр. 3922/91 од 16. децембра 1991. године о усклађивању техничких прописа и управних поступака у области цивилног ваздухопловства); - Правилнику о дозволама и центрима за обуку пилота авиона; - Правилнику о дозволама и центрима за обуку пилота хеликоптера; - Правилнику о дозволи инжењера летача и центрима за обуку;

- Правилнику о дозволама пилота параглајдера и центрима за обуку; - Правилнику о ултралаким ваздухопловима; - Правилнику о обезбеђивању континуиране пловидбености ваздухоплова и

ваздухопловних производа, делова и уређаја и о одобравању организација и особља који се баве овим пословима;

- Правилнику о центрима за обуку падобранаца („Службени гласник Републике Србије“, бр.77/07 од 17. августа 2007. године) (овим правилником прописују се услови које мора да испуњава центар за обуку падобранаца, као и основни услови за извођење обуке падобранаца);

- Правилнику о условима које мора да испуњава центар за обуку летачког особља („Службени гласник Републике Србије“, број 37/05 од 26. априла 2005. године) (примењује се на центре за обуку пилота једрилица, пилота слободног балона, навигатора летача и кабинско особље) ;

- Правилнику о условима које мора да испуњава центар за обуку ваздухопловних диспечера („Службени гласник Републике Србије“, број 37/05 од 26. априла 2005. године) (овим правилником прописују се услови које мора да испуњава центар за обуку ваздухопловних диспечера);

- Правилнику о дозволама контролора летења и центрима за обуку;

7) Основни захтеви који се односе на сертификацију аеродрома садржани су у Глави шестој Закона о ваздушном саобраћају (упућујемо на део одговора који је дат на питање под редним бројем 58), као и у Правилнику о издавању дозволе за коришћење аеродрома који је усклађен са Анексом 14 ICAO и Manual on Certification of Aerodromes ICAO Doc 9774; Поред основних одредаба садржаних у чл. 64-73. Закона о ваздушном саобраћају, захтеви у погледу безбедности који се односе на пружаоце услуга у ваздушној пловидби садржани су у следећем пропису:

- Правилнику о сертификацији и безбедносном надзору над пружаоцима услуга у ваздушној пловидби („Службени гласник РС“, бр. 16/09 и 20/09-исправка од 19. марта 2009. године) ( овим правилником прописују се услови који морају бити испуњени за издавање сертификата за пружање услуга у ваздушној пловидби, поступак сертификације и континуирани надзор над испуњеношћу безбедносних регулаторних

73

захтева. Наведеним правилником је у потпуности имплементирана Уредба Комисије (EЗ) бр. 2096/2005, док је Уредба Комисије бр. 1315/2007 делимично имплементирана).

62) Које тело је одговорно за обављање регулаторне контроле за ваздухопловне производе, особе, организације, аеродроме и пружаоце услуга ваздушне пловидбе?

На основу Закона о ваздушном саобраћају прописе су овлашћени да доносе: Влада, министарство надлежно за послове саобраћаја и Директорат. Влада је надлежна да доноси прописе који се односе на: 1, пружаоце услуга у ваздушној пловидби (управљање ваздушним простором, на предлог министра надлежног за послове саобраћаја (члан 30. Закона), концепт флексибилног коришћења ваздушног простора (члан 31. Закона), класе ваздушног простора и услове под којима се свака класа ваздушног простора користи, на предлог министра надлежног за послове саобраћаја (члан 37. Закона), привремено резервисане и привремено издвојене делове ваздушног простора, прекограничне зоне, условне руте, забрањене зоне, условно забрањене зоне, опасне зоне и зоне за летења војних ваздухоплова (члан 42. Закона), услове под којима је пружалац услуга у ваздушној пловидби дужан испуни при планирању, пројектовању, набавци и коришћењу комуникационих, навигационих и надзорних система, уређаја, опреме и објеката, на предлог министра надлежног за послове саобраћаја (члан 54. Закона), начин на који се ангажују учесници у трагању за ваздухопловом и спасавању лица, на предлог министра надлежног за послове саобраћаја (члан 62. Закона). Министарство је надлежно да доноси прописе који се односе на : 1.особље (радно време чланова посаде у редовном авио-превозу и другим комерцијалним делатностима, дужину времена лета, време на које се члан посаде ослобађа свих дужности и дежурстава, одморе чланова посаде у редовном авио-превозу и другим комерцијалним делатностима и плаћено одсуство летачког особља ради одржавања психо-физичке кондиције (члан 199. Закона), радно време контролора летења на оперативном радном месту и право контролора летења на плаћено одсуство ради одржавања психо-физичке кондиције (члан 199. Закона); 2. аеродроме (услове под којима аеродром може да се користи за међународни јавни авио-превоз, уз сагласност министра надлежног за унутрашње послове (члан 107. Закона); 3. пружаоце услуга у ваздушној пловидби (начин на који се пружају услуге контроле летења (члан 46. Закона), начин на који се пружају услуге информисања ваздухоплова у лету, уз сагласност министарства надлежног за послове одбране (члан 49. Закона), употребу израза при пружању услуга инфорисања ваздухоплова у лету, уз сагласност министарства надлежног за послове одбране (члан 50. Закона), начин на који се пружају услуге узбуњивања члан (51. Закона), ваздухопловно метеоролошке услуге и начин припремања и прибављања метеоролошких информација, начин одашиљања метеоролошких информација и начин снабдевања корисника услуга метеоролошким информацијама (члан 55. Закона), начин обавештавања о метеоролошким услугама које се захтевају (члан 58. Закона), начин пружања услуга ваздухопловног информисања, укључујући и захтеве који се односе на систем квалитета (члан 59. Закона), садржaj и изглед елемената Интегрисаног ваздухопловног информативног пакета, врсту података који се уносе у Интегрисани ваздухопловни информативни пакет, изворр података, начин прикупљања, достављања и објављивања података (члан 60. Закона), пружањр

74

услуга трагања за ваздухопловом и спасавања лица (члан 61. Закона), врстр података који се снимају или чувају на други начин, начин на који се подаци чувају и времену на које се снимци и подаци чувају (члан 71. Закона). Директорат је надлежан да доноси прописе који се односе на : 1. ваздухопловне производе (разврставање ваздухоплова према категорији, врсти и намени (члан 136. Закона), категорије ваздухоплова који се уписују у евиденцију ваздухоплова (члан 138. Закона), ознаке регистрације и обавезни натписи и начин на који се они и знаци државне припадности носе (члан 145. Закона), садржину и начин вођења Евиденције ваздухоплова (члан 146. Закона), исправе и књиге које морају да се налазе у ваздухоплову док лети и садржина и начин вођења књига које морају да се налазе у ваздухоплову који лети (члан 147. Закона), услове под којима се пројектују и производе ваздухопловни производи делови, уређаји и опрема (члан 152. Закона), техничке прописе о пловидбености (члан 153. Закона), услове које мора да испуни ваздухоплов да би био континуирано пловидбен (члан 157. Закона), услове и начин извршавања пробног лета (члан 166. Закона), услове под којима се издају, мењају, суспендују или стављају ван снаге потврда о пловидбености и потврда о провери пловидбености, ограничења која се уписују у потврду о пловидбености, начин на који се обављају основни и периодични преглед ваздухоплова и коме се плаћа накнада за периодични преглед ваздухоплова, садржину програма одржавања ваздухоплова и начину на који се програм одржавања примењује, начин утврђивања листе минималне исправности опреме ваздухоплова и листи дозвољеног одступања конфигурације и услове под којима се издаје дозвола за технички лет (члан 167. Закона), пловидбеност других ваздухопловних производа (члан 168. Закона); 2. особље (услови које мора да испуни ваздухопловно особље чији послови непосредно утичу на безбедност ваздушног саобраћаја за стицање дозволе (члан 172. Закона), поступак по коме се проверава стручна оспособљеност ваздухопловног особља (члан 173. Закона), ближе разврставање особља чији послови посредно утичу на безбедност ваздушног саобраћаја и услове под којима се издаје, мења, суспендује или ставља ван снаге потврда о обучености и обрасцу потврде о обучености (члан 175. Закона), услове под којима се издаје ауторизација (члан 176. Закона), услове под којима се издаје дозвола и уписује овлашћење у дозволу, време на које се издаје дозвола и ауторизација, време на које важе овлашћења која су уписана у дозволу, услове под којима се мењају, суспендују или стављају ван снаге дозвола и ауторизација, услове под којима се суспендују или стављају ван снаге овлашћења која су уписана у дозволу и обрасцима дозволе и ауторизације (члан 177. Закона), садржину и начин вођења Уписника ваздухопловног особља и евиденције ваздухопловног особља (члан 178. Закона), услове под којима се издаје, мења, суспендује и ставља ван снаге потврда о праву на обучавање ваздухопловног особља, време на које се потврда издаје и образац потврде (члан 179. Закона), услове под којима се испитује здравствена способност, поступак по коме се она испитује, време на које се она испитује, класе лекарског уверења и образац лекарског уверења (члан 188. Закона), услове под којима се издаје, мења, суспендује или ставља ван снаге потврда о праву на испитивање здравствене способности, време на које се потврда издаје и обрасцу потврде (члан 191. Закона); 3. организације (садржину и начин вођења евиденције ваздухопловно-техничких организација (члан 149. Закона), услове под којима се издаје дозвола обављање ваздухопловно-техничке делатности и о услове под којима се мења, суспендује или ставља ван снаге дозвола за обављање ваздухопловно-техничке делатности и обрасцу дозволе (члан 150. Закона);

75

4. аеродроме (услове под којима се летилишта и терени користе у ваздушном саобраћају (члан 102. Закона), безбедносне услове, услове у вези с наменом, класом, категоријом, капацитетом и инфраструктуром и осталим условима које аеродром мора да испуни за добијање дозволе за коришћење аеродрома (члан 105. Закона), садржину и начин вођења Регистра аеродрома (члан 106. Закона), услове под којим се аеродром користи (члан 108. Закона), разврставање аеродрома и услове под којима се издаје, мења, суспендује или ставља ван снаге дозвола за коришћење аеродрома (члан 109. Закона), посебне услове који треба да омогуће безбедно одвијање ваздушног саобраћаја, које је инвеститор аеродрома дужан да поштује при изради планске и техничке документације за изградњу аеродрома (члан 110. Закона), услове под којима могу да се поставе објекти, инсталације и уређаји на подручју или изван подручја аеродрома, а који услед емисије или рефлексије радио-зрачења могу да утичу на безбедност ваздушног саобраћаја (члан 115. Закона), одржавање, преглед и обележавање аеродромских објеката (члан 118. Закона), дужности оператера аеродрома да обезбеди спасилачко-ватрогасну службу и службу хитне медицинске помоћи (аеродромске службе) или ватрогасно обезбеђење и медицинско обезбеђење (члан 126. Закона), услове под којима се ближе описују поједине услуге од којих се састоји земаљско опслуживање и одређују врсте услуга земаљског опслуживања које морају да се пружају на општем аеродрому (члан 127. Закона), организационе, финансијске, техничке, технолошке и персоналне услове који морају да буду испуњени за издавање дозволе за пружање услуга земаљског опслуживања и услове под којима се мења, суспендује или ставља ван снаге дозвола, времену на које се дозвола издаје и обрасцу дозволе (члан 129. Закона), услуге самоопслуживања које подлежу издавању доволе и услове под којима се издаје, мења, суспендује или ставља ван снаге дозвола за самоопслуживање, време на које се дозвола издаје и образац дозволе (члан 130. Закона), одређивање услуга код којих може да се ограничи број њихових пружалаца, услове под којима поједине услуге могу да се изузму од самоопслуживања, услове под којима може да се ограничи број пружалаца услуга и мерила и поступке по којима се бирају пружаоци услуга (члан 132. Закона), услове под којима може да се ограничи број авио-превозилаца који имају право на самоопслуживање (члан 132. Закона), начин образовања Савета авио-превозилаца који користе аеродромске услуге и начин његовог рада (члан 133. Закона); 5.пружаоце услуга у ваздушној пловидби (начин подношења плана лета и начин издавања одобрења која претходе подношењу плана лета (члан 24. Закона), начин израде и форми навигационих поступака (члан 41. Закона), изразе стандардне фразеологије на енглеском језику који се употребљавају при пружању услуга контроле летења и изразе на српском језику који се користе када се услуге контроле летења пружају домаћем ваздухоплову који лети по правилима оперативног ваздушног саобраћаја (члан 48. Закона), врсту и облик осмотрених података, начин и време на које се они чувају, начин њиховог преузимања за обраду и стављање климатолошких табела на располагање корисницима услуга (члан 57. Закона), услове под којима се издаје, мења, суспендује или ставља ван снаге сертификат за пружање услуга у ваздушној пловидби и обрасцу сертификата (члан 66). Сходно члану 265. Закона о ваздушном саобраћају Директорат,поред других прописа за чије је доношење овлашћен, посебно је овлашћен да доноси и прописе из области ваздухопловства који су садржани у Анексу I ЕСАА споразума.

На основу члана 235. став 3. Закона о ваздушном саобраћају, пропис Директората изузетно може да упути на међународне акте и прописе, међународне

76

стандарде и препоручену праксу који се у том случају непосредно примењују. У том случају пропис Директората обавезно садржи информацију на који начин су међународни акти и прописи, међународни стандарди и препоручена пракса на које он упућује доступни (путем Интернета или на други погодан начин).

63) Које тело је одговорно за њихов надзор и спровођење захтева ваздухопловне безбедности?

Провера (одит) је у надлежности Директората, а министарство надлежно за послове саобраћаја је надлежно за инспекцијски надзор (члан 243. став 1. Закона о ваздушном саобраћају). У току је прелазни период у којем Директорат, на основу акта министра надлежног за послове саобраћаја, фактички обавља инспекцијски надзор, док министарство не преузме инспекцију у складу са поменутим законом.

64) Које законодавство је на снази у вези са истрагом удеса и обавезним извештавањем о удесима и незгодама?

Истраживање удеса и озбиљних незгода регулисано је чл. 204-217. Закона о ваздушном саобраћају и Правилником о истраживању удеса и озбиљних незгода цивилних ваздухоплова („Службени гласник РС“, бр. 71/09 и 1/10 од 12. јануара 2010. године).

Пријављивање догађаја регулисано је чланом 17. Закона о ваздушном саобраћају, као и:

- Правилником о пријављивању догађаја који су значајни за безбедност цивилног ваздухопловства и испитивању угрожавања безбедности („Службени гласник РС“, бр 16/09, 20/09-исправка и 14/10 од 17. марта 2010. године);

- Правилником о преузимању одређених прописа Европске заједнице о пријављивању догађаја у цивилном ваздухопловству („Службени гласник РС“, број 14/10 од 17. марта 2010. године) (овим правилником се преузимају Упутство 2003/42/ЕЗ Европског парламента и Савета од 13. јуна 2003. године о пријављивању догађаја у цивилном ваздухопловству; Уредба Комисије (ЕЗ) бр. 1330/2007 од 24. септембра 2007. године којом се утврђују правила за извршење о прослеђивању података заинтересованим странама о догађајима у цивилном ваздухопловству из члана 7. става 2. Упутства 2003/42/ЕЗ Европског парламента и Савета; Уредба Комисије (ЕЗ) бр. 1321/2007 од 12. новембра 2007. године којом се утврђују правила за извршење о укључивању података о догађајима у цивилном ваздухопловству који се размењују сагласно Упутству 2003/42/ЕЗ Европског парламента и Савета у централну базу података).

a) Постоје ли статистички подаци о пропустима у ваздушном саобраћају (готово сударима) који су се догодили у последњих десет година?

Служба за утврђивање узрока удеса и анализу ризика у оквиру Директората располаже статистичким подацима за 2007, 2008. и 2009. годину.

b) Постоји ли посебна служба која координира истражне поступке, прати извештаје и статистичке податке?

77

Да, у оквиру Директората ове послове обавља Служба за утврђивање узрока удеса и анализу ризика.

c) Који прописи су на снази којима се обезбеђује поверљивост обрађених информација током извештавања о догађају, истрази удеса или незгоде од стране особа које су укључене у планирање, израду, одржавање, извођење и обуку безбедности у ваздушном саобраћају?

Сходно члану 17. став 2. Закона о ваздушном саобраћају, Директорат, између осталог, обезбеђује заштиту личних података подносилаца пријаве о догађају.

У члану 8. став 2. Правилника о пријављивању догађаја који су значајни за безбедност цивилног ваздухопловства и испитивању угрожавања безбедности прописано је да подносилац пријаве који жели да заштити своје личне и друге податке који могу да укажу на његов идентитет подноси пријаву непосредно Директорату са ознаком „поверљиво”, да лице које је овлашћено за обраду пријаве непосредно сарађује с подносиоцем пријаве ради спровођења поступка и обраде података, а Директорат је дужан да сачува тајност идентитета подносиоца пријаве, изузев ако је он учествовао у догађају за који је предвиђена казна за прекршај или кривично дело.

Такође, чланом 9. став 2. истог правилника прописано је и да лице које добровољно пријави догађај има право на заштиту својих личних и других података који могу да укажу на његов идентитет.

Чланом 15. став 2. наведеног прописа прописано је да се у Коначном извештају о догађају примењује заштита личних података подносиоца пријаве (disidentification) и изостављају лични и други подаци који могу да укажу на идентитет учесника у догађају или идентитет трећих лица.

У члану 18. ст. 1. и 2. овог правилника наведено је да је Директорат дужан да образује и води базу података у којој евидентира и чува све податке који су садржани у пријавама догађаја из Прилога 1. овог правилника, као и податке о удесима и озбиљним незгодама.

У базу података не уносе се лични подаци о подносиоцу пријаве и технички подаци који могу да укажу на његов идентитет или идентитет лица која су учествовала у догађају или идентитет трећих лица.

Чланом 19. Правилника о пријављивању догађаја који су значајни за безбедност цивилног ваздухопловства и испитивању угрожавања безбедности прописано је да приступ бази података имају запослени у Директорату који су овлашћени за поступање с пријавама и извештајима о догађају и друга лица која на то посебно овласти генерални директор Директората.

d) Када се очекује оснивање независног тела за истраживање удеса?

Служба за утврђивање узрока удеса и анализу ризика независна је од осталих служби у Директорату цивилног ваздухопловства. Независно тело за истраживање удеса биће формирано током 2011. године изменама Закона о ваздушном саобраћају.

е) Да ли се у овој области разматра могућност сарадње са другим државама?

Директорат сарађује са другим државама на свим нивоима током обраде догађаја, незгода, озбиљних незгода и удеса, а у складу са прописима ЕУ и ICAO.

78

Податке о удесима, озбиљним незгодама и догађајима од значаја за безбедност Служба за утврђивање узрока удеса и анализу ризика уноси у јединствену базу података ECCAIRS коју користе све државе ЕУ.

65) Постоје ли мере којима се прати и ограничава ниво и емисија буке у околини аеродрома (тј. акустичко зонирање, прописи о коришћењу земљишта) и мере за ограничење или задржавање загађености ваздуха која је последица активности у ваздушном транспорту? Постоји ли програм за прогресивно повлачење из употребе ваздухоплова из Поглавља 2?

Законом о ваздушном саобраћају је прописано да су ваздухопловни субјекти обавезни да предузимају мере заштите животне средине од буке ваздухоплова и осталих екстерних фактора који утичу на буку, а последица су обављања делатности или пружања услуга у ваздухопловству (члан 200. Закона).

Оператер аеродрома дужан је да обезбеди да се при коришћењу аеродрома примењују мере заштите животне средине, према Закону о ваздушном саобраћају и прописима којима се уређује заштита животне средине (члан 201. Закона).

У складу са ICAO Balanced Approach to Noise managemet around Airports дефинисане су оперативне процедуре (STAR и SID) за смањење буке које су објављене у AIP. Ограничења по питању коришћења земљишта у околини аеродрома дефинисана су Детаљним урбанистичним планом Министарства за животну средину и просторно планирање. ЈП аеродром “Никола Тесла“ Београд сачинио је План и програм функције управљања заштитом животне средине 2009. године. Овим актима постављени су темељи за Стратегију управљања буком у околини аеродрома. На основу Закона о заштити од буке у животној средини („Службени гласник РС“, број 36/09 и 88/10 од 23. новембра 2010. године), министар заштите животне средине и просторног планирања донео је Правилник о методологији за одређивање акустичких зона („Службени гласник РС“, број 72/10 од 08. октобра 2010. године) којим се ближе прописује методологија за одређивање акустичких зона. За сада не постоји стални мониторинг буке у околини аеродрома у складу са ICAO стандардима и препорученом праксом. Не постоје у примени прогресивни програми за смањење буке и загађења ваздуха које узрокују ваздухоплови.

66) Да ли је Међународна организација за цивилно ваздухопловство већ признала регион Србије за информисање о летовима (ICAO)?

FIR Београд је препознат и верификован од стране ICAO (ICAO FIR List - Beograd FIR/UIR - LYBA) и унесен u ICAO DOC 7754, European Region Air Navigation Plan.

67) Молимо наведите информације о називу, правном и регулаторном статусу и власништву организације која је одговорна за пружање услуга ваздушне пловидбе (ANSPs)? Колико има запослених? Који субјект је надлежан за означавање и издавање уверења за пружање услуга ваздушне пловидбе? Да ли се означавање и издавање уверења спроводи у складу са примењивим

79

прописима о Јединственом европском небу? Да ли је национални надзорни орган у погледу управљања ваздушним саобраћајем ефективно успостављен? Када и којим правним инструментом?

Агенција за контролу летења Србије и Црне Горе д.о.о. (SMATSA) је друштво са ограниченом одговорношћу и заједнички пружалац услуга у ваздушној пловидби у Србији и Црној Гори, основано Уговором о оснивању Агенције за контролу летења Србије и Црне Горе д.о.о, закљученим 31.10.2003. године.

Агенција за контролу летења Србије и Црне Горе, као пружалац услуга у ваздушној пловидби, у потпуности је раздвојена од Директората, тј. регулаторног тела.

Агенција за контролу летења Србије и Црне Горе послује у складу са одредбама Закона о привредним друштвима, по којем је пререгистрована. Њени оснивачи су Влада Републике Србије, у име Србије, и Влада Црне Горе, у име Црне Горе. Појединачни оснивачки улози у стварима Друштва представљају имовину која се налази на територији држава оснивача, у односу: 92% Држава Србија и 8% Црна Гора.

Агенција за контролу летења Србије и Црне Горе д.о.о. је у 2009. години имала 832 запослена.

На основу члана 64. Закона о ваздушном саобраћају, Влада именује пружаоца услуга у ваздушној пловидби у ваздушном простору или у делу ваздушног простора, а Директорат, на основу члана 65. истог закона, издаје сертификат за пружање услуга у ваздушној пловидби пружаоцу услуга који испуњава прописане услове.

На основу члана 261. Закона о ваздушном саобраћају, сматра се да је Уговором о оснивању Агенције за контролу летења Србије и Црне Горе д.о.о Влада овластила Агенцију за контролу летења Србије и Црне Горе д.о.о. да пружа све услуге у ваздушној пловидби на територији Републике Србије.

Агенција за контролу летења Србије и Црне Горе је сертификована за пружање услуга ваздушне пловидбе на основу Правилника о сертификацији и безбедносном надзору над пружаоцима услуга у ваздушној пловидби. Наведеним правилником је у потпуности имплементирана Уредба Комисије (EЗ) бр. 2096/2005, док је Уредба Комисије бр. 1315/2007 делимично имплементирана.

Сертификат је издат 16. априла 2010. године са роком важења од 48 месеци и односи се на све услуге у ваздушној пловидби.

До доношења Закона о ваздушном саобраћају, Директорат је био одређен за национално надзорно тело на основу Одлуке о одређивању надзорног тела Републике Србије за област ваздушне пловидбе („Службени гласник РС“, број 30/08 од 25. марта 2008. године). Доношењем Закона о ваздушном саобраћају Директорат је одређен за национално надзорно тело у ваздушној пловидби у Републици Србији на основу члана 234. став 3. овог закона.

68) Који прописи постоје везано за надзор безбедности, постављање стандарда, планирање инвестирања, пружање услуга, планирање услуга и прикупљање прихода? Који је однос такси за прелет у односу на таксе које се наплаћују за летове према и са домаћих аеродрома?

Поред општих одредби о одиту (провери) и инспекцијском надзору које су садржане у чл. 243-257. Закона о ваздушном саобраћају, безбедносни надзор над пружаоцима услуга у ваздушном саобраћају регулисан је и Правилником о сертификацији и безбедносном надзору над пружаоцима услуга у ваздушној пловидби.

80

Овим правилником се, између осталог, прописују: услови који морају бити испуњени за издавање сертификата за пружање услуга у ваздушној пловидби, поступак сертификације и континуирани надзор над испуњеношћу безбедносних регулаторних захтева.

Услови под којима се подносиоцу захтева издаје сертификат односе се на Опште захтеве садржане у Прилогу 1. Правилника (који обухватају техничку и оперативну компетентност и способност; организациону структуру, управљање и планирање; управљање безбедношћу и квалитетом; обезбеђивање (security); људске ресурсе; финансијску способност; одговорност и осигурање; квалитет услуга; захтеве за извештавањем), као и Посебне захтеве садржане у прилозима од 2. до 5. Правилника, (који зависе од врсте услуге у ваздушној пловидби). Захтеви садржани у прилозима од 1-5 овог правилника истоветни су са заједничким европским захтевима из Уредбе Комисије (EЗ) бр. 2096/2005 од 20. децембра 2005. године и, између осталог, садрже одредбе о пружању услуга у складу са одређеним ICAO стандардима .

Безбедност у ваздухопловству је регулисана и чл. 14. до 19. Закона о ваздушном саобраћају, у ком смислу Влада доноси Национални програм безбедности у цивилном ваздухопловству којим се утврђују начела, правила и активности за достизање и унапређење прихватљивог нивоа безбедности у цивилном ваздухопловству у складу са препорученом праксом и стандардима Међународне организације цивилног ваздухопловства (Standards and recommended practices – SARPs, ICAO) (члан 15. Закона). У истом делу тог закона је прописано да Директорат врши проверу система управљања безбедношћу ваздухопловних субјеката (члан 16. Закона) и увођење планираних промена у функционални систем, а које могу да имају утицај на безбедност обављања делатности или пружања услуга у ваздухопловству (члан 244. Закона). Годишњи финансијски планови (који обухватају и инвестиционе и друге елементе из којих произлазе финансијске обавезе, планирани приходи и расходи) како Директората (у складу са чланом 237. тачка 2. Закона о ваздушном саобраћају и чланом 45. Закона о јавним агенцијама („Службени гласник РС“, бр. 18/05 и 81/05 од 23. септембра 2005. године) тако и Агенције за контролу летења (у складу са чланом 10. став 2. Уговора о оснивању) морају да буду усвојени на управном одбору дате институције и да имају сагласност Владе Републике Србије. Годишњи планови произлазе из петогодишњег стратешког плана. Део финансијског плана обе институције, а који се односи на трошкове у вези са пружањем услуга ваздушне пловидбе на рути мора да биде одобрен на мултилатералним преговорима на састанку Проширеног одбора EUROCONTROL.

Висина јединице рутне накнаде Републике Србије за коришћење услуга у ваздушној пловидби у ваздушном простору Републике Србије – Област информисања у лету Београд (FIR Београд) се утврђује у складу са Законом о ратификацији Мултилатералног споразума о рутним накнадама („Службени лист СЦГ“-Међународни уговори, број 4/05 од 20. маја 2005. године) и Одлуком о примени услова примене система рутних накнада и услова плаћања („Службени гласник РС“, бр. 75/07 од 10. августа 2007. године), одобрава се Одлуком Проширеног одбора EUROCONTROL и објављује у „Службеном гласнику РС“ одлуком Управног одбора Директората.

Висина рутне накнаде је иста за домаће и стране кориснике ваздушног простора и лице које је дужно да плати накнаду је лице које је било корисник ваздухоплова у време обављања лета. У складу са Условима примене система рутних накнада прописују се и изузеци од плаћања рутних накнада.

Укупна средства која припадају у виду рутне накнаде, распоређују се на: • средства за финансирање рада регулаторног и надзорног органа – цивилне

ваздухопловне власти,

81

• средства за финансирање рада пружаоца услуга у ваздушној пловидби укључујући и улагање у одржавање, занављање и унапређење система,

• средства за финансирање програма трагања и спасавања и • средства која припадају EUROCONTROL на име накнаде за пружене услуге.

Агенција за контролу летења СЦГ д.о.о. на основу Одлуке о висини накнаде за коришћење услуга обезбеђења ваздушног саобраћаја у области терминалних контрола летења ("Службени гласник РС", бр. 91/06, 45/07 од 17. маја 2007. године) наплаћује терминалне накнаде за пружене услуге контроле летења за све (домаће и стране) ваздухоплове који полећу са или слећу на аеродроме Београд (LYBE), Краљево (LYKV), Ниш (LYNI), Вршац (LYVR) и Батајница (LYBT) у Републици Србији.

Укупна средства која припадају по основу терминалне накнаде, распоређују се на:

• средства за финансирање рада регулаторног и надзорног органа–цивилне ваздухопловне власти, и

• средства за финансирање рада пружаоца услуга у ваздушној пловидби укључујући и улагање у одржавање, занављање и унапређење система.

69) Који прописи постоје у погледу издавања дозвола за контролоре у ваздушном

саобраћају? Да ли је Србија усвојила и применила Директиву о дозволама контролора у ваздушном саобраћају 2006/23/ЕЗ? Да ли је Србија применила концепт флексибилне употребе ваздушног простора и које тело је за то одговорно? Да ли је Србија предузела кораке да узме учешћа у било којој иницијативи која се може спровести ради успостављања функционалног блока ваздушног простора?

Сходно члану 172. Закона о ваздушном саобраћају ваздухопловном особљу чији послови непосредно утичу на безбедност ваздушног саобраћаја, а у које спадају и контролори летења, издаје се одговарајућа дозвола у коју се уписују овлашћења имаоца дозволе. Дозволу издаје Директорат лицу које је стручно оспособљено и које испуни услове везане за године живота, као и друге прописане услове.

Ближи услови за издавање дозвола контролорима летења прописани су следећим прописима:

- Правилник о дозволама контролора летења и центрима за обуку – усклађен са ICAO Annex 1 уз Чикашку конвенцију, Directive 2006/23/EC и ESARR 5;

- Правилник о уписивању у дозволу пилота или контролора летења ICAO експертског нивоа 6 знања енглеског језика; -Правилник о здравственим условима за контролоре летења који је усклађен са EUROCONTROL Document “Requirements for European Class 3 Medical Certification of Air Traffic Controllers.

Directive 2006/23/EC примењена је, као што је горе наведено, кроз Правилник о дозволама контролора летења и центрима за обуку.

Законом о ваздушном саобраћају прописано је да Влада ближе прописује: концепт флексибилног коришћења ваздушног простора (члан 31. Закона); утврђује националну политику управљања ваздушним простором (члан 32. Закона); одређује пружаоца услуга у ваздушној пловидби који учествује у управљању ваздушним простором на пре-тактичком и тактичком нивоу (члан 32. Закона).

За стратешки ниво управљања ваздушним простором Закон о ваздушном саобраћају предвиђа оснивање Националног ваздухопловног комитета (члан 33. Закона). Послови на пре-тактичком нивоу управљања ваздушном простором обављају

82

се у оквиру јединице за цивилно-војну координацију (члан 34. став 2. Закона) коју оснива Министарство надлежно за послове одбране (члан 27. Закона), док начин рада јединице за цивилно-војну координацију прописује министар надлежан за послове одбране уз сагласност министра надлежног за послове саобраћаја (члан 34. Закона).

Тактички ниво управљања врши пружалац услуга у ваздушној пловидби на основу уговора са министарством надлежним за послове одбране (члан 35. Закона), а у складу са прописом који доноси министар надлежан за послове одбране уз сагласност министра надлежног за послове саобраћаја (члан 35. Закона).

Концепт функционалног управљања ваздушним простором је примењен на пре-тактичком и тактичком нивоу, а за стратешки ниво је новим Законом предвиђен правни основ.

Република Србија је предузела иницијативу да са Црном Гором успостави функционални блок ваздушног простора. Многи оперативни елементи који карактеришу FAB већ постоје.

Безбедност ваздушне пловидбе

70) Која тела су задужена за координацију и праћење примене мера безбедности у ваздушном саобраћају? Молимо наведите које одговорности има свако од тих тела. Молимо објасните како одговорно тело (тела) прати примену и спровођење мера безедности (нпр. национални програм безбедности у цивилном ваздухопловству, национални програм контроле квалитета).

У складу са Законом о ваздушном саобраћају надлежна тела у овој области су Национални комитет за обезбеђивање у ваздухопловству, министарство надлежно за послове саобраћаја и Директорат.

Чланом 222. Закона о ваздушном саобраћају прописано је да Влада образује Национални комитет за обезбеђивање у ваздухопловству ради усклађивања деловања органа и организација које спроводе мере обезбеђивања у ваздухопловству и давања препорука како да се оне побољшавају.

За координацију и праћење примене мера безбедности цивилног ваздухопловства надлежан је Директорат и министарство надлежно за послове саобраћаја. Министарство је надлежно за инспекцијски надзор, а провера (одит) је у надлежности Директората (члан 243. став 1. Закона о ваздушном саобраћају). У току је прелазни период у којем Директорат, на основу акта министра надлежног за послове саобраћаја, фактички обавља инспекцијски надзор, док министарство не преузме инспекцију у складу са Законом о ваздушном саобраћају. У Програму мера безбедности цивилног ваздухопловства Републике Србије (Закључак Владе ст. пов. 05 бр.00-75/2004-2 од 04. јуна 2010. године) и Програму за контролу квалитета мера безбедности у цивилном ваздухопловству бр. 1/0-01-0002/2008-0010 од 13. октобра 2008. године је дефинисана надлежност Директората за остале мере контроле квалитета (тест и преглед).

Сходно члану 247. Закона о ваздушном саобраћају, проверивачи израђују писмени извештај о провери који садржи чињенично стање и утврђене, описане и документоване неправилности који достављају Директорату и објекту провере. Зависно од садржине извештаја, Директорат може наложити објекту провере да предложи корективне мере за отклањање неправилности и рокове за њихово предузимање. Директорат је дужан да процени корективне мере које је предложио објекат провере и да их прихвати ако су погодне за отклањање неправилности, а објекат провере дужан је

83

да примени корективне мере које је прихватио Директорат. Рок у коме објекат провере предузима корективне мере одређују споразумно Директорат и објекат провере. По окончању рада проверивача, коначну одлуку о исходу провере доноси директор Директората.

Чланом 252. Закона о ваздушном саобраћају прописано је да је ваздухопловни инспектор овлашћен да, ако уочи неправилности у раду објекта инспекцијског надзора, донесе решење којим објекту инспекцијског надзора налаже да отклони неправилности и да одреди рок у коме је објекат инспекцијског надзора дужан да отклони неправилности. Објекат инспекцијског надзора је дужан да изврши решење ваздухопловног инспектора. Одговорно лице у објекту инспекцијског надзора дужно је да, у року од 48 сати од часа када је протекао рок који је одређен за отклањање неправилности, писмено обавести ваздухопловног инспектора да ли су неправилности отклоњене.

На основу члана 253. Закона о ваздушном саобраћају, зависно од исхода инспекцијског надзора и тежине непосредног угрожавања безбедности и обезбеђивања у ваздухопловству, ваздухопловни инспектор овлашћен је да одмах донесе решење којим привредном друштву, другом правном лицу или предузетнику привремено забрањује: 1) обављање делатности или пружање услуга; 2) радње које могу да буду опасне по безбедност и обезбеђивање у ваздухопловству, живот и здравље људи, животну средину и имовину; 3) привремено ограничава или привремено забрањује коришћење ваздухоплова, аеродрома, објеката, просторија, средстава за рад, опреме, система или уређаја који не испуњавају услове који су прописани за њихово коришћење.

Ваздухопловни инспектор овлашћен је да привремено забрани рад лицу које спада у ваздухопловно особље чији послови непосредно утичу на безбедност ваздушног саобраћаја, под условима који су одређени у члану 184. Закона о ваздушном саобраћају.

71) Које се законодавство тренутно примењује на безбедност у цивилном ваздухопловству? Молимо наведите законе, прописе и све друге инструменте који се примењују.

- Закон о ваздушном саобраћају; - Правилник о заједничким правилима у области заштите у цивилном

ваздухопловству („Службени гласник РС“, број 14/10 од 17. марта 2010. године) (Овим правилником се преузима Уредба Европског парламента и Савета (ЕЗ) бр. 300/2008 од 11. марта 2008. године о заједничким правилима у области заштите у цивилнoм ваздухопловству и о укидању Уредбе (ЕЗ) бр. 2320/2002.);

- Правилник о допуни заједничких основних стандарда у области заштите у цивилном ваздухопловству („Службени гласник РС“, број 14/10 од 17. марта 2010. године) (Овим правилником се преузима Уредба Комисије (ЕЗ) бр. 272/2009 од 2. априла 2009. године о допуни основних заједничких стандарда у области заштите у цивилном ваздухопловству из Анекса Уредбе Европског парламента и Савета (ЕЗ) бр. 300/2008.);

- Правилник о успостављању дефиниције критичних делова заштитно-рестриктивне зоне аеродрома („Службени гласник РС“, број 14/10 од 17. марта 2010. године) (Овим правилником преузима се Уредба Комисије (EЗ)

84

бр. 1138/2004 од 21. јуна 2004. године којом се уводи заједничка дефиницијa критичних деловa заштитно-рестриктивне зоне аеродрома.);

- Правилник о инспекцији Комисије у области заштите у цивилном ваздухопловству („Службени гласник РС“, број 14/10 од 17. марта 2010. године) (Овим правилником преузима се Уредба Комисије (ЕЗ) бр. 1486/2003 од 22. августа 2003. године о правилима по којима се спроводи инспекција у области заштите у цивилном ваздухопловству).

- Програм мера безбедности цивилног ваздухопловства Републике Србије; - Програм за контролу квалитета мера безбедности у цивилном

ваздухопловству; - Програм обуке у области безбедности цивилног ваздухопловства, број 1/0-

01-0002/2008-0009 од 13. октобра 2008. године; - Уредба о безбедности на ваздухопловном пристаништу („Службени лист

СФРЈ“; бр. 73/87 и 2/93 од 15. јануара 1993. године); - Правилник о простору, просторијама, техничкој опреми и начину вршења

контрадиверзионог прегледа на аеродрому („Службени лист СРЈ“; бр.13/00 од 24. марта 2000. године);

- Правилник о начину предаје и враћања хладног и ватреног оружја и муниције и претресу лица и ствари у јавном авио транспорту („Службени лист СРЈ“; бр.13/00 од 24. марта 2000. године);

а) Молимо наведите да ли се поменуто законодавство примењује на све аеродроме.

Да, на све аеродроме за јавни авио-превоз и на опште аеродроме.

b) На коју врсту аеродрома се ово законодавство примењује (нпр. цивилни/војни аеродроми, аеродроми који опслужују само одређене врсте саобраћаја?

Примењује се на све аеродрома са којих се обавља јавни авио-превоз.

c) Молимо наведите називе, ИЦАО и ИАТА ознаке аеродрома на које се примењују важећи правни прописи. Ако се важећи законски прописи не примењују на све аеродроме, молимо наведите због чега и који су то аеродроми.

1. Аеродром „Никола Тесла“, Београд ICAO код: LYBE, IATA код: BEG 2. Аеродром „Константин Велики“ Ниш, ICAO код: LYNI, IATA код: INI

72) Да ли се ЕЦАЦ документ бр. 30 (ДЕО II) из области безбедности ваздухопловства у потпуности примењује и да ли је унесен у национално законодавство у Србији? Молимо наведите законе који се примењују и садашњи ниво примене ЕЦАЦ документа бр. 30 (ДЕО II) и наведите рок за његову пуну примену.

Да. Препоруке Документа 30 су уведене у правни систем Републике Србије кроз Програм мера безбедности цивилног ваздухопловства Републике Србије, Програм за

85

контролу квалитета мера безбедности цивилног ваздухопловства и Програм обуке у области безбедности цивилног ваздухопловства и примењују се. О овим документима видети одговор на питање под бројем 71.

73) Молимо наведите када је и где ЕЦАЦ последњи пут извршила ревизију у Србији и шта је тиме било обухваћено.

Follow up Audit је био новембра 2008. године. Предмет одита био је Директорат и мере безбедности (security) цивилног ваздухопловства које се примењују на аеродрому „Никола Тесла“.

74) Молимо објасните како се финансирају мере безбедности у ваздухопловству.

За финансирање мера (security measures) из своје надлежности задужен је сваки субјекат који спроводи те мере.

Чланом 229. Закона о ваздушном саобраћају прописано је да трошкови остваривања материјално техничких услова за спровођење прегледа обезбеђивања и трошкови спровођења прегледа обезбеђивања надокнађују се из накнаде за обезбеђивање коју путници у ваздушном саобраћају у одласку плаћају оператеру аеродрома. Висину накнаде за обезбеђивање одређује оператер аеродрома, уз претходну сагласност министарства надлежног за послове саобраћаја. За сада се накнада за обезбеђивање (security charge) наплаћује само на Аеродрому „Никола Тесла“, Београд. Међународне организације и конвенције

75) У којим међународним организацијама из области ваздухопловства је ваша земља чланица (ICAO, ECAC, JAA, Eurocontrol)? Ког датума се ваша земља прикључила овим организацијама? Можете ли навести датум или намеравани датум приступања ваше земље организацијама у којима још увек није чланица?

Република Србија (као сукцесор државне заједнице Србија и Црна Гора и њених претходница) пуноправна је чланица свих наведених међународних организација. Пуноправно чланство у Међународној организацији цивилног ваздухопловства оставрено је 13.1.2001. године. Европској конференцији цивилног ваздухопловства (ECAC) приступили смо 27.2.2002. године. Европској организацији за безбедност ваздушне пловидбе (Eurocontrol) приступили смо 1.7. 2005. године. Директорат је био пуноправни члaн Заједничких ваздухопловних власти (JAA) од 14.12.2006. године до престанка рада ове организације 30.6.2009. године.

76) Који је рок за примену ЕЦАА Мултилатералног споразума (о заједничком европском ваздушном подручју)? Да ли постоји Акциони план који је развијен и који се прати у ову сврху? Које активности су предузете да би се пратиле препоруке ЕЦАА Извештаја о процени из 2008. године?

86

Временски оквир за потпуну примену ЕСАА споразума није дефинисан. Република Србија се још увек налази у тзв. првом транзиционом периоду у примени ЕСАА споразума. Директорат је, за завршетак првог транзиционог периода, у стварима које су у његовој надлежности, дефинисао акциони план. При дефинисању акционог плана узете су у обзир препоруке и примедбе наведене у извештајима о посетама спроведеним од стране експерата Европске комисије у циљу процене примене ЕСАА споразума у Србији, која је одржана 2008. године. Успешна реализација акционог плана резултирала је доношењем новог Закона о ваздушном саобраћају и низа подзаконских аката којима је у правни поредак Републике Србије транспонована европска регулатива.

77) Када се очекује ратификација Конвенције о обједињавању одређених прописа за међународни превоз ваздушним путем (Монтреал, 28. мај, 1999. год.)?

Конвенција о обједињавању извесних правила за међународни превоз ваздушним путем (Монтреалска конвенција) ратификована је 13.5.2009. године, а Закон о потврђивању Конвенције о обједињавању извесних правила за међународни превоз ваздушним путем објављен је у „Службеном гласнику РС“, број 38/09 од 25. маја 2009. године.

Социјална и заштита потрошача

78) Која су правила у погледу безбедности и заштите здравља у сектору ваздушног транспорта? Која су правила у погледу радног времена мобилних радника у ваздушном транспорту?

Општи пропис Републике Србије којим се уређује питање заштите и здравља на раду јесте Закон о безбедности и здрављу на раду („Службени гласник РС“, брoj 101/05 од 21. новембра 2005. године). Правила о радном времену мобилних радника у цивилном ваздухопловству дефинисана су Правилником о организацији радног времена чланова посаде цивилног ваздухоплова који је усклађен са Council Directive 2000/79/EC, као и са Одељком Q из Анекса III Уредбе Савета (ЕЕЗ) 3922/91, од 16. децембра 1991. године о усклађивању техничких прописа и управних поступака у области цивилног ваздухопловства, који такође садржи и одговарајуће одредбе о заштити и здрављу на раду чланова посаде цивилног ваздухоплова (чл. 31 и 32 Правилника).

79) Постоје ли посебни прописи за заштиту потрошача у сектору ваздушног транспорта, као што су пакет аранжмани? Постоје ли прописи за остваривање права на компензацију и помоћ путницима у случају ускраћивања укрцавања, отказа лета или великих кашњења летова? Постоје ли правни и административни прописи који штите права особа са инвалидитетом и особа са смањеном способношћу кретања када путују ваздушним саобраћајем? Постоје ли посебна национална тела која су задужена за спровођење права којима се ово питање бави? Будући да је Србија потписница Заједничког ваздухопловног подручја (Common Aviation Area), колико је она у своје национално законодавство већ интегрисала Уредбе 261/2004, 1107/06 и 2027/97?

Не постоје посебни прописи о заштити потрошача у ваздушном саобраћају, већ се примењује општи режим о саобразности туристичког путовања, у складу са

87

члановима 93-123 Закона о заштити потрошача („Сл. гласник РС“ бр. 73/10, од 12. октобра 2010.) (видети више у Поглављу 28). Права путника у случају ускраћивања укрцавања, отказа лета или кашњења делимично су регулисана Законом о облигационим односима и основама својинско-правних односа у ваздушном саобраћају („Службени лист СРЈ“, бр. 12/98 и 15/98-исправка од 27. марта 1998. године).

Директорат је донео Правилник о праву путника код ускраћивања укрцавања, отказивања летова и великог кашњења летова („Службени гласник РС“, бр. 1/10 и 3/10 од 22. јануара 2010. године) којим је преузета Уредба Европског парламента и Савета (ЕЗ) бр. 261/2004 о заједничким правилима у погледу накнаде штете и помоћи путницима у случају ускраћивања укрцавања или отказивања летова или великог кашњења летова, а што представља реализацију обавезе која је за Републику Србију проистекла из потврђеног међународног уговора (ЕСАА споразума).

Прописи који се односе на заштиту права лица са инвалидитетом и смањеном способношћу кретања када се превозе у ваздушном саобраћају нису још увек донета, тако да Уредба бр. 1107/06 још увек није примењена.

Још увек нису именована посебна тела надлежна за остваривање тих права. Уредба бр. 2027/97 преузета је у домаће законодавство Правилником о одговорности авио-превозилаца у ваздушном превозу према путницима и њиховом пртљагу („Службени гласник РС“, број 1/10 од 12. јануара 2010. године).

80) Који се прописи односе на одговорност авио превозника у случају удеса?

Одговорност авио-превозиоца у случају удеса регулисана је Монтреалском конвенцијом, коју је Република Србија потврдила Законом о потврђивању Конвенције о обједињавању извесних правила за међународни превоз ваздушним путем.

Одговорност авио-превозиоца регулисана је и Законом о облигационим односима и основама својинско-правних односа у ваздушном саобраћају. Директорат је усвојио Правилник о одговорности авио-превозилаца у ваздушном превозу према путницима и њиховом пртљагу којим је преузета европска Уредба 2027/97, што представља реализацију обавезе која је за Републику Србију проистекла из потврђеног међународног уговора (ЕСАА споразума).

Административни капацитет

81) Молимо наведите тела која су одговорна за руковођење цивилним ваздушним транспортом у Србији са њиховим називима, правним и регулаторним статусом и међусобним односом? Молимо наведите број особа које су запослене у сваком од тих тела? На који начин је организована обука запослених? На који начин се ова тела финансирају?

Цивилни ваздушни саобраћај је у надлежности Министарства за инфраструктуру Републике Србије и Директората.

Чланом 232. Закона о ваздушном саобраћају министарство надлежно за послове саобраћаја обавља послове државне управе који се односе на обликовање и вођење политике Владе у области ваздушног саобраћаја, стратегију развоја ваздушног саобраћаја, уређење система ваздушног саобраћаја, инспекцијски надзор у

88

ваздухопловству, надзор над радом Директората у вршењу поверених јавних овлашћења и друге послове који су одређени овим и другим законом.

Чланом 233. истог закона основан је Директорат као јавна агенција над којом оснивачка права врши Влада у име Републике Србије и која, као јавно овлашћење, обавља послове државне управе који су јој овим законом поверени.

Чланом 234. Закона о ваздушном саобраћају прописано је да Директорат доноси прописе и првостепене управне акте кад је на то овлашћен овим законом или другим прописом, издаje јавнe исправe и води евиденције за које је овлашћен овим законом или другим прописом, обавља одит (проверу) над ваздухопловним субјектима, учествује у раду међународних ваздухопловних организација и институција и њихових радних тела, сарађује с надлежним органима других држава и обавља друге послове одређене овим законом или другим прописом.

Директорату се поверавају послови државне управе за које је овлашћен овим законом, а који се односе на доношење прописа и првостепених управних аката, издавање јавних исправа и вођење евиденција. Против првостепених управних аката које Директорат донесе у управном поступку може се изјавити жалба министру надлежном за послове саобраћаја (члан 235. став 4. Закона).

Поред одредаба Закона о ваздушном саобраћају међусобан однос Министарства за инфраструктуру и Директората, као јавне агенције, на општи начин је регулисан и Законом о јавним агенцијама („Службени гласник РС“, бр. 18/05 и 81/05 од 23. септембра 2005. године).

Између осталог, чланом 44. Закона о јавним агенцијама прописано је да надзор над радом јавне агенције (у овом случају Директората) у повереним пословима државне управе врши министарство у чијем делокругу су послови јавне агенције (Министарство за инфраструктуру). У складу са чланом 43. Закона о јавним агенцијама Директорат је дужан да пре објављивања прописа прибави од Министарства за инфраструктуру мишљење о уставности и законитости прописа.

У овом тренутку у Сектору за ваздушни саобраћај Министарства за инфраструктуру је запослено 4 државна службеника, што је у складу са Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, који је донет на основу Закона о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 79/05 и 101/07 од 06. новембра 2007. године) и Закона о државним службеницима („Службени гласник СРЈ“, бр. 79/2005, 81/2005, 83/2005, 64/2007, 67/2007, 116/2008 и 104/2009 од 16. децембра 2009. године).

Са циљем да постигне функционалност у погледу спровођење државне политике у области ваздушног саобраћаја (security, safety, ATM, аеродроми, легислатива, тренинзи и надзор над ваздухопловним ентитетима), Министарство за инфраструктуру је решењем министра формирало комисије и радне групе којима председавају представници Министарства за инфраструктуру.

Стручно оспособљавање и усавршавање запослених у Сектору за ваздушни саобраћај Министарства за инфраструктуру се обавља кроз програм Службе за управљање кадровима и остале стручне семинаре, тренинге и обуке организоване европским пројектима.

Директорат тренутно има 131 запослено лице. Стручно усавршавање и обука запослених лица у Директорату организовани су на основу следећих аката:

89

- Правила о стручном усавршавању и образовању запослених у Директорату цивилног ваздухопловства Републике Србије (број 4/0-05-0038/2010-0001 од 24.12.2010. године)

- Програм обуке за запослене у Директорату цивилног ваздухопловства Републике Србије (број 4/0-05-0036/2009-0001 од 03.11.2009. године). Министарство надлежно за послове саобраћаја финансира се из Буџета

Републике Србије, док је на основу члана 241. Закона о ваздушном саобраћају Директорат прописано да Директорат обезбеђује средства за обављање послова из свог делокруга из: 1) накнада за које је овим законом прописано да се плаћају Директорату; 2) дела накнада које се плаћају у складу са Мултилатералним споразумом о рутним накнадама или другим потврђеним међународним уговорима и дела терминалних накнада, утврђених годишњом трошковном базом на име извршавања регулаторних и надзорних послова; 3) накнаде коју, за унапређење ваздушног саобраћаја, плаћају сви путници у јавном авио-превозу у одласку, посредством оператера аеродрома; 4) накнаде коју, за унапређење ваздушног саобраћаја, плаћају корисници ваздухоплова по тони превезене поште и робе у авио-превозу у одласку, посредством оператера аеродрома; 5) осталих извора, у складу са законом.

Сателитска навигација

82) Да ли ваша земља намерава да узме учешћа у програму сателитске навигације Галилео када он буде у функцији?

Имајући у виду комплементарност Галилео сателитског навигационог програма са тзв. GMDSS системом, као и да је Република Србија страна уговорница SOLAS концвенције (Глава IV - GMDSS) Република Србија намерава да узме учешће у Галилео сателитском навигационом програму и својим техничким правилима за поморске бродове предвиди обавезу техничког опремања који ће омогућити да поморски бродови који ће бити уписани у уписник поморских бродова користе услуге наведеног Галилео Програма.

Државна помоћ

83) Постоје ли посебне мере државне помоћи или програм државне помоћи који су на снази у следећим транспортним секторима?

а) Ваздушни транспорт

Не.

b) унутрашњи пловни путеви

Не.

c) Поморски транспорт

Не.

d) Железнички транспорт

Не.

90

e) Друмски транспорт

Не.

- Превоз терета,

-Превоз путника (градски, приградски, регионални, међународни);

f) Интермодални транспорт. 1

Државна помоћ у вези интермодалног (комбинованог) транспорта могућа је на основу Закона о контроли државне помоћи („Службени гласник РС”, број 51/09 од 08.07.2009. године) и Уредбе о правилима за доделу државне помоћи (чланови 91. и 92). („Службени гласник РС”, број 13/10 од 12.3.2010. године).

84) Којим се постојећим прописом уређује додељивање државне помоћи? Ко и како спроводи ове правне прописе?

Основ правног оквира у области контроле државне помоћи представља Закон о контроли државне помоћи, који је усвојeн у јулу 2009. године, а почетак његова примене je био предвиђен за 1. јануар 2010. године.

У циљу имплементације Закона, Влада је марта 2010. године усвојила Уредбу о правилима за доделу државне помоћи и Уредбу о начину и поступку пријављивања државне помоћи (“Службени гласник", број 13/10 од 12.3.2010. године). Ове две уредбе су ступиле на снагу 20. марта 2010. године, чиме је успостављен законодавни оквир који омогућује пуну примену Закона и успостављање система контроле државне помоћи који је у складу са правилима ЕУ у овој области.

Тек усвајањем две поменуте уредбе, правни оквир за контролу државне помоћи је постао функционалан, будући да би директна примена одредаба самог Закона створила одређени степен правне несигурности и довела до арбитрарности у раду Комисије за контролу државне помоћи. Децембра 2009. године Влада је донела одлуку о образовању Комисије за контролу државне помоћи („Службени гласник РС“, број 112/09). Комисија је почела са радом марта 2010. године, када је одржала прву конститутивну седницу. Комисија за контролу државне помоћи је усвојила правно мишљење да оцењује усклађеност само оних индивудалних помоћи и шема помоћи које су донете након 20. марта, док остали акти могу фигурирати у Програму усклађивања постојећих државних помоћи. До краја године биће усвојен од стране Министарства финансија Правилник о методологији израде годишњег извештаја о државној помоћи у Републици Србији, који између осталог прописује рок за достављање података министарству, као и рок за подношење годишњег извештаја. Законом о контроли државне помоћи и подзаконским актима су транспонована правила и критеријуми из правних тековина Европске уније (acquis communautaire) у области државне помоћи, чиме су испуњене обавезе из ССП и Прелазног

1 Како је дефинисано чланом 1 Директиве Савета 92/106/ЕЕЗ од 7.12.1992., Сл. лист бр. L 368 од 17.12.92.

91

трговинског споразума у овом делу. Одредбом члана 1. став 2. Уредбе о правилима за доделу државне помоћи предвиђено је да се давалац државне помоћи, односно предлагач прописа који представља основ за доделу државне помоћи, у додели државне помоћи мора придржавати и правила садржаних у закљученим међународним уговорима који се односе на државну помоћ, а нису обухваћени том уредбом.

85) Постоје ли неке обавезе у погледу јавних услуга које су наметнуте превозницима? У којим транспортним секторима?

Република Србија има прописану обавезу превоза путника и робе у унутрашњем железничком саобраћају, сагласно Закону о уговорима о превозу у железничком саобраћају.

92

Поглавље 14:Транспортна политика

I.ОСНОВНИ ТРЕНДОВИ И СТАТИСТИЧКИ ПОДАЦИ ТРАНСПОРТНОГ СЕКТОРА

У приложену табелу у Анексу 1 треба унети основне статистичке податке.

АНЕКС 1.

ОСНОВНИ ТРЕНДОВИ ПОТРАЖЊЕ У ТРАНСПОРТУ

А. Раст потражње у превозу робе (тона-км) 2002-2010*

Подаци за последњу доступну годину

(милиона тона-км)

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 (проc)

Домаћи саобраћај1)

Међународни саобраћај1)

Од чега саобрaћaj са ЕУ

Друмски 459 452 277 680 798 1161 1112 1185 418 767 ...

Железнички 2262 2591 3164 3482 4232 4551 4339 2967 399 2568 ...

Цевовод 917 925 1039 1041 1112 1083 1104 927 142 785 …

*промене у временским низовима (података) треба да буду означене и објашњене ако до њих дође.

1)Односи се на 2009. годину.

B. Раст потражње у превозу путника (путника-км) 2002-2010*

(милиона путника-

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 (проц.)

93

км)

Приватна возила

- - - - - - - -

Аутобуси 4086 3865 3676 4820 4515 4456 4719 4582

Железница 953 809 821 713 684 687 583 521

Ваздушни транспорт

1095 1275 1387 1218 1252 1395 1445 1123

*промене у временским низовима (података) треба да буду означене и објашњене ако до њих дође.

94

II. ОСНОВНИ ТРЕНДОВИ И СТРУКТУРА ТРЖИШТА ЗА СВАКИ ВИД ТРАНСПОРТА

А.1. Друмски транспорт робе 2003 2008 2009 2010 (проц.)

Предузећа

Број на дан 31.12.

1450 14249 12489

-приватна 1406 14237 12790

-државна 44 12 59

Запослени

Број на дан 31.12.

Укупно¹: 13574 10979 11081

-приватна предузећа ... ... ...

-државна предузећа ... ... ...

-од чега је возача: 4546 4981 5421

-приватна предузећа ... ... ...

-државна предузећа ... ... ...

Број возила за превоз робе на дан 31.12.

Укупно²: 1831 1658 1807

95

Мање од 3,5 тоне носивости 292 401 1202

Више од 3,5 тоне носивости 1539 1257 605

Створена вредност (по сектору)

Износ (национална валута) ³ 35223,8 мил РСД

515,6 мил ЕУР

87306,9 мил РСД

985,4 мил ЕУР

% БДП ³ 3,2 3,8

Потрошња енергије

Тона (гориво) 11192 27925 31438

¹Број запослених се односи само на предузећа која води статистика.

²Односи се само на предузећа која води статистика, а подела се односи на теретна мања од 3,0 тона и на већа од 3,0 тона.

³Податак се односи на цео копнени саобраћај.

96

А.2. Друмски транспорт путника (међуградски аутобуски транспорт)

2003 2008 2009 2010 (проц.)

Број предузећа

на дан 31.12.

382 679 690

-приватна 365 673 666

-државна 17 6 24

Величина предузећа¹:

-1 аутобус - 3 2

-2-5 аутобуса - 16 20

6-20 аутобуса - 41 44

-више од 20 аутобуса - 29 44

Створена вредност (по сектору)

Износ

(национална валута) ²

35223,8 мил РСД

515,6 мил ЕУР

87306,9 мил РСД

985,4 мил ЕУР

% БДП² 3,2 3,8

Потрошња енергије

Тона (гориво) 50018 57481 56889

97

¹Односи се само на предузећа која води статистика.

²Податак се односи на цео копнени саобраћај

98

B. Железнички транспорт (према примени)

2003 2008 2009 2010 (проц.)

Број предузећа на дан 31.12. 3 10

-приватна 2 9

-државна 1 1 1

Запослени

број на дан 31.12.

- транспортне услуге 27561 20131 19249

-Индустрија снабдевања

Возни парк

Број на дан 31.12.

13277 9263 10097

Укупно:

-Дизел локомотиве 232 187 187

-Електричне локомотиве 170 144 143

-Парне локомотиве 3 3 3

-Електрична моторна кола 82 77 77

99

-Дизел моторна кола 45 40 40

-Вагони са робом 12077 8145 8980

- путничка железничка возила ¹ 795 784 784

Возни парк по старости, број на дан 31.12.

Мање од 2 године старости 0 0 0

3-5 година старости 0 12 867

6-15 година старости 39 121 121

15-30 година старости 4353 3839 3841

Више од 30 година старости 8885 5291 5268

Остварена вредност

Износ (национална валута) ² 35223,8 мил РСД

515,6 мил ЕУР

87306,9 мил РСД

985,4 мил ЕУР

% БДП ² 3,2 3,8

Потрошња енергије

Тона горива kwh 423т угља,

D1,D2 12720 т

173333 Mwh

1060 т угља,

D1,D2 11307 т

201764 Mwh

618 т угља,

D1,D2 9587 т

162610 Мwh

100

¹Електрична и дизел моторна кола укључена. ²Податак се односи на цео копнени саобраћај

101

C. Ваздушни транспорт

1. Општи подаци 2003 2008 2009 2010 (проц.)

Превозници, број на дан 31.12.

Лиценцирани авио превозници** 2 7* 6* 6*

Потрошња енергије

Тона (гориво) 68326 69232 61298

Остварена вредност

Износ 3263,6³ 47,8 мил ЕУР

1031,4³ 11,6 мил ЕУР

% БДП 0,3 0,0

Подаци по превозницима

Назив превозника*__________ 1) JAT Airways;

2) International CG-Aviogenex

3) Air Vega

4) Air Pink

5) Prince Aviation

1) JAT Airways;

2) International CG-Aviogenex

3) Air Pink

4) Prince Aviation

5) Pelikan Airways

1) JAT Airways;

2) International CG-Aviogenex

3) Air Pink

4) Prince Aviation

5) Pelikan Airways

** Као лиценцирани авио-превозиоци наведени су они који поседују потврду о оспособљености за обављање јавног авио-превоза (Air Operator Certificate)

102

6) Pelikan Airways

7) Government Avio-service

6) Government Avio-service

6) Government Avio-service

Врста саобраћаја (редовни, чартер, терет) * 1) редовни, чартер и терет;

2) чсртер и терет;

3) чартер;

4) чартер;

5) чартер;

6) чартер;

7) чартер;

1) редовни, чартер и терет;

2) чсртер и терет;

3) чартер;

4) чартер;

5) чартер;

6) чартер;

1) редовни, чартер и терет;

2) чсртер и терет;

3) чартер;

4) чартер;

5 чартер;

6) чартер;

Главно одредиште Европа, Средња

Африка, Средњи Исток

Европа, Средња

Африка, Средњи Исток

Европа, Средња

Африка, Средњи Исток

Европа, Средња Африка, Средњи Исток

Потражња за транспортом

-Домаћи путници (у хиљ.) 255 - -

-Међународни путници (у хиљ.) 934 1350 1054

-Путници на редовним летовима (у хиљ.) 1034 1142 927

103

-Путници на ванредним летовима (у хиљ.) 155 208 127

-Путници-км на редовним летовима (у мил.) 1062 1153 1123

-Путници-км на ванредним летовима (у мил.) 215 292 947

-Терет (тона-км) (у мил.) 4393 3379 2484

Власништво (државно/приватно) * 1) State

2) State

3) Private

4) Private

5) Private

6) Private

7) State

1) State

2) State

3) Private

4) Private

5) Private

6) State

1) State

2) State

3) Private

4) Private

5) Private

6) State

Број флоте на дан 31.12.

Укупно*: 1) 14

2) 1

3) 1

4) 5

5) 10

6) 1

1) 14

2) 1

3) 6

4) 7

5) 2

6) 2

1) 14

2) 1

3) 7

4) 8

5) 1

6) 2

104

7) 2

-у сопственом власништву* 1) 12

2) 1

3) 3

4) 3

5) 0

6) 2

-закуп* 1) 2

2) 0

3) 4

4) 5

5) 1

6) 0

Просечна старост авиона* 1) 21

2) 23

3) 13

4) 12

5) 13

105

6) 24

Запослени (број) 3930 1710 1274 1) 1282*

2) 85*

3) 20*

4) 50*

5) 10*

6) 20*

Финансијски резултати (добитак/губитак) Добитак

10598,0¹

155,1 мил ЕУР

Губитак

11122²

8896,3 хиљ ЕУР

Добитак

13026,3¹

147,0 мил ЕУР

Губитак

237056²

168293,7 хиљ ЕУР

Добитак

11933,7¹

124,5 мил ЕУР

Губитак

104765²

72906,1 хиљ ЕУР

106

¹ Приходи су дати у милионима РСД. ² Расходи су дати у хиљадама УСД. ³ Податак је дат у мил. РСД. *Извор: Директорат цивилног ваздухопловства Р. Србије

107

2. Подаци о аеродромима по аеродромима

Аеродром

Константин Велики и Никола Тесла..........

2003 2008 2009

Путници Терет Путници Терет Путници Терет

Јединице PKT Тона ТКТ Јединице PKT Тона ТКТ Јединице ПКТ Тона ТКТ

Комерцијални ваздушни транспорт

Домаћи Редовни 242983 400 - - - -

Ванредни 220558 30 371 - 130 -

Од/до аеродрома ЕУ Редовни

Ванредни

Остала међународна одредишта

Редовни 1173052 5852 2454615 6736 2248524 6925

Ванредни 214262 250 239893 1655 152564 763

Пословна/општа авијација

PKT=Превезени путници по км.

ТКТ=Превезене тоне по км.

108

3. Капацитет аеродрома по аеродромима 2003 2008 2009

ASK Бр. летова ASK Бр. летова ASK Бр. летова

Аеродром

Константин Велики и Никола Тесла

19416 21604 18585

Комерцијални ваздушни транспорт

Домаћи Редовни 3703 - -

Ванредни 113 - -

Од/до аеродрома ЕУ Редовни

Ванредни

Остала међународна одредишта

Редовни 13502 19568 17209

Ванредни 1828 2036 1376

Пословна/општа авијација

ASK-расположивих седишта по км.

109

110

AНЕКС 2 ЛИСТА ПРАТЕЋИХ ПРОПИСА ЗА ПОДГРУПУ 14

ПУТЕВИ И БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА Ред.бр.

Пропис Превод

1. Закон о јавним путевима ("Службени гласник РС", бр. 101/05 и 123/07)

Накнадно

2. Уредба о времену одмора и управљања возача моторних возила регистрованих у иностранству, као и возача возила регистрованих у Републици Србији када обављају међународни превоз као и о примени система дигиталних тахографа ("Службени гласник РС", бр.54/10)

3. Правилника о саобраћајној сигнализацији ("Службени гласник РС", бр. 26/10) Накнадно

4. Закон о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС“ бр. 41/09 и 53/10 од 29.07.2010. године) Накнадно

5. Стратегија развоја железничког, друмског, водног, ваздушног и интермодалног транспорта у Републици Србији од 2008. до 2015. године („Службени гласник РС“ бр. 04/08 од 13. 01. 2008. године)

ДРУМСКИ ТРАНСПОРТ Ред.бр.

Пропис

1. Закон о међународном превозу у друмском саобраћају („Службени лист СРЈ“ бр. 60/98, 5/99, 44/99, 74/99, 4/00, „Службени гласник РС“ бр. 101/05, 18/10)

2. Уредба о начину расподеле и критеријумима за доделу страних дозвола за међународни јавни превоз ствари домаћим превозницима („Службени гласник РС“ бр. 88/05)

3. Закон о превозу у друмском саобраћају („Службени гласник РС“ бр. 46/95, 66/01, 61/05, 91/05, 62/06)

ЖЕЛЕЗНИЧКИ И ИНТЕРМОДАЛНИ ТРАНСПОРТ Ред.бр.

Пропис Превод

1. Закон о железници („Службени гласник РС”, број 18/05) 2. Закон о безбедности у железничком саобраћају ("Службени

лист СРЈ", бр. 60/98, 36/99,"Службени гласник РС", бр.

111

101/2005) 3. Закон о уговорима о превозу у железничком саобраћају

(„Службени лист СРЈ”, број 26/95)

4. Закон о транспорту опасног терета ("Службени гласник РС", бр. 88/2010)

5. Уредба о Методологији вредновања елемената за утврђивање висине накнаде за коришћење железничке инфраструктуре, организовање и регулисање железничког саобраћаја („Службени гласник РС”, број 14/10)

Накнадно

6. Правилник о условима за издавање и садржини сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром, односно индустријском железницом („Службени гласник РС”, број 39/06)

7. Правилник о условима за издавање и садржини сертификата о безбедности за превоз у железничком саобраћају („Службени гласник РС”, број 39/06)

8. Споразум о успостављању железничке мреже високе перформансе у југоисточној Европи ("Службени гласник РС - Међународни уговори", бр. 102/2007)

9. Протокол од 3. јуна 1999. године о изменама Конвенције о међународним железничким превозима (ЦОТИФ) од 9. маја 1980. године (Протокол из 1999.) и Конвенције о међународним железничким превозима (ЦОТИФ) од 9. маја 1980. године у верзији на основу Протокола о изменама од 3. јуна 1999. године ("Службени гласник РС - Међународни уговори", бр. 102/2007, 1/2010)

10.

Европски споразум о најважнијим међународним железничким пругама (АГЦ) ("Службени лист СФРЈ" - Међународни уговори, бр. 11/89)

11.

Конвенција о оснивању "Еврофима" Европског друштва за финансирање набавки железничког материјала ("Службени лист ФНРЈ - Међународни уговори", број: 1/57)

12.

Европски споразум о важним међународним линијама за комбиновани транспорт и пратећим постројењима (АГТЦ) ("Службени лист Србије и Црне Горе - Међународни уговори", број: 7/05)

13.

Споразум о фондацијској сарадњи „Трансевропска железница (ТЕР)” ("Службени гласник РС - Међународни уговори", бр. 1/2010)

14.

Споразум између Савета министара Србије и Црне Горе и Владе Републике Бугарске о граничној контроли и поступку у железничком саобраћају, са Прилогом ("Службени лист СЦГ" - Међународни уговори, бр. 13/2005)

112

ВОДНИ САОБРАЋАЈ Ред.бр.

Прописи

1. Закон о пловидби и лукама на унутрашњим водама („Службени гласник РС“, број 73/10)

2. Закон о поморској и унутрашњој пловидби („Службени лист СРЈ“, бр. 12/98, 44/99,74/99 и 73/00 и „Службени гласник РС“, бр. 85/05-др. закон и 101/05-др. закон)

3. Правилник о програму стручног испита и начину полагања за стицање звања чланова посаде бродова унутрашње пловидбе југословенске трговачке морнарице („Службени лист СРЈ“,бр. 20/98)

4. Правилник о звањима, условима за стицање звања и овлашћењима чланова посаде бродова унутрашње пловидбе трговачке морнарице Савезне Републике Југославије („Службени лист СФРЈ“, бр. 32/82, 30/83, 30/87 и „Службени лист СРЈ“, бр. 25/96)

5. Правилником о овлашћењима о оспособљености чланова посаде поморских бродова трговачке морнарице Савезне Републике Југославије („Службени лист СРЈ“, бр. 67/99)

6. Правилник о изменама и допунама Правилника о овлашћењима о оспособљености чланова посаде поморских бродова трговачке морнарице Савезне Републике Југославије („Службени лист СРЈ“, бр. 71/00)

7. Правилник о посебним здравственим условима које морају испуњавати лица овлашћена за вршење послова на пловним објектима трговачке морнарице („Службени гласник СРС“, бр. 29/83)

ВАЗДУШНИ САОБРАЋАЈ Бр. Пропис 1. Закон о ваздушном саобраћају („Службени гласник РС“, број 73/10) 2. Правилник о одређивању цена у ваздушном превозу унутар Заједнице

(„Службени гласник РС“, број 1/10) 3. Правилник о примењивању техничких услова за пловидбеност

ваздухоплова, мотора, елисе, делова и уређаја или њихових делова („Службени гласник РС“, број 93/09)

4. Правилник о пријављивању догађаја који су значајни за безбедност цивилног ваздухопловства и испитивању угрожавања безбедности („Службени гласник РС“, бр. 16/09, 20/09-исправка и 14/10)

5. Правилник о сертификацији и безбедносном надзору над пружаоцима услуга у ваздушној пловидби („Службени гласник РС“, бр. 16/09, 20/09-исправка)

6. Правилник о уписивању у дозволу пилота или контролора летења ICAO експертског нивоа 6 знања енглеског језика („Службени гласник РС“, број 14/10)

7. Правилник о дозволама контролора летења и центрима за обуку („Службени гласник РС“, бр. 16/09, 20/09-исправка и 93/09)

8. Правилник о здравственим условима за контролоре летења („Службени гласник РС“, бр. 16/09, 20/09-исправка)

113

9. Правилник о организацији радног времена чланова посаде цивилног ваздухоплова („Службени гласник РС“, бр. 101/08, 16/09, 93/09 и 14/10)

10. Правилник о истраживању удеса и озбиљних незгода цивилних ваздухоплова („Службени гласник РС“, број 71/09)

11. Правилник о изменама Правилника о истраживању удеса и озбиљних незгода цивилних ваздухоплова и („Службени гласник РС“, број 1/10)

12. Правилник о праву путника код ускраћивања укрцавања, отказивања летова и великог кашњења летова („Службени гласник РС“, бр 1/10 и 3/10-исправка)

13. Правилник о одговорности авио-превозилаца у ваздушном превозу према путницима и њиховом пртљагу („Службени гласник РС“, број 1/10)

14. Правилник о приступу тржишту услуга земаљског опслуживања на аеродромима („Службени гласник РС“, број 14/10)

15. Правилник о преузимању одређених прописа Eвропске заједнице о пријављивању догађаја у цивилном ваздухопловству („Службени гласник РС“, број 14/10)

16. Правилник о заједничким правилима у области заштите у цивилном ваздухопловству („Службени гласник РС“, број 14/10)

17. Правилник о инспекцији Комисије у области заштите у цивилном ваздухопловству („Службени гласник РС“, број 14/10)

18. Правилник о успостављању дефиниције критичних делова заштитно-рестриктивне зоне аеродрома („Службени гласник РС“, број 14/10)

19. Правилник о допуни заједничких основних стандарда у области заштите у цивилном ваздухопловству („Службени гласник РС“, број 14/10)

20. Правилник о основним правилима у области цивилног ваздухопловства и надлежностима Европске агенције за безбедност ваздушног саобраћаја („Службени гласник РС“, број 68/10)

21. Одлука о примени услова примене Система рутних накнада и услова плаћања („Службени гласник РС“, брoj 75/07)

22. Правилник о издавању дозволе за коришћење аеродрома („Службени гласник РС“, број 71/09)

23. Правилник о условима за израду и поступку за израду Главне листе минималне исправности опреме ваздухоплова и Листе минималне исправности опреме ваздухоплова и о поступку њиховог одобравања („Службени гласник РС“, бр. 16/09, 20/09-исправка, 14/10)

24. Уредба о безбедности на ваздухопловном пристаништу („Службени лист СФРЈ“; бр. 73/87, 2/93)

25. Правилник о простору, просторијама, техничкој опреми и начину вршења контрадиверзионог прегледа на аеродромима ("Службени лист СРЈ", бр. 13/00)

26. Правилник о условима и поступку издавања уверења о оспособљености за обављање јавног авио-транспорта („Службени гласник РС“, бр. 33/08, 39/09 и 14/10)

27. Правилник о сертификацији и пловидбености ваздухоплова и о одобравању организација за производњу и пројектовање („Службени гласник РС“, број 14/10)

28. Правилник о обезбеђивању континуиране пловидбености ваздухоплова и ваздухопловних производа, делова и уређаја и о одобравању организација

114

и особља који се баве овим пословима(„Службени гласник РС“, бр. 14/10 и 68/10)

29. Правилник о дозволама и центрима за обуку пилота хеликоптера („Службени гласник РС“, брoj 101/08)

30. Правилник о утврђивању здравствене способности летачког особља у цивилном ваздухопловству („Службени гласник РС“, брoj 101/08)

31. Правилник о дозволи инжењера летача и центрима за обуку („Службени гласник РС“, број 39/09)

32. Правилник о ваздухопловним диспечерима („Службени гласник РС“, брoj 30/05)

33. Правилник о условима које мора да испуњава центар за обуку ваздухопловних диспечера („Службени гласник РС“, брoj 37/05)

34. Правилник о дозволама пилота параглајдера и центрима за обуку („Службени гласник РС“, број 71/09)

35. Правилник о падобранству („Службени гласник РС“, брoj 77/07) 36. Правилник о центрима за обуку падобранаца („Службени гласник РС“,

брoj 77/07) 37. Правилник о начину предаје и враћања хладног и ватреног оружја и

муниције и претресу лица и ствари у јавном авио транспорту ("Службени лист СРЈ", брoj 13/00)

38. Одлука о висини накнаде за коришћење услуга обезбеђења ваздушног саобраћаја у области терминалних контрола летења ("Службени гласник РС", бр. 91/06, 45/07)

39. Правила о стручном усавршавању и образовању запослених у Директорату цивилног ваздухопловства Републике Србије (4/0-05-0038/2010-0001 од 24.12.2010. године)

40. Програм обуке за запослене у Директорату цивилног ваздухопловства Републике Србије (број 4/0-05-0036/2009-0001 од 03.11.2009)

41. Правилником о дозволама и центрима за обуку пилота авиона („Службени гласник РС“, број 30/08)