1

Поглавље 15: Енергетика Циљеви енергетске политике ЕУ су конкурентност, сигурност снабдевања и одрживост. Правне тековине у области енергетике састоје се од правила и политике којa се првенствено тичу конкуренције и државне помоћи, обухватајући сектор за угаљ, услове за подједнак приступ ресурсима за предвиђање, истраживање и производњу угљоводоника, унутрашње енергетско тржиште (отварање тржишта електричне енергије и гаса), промоцију обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности, нуклеарну енергију и нуклеарну безбедност и заштиту од зрачења. Што се тиче међународних споразума, ово поглавље садржи Уговор о енергетској повељи и инструменте који се односе на њега. Што се тиче безбедности снабдевања, правне тековине налажу државама чланицама да одржавају резерве одређених нафтних производа на нивоу периода од 90 дана прорачунатог према просечној годишњој потрошњи, и да редовно извештавају Комисију о производњи, увозу и ценама угљоводоника. У погледу гаса, Уредба о безбедности снабдевања гасом, која ступа на снагу у децембру, 2010., изискује делотворне планове за ванредно стање, одређује заједничког показатеља за утврђивање поремећаја у снабдевању (N-1, тј. прекид рада главне инфраструктуре снабдевања или слично) и обавезује државе чланице на сарадњу у случају поремећаја у снабдевању. Успостављање унутрашњег енергетског тржишта засновано је на правилима ЕУ о конкуренцији и државној помоћи. Државе чланице су постигле потпуну либерализацију тржишта електричне енергије и гаса 2007. године, придржавајући се принципа транспаретности, одсуства дискриминације, омогућавањем приступа трећег лица, прекограничног транзита, безбедности снабдевања и одрживости. Одговорности за пренос и дистрибуцију су рашчлањене. Опште услуге снабдевања електричном енергијом морају бити обезбеђене, а оштећеним потрошачима пружена адекватна заштита. Независно регулаторно тело мора бити одређено као одговорно за ефикасно функционисање тржишта. Независни оператор преносног система (ОПС) је подједнако битан за функционисање унутрашњих тржишта електричне енергије и гаса. За спровођење нових тржишних правила унутар унутрашњих енергетских тржишта, предвиђен је Трећи законодавни пакет за средину 2011. године. Државна помоћ индустрији угља може бити додељена само под посебним условима. Промоција обновљивe енергије и енергетске ефикасности обухвата захтеве да се правне тековине пренесу на област обновљиве енергије, високоефикасну когенерацију засновану на потребама за употребљивом топлотном енергијом, побољшању енергетске ефикасности објеката, енергетским услугама и разним другим иницијативама. Сходно потреби, производи који користе енергију морају испуњавати услове еколошког дизајна и кућни апарати морају имати ознаку енергетске ефикасности. Тело надлежно за за спровођење закона је нарочито потребано за означавање и стандарде минималне ефикасности. У циљу промовисања обновљиве енергије и енергетске ефикасности, државе чланице могу да учествују у различитим акцијама у оквиру програма Интелигентна енергија - Европа и осталих програма. Када је реч о нуклеарној енергији, Euratom Агенција за набавке (у оквиру Европске заједнице за атомску енергију) има искључива права да закључује уговоре за снабдевање нуклеарним материјалом, и мора бити обавештена о таквој набавци (са изузецима). Предузећа, такође, морају располагати одговарајућим рачуноводственим капацитетима. Државе чланице морају обезбедити висок ниво нуклеарне безбедности и заштиту радника и становништва од опасности

2

јонизујућег зрачења, на тај начин што прихватају правне тековине ЕУ о заштити од зрачења. Овим се подразумева добијање дозволе за рад и креирање извештаја о активностима и заштити радника и становништва у нормалним околностима, строге контроле извора радиоактивности, надзор отпрема и радиоактивног отпада, мониторинг заштите животне средине, контролу контаминације прехрамбених производа и адекватан оквирни план приправности код ванредног стања. Делови правних тековина у оквиру овог поглавља су обухваћени Уговором заједнице за енергију који прописује посебне обавезе у овим областима. Приликом пружања одговора на доле постављена питања, молимо вас да истакнете стање спровођења ових обавеза. I ОПШТЕ 1. Молимо вас да пружите најновије податке, користећи Евростат компатибилну

методологију1 (молимо вас да наведете методологију коју сте користили) о снабдевању енергијом, коришћењу енергије, ценама енергије и енергетских биланса (за протекли, садашњи и ако су доступна предвиђања за наредни период). Молимо вас да користите структуру за секторе и горива, сличну оној која је објављена у годишњем енергетском прегледу Генералног директората за енергију или у публикацији ,,Енергетика и транспорт у Европи - трендови до 2030“. За ову сврху, подаци се достављају тако што ћете попунити приложену сумарну табелу (видети Анекс: Резиме Упитника о енергетској ситуацији: Србија - производња енергије).

Табела 1.1 Република Србија – збирни енергетски биланс и индикатори (без података за Косово и Метохију)*

СТАТИСТИКА ПРОЈЕКЦИЈЕ 000 toe 2002 2005 2008 2012 2015

ПРОИЗВОДЊА ПРИМАРНЕ ЕНЕРГИЈЕ 7843 8485 9411 11070 11090 Угаљ 5975 6564 7369 8480 8480 Нафта 667 665 660 1000 1000 Гас 268 233 201 400 400 Нуклеарна енергија 0 0 0 0 Обновљиви извори енергије 934 1023 1181 1190 1210

Хидропотенцијал 934 1023 869 1010 1010 Биодизел 0 0 0

180 200 Огревнио дрво 0 0 306 Ветaр 0 0 0 Соларнa енергија 0 0 0 Геотермална енергија 0 0 6

* у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН, податке о томе даје надлежни орган УН Табеле 1.2 и 1.3 Република Србија – збирни енергетски биланс и индикатори (без података за Косово и Метохију) (Б) и (Ц) дате су у Aнексу 1. 1 http://eur-lex.europa.eu/lexUriServ,do?uri=OJ:L:2008:304:0001:0062:EN:PDF

3

Објашњење извора податка: - Подаци у табели односе се на територију Републике Србије без података за Аутономну покрајину Косово и Метохија2. - Извори података су Министарство рударстава и енергетике, Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015. године („Службени гласник РС”, број 44/05 од 27. маја 2005. године), Одлука о утврђивању Енергетског биланса Републике Србије план за 2007. годину („Службени гласник РС”, број 114/06 од 22. децембра 2006. године), Одлука о утврђивању Енергетског биланса Републике Србије план за 2010. годину („Службени гласник РС”, број 109/09 од 25. децембра 2009. године) и Републички завод за статистику. - У податке о примарној производњи енергије за 2002. годину и 2005. годину, није укључена и производња и потрошња биомасе и осталих обновљивих извора енергије осим хидропотенцијала јер у овом периоду није било адекватне енергетске статистике. - Подаци за 2012. годину и 2015. годину представљају пројекције сценарија динамичног развоја из документа Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015. године. - Није могуће приказати пројекције за период после 2015. године будући да актуелна Стратегија развоја енергетике Републике Србије садржи пројекције до 2015. године. Кроз пројекат израде нове Стратегије развоја енергетике Републике Србије предвиђена је израда пројекција енергетских потреба за период до 2030. године. - Нису приказани подаци који представљају емисије CO2 настале сагоревањем фосилних горива за енергетске сврхе будући да су у првој Националној комуникацији приказане емисије гасова са ефектом стаклене баште односно емисије CO2 за 1990. годину и 1998. годину. - Приказани инсталисани капацитети за комбиновану производњу електричне и топлотне енргије не обухватају капацитете у оквиру индустријске енергетике. - Републички завод за статистику не приказује бруто домаћи производ (БДП) у еврима из 2000. године те не располажемо овим податком. То подразумева да није могуће приказати ни индикаторе који се базирају на овом податку. - Ознака „-“ значи да не располажемо податком.

2. Молимо вас да нам доставите један кратак опис, истичући тренутну ситуацију у области енергетике са приказом организације сектора и развоја инфраструктуре. Да ли тренутне цене енергије одражавају трошкове (електричне енергије, гаса, топлотне енергије, угља, нафте)? Молимо вас да нам пружите преглед основних цена енергије и њихово поређење са трошковима енергије. Како се процес приватизације развија у овом сектору и каква су предвиђања (молимо вас да прикажете информације по под-секторима)? Да ли је организација прикупљања података (о енергији) задовољавајућа у смислу испуњавања захтева извештавања ЕУ, у области (под)сектора енергетике? У електроенергетском подсектору постоје две независне компаније: Јавно предузеће за производњу, дистрибуцију и трговину електричном енергијом „Електопривреда Србије” (ЈП ЕПС) и Јавно предузеће за пренос и управљање преносним системом ,,Електромрежа Србије” (ЈП ЕМС). Број запослених је смањен са 60000 у 2001. на 35900 у 2008. Обе компаније су 100 % у власништву државе. ЈП ЕПС је вертикално организовано предузеће

2 у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН, податке о томе даје надлежни орган УН

4

са 11 привредних друштава од којих шест за производњу енергије и угља и пет за дистрибуцију. Делатност преноса и управљања преносним системом обавља ЈП ЕМС. Поред ових делатности ЈП ЕМС обавља и делатности и послове оператора тржишта који се односе на утврђивање правила о раду тржишта електричне енергије, евидентирање закључених уговора о продаји, увозу, извозу и транзиту електричне енергије. Преносни систем Републике Србије је путем интерконективних водова повезан са осам земаља региона тј. суседних оператора система (Румунија, Бугарска, Мађарска, Хрватска, Македонија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Албанија). Већи део инвестиционих пројеката у области преноса концентрисан је на високонапонски преносни ниво. У дистрибутивном делу планиране су значајне инвестиционе активности на увођењу интелигентних мрежа. Република Србија се снабдева електричном енергијом из сопствених извора (око 2/3 електричне енергије се производи у термоелектранама а 1/3 у хидроелектранама) и незнатним делом из увоза. У Републици Србији се у наредном периоду планира изградња термоенергетских капацитета као што су ТЕ Колубара Б, ТЕНТ Б3 (на угаљ) и TE-TO Нови Сад (на гас), као и модернизација и рехабилитација постојећих термоелектрана и термоелектрана-топлана. Наведени инфраструктурни пројекти ће се реализовати заједничким улагањем ЈП ЕПС и стратешких партнера. Поред изградње термоенергетских капацитета, предвиђена је и изградња значајних хидроенергетских капацитета на рекама Лим, Дрина и Ибар. У Републици Србији делатност транспорта природним гасом обављају два предузећа: ЈП „Србијагас“ Нови Сад и „Југоросгаз“ а.д. Београд. Делатности дистрибуције природним гасом, управљања дистрибутивним системом за природни гас и трговине на мало природним гасом за потребе тарифних купаца обавља 36 енергетских субјеката. Делатност трговине на велико природним гасом за потребе тарифних купаца обавља ЈП „Србијагас“ и у складу са Законом о енергетици („Службени гласник РС”, број 84/04 од 1. августа 2004. године) дужан је да обезбеђује неопходне услове за сигурно снабдевање тарифних купаца природним гасом. Гасоводни систем Србије се састоји од магистралних, доводних и разводних гасовода и градских дистрибутивних мрежа средњег и ниског притиска, пријемних и предајних станица за гас, главних разводних чворова (ГРЧ), компресорске станице, главних мерно-регулационих станица (ГМРС) и мерно-регулационих станица код потрошача (МРС). Републикa Србијa се снабдева природним гасом из сопствених извора и из увоза. Домаћи извори задовољавају тек мањи део укупних потреба око 8%, док се 92% потреба подмирује увозом из Руске Федерације преко Украјине и Мађарске, што представља једини улаз у гасоводни систем Републике Србије. Транспортним системом обавља се и транзит гаса за Босну и Херцеговину. Природним гасом снабдева се око 1000 индустријских потрошача и 170.000 домаћинстава. Највећи проблем који се јавља у снабдевању природним гасом је усаглашавање равномерне производње, односно увоза, и транспорта са веома неравномерном потрошњом код потрошача. У циљу обезбеђења сигурног снабдевања потрошача у

5

Републици Србији, али и у региону један од приоритетних пројеката гасне привреде је обезбеђење нових праваца снабдевања, изградња подземних складишта гаса и повезивање са гасоводним системима у региону. „Нафтна индустрија Србије“ а.д. Нови Сад обавља делатност истраживања и експлоатације сирове нафте и природног гаса у Републици Србији, као и делатност производње деривата нафте која се одвија у две рафинерије Панчево и Нови Сад. Њихов номинални годишњи капацитет је првобитно био 4,8 милиона односно 2,3 милиона тона, што је превазилазило потребе домаћег тржишта. Тренутна искоришћеност капацитета је испод 50%. . Република Србија има развијену малопродајну мрежу. Тренутно на територији Републике Србије, има 1441 малопродајних објеката. У Србији је препознатљиво шест брендова нафтних компанија (НИС Петрол, Лукоил, OMV, AVIA, EKO YU, MOL и Petrol), ЈП „Транснафта“ обавља делатност транспорта нафте нафтоводима и деривата нафте продуктоводима. Нафтовод је укупне дужине 154 км (Сотин – Панчево) а тренутно не постоје продуктоводи.

Република Србија снабдева се нафтом из домаћих извора и из увоза. Производња домаће нафте покрива око 25% укупних потреба.

У области нафте развијају се следећи пројекти: • Модернизација постојећих рафинеријских капацитета • Изградња система продуктовода кроз Републику Србију • Изградња Паневропског нафтовода и • Изградња неопходних складишних капацитета

Стање система за производњу и дистибуцију топлотне енергије карактерише стара и застарела опрема. Просечна старост котлова износи 28, мреже 20 а подстаница 20 година. Систем карактеришу губици како на страни производње тако и на страни дистрибуције. Тржиште топлотне енергије организовано је на локалном нивоу и у надлежности је локалних самоуправа. Снабдевање топлотном енергијом се обавља у 55 градова, укупна инсталисана снага 6,6 GW (од чега 40% у Београду). Структуру потрошње енергената у топланама чини природни гас 65%, мазут 18%, угаљ 15% и лако лож уље 2%, док је примена обновљивих извора енергије (ОИЕ) на нивоу пилот постројења. Примена ОИЕ у енергетском сектору је практично на почетку и подржана је подстицајним мерама које су на снази од 1. јануара 2010. године. Очекује се значајнији утицај ОИЕ на енергетски биланс у наредних пет година а исто тако и јачи утицај мера енергетске ефикасности на укупне перформансе енергетског сектора. Цене енергије и услуга које врше енергетски субјекти у обављању енергетских делатности су слободне и регулисане. Цене енергије за квалификоване купце су слободне и утврђују се уговором који закључују квалификовани купац и снабдевач. Цене по којима се енергија испоручује тарифним купцима и цене услуга које се врше за тарифне купце утврђује енергетски субјект за снабдевање енергијом тарифних купаца по

6

претходно прибављеном мишљењу Агенције за енергетику Републике Србије (АЕРС). Влада даје сагласност на акт о ценама које су утврдили енергетски субјекти. Цене енергије за квалификоване купце према важећој методологији у потпуности би покриле оправдане трошкове пословања када би постојеће цене енергије пратиле ту методологију. У тренутку када је одобрена цена ЈП „Србијагас“ за тарифне купце, октобра 2008. године, она је поред оправданих трошкова и амортизације садржала и просечну пондерисану цену капитала од 7,5%. Током 2009. и 2010. године није било усклађивања цена природног гаса, тако да је дошло до значајнијег заостајања ових цена у односу на економски оправдану цену утврђену у складу са методологијама. Разлог који је довео до овог одступања лежи превасходно у чињеници да је у овом периоду дошло до значајнијег пада курса динара у односу на УСД. Табела 2.1 Однос одобрене и економски оправдане цене природног гаса ЈП Србијагас

Редни број

Категорије купаца

Групе купаца

Упросечена цена сведена на

РСД/m3 (ЕУР/m3) Индекс Одобрена Оправдана

1 2 3 4 5 6 1. Категорија 1

p < 6 bar Домаћинства 34,01 (0,34) 38,68 (0,39) 113,7

2. Остали купци 32,27 (0,32) 37,01 (0,37) 114,7 3.

Категорија 2 6 ≤ p < 16 bar

Неравномерна потрошња 31,33 (0,31) 36,63 (0,37) 116,9 4. Равномерна потрошња 31,00 (0,31) 36,04 (0,36) 116,3

5. Системи даљинског грејања 31,41 (0,31) 36,08 (0,36) 114,9

6. Категорија 3

p ≥ 16 bar

Неравномерна потрошња 30,01 (0,30) 35,97 (0,36) 119,8

7. Равномерна потрошња 29,51 (0,30) 35,28 (0,35) 119,5

8. Системи даљинског грејања 29,66 (0,30) 0,00 (0,00) 0,0

Просечна цена 30,70 (0,31) 36,28 (0,36) 118,2

Извор: Агенција за енергетику Републике Србије

Цене електричне енергије за тарифне купце су још увек испод економског нивоа, којим би се поред покривања оперативних трошкова и амортизације, обезбедио и адекватан ниво профита, који обезбеђује дугорочну одрживост система и сигурност снабдевања. Последњом променом цене електричне енергије од 1. марта 2010. године, коју је одобрила Влада РС на основу мишљења АЕРС, били су покривени оперативни трошкови и амортизација, при чему је просечна пондерисана цена капитала (ППЦК) на основна средства која су у функцији обављања регулисане делатности 3,25% (просек за све енергетске делатности од чега 3,45% за производну и дистрибутивну делатност и 1,2% за пренос електричне енергије).

7

Табела 2.2 Однос одобрене цене електричне енергије и цене коштања Категорија Одобрене цене Пуна цена Разлика потрошње 1. март 2010. г. коштања

РСД(ЕУР)/kWh % Високи напон (110 kV) 3,509 (0,035) 4,105 (0,041) -17,0% Средњи напон - укупно 4,517 (0,045) 5,285 (0,053) -17,0% 35 kV 4,231 (0,042) 4,950 (0,050) -17,0% 10 kV 4,560 (0,046) 5,336 (0,053) -17,0% Укупно високи и средњи напон 4,186 (0,042) 4,898 (0,049) -17,0% Ниски напон (0,4 kV I степен) 6,613 (0,066) 7,737 (0,077) -17,0% Широка потрошња - укупно 5,109 (0,051) 5,978 (0,060) -17,0% - 0,4 kV II степен 6,766 (0,068) 7,917 (0,079) -17,0% - домаћинства 4,887 (0,049) 5,718 (0,057) -17,0% Јавно осветљење 4,557 (0,046) 5,332 (0,053) -17,0% Укупно ниски напон 5,335 (0,053) 6,242 (0,062) -17,0% УКУПНО 5,010 (0,050) 5,862 (0,059) -17,0% Извор: Агенција за енергетику Републике Србије

Цене деривата нафте су слободне. Коначна цена деривата нафте према крајњем потрошачу садржи и прописани износ акцизе као и стопу Пореза на додату вредност (ПДВ) од 18%.

Структура цена основних деривата нафте на дан 30. новембар 2010. године дата је у табели 2.3

Табела 2.3 Структура цене основних деривата нафте

Дериват нафте Малопродајна

Цена [ЕУР]

Акциза [ЕУР]

ПДВ [ЕУР]

Цена без акциза и пореза [ЕУР]

Безоловни бензин ЕУРО ПРЕМИЈУМ БМБ 95 1,21 0,42 0,18 0,61 ЕУРО ДИЗЕЛ 1,11 0,28 0,16 0,67 Лож уље 0,88 0,00 0,16 0,72 Извор: Министарство рударства и енергетике

Тарифне системе за обрачун испоручене топлотне енергије доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе (град/општина). Према томе, цене топлотне енергије су различите у различитим градовима/општинама. Постоје две категорије потрошача (домаћинства и пословни простор) и два система наплате толотне енергије: систем паушалне наплате по коме се обрачунавају цене топлотне енергије за домаћинства и пословни простор у неким градовима и систем наплате према испорученој топлотној енергији који се примењује на пословни простор у неким градовима (обрачун садржи

8

фиксни део према инсталираном капацитету и варијабилни део према испорученој енергији). Од укупно инсталисаног топлотног капацитета, 82 % је у домаћинствима и 18 % у пословном простору. Цене топлотне енергије у четири највећа града, у којима се налази око 60 % укупно инсталисаног капацитета свих топлана у Републици Србији, су приказане у табели 2.4 Табела 2.4 Цене топлотне енергије у неким градовима у РС

Град Категорије потрошача Домаћинства Пословни простор

Паушална наплата

[РСД/m2/месец]/[ЕУР/m2/месец]

Наплата према испорученој топлотној енергији

Фиксни део

(по инсталираном капацитету) [РСД/kW/година]/[ЕУР/kW/година]

Варијабилни део (по испорученој енергији)

[РСД/kW]/[ЕУР/kW] Београд 77,48 / 0,77 2403,17 / 24,03 4,89 / 0,05

Нови Сад 61,55 /0,62 1548,36 / 15,48 4,66 / 0,05

Паушална наплата [РСД/m2/месец]/ [ЕУР/m2/месец]

Ниш 58,06 /0,58 92,9 / 0,93 Крагујевац 50,74 /0,51 129,56 / 1,30 Извор: Пословно удружење топлана Србије Може се закључити да цене топлотне енергије за домаћинства нису базиране на потрошњи с обзиром да већина домаћинстава нема уграђене калориметре. Због тога се примењује паушални систем обрачуна топлотне енергије, који не изисткује постојање уређаја за мерење топлотне енергије. Међутим, за пословни простор у неким градовима/општинама је већ започела примена тарифног система заснованог на потрошњи, као што су на пример градови Београд и Нови Сад. С обзиром да се у већини градова/општина примењује паушална наплата топлотне енергије и да цене доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе, ове цене нису усклађене са ценама енергената који се користе за производњу топлотне енергије. Такође, годинама је топлотна енергија сматрана социјалном категоријом, па су њене цене држане на вештачки ниском нивоу. Постоји намера да се цене топлотне енергије доведу на реалан ниво, представљањем дводелног тарифног система, који обухвата фиксни и варијабилни део. Неке топлане су почеле са применом оваквог тарифног система, па се, заједно са мерама као што су уградња калориметара и усвајање Закона о рационалној употреби енергије, очекује да током следећих година, све топлане почну са применом тарифног система базираног на потрошњи. У електроенергетском сектору приватизација није започета, а очекује се поступак такозване „меке” приватизације кроз учешће стратешких партнера. У Сектору нафте и гаса извршена је приватизација „Нафтнe индустрије Србије” а. д. Нови Сад а JП „Србијагас” Нови Сад, које је основано ради обављања делатности од општег интереса у области природног гаса и JП „Транснафта” Панчево, које је основано ради обављања делатности од општег интереса у области транспорта нафте нафтоводима и транспорта деривата нафте продуктоводима су у 100% државном власништву.

Републички завод за статистику започео је са успостављањем енергетске статистике у складу са методологијом ЕУРОСТАТА и Међународне Агенције за енергију 2005. године. У периоду од 2005. до 2009. године, Републички завод за статистику је

9

успоставио у највећем делу енергетску статистику и то за угаљ, природни гас, нафту и нафтне деривате, електричну енергију, топлотну енергију, геотермалну енергију, огревно дрво. Будући да је Министарство рударства и енергетике надлежно за припрему Енергетског биланса Републике Србије, од 2009. године успостављена је као редовна активност Министарства рударства и енергетике са Републичким заводом за статистику и енергетским субјектима, усклађивање података у циљу добијања јединствених, квалитетних и поузданих података за израду Енергетског биланса Републике Србије и потребе међународног и других извештавања. Међутим квалитет и квантитет података у неким областима још увек није задовољавајући, пре свега у области обновљивих извора енергије, у области нафте и нафтних деривата, те је свакако неопходно радити на његовом унапређењу. До сада нису рађена детаљнија истраживања о потрошњи енергије у саобраћају, домаћинствима, јавним и комерцијалним делатностима, пољопривреди, те је неопходно спровођење ових истраживања ради унапређења квалитета података који се односе на потрошњу енергије. Такође до сада није успостављена редовна израда и праћење енергетских индикатора. Како у периоду од 1990. до 2008. године није била успостављена адекватна енергетска статистика, предвиђена је ревизија података односно Енергетских биланса за овај период кроз пројекат израде нове Стратегије развоја енергетике Републике Србије. Унапређење квалитета енергетских података као и израда енергетских индикатора предвиђена је и кроз успостављање Енергетског института. Република Србија доставља податке Међународној Агенцији за енергију, али до 2010. године нису попуњавани сви упитници Међународне Агенције за енергију. Последљи достављени подаци односе се на 2008 годину и то за електричну и топлотну енергију, угаљ, гас, геотермалну енергију, хидропотенцијал и огревно дрво. У 2010. години попуњен је Упитник Међународне Агенције за енергију.

3. Молимо вас да пружите информације о документима о енергетској стратегији (енергетска политика, уштеда енергије или политике у (под)секторима) и о законским прописима у области енергетике. Уколико је могуће, требало би доставити стратешка документа и законске прописе који се односе на политику Владе у сектору енергетике (на једном од званичних језика ЕУ). Један кратак резиме извештаја и законодавни акти би били од користи. Што се тиче извештаја и законодавних аката, од ваше земље се тражи да наведете који извештаји/законодавни акти одговарају одређеној стратегији ЕУ или законском акту ЕУ (молимо вас да нам пружите ове информације у вези са свим питањима која се тичу енергетике). Каква је општа процена њихове (не)компатибилности са енергетским стратегијама и законодавством ЕУ?

Енергетска политика се спроводи реализацијом Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. године, Програма остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. године за период од 2007. до 2012. године („Службени гласник РС“, бр. 17/07, 73/07, 99/09 и 27/10 од 6. маја 2010. године) и Енергетског биланса. Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015. године, усвојена је у Народној скупштини Републике Србије у мају 2005. године. Овом Стратегијом су дефинисане пројекције енергетског развоја до 2015. године и то за два сценарија, динамичан и успорен. Ови сценарији су утврђени на основу макроекономских претпоставки индустријског и друштвеног развоја. Стратегијом је дефинисано пет основних приоритета развоја енергетике Републике Србије:

10

• Први-основни Приоритет континуитета технолошке модернизације постојећих енергетских објеката/система/извора. • Други-усмерени Приритет рационалне употребе квалитетних енергената и повећања енергетске ефикасности у производњи, дистрибуцији и коришћењу енергије код крајњих корисника енергетских услуга. • Трећи-посебни Приоритет коришћења нових обновљивих извора енергије и нових енергетски ефикаснијих и еколошко прихватљивих енергетских технологија и уређаја/опреме за коришћење енергије. • Четврти-опциони Приритет за ванредна/ургентна улагања у нове електроенергетске изворе, са новим гасним технологијама (комбиновано гасно-парно термоенергетско постројење). • Пети-дугорочно развојни и регионално стратешки Приоритет, градње нових енергетских инфраструктурних објеката и електроенергетских и топлотних извора у оквирима енергетских сектора Републике Србије, као и капитално-интензивне енергетске инфраструктуре, у оквирима регионалних и паневропских инфраструктурних система повезаних са нашим системима. Припремљен је пројектни задатак за израду нове Стратегије развоја енергетике Републике Србије са пројекцијама до 2025. године односно до 2030. године. У складу са чланом 6. Закона о енергетици Влада Републике Србије је у јануару 2007. године донела Уредбу о Програму остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије за период од 2007 до 2012. године којом се детаљно утврђују услови, начин и динамика остваривања горе наведених приоритета Стратегије развоја енергетике Републике Србије, кроз утврђене пројекте односно мере и активности које је потребно спровести за све области енергетског сектора за територију Републике Србије без дела који се односи на територију Аутономне Покрајине Косово и Метохија (у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН) и чине је детаљни програми за: - сектор угља: рудници са подземном и површинском експлоатацијом угља, - нафтну привреду, - транспорт нафте, - гасну привреду, - сектор електроенергетике (хидроелектране, термоелектране, термоелектране – топлане, дистрибуција и пренос електричне енергије) - градске топлане и индивидуалне котларнице, - индустријску енергетику, - енергетску ефикасност у секторима потрошње: индустрија, саобраћај, зградарство, као и формирање Фонда за енергетску ефикасност, - обновљиве изворе енергије. Последње измене и допуне ове Уредбе усвојене су у априлу 2010. године.

Други најважнији законски прописи у области енергетике су: Закон о енергетици који је усвојен 1. августа 2004. године. Овај Закон је у области природног гаса делимично усклађен са одредбама Директиве 2003/55/EЗ о унутрашњем тржишту природног гаса, а у области електроенергетике је делимично усклађен са Директивом 2003/54/ЕЗ о унутрашњем тржишту електричне енергије и Уредбом Европског парламента и Савета (ЕЗ) 1228/2003 о условима за приступ мрежи ради прекограничне размене електричне енергије. Закон о ратификацији Уговора о оснивању Енергетске заједнице између Европске заједнице и Републике Албаније, Републике Бугарске, Босне и Херцеговине, Републике Хрватске, Бивше Југословенске Републике Македоније, Републике Црне Горе, Румуније,

11

Републике Србије и Привремене мисије УН на Косову у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН, усвојен у јулу 2006. године („Службени гласник РС”, број 62/06 од 27. јула 2006. године). У складу са Законом о енергетици, енергетска политика Републике Србије обухвата мере и активности предузете са циљем да се остваре дугорочни циљеви у области енергетике, а посебно: сигурно, квалитетно и поуздано снабдевање енергијом и енергентима; уравнотежен развој енергетских делатности у циљу обезбеђивања потребних количина енергије и енергената за задовољавање потребе купаца енергије и енергената; обезбеђивање развоја енергетске инфраструктуре и увођење модерних технологија; подстицање конкурентности на тржишту на начелима недискриминације, јавности и подстицања конкурентности на тржишту; стварање услова за безбедан и поуздан рад и функционисање енергетских система; обезбеђивање услова за унапређење енергетске ефикасности у обављању енергетских делатности и потрошњи енергије; стварање транспарентних, атрактивних и стабилних услова за улагања у изградњу, реконструкцију и модернизацију енергетских објеката и система, као и услова за њихово повезивање са енергетским системима других држава; стварање услова за стимулисање коришћења обновљивих извора енергије и комбиноване производње електричне и топлотне енергије; унапређење заштите животне средине; децентрализовано планирање и примена развојних програма у области енергетике. Енергетска стратегија и законски прописи у области енергетике Републике Србије су у значајној мери компатибилни са аналогним документима у Европској унији. 4. Молимо вас да нам доставите информације, и по могућству, текстове

споразума и конвенција (на једном од званичних језика ЕУ) који су закључени са државама нечланицама или међународним организацијама у области енергетике.

Република Србија потписала је следеће споразуме-конвенције у области енергетике с државама нечланицама Европске уније: 1. Закон о потврђивању Споразума између Савезне Владе Савезне Републике Југославије и Владе Руске федерације о сарадњи у изградњи гасовода на територији Савезне Републике Југославије (,,Службени лист СРЈ”- Међународни уговори, број 4/96 од 6. септембра 1996. године) 2. Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области нафтне и гасне привреде („Службени гласник РС-Међународни уговори”, број 83/08 од 18. септембра 2009. године) 3. Закон о потврђивању Споразума о економској и техничкој сарадњи у области инфраструктуре између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине („Службени гласник РС - Међународни уговори”, број 90/09 од 10. новембра 2009. године) 4. Споразум између Владе Републике Србије и Владе Швајцарске конфедерације о додели финансијске помоћи за „Пројекат модернизације система надзора и управљања у ТЕ Никола Тесла Б” од 6. маја 2009. године. 5. Закон о потврђивању Статута Међународне агенције за обновљиву енергију (IRENA) („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 105/09 од 24. децембра 2009. године).

12

5. Молимо вас да нам обезбедите информације о фискалним мерама (ПДВ, акцизе, енергетски порез на CO2, остале порезе/наплате) које се односе на енергенте. Да ли систем даје предност домаћим изворима енергије? На који начин ће даље усклађивање пореза у ЕУ утицати на ваш енергетски биланс?

Према одредбама Закона о рударству („Службени гласник РС” бр. 44/95, 85/05, 101/05, 34/06 и 104/09 од 24. децембра 2009. године) постоји обавеза да привредни субјекти који се баве рударством плаћају накнаду за коришћење минералних сировина, с тим да је висина накнаде одређена одредбама Закона о рударству и уредбе о висини накнаде за коришћење неметаличних сировина за добијање грађевинског материјала коју Влада доноси за сваку годину, а на начин плаћања и контролу плаћања сходно се примењују одредбе Законa о пореском поступку и пореској администарцији („Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02-испр.72/09-др.закон и 53/10 од 29. јула 2010. године). При томе је накнада за коришћење угља из подземне експлоатације угља одређена уз посебно смањење с обзиром на специфичне услове и трошкове које изискује подземна експлоатација. Законом о порезу на додату вредност („Службени гласник РС” бр. 84/04, 86/04 - испр., 61/05 и 61/07 од 30. јуна 2007. године) прописана је општа стопа пореза на додату вредност за опорезиви промет добара и услуга или увоз добара који износи 18 %. Поред опште стопе, у складу са Законом о порезу на додату вредност, постоји и посебна стопа пореза на додату вредност од 8 %. У области енергетике стопом од 8 % опорезује се промет или увоз природног гаса и огревног дрвета, а стопом од 18 % промет и увоз електричне енергије и угља. Законом о акцизама („Службени гласник РС”, бр. 22/01, 73/01, 80/02, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 - др. закон, 61/07, 5/09, 31/09 и 101/10 од 29. децембра 2010. године) прописано је да се акцизама опорезују деривати нафте и то: 1) Све врсте моторног бензина; 2) Све врсте дизел горива; 3) Остали деривати нафте који се добијају од фракција нафте које имају распон дестилације до 380°C; 4) Течни нафтни гас за погон моторних возила. Овим законом прописана је висина акциза на деривате нафте, као и да се износ акциза усклађује са годишњом стопом раста цена на мало у календарској години која претходи години у којој се усклађивање врши, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике. У складу са Законом о заштити животне средине („Службени гласник РС“, бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон и 72/09 – др. закон од 3. септембра 2009. године) донета је Уредба о врстама загађивања, критеријумима за обрачун накнаде за загађивање животне средине и обвезницима, висини и начину обрачунавања и плаћања накнаде („Службени гласник РС“ бр. 113/05, 6/07 и 8/10 од 24. фебруара 2010. године) којом се ближе одређују врсте загађивања, критеријуми за обрачун накнаде за загађивање животне средине и обвезници, висина и начин обрачунавања и плаћања накнаде. У Републици Србији се не фаворизују домаћи извори енергије, већ се узимају у обзир економски услови. Усклађивање пореских прописа са онима у Европској унији неће битно утицати на енергетски биланс у смислу смањења потрошње.

13

6. Можете ли да нам доставите организациону шему и информације о надлежном кадру релевантних надлежних тела у области енергетике (министарства, агенције, регулаторно тело, итд) и њиховим кључним контакт особама? Да ли бисте могли да нам доставите ажуриране податке о надлежном кадру: Које су функције предвиђене? МИНИСТАРСТВО РУДАРСТВА И ЕНЕРГЕТИКЕ Организациона шема дата је на Слици 6.1

Слика 6.1 Организациона шема Министарства рударства и енергетике

14

Контакт

Име и функција Е-пошта Телефон Факс Петар Шкундрић

министар petar.skundric@mre.gov.rs +381 11 3631595 +381 11 3616603

Душан Мракић Државни секретар

dusan.mrakic@mre.gov.rs

Никола Рајаковић државни секретар

nikola.rajakovic@mre.gov.rs

Златко Драгосављевић

државни секретар

zlatko.dragosavljevic@mre.gov.rs

Горан Петковић Секретар

goran.petkovic@mre.gov.rs

Милутин Продановић помоћник министра за јавна предузећа

milutin.prodanovic@mre.gov.rs

Дејан Стојадиновић помоћник министра за обновљиве изворе

енергије

dejan.stojadinovic@mre.gov.rs

Дејан Рајковић Помоћник министра

за рударство и геологију

dejan.rajkovic@mre.gov.rs

Милош Бањац Помоћник министра за општу енергетику

milos.banjac@mre.gov.rs

Зоран Филиповић Помоћник министра

за нафту и гас

zoran.filipovic@mre.gov.rs

Адреса: Министарство рударства и енергетике Немањина 22-26

11000 Београд Република Србија

URL: www.mre.gov.rs ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ЕНЕРГЕТИКУ И МИНЕРАЛНЕ СИРОВИНЕ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНА Законом о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине („Службени гласник РС“ број 99/09 од 1. децембра 2009. године), члановима 68-72 утврђене су надлежности Аутономне покрајине Војводина у области рударства и енергетике. Организациона шема Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине дата је на слици 6.2

15

Слика 6.2 Организациона шема Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине Контакт:

Име и функција Е-пошта Телефон Факс Радослав Стриковић,

дипл. Ецц Покрајински секретар

radoslav.strikovic@vojvodina.gov.rs +381 21 4874337 +381 21 456653

Милан Чежек, дипл.инж.орг.рада и

маш.инж. Помоћник

покрајинског секретара за инспекцијски надзор

milan.cezek@vojvodina.gov.rs

Лајош Секе, дипл.инж.геологије

Помоћник покрајинског секретара за минералне сировине

lajos.seke@vojvodina.gov.rs

Жарко Стругар, дипл.ецц

Помоћник покрајинског секретара

за правне и материјално-

финансијске послове

Покрајински секретар

Заменик покрајинског секретара

Сектор за енергетику

Сектор за минералне

сировине - 7

Сектор за инспекцијски

надзор

Сектор за правне и мат-финансијске

послове - 7

Помоћник за енергетику

Помоћник за минералне сировине

Помоћник за инспекцијски

надзор

Помоћник за правне и мат-финансијске

послове

Технички секретар Саветник за послове односа са јавношћу

Одељење за општу енергетику - 6

Одељење за обновљиве изворе и енергетску

ефикасност - 6

Одељење за електро-енергетску

инспекцију - 6

Одељење за рударску и геолошку

инспекцију - 6

16

Адреса: Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине Булевар Михајла Пупина 16 21000 Нови Сад Република Србија Е-пошта: psemr@vojvodina.gov.rs URL: http://www.psemr.vojvodina.gov.rs АГЕНЦИЈА ЗА ЕНЕРГЕТИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (АЕРС) Организациона шема Агенције за енергетику Републике Србије дата је на слици 6.3

Савет Агенције

(5 чланова)

Економски сектор

(Руковод.+5запосл.)

Правни сектор

(Руковод.+5запосл.)

Технички сектор

(Руковод.+7запосл.)

Општи послови

(Руковод.+7запосл.)

Хоризонтали тимови (регулација цена, правила рада мрежа, правила тржишта, међународна сарадња)

Слика 6.3 Организациона шема Агенције за енергетику Републике Србије Контакт:

Име и функција Е-пошта Телефон Факс Љубо Маћић

Председник Савета ljubo.macic@aers.rs +381 11 3033829 + 381 11 3225780

Предраг Макар Члан Савета

predrag.makar@aers.rs

Миомир Јакшић Члан Савета

miomir.jaksic@aers.rs

Петар Максимовић Генерални секретар

petar.maksimovic@aers.rs

Адреса: Агенција за енергетику Републике Србије Теразије 5/В 11000 Београд Република Србија URL: www.aers.rs

17

АГЕНЦИЈА ЗА ЕНЕРГЕТСКУ ЕФИКАСНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Организациона шема Агенције за енергетску ефикасност дата је на слици 6.4

Слика 6.4 Организациона шема Агенције за енергетску ефикасност Контакт: Мр Бојан Ковачић, заменик директора Омладинских бригада бр. 1, 11070 Нови Београд Тел: + 381 11 3131-957, Факс: + 381 11 311-16-49 E-пошта: seea@seea.gov.rs

Директор

Заменик директора

Пословни секретар Финансијски саветник

Саветник за ЕЕ у комуналној енергетици

Саветник за ЕЕ у индустрији

Саветник за ЕЕ у зградарству

Саветник за ОИЕ

Саветник за обуку и образовање у ЕЕ

Саветник за информационе

технологије

Саветник за односе са јавношћу

Правни саветник

18

АГЕНЦИЈА ЗА ЗАШТИТУ ОД ЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА И НУКЛЕАРНУ СИГУРНОСТ СРБИЈЕ Организациона шема Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије дата је на слици 6.5

Контакт:

Слика 6.5 Организациона шема Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије

Контакт:

Име и функција e-mail телефон факс Др Мирјана Раденковић

директор

radenkovic@srbatom.gov.rs +381113398830 +381113398825

Др Јасминка Јоксић

помоћник директора

joksic@srbatom.gov.rs

Ивана Аврамовић помоћник директора

avramovic@srbatom.gov.rs

Адреса: Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије Влајковићева 3 11000 Београд Република Србија URL: www.srbatom.gov.rs

Сектор за заштиту од јонизујућих зрачења

(помоћник директора)

Сектор за нуклеарну сигурност и управљање радиоактивним отпадом

(помоћник директора + 1)

Група за мониторинг радиоактивности животне

средине и управљање базама података (3)

Група за лиценцирање

(3)

Група за правно финасијске и и

опште послове (5)

Директор

Група за међународну сарадњу, европске

интеграције и вођење пројеката (3)

19

7. Које су потенцијалне потребе за инвестицијама у различитим (под)секторима енергетике за период до 2012? Какав начин финансирања је предвиђен (јавни, приватни фонд) и који су извори финансирања?

У оквиру електроенергетског сектора, у подсектор преноса биће уложено до 2012. године око 50 милиона евра. Извори финансирања ће се обезбедити из сопствених средстава Јавног предузећа „Електромрежа Србије“, кредита и донација. У току је реализација друге фазе изградње далековода (ДВ) 400 kV од Ниша преко Лесковца до границе Бивше Југословенске Републике Македоније (БЈРМ), деоница Лесковац – граница са БЈРМ коју финансира Делегација Европске комисије средствима из фонда ЕУ у висини од 20 милиона евра. Предвиђено је да изградња далековода до границе БЈРМ буде завршена до краја 2011. године. У подсектору производње електричне енергије потенцијалне потребе су веома изражене, али се до 2012. године очекује тек започињање инвестирања. Пројекти у области природног гаса у периоду до 2012. године који ће бити реализовани из средстава Националног инвестиционог плана дати су у табели 7.1. Табела 7.1 Листа пројеката у области природног гаса предвиђених за реализацију до 2012. године из средстава Националног инвестиционог плана Назив пројекта Вредност, ЕУР Разводни гасовод РГ 08-02/2 Баточина – Цветојевац 88.000 Изградња разводног гасовода РГ-08-17 Пожега (Паљевско поље)-Косјерић и ГМРС Косјерић и дистрибутивне мреже у Косјерићу

497.000

Разводни гасовод РГ 08-19 Ужице- Чајетина- Златибор и ГМРС Чајетина и ГМРС Златибор

201.000

Изградња разводног гасовода Ужица ГМ 08-16 29.000 Разводни гасовод РГ 08-18 Пожега- Ариље и ГМРС Ариље 140.000 Гасификација Краљева 12.000 Разводни гасовод Пожега – Ариље – Ивањица - Голија – II фаза, 1.eтапа

708.000

Изградња магистралног гасовода МГ-08 Осипаоница –Пожаревац и ГМРС Пожаревац

755.000

Разводни гасовод Пожега – Ариље – Ивањица - Голија – II фаза, 2.eтапа

3.302.000

Разводни гасоводи Колубарског и Мачванског округа – I фаза 4.245.000 У табели 7.2 дата је листа пројеката у области транспорта нафте и нафтних деривата за које је предвиђено да започну реализацију, а биће финансирани из сопствених средстава Јавног предузећа „Транснафта“, кредита и фондова ЕУ. Табела 7.2 Листа пројеката у области транспорта нафте и нафтних деривата предвиђених за реализацију до 2012. године Назив пројекта Вредност, ЕУР Систем продуктовода кроз Србију 64.468.000 Складиштни капацитети на Терминалу у Новом Саду (2x20.000 м3) 6.540.000

Складишни капацитети на Терминалу у Панчеву (60.000 м3) 2.904.000

20

Као један од приоритета развоја енергетике Србије у Стратегији развоја енергетике Републике Србије до 2015. године, односно у Програму остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015 за период од 2007. до 2012. године, дефинисано је унапређење и рехабилитација система даљиинског грејања. У складу са тим, а као логичан наставак претходне фазе програма „Рехабилитација система даљинског грејања у Србији“ – фаза 3, започета је припрема за реализацију следеће фазе овог програма - фаза 4. Предвиђено да се ова фаза програма реализује током наредне 4 године (од 2011. до 2015.), а да се кроз њу обави унапређење система даљинског грејања у 18 градова. Потписивањем Меоморандума између KfW банке и Владе Републике Србије, обезбеђено је финасирање ове фазе програма и то кредитом KfW банке у износу од 45 милинона евра и средствима Републике Србије у износу од 9,25 милиона евра. Поред тога реализује се и пројекат „Енергетска ефикасност у Србији“ који финасира Светска банка у износу од 49 милиона УСД и Република Србија у износу од 6 милиона УСД. Циљ пројекта је унапређење енергетске ефикасности у грејању јавних објеката из сектора здравља, просвете и социјалне заштите. Завршетак пројекта се очекује 2011. године. Унапређење енергетске ефикасности и потреба улагања у индустријуску енергетику такође је, као потреба, препозната Програмом остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. године за период од 2007. до 2012. године. Процењено је да би висина инвестиција у индустријску енергетику требала да износи око 320 милиона евра. Будући да се ради о сектору чији субјекти су у већинском приватном власништву, пројекти у овом сектору треба да буду финасирани приватним капиталом. Такође овај документ је дао процену потребних средстава за унапређење енергетске ефикасности у секторима потрошње енергије у висини од 528,1 милиона евра, претежно намењених за побољшање термичких карактеристика објеката. За финасирање ових пројектата предвиђено је финасирање од стране Фонда за енергетску ефикасност који треба да буде основан по усвајању Закона о рационалној употреби енергије. У области производње електричне енергије из обновљивих извора енергије, а на основу издатих енергетских дозвола за њихову изградњу, могуће је проценити да су потенцијалне потребе за инвестицијама до 2012. године на нивоу од 1,58 милијарди евра. Сектор обновљивих извора енергије, с обзиром да се ради о великом броју инвестиција мањег обима, је у потпуности усмерен ка приватним инвесторима. Задатак државе је да створи атрактивне услове тј. инвестициони оквир који ће подстаћи приватне инвеститоре на улагања. Потребе за инвестицијама у сектору рударства за период до 2012. године дате су у оквиру одговора на питање 8. 8. Какви су планови за средњорочна и дугорочна улагања у различите

подсекторе енергетике? Какав начин финансирања је предвиђен (државни или приватни фонд)?

Производња и потрошња електричне енергије у Републици Србији је последњих година избалансирана. Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015. године указује на несташицу електричне енергије од 2011. године, због раста потрошње електричне енергије у домаћинствима и индустријским погонима, као и због економског опоравка.

21

Процењује се да су неопходне инвестиције у електроенергетском сектору до 2015. године следеће: за одржавање текуће производње – око 4 милијарде ЕУР и за повећање (изградњу) нових производних капацитета - око 5 милијарди ЕУР. У развој преносног и управљачког система до 2015. године биће уложено око 400 милиона ЕУР. Извори финансирања ових инвестиција ће се обезбедити из средстава компанијa, кредита, донација и од очекивног иностраног стратешког партнера. Нови пројекти, Термоелектрана (ТЕ) „Колубара Б“ (2 x 350 МW) и ТЕ „Никола Тесла Б3“ (нови блок од 700 МW у постојећој ТЕ „Никола Тесла Б“) које ће као гориво користити домаћи лигнит (припремљена је неопходна документација, донесена одлука за израду пројекта, сужен избор стратешких партнера) су у финалном процесу евалуације. У току је тендерска процедура за изградњу Термоелектране топлане „Нови Сад“ - 450 МW комбиновано постројење на природни гас (гасно-парни блок). Избор стратешких партнера се очекује у 2011. години. Ови пројекти ће допринети додатном отварању тржишта електричне енергије на велико. Најважније предвиђене активности у вези са хидроелектранама (ХЕ) су ревитализације постојећих. Хидроелектрана „Ђердап 1“ (која ће повећати снагу електране за 66 МW)би овом активношћу требало да продужи радни век за још 30 година. Завршетак ревитализације је предвиђен за 2015. годину. Ревитализацијом ХЕ „Бајина Башта“, продужиће се њен радни век за 30 година уз повећање инсталисаног капацитета за 28 МW. Инвестиција се реализује из кредита KfW банке и средствима ЈП ЕПС. Предвиђен је завршетак ревитализације до краја 2012. године. Пројекат изградње система хидроелектрана на Ибру (103 MW) реализоваће стратешки партнери Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ и предузеће SECI Energia из Републике Италије. У току је израда техничке документације. Очекује се почетак радова крајем 2011. или почетком 2012. године. На реци Лим је планирана градња хидроелектране „Бродарево 1“ (23 MW), „Бродарево 2“ (25 MW) и „Прибој“ (10,6 MW) средствима иностраног приватног капитала. Приоритетни пројекти у области преносне мреже до 2015. године су изградње следећих објеката Трансформаторске станице (ТС) 400/110 kV Београд 20, ТС 400/220/110 kV Краљево 3 са далеководима (ДВ), ТС 400/110 kV Врање 4 , ДВ 400 kV Србија – Румунија. У области природног гаса приоритетни циљ je да се у Републици Србији закључно са 2015. годином у највећој мери заврши изградња капиталних пројеката гасоводне инфраструктуре, који обухватају:

− Гасовод Јужни ток, − Подземно складиште природног гаса, − Повезивање са гасоводним системима суседних држава, − Транспортни систем природног гаса Републике Србије, − Дистрибутивне гасоводне мреже − Модернизација постојећих система за даљински надзор и управљање и

мерење испоручених количина енергије. У области нафте и деривата нафте приоритетни су следећи пројекти; − Модернизација постојећих рафинеријских капацитета − Изградња система продуктовода кроз Републику Србију − Изградња Паневропског нафтовода и

22

− Изградња неопходних складишних капацитета

Реализација неведених пројеката планира се из јавних и приватних извора финансирања (средствима енергетских субјеката, кредита, средствима Буџета Републике Србије кроз Национални инвестициони план, као и средствима стратешких партнера и средствима фондова ЕУ). Према средњерочним инвестиционим плановима у области система даљинског грејања, активности су фокусиране на пројекте реконструкције, ревитализације и моденизације топлотних извора, дистрибутивне мреже топлотне енергије и топлотних подстаница, као и на пројекте повећања топлотног конзума. Пројекти повећања топлотног конзума се такође могу посматрати и у оквиру дугорочних инвестиционих планова, заједно са изградњом нових или заменом постојећих топлотних извора. Планирано је повећање примене комбиноване производње топлотне и електричне енергије, нарочито изградња постројења која ће бити заснована на потребама за топлотном енергијом. Планирано је да топлане у реализацији средњерочних инвестиционих планова учествују сопственим средствима или средствима кредита. У контексту горе наведених средњорочних планова, Министарство рударства и енергетике спроводи бројне активности, при чему је један од највећих и најзначајнијих програма Програм „Рехабилитација система даљинског грејања у Србији“. Тренутно је у току завршетак реализације фазе III овог Програма, који је вредан 25,5 милиона евра, суфинансиран средствима донације Немачке Владе, меког кредита Немачке развојне банке (КfW) и средствима субвенција Републике Србије. Министарство рударства и енергетике је задужено од стране Републике Србије за имплементацију овог Програма, који обухвата 6 топлана: Крагујевац, Краљево, Ниш, Пирот, Сомбор и Зрењанин. Током 2010. године КfW и Република Србија су интензивирали преговоре о IV фази Програма. Планирана средства намењена IV фази Програма износе око 55 милиона евра, а очекује се је да у овој фази учествује укупно 18 топлана. Република Србија сматра да сектор обновљивих извора енергије, обзиром да се ради о великом броју инвестиција мањег обима, треба да буде у потпуности усмерен ка приватним инвеститорима. Задатак државе је да створи атрактивне услове тј. инвестициони оквир који ће подстаћи приватне инвеститоре на улагања. У области обновљивих извора енергије не постоји план средњорочних и другорочних улагања. Ради подстицања развоја рударства и спречавања и отклањања штетних последица насталих експлоатацијом минералних сировина одредбама Закона о рударству одређено је да Влада Републике Србије доноси годишњи програм, којим се утврђују врсте и обим радова, услови и начин расподеле и коришћења средстава намењених за реализацију програма. Средства за реализацију годишњег програма обезбеђују се у буџету Републике Србије, из средстава остварених од накнаде за коришћење минералних сировина. За реализацију истог програма у Меморандуму о буџету Републике Србије у периоду од 2011. године до 2013. године планирана су следећа средства: за 2011. годину у износу од 20.000.000. динара (200.000 ЕУР), за 2012. годину у износу од 26.075.000 динара (260.750 ЕУР) и за 2013. годину 32.573.000 динара (325.730 ЕУР). Сагласно Стартегији развоја енергетике Републике Србије до 2015. године подсектор - Енергетско рударство, за потребе одржавања постојеће производње угља као и за изградњу нових припадајућих рудника за снабдевање нових термо-капацитета планирано је да се инвестира око 2 милијарде евра.

23

II СИГУРНОСТ СНАБДЕВАЊА 9. Који је тренутни ниво нафтних резерви у вашој земљи, прорачунато по

методологији ЕУ и на који начин се резерве тренутно процењују и контролишу? Молимо вас да нам предочите реални временски план за испуњавање услова ЕУ о нафтним резервама (у случају да ваша земља не задовољи услове у складу са Директивом 2009/119/ЕЗ од 14.09.2009. год. о одржавању резерви сирове нафте односно нафтних деривата). Какве потешкоће се очекују у току спровођења ових правних прописа (финансијске, правне потешкоће, оснивање институција и друге)?

Законом о робним резервама („Службени гласник РС“ бр. 18/92 од 4. априла 1992. године) регулисано је образовање, коришћење и обнављање робних резерви у Републици Србији, изградња и одржавање складишног простора за смештај и чување робних резерви, као и начин пословања тим резервама. Робне резерве чине поред основних пољопривредних и индустријских производа, лекови и нафта и нафтни деривати. Пословање робним резервама врши Републичка дирекција за робне резерве (Дирекција). Дирекција има својство правног лица, са правима и дужностима утврђеним законом и послује по тржишним принципима. У складу са Програмом рада који усваја Влада на почетку сваке године, у Дирекцији се тренутно чувају: моторни бензини, дизел горива, течни нафтни гас и мазут. У складу са постојећим законодавством које регулише ову област, количине деривата које се тренутно чувају означене су степеном поверљивости - државне тајне и тренутно се податак о нивоу нафтних резерви не може доставити. Републичка дирекција за робне резерве као једина институција надлежна за пословање државним резервама, припремила је Нацрт закона о робним резервама, којим ће се уредити и област обавезних резерви нафте и деривата нафте. Нацртом закона о робним резервама предвиђен је другачији концепт образовања, управљања и финансирања обавезних резерви нафте и нафтних деривата у односу на робне резерве. По усвајању новог закона, планира се доношење подзаконских аката којима ће се ближе и на оперативан начин уредити услови и начин образовања обавезних резерви нафте и деривата нафте; начин за утврђивање, обрачун и плаћање накнаде за обавезне резерве; процедуре за поступање у случају поремећаја у снабдевању и услови за складиштење, чување и обнављање обавезних резерви нафте и деривата нафте. Републичка дирекција за робне резерве тренутно има расположивих око 100.000 м³ сопствених капацитета за складиштење деривата нафте. Програмима рада за сваку годину, усвојеним од стране Владе, Дирекција је повећавала и побољшавала ниво складишног простора сразмерно добијеним средствима из буџета. У протеклом периоду увећан је складишни простор за 32.700 м³ у Пожеги и започета је санација 120.000 м³ у Смедереву, а у плану је и повећање складишних капацитета у Прахову за 30.000 м³. Такође, у 2010. години Дирекција је у циљу подизања нивоа резерви реализовала набавку енергената у вредности од 1.300.000.000 динара (13.000.000 ЕУР). Према подацима којима располаже Министарство рударства и енергетике, у Републици Србији тренутно има 200.000 м³ складишног капацитета, без рафинеријских капацитета. Имајући у виду да Дирекција не поседује довољне капацитете сопствених складишта за нафтне деривате, планира се доношење уредбе којом ће се прописати услови за складиштење и чување обавезних резерви код других правних лица. Тренутно, расположиви складишни капацитети су недовољни и у циљу превазилажења овог проблема Дирекција ће у складу са новим законом обезбедити континуирана средства за изградњу сопствених капацитета за складиштење, односно за чување резерви

24

у изнајмљеним капацитетима ван њених националних граница, закључивањем билатералних споразума између Републике Србије и државе чланице ЕУ. Нацртом новог закона о робним резервама је предвиђено да ће се финансирање обавезних резерви нафте и деривата нафте вршити из средстава накнаде коју ће плаћати привредни субјекти који обављају енергетску делатност производње и увоза нафте и деривата нафте. Нацртом новог закона о робним резервама се предвиђа и да ће Влада Републике Србије на предлог Дирекције донети уредбу којом ће се ближе регулисати начин за утврђивање, обрачун и исплату износа накнаде за обавезне резерве нафте и нафтних деривата. Дирекција ће бити овлашћена да врши надзор и контролу обавезних резерви које се чувају у складиштима правних лица. Контрола ће се вршити на основу интерне процедуре Дирекције, у форми обавезне контроле и контроле по потреби (ad hoc контроле). Према позитивним прописима, у Дирекцији постоји посебна организациона јединица (Одељење за индустријске производе) у чијој су надлежности робне резерве свих индустријских производа и која обавља послове који се односе на образовање, обнављање, одржавање, смештај, чување, територијални размештај нафте и деривата нафте, управљање, коришћење, располагање и интервенције на тржишту тим робама, израде анализа, елабората и студија које служе као стручна основа за регулисање образовања, обнављања, коришћења и територијалног размештаја нафте и деривата нафте. Новим законом о робним резервама је предвиђено формирање сложеније организационе структуре, односно посебног сектора у оквиру Дирекције, који ће искључиво обављати послове у вези формирања, чувања, одржавања и надзора над обавезним резервама нафте и нафтних деривата. Дирекција ће бити одговорна за предузимање одговарајућих мера како би се обезбедило снабдевање нафтом и дериватима нафте у складу са прописаном процедуром од стране Владе. Приликом израде Нацрта новог закона о робним резервама, разматрана је и могућност имплементације Директиве Савета 2009/119/ЕЗ, која обавезује земље чланице да је спроведу у национално законодавство најкасније до 31. децембра 2012. године. У складу са наведеним, Дирекција је започела израду анализе тржишта, расположивих складишних капацитета и могућности за повећање сопствених складишта. Резултати наведене анализе предочиће се Влади у циљу преговарања реалних рокова за имплементацију наведене директиве у национално законодавство Републике Србије. 10. Који су постојећи или предвиђени механизми суочавања са поремећајима у

снабдевању нафтом и ублажавања последица таквог поремећаја у вашој земљи? У случајевима када дође до прекида у снабдевању нафтом и нафтним дериватима, а ради ублажавања ефеката таквог прекида, на основу предлога Министарства рударства и енергетике, а уз мишљења Министарства финансија и Министарства трговине и услуга, Влада Републике Србије доноси Одлуку о интервенцији на тржишту нафтним дериватима, за чију реализацију се задужује Републичка дирекција за робне резерве. Новим Законом о републичким робним резервама, чије се усвајање очекује у 2011. години, регулисаће се по први пут питање обавезних резерви нафте и нафтних деривата

25

у складу са прописима Европске уније. По усвајању закона, донеће се подзаконска акта којима ће се на оперативан начин уредити процедуре за поступање у случају поремећаја у снабдевању нафтом. 11. Какав је ваш тренутни правни оквир који регулише залихе нафте у хитном

случају? Уколико ваша земља има ангажовано тело надлежно за нафтне резерве, који су његови задаци, надлежни кадар и буџет?

Као што је напред наведено, Република Србија не поседује комплетан и систематичан правни оквир за област обавезних резерви нафте и нафтних деривата. У Националном програму за интеграцију Републике Србије у Европску унију предвиђено је да Министарство трговине и услуга, Републичка дирекција за робне резерве у току 2010. године припреми и предложи скупштини нови Закон о републичким робним резервама у који ће се имплементирати Директива 2006/67/ЕЗ, Директива 68/416/ЕЕЗ, Директива 73/238/ЕЕЗ, Директива 68/414/ЕЕЗ и Директива 77/706/ЕЕЗ, које регулишу успостављање обавезних резерви нафте и нафтних деривата. Нови Закон о републичким робним резервама је припремљен и тренутно је у процедури усвајања. Овим законом регулисаће се по први пут питање обавезних резерви нафте и нафтних деривата у складу са прописима Европске уније (деведесетодневна потрошња) и предвидети формирање нове организационе јединице у саставу Републичке дирекције за робне резерве, која би вршила све послове везане за обавезне резерве нафте и нафтних деривата (предвиђено Студиjом „Менаџмент стратешких нафтних резерви“ који је урадила Европска агенција за реконструкцију). На основу тог закона донеће се и подзаконска акта којима ће се ближе прописати начин и услови за образовање обавезних резерви нафте и нафтних деривата, ради достизања количина резерви које ће одговарати деведесетодневној потрошњи у протеклој години; начин и услови за образовање, обрачун и плаћање надокнаде за обавезне резерве нефте и нафтних деривата, а на усаглашени предлог Министарства трговине и услуга и Министарства рударства и енергетике. Законом о министарствима („Службени гласник. РС” број 65/08 од 5. јула 2008. године) Републичка дирекција за робне резерве као орган управе у саставу Министарства трговине и услуга, обавља послове државне управе и стручне послове који се односе на: организацију система робних резерви, образовање, смештај, чување и обнављање републичких робних резерви; утврђивање обима структуре и квалитета биланса робних резерви; управљање токовима количина са циљем одржавања робних резерви; материјално-финасијско и евиденционо пословање робним резервама, као и друге послове одређене законом. Републичка дирекција за робне резерве, Министарство рударства и енергетике и „Нафтна индустрија Србије“ а.д. од 2005. године учествововале су у изради пројекта формирања стратешких резерви нафте и деривата нафте финансираном у оквиру донације Европске агенције за реконструкцију. Програмом рада за сваку годину, који усваја Влада Републике Србије, Републичка дирекција за робне резерве је повећавала ниво складишног простора и ниво резерви деривата. У 2009. години завршен је резервоарски капацитет у Пожеги. Увећан је складишни простор за 20.000 м³. Наставља се изградња резервоарског капацитета од 60.000 м³ у Смедереву заједнички са компанијом „Нафтна индустрија Србије” а.д. (однос власништва је 50 % Дирекција и 50 % „Нафтна индустрија Србије” а.д), који ће бити завршен у 2011. години и припрема се пројектовање за изградњу нових резервоарских капацитета. Према важећим прописима, у Дирекцији постоји посебна организациона јединица у чијој су надлежности робне резерве индустријских производа, између осталог и резерве нафте

26

и деривата нафте. Новим законом је предвиђено формирање сложеније организационе структуре, односно формирање посебног сектора у оквиру Дирекције, који ће искључиво обављати послове у вези обавезних резерви нафте и нафтних деривата. У овом сектору ће бити запослено 5 службеника. Републичка дирекција за робне резерве финансира се из средстава буџета и из сопствених прихода (камата, закупнина и др.). 12. Какав је став ваше Владе према чланству у Међународној агенцији за

енергетику, и уколико је то прихватљиво, до ког датума је такво чланство затражено или ће бити затражено?

Република Србија није чланица Међународне агенције за енергију, а за комуникацију и достављање годишњих података о производњи и потрошњи енергије Међународној агенцији за енергију задужено је Министарство рударства и енергетике. Република Србија је заинтересована да постане члан Међународне агенције за енергију.

13. Да ли ваша Влада има намеру да детаљно усаглашава своје ставове, као

члан Међународне агенције за енергетику, са ставовима Европске уније/Европске комисије? Какав механизам сматрате пожељним за такво усаглашавање?

У случају чланства Републике Србије у Међународну агенцију за енергију, координација би се одвијала преко Министарства рударства и енергетике.

14. У случају снабдевања гасом, да ли сте: 1) предвидели улоге и обавезе

различитих учесника на тржишту у циљу обезбеђивања сигурног снабдевања; 2) припремили мере за хитне случајеве; 3) предвидели било какве механизме мониторинга и извештавања у циљу ублажавања евентуалних поремећаја у снабдевању гасом?

1) Законом о енергетици („Службени гласник РС”, број 84/04 од 1. августа 2004. године) и Уредбом о условима за испоруку природног гаса („Службени гласник РС“, бр. 47/06, 3/10 и 48/10 од 24. јула 2010. године) прописани су услови испоруке природног гаса купцима, као и мере које се предузимају у случају да је угрожена сигурност испоруке природног гаса купцима услед поремећаја у функционисању система или поремећаја на тржишту енергије. Сходно одредбама Закона о енергетици енергетски субјект који обавља делатност транспорта природног гаса одговоран је за безбедан транспорт природног гаса од улаза у транспортни систем природног гаса до места на којем врши испоруку природног гаса, као и за функционисање, одржавање и развој система за транспорт природног гаса. Такође, енергетски субјект који обавља делатност дистрибуције природног гаса одговоран је за редовну и безбедну дистрибуцију природног гаса, функционисање, одржавање и развој система за дистрибуцију природног гаса над којим обавља делатност. Енергетски субјект који обавља делатност трговине на велико природним гасом за потребе тарифних купаца у складу са Законом о енергетици дужан је да обезбеђује неопходне услове за редовно и сигурно снабдевање тарифних купаца природним гасом на територији Републике Србије. 2) и 3) У случају када је угрожена сигурност снабдевања купаца или функционисање енергетског система због недовољне понуде на тржишту енергије или наступања других ванредних околности, Влада Републике Србије прописује мере ограничења испоруке

27

природног гаса или посебне услове увоза или извоза појединих врста енергије, начин и услове за образовање и контролу цена, обавезу испоруке само одређеним корисницима или посебне услове обављања енергетских делатности. Влада Републике Србије одређује начин обезбеђивања, односно изворе средстава за накнаду штете која може настати за енергетске субјекте који спроводе ове мере, као и услове и начин доделе средстава по основу накнаде штете. Мере могу трајати док трају околности због којих су прописане, односно док трају последице настале услед тих околности. Оператор транспортног, односно дистрибутивног система и енергетски субјект који снабдева тарифне купце природним гасом дужни су да у случају наступања опште несташице одмах обавесте Министарство рударства и енергетике о наступању опште несташице. Ово обавештење садржи: 1) податке о количинама природног гаса са којима располаже као и потребним количинама за редовно снабдевање купаца природним гасом; 2) разлоге о поремећају у енергетском билансу природног гаса; 3) очекивани термин настанка поремећаја и дужину трајања поремећаја; 4) тренутну и уговорену потрошњу природног гаса по купцима, односно потрошачким групама; 5) списак купаца природног гаса са могућом заменом; 6) предлог мера које је потребно предузети и 7) друге податке на захтев министарства. Министарство рударства и енергетике, на основу овог обавештења у што краћем року подноси предлог Влади Републике Србије за доношење одлуке о примени мера ограничења испоруке природног гаса или посебне услове увоза или извоза појединих врста енергије, начин и услове за образовање и контролу цена, обавезу испоруке само одређеним корисницима или посебне услове обављања енергетских делатности. Оператор транспортног, односно дистрибутивног система на основу одлуке Владе Републике Србије доноси планове ограничења потрошње природног гаса којима се утврђују мере ограничења испоруке природног гаса купцима и мере штедње природног гаса. Оператор транспортног, односно дистрибутивног система дужан је да обавести купце о максималној сатној и дневној потрошњи природног гаса за време ограничења испоруке у најкраћем могућем року од доношења плана ограничења потрошње природног гаса. Министар рударства и енергетике образовао је Радну групу која је задужена за разматрање и праћење ситуације у вези сигурности снабдевања енергијом и енергентима.

15. На који начин Србија предвиђа да примени Уредбу о безбедности

снабдевања гасом (Уредба 994/2009) 3 Република Србија ће Уредбу Европског парламента и Савета (ЕЗ) 994/2010 о безбедности снабдевања гасом применити усаглашавњем постојеће регулативе са одребама овог прописа и кроз реализацију инфраструктрних пројеката наведених у одговору на питање број 8.

3 УРЕДБА (ЕЗ) број 994/2010 ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА И САВЕТА од 20.октобра 2010. у вези са мерама заштите безбедности снабдевања гасом и на основу које престаје да важи Директива Савета 2004/67/ЕЗ

28

III УНУТРАШЊЕ ЕНЕРГЕТСКО ТРЖИШТЕ 16. Да ли би усклађивање са релевантним правним тековинама у смислу

успостављања једног унутрашњег енергетског тржишта (доле наведено), изазвало неке проблеме у вашој земљи? Ако је то случај, који су проблеми нарочито тешки и због чега? (Молимо вас да дате засебне одговоре)

Применом Трећег пакета директива појавили би се одређени не нарочито тешки проблеми:

1. Трећим пакетом су дата велика овлашћења европској Агенцији за координацију енергетских регулатора, а Агенција за енергетику Републике Србије (АЕРС) неће моћи да постане њен пуноправни члан. У складу са регулативом Трећег пакета морамо да примењујемо одлуке Агенције за координацију енергетских регулатора, а да при томе немамо никакав утицај на доношење тих одлука. Такође оператор транспортног система природног гаса неће бити члан Европске мреже оператора транспортног система за гас (ENTSO-G) и неће учествовати у доношењу одлука, нити имати било какав утицај на њихово доношење, а мораће да их примењује. 2. У Трећем пакету (члан 16. Уредбе Европског парламента и Савета (ЕЗ) бр. 714/2009 о условима за приступ мрежи за прекограничне размене електричне енергије) измењене су опције за коришћење прихода од аукција прекограничних преносних капацитета. Опција која се користи у Републици Србији, да се ти приходи користе за умањење тарифе за приступ и коришћење преносног система је остављена као последња могућност, која се може применити само под одређеним условима и уз неопходна одобрења, с тим што је потребно о томе обавестити и европску Агенцију за координацију енергетских регулатора. Ако би дошло до примене ове одредбе у Републици Србији и нпр. укидања могућности коришћења ових прихода за умањење тарифе за крајње кориснике, неопходно би било променити Одлуку о утврђивању методологије за одређивање тарифних елемената за израчунавање цена приступа и коришћење система за пренос електричне енергије (,,Службени гласник РС”, бр. 68/06, 18/07, 116/08 и 92/10 од 5. децембра 2010. године), што би довело до промена финансијских токова у електроенергетском сектору. 3. С обзиром да на примену Другог пакета постоји дерогација за његову примену у Енергетској заједници која се односи на могућност да домаћинства остану тарифни купци до 1. јануара 2015. године, потребно је да та дерогација остане важећа и за примену Трећег пакета у Енергетској заједници, који не предвиђа то решење. 4. Такође указујемо на проблем регулативе Трећег пакета и његов утицај на примену остале регулативе која се односи на обновљиве изворе енергије, зелене сертификате и програме енергетске ефикасности. У случају да страни инвеститор изгради објекте за производњу електричне енергије из обновљивих извора енергије у Републици Србији и произведену електричну енергију увезе у своју земљу, Република Србија не може ту енергију да третира као енергију која је произведена у Републици Србији из обновљивих извора енергије. Сагласно наведеном, отежани су услови да Република Србија испуни обавезе по питању производње из обновљивих извора енергије, као и смањивање емисије CO2 и Република Србија ће сваки такав пројекат третирати превасходно водећи рачуна о својим обавезама.

29

5. Усаглашавање законске регулативе у области природног гаса са Директивом Европског парламента и Савета 2009/73/ЕЗ о унутрашњем тржишту природног гаса и Уредбом Европског парламента и Савета (ЕЗ) бр. 715/2009 о условима за приступ мрежама за пренос природног гаса не би довело до стварања нових проблема у функционисању тржишта гаса у Републици Србији. Потенцијални проблем за имплементацију одредби ових прописа је немогућност реализације инфраструктурних пројеката услед недостатка финансијских средстава који су предуслов за примену одредби Уредбе Европског парламента и Савета (ЕЗ) бр. 994/2010 о сигурности снабдевања гасом.

17. Молимо вас да нам објасните правила о предвиђању, истраживању и производњи угљоводоника у складу са Директивом 94/22/ЕЗ. Законом о рударству („Службени гласник РС” бр. 44/95, 85/05, 101/05, 34/06 и 104/09 од 24. децембра 2009. године) и Законом о геолошким истраживањима („Службени лист СРЈ”, број 44/95 од 4. новембра 1995. године) делимично су имплементиране смернице које даје ова Директива. Услови за издавање одобрења су транспарентни и недискриминирајући, а издата одобрења се уносе у катастар који је јавна исправа. За сада нема тендерског поступка, односно јавног позива који претходи издавању одобрења. 18. Молимо објасните правила транспарентности цена у складу са Директивом

2008/92/ЕЗ, Одлуком Савета 99/280/ЕЗ, Одлуком Комисије 99/566/ЕЗ од 26. јула 1999. којима се спроводи Одлука 99/280/ЕЗ.

Републички завод за статистику не спроводи истраживања о ценама електричне енергије и гаса на основу којих би се могли израчунавати и достављати подаци у складу са правилима транспарентности цена дефинисаним у Директиви Европског парламента и Савета 2008/92/ЕЗ,.Директива Европског парламента и Савета 2008/92/ЕЗ није транспонована у правни систем Републике Србије. Новим Законом о енергетици енергетским субјектима који обављају делатност трговине нафтом и дериватима нафте и трговине на мало нафтом и дериватима нафте биће прописана обавеза да достављају одговарајуће податаке, у складу са Одлуком Савета 99/280/ЕЗ и Одлуком Комисије бр. 99/566/ЕЗ којом се допуњава Одлука 99/280/ЕЗ. Садржај и начин доставе података биће прописан од стране министра рударства и енергетике. 19. Молимо вас да нам објасните правила отварања унутрашњег тржишта

електричне енергије и тржишта гаса у складу са Директивом 2009/72 и 2009/73, и са Уредбом 714/2009 о условима за приступ мрежама прекограничних размена електричне енергије, Уредбом 715/2009 о условима за приступ мрежама за пренос природног гаса и Директивом 2005/89 у вези са заштитним мерама за безбедност снабдевања електричном енергијом и улагања у инфраструктуру.

Закон о енергетици („Службени гласник РС”, број 84/04 од 1. августа 2004. године) и његова подзаконска акта делимично су усклађени са одредбама Директиве Европског парламента и Савета бр. 2003/54/EЗ о заједничким правилима за унутрашње тржиште електричне енергије, Уредбе Европског парламента и Савета (ЕЗ) бр. 1228/2003 о условима за приступ мрежи за прекограничне размене електричне енергије, Директиве Европског парламента и Савета бр. 2005/89/EЗ о мерама обезбеђивања сигурности снабдевања електричне енергије и инвестиција у инфрастуктуру, Директиве Европског

30

парламента и Савета бр. 2003/55/EЗ о заједничким правилима за унутрашње тржиште природног гаса, Уредбе Европског парламента и Савета (ЕЗ) бр. 1775/2005 о условима за приступ мрежама за транспорт природног гаса и Директиве Савета 2004/67/EЗ о мерама за обезбеђивање сигурности снабдевања природним гасом. У нов Закон о енергетици биће унете недостајуће одредбе из наведене регулативе, а у складу са обавезама Републике Србије из Уговора о оснивању Енергетске заједнице између Европске заједнице и Републике Албаније, Републике Бугарске, Босне и Херцеговине, Републике Хрватске, Бивше Југословенске Републике Македоније, Републике Црне Горе, Румуније, Републике Србије и Привремене мисије УН на Косову у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН (Уговор о оснивању Енергетске заједнице) („Службени гласник РС”, број 62/06 од 27. јула 2006. године). Тренутно прописи нису усклађени са одредбама Директиве Европског парламента и Савета бр. 2009/72 о заједничким правилима за унутрашње тржиште електричне енергије, Директиве Европског парламента и Савета бр. 2009/73 о заједничким правилима за унутрашње тржиште природног гаса, Уредбом Европског парламента и Савета (ЕЗ) бр. 714/2009 о условима за приступ мрежи прекограниче размене електричне енергије и Уредбе Европског парламента и Савета (ЕЗ) бр. 715/2009 о условима за приступ мрежама за пренос природног гаса али ће то бити учињено благовремено у периоду који је пред нама. 20. Које мере Србија предузима у циљу усклађивања са Уредбом (ЕЗ) 1228/2003,

у смислу услова за приступ мрежама прекограничне размене електричне енергије, обухватајући примену Уредбе у контексту Уговора енергетске заједнице, а посебно у смислу поступка решавања спора покренутог против Србије због неусаглашености са овом Уредбом?

У смислу Уредбе Европског парламента и Савета (ЕЗ) 1228/2003 (Уредба 1228/2003) о условима за приступ мрежи ради прекограничне размене електричне енергије у Републици Србији се примењују транспарентан и недискриминаторан приступ треће стране систему за пренос електричне енергије, експлицитне аукције прекограничних капацитета уз учешће у Механизму за обрачун трошкова транзита електричне енергије између оператора преносних система (Паневропски ИТЦ механизам - Inter transmission system operators compensation mechanism). Република Србија је потписница Уговора о оснивању Енергетске заједнице кроз који, активно учествујући у процесу реформи са осталим потписницама Уговора о оснивању Енергетске заједнице, поставља темеље за: • Стабилан регулаторни и тржишни оквир који ће омогућити инвестирање у преносне и дистрибутивне мреже и нове производне капацитете; • Креирање хармонизованог регулаторног простора у региону Југоисточне Европе, са циљем да се омогући несметана трговина енергетским производима; • Унапређење сигурности снабдевања хармонизованог регулаторног простора, као и енергетске ефикасности; • Развој тржишне конкурентности у енергетском сектору. Све активности које Република Србија предузима кроз испуњавање Уговора о оснивању Енергетске заједнице имају за крајњи циљ примену законодавства Европске уније на пољу енергетике у Републици Србији и у региону, као и формирање јединственог паневропског тржишта електричне енергије.

31

Конкретно, Република Србија примењује одредбе дефинисане Уредбом 1228/2003 у циљу успостављања услова за фер, траспарентна, директно примењива и правила која одражавају трошкове за коришћење прекограничних преносних капацитета: • Република Србија учествује у Механизму за обрачун трошкова транзита електричне енергије између оператора преносних система који је дефинисан чланом 3. Уредбе 1228/2003 и то од 2004. године кроз регионални механизам, а од 2007. године кроз јединствен Паневропски ИТЦ механизам; • Република Србија је успоставила јасна, фер и транспарента правила за алокацију прекограничних капацитета на свих осам својих граница са суседним земљама. На две границе, са Републиком Мађарском и Румунијом, успостављене су заједничке аукције за целокупан прекогранични капацитет, примењујући маргиналну цену као метод наплате. На осталих шест граница (са Републиком Хрватском, Босном и Херцеговином, Републиком Црном Гором, Републиком Албанијом, и Бившом Југословенском Републиком Македонијом и Републиком Бугарском) примењују се јасна, фер и транспарента правила за алокацију прекограничних капацитета на 50% прекограничног капацитета са методом наплате по понуђеној цени. Циљ коме тежи Република Србија је да се на свим границама успоставе координисане заједничке аукције за целокупан прекогранични капацитет, са применом маргиналне цене као метода наплате. Република Србија је тренутно спремна за овакав приступ, али његова примена зависи и од спремности осталих горе наведених шест суседних земаља. Заједничке аукције прекограничних преносних капацитета на граници са Републиком Хрватском су у поступку преговарања и почетак примене се очекује током 2011. године. Република Србија је током 2009. године дала конкретан предлог за успостављање регионалних координисаних аукција прекограничних преносних капацитета кроз Регионалну групу оператора преносних система у Jугоисточној Европи (SETSO TF као подгрупа ETSO асоцијације). Поред наплате за алокацију прегораничних капацитета, као методе за управљање загушењима у преносним мрежама, која је дефинисана кроз горе поменута правила, не постоје никакве остале додатне наплате које се примењују на неке специфичне трансакције; • Република Србија, кроз горе поменута правила и без изузетка, управља загушењима у преносном систему на тржишни и недискриминаторан начин, гарантујући свим учесницима на тржишту алоциран капацитет. Такође сви приходи од алокације прекограничних капацитета користе се у складу са чланом 6. Уредбе 1228/2003; • Репулика Србија у складу са чланом 5. Уредбе 1228/2003 и правилима која примењује, објављује захтеване податке у вези са алокацијама прекограничних преносних капацитета. У смислу поступка решавања спора покренутог против Републике Србије због неусаглашености са Уредбом 1228/2003, указујемо да је од стране Секретаријата Енергетске заједнице Министарству рударства и енергетике Републике Србије достављено отворено писмо у вези са спором покренутим подношењем жалбе Секретаријату Енергетске заједнице од стране такозваног оператора преносног система на Косову (КОСТТ) против Републике Србије (Случај ЕЦС-3/08). Република Србија је сачинила одговор на отворено писмо који је усвојен Закључком Владе и достављен Секретаријату Енергетске заједнице. У одговору је аргументовано наведено да Република Србија односно њен оператор преносног система Јавно предузеће „Електромрежа Србије” (ЈП ЕМС) у потпуности поступа у складу са одредбама Уредбе 1228/2003 у вези са надокнадом трошкова прекограничних токова електричне енергије у мрежи коју користи КОСТТ у случајевима када токови електричне енергије потичу из

32

или се завршавају у систему ЈП ЕМС. Такође је наведено да ЈП ЕМС приходе од алокације прекограничних преносних капацитета добијених на свим границама своје регулационе области која обухвата целу територију Републике Србије, укључујући и границе према Албанији, Црној Гори и Бившој Југословенској Републици Македонији, у потпуности користи у складу са Уредбом 1228/2003. Укупни приходи ЈП ЕМС одобрени од стране Агенције за енергетику Републике Србије као регулаторног тела обухватају приходе од тарифе за пренос, приходе од транзита и приходе од алокације прекограничних преносних капацитета. На основу навода у одговору на отворено писмо, јасно се може извести закључак да Република Србија у потпуности извршава своје обавезе из Уговора о оснивању Енергетске заједнице. У складу са Процедуралним актом бр. 2008/01/МС-ЕнЗ Министарског савета Енергетске заједнице, Република Србија, након достављања одговора на отворено писмо Секретаријату Енергетске заједнице, чека одговор Секретаријата Енергетске заједнице у смислу достављања образложеног мишљења које мора да садржи кохерентан и детаљан исказ о разлозима који су Секретаријат Енергетске заједнице навели на закључак да страна против које је покренут поступак није извршила своје обавезе предвиђене Уговором о оснивању Енергетскње заједнице.

21. Каква је ваша политика и ваши планови у смислу размене електричне

енергије, гаса или нафте и мрежне интерконекције са суседним земљама односно регијама? Који су пројекти изведени, а тичу се међусобних повезивања снабдевања електричном енергијом и гасом? Ко обезбеђује финансијска средства и који споразуми у вези са приступом тим мрежама постоје?

Приоритетни правци развоја у гасном сектору Републике Србије су повезивање са гасоводним системима у региону. Законом о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области нафтне и гасне привреде („Службени гласник РС - Mеђународни уговори“, број 83/08 од 18. септембра 2009. године) предвиђена је реализација пројекта у оквиру магистралног гасоводног система у изградњи из Руске Федерације кроз Црно море и територију трећих земаља и Републике Србије за транзит и испоруке природног гаса у друге земље Европе. Овим пројектом предвиђена је и изградња деонице гасоводног система на територији Републике Србије. Планирани међународни гасовод Јужни ток треба да обезбеди довољне капацитете и сигурност снабдевања потрошача на територији Републике Србије, као и да Републици Србији обезбеди статус транзитне земље у снабдевању европских потрошача природним гасом из Руске Федерације. Планиране су и следеће интерконекције: -Интерконекција са Републиком Бугарском Један од приоритетних праваца за успостављање интерконекције са суседним државама јесте правац Ниш-Димитровград (са бугарске стране Дупница-Софија). Изградњом овог гасовода добио би се други правац снабдевања гасом из правца Републике Бугарске, што би пре свега побољшало сигурност снабдевања српског тржишта природним гасом, затим омогућило даљи развој дистрибутивне мреже централне, источне и јужне Србије са могућношћу ширења потенцијалног броја потрошача широке потрошње. Поред тога, значајно би се растеретио и северни део гасоводног система, чиме би се повећала сигурност снабдевања транзитног правца за Босну и Херцеговину. Такође, на тај начин успоставља се и нови коридор снабдевања са могућношћу каснијег проширења и/или

33

увођења новог извора снабдевања и остварује унапређење сигурности снабдевања читавог региона кроз интегрисање садашњег и планираних складишта гаса у регионални гасоводни систем. У циљу реализације овог пројекта Влада Републике Србије и Влада Републике Бугарске су 2005. године потписале Меморандум о разумевању. У складу са Изјавом о подршци формирању радне групе за пројекат повезивања гасоводних система Републике Србије и Републике Бугарске, коју су 5. марта 2010. године потписали Генерални директор Директората за енергетику, Министар економије, енергетике и туризма Републике Бугарске и Министар рударства и енергетике Републике Србије, формирана је радна група, коју чине представници министарстава и енергетских субјеката обе државе, са задатком да пружи све неопходне информације за израду Студије оправданости овог пројекта. Студија оправданости финасира се средствима из инвестиционог оквира Западног Балкана. Интерконекција са Босном и Херцеговином Повезивањем гасоводног система Републике Србије и Босне и Херцеговине омогућио би се транспорт гаса ка Републици Српској у количини од 1,2 милијарде м3/год. Интерконекција са Румунијом Повезивање гасовода између две земље на релацији Мокрин-Арад. Дужина гасовода који треба изградити би износила 76 км (приближно 10 км са српске стране и 66 км са румунске стране). Изградњом овог гасовода значајно би се растеретио основни магистрални правац Хоргош-Батајница. У случају реализације Набуко пројекта, овај трансконтинентални гасовод би био на удаљености од око 60 км од румунско-српске границе, што би остварило могућност за повезивање гасоводног система Републике Србије и тако задовљило сопствене, као и потребе за транзитом гаса пре свега за Републику Хрватску и Босну и Херцеговину. Поред гасовода на територији Републике Србије била би изграђена и примопредајна станица капацитета 1,6 млрд м3/год. Интерконекција са Републиком Хрватском Потенцијалне могућности успостављања интерконенције Републике Србије са Републиком Хрватском, треба посматрати као могућност за транзит природног гаса у оба смера. Постоји исказани обострани интерес за повезивање и развој праваца између Република Србије и Републике Хрватске, за снабдевање хрватског система са одређеним количинама природног гаса преко наше земље и обрнуто за добијање алтернативног извора и правца снабдевања алжирским гасом из правца Републике Италије преко Републике Хрватске или преко будућег террминала за утечњени природни гас (ЛНГ- liquified natural gas) у Републици Хрватској, а за наше потребе. Јавно предузеће „Електромрежа Србије” као оператор преносног система Републике Србије се фокусирала на изградњу далековода 400kV Ниш – Бивша Југословенска Република Македонија и планирању изградње далековода 400kV од Републике Србије до Румуније. Прва деоница далековода од Ниша до Лесковца је завршена 2009. године, док су радови на деоници од Лесковца до Врања и од Врања до границе са Бившом Југословенском Републиком Македонијом у току (завршено 85% радова). Предвиђено је да изградња далековода до границе са Бившом Југословенском Републиком Македонијом буде завршена до краја 2011. године. По питању далековода 400 kV од Републике Србије до Румуније урађен је идејни пројекат са студијом изводљивости. Претходну студију изводљивости је финансирала Европска унија (ИПА). Такође је потписан споразум о месту преласка далековода преко

34

граничне линије између Републике Србије и Румуније. Енергетска заједница је веома заинтересована да омогући унапређење инфраструктуре и да прати напредак овог приоритетног инвестиционог пројекта који има знатан утицај на регионално енергетско тржиште, као што је назначено у Листи приоритетних пројеката Енергетске заједнице, коју је усвојио Савет министара у децембру 2009. године. Изградња далековода од Ниша до границе Бивше Југословенске Републике Македоније се финансира из фондова Европске уније док је пројекат изградње далековода од Републике Србије до Румуније још увек у прелиминарној фази.

22. Које кораке сте предузели у циљу извршења обавеза које проистичу из

Уговора заједнице за енергију, посебно у смислу успостављања једног интегрисаног регионалног енергетског тржишта?

У току је израда новог Закона о енергетици којим ће у правни систем Републике Србије бити пренете недостајуће одредбе Директиве Европске заједнице 2003/55/EЗ о заједничким правилима за унутрашње тржиште природног гаса, Уредбе Европског парламента и Савета (ЕЗ) 1775/2005 о условима за приступ мрежама за транспорт природног гаса и Директиве 2004/67/EЗ о мерама за обезбеђивање сигурности снабдевања природним гасом као и недостајуће одредбе Директиве 2003/54/ЕЗ о правилима за унутрашње тржиште електричне енергије, Директиве 2005/89/ЕЗ о мерама за обезбеђење сигурности снабдевања електричном енергијом и инвестиција у инфраструктуру, Уредбе Европског парламента и Савета (ЕЗ) 1228/2003 о условима за приступ мрежи ради прекограничне размене електричне енергије. Такође је предвиђено преношење у законодавство Републике Србије и Директиве 2001/77/ЕЗ за промоцију електричне енергије произведене из обновљивих извора енергије на унутрашњем тржишту електричне енергије. Доношењем овог закона и његових подзаконских аката биће у потпуности имплементиране одредбе наведених прописа Европске уније на које се Република Србија обавезала потписивањем Уговора о оснивању Енергетске заједнице. Најважније измене и допуне у односу на постојећи Закон о енергетици у циљу усклађивања са acquis communautaire ће бити: - либерализација тржишта која омогућава сваком купцу да по одређеној динамици бира свог снабдевача енергијом, са предвиђеним механизмом заштите квалификованог купца који је остао без свог слободно изабраног снабдевача (захтеви Директиве 2003/54/ЕЗ и Директиве 2003/55/ЕЗ); - изузеће од слободног приступа треће стране у случају уговора типа „преузми или плати” или изградње нове инфраструктуре у гасном сектору (захтеви Директиве 2003/55/ЕЗ); - раздвајање конкурентних и регулисаних делатности у области електричне енергије, то јест, раздвајање делатности дистрибуције и управљања дистрибутивним системом за електричну енергију, као регулисане делатности, и снабдевања електричном енергијом, односно трговине електричном енергијом ради снабдевања, као потенцијално конкурентне делатности. Овим се омогућава равноправан третман снабдевача од стране дистрибутера, док се квалификованим купцима који се налазе на дистрибутивном систему омогућује да своје право искористе на недискриминаторан начин (захтеви Директиве 2003/54/ЕЗ); - проширење надлежности Агенције за енергетику Републике Србије.

35

23. Да ли можете укратко да нам опишете правне, процесне, техничке оквире и оквире за заштиту животне средине у циљу добијања дозволе за мреже? Колики је просечни временски период потребан да би се обавили поступци добијања дозволе за изградњу електричних и гасних инсталација/мрежа итд.? Да ли планирате да побољшате временски оквир и да почнете да решавате тешкоће; ако је то случај, када и како то планирате?

Законом о енергетици и Правилником о критеријумима за издавање енергетске дозволе, садржини захтева и начину издавања енергетске дозволе („Службени гласник РС” бр. 23/06 и 113/08 од 20. децембра 2008. године) прописано је да се енергетски објекти граде у складу са законом којим се уређује просторно планирање и изградња објеката, техничким и другим прописима, а по претходно прибављеној енергетској дозволи. Енергетска дозвола у области природног гаса се прибавља за изградњу и реконструкцију објеката за транспорт природног гаса, објеката за складиштење природног гаса, објеката за дистрибуцију природног гаса и објеката за складиштење утечњеног природног гаса. Енергетска дозвола у области електричне енергије се прибавља за изградњу и реконструкцију објеката за производњу електричне енергије снаге преко 1 MW и објеката за пренос и дистрибуцију електричне енергије преко 35 kV. Захтев за издавање енергетске дозволе могу поднети домаћа и страна правна или физичка лица. Енергетску дозволу издаје министар надлежан за послове енергетике. Енергетска дозвола може се издати под условима да је изградња енергетског објекта за који је поднет захтев за издавање енергетске дозволе по својој врсти и намени у складу са Стратегијом развоја енергетике Републике Србије до 2015. године („Службени гласник РС”, број 44/05 од 27. маја 2005. године) и Програмом остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. године за период од 2007. до 2012. године („Службени гласник РС“, бр. 17/07, 73/07, 99/09 и 27/10 од 6. маја 2010. године). За енергетске објекте који се граде на основу додељене концесије за изградњу енергетског објекта на одређеном подручју, као и за реконструкцију већ постојећег енергетског објекта, није потребно прибављање енергетске дозволе у смислу Закона о енергетици. Енергетска дозвола се издаје под истим условима домаћим и страним лицима уз пуно поштовање принципа недискриминације и применом критеријума који морају бити објективни и јавни. Енергетска дозвола се издаје решењем у року од 30 дана од дана подношења захтева, ако су испуњени услови утврђени овим законом и прописима донетим на основу њега. На ово решење може се изјавити жалба Влади Републике Србије, у року од осам дана од дана достављања решења. Енергетска дозвола издаје се са роком важења до две године од дана издавања енергетске дозволе. На захтев имаоца енергетске дозволе, министар може продужити рок важења енергетске дозволе ако су испуњени услови утврђени законом најдуже за још једну годину. Захтев за продужење подноси се најкасније 30 дана пре истека рока важења енергетске дозволе. Аспекти заштите животне средине се сагледавају у поступку издавања енергетске дозволе у оквиру елабората о изградњи објекта, који је неопходно приложити приликом подношења захтева за издавање енергетске дозволе. Законом о планирању и изградњи („Службени гласник РС” број 72/09, 81/09-исправка и 64/10 од 10. септембра 2010. године), који је у надлежности Министарства животне средине и просторног планирања, уређени су услови и начин изградње свих објеката, а објекат јесте грађевина спојена са тлом, која представља физичку, функционалну,

36

техничко – технолошку или биотехничку целину са свим потребним инсталацијама, постројењима и опремом, односно саме инсталације, постројења и опрема која се уграђује у објекат или самостално изводи (зграде свих врста, саобраћајни, водопривредни и енергетски објекти, унутрашња и спољна мрежа и инсталације, објекти комуналне инфраструктуре, индустријски, пољопривредни и други привредни објекти, јавне зелене површине, објекти спорта и рекреацијe, гробља, склоништа и сл). Локацијску дозволу, надлежни орган је дужан да изда у року од 15 дана од дана подношења уредног захтева, односно прибављања услова и података које прибавља по службеној дужности. Локацијска дозвола се издаје решењем, за објекте за које се по овом закону издаје грађевинска дозвола, а садржи све услове и податке потребне за израду техничке документације, у складу са важећим планским документом. Локацијском дозволом може се предвидети и фазна изградња. Локацијску дозволу за објекте из члана 133. Закона о планирању и изградњи издаје министарство надлежно за послове урбанизма, односно аутономна покрајина. Локацијску дозволу за објекте који нису одређени у члану 133. овог закона, издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе. Уз захтев за издавање локацијске дозволе подноси се: 1) копија плана парцеле; 2) извод из катастра подземних инсталација и 3) доказ о праву својине. Ако плански документ не садржи све услове и податке за израду техничке документације, надлежни орган их прибавља по службеној дужности, о трошку инвеститора. Органи, односно организације овлашћени за издавање тих услова и података дужни су да по захтеву надлежног органа поступе у року од 30 дана. Пре подношења захтева за издавање локацијске дозволе формира се грађевинска парцела, у складу са Законом о планирању и изградњи. Грађевинску дозволу издаје решењем, надлежни орган, у року од осам дана од подношења уредног захтева. Уз захтев за издавање грађевинске дозволе прилаже се: 1) локацијска дозвола; 2) главни пројекат у три примерка са извештајем о извршеној техничкој контроли; 3) доказ о праву својине, односно праву закупа на грађевинском земљишту; 4) доказ о уређивању односа у погледу плаћања накнаде за уређивање грађевинског земљишта; 5) доказ о уплати административне таксе. За изградњу линијских инфраструктурних објеката, као доказ о праву својине служи коначно решење о експропријацији и доказ да је крајњи корисник експропријације обезбедио новчана средства у висини тржишне вредности непокретности, односно уговор о установљавању права службености са власником послужног добра. За изградњу или извођење радова на грађевинском земљишту или објекту који је у власништву више лица, уз захтев, прилаже се и оверена сагласност тих лица, а ако се радови изводе на припајању или претварању заједничких просторија у стан, односно пословни простор у стамбеним зградама, односно надзиђивању стамбене зграде, прилаже се и уговор закључен у складу са посебним законом. За изградњу енергетских објеката, уз захтев се прилаже и енергетска дозвола у складу са Законом о енергетици. За објекте за које грађевинску дозволу издаје Министарство, односно аутономна покрајина, уз захтев се подноси и извештај ревизионе комисије.

37

Министарство животне средине и просторног планирања издаје грађевинску дозволу за изградњу објеката наведених у члану 133. став 2. Закона о планирању и изградњи, а поред осталога и за објекте наведене у: – тачки 3) - објекти за прераду нафте и гаса, међународних и магистралних продуктовода, гасовода и нафтовода за транспорт, гасовода називног радног натпритиска преко 16 бара, уколико прелазе најмање две општине, складишта нафте, гаса и нафтних деривата капацитета преко 500 тона, магистралних и регионалних топлодалековода, објеката за производњу биодизела; – тачки 6) - хидроелектране и хидроелектране са припадајућом браном снаге 10 МW и више, термоелектране снаге 10 МW и више и термоелектране-топлане електричне снаге 10 МW и више и далековода и трафостаница напона 110 кV и више; – тачки 20) - објекти за производњу енергије из обновљивих извора енергије снаге 10 МW и више, као и за електране са комбинованом производњом. Аутономној покрајини поверено је издавање грађевинских дозвола за изградњу објеката одређених у члану 133. овог закона који се у целини граде на територији аутономне покрајине. Јединицама локалне самоуправе поверено је издавање грађевинских дозвола за изградњу објеката који нису одређени у члану 133. овог закона. Немамо планове за скраћење рокова јер су рокови изузетно кратки. 24. Какав је законодавни/регулаторни оквир када је реч о конкуренцији у

сектору енергетике? Која су то посебна питања која захтевају прилагођавање постојећем законодавству? У којим подсекторима енергетике се додељује државна помоћ (молимо да их наведете) и у којим секторима постоје трговинске баријере и шта представљају ове баријере? Који типови монопола (нпр. над рафинеријама, монопол над увозом/извозом, ексклузивном или посебном производњом, правима на пренос и дистрибуцију) постоје тренутно у сектору енергетике и какви су ваши планови у вези са њима? Каква је ситуација што се тиче правних прописа који важе за Независне произвођаче електричне енергије?

Законом о енергетици уређен је начин организовања и функционисања тржишта енергије, услови за уредно и квалитетно снабдевање купаца енергијом и услови за остваривање безбедне, поуздане и ефикасне производње енергије, управљање системима преноса, транспорта и дистрибуције енергије и начин обезбеђивања несметаног функционисања и развоја ових система, као и услови и начин обављања енергетских делатности. Поред Закона о енергетици, енергетски субјекти морају да послују у складу са другим релевантним прописима којима је уређено питање заштите конкуренције на тржишту Републике Србије. У области нафте и гаса не постоје техничке баријере, као ни монополи који се тичу увоза, извоза, ексклузивне или специјалне производње или права на транспорт и дистрибуцију. Природни монополи у целом свету, па и код нас, су мрежне делатности и то преносна и дистрибутивна мрежа. У производњи електричне енергије је већ отворена конкуренција (независни произвођач), а у снабдевању постоје квалификовани купци који могу да бирају снабдевача. Законом о енергетици, у члану 41. прописано је да су производња електричне енергије, дистрибуција електричне енергије и управљање дистрибутивним системом, трговина електричном енергијом за тарифне купце, пренос електричне енергије и управљање преносним системом, организовање тржишта електричне енергије, транспорт природног гаса гасоводом, транспорт нафте нафтоводом

38

и транспорт деривата нафте продуктоводом делатности од општег интереса. У складу са Законом о јавним предузећима и обављању делатнсоти од општег интереса („Службени гласник РС”, бр. 25/00, 25/02, 107/05, 108/05 и 123/07 од 26. децембра 2007. године) делатности од општег интреса обављају јавна предузећа. Међутим ову делатност може обављати и привредно друштво, односно предузетник (домаћи и страни) уколико му је надлежни орган поверио ову делатност. 25. Каква је структура тржишта електричне енергије и гаса (власништво,

концентрација, подела делатности)? Који су главни извори енергије? Каква је структура тарифа за пренос/дистрибуцију? Ко одобрава тарифу или методологију утврђивања тарифа? Постоје ли унакрсне субвенције? Да ли су сви потрошачи прикључени на дистрибутивну мрежу? Колики је проценат наплате рачуна? Да ли постоји неко регулаторно тело задужено за та питања? Које су његове надлежности, особље и буџет? Да ли има простора за повећање броја запослених, с обзиром на то да су надлежности регулаторног тела, предвиђене Трећим пакетом значајно повећане? Да ли постоји Оператор система за пренос електричне енергије? Да ли је он вертикално интегрисан и које су његове надлежности?

Структура тржишта електричне енергије и гаса је дата у одговору на питање бр 2. Електрична енергија Сви купци у енергетском сектору су прикључени на мрежу. Прикључивање нових корисника је стриктно регулисано законом и уредбама. Постојећи капацитети за производњу електричне енергије у Србији обухватају: • хидроелектране, • термоелектране (угаљ, лож уље, природни гас), • термоелектране-топлане • мале хидроелектране • индустријске електране и градски систем грејања ТЕ-ТО Због мањка независних произвођача, српско елекроенергетско тржиште углавном снабдева ЈП „Електропривреда Србије’’ . ЈП ЕПС се састоји из привредних друштава за производњу електричне енергије и експлоатацију угља и дистрибуцију електричне енергије. Укупан капацитет девет хидроелектрана (ХЕ) са педесет агрегата је 2,835 МW, што чини скоро 34% укупног енергетског капацитета ЕПС-а. Укупна инсталисана снага осам термоелектрана (ТЕ) са 25 блокова је 5,171 МW, које користе лигнит као гориво. Све ТЕ су организоване у три привредна друштва. Укупан капацитет ТЕ-ТО је 353 МW које представља једно привредно друштво. Оператор преносног система је Јавно предузеће за пренос и управљање преносним системом ЈП ,,Електромрежа Србије” (ЈП ЕМС), 100 % у власништву државе. Сагласно Закону о енергетици на организованом тржишту електричне енергије учествују произвођачи електричне енергије, енергетски субјект за снабдевање електичном енергијом тарифних купаца, трговци електричном енергијом и квалификовани купци. Организовање тржишта електричне енергије на територији Републике Србије врши оператор тржишта електричне енергије.

39

Постојећи капацитети за производњу електричне енергије у Србији обухватају: хидроелектране, термоелектране (угаљ, лож уље, природни гас), термоелектране-топлане, мале хидроелектране, индустријске електране и градски систем грејања ТЕ-ТО. Сви купци електричне енергије су прикључени на мрежу, а у складу са одредбама Закона о енергетици и Уредбе о условима испоруке електричне енергије („Службени гласник РС”, број 107/05 од 2. децембра 2005. године). Проценат наплате утрошене електричне енергије је 95%. Структура тарифа за пренос/дистрибуцију Регулација цена за преносне и дистрибутивне компаније заснована је на методу стопе повраћаја, при чему је утврђен регулаторни период (време између две ревизије цена) у трајању од једне године. Израчунавање цена коришћења преносних и дистрибутивних мрежа, тј. дефинисање структуре цена коришћења мрежа, састоји се из две фазе. У првој фази се одређује максимално одобрени приход4 (МОП) енергетског субјекта (на основу методологије за одређивање тарифних елемената), док се у другој фази максимално одобрени приход алоцира на тарифне елементе и тарифне ставове5 (на основу тарифних система). Појединачне цене за кориснике система одређују се применом тарифних ставова на одговарајуће количине. Тренутно су на снази следеће одлуке о утвђивању методологије и тарифни системи: • Одлука о утврђивању методологије за одређивање тарифних елемената за израчунавање цена приступа и коришћења система за пренос електричне енергије • Одлука о утврђивању методологије за одређивање тарифних елемената за израчунавање цена приступа и коришћења система за дистрибуцију електричне енергије („Службени гласник РС“, бр. 68/06, 18/07 и 116/08 од 22. децембра 2008. године) • Тарифни систем за приступ и коришћење система за пренос електричне енергије („Службени гласник РС“, бр. 1/07 и 31/07 од 30. марта 2007. године) • Тарифни систем за приступ и коришћење система за дистрибуцију електричне енергије („Службени гласник РС“, бр. 1/07 и 31/07 од 30. марта 2007. године) • Одлука о утврђивању методологије за одређивање тарифних елемената за израчунавање цена приступа и коришћења система за транспорт природног гаса („Службени гласник РС“, бр. 68/06, 1/07, 100/08, 116/08 и 64/10 од 10. септембра 2010. године) • Одлука о утврђивању методологије за одређивање тарифних елемената за израчунавање цена приступа и коришћења система за дистрибуцију природног гаса („Службени гласник РС“, бр. 68/06, 1/07, 100/08, 116/08 и 64/10 од 10. септембра 2010. године) • Тарифни систем за приступ и коришћење система за транспорт природног гаса („Службени гласник РС“, број 1/07 од 5. јануара 2007. године) • Тарифни систем за приступ и коришћење система за дистрибуцију природног гаса („Службени гласник РС“, број 1/07 од 5. јануара 2007. године)

4 Максимално одобрени приход представља ниво прихода који енергетски субјект може да оствари у току регулаторног периода, а који обезбеђује предузећу нормално пословање односно покриће свих оправданих трошкова који настају обављањем енергетске делатности и одговарајући повраћај на регулисана средства.

5 Тарифни елементи и тарифни ставови су обрачунске категорије помоћу којих се МОП расподељује између група и категорија корисника система

40

Структура максимално одобреног прихода, за електричну енергију и природни гас, сагласно методологијама је приказана на слици 25.1

ОПЕРАТИВНИТРОШКОВИ Нпр. одржавање, трошкови зарада, таксе…

ППЦК*РСт

Цена позајмљеног капитала*РСт

Реална цена сопственогкапитала*РСт

Амортизација; 25 до 40 година;Основа: књиговодственавредност

фиксни

варијбилни

фиксни

фиксни

фиксни

ОСТАЛИ ПРИХОДИ

ТРОШКОВИКАПИТАЛА

Слика 25.1 Структура максимално одобреног прихода (МОП) Структура тарифа за употребу преносних и дистрибутивних система у електроенергетском и гасном сектору је дата у табелама 25.1 до 25.4. Табела 25.1 Цене коришћења преносног система по тарифним ставовима без пореза на додату вредност

Тарифни елемент Тарифни став Јединица

мере РСД/ЕУР по

јединици мере Снага обрачунска снага kW 46,2279/0,4623

прекомерно преузета снага kW 92,4558/0,9245 Активна енергија виши дневни kWh 0,1791/0,0018

нижи дневни kWh 0,0895/0,0009 Реактивна енергија

реактивна енергија kvаrh 0,1171/0,0012 прекомерно преузета реактивна енергија

kvаrh 0,2342/0,0023

Табела 25.2 Цене коришћења дистрибутивног система електричне енергије по тарифним ставовима без пореза на додату вредност (пример Привредног друштва „Електровојводина“)

Категорија

потрошње

Обрачунски елементи Јединица мере

Дневни РСД/ЕУР тарифн

и за јединицу

став мере На

средњем напону

Обрачунска снага kW 133,691/1,3369

Прекомерно преузета снага kW 267,382/2,67

41

38

Активна енергија kWh виши 0,639/0,0064

kWh нижи 0,213/0,0021

Реактивна енергија (cosφ≥0,95) kvаrh 0,245/0,0024

Прекомерна реактивна енергија (cosφ<0,95)

kvаrh 0,490/0,0049

На ниском напону

Обрачунска снага kW 213,906/2,1391

Прекомерно преузета снага kW 427,812/4,2781

Активна енергија kWh виши 1,533/0,0153

kWh нижи 0,511/0,0051

Реактивна енергија (cosφ≥0,95) kvаrh 0,539/0,0054

Прекомерна реактивна енергија (cosφ<0,95)

kvаrh 1,078/0,0108

Широка потрошња

Обрачунска снага kW 20,054/0,2005

Активна енергија: За потрошаче са једнотарифним мерењем

kWh 1,555/0,0156

За потрошаче са двотарифним мерењем

kWh виши 1,778/0,0178

нижи 0,444/0,0044

За потрошаче са управљаном потрошњом

kWh виши 1,511/0,0151

нижи 0,378/0,0038

Јавно осветљење

Активна енергија kWh 1,385/0,0138

Табела 25.3 Цене коришћења транспортног система природног гаса по тарифним ставовима без пореза на додату вредност

Назив транспортера природног гаса

Тарифни ставови

„Енергент” „Капацитет” „Енергент за управљање системом”

РСД/ЕУР/м3 РСД/ЕУР/м3/дан/година РСД/ЕУР/м3

42

ЈП „Србијагас”, Нови Сад 0,52/0,0052 35,51/0,3551 0,36/0,0036 „Југоросгаз”, а.д., Београд 1,35/0,0135 66,28/0,6628 0,36/0,0036 Табела 25.4 Цене коришћења дистрибутивног система по тарифним ставовима без пореза на додату вредност дата је у Aнексу 2. Одобравање тарифа и тарифна методологија Агенција за енергетику Републике Србије утврђује методологије за регулацију цена и доноси тарифне системе а Влада Републике Србије даје сагласност на тарифне системе. Енергетски субјекти чије су делатности регулисане, примењујући методологије и тарифне системе, обрачунавају и предлажу цене производа (електрична енергија), односно услуга (пренос, дистрибуција) за следећи регулаторни период и достављају их Агенцији за енергетику Републике Србије на мишљење. Приликом формирања мишљења на цене, Агенција за енергетику Републике Србије на основу достављених техничких и економских података и остале документације, оцењује да ли су цене обрачунате у складу са методологијама и тарифним системима, као и оправданост трошкова који су узети у обзир приликом израчунавања максимално одобреног прихода. Агенција за енергетику Републике Србије своје мишљење упућује енергетском субјекту који предлог цена са мишљењем Агенције за енергетику Републике Србије доставља Влади Републике Србије на сагласност. Процедура регулације цена графички је приказана на слици 25.2

43

Слика 25.2 Графички приказ процедуре регулације цена Унакрсне субвенције Не постоје унакрсне субвенције између енергетских делатности, па ни између мрежних делатности (пренос, дистрибуција) и тржишних делатности (производња, снабдевање). Проценат наплате рачуна за електричну енергију У 2009. години, просечан проценат наплате износио је 90,16%, при чему је код категорије домаћинства износио 91,53 % док је код индустријских потрошача забележен проценат наплате од 88,78 % (Извор података: Јавно предузеће „Електропривреда Србије“) Регулатор Агенција за енергетику Републике Србије основана је Законом о енергетици. Агенција за енергетику Републике Србије је регистрована у Трговинском суду у Београду 16. јуна 2005. године, а у пуном капацитету ради од 1. јануара 2006. године. Агенција за енергетику Републике Србије је функционално независна од било ког државног органа,

Агенција за енергетику Републике Србије Утврђује методологије; доноси тарифне системе

Влада Републике Србије Даје сагласност на тарифне системе

Агенција за енергетику Републике Србије Даје мишљење на предложене цене

Енергетски субјекти (предузећа) Рачунају и предлажу цене

Влада Републике Србије Даје сагласност на цене

Закон о енергетици, чл. 15

Закон о енергетици, чл. 20

Закон о енергетици, чл. 66

Закон о енергетици, чл. 66

Закон о енергетици, чл. 66

44

енергетских субјеката и корисника њихових производа и услуга, као и од свих других правних и физичких лица. Председник и чланови Савета Агенције за рад Агенције зе енергетику Републике Србије и свој рад одговарају Народној скупштини Републике Србије и најмање једном годишње јој подносе извештај о раду Агенције за енергетику Републике Србије. Само Народна скупштина Републике Србије може разрешити дужности члана Савета Агенције, и то само у случајевима изричито наведеним у Закону о енергетици. Надлежности регулатора Агенција за енергетику Републике Србије је основана као регулаторно тело за обављање послова на унапређивању и усмеравању развоја тржишта енергије на принципима недискриминације и ефикасне конкуренције, праћењу примене прописа и правила за рад енергетских система, усклађивању активности енергетских субјеката на обезбеђивању редовног снабдевања купаца енергијом и услугама и њихову заштиту и равноправан положај, као и других послова утврђених законом. Агенција за енергетику Републике Србије има надлежности у секторима електроенергетике, природног гаса и делом у секторима нафте и деривата нафте и топлотне енергије6. Агенција за енергетику Републике Србије обавља следеће послове: - доноси тарифне системе за обрачун електричне енергије и природног гаса за тарифне купце, као и тарифне системе за приступ и коришћење система за пренос, транспорт, односно дистрибуцију енергије и објеката за складиштење природног гаса и друге услуге; - утврђује методологију за одређивање тарифних елемената за обрачун цена електричне енергије и природног гаса за тарифне купце укључујући и цене произведене електричне енергије, односно природног гаса за тарифне купце, као и методологију за одређивање обрачуна цене топлотне енергије која се производи у електранама - топланама (комбиновани процес производње) и испоручује енергетским субјектима за снабдевање топлотном енергијом тарифних купаца; - утврђује критеријуме и начин одређивања трошкова прикључка на систем за пренос, транспорт и дистрибуцију енергије; - издаје лиценце за обављање енергетских делатности и доноси акт о одузимању лиценце, под условима утврђеним овим законом, осим за делатности дистрибуције и производње топлотне енергије у топланама и води регистре издатих и одузетих лиценци; - даје сагласност на правила о раду система, на правила о раду тржишта енергије и на правила о раду система за складиштење природног гаса; - одлучује по жалби на акт оператора преносног, транспортног, односно дистрибутивног система, о одбијању приступа, као и по жалби на акт енергетског субјекта о одбијању, односно недоношењу одлуке по захтеву за прикључење на систем, као и по жалби на акт о одбијању приступа енергетског субјекта за складиштење природног гаса; - утврђује минималну годишњу потрошњу енергије којом се стиче статус квалификованог купца, утврђује испуњеност услова за стицање статуса квалификованог купца и води регистар квалификованих купаца.

6 спрегнута производња топлотне и електричне енергије- (СПЕТЕ).

45

Поред поменутих послова Агенција за енергетику Републике Србије прати примену тарифних система, прикупља и обрађује податке о енергетским субјектима у вези са обављањем енергетских делатности, прати начин поступања енергетских субјеката у погледу раздвајања рачуна и заштите купаца и обавља друге послове у складу са законом. Агенција за енергетику Републике Србије је овлашћена да захтева од енергетских субјеката податке и документацију неопходну за извршавање послова Агенције за енергетику Републике Србије утврђених законом. Главне групе послова које обавља Агенција за енергетику Републике Србије приказане су на слици 25.3

Слика 25.3 Послови Агенције за енергетику Републике Србије Управљање, запослени и буџет Агенције за енергетику Републике Србије Агенцијом управља Савет Агенције, који чине председник и четири члана, а бира их Народна скупштина Републике Србије. Председник и чланови Савета Агенције за рад Агенције за енергетику Републике Србије и свој рад одговарају Народној скупштини Републике Србије и, сагласно Закону о енергетици, не могу обављати било које послове који би могли довести до сукоба интереса (не могу бити чланови управе у енергетским субјектима, а то не могу ни њихови законом одређени сродници, не могу бити посланици, одборници или друга изабрана, односно постављена лица или функционери у органима политичких странака) нити имати имовинска права (као ни њихови сродници) у енергетским субјектима. Рад Агенције за енергетику Републике Србије одвија се у оквиру четири сектора- техничког, економског, правног и општег (слика 6.3). Потребни степен међусобне координације у обављању комплексних мултидисциплинарних послова успостављен је у

Издавање лиценци

Издавање лиценци Одузимање лиценци Вођење регистра лиценци Праћење испуњености услова

Надзор тржишта енергије

Сагласност на Правила рада мрежа Сагласност на Правила рада

тржишта ел. енергије Критеријуми за квалификоване

купце Утврђивање статуса

квалификованог купца Вођење регистра

квалификованих купаца Праћење примене Правила

Решавање по жалбама

Жалбе на одбијање приступа мрежама Жалбе на одбијање

Међународне активности

Регулација цена

Утврђивање методологије за обрачун цена Доношење тарифних система Утврђивање методологија за

прикључке Давање мишљења на цене енергије

(Влада одобрава) Праћење примене методологија и

тарифних система Праћење раздвајања рачуна

46

оквиру хоризонталних тимова који укључују стручњаке из различитих сектора. Агенција за енергетику Републике Србије има 31 запосленог, укључујући 3 члана Савета Агенције (пун број чланова Савета Агенције износи пет чланова). Запошљавање нових извршилаца у складу са потребама које намећу развој тржишта енергије у Републици Србији и очекиване нове надлежности (нови Закон о енергетици; имплементација „Трећег пакета“ енергетских прописа Европске уније кроз Социјални акциони план), могуће је у 2011. години, уколико Народна скупштина Републике Србије то одобри кроз Финансијски план Агенције за енергетику Републике Србије за 2011. годину. У прве две године рада Агенција за енергетику Републике Србије се финансирала из средстава која је обезбеђивала Европска унија, преко Европске агенције за реконструкцију, а сагласно уговору „Grant Agreement Establishment and Operation of the Energy Regulatory Agency“ (уговор о донацији) закљученом 29. јула 2005. године. По истеку уговора о донацији, Агенција за енергетику Републике Србије финансира се из средстава која се обезбеђују из прихода остварених од накнада за издавање лиценци, дела тарифе за приступ и коришћење система, као и других извора које Агенција за енергетику Републике Србије оствари у обављању послова из своје надлежности. Приходи планирани за 2010. годину износе око 150.000.000 динара (1.500.000 ЕУР).

26. Које су мере присутне за обезбеђивање стабилне климе улагања у сектор

енергетике? Које мере су предвиђене за пренос и производњу електричне енергије са циљем обезбеђивања континуитета у снабдевању? Да ли су ове мере у складу са принципима недискриминације? Да ли пратите и предвиђате планове улагања у пренос и производњу и, ако је то случај, у ком временски року?

Законом о енергетици прописано је да енергетска политика Републике Србије обухвата мере и активности које се предузимају ради остваривања дугорочних циљева у области енергетике, између којих и стварање транспарентних, атрактивних и стабилних услова за улагање у изградњу, реконструкцију и модернизацију енергетских објеката и система, као и услова за њихово повезивање са енергетским системима других држава. У циљу обезбеђивања континуитета у снабдевању електричном енергијом, Програмом остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. године за период од 2007. до 2012. године планирана је изградња нових производних и преносних капацитета као и реконструкција и модернизација постојећих капацитета. Такође су предвиђени извори финансирања (сопствени извори, инострани извори и избор стратешког партнера). Мере које се предузимају у том циљу су недискриминаторне. У складу са Законом о енергетици, енергетски субјекти за пренос и дистрибуцију електричне енергије доносе планове развоја за период од пет година, којим се утврђује динамика изградње нових и реконструкција постојећих енергетских објеката преносног и дистрибутивног система. У Републици Србији је на снази регулаторни оквир за цене за пренос и дистрибуцију гаса и електричне енергије, као и снабдевање финалном енергијом тарифних купаца. Мере су недискриминаторне. Инвестиције се прате и планирају на два начина: - извршавањем стратегије развоја енергетике, усвајањем и ажурирањем програма о остваривању стратегије за све енергетске секторе – (први је усвојен за период од 2007. до 2012, а онда је ажуриран за период од 2010. до 2012. године). - у јавним предузећима укључујући операторе преносног/транспортног односно дистрибутивног система који су у обавези да праве план развоја за период од пет година,

47

које одобрава Влада. Јавна предузећа у електроенергетском сектору (Електопривреда Србије и Електромрежа Србије) имају планове са пројекцијама до 2020. (производња) и 2025. године (пренос). Инвестиције у нове интерконекције и преносну мрежу теку по плану, међутим стопа повраћаја коју је одборио Регулатор у тарифи за пренос је постављена на нулу што утиче на одрживост компаније средњорочно и дугорочно. Главна препрека за нове инвестиције је право Владе да одређује ниво цена. Сви купци у Републици Србији су и даље тарифни купци иако постоји простор за промену статуса у правном погледу. IV ПОМОЋ ДРЖАВЕ 27. Да ли ваша земља производи домаћи угаљ обухваћен државном помоћи? Да, производи се домаћи угаљ обухваћен државном помоћи. Република Србија сваке године из буџета Владе Републике Србије одобрава државну помоћ – субвенције за Јавно предузеће за подземну експлоатацију угља „Ресавица”. 28. Уколико ваша земља има производњу угља у оквиру државне помоћи , молимо вас да наведете следеће: а) Какав је став ваше Владе у погледу Уредбе Савета 1407/2002? Да ли можете да нам доставите преглед ваше тренутне или будуће модернизације, рационализације и планова реструктурирања предузећа која се баве угљем (видети чланове 4. и 5. Уредбе)? Да ли ваша Влада има или предвиђа програм подршке за смањење капацитета? Какав је садржај овог програма и на који начин је он социјално/регионално оправдан? Република Србија је у другачијој позицији од чланица Европске уније када се ради о тржишту угља. За разлику од Европске уније, Република Србија је у дефициту са производњом квалитетнијих угљева тако да исте морамо да увозимо. У том контексту се и сагледава позиција домаћих рудника угља и дефинишу даљи планови за реструктуирање и модернизацију рудника угља са посебним акцентом на рационализацију пословања у свим сегментима производње. b) Какве су карактеристике помоћи државе у овом сектору? Да ли су сви елементи помоћи државе тренутно обухваћени буџетом државе? Да ли се планира да сви облици државне помоћи буду обухваћени буџетом државе? Јавно предузеће за подземну експлоатацију угља „Ресавица” које је у реструктурирању од 2004. године, корисник је субвенција. Субвенције су регулисане Законом о буџетском систему („Службени гласник РС” број 54/09 од 17. јула 2009. године) док се за сваку годину појединачно на основу Закона о буџету за 2010. годину („Службени гласник РС” број 107/09 од 23. децембра 2009. године) односно за текућу годину, опредељује висина субвенција. Распоред коришћења средстава субвенција врши Министарство рударства и енергетике посебним актом. Новина је да је донет Закон о контроли државне помоћи („Службени гласник РС” број 51/09 од 14. јула 2009. године) који предвиђа пријављивање и контролу државне помоћи од стране Републичке комисије за контролу државне помоћи.

48

За Јавно предузеће за подземну експлоатацију угља „Ресавица” дат је у предлогу буџета Владе Републике Србије за 2011. годину предлог за субвенције у износу од 2.055.763.935 динара (19,5 милиона евра), за 2012. годину 2.057.128.812 динара (19,5 милиона евра), за 2013. годину 2.054.677.626 (19,5 милиона евра). с) Што се тиче каменог угља, какав је став ваше Владе о стварању ,,подручја слободне трговине угљем “у складу са правилима конкуренције у ЕУ, нарочито оним правилима која се односе на ,,вертикалне споразуме'' (нпр. уговори са произвођачима угља и произвођачима електричне енергије)? У Републици Србији је слободна трговина угљем и цене на тржишту слободно се формирају. Количине каменог угља који се у Републици Србији производи износи око 100.000 тона годишње. Преостала количина се увози. Чланом 27. став 1. тачка 3. Закона о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса („Службени гласник РС”, бр. 25/00, 25/02, 107/05, 108/05-исправка и 123/07-др.закон од 26. децембра 2007. године) прописано је да Влада Републике Србије даје сагласност на Одлуку о висини произвођачких цена угља за индустрију и широку потрошњу коју је донео Управни одбор Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља „Ресавица” у реструктурирању. 29. С обзиром на Уредбу Савета број 405/2003 од 27. фебруара 2003. године којом

ЕУ успоставља систем за надзор над увозом каменог угља који потиче из трећих земаља, да ли је ваша Влада у могућности да нам достави информације које налаже ова Уредба?

Податке о увозу угља (количина, врста угља и земља порекла) из других земаља Министарству рударства и енергетике доставља Управа царине месечно и на крају године, те се исти евидентирају у Енергетском билансу Републике Србије, и од значаја су за праћење Енергетског биланса Републике Србије и израду енергетске стратегије Републике Србије. Напомена: Уредба Савета (ЕЗ) 405/2003 од 27. фебруара 2003. године (CELEX број 32003R0405), односи се на надзор Заједнице над увозом каменог угља пореклом из трећих земаља, а чија примена престаје закључно са 31. децембром 2010. године. У табелама поделе надлежности, ова уредба се налази у Подгрупи 3.30. Економски односи са иностранством. Надлежност над Уредбом је преузело Министарство економије и регионалног развоја, које се такође, изјаснило да је пропис нерелевантан.

30. Сва чврста горива: а) Молимо вас да нам доставите информације о тренутним и новијим нивоима производње каменог угља и лигнита. Подаци о обиму производње каменог угља и лигнита у Републици Србији за 2009. годину дати су у табели 30.1 Табела 30.1 Подаци о производњи каменог угља и лигнита

49

РЕПУБЛИКА СРБИЈА (без података за Косово и Метохију*)

УКУПНО УГАЉ

КАМЕНИ УГАЉ

МРКИ УГАЉ

МРКО ЛИГНИТСКИ УГАЉ

ЛИГНИТ

1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t ДОМАЋА ПРОИЗВОДЊА

38485,881

68,118

320,948

131,915

37778,600

Подземна

520,981

68,118

320,948

131,915

-

Површинска:

37778,600

37778,600

Колубара 29178,816 29178,816 Костолац

8599,784

8599,784

Подводна 186,300 186,300 * у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН, податке о томе даје надлежни орган УН Извор: Енергетски биланс и Извештај Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља „Ресавица” о годишњој производњи угља из 2009. године

b) Молимо вас да нам доставите информације о тренутним програмима помоћи државе у области производње лигнита и о плановима за њихово постепено смањивање. Јавно предузеће за подземну екплоатацију угља „Ресавица” је једино предузеће које добија државну помоћ за производњу орто-лигнита. Неопходно је напоменути да ово предузеће производи и угљеве веће калоричне моћи од 15.000 кЈ/т. Планови за смањење државне помоћи су у директној вези са инвестиоционим циклусом и подизањем капацитета рудника. с) У областима где су индустрије чврстих горива субвенционисане и имајући у виду реструктурирање, какви су текући и будући социјални програми, обухватајући и програме који се односе на прилагођавање радне снаге, и који су то регионални планови конверзије (нпр. привлачење нових послова)? У Закону о рударству („Службени гласник РС”, бр. 44/95, 85/05, 101/05, 34/06 и 104/09 од 24. децембра 2009. године) чланом 47 а, утврђено је да Јавно предузеће које врши експлоатацију минералних сировина, у случају планиране трајне обуставе рударских активности је дужно да претходно изради Програм затварања рудника. Програм садржи нарочито следеће мере за: 1) израду плана активности за затварања рудника; 2) санацију напуштених рударских објеката и могућности коришћења напуштених рударских објеката; 3) решавање проблема заштите животне средине насталих услед затварања рудника; 4) потребу решавања проблема локалних заједница насталих услед обуставе рударских активности на простору рудника који се затвара; 5) доношење програма решавања вишка запослених, у складу са законом;

50

6) одређивање износа средстава потребних за реализацију плана затварања рудника. Влада Републике Србије даје сагласност на Програм. Средства потребна за реализацију Програма обезбеђују се из буџета Владе Републике Србије и других извора у складу са законом. V ОБНОВЉИВА ЕНЕРГИЈА 31. Молимо вас да нам пружите информације о текућим и планираним мерама промовисања обновљивих енергија у сектору електричне енергије, топлотне енергије и расхладних система и сектору услуга транспорта ( природа тих мера, расположиви буџет, итд.). Молимо вас да нам наведете програме подршке који се већ спроводе или се планирају, субвенције, подстицаје, разне врсте ослобађања од пореза итд. Молимо вас да у складу са горе наведеним, истакнете које се мере подршке већ спроводе и које су планиране. Што се тиче планираних мера, молимо вас да доставите календар спровођења истих. а) Постоји ли правни оквир у том смислу (Закон о обновљивој енергији)? Уколико то није случај, када се по календару очекује усвајање правног оквира? Да ли већ постоји секундарно законодавство? Уколико то није случај, када се по календару очекује усвајање секундарног законодавства? Који део законодавства одговара одређеним правним тековинама и какво је стање у смислу усклађености? Влада Републике Србије је усвојила стратешко, примарно и секундарно законодавство за промоцију обновљивих извора енергије и поставила законодавни оквир кога чине: • Закон о енергетици („Службени гласник РС”, број 84/04 од 1. августа 2004. године) који обезбеђује целокупну основу за развој обновљивих извора енергије и енергетску ефикасност. • Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015. године („Службени гласник РС”, број 44/05 од 27. маја 2005. године), наглашава значај коришћења обновљивих извора енергије за дистрибуирану производњу топлотне и електричне енергије • Уредба о утврђивању Програма остваривања стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. за период од 2007. до 2012. године („Службени гласник РС“, бр. 17/07, 73/07, 99/09 и 27/10 од 6. маја 2010. године) детаљније елеборира Стратегију и дефинише приоритете за коришћење обновљивих извора енергије. Програм се ажурира сваке две године. • Уредба о условима за стицање статуса повлашћеног произвођача електричне енергије и критеријумима за оцену испуњености тих услова („Службени гласник РС”, број 72/09 од 11. септембра 2009. године) – дефинише процедуре за добијање статуса привилегованог произвођача електричне енергије • Уредба о мерама подстицаја за производњу електричне енергије коришћењем обновљивих извора енергије и комбинованом производњом електричне и топлотне енергије („Службени гласник РС”, број 99/09 од 1. децембра 2009. године) – дефинише подстицајне тарифе за производњу електричне енергије из обновљивих извора • Правилник о техничким и другим захтевима за течна горива биопорекла („Службени гласник РС”, број 23/06 од 18. јуна 2006. године) дефинише техничке захтеве за биодизел и биогорива

51

• Закон о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, број 72/09, 81/09-исправка и 64/10 од 10. септембра 2010. године) – дефинише процедуре добијања грађевинске дозволе – кључни закон за инвестирање • Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС”, број 72/09 од 3. септембра 2009. године) • Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 88/10 од 23. новембра 2010. године) • Закон о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 36/09 од 15. маја 2009. године) • Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађења („Службени гласник РС”, број 135/04 од 21. децембра 2004. године) – прописује обавезу издавања Употребне дозволе (на енглеском IPPC Permit) за инсталације за биомасу • Закон о управљању отпадом („Службени гласник РС”, број 36/09 од 15. маја 2009. године) – коришћење отпада за производњу биогаса и биодизела, депоније • Закон о заштити ваздуха („Службени гласник РС”, број 36/09 од 15. маја 2009. године) –ограничава емисије за постројења која користе биомасу као гориво • Закон о ратификацији Кјото Протокола („Службени гласник РС”, бр. 88/07 и 38/09 од 25. маја 2009. године) – на основу кога је основано Национално тело за спровођење пројеката Механизма чистог развоја Кјото протокола а Република Србија је не-анекс I земља квалификована за пројекте Механизма чистог развоја (ЦДМ - Clean Development Mechanism) • Национална стратегија одрживог развоја („Службени гласник РС”, број 57/08 од 3. јуна 2008. године) • Стратегија имплементације чистије производње у Републици Србији („Службени гласник РС”, број 17/09 од 13. марта 2009. године) • Акциони план за биомасу („Службени гласник РС”, број 56/10 од 10. августа 2010. године) Конкретно, у законодавству Републике Србије не постоји Закон о обновљивим изворима енергије, нити је предвиђено његово доношење, али се ова идеја тренутно разматра. Директивa о обновљивим изворима енергије 2009/28/ЕЗ није транспонована а Директива 2001/77/ЕЗ је делимично транспонована у постојеће законодавство Републике Србије из области обновљивих извора енергије. Транспоновање Директиве о обновљивим изворима енергије 2009/28/ЕЗ ће се извршити у оквиру израде новог Закона о енергетици. Матрица усклађености са Директивом 2009/28/ЕЗ дата је у Анексу 3. b) Да ли су Владин Национални план или Стратегија усвојени са циљем промовисања обновљивих извора енергије? Које обновљиве изворе енергије Србија планира да користи за производњу енергије (укључујући електричну енергију, топлотну енергију и расхладне системе)? Уколико Национални план или стратегија Владе није усвојена, постоје ли планови за доношење истих? Уколико јесте, када се по календару очекује усвајање истих? Енергетска политика Републике Србије се заснива на три елемента: повећаној енергетској ефикасности, повећаном коришћењу обновљивих извора енергије и развијању тржишно оријентисане електроенергетске индустрије. Ови циљеви су део Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. године коју је развило Министарство рударства и енергетике а усвојила Народна скупштина Републике Србије у 2005. години.

52

Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015, коју је усвојила Народна скупштина Републике Србије у мају 2005. године обухвата обновљиве изворе енергије и наводи да ће Министарство рударства и енергетике подржати промоцију обновљивих извора енергије. Међу приоритетима српске енергетске политике у блиској будућности, као што је предвидела Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015. године, су програми за интензивирање селективног коришћења нових обновљивих извора енергије (биомаса, геотермална, соларна и енергија ветра, као и преостале хидропотенцијале чије је коришћење технички могуће и економски изводљиво, посебно на малим рекама). Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015.године такође предвиђа да ће удео нових обновљивих извора енергије у укупној потрошњи електричне енергије порасти на 1,5-2 % од 2006. године до 2015. године. У складу са Законом о енергетици и Стратегијом развоја енергетике Републике Србије до 2015. године, Министарство рударства и енергетике је припремило Програм остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. године за период од 2007. до 2012. године. Програм дефинише услове, методе и временски оквир за примену Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. године у свим главним деловима енергетског сектора – укључујући обновљиве изворе енергетике. Уредба о утврђивању Програма остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. за период од 2007. године до 2012. године поставила је прелазне циљеве до 2012. године. Резултат је повећање удела електричне енергије призведене из обновљивих извора енергије за 2,2 % до 2012. у поређењу са потрошеном електричном енергијом из обновљивих извора енергије у 2007. години. Циљ за биогорива до 2012. године је постављен на повећање удела биогорива на тржишту за најмање 2,2 % у односу на укупну потрошњу горива у транспорту. У циљу подстицања коришћења биомасе за производњу енергије, Влада Републике Србије је усвојила Акциони план за биомасу којим је дефинисана стратегија за коришћење биомасе као обновљивог извора енергије имајући у виду потенцијале, националне стратегије, законске прописе и директиве ЕУ. Акциони план за биомасу за Републику Србију је израђен у складу са обавезама из Уговора о оснивању Енергетске заједнице између Европске заједнице и Републике Албаније, Републике Бугарске, Босне и Херцеговине, Републике Хрватске, Бивше Југословенске Републике Македоније, Републике Црне Горе, Румуније, Републике Србије и Привремене мисије УН на Косову у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН. (Уговор о оснивању Енергетске заједнице) („Службени гласник РС”, број 62/06 од 27. јула 2006. године) и у духу нове Директиве Европске уније о обновљивој енергији (Директива 2009/28/EЗ), као и у складу са Препоруком Комисије 2005/628/ЕЗУЧ из 2005. године о изради акционих планова за биомасу у циљу повећања њеног коришћења у земљама чланицама Европске уније. Један од најважнијих задатака при изради Акционог плана за биомасу је био да се утврде проблеми у процесу коришћења биомасе и дефинишу активности, одговорност и рокови за њихово превазилажење.

53

Национални акциони план за обновљиве изворе енергије до 2020. године, у складу са одредбама Директиве Европске уније о обновљивим изворима енергије (Директива 2009/28/EЗ), ће започети у 2011. години, а тренутно не постоји планирана динамика његовог усвајања. с) Да ли су спроведене студије за процену утицаја правних тековина ЕУ у области обновљиве енергије? Уколико нису, да ли ће се ове студије спровести? Рад на студији о имплементацији нове Директиве Европске уније о обновљивим изворима енергије 2009/28/ЕЗ је започет крајем априла 2009. године – у оквиру Енергетске заједнице, а са циљем да се проуче импликације њене примене. Кључни део студије обухвата одређивање обавезујућих циљева о учешћу обновљивих извора енергије у укупној потрошњи енергије 2020. године, заснованих на истој методологији уз исти ниво амбиције који имају земље чланице Европске уније. У току рада на студији, утврђено је да нису расположиви поуздани подаци енергетске статистике о учешћу потрошње биомасе у укупној потрошњи енергије, па самим тим ни о учешћу обновљивих извора енергије у укупној потрошњи у 2005. години, те је због тога било немогуће израчунати и обавезујуће циљеве. Тренутно је у току пројекат који се спроводи у оквиру Енергетске заједнице, у оквиру кога ће се у 2011. години дефинитивно одредити потрошња биомасе и израчунати обавезујући циљеви о учешћу обновљивих извора енергије у укупној потрошњи енергије 2020. године. d) Каква потешкоће предвиђате у постепеном усвајању ових правила ЕУ? Који су временски распореди предвиђени за примену ових правила? Упркос великом броју закона Република Србија се суочава са озбиљним изазовима у погледу примене политике за обновљиве изворе енергије. Разлози за то су: • Недостатак искуства Потребно је искуство у облaсти пројеката обновљивих извора енергије у приватном сектору и недостаје „први сет” пројеката • Питања транзиције Многе индустријске компаније су у транзицији – у погледу структуре и власништва, и менаџмент још није спреман да узме у обзир мере за рационализацију енергетских делатности. • Недостатак техничких стандарда Упркос постојању произвођача опреме за сагоревање биомасе (брикета и пелета), још увек нису усвојени технички стандарди који регулишу област обновљивих извора енергије. • Процедуре, дозволе и лиценце Субјекти који се баве развојем пројеката се суочавају са потешкоћама везаним за процедуре, дозволе и лиценце за припрему и имплементацију пројеката из обновљивих извора енергије. То се често приписује непознавању правила; контрадикторности процедура и дозвола и фрагментираности закона. Често постојећа правила не одражавају специфичности обновљивих извора енергије. Ову ситуацију погоршава недостатак

54

свести и разумевања за обновљиве изворе енергије код државних и службеника локалне самоуправе. Што се тиче динамике тј. временског распореда за примену правила Европске уније у области обновљивих извора енергије, он је одређен динамиком активности дефинисаном препоруком Министарског савета Енергетске заједнице број 2010/01/MС-ЕнЗ од 24. септембра 2010. године. Постављени су следећи рокови за имплементацију одређених активности: Рок: 30. јун 2011.године 1. Проценити доступан потенцијал за коришћење обновљивих извора енергије 2. Направити предлог подстицајних мера за коришћење обновљивих извора енергије у области производње електричне енергије, грејања и хлађења и саобраћаја и развити временски план за њихово усвајање 3. Учинити јавно доступним стандардна правила и процедуре за одређивање и покривање трошкова прикључка на мрежу, као и појачања мреже 4. Учинити доступним све мере за промовисање употребе обновљивих извора енергије релевантним учесницима Рок: 31. децембар 2011. 1. Направити преглед регулативе везане за ауторизацију, сертификацију и лиценцирање постројења која користе обновљиве изворе енергије 2. Извршити ревизију процедура и идентификовати могућности за њихово поједностављивање и скраћење 3. Идентификовати неопходне активности за развој преносне и дистрибутивне мреже како би се омогућило даље прикључење постројења која користе обновљиве изворе енергије 4. Направити преглед процедура за развој преносне и дистрибутивне мреже и убрзати ове процедуре тамо где је могуће, уз координацију са административним и планским процедурама Рок: 2011. година Министарски савет Енергетске заједнице доноси одлуку о пуној примени Директиве о обновљивим изворима енергије 2009/28/ЕЗ и обавезујућим циљевима за 2020. годину. е) У складу са Директивом 2009/28/ЕЗ о унапређењу коришћења енергије из обновљивих извора, каква је тренутна ситуација (тј. удео обновљиве енергије у потрошњи енергије, удео различитих врста извора обновљиве енергије – хидропотенцијали, снага ветра, биомаса, геотермални потенцијали, соларна енергија, биогорива, итд.) и какве су ваше амбиције у погледу доприноса обновљивих извора енергије у потрошњи енергије до 2020. год. (или до неке године пре тог периода)? (Молимо вас да користите методологију Директиве 2009/28/ЕЗ при процењивању ових удела. Молимо да нам доставите детаљан приказ тренутне ситуације) Удео различитих врста обновљивих извора енергије у потрошњи енергије у Републици Србији у 2008. години приказан је у табели 31.1 Табела 31.1 Удео обновљивих извора енергије у потрошњи финалне енергије

000 toe 2008. година Удео, % ПОТРОШЊА ФИНАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ 8412 Производња обновљиве енергије 1181 14

55

Хидропотенцијал 869 10 Биодизел 0 0 Огревно дрво (биомаса) 306 4 Ветар 0 0 Соларна енергија 0 0 Геотермална енергија 6 0

Република Србија планира да повећа производњу електричне енергије из обновљивих извора енергије за 7,4 % - са 9.974 GWh у 2007. години на 10.713,1 GWh у 2012. години. Циљ је да се повећа удео електричне енергије која се производи из обновљивих извора енергије за 2,2 % до 2012. године, у односу на финалну потрошњу енергије у 2007, години, као и удео биогорива на тржишту за најмање 2,2 %, у односу на укупну потрошњу горива у транспорту. За реализацију циља потребно је додатно произвести 739,1 милиона kWh зелене електричне енергије у 2012. години, која је довољна за снабдевање 179.000 домаћинстава годишње (са просечном месечном потрошњом од 350 kWh), и стављање на тржиште 130.000 тона биогорива у периоду до 2012. године. f) Да ли постоје законски прописи који регулишу зајемчен приступ енергетској мрежи или давање приоритета електричној енергији из обновљивих извора енергије? Уколико то није случај, када се по календару очекује доношење истих? Не постоје законски прописи који регулишу зајемчен приступ енергетској мрежи или давање приоритета електричној енергији из обновљивих извора енергије. Планирано је да се ове одредбе усвоје у новом Закону о енергетици. g) Да ли је већ извршена евалуација постојећих управних поступака за добијање дозволе за пројекте обновљиве енергије (са циљем да се они осавремене и убрзају)? Уколико нису, да ли постоје планови да се она уради? Ако је то случај, молимо пружите детаљне информације о главним закључцима евалуације. Да ли постоје правни прописи који регулишу модернизацију и убрзање ових управних поступака? Ако је то случај, молимо обезбедите нам детаљне информације о главним одредбама таквих прописа. До сада је извршен први корак у евалуацији постојећих управних поступака за добијање дозвола за пројекте из обновљивих извора енергије, односно, израђена су детаљна документа која описују административне процедуре и идентификују релевантне институције и документа везана за планирање и израду пројеката за подсекторе геотермалних вода, малих хидроекетрана, енергије ветра и биомасе (ови извештаји су дати у Анексу 4). Ови детаљни извештаји и списак потребне документације и процедура ће бити основа за сагледавање могућности да се оне осавремене и убрзају – тј. за евалуацију. Прелиминарна оцена постојећих процедура је да су оне комплексне, дуготрајне и представљају баријеру за инвестирање. h) Молимо вас да нам пружите информације (тј. инсталисани капацитет, извор обновљиве енергије, временски распоред за пуштање у погон) о текућим и планираним пројектима употребе обновљивих извора енергије.

56

У наставку се налази списак планираних пројеката који користе обновљиве изворе енергије, а за које су инвеститори прибавили енергетске дозволе, као први корак у реализацији пројекта. Табела 31.2 Планирани пројекти у области производње електричне енергије у малим хидроелектранама. Редбр.

Назив/име инвеститора

Датум издавања дозволе [дд.мм.гггг]

Рок важења дозволе[година]

Подаци о енергетском објекту

1 MBS Energy д.о.о 15.11.2007 16.03.2010

2 1

МХЕ «Селова» снаге 2,8 MW Општина Куршумлија

2 ECO Energo Group doo 18.01.2010 2 МХЕ «Јабуковик» снаге 1,885 MW Општина Црна Трава

3 ECO Energo Group doo 18.01.2010 2 МХЕ «Петкови» снаге 1,98 MW Општина Црна Трава

4 ECO Energo Group doo 18.01.2010 2 МХЕ «Рејошница» снаге 4,93 MW Општина Црна Трава

5 MBS Energy д.о.о 22. 01.2010 2 МХЕ «Састав река» снаге 1,52 MW Општина Црна Трава

6 ПЛЕМЕН АД 23.04.2009 2 МХЕ «Бели камен» снаге 1,5 MW Општина Чајетина

7 HIDRO ONE DOO 05.10.2009. 2 МХЕ «Шљивовица» снаге 1,35 MW Општина Прибој

8 ПЛЕМЕН АД 10.11.2009 2 МХЕ «Рогопеч“ снаге 1,6 МW Општина Ивањица

9 TEK ENERGY 30.11.2009 2 МХЕ «Јасик» снаге 1,145 МW Општина Пријепоље

10 TEK ENERGY 30.11.2009 2 МХЕ «Севојно», снаге 1,338 МW Општина Ужице

11 ECO Energo Group doo 19.01.2010 2 МХЕ „Магово”, снаге 1,20 МW Општина Куршумлија

12 TEK ENERGY

28.01.2010 2 МХЕ „Крстићи”, снаге 1,14 МW Општина Црна Трава

13 TEK ENERGY 27.01.2010 2 МХЕ „Рјека”, снаге 2,39 МW Општина Ариље

14 TEK ENERGY 24.02.2010 2 МХЕ „Баре”, снаге 1,35 МW Општина Црна Трава

15 TEK ENERGY 16.03.2010 2 МХЕ „Јелићи”, снаге 3,02 МW Општина Краљево

16 TEK ENERGY 16.03.2010 2 МХЕ „Дошићи”, снаге 4,45 МW Општина Краљево

17 ENERVODA 5 27.04.2010 2 МХЕ „Пранике”, снаге 8,829 МW Општина Пријепоље

18 ENERVODA 6 28.04.2010 2 МХЕ „Коловрат”, снаге 6,533 МW Општина Пријепоље

57

19 ASTRA ENERGY DOO

18.06.2010 2 МХЕ „Крепољин”, снаге 1,9 МW Општина Жагубица

20 VICTORIA GROUP AD

12.07.2010 2 МХЕ „Кајтасово”, снаге 1,22 МW Општина Бела Црква

21 NELO ENERGY DOO 12.08.2010 2 МХЕ „Ћелије“, снаге 2,8 МW Општина Крушевац

Табела 31.3 Планирани пројекти у области производње електричне енергије коришћењем енергије ветра Р.Б. Назив/име инвеститора,

седиште и адреса Рок важења

дозволе [дд.мм.гггг]

Подаци о енергетском објекту

1. ПД DOO VPBC VETAR 09.01.2011

Фарма ветрогенератора "Врачев гај", снаге 187,5 MW Општина Бела Црква

2. ПД WELLBURY WIND ENERGY DOO BEOGRAD

14.05.2011 Ветроелектрана "Баваништанско поље", снаге 188 MW Општина Ковин

3. ПД WINDTIM DOO BEOGRAD,

19.08.2011 Ветропарк "Шушара", снаге 60 MW Општина Вршац

4. ПД ЕNERGOWIND DOO VRŠAC 16.10.2011

Ветропарк "Вршац-Алибунар-Пландиште", снаге 400 MW Општина Вршац

5. ПД VETROELEKTRANE BALKANA DOO BEOGRAD 30.10.2011

Ветроелектрана "Чибук", снаге 300 MW Општина Ковин

6. ZAD MK-FINTEL WIND AD BEOGRAD 24.04.2012

Ветроелектрана "Кошава", снаге 117 MW Општина Вршац

7. ZAD MK-FINTEL WIND AD BEOGRAD 02.06.2012

Ветроелектрана „La Piccolina“, снаге 5 MW Општина Вршац

8. IVICOM ENERGY DOO ŽAGUBICA 25.06.2012

Ветроелектрана „Кривача“, снаге 112,8 MW Општине Голубац и Кучево

9. VETROPARK INĐIJA DOO INĐIJA 06.07.2012 Ветропарк „Инђија“, снаге 20 MW

Општина Инђија Није могуће дати процену очекиваног пуштања у рад/погон наведених пројеката с обзиром да се ради о приватним пројектима. 32. Који је тренутни положај ваше земље код тела која се баве

стандардизацијом у енергетском сектору, као што је CEN/CENELEC? У Републици Србији национално тело за стандардизацију је Институт за стандардизацију Србије. Институт за стандардизацију Србије је придружени члан Европских комитета за стандардизацију и то:

58

- Придружени члан Европског комитета за стандардизацију (CEN) од 1. јануара 2008. године, - Придружени члан Европског комитета за електротехничку стандардизацију (CENELEC) од 1. октобра 2005. године. 33. Што се тиче нафтног сектора, да ли постоје обрасци као што је EN-228

(безоловни бензин - гориво за погон моторних возила), EN-589 (ТНГ гориво за погон моторних возила), EN-590 (дизел гориво за погон моторних возила)?

Правилником о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла („Службени гласник РС“, бр. 97/10 од 21. децембра 2010. године) прописано је да бензини који се стављају на тржиште Републике Србије морају бити у складу са EN-228 (безоловни бензин - гориво за погон моторних возила), а дизел гориво за погон моторних возила у складу са EN-590. Правилником о техничким и другим захтевима за течни нафтни гас („Службени гласник РС“, бр. 97/10 од 21. децембра 2010. године) прописано је да течни нафтни гас за погон моторних возила мора бити у складу са ЕН-589 (ТНГ гориво за погон моторних возила). 34. Да ли постоје прописи о емисијама друмских и вандрумских возила? У Републици Србији у области возила примењује се међународни Споразум о усвајању једнообразних техничких прописа за возила са точковима, опреме и делова који могу бити уграђени и/или коришћени на возилима са точковима и условима за узајамно признавање додељених хомологација на основу тих прописа (у даљем тексту: Споразум из `58.) Aгенција за безбедност саобраћаја је надлежна за спровођење Споразума из `58 односно за следеће UN/ECE правилнике, који су његов саставни део, а који се односе на буку од друмских возила: - Једнообразни прописи који се односе на хомологацију возила опремљених ото или

дизел моторима у погледу емисије гасовитих загађивача из мотора - метода мерења снаге ото-мотора - метод мерења потрошње горива (UN/ECE R.15) („Службени лист СФРЈ”, број 57/75 - Међународни уговори и други споразуми од 5. децембра 1975. године), (одговара Директиви Eвропске уније са одговарајућим изменама и допунама: 70/220/ЕЕЗ);

- Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације: I дизел мотора у погледу видљивих гасовитих загађивача; II моторних возила у погледу уградње хомологованог мотора; III моторних возила опремљених са дизел моторима у погледу видљивих гасовитих загађивача; IV једнобразни прописи за мерење снаге дизел мотора (UN/ECE R. 24) на основу Наредбе о обавезној хомологацији („Службени лист СФРЈ”, бр. 11/85, 1/87 од 9. јануара 1987. године), (одговара Директиви Европске уније са одговарајућим изменама и допунама: 72/306/ЕЕЗ);

- Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације мотоцикла са ото-моторима у погледу емисије гасовитих загађивача из мотора (UN/ECE R. 40) на основу Наредбе о обавезној хомологацији („Службени лист СФРЈ”, број 60/86 од 7. новембра 1986. године), (одговара Директиви Европске уније са одговарајућим изменама и допунама: 97/24/ЕЗ);

- Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације бицикла са ото-моторима у погледу емисије гасовитих загађивача из мотора (UN/ECE R. 47) на основу Наредбе о обавезној хомологацији („Службени лист СФРЈ”, број 60/86), (одговара Директиви Европске уније са одговарајућим изменама и допунама:

59

97/24/ЕЗ); - Једнообразни технички услови о испитивању и спровођењу хомологације дизел

мотора и мотора на природни гас као и ото-мотора на течни нафтни гас и возила опремљена дизел моторима на природни гас и ото-моторима на течни нафтни гас, у погледу емисије загађивача од мотора (UN/ECE R. 49) на основу Наредбе о хомологацији („Службени лист СРЈ”, бр. 60/02, 64/02 од 16. новембра 2002. године), (одговара Директивама Европске уније са одговарајућим изменама и допунама: 88/77/ЕЕЗ, 2005/55/ЕЗ и Уредбе 595/2009);

- Једнообразни теханички услови за испитивање и спровођење хомологације возила у односу на емисије загађивача из мотора од горива које захтева мотор (UN/ECE R. 83) на основу Наредбе о обавезној хомологацији („Службени лист СРЈ”, број 61/02 од 23. новембра 2002. године), (одговара Директиви Европске уније са одговарајућим изменама и допунама: 70/220/ЕЕЗ и Уредбе 715/2007);

Следећи UN/ECE правилник (EСE/TРANS/WP.29/343/Rev. 18) је нотификован за усвајање: - Једнообразни прописи о хомологацији мотора са упаљењем сабијањем (дизел мотори) који се уграђују у пољопривредне и шумске тракторе и у покретне машине које се користе ван путева у односу на емисије загађивача од мотора (UN/ECE R. 96), (одговара Директиви Европске уније са одговарајућим изменама и допунама: 97/68/ЕЗ); 35. Да ли бисте могли да нам дате информацију о усаглашености са стандардима ЕУ у осталим подсекторима енергетике? У осталим подсекторима енергетике ниво усаглашености са стандардима ЕУ је исти као и у основним секторима енергетике. 36. Молимо вас да нам доставите информације о енергетској технологији и осталим програмима који имају за циљ промовисање енергетске ефикасности и обновљиве изворе? Да ли можете да нам дате опширне податке ових програма, укључујући ниво субвенција државе? Министарство за науку и технолошки развој је у периоду од 2002. до 2008. године имало посебан програм финансирања под називом Национални програм енергетске ефикасности у оквиру кога је током седам година било расписано седам позива и финансирано укупно 228 пројеката и 46 студија. У 2008. години, као последњој години финансирања, финансирани су пројекти у овој области у укупној вредности од 176 милиона динара (1.986.434 ЕУР). Годишње је за ову сврху издвајано између 1,6 и 2,1 милиона ЕУР. Министарство за науку и технолошки развој финансира научноистраживачки рад у техничко-технолошким областима енергетике и рударства као и енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије. У текућем пројектном циклусу 2008-2010. година се финансира укупно 69 пројеката из ових области у укупном годишњем износу од 332.945.000 динара (3.329.450 ЕУР). Влада Републике Србије је 2010. године донела Стратегију научног и технолошког развоја Србије од 2011. до 2015. године („Службени гласник РС“, број 13/10 од 12. марта 2010. године). Енергетика и енергетска ефикасност су један од седам приоритета у

60

Стратегији научног и технолошког развоја Србије од 2011. до 2015. године. Реализација ће се одвијати кроз финансирање пројеката за које је конкурс расписан 23. маја 2010. године а који ће бити финансирани у периоду од 1. јануара 2011. године до 31. децембра 2014. године. Енергетика и енергетска ефикасност ће бити финансирани кроз Програм технолошког развоја у оквиру кога је расписан конкурс за пројекте у области енергетике, рударства и енергетске ефикасности као и кроз Програм интегрисаних и интердисциплинарних истраживања у којима, такође, постоји област Енергетике и енергетске ефикасности. VI ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ 37. Да ли имате или намеравате да израдите Национални акциони план

енергетске ефикасности? Молимо вас да доставите следеће податке о временском оквиру Националног плана, секторима које обухвата и очекиване/постигнуте уштеде. Уколико имате постављене циљеве о националној енергетској ефикасности/уштедама, молимо вас да доставите информације о начину на који су дефинисани и њиховим мерама.

Влада Републике Србије је закључком усвојила Први акциони план за енергетску ефикасност Републике Србије за период од 2010. до 2012. године (у даљем тексту: НАПЕЕ). 29. јула 2010. године, НАПЕЕ је припремљен на основу Директиве 2006/32/ЕЗ Европског парламента и Савета о енергетској ефикасности код крајњих корисника и енергетским услугама (у даљем тексту: ДЕЕКК) у складу са препорученим моделом припремљеним од стране Радне групе за енергетску ефикасност основане при Секретаријату Енергетске заједнице. У складу са одлуком 2009/05/МС-ЕнЗ од 18. децембра 2009. године Министарског савета Енергетске заједнице, усвојени НАПЕЕ обухвата период од 2010. до 2012. године и утврђује средњи индикативни циљ за овај период на нивоу од 1,5 % финалне домаће потрошње енергије у 2008. години (0,1254 Mtoe), односно укупни циљ од најмање 9 % финалне потрошње енергије у деветој години примене. Циљ уштеде финалне енергије од 1,5 % оствариће се реализацијом мера побољшања енергетске ефикасности (ПЕЕ) у секторима: домаћинстава и јавне и комерцијалне делатности (0,0235 Mtoe), индустријe (0,0566 Mtoe) и саобраћаја (0,0453 Mtoe). У циљу израчунавања посредног циља државе, у обзир је узета и чињеница да је реализација већине мера и подстицаја за додатна унапређења у области енергетске ефикасности, као што су:

- доношење Закона о рационалној употреби енергије, - оснивање Фонда за енергетску ефикасност, - увођење повлашћених тарифа за привилеговане произвођаче електричне енергије,

који исту производе из обновљивих извора енергије и из отпада, те који производе електричну енергију у ефикасним јединицама за когенерацију,

- увођење Система за управљање енергијом за велике потрошаче енергије и за јавни сектор (укључујући општине)

у току или је већ усвојена у Републици Србији, а да је потребно неколико година да би се оне имплементирале и, на основу тога, спровеле релевантне прелиминарне студије и анализе. У том погледу, Република Србија је усвојила начелни приступ постављању посредног циља за први трогодишњи Акциони план. Посредни циљ износи 0,16722 Mtoe уштеђене

61

енергије до краја 2012. године, што представља 2% просечног износа потрошње финалне енергије у оквиру ДЕЕКК. Табела 37.1 Обрачун индикативног циља државе Потрошња финалне енергије, 2008.

година [Mtoe] Укупно Потрошња финалне енергије 8,411 Без ПФЕ за авио саобраћај: 0,051 ПФЕ у оквиру ДЕУ 8,360

Од чега: Индустрија 2,832 Транспорт 2,310

Домаћинства, јавне и комерцијалне активности∗ 3,219 9% усвојени циљ за уштеду енергије 2018. 0,752445 Mtoe 1,5% усвојени посредни циљ 2012. 0,1254 Mtoe ∗Потрошња финалне енергије у оквиру ДЕЕКК обухвата и потрошњу у пољопривреди и остало. Грубом проценом потреба за енергијом у пољопривреди дошло се до податка од она износи свега 0,08 Mtoe. Такође, узимајући у обзир чињеницу да је значајно смањење пољопривредне производње карактеристично за све земље/друштва и привреде које пролазе кроз „транзицију система“, није груба процена да је главни део поменутих 0,08 Mtoe односи на потребу за енергијом пољопривредних домаћинстава. Стога, пре 2018. године пољопривреда се неће третирати као посебна категорија већ ће њена потрошња бити сагледавана у оквиру сектора домаћинстава Извор података коришћених за обрачун индикативног циља Републике Србије представља Енергетски биланс Републике Србије план за 2010. годину („Службени гласник РС”, број 109/09 од 25. децембра 2009. године) који је Влада Републике Србије усвојила крајем 2009. године. За потребе обрачуна циља из потрошње финалне енергије, ваздушни превоз изузет је из потрошње енергије, у складу са методологијом ДЕЕКК. Подаци за потрошњу финалне енергије за речни превоз нису доступни, али процењује се да је потрошња веома мала те да стога није релевантна за калкулацију. За обрачун потрошње финалне енергије у оквиру ДЕЕКК није изузета индустријска потрошња енергије на основу спровођења Директиве 2003/87/ЕЗ којим се утврђује план трговине емисијама гасова стаклене баште у Европској унији. То је због чињенице да је Република Србија потврдила Кјото протокол као земља која није наведена у Анексу 1 и која се као таква квалификује само за ЦДМ пројекте Кјото протокола, али не и за трговину емисијом. Ако се статус Републике Србије у овом погледу промени, обавиће се нови обрачун циља. Процена уштеде енергије у 2011. години (по секторима и по енергији) применом приступа „од врха ка дну“ мора се обавити на основу стандардне препоручене методологије Европске уније у вези са списком предложених мера за побољшање енергетске ефикасности. То је потребно извршити на основу званичних статистичких података.

62

Надзор у оквиру НАПЕЕ обављаће се сваке године на основу података из националних статистичких биланса енергије. Надзор по принципу „од дна ка врху" није предвиђен у оквиру НАПЕЕ. 38. Молимо вас да нам пружите информације о текућим и планираним

законодавним и незаконодавним мерама промовисања енергетске ефикасности (о врсти ових мера, расположивом буџету, итд.). Да ли постоји неки закон о енергетској ефикасности?

Да би се промовисала когенерација (спрегнута производња топлоте и електричне енергије), подзаконским актима Закона о енергетици (Службени гласник РС”, број 84/04 од 1. августа 2004. године) омогућено је сврставање когенеративних електрана у категорију повлашћених произвођача енергије, под условом да постигну одговарајаћу енергетску ефикасност, што овим електранама даје право на одговарајуће подстицајне (feed in) тарифе у зависности од типа електране са инсталисаном снагом до 10 МW. Ради се о Уредби о условима за стицање статуса повлашћеног произвођача електричне енергије и критеријумима за оцену испуњености тих услова („Службени гласник РС”, број 72/09 од 11. септембра 2009. године) и Уредби о мерама подстицаја за производњу електричне енергије коришћењем обновљивих извора енергије и комбинованом производњом електричне и топлотне енергије („Службени гласник РС”, број 99/09 од 1. децембра 2009. године). У периоду од 2002. до 2006. године Агенција за енергетску ефикасност је организовала и применила низ активности за подизање нивоа свести (организација конференција и радионица које за циљ имају подизање нивоа свести о енергетској ефикасности и обновљивим изворима енергије и промовисању резултата пилот пројеката) и крајем 2006. године је започела широку медијску кампању (на три телевизијске станице, неколико радио станица и у неколико дневних листова) укључујући десетине интервјуа и чланака објављених у штампи и неколико интервјуа у најпопуларнијим телевизијским и радио емисијама. Једна од најважнијих од многих активности односа са јавношћу је координирана и реализована у сарадњи са Јавним предузећем „Електропривреда Србије“. Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ је дистрибуирала 996000 летака о означавању енергетске ефикасности са налепницом енергетског разреда А (штампање је омогућио GTZ – Немачка организација за техничку сарадњу) домаћинствима у урбаним деловима Републике Србије. Резултат ових активности је појављивање многих реклама за електричне уређаје у дневним листовима које су садржале информације о енергетској ефикасности којих раније није било. Агенција за енергетску ефикасност организовала је разне истраживачке активности које су биле усмерене ка посебним циљним групама - широј јавности, општинама, грађевинском сектору, индустрији. Из буџета Републике Србије у периоду од 2007-2009. године Агенцији за енергетску ефикасност су додељена средства за рад невладиних организација за примену пројеката (укупно 20 пројеката) који имају за циљ подизање нивоа свести о енергетској ефикасности и потребе ширег коришћења обновљивих извора енергије (ОИЕ) у Републици Србији. Пројекти су намењени широј јавности, а посебно ученицима и стучњацима. Бројне информације, образовне и промотивне активности које је предузела Агенција за енергетску ефикасност знатно су допринеле подизању нивоа свести о енергетској

63

ефикасности и ОИЕ у јавној администрацији, комерцијалном сектору и широј јавности и повећале интересовање за побољшање енергетске ефикасности и коришћење ОИЕ. Агенција за енергетску ефикасност је учествовала у прављењу програма наставе новог предмета „Обновљиви извори енергије и енергетска ефикасност”, што је у 2009. години довело до увођења предмета у образовни програм за све средње електротехничке школе. Главни алати за промоцију и стимулисање рационалног коришћења енергије и повећање енергетске ефикасности треба да буду уведени Законом о рационалној употреби енергије који је у припреми и оснивањем Фонда за енергетску ефикасност (правна основа треба да се створи усвајањем новог Закона о енергетици). Главни циљ овог Закона је, поред образовања Фонда за енергетску ефикасност, да омогући и подржи одговорно, рационално и одрживо коришћење енергије увођењем минималних стандарда енергетске потрошње, система енергетског менаџмента за велике потрошаче и централне и локалне владине институције, енергетске ревизије и других одреби које подстичу или примењују рационално коришћење енергије. Закон, заједно са подзаконским актима, треба да представља регулаторни оквир за примену Директиве 2006/32/EC о енергетској ефикасности и енергетским услугама, Директивe 2002/91/EC о енергетским карактеристикама зграда и Директиве 92/75/EC о означавању и стандардним информацијама о потрошњи енергије и других ресурса за уређаје у домаћинству. Улога Фонда за енергетску ефикасност је подржавање и кофинансирање приоритетних активности, пројеката и програма који за циљ имају повећање енергетске ефикасности у секторима производње и потрошње. 39. Које институције су надлежне или ће бити надлежне за мониторинг и спровођење мера и програма енергетске ефикасности? Сагласно Закону о енергетици Министарство рударства и енергетике је одговорно за формирање енергетске политике Републике Србије. Дефинисана енергетска политика између осталог даје значај енергетској ефикасности и налаже унапређење исте како у секторима потрошње тако и у секторима производње. Енергетска политика се спроводи реализацијом Стратегије развоја енергетике Републике Србије, Програма остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије и Енергетског биланса. Стратегију доноси Народна скупштина Републике Србије, на предлог Владе Републике Србије, за период од најмање 10 година. Влада Републике Србије прати реализацију Стратегије и по потреби покреће иницијативу за њено усклађивање са реалним потребама за енергијом и енергентима. На предлог Министарства рударсва и енергетике, Влада Републике Србије доноси Програм остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије. Овај Програм се доноси за период од шест година и усклађује се према реалним потребама за енергијом и енергентима најмање сваке друге године. Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине Аутономне покрајине Војводина предлаже део Програма за остваривање развоја енергетике на својој територији у складу са планом развоја Покрајине, који чини саставни део Програма остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије. Законом о енергетици је образована Агенција за енергетску ефикасност као посебна организација за обављање стручних послова на унапређењу услова и мера за рационалну употребу и штедњу енергије и енергената, као и повећање ефикасности коришћења енергије у свим секторима потрошње енергије. Према одредбама Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09-исправка и 64/10 од 10. септембра 2010. године) за питања Енергетске

64

ефикасности у области зградарства надлежно је Министарство животне средине и просторног планирања. Сагласно Закону о енергетици Агенција за енергетску ефикасност обавља послове који се односе на: 1. припрему предлога подстицајних мера за повећање енергетске ефикасности у поступку припреме стратегије развоја енергетике; 2. припрему и предлагање програма и мера за подстицање ефикасног и рационалног коришћења енергије и прати њихово спровођење; 3. припрему предлога за спровођење енергетске ефикасности, искоришћавања обновљивих извора енергије и заштите животне средине; 4. припрему и предлагање техничких и других прописа који се односе на повећање енергетске ефикасности; 5. припрему критеријума за оцену ефикасности уређаја у коришћењу енергије и начин њиховог обележавања у складу са одговарајућим међународним прописима и стандардима; 6. пружање финансијске и техничке подршке у припреми и реализацији приоритетних пројеката енергетске ефикасности; 7. консултантске, саветодавне и едукативне активности у промовисању енергетске ефикасности; 8. друге послове у складу са законом. Агенција за енергетску ефикасност једном годишње подноси извештај Влади Републике Србије о свом раду у претходној години са предлогом мера. Сагласно Закону о енергетици јединице локалне самоуправе су дужне да израђују сопствене планове развоја енергетике, поштујући начела дефинисане енергетске политике, те самим тим и за спровођење мера енергетске ефикасности на локалном нивоу. Одредбе Закона о рационалној употреби енергије, који је у изради, предвиђају обавезу увођење система енергетског менаџмента великим потрошачима енергије, локалној самоуправи и државним институцијама. Обвезници енергетског менаџмента ће имати обавезу да спроводе мере енергетске ефикасности, повећавају енергетску ефикасност у обиму који пропише Влада Републике Србије на предлог Министарства рударства и енергетике, именују потребан број енергетских менаџера и да достављају годишње извештаје Министарству рударства и енергетике о напретку спровеђења мера енергетске ефикасности. 40. Да ли сте успоставили било какав систем подстицања уштеде енергије и побољшања енергетске ефикасности (као што су програми цертификата о уштеди енергије или добровољни споразуми са енергопривредом или другим учесницима)? У протеклим годинама било је доста активности усмерених ка промовисању енергетске ефикасности у индустрији. Ове активности претежно је спроводила Агенција за енергетску ефикасност, у складу са својим надлежностима, која је као један од својих пројеката имала и оснивање Мреже за енергетску ефикасност у индустрији Републике Србијe. Учешће индустријских субјеката у овој Мрежи је добровољно и број чланова мреже износи око 120. Мрежа је организовала бројне семинаре и припремила је едукативне материјале са основним смерницама за уштеду енергије у индустрији.

65

Такође у оквиру својих надлежности, Агенција за енергетску ефикасност је спроводила и програме обуке енергетских ревизора, те су кроз тај програм предузећа у Републици Србији имала прилику да изврше енергетске ревизије. Поједина предузећа су поступила по препорукама енергетских ревизија у складу са својим финасијијским могућностима.

Министарсво рударства и енергетике је такође спроводило обуке општинских енергетских менаџера, са циљем припреме енергетских биланса, енергетских планова али и програма повећања енергетске ефикасности. Учешће у овим обукама је прихватило око 60 општина, док је обуку прошло око 150 особа. 41. Постоје ли било какве мере за унапређење енергетске ефикасности у јавном сектору и искористите њихове примерне улоге (нпр. јавна набавка енргетске ефикасности)? Сагласно Програму остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. године за период од 2007. до 2012. године („Службени гласник РС“, бр. 17/07, 73/07, 99/09 и 27/10 од 6. маја 2010. године) у одељку Енергетска ефикасност, у оквиру регулаторних мера за повећање енергетске ефикасности, наводи се да је неопходно увести принцип енергетске ефикасности у јавне набавке у јавном сектору, као и за доделу средстава фондова. Закон о јавним набавкама („Службени гласник РС” број 116/08 од 22. децембра 2008. године), који критеријуме економски најповољније понуде утврђује по принципу exempli causa, дозвољава наручиоцу да у оквиру тих критеријума уврсти и критеријум енергетске ефикасности.

Програм „Енергетска Ефикасност у Србији” финансиран претежно зајмом Светске банке који спроводе Министарство рударства и енергетике, Министарство здравља и Министарство просвете има за циљ унапређење енергетске ефикасности у школама и болницама у Републици Србији. Програм је обухватио унапређење енергетске ефикасности у 20 школа, 29 болница и 5 установа социјалне заштите, са укупним средствима за његову реализацију која износе 55 милиона УСД од чега је 49 милиона УСД зајам Светске банке а осталих 6 је из Буџета Републике Србије.

Такође, Агенција за енергетску ефикасност је спровела неколико успешних демонстрационих пројеката у школама или са општинама у којима се могу видети позитивни ефекти примене мера енергетске ефикасности. 42. Постоје ли било какви програми подршке (финансијске, фискалне или друге) за:

а) побољшање енергетске ефикасности објеката; Тренутно не постоји систем подршке за примену енергетске ефикасности у зградама осим пројекта Светске банке који има за циљ енергетску санацију јавних зграда.

b) побољшање енергетске ефикасности у индустрији и домаћинствима;

Тренутно не постоји Владин систем подршке за примену енергетске ефикасности у индустрији и домаћинствима. Различити механизми подршке ће бити уведени оснивањем Фонда за енергетску ефикасност.

с) побољшање енергетске ефикасности транспорта.

Не постоје програми подршке за побољшање енергетске ефикасности транспорта.

66

43. Постоји ли било каква политика која се залаже за унапређење развоја компанија за енергетске услуге (ESCO) или за спровођење уговора о енергетском учинку од стране потрошача енергије? Програмом остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. године за период од 2007. до 2012. године у оквиру пододељка 12.4.1. - Регулаторне и подстицајне мере, наводи се потреба стварања основе за финасирање пројеката енергетске ефикасности од „треће стране“ тј. оквира за рад компанија за енергетске услуге (ESCO).

Према важећој правној регулативи неспорна је могућност оснивања ESCO компанија и обављање њихових делатности. У том смислу, реализацијом заједничког пројекта Министарства рударства и енергетике Републике Србије и Савезног министарства за животну средину, очување природе и нуклеарну безбедност Савезне Републике Немачке, који за циљ има увођење ESCO концепта финасирања у јавне службе, израђен је модел уговора за овакву врсту услуга и формирана тендерска документација за јавну набавку овакве врсте услуга. Констатовано је да Закон о јавним набавкама омогућава државним органима да спроводе овакву врсту јавних набавки. Другим речима даље активности на унапређењу пословања ESCO компанија би требало усмерити на промотивне кампање.

44. Да ли имате неки законски пропис на снази који захтева и тиме обезбеђује да крајњи корисници електричне енергије, природног гаса, даљинског грејања и/или хлађења и топловода у вашој земљи буду опремљени индивидуалним мерачима који одражавају стварну потрошњу енергије?

Законом о енергетици, Уредбом о условима испоруке електричне енергије („Службени гласник РС”, број 107/05 од 2. децембра 2005. године) и Уредбом о условима за испоруку природног гаса („Службени гласник РС“, бр. 47/06, 3/10 и 48/10 од 24. јула 2010. године) прописани су услови и начин давања одобрења за прикључење објекта на преносни, транспортни или дистрибутивни систем. Одобрењe за прикључење објекта садржи место прикључења, начин и техничке услове прикључења који су стриктно одређени местом и начином мерења испоручене енергије. Сходно одредбама ових прописа мерни уређај, представља место предаје енергије и место разграничења одговорности за предату енергију између енергетских субјеката међусобно, односно између енергетског субјекта и купца енергије. Мерне уређаје обезбеђује енергетски субјект за пренос, транспорт, односно дистрибуцију, и дужан је да их као своја средства угради, одржава, баждари и врши мерење испоручене енергије.

Међутим, постоје различити тарифни системи за испоручену топлотну енергију и то стога што се сагласно члану 145. Закона о енергетици ови системи и сагласност надлежног органа на исте, даје на нивоу јединице локалне самоуправе. Истоветно решење произлази из одредаба Закона о комуналним делатностима („Службени гласник РС” бр. 16/97, 42/98 од 18. новембра 1998. године) који делатност производње, дистрибуције и испоруке топлотне енергије из даљинских система грејања регулише као комуналну делатност и сходно томе прописује да се цене ових услуга утврђују на нивоу локане самоуправе. Ова чињеница има за последицу да када је у питању снабдевање

67

топлотом и топлом потрошном водом домаћинстава и других потрошача топлоте, градске топлане нису још увеле рачуне који се заснивају на систему мерења за појединачне потрошаче, уз изузетак неколико градова. 45. Да ли имате неки законски пропис на снази који захтева и тиме обезбеђује да

се наплата врши од стране дистрибутера енергије, оператера дистрибутивног система и компаније за малопродају енергије, на основу стварне потрошње енергије?

Обрачун цене електричне енергије и природног гаса се заснива на стварном утрошку електричне енергије односно природног гаса, а сходно одредбама Закона о енергетици, Уредбе о условима испоруке електричне енергије, Уредбе о условима за испоруку природног гаса, као и методологијама и тарифним системима за обрачун цене електричне енергије односно природног гаса. Када је у питању топлотна енергија одговор је дат у одговору на питање број 44. Очекује се да одредбе Закона о рационалној употреби енергије, који је у припреми, општинама одреде рокове за увођење фактурисања заснованог на стварној потрошњи за сваког потрошача прикљученог на градске топлане. 46. Да ли је национално законодавство усклађено са Еколошким дизајном и Директивама енергетског означавања, мерама за њихово спровођење и Уредбом о програму Еnergy Star стандарда за енергетску ефикасност производа? Да ли постоји план о обавезном енергетском означавању и да ли постоје минимални захтеви енергетскe eфикасности за кућне апарате? Уколико не постоје, који су планови за њихово увођење и када? Које структуре сте предвидели за спровођење ових мера? Да ли је национално законодавство усклађено са Уредбом 1222/2009/ЕЗ о означавању гума у погледу ефикасности горива и других суштинских параметара, и уколико није, какви су планови у смислу усклађивања? Одлуком 2009/05/MС-ЕнЗ Министарског савета Енергетске заједнице од 18. децембра 2009. године утврђена је обавеза имплементације Директиве 91/75/ЕЕЗ о означавању потрошње енергије и других ресурса кућних уређаја помоћу налепница и стандардних података о производу. Првим акционим планом за енергетску ефикасност Републике Србије за период од 2010. до 2012. године, усвојеним закључком Владе од 29. јула 2010. године предвиђена је мера означавања уређаја са циљем смањења потрошње енергије у домаћинствима. Институт за стандардизацију Србије је у предходном периоду усвојио следеће стандарде на основу којих се врши испитивање енергетских својстава кућних уређаја: • SRPS EN 153 Методе мерења потрошње електричне енергије одговарајућих карактеристика фрижидера, замрзивача, ормана за замрзавање, замрзивача намирница и њихових комбинација • SRPS EN 60456:2008 Машине за прање рубља за домаћинство - Методе мерења перформанси • SRPS EN 61121 Машине за сушење рубља са бубњем за домаћинство - Методе за мерење перформансе • SRPS EN 50229 Електричне машине за прање и сушење рубља за домаћинство – Методе за мерење перформансе

68

• SRPS EN 50242. Електричне машине за прање и сушење рубља за домаћинство - Методе за мерење перформансе • SRPS EN 50304. Електричне пећнице за домаћинство - Методе за мерење потрошње енергије • SRPS EN 50285:2010 Енергетска ефикасност електричних сијалица за домаћинство - Мерне методе Сагласно Закону о заштити потрошача („Службени гласник РС”, број 73/10 од 12. октобра 2010. године) трговци су дужни да истакну техничке карактертике уређаја које су битне за избор уређаја, додатно Закон о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености („Службени гласник РС”, број 36/09 од 15. маја 2009. године) представља правни основ за увођење енергетског означавања. У складу са наведеним Министарство рударства и енергетике ће Законом о рационалној употреби енергије увести обавезу енергетског означавања кућних уређаја, док ће његову имплементацију пратити Министарство трговине и услуга. Примена Уредбе Европског парламента и Савета (ЕЗ) бр. 1222/2009/ЕЗ о енергетском означавању аутомобилских гума још није на снази. С обзиром да одредбе Закона о рационалној употреби енергије предвиђају и мере унапређења ефикасности у сектору транспорта, тиме ће се обезбедити имплементација одредби ове Уредбе, након усвајања Закона о рационалној употреби енергије. 47. Да ли је енергетска ефикасност размотрена у грађевинским прописима?

Постојећи стандард SRPS U J5.600 Топлотна техника у грађевинарству – Технички услови за пројектовање и грађење зграда, дефинише услове за пројектовање зграда по питању њихових термичких својстава, док је примена овог стандарда обавезна сагласно Правилнику о техничким нормативима за пројектовање и извођење завршних радова у грађевинарству („Службени лист СФРЈ”, број. 21/90 од 20. априла 1990. године). Уредбa о утврђивању Програма остваривања Стратегије развоја енергетике Србије до 2015. године за период од 2007. до 2012. године је дефинисала потенцијале и мере потребне за повећање енергетске ефикаснсоти у сектору зградарства. Између осталих мера дефинисано је и увођење нових (строжијих) стандарда за пројектовање. Постојећи Закон о планирању и изградњи, који је у надлежности Министарства животне средине и просторног планирања, садржи правни основ за израду техничких прописа за утврђивање енергетских својстава објекта (члан 201. тачка 1.), односно преузимање Директиве о енергетском својству објеката (Directive on the energy performance of buildings) - EPBD2 (Директива 2010/31/ЕЗ), као и техничких прописа којима се утврђују битни захтеви за грађевинске и друге производе који се користе приликом грађења објеката или извођења радова (члан 201. тачка 3). У току је израда Правилника о енергетској ефикасности зграда и Правилника о енергетској сертификацији, које доноси министар надлежан за грађевинарство. Такође Уредбa о утврђивању Програма остваривања Стратегије развоја енергетике Србије до 2015. године за период од 2007. до 2012. године је препознала потребу за доношењем нових прописа о спољним пројектним температурама. Сагласно Закону о стандардизацији („Службени гласник РС”, број 36/09 од 15. маја 2009. године), потребно је да све општине донесу пропис са новим спољним пројектним температурама.

69

На иницијативу Агенције за енергетску ефикасност Републике Србије, уз подршку Јавног комуналног предузећа „Београдске електране“ и Друштва за климатизацију, грејање и хлађење, почетком 2010. године усвојен је предлог усаглашавања националних стандарда, којим ће се спољне пројектне температуре за подручје Београда и осталих градова Републике Србије, у зимском периоду, променити (на пример, за Београд са -18°C на -12°C). Нове спољне пројектне зимске температуре биће унете у српске стандарде после ревизије националног стандарда SRPS У.Ј5.600:1998 и његовог усклађивања са европским стандардима и другим регулаторним документима у области енергетске ефикасности објекатa.

48. Да ли постоје услови за испуњавање минималног енергетског учинка за

поједине врсте објеката (нових и постојећих, стамбених и нестамбених)? Да ли имате неке ознаке енергетског учинка за објекте?

Енергетска ефикасност у домаћинствима и зградарству води ка најважнијим уштедама енергије. Да би се промовисале енергетски ефикасне зграде, и да би се успоставила енергетска ефикасност и применили минимални захтеви у погледу енергетских карактеристика зграда, у домаћим законима и регулативи препознају се многе промене, које воде ка новим законима и прописима (правилницима) – као и глобални приступ на пољу смањења потрошње енергије. Усвојеним Законом о планирању и изградњи у члану 4. дефинисано је да се енергетска својства зграде утврђују издавањем сертификата о енергетским својствима објекта, који издаје овлашћена организација, која испуњава прописане услове. Сертификат о енергетским својствима објекта чини саставни део техничке документације која се прилаже уз захтев за издавање употребне дозволе. Испуњеност услова за издавање сертификата, овлашћеним предузећима, посебним решењем утврђује министар надлежан за грађевинарство. Институт за стандардизацију је донео следеће стандарде из области енергетске ефикасности у зградама:

SRPS EN 15217:2008 – Енергетске перформансе зграда – Методе за изражавање енергетских перформанси за енергетску сертификацију зграда SRPS EN 15232:2008 – Енергетске перформансе у зградама – Утицај аутоматизације, контроле и управљања у зградама SRPS EN 15255:2009 - Енергетске перформансе зграда – Прорачун сензибилног оптерећења хлађења просторија – Општи критеријуми и поступци вредновања SRPS EN 15265:2008 - Енергетске перформансе зграда - Прорачун потребне енергије за грејање и хлађење уз коришћење динамичких метода – Општи критеријум и поступци валидације SRPS EN ISO 13790:2010 - Енергетске перформансе зграда Прорачун енергије која се користи за грејање и хлађење простора Примењена методологија укључује идентификацију релевантних стандарда Европске уније (тј: ЕN стандарда), директива и других регулаторних докумената, којима се успоставља сет критеријума који ће бити успостављени и укључени у будуће прописе у области енергетске ефикасности у Републици Србији. Правилником о енергетској ефикасности зграда су дефинисани енергетски критеријуми у прелазном периоду примене Правилника, као и методологија за прорачун енергетских карактеристика зграде. Годишња потрошња енергије за грејање и хлађење, припрему

70

санитарне топле воде, вентилацију и осветљење рачуна се према стандардима SRPS EN ISO 13790, SRPS EN 15316, SRPS EN 15241, SRPS EN 15243, SRPS EN 15193, националним специфичностима који би били дати у прилогу овог правилника. Годишња потрошња енергије за грејање, хлађење, припрему санитарне топле воде, вентилацију и осветљење зграде одређује се прорачуном уз коришћење прописаног софтверског пакета, који је у припреми. Годишња потребна енергија, која представља основ за утврђивање усклађености карактеристика зграде са захтевима овог Правилника, израчунава се за номиналне услове коришћења зграде. 49. Да ли постоји нека политика или програм о унапређењу развоја

нискоенергетских објеката? Да ли постоје одредбе које одређују минимални удео обновљивих извора енергије у снабдевању објеката енергијом?

Промовисање повећања ефикасности стамбених зграда препознато је и у Стратегији развоја енергетике Републике Србије до 2015. године („Службени гласник РС”, број 44/05 од 27. маја 2005. године) и у Програму остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015 за период од 2007. до 2012. године, међутим када је реч о промовисању изградње високо ефикасних зграда не постоји посебан документ тј. програм који на посебан начин промовише овакав вид градње. Не постоје законске одребе којима се условљава минимални удео обновљивих извора енергије у енергетском снабдевању зграда, иако је Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015. године предвидела изградњу великог броја малих котларница на биомасу, којом би се потрошња фосилних горива смањила за око 0,1 Мтое. Овакве одредбе ће бити прописане новим Законом о рационалној употреби енергије као и Правилником о енергетској ефикасности зграда. 50. Да ли постоје захтеви у погледу ефикасности односно мониторинга грејања,

вентилације односно климатизације (HVAC) и расвете?

Годишња потрошња енергије за грејање и хлађење, припрему санитарне топле воде, вентилацију и осветљење рачуна се према стандардима SRPS EN ISO 13790, SRPS EN 15316, SRPS EN 15241, SRPS EN 15243, SRPS EN 15193, националним специфичностима који ће бити дати у прилогу Правилника о енергетској ефикасности зграда који је у изради. У овом тренутку праћење рада ових система по питању енергетске ефикасности није обавезујуће, и ове обавезе су предвиђене Нацртом закона о рационалној употреби енергије. Годишња потрошња енергије за грејање, хлађење, припрему санитарне топле воде, вентилацију и осветљење зграде одређује се прорачуном уз коришћење прописаног софтверског пакета, који је у припреми. Годишња потребна енергија, која представља основ за утврђивање усклађености карактеристика зграде са захтевима Правилника о енергетској ефикасности зграда, израчунаваће се за номиналне услове коришћења зграде.

51. Да ли су подаци прикупљени у складу са природом и енергетским

карактеристикама објеката? У овом тренутку се не прикупљају подаци у складу са природом и енергетским карактеристикама објеката.

71

52. Да ли ваше законодавство садржи икакве захтеве у погледу планова

енергетске ревизије за крајње потрошаче енергије (нпр. предузеће, индустрија)? Тренутно законска регулатива Републике Србије не предвиђа енергетске ревизије за крајње кориснике енергије. 53. Постоје ли политички оквири и програми подршке (финансијске, фискалне

или друге) у погледу високоефикасне когенерације? Да ли сте разматрали мере за побољшање улоге даљинског грејања за унапређење енергетске ефикасности у урбаним подручјима? Да ли имате планове за унапређење коришћења високоефикасне когенерације и обновљиве енергије у даљинском грејању и когенерацији?

Увођењу и промоцији спрегнуте производње топлоте и електричне енергије је посвећена знатна пажња у бројним правним актима који су припремљени и усвојени. Када се узме у обзир да спрегнута производња топлоте и електричне енергије представља важан потенцијал за уштеду енергије и рационално коришћење енергије, произвођачи електричне енергије који истовремено производе и топлоту и електричну енергију су сврстани у категорију повлашћених произвођача енергије, под условом да постигну одговарајаћи ниво енергетске ефикасности. Захтеви за добијање статуса повлашћеног произвођача су дефинисани Уредбом о условима за стицање статуса повлашћеног произвођача електричне енергије и критеријумима за оцену испуњености тих услова, коју је усвојила Влада Републике Србије. Да би додатно подржала активности везане за производњу енергије коришћењем обновљивих извора енергије и спрегнуте производње топлоте и електричне енергије, Влада Републике Србије је усвојила Уредбу о мерама подстицаја за производњу електричне енергије коришћењем обновљивих извора енергије и комбинованом производњом електричне и топлотне енергије. Ове мере подршке обухватају подстицајне (feed-in) тарифе одређене Уредбом о мерама подстицаја за производњу електричне енергије коришћењем обновљивих извора енергије и комбинованом производњом електричне и топлотне енергије у складу са типом електране која производи енергију, укључујући фосилна горива у термоелектрани-топлани, са инсталисаном снагом до 10 МW. У току је реализација студије током које ће се испитати и сагледати могућност коришћења обновљивих извора енергије у 15 топлана у Републици Србији. Даљи планови и кораци ће бити дефинисани на основу резултата студије. VII НУКЛЕАРНА ЕНЕРГИЈА 54. Молимо вас да доставите било какве извештаје/изјаве/ декларације које је ваша Влада сачинила у вези са мирнодопском употребом нуклеарне енергије у вашој земљи. Молимо вас да нам доставите тренутне и будуће планове Владе у погледу нуклеарне енергије, укључујући финансијски аспект.

72

Република Србија тренутно нема документa којa се односe на политику или стратегију коришћења нуклеарне енергије у мирољубиве сврхе. Предвиђено је доношење стратешког документа у наредном периоду. У складу са чланом 4. Закона о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности („Службени гласник РС” број 36/09 од 23. маја 2009. године), предвиђено је да ради обезбеђивања услова за спровођење политике у области радијационе и нуклеарне сигурности и безбедности и политике управљања радиоактивним отпадом, Влада Републике Србије, на предлог Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије, доноси Програм радијационе сигурности и безбедности, Програм нуклеарне сигурности и безбедности и Програм управљања радиоактивним отпадом. Усвајање ових докумената је предвиђено током 2011. године. Стратегијом развоја енергетике Републике Србије до 2015. године („Службени гласник РС”, број 44/05 од 27. маја 2005. године) није предвиђено коришћење нуклеарне енергије, а на снази је Закон о забрани изградње нуклеарних електрана у СРЈ („Службени лист СРЈ”, број 12/95 и „Службени гласник РС”, број 85/05 од 1. јануара 2006. године) којим је забрањена изградња нуклеарних енергетских објеката.

55. Да ли бисте могли да нам пошаљете списак Споразума закључених са државама чланицама ЕУ о сарадњи у области мирнодопске употребе нуклеарне енергије? Молимо вас да нам доставите текстове међународних споразума о сарадњи у области нуклеарне енергије и заштите од зрачења, закључених са трећим земљама или међународним организацијама (на једном од званичних језика ЕУ). Осим Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи на увозу озраченог нуклеарног горива са истраживачког реактора у Руску Федерацију (потписан 2009. године, „Службени гласник РС” број 105/09 од 16. децембра 209. године), Република Србија нема потписане уговоре са трећим земљама у вези са нуклеарном енергијом или заштитом од зрачења.

56. Да ли је ваша земља члан Међународне агенције за атомску енергију (МЕЕА) и/или Агенције за нуклеарнy енергијy у оквиру OEСР, и ако није, да ли намерава да постане члан? Република Србија је члан Међународне агенције за атомску енергију (у даљем тексту МААЕ) од 1957. године, по сукцесији, а 2002. године је поново приступила у оквиру Савезне Републике Југославије. Република Србија није члан Агенције за нуклеарну енергију ОЕЦД.

57. Какве су активности ваше земље у погледу нуклеарних истраживања (постојећа/планирана)? Уколико ваша земља поседује истраживачке реакторе, наведите њихов тип и нуклеарно гориво које користе? (Молимо да видите и питање 15, поглавље 25) Република Србија има два истраживачка нуклеарна реактора која се налазе на локацији Винча а по Закону о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности, надлежност над тим објектима је преузело Јавно предузеће „Нуклеарни објекти Републике Србије”. Влада Републике Србије је јула 2002. године донела Одлуку о трајном престанку рада и приступању декомисији истраживачког реактора РА. Програм декомисије се реализује у

73

сарадњи са МААЕ. Прва фаза декомисије која обухвата препакивање и одвоз ислуженог нуклеарног горива у земљу порекла је завршена у децембру 2010. године. Истраживачки ректор РБ се и даље користи у образовне и истраживачке сврхе. С обзиром на ограничене људске ресурсе ангажоване у реализацији пројекта одвоза ислуженог нуклеарног горива из реактора РА, током протеклих неколико година активности око реактора РБ су биле ограничене на његово одржавање. Истраживачки реактор РА је реактор са судом совјетског дизајна и израде номиналне термичке снаге 6,5MW, са тешком водом као модератором и примарним хладиоцем. Почео је са радом 1959. године, а престао са радом 1984. године. Користио је гориво од 2% и 80% обогаћеног уранијума. Истраживачки реактор РБ је пројектован и изграђен током 1957. године, а 1958. године је завршен и пуштен у рад. Првобитно је пројектован и конструисан као нерефлектовани тешководни критични систем нулте снаге са горивом од природног уранијума. После извршених модификација, реактор РБ је трансформисан у флексибилни тешководни истраживачки реактор номиналне снаге 1 W, максималне снаге 50 W који користи комбинацију горивних елемената од природног уранијума и нискообогаћеног (2%) металног уранијума.

58. Молимо вас да нам доставите списак међународних конвенција у области нуклеарне енергије и заштите од зрачења у којима је ваша земља једна од уговорних страна, као и одговарајуће национално законодавство које има за циљ да се ове конвенције примене и спроведу у државном правном поретку. Конвенције: 1. Уговор о неширењу нуклеарног оружја/Treaty on the Non-Proliferation of Nuclear Weapons, Закон о ратификацији („Службени лист СФРЈ” број 10/70 од 5. марта 1970. године) 2. Статут МААЕ/Statute of the IAEA-Статут је објављен у („Службени лист СФРЈ” број 01/58) 3. Конвенција за рано обавештавање о нуклеарном удесу/Convention on Early Notification of a Nuclear Accident-Закон о ратификацији („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори” број 15/89 од 22. новембра 1989. године) 4. Конвенција о помоћи у случају нуклеарног удеса или радиолошке катастрофе/Convention on Assistance in the Case of a Nuclear Accident or Radiological Emergency, Закон о ратификацији („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори” број 04/91 од 2. марта 1991. године) 5. Конвенција о физичкој заштити нуклеарног материјала/Convention on the Physical Protection of Nuclear Material Закон о ратификацији Конвенције о физичкој заштити нуклеарног материјала – „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори” број 09/85 од 3. августа 1985. године) 6. Бечка конвенција о грађанској одговорности за нуклеарне штете/Vienna Convention on Civil Liability for Nuclear Damage, (Закон о ратификацији Бечке конвенције о грађанској одговорности за нуклеарне штете - „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори” број 05/77 од 30. јула 1977. године) 7. Закон о одговорности за нуклеарну штету („Службени лист СФРЈ” број 22/78 од 28. априла 1978. године) и Закон о изменама и допунама Закона о одговорности за нуклеарну штету („Службени лист СФРЈ” број 34/79 од 20. јула 1979. године). Оба закона су престала да важе 12. октобра 1996. године. 8. Закон о ратификацији Уговора о свеобухватној забрани нуклеарних проба са протоколом, ЦТБТ, („Службени лист СЦГ”- Међународни уговори, број 4/04 од 13. марта 2004. године)

74

59. Какав је став ваше земље у вези са нуклеарном одговорношћу трећег лица (Бечка конвенција и Париски протокол)? Молимо вас да дате извештај о напретку процеса ратификације. Република Србија је приступила Бечкој конвенцији о грађанској одговорности за нуклеарне штете/Vienna Convention on Civil Liability for Nuclear Damage, Закон о ратификацији. Република Србија није приступила Париском протоколу.

60. Молимо вас да нам пружите информације о активностима, процесима, производњи и залихама уранијума, плутонијума и торијума у главним нуклеарним постројењима и инсталацијама у вашој земљи. У складу са чланом 48а Закона о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности, јула 2009. године основано је Јавно предузеће „Нуклеарни објекти Србије“ за управљање нуклеарним објектима у Републици Србији. Јавно предузеће управља истраживачким ректорима РА и РБ, складиштем радиоактивног отпада које обухвата хангаре Х0, Х1 и Х2, као и затвореним рудником и хидрометалуршким постројењем за прераду урана у Габровници код Калне.

61. Молимо вас да нам пружите информације о свим будућим плановима или пројектима за складиштење инсталација, третирање, прераду или коначно одлагање уранијума, плутонијума и торијума. Све количине нуклеарних материјaла које буду пронађене у складишту радиоактивног отпада Х1 и Х2 током декомисије Х1 и санације Х2 биће на одговарајући начин пријављене МААЕ и препаковане ради даљег поступања.

VIII ОСТАЛА НУКЛЕАРНА ПИТАЊА (УКЉУЧУЈУЋИ ЗАШТИТУ ОД ЗРАЧЕЊА) Нуклеарна безбедност, управљање радиоактивним отпадом и декомисија 62. Молимо вас да пружите информације о структури националних регулаторних тела (NRA) (ако постоје), посебно у области нуклеарне безбедности и управљања радиоактивним отпадом, укључујући заштиту од зрачења и приправност у ванредним радиолошким стањима. Молимо вас да пружите детаљан приказ следећих информација: a. правни оквир за национални регулаторни тела; b. надлежности/овлашћења националних регулаторних тела (НРТ) у области нуклеарне безбедности, сигурности и заштите од зрачења, издавања дозвола за рад односно нових нуклеарних постројења, укључујући постројења за прераду отпада и горива, као и примене нуклеарних заштитних мера. c. структура и одговорности различитих одељења националних регулаторних тела;

75

d. степен аутономије и независности националних регулаторних тела, начина именовања и однос извештавања међу службеницима националних регулаторних тела. У складу са Законом о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности, крајем 2009. године је основана Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије (СРПНА), као независно регулаторно тело у складу са Законом о јавним агенцијама („Службени гласник РС”. бр. 18/05 и 81/05-исправка од 4. марта 2005. године) У члану 6. Закона о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности наводи се да је Агенција надлежна да: 1) доноси подзаконске прописе за спровођење овог закона; 2) доноси Програм систематског испитивања радиоактивности у животној средини; 3) доноси Програм за допунско обучавање и оспособљавање професионално изложених лица и лица одговорних за заштиту од јонизујућих зрачења; 4) доноси Програм за правовремену најаву акцидента; 5) припрема предлоге програма из члана 4. овог закона; 6) припрема предлог Плана за деловање у случају акцидента; 7) израђује упутства и процедуре потребне за спровођење мера радијационе и нуклеарне сигурности и безбедности; 8) издаје, продужава и одузима лиценце за обављање радијационе делатности и нуклеарне активности; 9) издаје и одузима дозволе за промет радиоактивних и нуклеарних материјала; 10) издаје, продужава и одузима решења правним лицима или предузетницима за обављање послова заштите од јонизујућих зрачења, радијационе делатности или нуклеарне активности; 11) издаје потврде о евидентирању извора јонизујућих зрачења; 12) издаје сертификате одговорним лицима за заштиту од јонизујућих зрачења; 13) прописује висину накнаде за издавање лиценци, дозвола, решења, потврда о евидентирању и сертификата; 14) води регистар пријава и издатих лиценци, дозвола, решења, потврда о евидетирању и сертификата; 15) формира и одржава базу података (централни регистар) о изворима јонизујућих зрачења и корисницима тих извора, професионално изложеним лицима, као и о другим подацима од значаја за заштиту од јонизујућих зрачења, радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност; 16) води централну евиденцију о нуклеарним објектима, нуклеарним материјалима и радиоактивном отпаду и врши контролу евиденција које воде корисници; 17) прати обим и промену нивоа радиоактивности и оцењује њен утицај на становништво и животну средину и с тим у вези налаже спровођење потребних мера и прати њихово извршавање; 18) објављује годишњи извештај о нивоу излагања становништва јонизујућим зрачењима у Републици Србији; 19) врши контролу испуњености услова на основу којих су издате лиценце, дозволе и решења из тач. 8), 9) и 10) овог става; 20) обезбеђује јавност у раду на спровођењу овог закона и у поступку доношења подзаконских прописа;

76

21) доставља средствима јавног информисања, надлежним државним органима и Међународној агенцији за атомску енергију информације од значаја за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност; 22) остварује сарадњу са надлежним државним органима из свог делокруга; 23) самостално или у сарадњи са надлежним државним органима остварује сарадњу са Међународном агенцијом за атомску енергију и другим међународним телима и надлежним органима других држава у вези са спровођењем овог закона; 24) даје мишљење на захтев надлежних државних органа у вези са приступањем међународним конвенцијама и другим споразумима у области радијационе и нуклеарне сигурности и безбедности; 25) обавља и друге послове утврђене законом. Влада Републике Србије је усвојила документ о систематизацији радних места у СРПНА са 18 запослених током прве године рада, распоређених у: Сектор за заштиту од јонизујућих зрачења, Сектор за нуклеарну сигурност и управљање РАО, Групу за међународну сарадњу и вођење пројеката и Групу за опште и правне послове. Организационе јединице Сектора за заштиту од јонизујућих зрачења су Група за лиценцирање и Група за мониторинг и вођење база података. Руководиоци Сектора су истовремено помоћници директора. На основу члана 4. Закона о јавним агенцијама СРПНА је независна у свом раду. Надзор врше Министарство за науку и технолошки развој у области нуклеарних активности и Министраство за животну средину и просторно планирање у области радијационе делатности. Законом о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности је предвиђено финансирање СРПНА из буџета и из сопствених средстава. Директор је изабран јавним конкурсом и именован је Решењем Владе Републике Србије од 8. јула 2010. године. СРПНА има Управни одбор који броји 5 чланова.

63. Колики је постојећи и планирани капацитет за складиштење истрошеног горива и радиоактивног отпада? Сво ислужено нуклеарно гориво је враћено у Руску Федерацију, земљу порекла, а у складу са међународним договорима. Република Србија реализује заједно са МААЕ пројекат унапређења стања у привременом складишту радиоактивног отпада. У оквиру тог пројекта, биће извршена декомисија хангара Х1, санација стања хангара Х2 и завршена изградња новог хангара Х3 који ће имати капацитет довољан да прими радиоактивни отпад из декомисије реактора РА.

64. Да ли имате национални програм о управљању отпадом који покрива све врсте радиоактивног отпада и све фазе управљања, укључујући коначно одлагање? Молимо вас да пружите детаљне податке укључујући документе који се односе на те програме). Република Србија нема усвојену стратегију управљања радиоактивним отпадом, али ће у наредном периоду СРПНА припремити Програм управљања радиоактивним отпадом, који доноси Влада Републике Србије. Што се тиче трајног одлагања радиоактивног отпада, у складу са чланом 92. Закона о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности Република Србија ће обезбедити услове за трајно одлагање радиоактивног отпада у року од десет година од дана ступања на снагу овог закона.

77

65. Молимо вас да доставите информације о правном и регулаторном оквиру за нуклеарну безбедност. Да ли ваша земља користи/примењује кодексе и стандарде МЕЕА/стандарде нуклеарне безбедности? Закон о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности, и прописи: 1. Одлука о условима за локацију, изградњу, пробни рад, пуштање у рад, коришћење и трајан престанак рада нуклеарног објекта са Mетодологијом израде програма осигурања квалитета за нуклеарне објекте („Службени лист СРЈ”, број 42/97 од 15. августа 1997. године) 2. Одлука о изради и садржају извештаја о нуклеарној сигурности и друге документације потребне за утврђивање испуњености мера нуклеарне сигурности („Службени лист СРЈ”, број 42/97 од 15. августа 1997. године) 3. Одлука о условима за промет и коришћење нуклеарних материјала и начину вођења евиденције о нуклеарним материјалима по зонама материјалних биланса („Службени лист СРЈ”, број 42/97 од 15. августа 1997. године) 4. Одлука о начину и условима систематског испитивања присуства радионуклида у животној средини у околини нуклеарног објекта („Службени лист СРЈ”, број 42/97 од 15. августа 1997. године), 5. Одлука о критеријумима за оцену сигурности нуклеарног објекта („Службени лист СРЈ”, број 2/98 од 15. августа 1997. године) 6. Одлука о условима које морају испуњавати лица која раде на пословима и задацима управљања производним процесом у нуклеарном објекту и на пословима и задацима надзора над тим процесом („Службени лист СРЈ”, број 2/98 од 9. јануара 1998. године) Већина ових прописа је делимично усклађена са међународим стандардима, а током 2011. године биће усвојени нови прописи у складу са стандардима МААЕ и стандардима нуклеарне сигурности и безбедности.

66. Молимо вас да нам предочите националну стратегију ваше земље о декомисији и одговарајући правни оквир? Република Србија је донела Одлуку о трајном престанку рада и приступању декомисији истраживачког реактора РА јула 2002. године.

67. Које су успостављене законске и финансијске одредбе, које обезбеђују транспарентно управљање и благовремену доступност одговарајућих финансијских средстава за декомисију и управљање радиоактивним отпадом и истрошеним нуклеарним горивом? Процес декомисије се финансира из буџета Републике Србије и донаторских средстава МААЕ, ЕУ, САД, Републике Словеније и Чешке Републике. У наредном периоду је планирана декомисија хангара Х1 за привремено складиштење радиоактивног отпада, уз финансијску помоћ Европске уније.

68. Молимо вас да доставите преглед актуелног статуса и распоред демонтаже нуклеарног постројења Винча и повраћај искоришћеног горива у Русију. Снабдевање нуклеарним материјалом, заштитне мере и физичка заштита Циљ Програма нуклеарне декомисије у Институ Винча (Програм ВИНД) који је установљен 2002. године базира се на одлуци Владе Републике Србије да се приступи декомисији истраживачког нуклеарног реактора РА у Винчи. Велики део стратегије

78

декомисије је прихваћен 2008. године у циљу обезбеђивања одговарајућег финансирања уз помоћ Европске уније, МААЕ и других међународних донатора, што је од кључног значаја за завршетак овог посла. Програм ВИНД се састоји од неколико сукцесивних фаза имплементације које покривају период од 2006. године до 2013. године. Фаза 1: Премештање, карактеризација и препакивање озраченог нуклеарног горива у складишту на реактору РА у Винчи Фаза 2: Припреме и транспорт озраченог нуклеарног горива руског порекла из Винче у Руску Федерацију Фаза 3: Прерада и одлагање озраченог нуклеарног горива руског порекла у Руској Федерацији Фаза 4: Пројектовање и изградња постројења за третман и складиштење радиоактивног отпада у Винчи који ће бити генерисан током декомисије истраживачког реактора РА Фаза 5: Опремање постројења за третман радиоактивног отпада Фаза 6: Кондиционирање, паковање и складиштење ислужених затворених радиоактивних извора Фаза 7: Кондиционирање и третман неадекватно ускладиштеног и некондиционираног радиоактивног отпада Фаза 8: Декомисија старог складишта извора и радиоактивног отпада Фаза 9: Демонтажа старог цевовода и резервоара са течним радиоактивним отпадом Фаза 10: Радиолошка карактеризација локације Винча Фаза 11: Побољшање стања у области радијационе сигурности и инфраструктуре у Винчи. Фаза 12: Стабилизација базена за складиштење озраченог нуклеарног горива Влада Републике Србије је 2009. године основала Јавно предузеће (ЈП) „Нуклеарни објекти Србије” које је одговорно за управљање свим нуклеарним објектима у Србији као и за наставак активности планираних Програмом ВИНД. ЈП „Нуклеарни објекти Србије“ је 1. децембра 2009. године започело имплементацију пројекта репатријације горива као и обезбеђивање подршке програмима управљања отпадом, складиштења затворених извора и декомисије. Са техничке стране гледишта, репатријација ислуженог нуклеарног горива из истраживачког нуклеарног реактора РА захтева да се гориво прво извади из деградираних контејнера и препакује у нове контејнере за транспорт. Препакивање горива је започело 2. децембра 2009. године и завршено у мају 2010. године, а транспорт у Руску Федерацију је обављен у децембру 2010. године. Пројекти који ће бити имплементирани у периоду 2011-2013. година и финансирани путем ИПА хоризонталних програма су: „Кондиционирање и сигурно складиштење ислужених радиоактивних извора у Републици Србији”; „Декомисија деградираног складишта радиоактивног отпада Х1”; „Радиолошка карактеризација локације Винча“; Карактеризација и кондиционирање радиоактивног отпада”; „Побољшање стања у области радијационе сигурности и инфраструктуре у Винчи”; „Декомисија подземних резервоара са течним радиоактивним отпадом и припадајућих цевовода” и „Стабилизација базена за складиштење озраченог нуклеарног горива”. Будући планови у вези декомисије ће бити усмерени ка декомисији врућих ћелија у згради реактора РА, тела реактора и реакторске зграде.

79

69. Молимо вас да нам доставите текстове међународних споразума и конвенција у области снабдевања нуклеарним материјалом, рачуноводства и мера заштите, закључених са трећим земљама или међународним организацијама. Споразум између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Међународне агенције за атомску енергију о примени гарантија у вези са Уговором о неширењу нуклеарног оружја („Службени лист СФРЈ”, број 67 од 13. децембра 1973. године). Додатни протокол уз Споразум између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Међународне агенције за атомску енергију о примени гарантија у вези са Уговором о неширењу нуклеарног оружја, потписан 3. јула 2009. године.

70. Молимо вас да нам доставите текстове националног законодавства и политике из области снабдевања нуклеарним материјалом, рачуноводства и заштитних мера. Одлука о условима за промет и коришћење нуклеарних материјала и начину вођења евиденције о нуклеарним материјалима по зонама материјалних биланса.

71. Да ли се ваша земља придржава смерница Групе нуклеарних добављача (NSG)? Да ли ваша држава има национално законодавство за спровођење смерница Групе нуклеарних добављача и способност да одржава неопходне контроле? Република Србија није члан Групе снабдевача нуклеарним материјалима. Отпочела је национална процедура приступања. 72. Ко у вашој земљи може да купи, поседује и продаје нуклеарни материјал? У складу са чланом 49. Закона о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности само правна лица могу бити носиоци лиценце за обављање нуклеарне активности, те и да поседују нуклеарне материјале. Лиценцу издаје Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Републике Србије као регулаторно тело, у складу са Законом о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности. 73. Ко може у вашој земљи да физички држи нуклеарни материјал? Само правна лица која су носиоци лиценце за обављање нуклеарне активности могу поседовати нуклеарне материјале. Лиценцу издаје Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Републике Србије као регулаторно тело, у складу са Законом о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности. 74. У вези са горивом које се користи у вашим реакторима, која земља је/земље су извор/извори услуга обогаћивања? Република Србија не набавља свеже нуклеарно гориво за потребе својих реактора те и не користи услуге обогаћивања. 75. Молимо вас да опишете каква је политика ваше земље у погледу увоза, извоза и трговине нуклеарном опремом, нуклеарним материјалима, новим и озраченим нуклеарним горивом. Молимо вас приложите детаље о било којим државним телима одговорним за контролу односно надгледање такве трговине.

80

Промет радиоактивних и нуклеарних материјала регулисан је члановима 65-71. Закона о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности. За сваку активност у промету неопходна је лиценца и дозвола Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије. 76. Будући да је потписница Уговора о неширењу нуклеарног наоружања, да ли ваша земља има споразум о свим заштитним мерама са Међународном агенцијом за атомску енергију (МЕЕА)? Ако је то случај, молимо вас да нам доставите примерак споразума. Уколико то није случај, да ли ће такав споразум ступити на снагу у догледној будућности? Споразум између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Међународне агенције за атомску енергију о примени гарантија у вези са Уговором о неширењу нуклеарног оружја. 77. Да ли је ваша земља потписала Додатни Протокол уз Споразум о заштитним мерама, на основу документа објављеног као INFCIRC/540, и ако јесте, од када је овај протокол на снази? Додатни протоколи уз Споразум између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Међународне агенције за атомску енергију о примени гарантија у вези са Уговором о неширењу нуклеарног оружја потписан је 3. јула 2009. године. 78. Да ли је ваша земља послала добровољну понуду Међународној агенцији за атомску енергију, у вези са проширеним извештавањем о кретањима нуклераног материјала и опреме, сходно документу GOV/2929 Међународне агенције за атомску енергију од 22. 01. 1993. године? Ако је то случај, молимо вас да нам доставите примерак. Република Србија није приступила овом договору. 79. Да ли ваша земља предвиђа било какве регулаторне проблеме при усклађивању законодавства са циљем усаглашавања са одредбама Поглавља VII Евроатом, у смислу спровођења заштитних мера које прописује Евроатом у свим нуклеарних постројењима на својој територији? Република Србија не предвиђа никакве потешкоће при усклађивању са правним тековинама Европске уније које проистичу из поглавља 7 ЕУРАТОМ уговора.

80. Молимо вас да нам доставите информације о компонентама и опреми укљученим у циклус кретања нуклеарног горива у вашој земљи, које подлежу било каквом споразуму или конвенцији закљученом са трећим земљама или међународним организацијама. Република Србија нема компоненте или опрему везану за нуклеарни гориви циклус који су предмет међународних уговора. 81. Да ли ваша земља учествује у неком програму истраживања фузије који подразумева употребу трицијума и ко су испоручиоци трицијума?

81

У Републици Србији се не обављају истраживања у области фузије која укључују коришћење трицијума. 82. Да ли ваша земља предвиђа неке проблеме уколико се постојећи Споразум о заштитним мерама између ваше земље и МЕЕА стави ван снаге, и ви прихватите придржавање Споразума INFCIRC/193 између ЕУ, МЕЕА и држава чланица ЕУ које су против нуклеарног наоружања? Молимо вас да нам одговорите на исто питање у вези са Додатни Протоколом уз Споразум о заштитним мерама између ваше земље и МЕЕА. Република Србија не види потешкоће да, као и друге земље које су приступале чланству у Европској унији, суспендује важећи Споразум између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Међународне агенције за атомску енергију о примени гарантија у вези са Уговором о неширењу нуклеарног оружја и приступи трипартитном споразуму. 83. Да ли се ваша земља придржавала Конвенције о физичкој заштити нуклеарног материјала (CPPNM) и њеним недавним изменама и допунама, Конвенције о физичкој заштити нуклеарног материјала и нуклеарних постројења (CPPNMNF)? Конвенција о физичкој заштити нуклеарних материјала/Convention on the Physical Protection of Nuclear Material, Закон о ратификацији Конвенције о физичкој заштити нуклеарног материјала („Службени лист СФРЈ” број 09/85 од 3. августа 1985. године). Република Србија није још приступила амандману конвенције, али ускоро предстоји процедура ратификације. 84. Да ли се ваша земља налази у бази података за илегални промет Међународне агенције за атомску енергију? Да, од 2004. године. Заштита од зрачења 85. Који је степен усклађености са Уговором о оснивању Европске заједнице за атомску енергију и одредбама правних тековина Евроатом, у погледу заштите од зрачења? Конкретно: а) Да ли постоје мрежом повезане станице које мере интензитет дозе зрачења и програми независног узорковања у циљу праћења утицаја радиоактивности на животну средину (на ваздух, воду, земљиште и прехрамбене производе)? Постоје ли планови да се ускоро почне са достављањем података о аутоматском одређивању интензитета доза, систему Европске платформе размене података о зрачењу (EURDEP)? Тренутно Република Србија располаже системом који има 8 мерних места за мерење радиоактивности, а у надлежности је СРПНА. У складу са чланом 9. Закона о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности, систематско испитивање радиоактивности у животној средини - мониторинг радиоактивности, врши се у складу

82

са Програмом систематског испитивања радиоактивности у животној средини који доноси СРПНА уз сагласност Владе Републике Србије. У току је приступање ЕУРДЕП систему. b) У погледу процене заштите животне средине и ревизије издавања дозвола за нове локације и нуклеарна постројења, молимо вас да наведете да ли ваше садашње законодавство обезбеђује услове за процену заштите животне средине и јавно учешће/ревизију током процеса издавања дозвола. У складу са члановима 49. и 50. Закона о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности, лиценца за рад нуклеарног објекта се може добити уз Извештај о нуклеарној сигурности, који обавезно садржи анализу могућег утицаја нуклеарног објекта на животну средину и могућег утицаја догађаја у животној средини на тај објекат. Јавна расправа је дефинисана у Закону о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 36/09 од 15. маја 2009. године). 86. Каква је улога законодавства у области заштите од зрачења у вашој земљи? Молимо да нам доставите примерак законодавства на снази, укључујући релевантне одредбе или декрете Владе у следећим областима: а) Здравствена заштита становништва; b) Здравствена заштита радника; c) Коришћење јонизујућег зрачења у медицинске сврхе; d) Степен приправности у ванредним ситуацијама, посебно интервенције код ванредног радиолошког стања, благовремена међународна размена информација и информисање шире јавности; е) Загађеност прехрамбених производа и сточне хране; f) Отпрема радиоактивног отпада и истрошеног горива; g) Контрола високоактивних затворених извора и засебних извора зрачења. Да ли су ови договори у складу са Правилима понашања МЕЕА о безбедности и заштити од радиоактивних извора? h) Отпрема радиоактивних супстанци; i) Заштита од изложености радону у стамбеним објектима и пијаћој води. У области заштите од зрачења на снази је Закон о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности и у складу са њим је донет пропис доле наведен под бројем 1. Остала подзаконска акта наведена под бројевима 1-12, су још на снази а донета су на основу Закона о заштити од јонизујућих зрачења („Службени лист СРЈ”, број 46/96 од 4. октобра 1996. године). 1. Правилник о утврђивању Програма систематског испитивања радиоактивности у животној средини („Службени гласник РС“, бр.100/10 од 28. децембра 2010. године) 2. Одлука о стручној спреми и здравственим условима лица која раде са изворима јонизујућих зрачења („Службени лист СРЈ”, број 45/97 од 5. септембра 1997. године) 3. Одлука о евиденцијама о изворима јонизујућих зрачења и о озрачености становништва, пацијената и лица која су при раду изложена дејству јонизујућих зрачења („Службени лист СРЈ”, број 45/97 од 5. септембра 1997. године) 4. Одлука о условима које морају испуњавати правна лица за вршење мерења ради процене степена изложености јонизујућим зрачењима лица која раде са изворима

83

зрачења, пацијената и становништва („Службени лист СРЈ”, бр. 45/97 од 5. септембра 1997. године) 5. Правилник о начину примене извора јонизујућих зрачења у медицини („Службени лист СРЈ”, бр. 32/98 и 33/98-исправка од 10. јула 1998. године) 6. Правилник о условима које морају испуњавати правна лица за вршење систематског испитивања садржаја радионуклида у животној средини („Службени лист СРЈ”, бр. 32/98 од 3. јула 1998. године) 7. Правилник о условима за промет и коришћење радиоактивних материјала, рендген апарата и других уређаја који производе јонизујућа зрачења („Службени лист СРЈ”, број 32/98 од 3. јула 1998. године) 8. Правилник о границама излагања јонизујућим зрачењима („Службени лист СРЈ”, број 32/98 од 3. јула 1998. године) 9. Правилник о условима које морају испуњавати правна лица за вршење деконтаминације („Службени лист СРЈ”, број 9/99 од 19. фебруара 1999. године) 10. Правилник о границама радиоактивне контаминације животне средине и о начину спровођења деконтаминације („Службени лист СРЈ”, број 9/99 од 19. фебруара 1999. године) 11. Правилник о начину и условима, сакупљања, чувања, евидентирања, складиштења, обрађивања и одлагања радиоактивног отпадног материјала („Службени лист СРЈ”, број 9/99 од 19. фебруара 1999. године) 12. Правилник о измени Правилника о условима које морају испуњавати правна лица за вршење систематског испитивања садржаја радионуклида у животној средини („Службени лист СРЈ”, број 67/02 од 13. децембра 2002. године) 13. Исправка Правилникa о измени Правилника о условима које морају испуњавати правна лица за вршење систематског испитивања садржаја радионуклида у животној средини („Службени лист СРЈ”, број 70/02 од 27. децембра 2002. године) 87. Који је временски оквир за усаглашеност са Уговором о оснивању Европске заједнице за атомску енергију и проистеклим законским одредбама за заштиту од зрачења? Молимо вас да нам доставите нацрт измена и допуна закона или нацрт новог закона који ће се наћи на разматрању? Нови правилници из области заштите од зрачења, усклађени са Законом о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности и правом ЕЗ, ће бити донети током 2011. године. 88. Да ли се ваша земља придржава Међународних основних стандарда безбедности (BSS) из 1994. године које је објавила МЕЕА? Већина правилника, који се и даље примењују, а донети су на основу Закона о заштити од јонизујућих зрачења је усклађена са Основним сигурносним стандардима МААЕ.

84

АНЕКС 1 Табела 1.2 Република Србија – збирни енергетски биланс и индикатори (Б) (без података за Косово и Метохију)* СТАТИСТИКА ПРОЈЕКЦИЈЕ 000 toe 2002 2005 2008 2012 2015

ПРОИЗВОДЊА ПРИМАРНЕ ЕНЕРГИЈЕ 7843 8485 9411 11070 11090 Угаљ 5975 6564 7369 8480 8480 Нафта 667 665 660 1000 1000 Гас 268 233 201 400 400 Нуклеарна енергија 0 0 0 0 Обновљиви извори енергије 934 1023 1181 1190 1210

Хидропотенцијал 934 1023 869 1010 1010 Биодизел 0 0 0

180 200 Огревнио дрво 0 0 306 Ветра 0 0 0 Соларне енергија 0 0 0 Геотермалан енергија 0 0 6

НЕТО УВОЗ ЕНЕРГЕНАТА 4599 6304 6307 6010 6910 Угаљ 324 887 887 510 570 Нафта 2693 3662 3662 3300 3540

Сирова нафта - - - - - Нафтни деривати - - - - -

Гас 1417 1791 1752 2430 2870 Електрична енергија 165 -59 6 -230 -70 БРУТО ПОТРОШЊА ПРИМАРНЕ ЕНЕРГИЈЕ

(ПЕ) 12442 14491 15718 17080 18000 Угаљ 6299 7251 8256 8990 9050 Нафта 3360 4252 4322 4300 4540 Гас 1685 2024 1953 2830 3270 Нуклеарна енергија 0 0 0 0 0

85

Електрична енергија 165 -59 6 -230 -70 Обновљиви извори (Хидропотенцијал+ остало) 933 1023 1181 1190 1210 УЧЕШЋЕ У УКУПНОЈ БРУТО ПОТРОШЊИ

(%) Угаљ 51 50 53 53 50 Нафта 27 29 27 25 25 Гас 14 14 12 17 18 Нуклеарна енергија 0 0 0 0 0 Обновљиви извори (Хидропотенцијал+ остало) 7 7 8 7 7 ПРОИЗВОДЊА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ У

GWh 29857 36214 37375 39820 39850 Нуклеарна енергија 0 0 0 0 Термоелектране 18713 23873 26614 27210 27210 Хидроелектране 10855 11943 10109 11810 11840 Термоелектране-Топлане 289 398 652 800 800 ЕНЕРГЕНТИ ЗА ПРОИЗВОДЊУ

ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ У ТЕ И ТЕ-ТО 5751 6073 6857 8140 8230

Угаљ 5588 5844 6714 7860 7860 Нафта 120 173 74 120 120 Гас 43 56 69 160 250 Биомаса 0 0 0 0 0 Геотермалан енергија 0 0 0 0 0 ЕНЕРГЕНТИ ЗА ДРУГЕ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ 4146 5899 5106 5170 5420 Рaфинерије 3360 3949 3389 4300 4540 Топлане* 536 633 624 610 620 Остало 250 1317 1093 260 260 ПОТРОШЊА ЕНЕРГЕТСКОГ СЕКТОРА 517 864 775 960 1020 НЕЕНЕРГЕТСКА ПОТРОШЊА 630 1029 860 1060 1180 ГУБИЦИ 448 558 696 430 410 ПОТРОШЊА ФИНАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ (ФЕ) 6943 7367 8412 9300 10000

ПО СЕКТОРИМА Индустрија 2425 2216 2832 2800 2980

86

Саобраћај 1580 1981 2361 2300 2490 Остало (Домаћинства, ЈКД, Пољопривреда) 2938 3170 3219 4200 4530

ПО ЕНЕРГЕНТИМА Чврста горива 877 658 943 1110 1170 Течна горива 2378 2506 3056 3240 3440 Гасовита горива 1587 933 1032 2130 2380 Електрична енергија 2100 2252 2344 2640 2810 Топлотна енергија (ТО + TE-TO) - 1018 726 - - Остало 0 0 310 180 200

CO2 ЕМИСИЈЕ (Мт CO2) - - - - - Производња електричне енергије и паре ( т

CO2/MWh) - - - - - Енергетски сектор - - - - - Индустрија - - - - - Домаћинства - - - - - Остало(Јавне и комерцијалне делатности и

Пољопривреда) - - - - - Саобраћај - - - - - ИНДЕКС ЕМИСИЈЕ CO2 (1990=100) - - - - -

*у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН, податке о томе даје надлежни орган УН Табела 1.3 Република Србија – збирни енергетски биланс и индикатори (Ц) (без података за Косово и Метохију)*

2002 2005 2008 2012 2015 СТАТИСТИКА ПРОЈЕКЦИЈЕ

КЉУЧНИ ИНДИКАТОРИ ЕНЕРГЕТСКОГ СИСТЕМА СТАНОВНИШТВО (милион) 7,50 7,44 7,33 7,35 7,35 БДП (000 M ЕУР ‘00) - - - - - УКУПНА ПОТРОШЊА / БДП (ТЕН/ М ЕУР '

00) - - - - - УКУПНА ПОТРОШЊА ПЕ/ СТАН. 1,66 1,95 2,14 2,32 2,45

87

(тен/становник) ПРОИЗВОДЊА ЕЛ.ЕНЕРГИЈЕ/ СТАН.

(kWh/становник) 3981 4867 5099 5416 5422 ИНТЕНЗИТЕТ CO2 (т CO2/ тен укупне

потрошње) - - - - - CO2 ЕМИСИЈЕ/СТАНОВНИШТВО (т

CO2/становник) - - - - - CO2 ЕМИСИЈЕ ПРЕМА БДП (т CO2/ M ЕУР

‘00) - - - - - УВОЗНА ЗАВИСНОСТ % 37 44 40 35 38 ИНДИКАТОРИ ЕНЕРГЕТСКОГ ИНТЕНЗИТЕТА (1990=100) Индустрија (енергија/ Додата вредност) - - - - - Домаћинства (енергија/ приход домаћинстава) - - - - - Остало(Јавне и комерцијалне делатности и

Пољопривреда); (енергија/ додата вредност) - - - - - Саобраћај (енергија/ ДП) - - - - - ИНДИКАТОРИ ИНТЕНЗИТЕТА CO2 Производња електричне енергије и паре ( т

CO2/MWh) - - - - - Потрошња финалне енергије (т CO2/ тен) - - - - -

Индустрија - - - - - Домаћинства - - - - - Остало(Јавне и комерцијалне делатности и

Пољопривреда) - - - - - Саобраћај - - - - -

ПРОИЗВОДЊА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ И ПАРЕ Инсталисани капацитети (МWe) 7124 7124 7124 7124 7124

Нуклеарне 0 0 0 0 0 Хидро (без РХЕ ББ) 2217 2217 2217 2217 2217 Ветар и сунчана енергија 0 0 0 - - Термоелектране 4289 4289 4289 4989 4989

од којих са спрегнутом производњом 353 353 353 353 353

88

отворени циклус (укључујући биомасу-отпад) - - - - -

суперкритични/ чисте технологије угља и лигнит - - - - -

гаснотурбински комбиновани циклуси - - - - - мале гасне турбине - - - - - гориве ћелије - - - - - геотермални топлотни извори - - - - -

ЕНЕРГЕТСКИ ИНДИКАТОРИ Ефикасност термоелектрана (%) 28,800 35,131 34,090 29,772 29,772 фактор оптерећења за инсталисане капацитете

(%) - - - - - ТЕ-ТО индикатор (% електричне енергије из ТЕ-

ТО) 0,968 1,099 1,744 2,009 2,008 Производња електричне енергије без фосилних

горива (%) 36,357 32,979 27,047 29,658 29,711 нуклеарне 0 0 0 0 0 обновљиве 36,357 32,979 27,047 29,658 29,711

од којих на отпад 0 0 0 0 0 СЕКТОР САОБРАЋАЈА АКТИВНОСТ ПУТНИЧКОГ ПРЕВОЗА

(Gpkm) 7,21 11,415 12,072 - - друмски превоз 5,17 4,82 4,719 - - приватни аутомобили и мотори - - - - - железнички превоз 0,94 0,715 0,583 - - ваздушни 1,10 1,218 1,445 - - речни - - - - - путнички километри (km по становнику) - - - - -

АКТИВНОСТ ПРЕВОЗА ТЕРЕТА (Gtkm) 3,81 6,83 7,883 - - друмски превоз 0,46 0,68 1,112 - - железнички превоз 2,26 3,481 4,341 - - речни 1,08 1,622 1,37 - -

89

ваздушни - 0,006 0,005 - - цевоводни - 1,041 1,056 - - тонски километри по јединици БДП (tkm / 000

ЕУР '00) - - - - - ЕНЕРГЕТСКЕ ПОТРЕБЕ У САОБРАЋАЈУ

(000 toe) 1580,00 1981,00 2361,00 2300,00 2490,00 јавни друмски - - - - - приватни аутомобили и мотори - - - - - теретни друмски - - - - - железнички превоз - - - - - ваздушни - - - - - речни - - - - -

ИНДИКАТОРИ ЕФИКАСНОСТИ путнички саобраћај (тен/ Мpkm) - - - - - теретни саобраћај (тен/ Мtkm) - - - - -

*у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН, податке о томе даје надлежни орган УН

АНЕКС 2 одговор на питање 25

90

Табела 25.4 Цене коришћења дистрибутивног система по тарифним ставовима без пореза на додату вредност Назив дистрибутера

природног гаса Цене коришћења система за дистрибуцију природног гаса по тарифним ставовима и

категоријама, односно групама корисника Категорија 1 Категорија 2

Домаћинства Остали корисници Неравномерна потрошња

Равномерна потрошња Системи даљинског грејања

Ене

рген

т РС

Д/Е

УР/

м3

Ене

рген

т РС

Д/Е

УР/

м3

Кап

ацит

ет

РСД

/ЕУ

Р/м

3 /дан

/год

ина

Ене

рген

т РС

Д/Е

УР/

м3

Кап

ацит

ет

РСД

/ЕУ

Р/м

3 /дан

/год

ина

Ене

рген

т РС

Д/Е

УР/

м3

Кап

ацит

ет

РСД

/ЕУ

Р/м

3 /дан

/год

ина

Ене

рген

т РС

Д/Е

УР/

м3

Кап

ацит

ет

РСД

/ЕУ

Р/м

3 /дан

/год

ина

ЈКП "7. Октобар", Нови Кнежевац 3,37/ 0,034

2,48/ 0,025

117,49/ 1,175

"Беогас", д.о.о., Београд 3,73/ 0,037

2,62/ 0,026

121,31/ 1,213

ЈКП "Београдске електране", Београд

"Босс петрол", д.о.о., Стари Трстеник

ЈКП "Чока", Чока 5,57/ 0,056

3,93/ 0,039

212,52/ 2,125

ДП "Други октобар", Вршац 3,77/ 0,038

2,53/ 0,025

150,11/ 1,501

ЈКСП "Екос", Житиште 4,39/ 0,044

3,10/ 0,031

147,09/ 1,471

ЈП "Елгас", Сента 3,17/ 0,032

2,19/ 0,022

119,48/ 1,195

"Гас - Феромонт", а.д., Стара Пазова 1,51/ 0,015

1,05/ 0,010

55,38/ 0,554

0,70/ 0,007

21,66/ 0,217

0,70/ 0,007

38,01/ 0,380

0,70/ 0,007

38,01/ 0,380

ЈП "Гас - Рума", Рума 4,58/ 0,046

2,98/ 0,030

161,65/ 1,616

2,44/ 0,024

117,37/ 1,174

2,44/ 0,024

111,85/ 1,118

2,44/ 0,024

138,08/ 1,381

АНЕКС 2 одговор на питање 25

91

ЈП "Гас", д.о.о., Бечеј 5,31/ 0,053

3,74/ 0,037

224,27/ 2,243

ЈП "Гас", Темерин 3,40/ 0,034

2,36/ 0,024

121,87/ 1,219

1,89/ 0,019

97,42/ 0,974

ЈКП "Градителј", Србобран 3,49/ 0,035

2,41/ 0,024

128,24/ 1,282

ДП "Грејање", Зрењанин 6,51/ 0,065

4,55/ 0,046

256,67/ 2,567

3,62/ 0,036

204,24/ 2,042

3,62/ 0,036

204,24/ 2,042

ЈП "Ингас", Инђија 2,72/ 0,027

1,82/ 0,018

97,69/ 0,977

1,54/ 0,015

84,80/ 0,848

1,54/ 0,015

62,75/ 0,628

"Интерклима", д.о.о., Врњачка Бања 5,78/ 0,058

3,75/ 0,038

404,28/ 4,043

ЈП "Комуналац", Нови Бечеј

ЈП "Ковин - Гас", Ковин 1,91/ 0,019

1,24/ 0,012

51,01/ 0,510

1,03/ 0,010

36,24/ 0,362

1,03/ 0,010

41,66/ 0,417

"ЛП - Гас" - у стечају, д.о.о., Београд

ДП "Нови Сад - Гас", Нови Сад 2,82/ 0,028

1,95/ 0,020

86,42/ 0,864

1,08/ 0,011

38,90/ 0,389

1,08/ 0,011

47,49/ 0,475

ДЈКП "Полет", Пландиште

"Ресава Гас", д.о.о., Свилајнац

"Родгас", а.д., Бачка Топола 4,81/ 0,048

3,52/ 0,035

249,06/ 2,491

2,34/ 0,023

169,79/ 1,698

2,54/ 0,025

151,11/ 1,511

"Сигас", д.о.о., Пожега

"Слога", а.д., Кањижа

"Сомбор - Гас", д.о.о., Сомбор 5,52/ 0,055

4,47/ 0,045

115,42/ 1,154

4,19/ 0,042

89,78/ 0,898

4,19/ 0,042

144,81/ 1,448

4,19/ 0,042

144,81/ 1,448

ЈП "Србијагас", Нови Сад 2,50/ 0,025

1,77/ 0,018

115,74/ 1,157

1,18/ 0,012

78,48/ 0,785

1,18/ 0,012

77,34/ 0,773

1,18/ 0,012

78,48/ 0,785

ЈП "Срем - Гас", Сремска Митровица 5,69/ 0,057

3,85/ 0,038

201,42/ 2,014

3,34/ 0,033

88,70/ 0,887

3,34/ 0,033

177,40/ 1,774

ЈКП "Стандард", Ада 6,23/ 0,062

3,99/ 0,040

333,50/ 3,335

АНЕКС 2 одговор на питање 25

92

ЈКП "Суботицагас", Суботица 5,67/ 0,057

3,69/ 0,037

207,22/ 2,072

ЈКП "Топлана - Шабац", Шабац

ЈП "Врбас - Гас", Врбас 3,85/ 0,038

2,37/ 0,024

202,86/ 2,029

1,73/ 0,017

137,90/ 1,379

"Yугоросгаз", а.д., Београд 3,38/ 0,034

2,07/ 0,021

256,16/ 2,562

1,28/ 0,013

62,20/ 0,622

1,28/ 0,013

49,14/ 0,491

1,28/ 0,013

62,20/ 0,622

"Лозница - Гас", о.а.д., Лозница

"Техноенергетика", а.д., Крушевац

"Ужице-гас", а.д., Ужице

93

АНЕКС 3 одговор на питање 31 (а) Матрица усклађености са Директивом 2009/28/ЕЗ

Директива 2009/28/ЕЗ Важећа одредба у Србији

Усаглашеност: Да/Не

Мере које је потребно предузети у циљу остваривања усаглашености

Члан 2 - Дефиниције (а) Енергија из обновљивих нефосилних извора = енергија ветра, соларна, аеротермална, геотермална, хидротермална енергија и енергија океана, хидроенергија, биомаса, депонијски гас, канализациони гас, биогасови7

(а) Члан 3 Уредбе о статусу повлашћеног произвођача даје широку дефиницију обновљивих извора у Закону о енергетици. Дефиниција не укључује аеротермалну или хидротермалну енергију и енергију океана, али обухвата све „изворе енергије који се налазе у природи“.

(а) суштински

(а) Појаснити укљученост аеротермалне, хидротермалне и енергије океана.

(г) Даљинско грејање или хлађење = дистрибуција термалне енергије у виду паре, топле воде или расхладне течности из централног извора производње кроз мрежу више објеката или локација, за коришћење грејања или хлађења простора или процеса

(г) дефинисана дистрибуција топлоте и концепт даљинског грејања који се користи, али није нађена конкретна дефиниција

(г) делимично

(г) укључити дефиницију ако/када је то потребно да би се обезбедила усаглашеност

(х) Биотечности = течно гориво за енергетске сврхе, осим транспорта, укључујући струју, грејање и

(х & и) Биотечности и биогорива су дефинисана у

(х & и) делимично

(х & и) Потребне неке измене и допуне ради

7 Директива даље дефинише неке изворе: (б) Аеротермална енергија = енергија ускладиштена у виду топлоте амбијенталног ваздуха (ц) Геотермална енергија = енергија ускладиштена у виду топлоте испод површине чврстог земљишта (д) Хидротермална енергија = енергија ускладиштена у виду топлоте површинске воде (е) Биомаса = биоразградиви део производа, остатака и отпадака биолошког порекла из пољопривреде (укљ. биљне и животињске супстанце), шумарства и сродних грана, укључујући рибарство и аквакултуру, као и биоразградиви део индустријског и комуналног отпада Поред тога, дефинисане су (ф) „Бруто потрошња финалне енергије“, (м) „Стварна вредност“, (н) „Типична вредност“) и (о) „Задана вредност“ (“Default value“). Међутим, као методолошка теминологија, оне су ирелевантне з-а упоредну (гап) анализу.

94

хлађење, произведено из биомасе Уредби објављеној у Службеном гласнику Србије и Црне Горе бр. 23/2006, али нису у потпуности усаглашена са дефиницијама из Директиве

усаглашавања са дефиницијама из Директиве

(и) Биогорива = течности или гасно гориво за транспорт произвдено из биомасе

(ј) Гаранција порекла (ГП) = електронски документ, чија је искључива функција пружање доказа крајњем клијенту да је дати удео енергије произведен из обновљивих енергетских извора (ОИЕ)

(ј) Још увек не постоји план Гаранције порекла, стога не постоји ни дефиниција.

(ј) Не (ј) Потребна дефиниција

(к) План подршке = инструмент или механизам који промовише коришћење обновљивих енергетских извора (ОИЕ) смањењем трошкова, подизањем цене или обима (у виду обавезе) куповине такве енергије; укључује инвестициону помоћ, пореска ослобођења или умањења, повраћај пореза, систем подршке увођењу обавезе коришћења обновљивх извора енергије (укључујући зелене сертификате), систем подршке кроз директне цене (нпр. ФиТс(фид-ин-тарифе), плаћања премије, итд)

(к) дефинисана дистрибуција топлоте и концепт даљинског грејања који се користи, али није нађена конкретна дефиниција

(л) Обавеза коришћења обновљивих извора = систем националне подршке који захтева укључивање датог удела енергије из обновљивих извора у производњи, снабдевању или потрошњи; ова обавеза укључује план зелених сертификата као средство за усаглашавање

(л) национални циљеви постоје, али не постоји конкретна дефиниција

Члан 3 – Обавезни национални циљеви и мере

Појединачни национални циљеви у погледу обновљивих извора енергије енергије треба да буду остварени до 2020.године у складу са циљем Заједнице „три пута 20 до 2010.“, обрачунати као удео бруто финалне потрошње енергије (1.) Општи национални циљ у погледу

(л.) Србија је дефинисала циљеве у погледу обновљивих извора енергије (ОИЕ) за 2012. (у складу са Директивама 2001/77 и 2003/30) у

(л.) Не (л) Потребно усвајање новог обавезног циља.

95

биогорива од 10% финалне потрошње енергије у саобраћају треба да буде остварен до 2020 (4.)

оквиру амандмана Програма остваривања стратегије развоја енергетике Србије 2007-2012, који је усвојен у новембру 2009. Међутим, ти циљеви неће бити у складу са обрачуном циљева према новој Директиви.

Енергетска ефикасност (ЕЕ) и уштеда енергије ће бити промовисани у циљу лакшег остваривања циљева (л.)

(ла.) Агенција за енергетску ефикасност, чији циљ је унапређење и промовисање ЕЕ, основана је у складу са Законом о енергетици.

(ла.) Да

Увешће се мере за промовисање ОИЕ и биогорива:програми подршке и заједничке мере између земаља чланица и са трећим земљама (3.)

(3.) Уведени су механизми подршке. Не постоје конкретне мере за сарадњу.

(3.) Делимично

(3.) Усагласити постојеће механизме подршке са условима нове Директиве и потенцијално ускладити механизме како би одговарали новом циљу. Потребне мере за сарадњу.

Члан 4 – Национални акциони планови у погледу обновљивих извора енергије

Акциони план се мора подносити једном годишње

Нема одредби Не Биће потребно да акциони планови испуњавају минималне услове уколико Директива буде усвојена.

Минимални услови (Анекс ВИ): • Очекивана бруто финална

потрошња енергије у области струје, саобраћаја, грејања и хлађења за 2020., имајући у виду ефекте ЕЕ и уштеде енергије

• Национални секторски циљеви за 2020 и процењени удео енергије из

96

ОИЕ (2) • Мере за остваривање

циљева: o Преглед свих политика

у области ОИЕ o Специфичне мере за

испуњавање чланова 13 (Административне процедуре), 14 (Информисање и обука) и 16 (Приступ мрежи), као и мере у вези чланова 17 до 21 (Одрживост биогорива и биотечности и извештавање и усаглашеност/верификација)

o програми подршке за промовисање ОИЕ у области струје, грејања и хлађења, као и саобраћаја (које примењује једна земља чланица (МС) или у сарадњи)

o Специфичне мере за биомасу (3д)

o Планирано коришћење статистичких трансфера између земаља чланица и

планирано учешће у заједничким пројектима • Процена ОИЕ технологије, као и

ЕЕ и мера штедње енергије у циљу остваривања циља за 2020.

• Национални акциони планови морају да процене потребу изградње нове инфраструктуре за даљинско грејање и хлађење (Члан 16, 11.)

Члан 6 – Статистички трансфери Статистички трансфери енергије из обновљивих извора енергије могу се вршити између земаља чланица, након остваривања националног циља. Ови трансфери не захтевају физички трансфер енергије.

Нема одредби Не. Дефинисати одредбе које ће олакшати сарадњу тамо где је потребно.

• Земља чланица може да се ангажује са другом земљом чланицом или трећим странама

Нема одредби Не. Дефинисати одредбе које ће олакшати

97

на заједничким пројектима у циљу усклађивања циљева (чланови 7 и 9)

• Заједнички пројекти између земаља чланица могу се спроводити у области струје, грејања и хлађења из обновљивих извора енергије. Заједнички пројекат је морао да постане оперативан након 25.јуна 2009. или да представља повећање капацитета кроз реконструкцију након овог датума (члан 7)

• Заједнички пројекти са трећим странама се могу спроводити у области струје из обновљивих извора енергије (члан 9) o Да би био укључен у

национални циљ, физички трансфер струје треба да се обави на основу чврсте номинације интерконекције

сарадњу тамо где је потребно.

o Заједнички пројекат мора да постане оперативан након 25. јуна 2009. или да представља повећање капацитета кроз реконструкцију након овог датума

o Номиновани износ није могао да добије подршку у оквиру програма подршке у трећој земљи осим инвестиционе помоћи

Члан 11 – Програми заједничке подршке

Програми придруживања и координације подршке су дозвољени. Енергија из обновљивих извора треба да буде алоцирана путем статистичких трансфера или претходно дефинисаних правила о дистрибуцији

Нема одредби Не Дефинисати одредбе које ће олакшати сарадњу тамо где је потребно.

Члан 13 – Административне процедуре, прописи и закони

• Потребно је обезбедити пропорционалност административних тела, процедура, правила, структура и трошкова, сертификација и

(1) Лиценце нису потребне за генераторе струје и топлоте мање од 1 МW. Не постоје

Не

98

лиценцирање, расположивост информација у погледу ОИЕ пројеката и инфраструктуре за ОИЕ (мреже) (1.)

• Грађевински закони и прописи треба да захтевају минималне нивое обновљивих извора енергије у новим зградама и великим реновираним објектима, као и мере за подстицање схватања ОИЕ (4., 5.)

• Опрема треба да буде сертификована и потребно је користити еколошке налепнице у циљу подстицања коришћења обновљивих извора енергије (2., 3., 6.)

било које друге специфичне одредбе којима се обезбеђује да административне процедуре или прописи за мале/ОИЕ произвођаче буду примерени (4 & 5) Не постоје никакви специфични захтеви у оквиру грађевинских прописа (2, 3, 6) Не постоје захтеви у погледу сертификације и коришћења етикета.

Не Не

} Развити одговарајуће мере

Члан 14 – Информације и обука • Програми усмерени на

информисање и обуку о обновљивим изворима енергије треба да буду доступни јавности. (1., 2.)

• Треба развити програме за сертификацију и квалификацију инсталатера (3., 4.)

• Треба обезбедити обуку за технологије високе ефикасности (5.)

• Потребно је радити на подизању нивоа свести, као и развити програме инструктаже и обуке (6.)

Постоје неке одредбе, које, међутим, нису довољно широке да би испуњавале све захтеве

Делимично (1,6)

Потребна већа свест и мере у погледу едукације, нарочито у погледу одредби 2-5

Члан 15 – Гаранције порекла • Гаранције порекла (ГП) се

могу издавати за електричну струју, грејање и хлађење из обновљивих извора енергије и треба навести удео ОИЕ у енергетском миксу испоручиоца енергената (л.)

• ГП не служе за усаглашаање циљева и користе се искључиво у комерцијалне сврхе (2.)

Не постоје одредбе Процедуре и административна питања о гаранцијама о пореклу треба да буду објављени у току 2010.

Не Треба развити Гаранције о пореклу.

99

• Надлежни орган независан од производње, трговине и испоруке надзираће пренос и укидање ГП (4.)

• Гаранција о пореклу (ГП) мора o да има стандардну

величину од 1МWх (2)

o да буде важећа 12 месеци (3.)

o да назначи изворе, датум почетка и краја производње (6(а))

o да назначи да ли се односи на електричну струју, грејање или хлађење (6(б))

o да назначи идентитет, врсту производног капацитета (6 (ц)) и датум када је исти пуштен у рад (6 (е))

o да наведе користи од инвестиционе подршке и подршке из прогрма националне подршке (6(д).)

o да садржи информације о земљи, датум издавања и да има јединствени идентификациони број (ф)

Члан 16 – Приступ мрежама и рад мреже

• Треба развити инфраструктуру мреже преноса и дистрибуције, интелигентне мреже, складишне капацитете и систем електричне струје (укључујући интерконекције) (л.)

• Потребно је убрзати процедуре одобррења за развој инфраструктуре мереже и координисати их са административним процедурама, као и процедурама израде планова (л.)

(1.) Организација за пренос има законску одговорност за одржавање и развој система. (2) Закон о енергетици захтева равноправан приступ трећих

(1) Да у закону, али тешко у пракси. (2) Делимично

(1) Иако је законска одговоност дефинисана у Закону, у пракси тарифе остају недовољне да подрже ниво развоја мреже који ће извесно бити потребан да би се подржала већа експанзија производње малих обновљивих извора енергије.

100

• Пренос и дистрибуција електричне струје из обновљивих извора треба да буде загарантована од стране оператера преносног/дистрибутивног система на њиховим територијама (2.(а))

• Земља чланица треба да обезбеди приоритетни или гарантовани приступ обновљивим изворима енергије (2.(б))

• Обезбеђење сигурности система, оператери преносног система ће дати приоритет обновљивим изворима енергије (2.(ц))

страна свим генераторима, под условом да то мрежа технички дозвољава. Не постоје посебни услви за ОИЕ генераторе у погледу приоритетног приступа мрежи, али ОИЕ генератори имају приоритет на организованом тржишту.

Потребно одговарајуће финансирање. (2) Ефекат „приоритетног приступа тржишту“ треба да има исти еффекат као „приоритетни приступ мрежи“, али закон би требало да буде измењен где је могуће. Поново, неадекватно финансирање развоја мреже би могло да доведе до дискриминације ОИЕ у пракси.

• Оператери преносног/дистрибутивног система (Т/ДСОс) морају да донесу општа стандардна правила о трошковима техничких адаптација и ова правила морају бити објективна и заснована на свим трошковима и предностима повезивања нових произвођача (3.)

• Земља чланица може да захтева да оператери преносног/дистрибутивног система (Т/ДСОс) сносе трашкове техничких адаптација мреже (4.)

• Оператери преносног/дистрибутивног система (Т/ДСОс) морају да ставе на располагање било ком новом произвођачу који поднесе захтев за прикључење њиховој мрежи процену трошкова конекције, време обраде захтева и оквирни временски план за

(3 & 4) Недовољна политика прикључења, произвођачи плаћају само локалне трошкове, трошкови појачања структурисани кроз тарифе. (5) Закон о енергетици захтева транспарентну политику и процесе прикључења, укључујући механизам жалби

(7 & 8) Посебне тарифе за пренос и

(3 & 4) Да (5) Да (7 & 8) Делимично Закон је усаглашен, али у пракси тарифе су и даље ниже од пуне цене коштања.

(3 & 4) Треба обезбедити усасглашеност у пракси. (5) Треба обезбедити примену законског услова у пракси (7 & 8) Треба обезбедити усасглашеност у пракси

101

било које предложено прикључење на мрежу (5.)

• Тарифе преноса и

дистрибуције не могу да буду дискриминаторне у односу на ОИЕ произвођаче, посебно из периферних и слабо насељених региона (7.) и утврђивање тарифа мора да одражава трошкове (8.)

• Гасна инфраструктура ће

можда такође морати да се прошири, тамо где је потребно (9.) и можда ће бити потребно објављивање техничких правила за прикључивање мреже (10)

дистрибуцију. Закон о енергетици захтева да тарифе буду недискриминаторне и да одражавају трошкове. (9 & 10) Према Закону о енергетици, организација за пренос гаса има законску одговорност за одржавање и развој система. Правила за прикључивање морају да буду објављена.

(9) Да, у закону, али не у пракси, као за (1) у тексту горе.

(9) Иако је одговорност за развој мреже јасно додељена, финансирање развоја би могло да буде проблематично будући да су тарифе и даље исопд пуне цене коштања

Члан 17 – Критеријуми одрживости за биогорива и биотечности

Енергија из биогорива и биотечности се може рачунати у склопу циља, без обзира на земљу порекла, али на основу критеријума одрживости.

• Смањење емисије штетних гасова који стварају ефекат стаклене баште (ГХГ емисије) треба да буде најмање 35%, затим 50% од 2017. и 60% од 2018.

• Они се неће производити од сировина из одређених врста земљишта (високи биодиверзитет, одређене области, ливаде са високим биодиверзитетом, земљиште са високим садржајем угљеника, тресетиште)

• Пољопривредне сировине морају да буду у складу са општом пољопривредном политиком

Не постоје одредбе Не Треба дефинисати критеријуме одрживости и прописе како би се обезбедила усаглашеност

102

АНЕКС 4 одговор на питање 31 (г) Изградња малих хидроелектрана и производња електричне енергије у Републици Србији-Водич за инвеститоре Изградња постројења и производња електричне/топлотне енергије из биомасе у Републици Србији-Водич за инвеститоре Изградња постројења и производња електричне/топлотне енергије из хидрогеотермалних извора у Републици Србији-Водич за инвеститоре Изградња ветроелектрана и производња електричне енергије из енергије ветра у Републици Србији-Водич за инвеститоре

103

АНЕКС 5 Листа пратећих прописа за Подгрупу 15 Листа прописа Подрупе 15 Министарство рударства и енергетике Закон о енергетици („Службени гласник РС”, бр. 84/04) Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015.године („Службени гласник РС”, број 44/05) Уредба о утврђивању програма остваривања стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. године за период од 2007. до 2012. године („Службени гласник РС”, бр. 17/07, 73/07, 99/09 и 27/10) Уредба о условима за испоруку природног гаса („Службени гласник РС” бр. 47/06, 3/10 и 48/10) Правилник о критеријумима за издавање енергетске дозволе, садржини захтева и начину издавања енергетске дозволе („Службени гласник РС” бр. 23/06 и 113/08) Уредба о мерама подстицаја за производњу електричне енергије коришћењем обновљивих извора енергије и комбинованом производњом електричне и топлотне енергије (,,Службени гласник РС”, број 99/09) Уредба о условима за стицање статуса повлашћеног произвођача електричне енергије и критеријумима за оцену испуњености тих услова („Службени гласник РС”, број 72/09) Акциони план за биомасу Републике Србије за период од 2010. до 2012. године (,,Службени гласник РС”, број 56/10) Закон о рударству („Службени гласник РС”, бр. 44/95, 85/05, 101/05,34/06 и 104/09) Закон о геолошким истраживањима („Службени гласник РС”, број 44/95) Правилник о техничким и другим захтевима за течна горива биопорекла („Службени гласник СЦГ”, број 23/06) Закон о потврђивању статута Међународне агенције за обновљиву енергију (IRENA) („Службени гласник РС- Међународни уговори”, број 105/09) Први акциони план за енергетску ефикасност Републике Србије за период од 2010. до 2012. године Одлука о утврђивању Енергетског биланса Републике Србије план за 2007. годину („Службени гласник РС” број 114/06) Одлука о утврђивању Енергетског биланса Републике Србије план за 2010. годину („Службени гласник РС” број 109/10) Закон о ратификацији Уговора о оснивању Енергетске заједнице између Европске заједнице и Републике Албаније, Републике Бугарске, Босне и Херцеговине, Републике Хрватске, Бивше Југословенске Републике Македоније, Републике Црне Горе, Румуније, Републике Србије и Привремене мисије УН на Косову у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН, усвојен у јулу 2006. године („Службени гласник РС”, број 62/06). Закон о потврђивању Споразума између Савезне Владе Савезне Републике

104

Југославије и Владе Руске Федерације о сарадњи у изградњи гасовода на територији Савезне Републике Југославије (,,Службени лист СРЈ-Међународни уговори”, број 4 /96) Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области нафтне и гасне привреде („Службени гласник РС-Међународни уговори”, број 83/08) Закон о потврђивању Споразума о економској и техничкој сарадњи у области инфраструктуре између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине („Службени гласник РС-Међународни уговори”, број 90/09) Споразум између Владе Републике Србије и Владе Швајцарске конфедерације о додели финансијске помоћи за „Пројекат модернизације система надзора и управљања у ТЕ Никола Тесла Б” Правилник о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла („ Службени гласник РС” број 79/10) Агенција за енергетику Републике Србије Одлука о утврђивању методологије за одређивање тарифних елемената за израчунавање цена приступа и коришћењa система за пренос електричне енергије („Службени гласник РС”, број 68/06) Одлука о измени Одлуке о утврђивању методологије за одређивање тарифних елемената за израчунавање цена приступа и коришћењa система за пренос електричне енергије („Службени гласник РС“, број 18/07) Одлука о измени Одлуке о утврђивању методологије за одређивање тарифних елемената за израчунавање цена приступа и коришћењa система за пренос електричне енергије („Службени гласник РС”, број 116/08) Одлука о измени Одлуке о утврђивању методологије за одређивање тарифних елемената за израчунавање цена приступа и коришћењa система за пренос електричне енергије („Службени гласник РС”, број 92/10) Одлука о утврђивању методологије о за одређивање тарифних елемената за израчунавање цена приступа и коришћењa система за дистрибуцију електричне енергије („Службени гласник РС”, број 68/06) Одлука о измени Одлуке о утврђивању методологије за одређивање тарифних елемената за израчунавање цена приступа и коришћењa система за дистрибуцију електричне енергије („Службени гласник РС”, број 18/07) Одлука о измени Одлуке о утврђивању методологије о за одређивање тарифних елемената за израчунавање цена приступа и коришћењa система за дистрибуцију електричне енергије („Службени гласник РС”, број 1116/08) Одлука о утврђивању методологије за одређивање тарифних елемената за израчунавање цена приступа и коришћења система за транспорт природног гаса („Службени гласник РС”, број 68/06) Одлука о измени Одлуке о утврђивању методологије о за одређивање тарифних елемената за израчунавање цена приступа и коришћењa система за транспорт природног гаса („Службени гласник РС”, број 1/07) Одлука о измени Одлуке о утврђивању методологије за одређивање тарифних елемената за израчунавање цена приступа и коришћењa система за

105

транспорт природног гаса („Службени гласник РС”, број 100/08) Одлука о измени Одлуке о утврђивању методологије о за одређивање тарифних елемената за израчунавање цена приступа и коришћењa система за транспорт природног гаса („Службени гласник РС”, број 116/08) Одлука о измени Одлуке о утврђивању методологије о за одређивање тарифних елемената за израчунавање цена приступа и коришћењa система за транспорт природног гаса („Службени гласник РС”, број 64/10) Одлука о утврђивању методологије за одређивање тарифних елемената за израчунавање цена приступа и коришћења система за дистрибуцију природног гаса („Службени гласник РС”, број 68/06) Одлука о измени Одлуке о утврђивању методологије за одређивање тарифних елемената за израчунавање цена приступа и коришћењa система за дистрибуцију природног гаса („Службени гласник РС”, број 1/07) Одлука о измени Одлуке о утврђивању методологије за одређивање тарифних елемената за израчунавање цена приступа и коришћењa система за дистрибуцију природног гаса („Службени гласник РС”, број 100/08) Одлука о измени Одлуке о утврђивању методологије за одређивање тарифних елемената за израчунавање цена приступа и коришћењa система за дистрибуцију природног гаса („Службени гласник РС”, број 116/08) Одлука о измени Одлуке о утврђивању методологије о за одређивање тарифних елемената за израчунавање цена приступа и коришћењa система за дистрибуцију природног гаса („Службени гласник РС”, број 64/10) Тарифни систем за приступ и коришћење система за пренос електричне енергије („Службени гласник РС” број 1/07) Одлука о измени Тарифног система за приступ и коришћење система за пренос електричне енергије („Службени гласник РС” број 31/07) Тарифни систем за приступ и коришћење система за дистрибуцију електричне енергије („Службени гласник РС” број 1/07) Одлука о измени Тарифног система за приступ и коришћење система за дистрибуцију електричне енергије („Службени гласник РС” број 31/07) Тарифни систем за приступ и коришћење система за транспорт природног гаса („Службени гласник РС”, број 1/07) Тарифни систем за приступ и коришћење система за дистрибуцију природног гаса („Службени гласник РС”, број 1/07) Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије Закона о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности („Службени гласник РС” број 36/09) Закон о заштити од зрачења („Службени лист СРЈ”, број 46/96) Закон о забрани изградње нуклеарних електрана у СРЈ („Службени лист СРЈ”, бр. 12/95 и „Службени гласник РС”, бр. 85/05) Закон о ратификацији Бечке конвенцијe о грађанској одговорности за нуклеарне штете („Службени лист СФРЈ” број 05/77)

106

Одлука о условима за локацију, изградњу, пробни рад, пуштање у рад, коришћење и трајан престанак рада нуклеарног објекта („Службени лист СРЈ”, број 42/97) Одлука о изради и садржају извештаја о нуклеарној сигурности и друге документације потребне за утврђивање испуњености мера нуклеарне сигурности („Службени лист СРЈ”, број 42/97) Одлука о условима за промет и коришћење нуклеарних материјала и начину вођења евиденције о нуклеарним материјалима по зонама материјалних биланса („Службени лист СРЈ”, број 42/97) Одлука о начину и условима систематског испитивања присуства радионуклида у животној средини у околини нуклеарног објекта („Службени лист СРЈ”, број 42/97) Одлука о критеријумима за оцену сигурности нуклеарног објекта („Службени лист СРЈ”, број 2/98) Одлука о условима које морају испуњавати лица која раде на пословима и задацима управљања производним процесом у нуклеарном објекту и на пословима и задацима надзора над тим процесом („Службени лист СРЈ”, број 2/98) Закон о ратификацији Споразума између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Међународне агенције за атомску енергију о примени гарантија у вези са Уговором о неширењу нуклеарног наоружања (Службени лист СФРЈ”, број 67/73) Закон о ратификацији Конвенције о физичкој заштити нуклеарних материјала ("Службени лист СФРЈ” број 09/85) Одлука о стручној спреми и здравственим условима лица која раде са изворима јонизујућих зрачења („Службени лист СРЈ”, број 45/97 Одлука о евиденцијама о изворима јонизујућих зрачења и о озрачености становништва, пацијената и лица која су при раду изложена дејству јонизујућих зрачења („Службени лист СРЈ”, број 45/97) Одлука о систематском испитивању садржаја радионуклида у животној средини („Службени лист СРЈ”, број 45/97) Одлука о условима које морају испуњавати правна лица за вршење мерења ради процене степена изложености јонизујућим зрачењима лица која раде са изворима зрачења, пацијената и становништва („Службени лист СРЈ”, број 45/97) Правилник о начину примене извора јонизујућих зрачења у медицини („Службени лист СРЈ”, бр. 32/98, 33/98-исправка) Правилник о условима које морају испуњавати правна лица за вршење систематског испитивања садржаја радионуклида у животној средини („Службени лист СРЈ”, бр. 32/98, 67/02,70/02- исправка) Правилник о условима за промет и коришћење радиоактивних материјала, рендген апарата и других уређаја који производе јонизујућа зрачења („Службени лист СРЈ”, број 32/98) Правилник о границама радиоактивне контаминације животне средине и о начину спровођења деконтаминације („Службени лист СРЈ”, бр. 9/99, 19/99) Правилник о начину и условима, сакупљања, чувања, евидентирања,

107

складиштења, обрађивања и одлагања радиоактивног отпадног материјала („Службени лист СРЈ”, број 9/99) Правилник о границама излагања јонизујућим зрачењима („Службени лист СРЈ”, број 32/98) Правилник о условима које морају испуњавати правна лица за вршење деконтаминације („Службени лист СРЈ”, број 9/99) Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи на увозу озраченог нуклеарног горива са истраживачког реактора у Руску Федерацију („Службени гласник РС” број 105/09) Правилник о утврђивању програма систематског испитивања радиоактивности у животној средини („Службени гласник РС” број 100/10)