Ttp - 2014 - Transportna Sredstva - Osnovni Pojmovi, Definicije i Klasifikacija

10/22/2014

1

Osnovne studijeOsnovne studije::

TRANSPORTNA SREDSTVATRANSPORTNA SREDSTVA

(Istorijat razvoja, osnovni pojmovi, definicije i klasifikacija)

Beograd, 2014. godine

Predava: Doc. Dr Slaven M. TICA, dipl.in.saobraaja

UNIVERZITET U BEOGRADU SAOBRAAJNI FAKULTET

KATEDRA ZA DRUMSKI I GRADSKI TRANSPORT PUTNIKA

OSNOVNI POJMOVI - ISTORIJATOSNOVNI POJMOVI - ISTORIJAT

injenica je da se razvoj vozila, u optem smislu rei vezuje direktno sa razvojemljudske civilizacije, bez precizno definisanog vremena nastanka ili poetkanjegovog korienja.

Danas se smatra, da je svoje pravo znaenje pojma vozilo, kao transportnosredstvo, otpoelo otkriem toka (sumerska kultura, oko 4000 god. pre Hrista).

Moe se slobodno smatrati da je toak jedno od najoriginalnijih otkria ljudskoguma,obzirom da je to jedini nain kretanja koji ne postoji u prirodi.

ovek ga nije jednostavno mogao videti u prirodi i prekopirati, tako da se sapravom smatra i jednim od najgenijalnijih otkria ljudske civilizacije.

Termin motorno vozilo, koristi se tek ugradnjom pogonskog agregata ukonstrukciju vozila sa tokovima (krajem XVIII. veka).

10/22/2014

2


1769. Dems Vat (Jems Watt) u Engleskoj, dobija patentno pravo za pronalazakparne maine. Ovaj pronalazak se smatra revolucionarnim, s obzirom da njimepoinje prelazak sa manufakturne na industrijsku proizvodnju i masovnogkorienja parne maine kao pogonskog agregata raznih maina.

1769. Francuski artiljerijski oficir Hugo (Nicolas Cougnot), konstruie vozilo naparni pogon za vuu topova. Karakteristike vozila: masa 5000 kg, brzina kretanja4,5 km/h. Ovaj teglja smatra se prvim motornim vozilom.

1806. Englez Riard Trevik (Richard Trevithck) konstruie insko vozilo na parnipogon za primenu u rudniku.

1830. Poinje javni transport robe i putnika vozom na liniji Liverpul - Manester.

1837. Tomas Devenport (Thomas Davenport) u SAD, konstruie prvi baterijskielektromobil.

1845. Tomson (Thomson) u Engleskoj, patentira toak sa elastinim crevom kojeje pod pritiskom (pretea pneumatika)- British patent 10990.


1860. Francuz Lenoar (Lenoir) konstruie prvi motor sa unutranjimsagorevanjem, sa stepenom korisnosti od oko 3%, koji je kao gorivo koristio gas.

1873. Francuz Amadeo Bole (Amedee Bolle), konstruie autobus na parni pogonsa gumenim tokovima. Karakteristike autobusa: masa 4800 kg, brzina kretanja 36km/h.

1878. Fabrika gasnih motora Dojc(Deutz), sa svojim konstruktorom Nikolaus A.Oto (Nikolaus August Otto), prezentira na svetskoj izlobi u Parizu gasnietvorotaktni motor sa unutranjim sagorevanjem sa elektrinim paljenjem nakraju procesa kompresije smee.

1883. Gotlib Daimler (Gottlieb Daimler) konstruie prvi motocikl sa benzinskimmotorom.

1886. Karl Benc (Karl Benz) 29. janura, prikazuje svoj prototip koija na tri toka(tokovi su bez pneumatika).

10/22/2014

3


1888. kot Don Danlop (John Boyd Dunlop) patentira pneumatik.

1888. Arman Peo (Armand Peugeot) u postojeoj firmi Peo u Francuskojpoinje prototipsku proizvodnju putnikog tricikla, a ve 1890. vozila sa etiritoka.

1892. Inenjer Viljem Majbah (Wilhelm Maybach), u saradnji sa GotlibomDaimlerom, konstruie dvocilindrini motor Feniks (Phoenix), sa izduvnimventilima upravljanim bregastim vratilom. Istovremeno Majbah konstruie brizgabenzina - 20 preteu karburatora. Majbah, dodue znatno kasnije, takoe prvikonstruie i hladnjak motora u obliku saa, kao preteu savremenih hladnjaka.

1893. Rudolf Dizel (Rudolf Diezel) patentira svoj dizel motor sa kompresionimpaljenjem smee. Prva uspena konstrukcija (sa zadovoljavajuim stepenomkorisnostiod oko 26 %)) ostvarena je tek 1897. godine u firmi MAN. Motor jesnage 13,1 kW i zapremine 15,2 l.

1896. Firma Daimler konstruie prvi teretni kamion ukupne mase od 5 tona,nosivosti 1,5 tona, sa drvenom asijom, maksimalne brzine kretanja 12 km/h.Motor je benzinski, ugraen ispod poda vozila, dvocilindrini, zapremine 1060cm3 i snage 4 KS, 700 min -1.


1899. Firma Daimler-Werkena predlog austrijskog trgovca Jelineka, gradi novitip putnikog vozila, najboljeg vozila toga vremena. Ovaj model naziva po imenuJelinekove erke Mercedes. Od tada do danas je ime Mercedes i sinonim zanaziv firme Daimler.

Kraj XIX. i sami poetak XX. veka, smatra se periodom intenzivnijeg osnivanjanovih firmi sa proizvodnim programom vozila razliitih namena:

- 1898. Firma Leopold Klement, kasnije nazvana koda, u Mladoj Boleslavi -eka (tadanja Austrougarska), poinje sa proizvodnjom bicikala, potom imotocikala, da bi konano prela na proizvodnju u tekoj mainogradnji(motora, automobila, topova i sl.)

- 1899. Adam Opel u Riselshajmu (Rsselsheim) Nemaka, poinje sa radom- 1899. osniva se firma FIAT u Torinu (Italija)- 1903. osnivanje Ford-Motor-Companyu Americi- 1904. firma Rols-Rojs(Rolls-Royce) gradi najluksuznije automobile toga

vremena- 1910. u firmi Audi u Nemakoj poinje, takoe, proizvodnja automobila.

10/22/2014

4


Kraj XIX. I poetak XX. Veka se slobodno moe smatrati i poetkom proizvodnjeteretnih vozila i autobusa (1897/98. Daimler, 1898. Adam Opel (Adam Opel) -Nemaka, 1895. Bencov autobus, 1898. 1903. FIAT - Italija, 1903. Skania - vedska,1905. Reno (Renault) Francuska ).

1923. Iz proizvodnje izlazi teretno vozilo sa dizel motorom Benz MAN.

1926. Gotlib Daimler i Karl Benz spajaju svoje firme i poinje proizvodnja vozila podimenom Daimler Benz.

1932. U Nemakoj poinje sa radom firma Auto Union spajanjem firmiWanderer, Audi, Horch i DKW. Ova firma u drugoj polovini XX. veka, zajednosa firmom NSU, biva pretopljena u koncern Wolks Wagen(prvobitna firmaVW osnovana je tek 1938. godine).

1936. Firma Daimler Benz poinje proizvodnju putnikih automobila sa dizelmotorom.

1938. U Nemakoj, u firmi Folksvagen (Wolkswagen), Ferdinand Pore(Ferdinand Porsche) konstruie automobil bubu - (Kfer), sa osnovnim ciljem daproizvodnja bude jeftina (putniki automobili za narod), odakle i potie ime (Volks- narodni Wagen - automobil).


Ovaj period se slobodno moe smatrati i poetkom proizvodnje teretnih vozila iautobusa (1897/98. Daimler, 1898. Adam Opel (Adam Opel) - Nemaka, 1895.Bencov autobus, 1898. 1903. FIAT - Italija, 1903. Skania - vedska, 1905. Reno(Renault) Francuska ).

1923. Iz proizvodnje izlazi teretno vozilo sa dizel motorom Benz MAN.

1926. Gotlib Daimler i Karl Benz spajaju svoje firme i poinje proizvodnja vozilapodimenom Daimler Benz.

1932. U Nemakoj poinje sa radom firma Auto Union spajanjem firmiWanderer, Audi, Horch i DKW. Ova firma u drugoj polovini XX. veka, zajednosa firmom NSU, biva pretopljena u koncern Wolks Wagen(prvobitna firmaVW osnovana je tek 1938. godine).

1936. Firma Daimler Benz poinje proizvodnju putnikih automobila sa dizelmotorom.

1938. U Nemakoj, u firmi Folksvagen (Wolkswagen), Ferdinand Pore(Ferdinand Porsche) konstruie automobil bubu - (Kfer), sa osnovnim ciljem daproizvodnja bude jeftina (putniki automobili za narod), odakle i potie ime (Volks- narodni Wagen - automobil).

10/22/2014

5


1971/72 U Nemakoj prezentirano eksperimentalno vozilo sa aspekta sigurnostiputnika, takozvano sigurno vozilo.

1975. Ameriki propisi o maksimalnoj potronji goriva za vozila pojedinihkategorija. Od 1980. Usavravanje konstrukcija pre svega sa aspekta bezbednostivozila i putnika, uz ekstremno brzo uvoenje elektronskih sistema u vozila (ABS,ASR, EDS), ime nekada iskljuivo mehanika maina postaje sloenijimehatroniki sistem.

1995. Na salonu automobila u Tokiju, japanska firma Tojota (Toyota) izlaeprototip vozila sa hibridnim pogonom (elektromotor + motor SUS), koji se mogusmenjivati ili dopunjavati u pogonu vozila.Pootravanje evropskih normi o emisiji izduvnih gasova, sukcesivnim uvoenjemnormi, sa konanim ciljem uvoenja u praksu normi Zero (vozila bez emisijetetnih izduvnih gasova). Trenutno, 2010. godine, na snazi su EURO V norme.

2008. Na salonu automobila u Parizu invazija vozila sa hibridnim pogonom. Skorosve svetski poznate firme izlau svoje verzije hibridnih automobila serijskeproizvodnje. Tim povodom, amerika firma GM (General Motors) izlae prototipserijskog vozila Volt sa pogonom tokova iskljuivo elektromotorima, koji energijudobijaju iz akumulatora.

?

ELEKTRO VUA PARNA VUA

Male brzine, Niska transportna sposobnost ,

Nizak nivo bezbednosti,Nizak nivo komfora,

Problemi sa higijenom, i sl.

Vii kapacitet, Loe dinamike k-ke vozila,

Niska bezbednost i sigurnost, Nizak nivo komfora putnika,Negativan uticaj na okolinu,

XVIII XIX XX XXI

KONJSKA VUA (OMNIBUS)

AUTOMOBILIZACIJA

Odline vuno - dinamike karakteristike,Visoka pouzdanost funkcionisanja,

Elastinost u izboru kapaciteta,Visoke performanse sistema,

Visok stepen komfora.

Odline tehnike, eksploatacione i sistemske k-ke,Visoka fleksibilnost u prostoru i vremenu,

Visoka prevozna sposobnost sistema,Visok stepen komfora i kvaliteta usluge,

Negativan uticaj na okolinu i kvalitet ivota.

10/22/2014

6

ISTORIJAT RAZVOJA JAVNOG TRANSPORTA PUTNIKAISTORIJAT RAZVOJA JAVNOG TRANSPORTA PUTNIKA

Pariz 1612.: Javni fijaker

Pariz 1662.: Javni fijaker za masovni transport putnika na 5 linija (Blaise Pascal)

London 1798.: Omnibus sa konjskom vuom (Nant 1826, Njujork 1827, Prag 1829)

Njujork 1832.: Prvi tramvaj na konjsku vuu (Linija: Harlem Donji Menhetn)

Paris 1853.: Prvi tramvaj na konjsku vuu (Linija: Chemin de Fer Americain)

London 1838.: Prva linija prigradske eleznice

London 1863.: Prva linija metroa (gradska eleznica)

Njujork 1868.: Prva metro linija na vijaduktima

Nemaka 1870.: Pronalazak elektro motora (Werner von Siemens)

San Francisko 1873.: Pronalazak tramvaja koji se vue pomuu ueta (Helidi)

Nemaka 1881.: Prvi tramvaj na elektrinu vuu (Siemens & Halske)

Nemaka 1882.: Prva trolejbus (Vozilo: Elektormote u Halenzeu)

Klivlend 1884.: Prvi tramvaj na elektro vuu u SAD

London 1890.: Prva linija metroa na elektrinu vuu

Beograd 1892.: Prva tramvajska linija u Beogradu na konjsku vuu (Linija:Kalemegdan Slavija)

Beograd 1894.: Prva tramvajska linija u Beogradu na elektro vuu (Linija:Kalemegdan Slavija)

ISTORIJAT RAZVOJA JAVNOG TRANSPORTA PUTNIKAISTORIJAT RAZVOJA JAVNOG TRANSPORTA PUTNIKA

Francuska 1901.: Prva trolejbuska linija (Linija: Fontenbloa-Samoa duine 8 km)

SAD 1920.: Prvi autobusi sa pneumaticima

Nitingemir 1927.: Prvi autobus sa dizel motorom

Beograd 1947.: Prva trolejbuska linija u Beogradu

Diseldorf 1955.: Prvi zglobni tramvaj kao pretea LRT sistema (Duwag)

Pariz 1956.: Metro sa gumenim tokovima

Hamburg 1957.: Metro sa posadom od jedne osobe

Njujork 1962.: Metro - potpuno automatizovane upravljanje (42 ulica atl)

London 1968.: Prva automatka nalpata karta sa relacijskim tarifnim sistemom

San Francisko 1972.: Prvi sistem javnog transporta putnika sa kompijuterizovanomkontrolom mree linija

1990: Masovna primena prirodnog gasa (CNG i LPG) kao pogonske energije u sistemujavnog masovnog transporta putnika

Tokio 1995.: 1995. Toyota izlae prototip vozila sa hibridnim pogonom (elektromotor+ motor SUS), koji se mogu smenjivati ili dopunjavati u pogonu vozila.

2000 DATE: ERA RAZVOJA ODRIVE MOBILNOSTI (SUSTAINABLE MOBILITY)

Evropska Unija 2003.: - Poetak testiranja autobusa sa Fuel Cell tehnologijom

10/22/2014

7

OSNOVNI POJMOVI I VELIINE KOD MOTORNIH VOZILAOSNOVNI POJMOVI I VELIINE KOD MOTORNIH VOZILA

Osnovni tehniki podaci jednog vozila predstavljaju skup odabranih i odreenihtehnikih karakteristika, koji omoguavaju sagledavanje konstrukcionih ieksploataciono - tehnikih karakteristika vozila.

Osnovne konstruktivne karakteristike jednog vozila su:

1. KARAKTERISTIKE MOTORA

Spoljna brzinska karakteristika motora - Predstavlja dijagram na kome su prikazanitok krive snage, krive obrtnog momenta i specifine potronje goriva u funkcijibroja obrtaja motora.

Korisna snaga predstavlja snagu koju motor moe da odaje na spojnici prinormalnim radnim uslovima.

Trajna snaga je najvea korisna snaga koju motor moe trajno da odaje pritoplotnoj ravnotei, a da pri tome ne doe do preoptereenja.

Maksimalna snaga je najvea snaga koju motor moe da odaje u trajanju od 15minuta a da potom moe da nastavi rad sa trajnom snagom.

Obrtni moment motora je obrtni moment koga motor odaje preko zamajcaodnosno izlazne spojnice.


asovna potronja goriva predstavlja potronju goriva pri radu motora na punojsnazi u funkciji broja obrtaja. Za merenje ove karakteristike propisani su standardiSRPS M. N0.301 i meunarodni pravilnici ECE R 84 i R 101.Ova karakteristika moe da se nalazi na dijagramu spoljnih brzinskih karakteristika.

Specifina potronja goriva: Pod specifinom potronjom goriva podrazumeva sekolinik asovne potronje goriva i trajne snage motora.

1. GABARITNE MERE VOZILA

Gabaritne dimenzije vozila propisuje administrativni upravni organ drave.

U Republici Srbiji, Zakon kojim se definiu propisi o karakteristikama vozila je:

Zakon o bezbednosti u saobraaju (ZOBS) - "Pravilnik o dimenzijama, ukupnimmasama i osovinskom optereenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju daispunjavaju ureaji i oprema na vozilima u saobraaju na putevima"

Standardi SRPS M.N0.012 (dimenzije motornih i prikljunih vozila), SRPS ISO 4131 (Drumska vozila, kodovi mera putnikih vozila) , SRPS ISO 7656 (Komercijalna drumska vozila, kodovi mera).

10/22/2014

8


Prema navedenim pravno-regulatornim dokumentima gabaritne mere su strogodefinisane i obuhvataju:

- Gabarit vozila (duina - l, irina - b i visina vozila- h), kojim se predstavljarastojanje izmeu najisturenijih taaka vozila mereno po duini, irini i visini.

Najvee dozvoljene dimenzije vozila zavisno od vrste vozila su:

- Osovinski razmak lo (Predstavlja rastojanje izmeu prednje i zadnje osovinevozila. Kod vozila sa vie osovina kao razmak osovina uzima se rastojanjeizmeu pojedinih osovina i uobiajeno se obeleava kao zbir tih razmaka (l1+l2))

- Prednji lp i zadnji prepust- lz (Ovim rastojanjem se predstavlja odstojanjeizmeu vertikalne ravni koja prolazi kroz prednju osovinu do najisturenijeprednje take vozila, odnosno odstojanje zadnje najisturenije take vozila dovertikalne ravni koja prolazi kroz centar zadnje osovine)

- irina traga (tp, tz) - Predstavlja odstojanje izmeu tokova jedne osovine,mereno od sredina tokova. Za udvojene tokove (npr. na zadnjim tokovimateretnih automobila) kao trag tokova uzima se sredina zmeu udvojenihtokova.


Prema navedenom pravilniku gabaritne mere su strogo definisane i obuhvataju:

- Gabarit vozila (duina - l, irina - b i visina vozila- h), kojim se predstavljarastojanje izmeu najisturenijih taaka vozila mereno po duini, irini i visini.

Najvee dozvoljene dimenzije vozila zavisno od vrste vozila su:

- Osovinski razmak lo (Predstavlja rastojanje izmeu prednje i zadnje osovinevozila. Kod vozila sa vie osovina kao razmak osovina uzima se rastojanjeizmeu pojedinih osovina i uobiajeno se obeleava kao zbir tih razmaka (l1+l2))

- Prednji lp i zadnji prepust- lz (Ovim rastojanjem se predstavlja odstojanjeizmeu vertikalne ravni koja prolazi kroz prednju osovinu do najisturenijeprednje take vozila, odnosno odstojanje zadnje najisturenije take vozila dovertikalne ravni koja prolazi kroz centar zadnje osovine)

- irina traga (tp, tz) - Predstavlja odstojanje izmeu tokova jedne osovine,mereno od sredina tokova. Za udvojene tokove (npr. na zadnjim tokovimateretnih automobila) kao trag tokova uzima se sredina zmeu udvojenihtokova.

10/22/2014

9



10/22/2014

10


Prilazni (napadni) i izlazni ugao vozila (Uglovi koje zaklapa tangenta na tokove inajisturenije prednje ili zadnje take vozila. Ova karakteristika je posebno vana zaterenske uslove kretanja.)

Radijus okretanja vozila - Predstavlja spoljanji prenikkruga koga opisuje upravljaki toak na horizontalnojpovrini pri najveem zakretanju upravljakih tokova.

??????? ???? ? ? ??? ?????? ????????, ??? ???, ????????,?????, ??????, ???...

prilazniugao

izlazniugao

radijus okretanjavozila


Boni ugao nagiba, predstavlja boni nagib puta na kome vozilo moe da se kreebez klizanja ili prevrtanja niz nagib. Ovaj ugao zavisi od visine teita vozila, tragatokova i koeficijenta trenja tokovi kolovoz .

Ugao uspona je ugao podunog nagiba puta koga vozilo moe da savlada u prvomstepenu prenosa bez klizanja ili prevrtanja oko zadnje osovine. Ova veliina zavisiod poloaja teita vozila, koeficijenta trenja tokovi kolovoz, broja i mestapogonskih osovina (prednji/zadnji ili pogon svim osovinama).

Najmanja visina iznad stajne povrine (klirens vozila) - Podrazumeva se rastojanjeizmeu najnie nepokretne take vozila i horizontalne podloge.

ugao usponaboni ugaonagiba

klirens

10/22/2014

11


3. MASE I OPTEREENJE VOZILA

Masa praznog vozila, predstavlja masu vozila sa karoserijom, ugraenomelektroopremom i dopunskom opremom neophodnom za normalan rad vozila,uveana za masu elemenata koje proizvoa vozila obezbeuje kao standardnu ilidodatnu opremu, koja je data u spisku opreme.

Masa praznog vozila spremnog za vonju (sopstvena masa), definie masukompletnog vozila spremnog za isporuku (termin iz prethodne take), uveana zamasu maziva (ulja i masti), rashladne tenosti, tenosti za pranje vetrobranskihstakala, rezervoara goriva napunjenog sa 90% kapaciteta, rezervni toak, aparat zagaenje poara, standardni rezervni delovi, klinasti podmeta za tokove istandardni komplet alata sa dizalicom, masa vozaa od 75 kg, a za autobuse i masalana posade (takoe od 75 kg) ukoliko za njega postoji posebno sedite.

Najvea konstrukcijska ukupna masa, predstavlja najveu, od strane proizvoaadeklarisanu masu, koju vozilo moe da ima a da ne doe do preoptereenja bilokog dela ili sklopa na vozilu u normalnim uslovima eksploatacije. Ova masapredstavlja zbir sopstvene mase i korisne nosivosti.


Korisna nosivost (vrlo esto se navodi samo kao nosivost) predstavlja nosivostizraenu kao teret ravnomerno rasporeen prema obliku karoserije, koji vozilomoe da nosi ne prekoraujui dozvoljena optereenja po pojedinim osovinama idozvoljenu ukupnu masu.

Najvea dozvoljena ukupna masa (Ukupno dozvoljeno optereenje) Najveudozvoljenu masu vozila odreuje administrativni organ drave. U Republici Srbijinajvea dozvoljena ukupna masa motornog vozila i skupa vozila iznosi 40 t.

Najvee konstrukcijsko osovinsko optereenje, predstavlja najvee dozvoljenooptereenje osovine koje nee da izazove preoptereenje osovine u normalnimuslovima eksploatacije. Osovinsko optereenje deklarie proizvoa vozila.

Dozvoljeno optereenje osovine, predstavlja optereenje osovine koju propisujeadministrativni organ drave.

Dozvoljeno osovinsko optereenje, u Republici Srbiji iznosi:

- 10 t za gonjenu osovinu

- 11,5 za jednu pogonsku osovinu

10/22/2014

12


Za udvojene osovine, koje su meusobno na rastojanju:

- < od 1 m - 11 t,- od 1 m do 1,3 m - 16 t - od 1,3 m do 1,8 m - 18 t

Optereenje ni jedne osovine ne sme da pree 10 t.

Ukupno optereenje tri osovine prikljunih vozila, koje su meusobno na rastojanju:

- < od 1 m, - 11 t,- do 1,3 m - 21 t - od 1,3 m do 1,4 m - 24 t - od 1,4 m do 1,8 m 27 t

Optereenje ni jedne osovine ne sme da pree 10 t.

Najmanje osovinsko optereenje - Za razliku od najveeg konstrukcijskog osovinskogoptereenja, proizvoa vozila moe da propie i najmanje optereenje osovine,kojom bi se ustvari obezbeivalo sigurno i stabilno funkcionisanje vozila sa aspektaupravljivosti vozila i obezbeenja dovoljne vune silena pogonskoj osovini.


4. OSTALE KONSTRUKCIJSKE VELIINE VOZILA

Brzina vozila (Trajna brzina: maksimalna brzina koju vozilo moe trajno da odribez pojave preoptereenja i ekstremnih habanja mehanizma vozila. Maksimalnabrzina: najvea brzina koju vozilo moe da postigne i odri na 1 km ravnog ipravog puta bez nagiba, posle ega je sposobno da nastavi kretanje trajnombrzinom).

Sposobnost savlaivanja uspona - Definie se kao maksimalni uspon, izraen u %,koje vozilo moe da savlada u pojedinim stepenima prenosa menjaa.

Intenzitet ubrzanja - Predstavlja izmereno vreme u sekundama za koje vozilopovea brzinu u odreenom brzinskom intervalu (od V1 do V2) na horizontalnomputu.

5. MEHANIKI STRUKTURA VOZILA

Mehaniku strukturu vozila ini:

ASIJA, pod kojom se podrazumeva skup agregata i sklopova, spojenih u sistem safunkcijom koja omoguavanja kretanje takvog sistema (tzv. samohodna asija). Naasiju se dalje nadgrauje karoserija.

10/22/2014

13


asiju sainjavaju:

Sistem noseih elemenata, u koje se ubraja okvir (ram vozila - ukoliko postoji),osovine sa tokovima i sistem ogibljenja vozila.

Pogonski agregat (motor), koji daje pogonsku snagu vozilu.

Transmisija, je grupa sklopova i delova, kojom se snaga prenosi do pogonskihtokova. Ovu grupu sklopova sainjavaju: spojnica, menja, prenosna vratila ipogonski most (glavni prenosnik sa diferencijalom i poluosovinama).


Sistem za upravljanje, kojim se omoguava odravanje eljenog pravca kretanjavozila.

Koni sistem, grupa ureaja kojima se omoguava sigurno i bezbednousporavanje i/ili zaustavljanje vozila i zadravanje vozila u zakoenom stanju.

Elektrooprema vozila, sistem kojim se omoguava napajanje motora, signalnihureaja i ostalih delova koji se pogone elektrinom strujom. U ovu grupu seubrajaju: akumulator, elektropokreta ili sistem za startovanje motora, generatorstruje, sistem za paljenje gorive smee (kod motora sa varninim paljenjem).

KAROSERIJA VOZILA u principu definie namenu vozila - prevoz putnika ili tereta.Kod teretnih i terenskih vozila karoserija je nadgradnja na asiju vozila, za koju seprivruje, a namenjena je za prevoz tereta ili putnika. Za razliku od teretnihvozila, putnika vozila i savremeni autobusi nemaju asiju u pravom smislu rei vetakozvanu samonosivu karoseriju.

OPREMA VOZILA predstavlja skup ureaja koji direktno ne utiu na spremnostvozila za vonju, ali istom omoguavaju bezbedno uestvovanje u saobraaju. Unavedene sisteme spadaju: branici, svetlosna i zvuna signalizacija, brisai i ureajza pranje vetrobrana, retrovizori, merni i signalni instrumenti, rezervni toak,komplet alata, i sl.

10/22/2014

14

KLASIFIKACIJA I DEFINICIJE MOTORNIH VOZILA I PRIKOLICA KLASIFIKACIJA I DEFINICIJE MOTORNIH VOZILA I PRIKOLICA

Prema SRPS M.N0.001 (bivi JUS M.N0.001) pod optim pojmom vozila,podrazumevaju se kopnena mobilna sredstva, sposobna da se kreu:

o drumovima (drumska vozila),

o inama (inska vozila),

o terenu (graevinske samohodne maine, maine unutranjeg transporta)

o poljoprivredna vozila i maine ( traktori, kombajni i slina)

o borbena vozila (samohodni topovi, tenkovi, oklopni transporteri i slina)

Na osnovu lana 7. stav 2, lana 121. stav 5, lana 131. stav 1. i lana 246. stav6. Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima ("Slubeni glasnik RS", br.41/09, 53/10 i 101/11), Ministar za infrastrukturu i energetiku donosiPravilnik o podeli motornih i prikljunih vozila i tehnikim uslovima za vozilau saobraaju na putevima

Ovim pravilnikom propisuje se podela motornih i prikljunih vozila, uslovi kojemoraju da ispunjavaju vozila u saobraaju u pogledu dimenzija, tehnikihuslova i ureaja, sklopova i opreme i tehnikih normativa, nain, vremeposedovanja i korienja zimske opreme na vozilu u saobraaju na putevima.


1. VRSTA L - mopedi, motocikli, tricikli i etvorocikli

1.1. Vrsta L1 - moped, jeste vozilo sa dva toka ija maksimalna konstruktivna brzina, bezobzira na nain prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri emu radna zapremina, kada voziloima motor sa unutranjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm3 ili ija najvea stalnanominalna snaga ne prelazi 4 kW za elektromotore.

1.2. Vrsta L2 - laki tricikl, jeste vozilo sa tri toka sa bilo kakvim rasporedom tokova ijamaksimalna konstruktivna brzina, bez obzira na nain prenosa, ne prelazi 45 km/h,pri emu radna zapremina, kada vozilo ima motor sa unutranjim sagorevanjem neprelazi 50 cm3 ili ija najvea stalna nominalna snaga ne prelazi 4 kW zaelektromotore.

1.3. Vrsta L3 - motocikl, jeste vozilo sa dva toka ija maksimalna konstruktivna brzinabez obzira na nain prenosa prelazi 45 km/h ili sa motorom ija zapremina cilindarau sluaju da se radi o motoru sa unutranjim sagorevanjem prelazi 50 cm3 ili ijanajvea stalna nominalna snaga prelazi 4 kW za elektromotore.

1.4. Vrsta L4 - motocikl sa bonim seditem, jeste vozilo sa tri toka asimetrinorasporeena u odnosu na uzdunu srednju ravan ija maksimalna konstruktivnabrzina bez obzira na nain prenosa prelazi 45 km/h ili radna zapremina u sluaju dase radi o motoru sa unutranjim sagorevanjem prelazi 50 cm3 ili ija najvea stalnanominalna snaga prelazi 4 kW za elektromotore.

10/22/2014

15

KLASIFIKACIJA I DEFINICIJE MOTORNIH VOZILA I PRIKOLICAKLASIFIKACIJA I DEFINICIJE MOTORNIH VOZILA I PRIKOLICA

1.5. Vrsta L5 - teki tricikl, jeste vozilo na tri toka simetrino rasporeena u odnosu nauzdunu srednju ravan sa motorom ija maksimalna konstruktivna brzina bez obzirana nain prenosa prelazi 45 km/h ili ako radna zapremina u sluaju da se radi omotoru sa unutranjim sagorevanjem prelazi 50 cm3 ili ija najvea stalnanominalna snaga prelazi 4 kW za elektromotore.

1.6. Vrsta L6 - laki etvorocikl, jeste motorno vozilo sa etiri toka: ija masa praznogvozila nije vea od 350 kg, to ne ukljuuje masu baterija, ako je re o elektrinimvozilima; ija najvea konstruktivna brzina ne prelazi 45 km/h; koji imaju motor ijaradna zapremina za motore sa unutranjim sagorevanjem (SUS motori) sapogonom na benzin ne prelazi 50 cm3 i ija najvea neto snaga ne prelazi 4 kW zaSUS motore sa drugom vrstom pogonskog goriva ili ija najvea stalna nominalnasnaga ne prelazi 4 kW za elektromotore.

1.7. Vrsta L7 - teki etvorocikl, jeste motorno vozilo sa etiri toka: koji ne odgovarauslovima iz vrste L6; ija masa praznog vozila nije vea od 400 kg, odnosno 550 kgza vozila za prevoz tereta, to ne ukljuuje masu baterija ako je re o elektrinimvozilima; ija najvea stalna nominalna snaga motora ne prelazi 15 kW.

*Slubeni glasnik RS", . 40/2012 od 26.4.2012. godine.


2. Vrsta M - vozila za prevoz lica

2.1. Vrsta M1 - putniko vozilo, jeste vozilo vrste M koje ima najvie devet seditaukljuujui i sedite za vozaa, bez mesta za stajanje.

2.2. Vrsta M2 - laki autobus, jeste vozilo vrste M sa vie od devet sedita ukljuujui isedite za vozaa ija najvea dozvoljena masa ne prelazi 5t i koja mogu imatimesta za stajanje.

2.3. Vrsta M3 - teki autobus, jeste vozilo vrste M sa vie od devet sedita ukljuujui isedite za vozaa ija najvea dozvoljena masa prelazi 5t i koja mogu imati mesta zastajanje.

Vozila vrste M2 i M3 (autobusi) razvrstavaju se u klase:1) vozilo sa vie od 22 sedita za putnike:

(1) Klasa I - jeste vozilo konstruisano sa prostorom namenjenim za putnike koji

stoje, dozvoljavajui nesmetano kretanje putnika.(2) Klasa II - jeste vozilo konstruisano uglavnom za putnike koji sede, i projektovano zaprevoz putnika koji stoje u prolazu, odnosno u prostoru koji nije vei od prostoranamenjenog za dva udvojena sedita.(3) Klasa III - jeste vozilo koje ima iskljuivo mesta za sedenje.

2) vozilo sa najvie 22 sedita za putnike:(1) Klasa A - jeste vozilo koje je namenjeno za prevoz putnika koji sede, odnosno koji stoje.(2) Klasa B - jeste vozilo koje nije namenjeno za prevoz putnika koji stoje i koje nema dodatkeza putnike koji stoje.

10/22/2014

16

Vrsta MVrsta M

Vrsta MVrsta M

10/22/2014

17


3. Vrsta N - teretna vozila3.1. Vrsta N1 - lako teretno vozilo, jeste vozilo vrste N ija najvea dozvoljena masa ne

prelazi 3,5 t.3.2. Vrsta N2 - srednje teretno vozilo, jeste vozilo vrste N koje ima najveu dozvoljenu

masu koja prelazi 3,5 t, ali koja ne prelazi 12 t.3.3. Vrsta N3 - teko teretno vozilo, jeste vozilo vrste N koje ima najveu dozvoljenu

masu koja prelazi 12 t.

NAPOMENA:Oprema i instalacija stalno ugraena na vozila posebne namene (kranovi, pokretneradionice, vozila za razglas, itd.) smatraju se kao teret (stalni teret).

4. Vrsta O prikljuna vozila4.1. Vrsta O1 - lako prikljuno vozilo, jeste prikljuno vozilo ija najvea dozvoljena masa

ne prelazi 0,75 t.4.2. Vrsta O2 - malo prikljuno vozilo, jeste prikljuno vozilo ija najvea dozvoljena

masa prelazi 0,75 t , ali ne prelazi 3,5 t.4.3. Vrsta O3 - srednje prikljuno vozilo, jeste prikljuno vozilo ija najvea dozvoljena

masa prelazi 3,5 t , ali ne prelazi 10 t.4.4. Vrsta O4 - veliko prikljuno vozilo, jeste prikljuno vozilo ija najvea dozvoljena

masa prelazi 10 t.


Prikljuna vozila O2, O3 i O4 razvrstavaju se u jednu od sledeih klasa:

1) poluprikolica - jeste prikljuno vozilo koje je konstruisano da se prikljui na teglja sasedlom ili na konverter prikolicu pri emu prenosi znatno vertikalno optereenje navuno vozilo ili konverter,

2) prikolica sa rudom - jeste prikljuno vozilo koje ima najmanje dve osovine od kojih jenajmanje jedna upravljana osovina, opremljeno sa vunim ureajem koji se moepokretati vertikalno u odnosu na prikolicu i koje prenosi manje od 100 daNstatikog vertikalnog optereenja na vuno vozilo,

3) prikolica sa centralnom osovinom - jeste prikljuno vozilo kod koga je osovina(osovine) postavljena blizu teita vozila tako da vertikalno optereenje koje seprenosi na vuno vozilo, ne prelazi 10% od najvee dozvoljene mase prikoliceodnosno najvie 1000 daN, pri ravnomernom optereenju vozila,

4) prikolica sa krutom rudom - jeste prikljuno vozilo sa jednom osovinom ili grupomosovina, opremljeno sa krutom rudom koja prenosi statiko optereenje ne veeod 4000 daN na vuno vozilo na osnovu svoje konstrukcije, i koje ne spada uprikolica sa centralnom osovinom.

10/22/2014

18


5. Vrste T i C traktori

6. Vrsta R - prikljuna vozila traktora

7. Vrsta S - izmenjive vuene maine

8. Vrsta K - ostala vozila

9. Vrsta G - Terenska vozila

Terenska vozila su vozila vrsta M i N koja su osposobljena za kretanje van puta izadovoljavaju zahteve odgovarajueg propisa.

URBANA INSKA VOZILAURBANA INSKA VOZILA

Okvir (asija): Ugljenini elik Spoljni zid:

Nerajui elik

Aluminijumski krov Aluminium izmeu

zidova / Nerajui elik

Kabina vozaa: Ugljenini elik

Spoljna oplata (zidovi sa strane,krov): Aluminum Unutranjost / oprema:

Savremen dizajn naruiocu i prilagoen korisniku

Sedita na obrtnom postolju

Modularna konstrukcija (proizvodni proces)

10/22/2014

19


Slika. Pognsko obrtno postolje


KLASA A: irina koloseka: 1000 mm (900 mm), irina vozila do 2,30 m, Ukupna duina 18 - 32 m*

Essen width 2.3m; length 28m

Dresden (long) width 2.3m; length 45m

0 10 20 30 40 45

KLASA B: irina koloseka: 1435 mm, irina vozila do 2,65 m, Ukupna duina 18 - 50 m*

* Tipini opsezi

10/22/2014

20


DIMENZIJE I MASE VOZILA - PRAVILNIKDIMENZIJE I MASE VOZILA - PRAVILNIK

Najvea duina vozila je rastojanje izmeu najisturenijeg prednjeg dela inajisturenijeg zadnjeg dela vozila, bez tereta.

Najvea irina vozila je rastojanje izmeu najisturenijih bonih delova vozila, beztereta.

Najvea visina vozila je rastojanje izmeu horizontalne podloge i najvieg delavozila u neoptereenom stanju .

Najvea dozvoljena duina vozila, iznosi:

1) za motorno vozilo, osim autobusa i vozila vrste L - 12,00 m;2) za vozilo vrste O i R - 12,00 m, s tim to se duina prikolice meri od vunogoka rude do najisturenije take na zadnjem kraju vozila, a duina poluprikolicese meri od ose vunog epa do najisturenije take na zadnjem krajupoluprikolice;3) za autobus sa dve osovine - 13,50 m;4) za autobus sa najmanje tri osovine - 15,00 m;5) za zglobni autobus - 18,75 m;6) za zglobni autobus sa dve ili vie okretnica - 25 m;7) za vozilo vrste L - 4,00 m;8) za vozilo vrste K, osim K5 - 12,00 m.

10/22/2014

21


Najvea dozvoljena duina skupa vozila iznosi:

1) za teglja sa poluprikolicom - 16,50 m;2) za vuno vozilo sa prikolicom - 18,75 m;3) za skup vozila namenjen za prevoz kontenera ili vozila - 21,00 m;4) za turistiki voz - 40,00 m.

Udaljenost bilo koje take na prednjem delu poluprikolice i ose vunog epapoluprikolice ne sme biti vea od 2,04 m.

Razmak izmeu zadnje osovine vunog vozila i prednje osovine prikolice iprikljunog vozila sa centralnom osovinom ne sme biti manji od 3,00 m.

Najvei dozvoljeni prepust moe iznositi najvie 63% ukupnog razmaka osovina.

Najvea dozvoljena tolerancija u duini vozila iznosi 0,5% od propisanih vrednosti.


Najvea dozvoljena irina vozila iznosi 2,55 m, osim:1) za radnu mainu i izmenjivu vuenu mainu za poljoprivredu i umarstvo, zakoje najvea dozvoljena irina iznosi - 3,00 m;2) za vozilo vrsta N i O sa nadograenom hladnjaom sa zidom debljine preko45 mm, za koje najvea dozvoljena irina iznosi - 2,6 m;3) za vozilo vrste N koje ima izmenljive ureaje za odravanje puteva, za kojenajvea dozvoljena irina iznosi - 3,00 m.

Najvea dozvoljena visina vozila iznosi - 4,0 m, osim vozila vrste L, za koje najveadozvoljena visina iznosi - 2,5 m.

Klirens vozila mora omoguavati da vozilo optereeno do najvee dozvoljenemase moe da pree prepreku visine 10 cm.

Najvea dozvoljena ukupna masa motornog vozila i skupa vozila iznosi 40 t.

Ukupna masa motornog vozila ili prikolica ne sme da prelazi vrednost najveedozvoljene mase vozila koja je deklarisana na proizvoakim tablicama motornogvozila ili prikolica.

Ukupna masa skupa vozila ne sme da bude vea od najvee dozvoljene maseskupa vozila koja je deklarisana na proizvoakim tablicama skupa vozila. Ukolikoovaj podatak nije poznat, ukupna masa prikljunog vozila ne sme biti vea odukupne mase vunog vozila za vie od 50 %.

10/22/2014

22

OPTIOPTI POJMOVIPOJMOVI

Documents

Ttp - 2014 - Transportna Sredstva - Osnovni Pojmovi, Definicije i Klasifikacija