OMIS - definicije

8/4/2019 OMIS - definicije

1/55

Poljoprivredno doba

Period pre poetka XIX veka, kada su veinu radnika inili farmeri i kada su ivoti ljudi uglavnomzavisili od poljoprivrede.

Industrijsko doba

Period izmeu 1800. i 1957. godine, za koji je karakteristino sve vee pojednostavljenjeproizvodnih procesa putem mehanizacije i automatizacije.

Informacijsko doba

Period od 1957. pa na ovamo, u kome veina radnika obavlja poslove vezane za kreiranje,distribuciju i primenu informacija.

eksperti (knowledge workers)

Radnici koji rade na kreiranju, distribuciji i primeni informacija.

Informacijsko drutvo

Drustvo u kome na poslovima obrade informacija radi vei broj ljudi nego u poljoprivredi i

industriji zajedno.Radni procesi

Kombinacija aktivnosti koje radnici izvravaju, naina na koji ih izvravaju i alata koje pritomkoriste.

ProduktivnostOdnos izmeu rezultata neke aktivnosti (izlaz) i resursa koji su upotrebljeni radi dobijanja tihrezultata (ulaz).

efikasnostVelicina koja pokazuje stepen ostvarenja eljenih rezultata.

Re-inenjering

Preoblikovanje poslovnih procesa, koje ima za cilj da ukloni prepreke koje neku organizacijuspreavaju u pokuaju da svojim muterijama ponudi vei kvalitet proizvoda i usluga, kao i datoj organizaciji pomogne da u punoj meri iskoristi svu svoju snagu.

poslovni proces

Skup aktivnosti, cesto raspodeljenih na nekoliko razliitih odeljenja, pomou kojih se, na osnovujedne ili vie ulaznih veliina, dobijaju rezultati od znaaja zapotroae.

podela rada

Podela radnog procesa na sitnije poslove, pri emu svaki od tih poslova obavljaju uskospecijalizovani radnici.

informaciona tehnologijaTermin kojim se oznaava irok spektar alata i tehnika, koje se koriste prilikom kreiranja,skladitenja i distribucije podataka i informacija. Tri osnovne komponerte informacionetehnologije su: kompjuteri, komunikacijske mree i sposobnost (know-how),

podaci (data)

Sirove (gole) injenice, brojke i detalji.

Informacija

Organizovana, smislena i upotrebljiva interpretacija podataka.

1


2/55

znanje (knowledge)

Shvatanje i razumevanje nekog skupa informacija, kao i naina na koji se one mogu najefikasnijeupotrebiti.

Kompjuteri se dele na 4 ketegorije:

mikrokompjuteri, midrange (srednje velicine), mainframe, superkompjuteriPC kompjuteri se dele u sledecih 5 kategorija:

1.desktop kompjuter

Dizajniran je tako da se njegova tastatura i monitor, a ponekad i jedinica za obradu podataka,mogu udobno smestiti na povrinu radnog stola ili kolske klupe (doduse, jedinica za obradu sekod savremenih desktop kompjutera obino nalazi na podu).

2.notebook/laptop kompjuter

Vrsta mikrokompjutera manjih dimenzija, dizajniranih prvenstveno u cilju vee prenosivosti. Svenjegove komponente, osim stampaa, vrsto su spojene u jednu celinu.

3.tablet PC kompjuteri

Sa teinom od oko tri funte (1.3 kilograma) I dimenzijama obinog papira za pisma, ova vrstaPC racunara se danas proizvodi u razliitim oblicima i veliinama (beini tablet-i, mali notebookraunari i takozvani "konvertibilci"), koji se nakon odvajanja od tastature pretvaraju usamostalne tablet PC-je.

4.lini digitalni pomonlk (PDA)Prenosivi kompjuter koji se obino koristi kao lini pomonik.

5.Palm PC kompjuteri

Verzija mikrokompjutera veliine depnog kalkulatora, koji se danas koristi za obavljanjemanjeg broja korisnih funkcija poput voenja poslovnih kalendara, telefonskih imenika iadresara i elektronskih radnih tabela. Kako, meutim, PC dizajneri uposlednje vreme ugrauju

sve veu snagu u ove minijatume ureaje, sigurno je da e se oni sve vie koristiti u najrazliitijimoblastima, kao sto su inenjering ili medicina, na primer, gde e prvenstveno sluiti za obavljanjebrzih prorauna, te slanje i prijem podataka i informacija.

Runi kompjuteri

Zajedniki naziv za PDA ureaje i Palm PC raunare prilino dobro opisuje injenicu da se oni mogukomotno drati u jednoj ruci, dok se druga ruka moe upotrebiti za unos i prikazivanje informacijana displeju.

Midrange kompjuter / mini kompjuter

Kompjuter koji se koristi radi povezivanja ljudi sa ogromnim skupovima informacija. Znatnosnaniji od mikro-kompjutera, ovi minikompjuteri obicno su posveeni izvravanju nekih

specifinih funkcija unutar preduzeca.Mainframe raunari

Znatno vei, bri i skuplji od midrange sistema. Ovi kompjuteri se koriste za obavljanje viserazliitih poslova istovremeno.

hardver

Zajedniki naziv za kompjuter i njegovu prateu opremu.

2


3/55

program

Skup instrukcija kojima se kompjuter usmerava ka izvrsavanju odreenih zadataka i dobijanjuodgovarajucih rezultata.

softver

Opsti naziv za skup instrukcija pomou kojih se upravlja nekim kompjuterom ili komunikacijskommreom.

komunikacijski program

Program koji upravlja interakcijom izmeu kompjuterskog sistema i neke komunikacijske mree,kao i prenosom podataka, programa i informacija preko mree.

sistem

Skup komponenata koje meusobno stupaju u interakciju radi postizanja nekog cilja.

Informacioni sistem

Poslovni sistem dizajniran u cilju obezbeenja informacija neophodnih za uspesno upravljanje

sloenim problemima, procesima, odeljenjima i poslovnim preduzeima.komunikacijaSlanje i prijem podataka i informacija preko neke komunikacijske mree.

komunikacijska mrea

Skup lokacija, ili vorova (nodes), sainjenih od hardvera, programa i informacija, meusobnopovezanih u sistem preko kojeg se vriprijem i prenos podataka i informacija.

razmena podataka

Proces prenosa podataka i informacija putem nekog komunikacijskog medijuma.

sposobnost (know-how)

Posedovanje znanja i vetine da se neto uradi kako treba.obrada

Proces konverzije, analize, izraunavanja i sintetizacije svih moguih vrsta podataka iliinformacija.

obrada podatakaProces rukovanja podacima i njihovog pretvaranja u informacije.

Obrada informacija

Opti termin za aktivnost kompjutera u toku koje se bilo koji tip informacija transformise u nekidrugi tip informacija.

Multimedijalni sistemKompjuterski sistem koji moe istovremeno obraivati vie razliitih tipova informacija.

generisanje

Proces organizovanja podataka i informacija u neki upotrebljiv oblik, bilo da se radi o brojkama,tekstu, zvuku ili slici.

skladistenje

Kompjuterski proces uvanja informacija radi njihove kasnije upotrebe.

3


4/55

Preuzimanje

Proces tokom kojeg kompjuter pranalazi i kopira uskladitene podatke i informacije radi njihovedalje obrade ili slanja ka nekom drugom korisniku.

prenos

Kompjuterski proces distribucije informacija preko neke komunikacijske mree.

problem

Uoena razlika izmeu postojeeg i prieljkivanog stanja stvari.

reavanje problema

Proces koji se sastoji od uoavanja problema, identifikacije alternativnih nacina za njegovoreavanje, te uspesne primene odabrane solucije.

hardver/kompjuterski hardver/ureaji

Kompjuter sa svom prateom opremom.

Za unos podataka najee se koristi sedam razliitih tipova ulaznih ureaja:

tastaturaTermninali na prodajnim mestimaMiSkenerSkeneri i runi itai bar kodovaMikrofonUnapred snimljeni izvor podataka cd, dvd.

ulaz (input)

Podaci ili informacije koje se unose u kompjuter, odnosno sam proces unoenja podataka iliinformacija u kompjuter radi njihove obrade, skladitenja i kasnijeg preuzimanja ili prenosa.

barkodKompjuteru razumljiva ifra, sastavljena od traka, odnosno linija promerljive debljine ili duine.

runi cita (wand)

Ulazni ureaj koji vrsi oitavanje bar koda i tako dobijenu informaciju unosi direktno u kompjuter.

multimedija

Sistem koji u sebi, pored standardnih PC karakteristika, sadri i mogunost reprodukovanjaaudio i video sadraja, animacije i grafike.

hardver se sastoji:

ulazni ureaji, procesori, izlazni ureaj, ureaji za sekundarno skladitenje

Procesor/CPU(centralna procesorska jedinica)Skup elektronskih kola u kojima se izvrsavaju aktivnosti kompjutera vezane za obradupodataka.

Mikroprocesor

Vrsta procesora sa najmanjim dimenzijama kod kojeg su sve procesorske sposobnosti,kontrolne i ALU jedinice smestene na jednom cipu.

4


5/55

sistemska ploa/maticna ploa

Sistemska jedinica mikrokompjutera, smetena na tampanoj ploi koja se, pomou zavrtnjeva,privruje za odgovarajue nosae u unutranjosti kompjuterskog kuista.

primarno skladite/glavna memorija

Skladini prostor unutar samog kompjutera. U primarnoj memoriji podaci se uvaju samoprivremeno, za vreme dok kompjuter izvrava zadate instrukcije.

izlaz (output)

Izlazni rezultati dobijeni obradom unetih podataka i informacija, koje kompjuter prosleujedirektno ka korisniku sistema ili ka nekom ureaju za sekundarno skladistenje.

sekundarni skiadini prostor

Skladini medijum koji je, u odnosu na kompjuter, ekstemog (spoljanjeg) karaktera, ali sa kojegse podaci mogu oitavati od strane kompjutera; predstavlja jedan od naina za uvanje podataka iinfomacija izvan samog kompjutera.

Magnetni disk

Termin ireg znaenja, kojim su obuhvaena dva tipaskladinih diskova: savitljive floppy diskete ihard diskovi.

Zip disk

Sluzizaskladitenje podataka i programa. U poreenju sa disketama, njihov skladini kapacitetje vei, dok se ocitavanje/upisivanje podataka obavlja neuporedivo bre.

Read only (samo za ltanje)

Tipdiska sa kojeg se podaci mogu oitavati, ali ne i zapisivati na njemu.

CD-ROM disk

Skraenica od "compact disk - read only memory'. Optiki medijum za skladitenje, na kome se

mogu trajno sacuvati ogromne koliine informacija. Na CD-ROM diskovima podaci se mogu zapisatisamo jedanput, nakonega se oni vie ne mogu obrisati.

drajv (pogonski uredjaj )

Ureaj koji u sebi sadri mehanizam za ocitavanje/zapisivanje podataka na neki od medijuma zasekundarno skladistenje.

periferijska oprema

Opsti naziv za sve ureaje koji su povezani sa nekim kompjuterskim sistemom.

Operativni sistem

Kombinacija programa za koordinaciju aktivnosti kompjutera, ukljucujui i sve njegove

periferijske ureaje i memoriju.disk operating system (DOS)

Kombinacija programa zakoordinaciju aktivnosti kompjutera, ukljuujui i sve njegoveperiferijske ureaje i memoriju.

Windows

Jednokorisnicki operativni sistem koji omoguava istovremeno funkcionisanje veeg brojaprograma.

5


6/55

Grafiki korisniki Interfejs (GUI graphic user interface)

Veza izmeu korisnika i operativnog sistema, koja korisniku omoguava upotrebu ikonica, umestoda eljene komande unosi u tekstualnom obliku preko tastature.

Interfejs

Sredstvo pomou kojeg ovek stupa u interakciju sa kompjuterom.softverskl paket

Skup aplikacija namenjenih zaizvravanje neke specifine grupe poslova kao to je na primer,obrada teksta, koje se preduzeima i pojedincima prodaju objedinjeno, u formi "paketa".

dokumentacija

Uputstvo za upotrebu koje se isporuuje zajedno sa softverskim paketom. Takodje, poddokumentacijom se podrazumeva i detaljan tehniki opis karakteristika nekog konkretnogprograma.

radna tabela (spreadsheet)

Tabela, sainjena od redova i kolona, koju koriste ljudi odgovorni zapraenje prihoda i rashoda i zaizraunavanje profita i gubitaka.program za stono izdavatvo

Program u kome su opcije za obradu slike i teksta kombinovane sa mogunou sveukupnogdizajniranja dokumenata.

Poslovna grafika

Dijagrami, grafikoni i mape, kreirane uz pomo specijalnih grafikih softverskih paketa zavizuelno predstavljanje numerikih podataka.

Ilustracijski program

Program pomou kojeg se kompjuterski ekran pretvara u tablu za crtanje, na kojoj umetnik svojim

idejama daje vizuelnu formu.program za upravljanje bazom podataka

Program koji korisnicima omoguava da podacima upravljaju na nacin koji poveava njihovuproduktivnost i dostupnost podataka.

baza podataka

Kolekcija podataka i informacija koje opisuju stavke od interesa za neku organizaciju.

ita (browser)

Program na klijentskom kompjuteru, koji ima zadatak da locira i na ekranu prikae informacije saWorld Wide Weba.

obrada transakcija

Deljeni (shared) poslovni informacioni sistem, koji koristi kombinaciju informacione tehnologije iodreenih manualnih procedura, sa ciljem obrade podataka i informacija i upravljanjatransakcijama.

Informacioni sistem ili upravljaki informacioni sistem

Poslovni sistem dizajniran u cilju pruanja svih informacije koje su potrebne za uspeno upravljanjestrukturalnim problemima, procesima, odeljenjima i kompanijama.

6


7/55

Kompjuterski programski jezik

Niz komandi i kodiranih instrukcija koje kompjuter moe prevesti u elektricne impulse, nakojima se zasnivaju sve njegove racunske aktivnosti.pomoni programi (utilities)

Specijalni programi namenjeni za izvravanje onih poslova koji se cesto obavljaju prilikom procesa

obrade podataka.prilagoeni (custom) softver

Softver koji je napisan specijalno za potrebe neke konkretne firme ili organizacije.

objektno-orjentisano programiranje

Metod projektovanja softvera kod kojeg su podaci i procedure kombinovani u jednom istomobjektu.

objekat

Komponenta koja sadri podatke o samoj sebi, kao i o nacinu na koji treba da bude obraena.

govorna informacija

Informacija koja se prenosi zvukom.

korisnici (krajnji korisnici)

Ljudi koji IT upotrebljavaju u svojim svakodnevnim privatnim i poslovnim aktivnostima.

IT profesionalac

Osoba koja je zaduena za nabavku, razvoj, odrzavanje i ispravno funkcionisanje hardvera isoftvera za kompjutere i komunikacijske mreze.

Korisnici

- Neposredni hands-on direktno unose

- Indirektni krajnji korisnici ne unose direktno ali uestvuju- Korisniki menaderi odgovorni za nadgledanje

- Stariji senior menaderi

IT Profesionalci

- Programeri koriste programske jezike radi kreiranja jezika

- Analitiari sistema

- Dizajneri sistema

- Web dizajneri

- Menaderi projekta

- Mreni specijalisti

- Instruktori

- Kompjuterski operateri

Programer/analiticar

Osobe koja je istovremeno zaduena za definisanje sistemskih zahteva, kao i za razvoj i implernentacijusistema.

7


8/55

centar za obradu podataka/kompjuterski centar

Postrojenje ukome su smeteni veliki i srednji (midrange) kompjuterski sistemi. Ove sistemezajedniki upotrebljava ogroman broj korisnika, koji su sa sistemom povezani prekokomunikacijskih linkova.

kompjuterski inenjer

IT profesionalac zaduen za dizajniranje, projektovanje i kontrolu proizvodnje kompjuterskihkomponenata.

inzenjer sistema

IT profesionalac koji vri instalaciju i odravanje hardverskih komponenata.

glavni informaticar (chief infarmation officer - CIO)

Osoba odgovorna za upravljanje i razvoj IT sposobnosti neke kompanije.

Procedura

Detaljno razraen proces, odnosno skup instrukcija za postizanje konkretnih rezultata.

operativna proceduraProcedura koja definie na koji nain neki sistem ili aplikaciju treba koristiti, koliko esto je trebaupotrebljavati, ko je ovlaen za njenu upotrebu i gde treba da zavre rezultati obrade podataka iinformacija.

backup procedura

Procedura kojom se definie kada i na koji nain treba kreirati rezervne kopije podataka iinformacija, kako bi se spreio njihov gubitak.

rezervne kopije

Dodatne kopije informacija ili softvera napravljene u cilju zatite od njihovog gubitka.

procedura za oporavakDefinie akcije koje treba preduzeti u sluaju potrebe za obnavljanjem informacija ili softvera.

bezbednosna procedura

Procedura koja je dizajnirana u cilju zatite centara za obradu podataka, komunikacijskih mrea,kompjutera i drugih IT komponenata od sluajnog neovlaenog upada ili zlonamernog oteenja.

razvojna procedura

Pracedura koja IT profesionalcu objanjava na koji nain treba da definie potrebe korisnika iprojektuje aplikacije koje e te potrebe zadovoljiti.

bezbednosni softver

Softver namenjen zazatitu sistema i podataka.antivirusni softver

Softver koji skenira dolazeu elektronsku postu, dokumenta i druge informacije radidetektovanja i uklanjanja virusa koji za njih mogu biti prikaeni.

Jednokorisniki sistem

IT sistem koji koristi samo jedna osoba. Ovakav sistem je potpuno samostalan i nije povezan sadrugim kompanijama, niti se zajedniki koristi (deli) sa drugim ljudima.

8


9/55

viekorisnicki sistem

Komunikacioni sistem u kome vei braj korisnika zajedniki upotrebljava jedan ili vise hardverskihsistema, programe, informacije, ljude i procedure.

uploading (ucitavanje)

Proces slanja informacija sa PC-ja uneki mainframe raunar.downloading (skidanje)

Trarsfer informacija sanekog centralnog sistema do pojedinacnih desktop kompjutera.

grupna obrada

Grupisanje je istovremena obrada svih transakcija odjednom.

obrada u realnom vremenu

Metod po kojem se svaka transakcija obradjuje u trenutku njenog deavanja.

Obrada informacija

-Beleenje

-Ulaz unoenje podataka

- Upload/download slanje i primanje informacija

- Obrada

- Izraunavanje proces dobijanja rezultata

- Auriranje dodavanje, brisanje, obrada

- Klasifikovanje kategorizovanje po odreenim karakteristikama

- Sortiranje slaganje informacija

- Sumiranje svoenje na lako upotrebljiv format

- Generisanje- Izlaz

- Izdavanje

- Skladitenje i preuzimanje

- Prenos

Glava 3 - Osnove interneta i WWW-a

Klijentski kompjuter

Kompjuter koji pristupa informacijama uskladitenim na serverskom kompjuteru.

serverski kompjuter

Kompjuter koji u sebi sadri podatke i infomacije kojima se moe pristupiti preko klijentkompjutera.

9


10/55

Klijent-server konfiguracija

Tip kompjuterske konfiguracije, u Kojoj se svi zahtevi za preuzimanje podataka i informacija, kao iodgovarajue rekcije na te zahteve, prenose putem mree. Vei deo procesa obrade podatakaizvrava se na serveru, nakon ega se rezultati obrade alju ka klijentu.

surf (surfing)

Kretanje po razliitim mreama koje su meusobno povezane, odnosno umreene(internetworked).

3 glavne funkcije interneta :

komuniciranje, preuzimanje, kupovina i prodaja

e-mail/elektronska pota

Usluga prenoenja tekstualnih poruka preko kompjutera, od posiljaoca ka jednom ili vieprimalaca.

moderisana mailing lista

Mailing lista u kojoj svaku pojedinanu poruku najpre pregledaju strune osobe (moderatori),kako bi se proverilo da li je ta poruka u skladu sa proklamovanom namenom konkretne mailingliste.

diskusione grupe (news groops )

Mesta na kojima svaki korisnik moe ostaviti poruku (npr., pruiti neku informaciju, postavitipitanje ili izraziti svoje miljenje) ostalim clanovima grupe i itati odgovore koje su postavili drugi.

korisnicka mrea (Usenet/User's network)

Sistem koji predstavlja skup svih postojeih diskusionih grupa na planeti, ne neku stvarnu,fiziku mreu.

chat sesija/lnternet relay chat (IRC)

iva, interaktivna diskusija, u kojoj su svi uesnici u datom trenutku fiziki prisutni na mrezistupajui u meusobnu komunikaciju preko svojih kompjutera.

portal

Mreni prolaz, gateway ili vorini (hub) sajt, kao sto je,na primer, Yahoo!, koji pored ostalogposetiocima nudi i takozvane sobe za askanje (chat rooms),

Instant poruke

Kratke tekstualne poruke koje se razmenjuju preko Interneta i koje se na ekranu primaocaprikazuju odmah po prispeu.

Netiquette

Lista jednostavnih pravila i smernica koje ljudima pomazu da izbegnu neke od najcescihgresaka u mreznoj diskusiji.

Internet telefonija / VOIP

Prenosenje glasovne komunikacije izmedju kompjutera na internetu u realnom vremenu.

Telnet

Zajednicki naziv za sredstva koja korisnik primenjuje da bi preko Interneta uspostavio daljinskukomunikaciju sa svojim sopstvenim kompjuterom, u sluajevima kada se nalazi van svog

10


11/55

prebivalita ili na slubenom putu.

file transfer protocol (FTP)

Metod prenoenja fajlova putem Interneta, koji vam omoguava korienje lozinke za pristupnekom drugom kompjuteru sa Neta, nakon ega moete sa njega preuzimati fajlove i skladititi ihna sopstvenom kompjuteru.

Web direktorijum

Listing sa informacijama uredno sloenim po kategorijarna.

kljuna rec (keyword)

Niz slova ili rei koje ukazuju na temu o kojoj elite da pronaete ire informacije.

pretraiva (search engine)

Program koji se pokree iz web itaa (browsera), a namenjen je za pretraivanje sajtova na mreipomou zadate kljune rei ili fraze.

vertikalni portal/vortal

Web sajt koji je specijatizovan za pruanje informacija vezanih za neku konkretnu oblast, kao toje, recimo, automobilska industrija, zdravstvena zatita ili investicije.

push ( guranje )

Sposobnost nekog web sajta da, preko Interneta, korisnikovom kompjuteru automatski isporuujeoreene vrste informacija, ukljuujui tu i fajlove za auriranje softvera.

kanal (channel)

Web sajt koji je namenjen za automatsku isporuku (primenom 'push" metoda) informacijaprema korisnikim kompjuterima.

streaming/streaming media

Format koji omagucava da audio, video i drugi multimedjalni fajlovi budu reprodukovani nakorisnikovom kompjuteru za vreme dok proces njihovog preuzimanja jo uvek traje.

elektronska trgovina/e-commerce

Kupovina putem mree (online shopping).

pruaoci Internet usluga ili internet provajderi (ISPs)

Kompanije koje korisnicima nude komunikacijske usluge i mogunost pristupa Internetu.

pruaoci aplikativnih usluga (ASPs)

Kompanije koje se bave razvojem, instaliranjem i rukovanjem (ili hostovanjem) IT aplikacija nainternetu za korisnika, od kojih za tu uslugu naplauju odreenu mesenu nadoknadu.

sadraj (content)Informacije koje se distribuiraju preko Interneta.

ponuai (provajdari) sadraja

Pojedinci i kompanije koje korisnicima nude informacije putem Inteneta.

provajderi mrene infrastrukture

Zajedniki naziv za razne kompanije, poput onih koje se bave fiksnom i mobilnom telefonijom,kablovskom televizijom i satelitskim prenosom podataka, a koje ujedno upravljaju, rukuju

11


12/55

mreom komunikacijskih kanala, preko koje se fiziki prenose podaci izmeu korisnika iponuaa sadraja.

provajderi infrastrukturnih komponenata

Kompanije koje obezbeuju kompjuterski hardver i softver neophodan za upotrebu ifunkcionisanje mree, kao i za preuzimanje i skladitenje sadraja sa Interneta.

Internet Corp. for Assigned Names and Numbers (ICANN)

Neprofitna organizacija, formirana sa ciljem da preuzme odgovornost za raspodelu IP adresnogprostora, definisanje parametara razliitih protokola, upravljanje sistemom naziva domena isistemom root servera.

Internet Engineering Task Force (IETF)

Veliko meunarodno udruenje mrenih dizajnera, operatora, dobavljaa i istraivaa,zainteresovanih za razvoj arhitekture Interneta i njegovo besprekorno funkcionisanje.

Internet adresa se sastoji iz 4 dela:

lina identifikacija korisnika, naziv host kompjutera, naziv institucije ili org, i naziv domena

npr: [email protected] naziva domena (DNS)

sistem koji podrazumeva dasvaki kompjuter na mrei mora imati jedinstvenu numeriku adresu,

(poznatu i pod nazivom Internet protocol (ili IP) adresa), koja se sastoji od niza brojeva (naprtmer, 207.46.230.219, 66.218.71.102 ili 205.188.145.215)).

Naziv domena(domain name)

Prepoznatljivi i lako pamtljivi nazivi kompjutera na Internetu, koji su usklaeni sa njihovim IPadresama.

Registar (registry)

Regionalna organizacija za dodelu IP adresa pojedincima i organizacijama iz tog regiona, koje utu svrhu podnesu odgovarajui zahtev.

Registratori (registrars)

Organizacije na koje je preneta (delegirana) odgovornost za prijem i obradu zahteva za dodeluInternet adresa kao i za unoenje svih odobrenih adresa u odgovarajui regionalni registar.

Root serveri

grupaod13 kompjutera, razmetenih po razliitim delovima sveta, u kojima se uvaju Internetadrese svih i zemaljskih registara.

uniform resource locator (URL)

Adresa nekog dokumenta na World Wide Webu.sastoji se od nekoliko komponenti:

1.identifikator protokola http://

2.slova www, World Wide Web

3.jedinstveni registrovani naziv domena

4.naziv registra (.edu ili .com)

12


13/55

World Wide Web (WWW)/ili samo Web

Skup elektronskih dokumenata, ili web stranica, koje su meusobno povezane putem Interneta.

web stranice

Meusobno povezana elektronska dokumenta.

hiperlinkoviRei i/ili simboli, istaknuti svojom bojom, treperenjem ili time to su podvuceni crtom, kojislue za meusobno povezivanje srodnih dokumenata na Webu.

polazna stranica (home page)

Prva stranica bilo kog web sajta, koja identifikuje citav sajt i prua informacije o sadrajuelektronskih dokumenata koji predstavljaju sastavni deo tog sajta.

hypertext markup language (HTML)

Skup komandi kojima se definiu pozicija, dimenzije i boja prikazanog teksta, kao i lokacijagrafikih informacija i eventualno ubaenih audio i video iseaka. HTML komandama se takodjedefiniu rei ili slike koje e igrati ulogu hiperlinkova ka drugim dokumentima.

web ita (web browser)

Program namenjen klijent kompjuterima, koji je dizajniran tako da moe pouzdano locirati iprikazivati informacije sa World Wide Weba.

graficki web ita

Vrsta web itaa koji je ustanju da, osim tekstualnog, prikazuje i slikovni sadraj web stranice.

GLAVA 4 centralni procesor i memorija

centralna jedinica za obradu (CPU) ili procesor

Deo kompjuterskog hardvera koji izvrava programske instrukcije i obavlja one aktivnostikompjutera koje su vezane zaobradu podataka.

integrisano kolo/ip/mikroip

Kolekcija sainjena od vie hiljada ili miliona tranzistora, urezanih u minijaturne silicijumskeploice.

Tranzistor

Elektronski prekida, koji se u svakom trenutku moe nalaziti u jednom od dva mogua stanja:otvoren ili zatvoren.

Integrisanje

Proces "pakovanja" velikog broja tranzistora na jedan jedini ip.

kontrolnajedinica

Deo procesora koji nadgleda i kontrolie sve aktivnosti kompjutera, u skladu sa primljentminstrukcijama.

13


14/55

Instrukcije

Detaljni opisi aktivnosti koje treba izvriti tokom unosa podataka, njihove obrade, prikazivanjaizlaznih rezultata i prenosa informacija.

aritmetiko/logika jedinica (ALU)

Deo procesora u kome se izvravaju aritmetike i logike operacije.primarno skladite/primarna memorija/glavna memorija/lnterna memorija

Skladini prostor unutar samog kompjutera. U primarnoj memoriji podaci se cuvaju samoprivremeno, za vreme dok kompjuter izvrava zadate instrukcije.

memorija

Svaki ureaj koji je u stanju da podatke sauva u formatu koji neka maina moe da prepozna.

sekundarno skladite

Skladisni medijum koji je spoljni u odnosu na kompjuter, ali sa kojeg kompjuter moe oitavati;omoguva uvanje podataka i informacija izvan samog kompjutera.

bajt (byte)Skladisna lokacija u memoriji; koliina memorije koja je potrebna da bi se uskladitila jedna cifra,slovo ili neki drugi znak.

kilobajt/K-byte/KB/Kod

Hiljadu bajtova.

terabajt/T-byte/TB

Trilion bajtova.

megabajt/M-byte/MB/mega

Milion bajtova.

adresa

Identiflkator memorijske lokacije na tojoj se uvaju podaci.

gigabajt/G-byte/GB/giga

Bilion (milijardu) bajtova.

random-access memory (RAM)

Memorija u koju se podaci i informacije mogu zapisivati ili iznje oitavati samo za vreme dok jekompjuter ukljuen.

read-only memorlja (ROM)

Tip skladinog prostora koji omoguava direktan pristup svim memorijskim lokacijama, a podaci iinformacije se u njemu mogu uvati cak i nakon iskljuenja kompjutera iz izvora napajanja.

Na slici 4.5 ukratko su objanjene najznaajnije karakteristike razlicitih tipova memorijskihipova.

14


15/55

Flash memorija

Memorija iji se sadraj uva ak i nakon iskljuenja elektricnog napajanja.

PCMCIA kartica/PC kartica

Kartica koja je dizajnirana u cilju proirenja memorije kompjutera.

startovanje (bootovanje)

Proces ukljuenja kompjutera i izvravanja ugraenog programa za samoproveru.

hladno startovanje (cold boot)

Tokom ovog procesa, sistem se ukljuuje i pokree iz iskljuenog stanja. Tom prilikom, CPUpokrece program za startovanje iz ROM BlOS-a, vri samoproveru ukljuenja i uitava operativnisistem sa hard diska u memoriju raunara.

toplo startovanje (warm boot)

Prilikom restartovanja raunara, BIOS zna da je operativni sistem ve "podignut" (to jest, da supodaci zapisani na odgovarajue memorijske lokacije u memoriji koje su ve proverene od strane

BIOS-a), te stoga preskace izvravanje POST testa.ploa (board)

Hardverska komponenta na kojoj su smeteni ipovi i pripadajua elektronska kola.

sistemska jedinica

Hardverska jedinica koja omoguava smetaj kompjuterskog procesora, memorijskih ipova, portovai dodatnih ploca.

15


16/55

sistemska/matina ploa

Sistemska jedinica u mikrokompjuterima, koja je fiziki smestena na tampanoj ploi iprivrena za unutrasnjost kompjuterskog kuita.

Single in-line memory module (SIMM)

Memorijska kartica sa vise cipova koja se ubacuje u odgovarajuci slot na maticnoj ploci.reim hibernacije

Vremenski period tokom kojeg se prekida izvravanje svih poslova, asvi podaci iz radnememorije zajedno sa detaljima o toku njihove obrade bivaju uskladisteni na hard disku.

Instalirana memorija

Kolicina memorije koju je proizvoa ugradio na matinoj ploci prilikom izrade konkretnogkompjutera.

Maksimalna memorija

Najveca kolicina memorije kojom neki procesor moze da upravlja.

portKonektor preko kojeg se razni ulazno/izlazni ureaji mogu povezivati sa kompjuterom.

ekspanzioni slot

Prikljucak (slot) na maticnoj ploi, koji korisniku omoguava ugradnju dodatnih stampanih ploa.

universal serial bus (USB)

Nedavno uvedeni dodatni port na PC raunarima, koji omoguava prikljuenje do ak 128razliitihperiferijskih ureaja, poev od onih koji slue za skladistenje podataka, pa sve do najrazlicitijihmultimedijalnih uredjaja.

dodatna ploa (add-in board)

tampana ploa koja se moe naknadno ubaciti u kompjuter radi prilagoavanja njegovihmogunosti i karakteristika.

p lug and play

Tehnologija koja omoguava jednostavno prikljuivanje dodatnih ureaja na kompjuter, pri emusam kompjuter vri sva neophodna interna podeavanja.

masinski ciklus

Proces koji izvrava kontrolna jedinica procesora, a sastoji se od sledea etiri koraka:dodavanje, dekodiranje, izvravanje i skladitenje.

ciklus instrukctje (I-ciklus)

Zajedniki naziv za prva dva koraka mainskog ciklusa (dodavanje i dekodiranje), tokom kojihse vri preuzimarije instrukcija iz memorije i njihovo prevoenje na jezik razumljiv kompjuteru.

izvrni ciklus (E-ciklus)

Zajedniki naziv za poslednja dva koraka mainskog ciklusa (izvravanje i skladitenje), tokomkojih se dobijaju rezultati obrade podataka.

registar

Privremeni skladini prostor unutar procesora, u kome se podaci i instrukcije mogu prenositi

16


17/55

znatno bre nego u glavnoj memoriji, i koji slui za privremeno uvanje podataka i instrukcija kojise koriste uprocesu obrade, kao i rezultata dobijenih obradom.

4 vrste registra:

1.skladini- privremeno se uvaju podaci, i ekaju na obradu, kao i rezultati obrade

2.adresni- adrese podataka3.akumulativni-rezultati izraunavanja sukcesivnih aritmetikih operacija

4.registri opte namene- podaci, adrese ili rezultati aritmetikih operacija

milisekunda

Jedan hiljaditi deo sekunde,

mikrosekunda

Jedan milioniti deo sekunde,

nanosekunda

Jedan milijarditi (bilioniti) deo sekunde.

pikosekunda

Jedan trilioniti deo sekunde.

milon instrukcija u sekundi (MIPS)

Broj instrukcija koje procesor moe izvriti u jednoj sekundi - merna jedinica za brzinuprocesora.

megaflops

Milion operacija sa pokretnom decimalnom takom u jednoj sekundi - merna jedinica kojom seizraava broj detaljnih aritmetikih izraunavanja koje kompjuter moe izvriti u jednoj sekundi.

sistemski sat (takt)

Kolo koje elektronske impulse generie strogo definisanom uestalou (frekvenciji) radisinhronizacije svih aktivnosti u obradi podataka.

megaherc (MHz)

Uestalost od milion elektrinih impulsa u sekundi - mera kojom se izraava brzna radakompjutera.

gigaherc (GHz)

Frekvencija od milijardu (bilion) elektricnih impulsa u sekundi.

ulazno/izlazna (I/0) magistrala

Magistrala (elektronsko kolo) po kojoj se vri prenos podataka ka i od procesora.

magistrala podataka (data bus)

Magistrala zaprenos podataka izmeu centralnog procesora i memorije.

re (word)

Broj bitova koje neki kompjuter moe jednovremeno obraivati.

ke (cache) memorija

Specijalna vrsta veoma brze memorije, koja igra ulogu elije za privremeno uvanje/obradu

17


18/55

podataka.

ko-procesorskl ip

ip specijalne namene, koji se obino postavlja na zasebnu procesorsku plou (Karticu);dizajniran je tako da uobiajene funkcije izvrava brzo i efikasno.

akceleratorska kartica (ploa)Dodatna tampana ploa, koja ima zadatak da kompjuteru omogui bru obradu podataka.

Izraunavanje po sloenom skupu instrukcija(complex instruction setcomputingCISC)

Metod obrade podataka karakteristian po izuzetno cestom premetanju podataka izi ka glavnojmemoriji, usled ega je upotreba registara veoma ogranicena.

mikro-kod

Skup instrukcija za koordinaciju i izvravanje naredbi vezanih za premetanje podataka izglavne memorije ka procesoru i obratno.

Izraunavanje po redukovanom skupu instrukcija (reduced instruction set computlng - RISC)

Metod obrade podataka kod kojeg se svi podaci potrebni zaizvravanje neke instrukcijepreuzimaju iskljuivo iz registara.

pipelining

Metod obrade kod kojeg kompjuter otpocinje sa obradom nove instrukcije cim prethodnainstrukcija dostigne prvi sledei korak u ciklusu obrade.

sekvencijalna obrada

Metod obrade podataka kod kojeg je izvravanje jedne programske instrukcije praenoizvravanjem sledee instrukcije.

paralelna obrada

Metod obrade koji kompjuteru omoguava da se pozabavi razliitirn delovima jednog problema,tako to e vei broj instrukcija izvravati istovremeno.

single instruction multlple data (SSMD) metod

Metod paralelne obrade, kod kojeg se jedna ista instrukcija istovremeno izvrava nad viepojedinanih podataka.

multiple instructlon/multiple data (MIMD) metod

Metod paralelne obrade koji podrazumeva povezivanje veeg broja procesora, koji onda paralelnoizvravaju razliite programe (ilirazlftte delove istog programa) nad raziitim skupovimapodataka.

mreno izraunavanje (grid computing)

Proces kojim se zauzdava snaga velikog broja kompjutera za vreme dok su ovi besposleni, da bi seoni zatim upotrebili zaobradu aplikacija koje zahtevaju veu snagu i brzinu od one kojomraspolae bilo koji pojedinaan kompjuter, pa makar to bio i superkompjuter.

18


19/55

Glava 5 Ulazno/izlazni i uredjaji za skladistenje podataka

Skladitenje

Kompjuterski proces uvanja informacija radi njihove budue upotrebe.

sekundarno/pomono skladite

Eksterni skladini medijum koji kompjuter moe da "proita"; nain skladitenja podataka iinformacija izvan samog kompjutera.

itanje/pisanje (read/write)

Kompjuterske aplikacije mogu koristiti uredaje za skladitenje, kako za belezenje, tako i zaoitavanje podataka sa njih.

sekvencijalno skladitenje

Pojedinacni podaci se oitavaju jedan zadrugim.

sekvencijalni pristup

Metod po kojem se sadrajima pristupa po unapred utvenom redosledu (sekvenci)

uredjaj sa direktnim pristupom

Samostalan uredaj koji u sebi uva skladini medijum i upravlja njime.

magnetna traka

Magnetni medijum za skladitenje, kod kojeg se podaci cuvaju na ogromnim kalemovima samagnetnom trakom.

skladittenje sa direktnim pristupom

Proces direktnog preuzimanja nekog konkretnog zapisa sa bilo koje staze [track].

optiki uredjaj za skladitenjeUreaj koji za beleenje i oitavanje podataka sa medijuma koristi svetlost dobijenu laserom.

glava za itanje, pisanje

Uredjaj koji podatke belei usmerevanjem metalnih cestica na medijumu uz pomo delovanjamagnetnog polja. Glava za pisanje belezi podatke, dok glava za citanje vri njihovo ocitavanje samedijuma.

3 vrste magnetnih skladinih medijuma

savitljivi diskovi, vrsti (hard) diskovi i disk ketridi

Savitljivi disk/disketa/floppy disk

Vrsta magnetnog diska izradjenog od savitljive plastikehard disk

Vrsta sekundarnog skladita kod kojeg se za skladitenje podataka i informacjja koriste vrsti,fiksno povezani diskovi, koji se u kompjuter ugrauju unutar sopstvenog kuita.

hard drajv/disk drajv

Ureaj koji pogoni i upravlja radom hard diskova.

19


20/55

zapis (record)

Skup meusobno srodnih podataka ili informacija kojima se opisuje specifini pojavni oblik nekogentiteta.

staza (track)

Prostor za skladitenje podataka i informacija na magnetnoj traci ili disku.Sektor

Deo staze na magnetnom disku; podela staza na sektore uvedena je radi poboljanja pristupapodacima i informacijama.

cilindar

Pojam vezan za skladitenje podataka, pod kojim se podrazumeva skup svih staza pod istimrednim brojem, sa svakog od pojedinanih magnetnih diskova.

Lom glave (head crash)

Situacija do koje dolazi kada glava zaitanje/pisanje, koja bi pod normalnim okolnostima trebaloda lebdi tik iznad povrine magnetnog diska, fiziki dodirne povrsinu diska.

paket diskova (disc pack)

Ureaj sainjen od vie pojedinanih diskova, smetenih u zatitno plastino kuite, koji se mogupo potrebi postavljati ili skidati sa disk drajva.

skladitenje sa sluajnim/direktnim pristupom

Metod skladttenja koji omoguava da bilo koji zapis bude oitan direktno, bez obzira na kojoj jestazi on uskladiten.

hard disk kontroler

Hardverski interfejs koji moe biti ugraen unutar samog hard drajva, smeten na zasebnuadaptersku karticu (expansion board) ili postavljen na matinu plou kompjutera,

Disk kes

kesiranjem sadrzaja hard diska kompjuter stice mogucnost da u RAM memoriji sacuva sve oneinformacije koje se cesto ocitavaju sa diska.Kesiranjem se znatno ubrzava proces ocitavanjapodataka.

integrated drive electronics ( IDE)

Standardni elektronski interfejs koji se koristi kao veza izmeu magistrala podataka namatinoj ploci i ureaja zaskladitenje podataka.

small computer system interface (SCSI)

Interfejs razvijen u cilju poveanja brzine prenosa podataka izmeu hard diskova i drugih

periferija.FireWire

Jedan od najbrih ikad razvijenih standarda periferijskog interfejsa.

disk kertrid

Kertrid, to jest hard disk smeten unutar zatitnog kuita, ubacuje se u disk drajv radioitavanja i upisivanja podataka. Kertrid je ureaj prenosivog tipa; kada se jedan kertrid dokraja napuni podacima, moe jednostavno biti zamenjen novim.

20


21/55

redundant array of Independent disks (RAID)

Grupa manjih disk drajvova koji zajedno funkcioniu kao jedna celina.

matrica (array)

Grupa manjih disk drajvova koji zajedno funkcioniu kao jedna celina. Matrica prua znatno

bolje performanse, vei kapacitet i pouzdanost u poreenju sa jednim jedinim velikim drajvom.Matricu drajvova kompjuter "vidi" kao jedan logiki drajv.

striping

Metod kombinovanja vie fizikih drajvova u jednu logiku jedinicu za skladitenje.

tolerancija greke

Sposobnost kompjuterske aplikacije da nastavi sa radom i nakon otkaza nekog drajva.

preslikavanje (mirroring) diskova

Najee korieni oblik RAID-a; sastoji se u kreiranju parova drajvova unutar matrice, pri emuoba drajva u svakom paru sadrze potpuno identine podatke.

storage area network (SAN)Visokobrzinska mreza ili sistem, koji omoguava da razliiti tipovi ureaja za skladitenjepodataka, kao to su magnetne trake ili matrice hard diskova, budu preko odgovarajuih mrenihservera zajedniki koriene od strane svih korisnika.

SuperDisk

Ureaj za skladistenje razvijen od strane kompanije Imation (nekada sastavni deo 3MKorporacije), ciji kapacitet iznosi 120 MB.

digitalna audio-traka (digital audiotape - DAT)

Magnetna traka irine 4 mm, kod koje se primenjuje specijalan sistem beleenja podataka(takozvano helikoidno skeniranje), slian onom koji se koristi kod snimanja VHS kaseta.

napredna inteligentna traka (advanced intelligent tape - AIT)

Najnoviji, alternativni metod skladistenja podataka na magnetnu traku, predstavljen krajem1990-tih godina i namenjen prvenstveno serverskim PC raunarima i midrange sistemima.

CD-ROM disk

Skraeni naziv za "kompakt disk - read only memorija11, odnosno optiki medijum za skladistenjekoji omoguava uvanje ogromnih koliina informacija. Podaci se na CD-ROM diskovima moguzabeleiti samo jedanput, nakon ega se vie ne mogu brisati.

Mini CD

Mali disk kapaciteta do 185 MB

Personalni kompakt disk (PCD) / business card CD

Jedna od varijanti mini CD diskova, iji kapacitet iznosi od 20 do 60 MB, u zavisnosti od fizikihdimenzija samog diska,

CD-R disk

Disk koji korisniku omoguava da informacije zabelei samo jedanput, ali ih zato moe sa diskaoitavati nebrojeno puta (stoga se ova tehnologija ponekad naziva worm optikim skladitenjem)

CD-RW disk

21


22/55

Disk koji u sebi kombinuje mogunost brisanja i izmene uskladitenih podataka koja jekarakteristina za magnetne medijume sa trajnou, velikim kapacitetom i pouzdanosu optikihmedijuma za skladitenje.

CD rikorder

Ovaj ureaj, koji se jo naziva i CD pisaem (writer), odnosno rezaem (burner), prikljuuje se na

PC raunar i slui zazapisivanje podataka na kompakt diskove.Digitalni video disk (DVD)

Najnovija generacija optikih medijuma za skladitenje podataka. Na prvi poged, DVD diskovi se posvojim dimenzijama i nainu funkcionisanja nimalo ne razlikuju od CD-ROM diskova, ali zato imajuneuporedivo vei kapacitet.

DVD-RAM

DVD disk sa mogunou viekratnog pisanja i brisanja podataka, koji se moze koristiti na PCraunarima.

ulazni ureaj

Ureaj preko kojeg se centralni procesor kompjutera snabdeva ulaznim podacima,izlazni ureaj

Ureaj koji rezultate obrade podataka cini dostupnim izvan kompjutera.

tastatura

Najee koriseni ulazni ureaj na kompjuterima.

funkcijski taster

Taster namenjen za pomo korisniku prilikom unoenja podataka i informacija, kao i za kontroluprocesa obrade.

terminal

Kambinacija tastature i video ekrana koja prima ulazne padatke i prikazuje ih na ekranu.

automatizacija izvora podataka

Metod unosa podataka kod kojeg podaci ulaze u kompjuter direktno iz njihovog pisanog ilitampanog oblika, bez prekucavanja pomou tastature.

skeniranje

Proces tokom kojeg se rukom pisani ili tampani podaci i informacije prevode u digitalnu formu,te u tom obliku direktno unose u kompjuiter.

optiko prepoznavanje znakova (OCR)

Tehnologija izrade ureaja koji su u stanju da prepoznaju odtampani tekst i konvertuju ga uoblik koji kompjuter moe dalje da obrauje.optiki ita oznaka

OCR ureaj koji na skeniranom formularu moe da detektuje taan poloaj tamnih oznaka(markera).

optiki ita (alfanumerikih) znakova

22


23/55

OCR ureaj koji moe u potpunosti da prepozna odstampane informacije, a ne samo tamneoznake na formularima.

prepoznavanje znakova odstampanih magnetnim mastilom

Oblik optikog prepoznavanja znakova kod kojeg se informacije, unapred odstampane specijalnimmagnetnim mastilom, mogu oitavati optikim putem ili detektovati magnetnim senzorima.

optiki ita koda

OCR ureaj koji se koristi za oitavanje bar kodova sa ambalae proizvoda.

jedinstvena ifra proizvoda ( universal product code - UPC)

Oznaka u obliku bar koda, odnosno niza vertikalnih linija razliitih debljina, koja predstavljajedinstveni identiflkacioni broj proizvoda.

skeniranje slike

Analiza slike i prevoenje linija, takica i oznaka u digitalni oblik,

ravni (flatbed) skeneri

Ureaj veih dimenzija za skeniranje slike, koji funkcionie slino kancelarijskom fotokopiraparatu.

Rezolucija

istoa ili otrina slike.

digitajzer

Ulazni ureaj koji fizika pomeranja pretvara u digitalne vrednosti koje kompjuter moe da obradi.

Mi

Ulazni ureaj sa malom kuglicom na donjoj strani, ije kotrljanje za posledicu ima odgovarajuepomeranje pokazivaa na ekranu.

touchpadUreaj koji se koristi kao zamena za mia i moe da oseti kada korisnik vrhom prsta krui ili blagolupka po njemu, te da na osnovu toga vri pomeranje kursora na displeju u odgovarajuu stranu.

pokazivaki tapi (pointing stick)

Ureaj koji slui za pozicioniranje kursora na ekranu kompjutera.

svetlea olovka

Ulazni ureaj koji eliju osetljivu na svetlost koristi za crtanje slika po ekranu i selektovanjeeljenih opcija sa ekranskih menija,

dojstik

Ulazni ureaj koji slui za upravljanje akcijom u kompjuterskim igrama i simulacijama.Sastoji se od vertikalne palice koja je zglobno vezana za upravljaku kutiju.

trackball

Ulazni ureaj koji se sastoji od kuglice postavljene na valjkaste leajeve. Kada korisnik zakotrljakuglicu u bilo koju stranu, kompjuter detektuje ovo pomeranje i pokree kursor na ekranu uodgovarajuj stranu.

elektronsko pero (stylus)

23


24/55

Instrument u obliku olovke, koji slui za praenje kontura na odtampanim slikama radi njihovogprevoenja u elektronski oblik.

tabla za digitalizaciju

Ureaj pomou kojeg se slika odtampana na papiru moe prevesti u odgovarajui elektronskioblik.

digitalni fotoaparat

Ureaj koji fotografije belei u obliku kolekcija gusto zbijenih takica, koje zatim moete uitati umemoriju kompjutera ili ih sauvati na disku.

digitalni video kamkorder

Ureaj za snimanje zvuka i slike na video traku, koji informacije belei u obliku pojedinanihbajtova. Ovako snimljeni digitalni sadraji imaju znatno bolji audio i video kvalitet.

glasovni (voice) ulazni ureaj

Ulazni ureaj koji se moe prikljuiti na kompjuter i pomou njega izgovorena re zabeleiti udigitalnom obiku.

displej terminal (VDT) ili monitor

Vizuelni displej kompjutera.

RGB displej

Monitor sa mogunou generisanja 256 razlicitih boja i po nekoliko hiljada njihovih varijacija, kojito postie meanjem nijansi crvene, zelene i plave boje u odgovarajuoj razmeri.

monohromatski d isplej

Monitor koji za prikazivanje informacija koristi jednu boju za prednji plan i jednu kontrastnuboju pozadine (na primer, bela slova na crnoj pozadini).

piksel

Takice pomou kojih se kreira slika; to je broj ovih takica vei, to je bolja rezolucija slike.

mapiranje slike (bit mapping)

Karakteristika nekih monitora koja omoguava da svaka takica na ekranu bude adresirana,odnosno kontrolisana individualno. Grafiki sadraji kreirani tehnikom bit-mapiranja odlikuju sevelikom istoom i otrinom.

znakovno adresiranje

Tehnika koja je prethodila bit-mapiranju i koja dozvoljava da na ekranu budu prikazivani samounapred definisani znakovi i slova.

grafika kartica

tampana ploa koja predstavlja meuvezu (interfejs) izmeu kompjutera i monitora i kojaodreuje rezoluciju monitora i ukupan broj razliitih boja koje se na njemu mogu prikazati.

multisync multiscan monitori

Monitori koji su dizajnirani tako da mogu funkcionisati pod razliitim grafikim standardima.

projektor (data projector)

24


25/55

Ureaj koji se na kompjuter prikijuuje preko izlaznog porta za monitor i slui za prikazivanjesadraja ekrana na velikom (filmskom) platnu.

LCD (liquid crystal display) projektor

Projektor koji radi na principu blokoranja svetlosti, umesto njenog emitovanja. Jaina svetlosti(izraava se u lumenima) odreuje koliko e slike biti lako vidljive u prostoriji sa uobiajenim

osvetljenjem (za razliku od zamraenih prostorija).DLP (digital light processing) projektor

Ovaj projektor kreira sliku tako to digitalnim putem kontrolie ugao refleksije upadnog zrakasvetlosti, menjajui ovaj ugao uz pomo optike prizme i proputajui odbijenu svetlost kroz socivapre no to ona krene ka ekranu. On daje istu, jasnu, otriju sliku i tekst visokog kontrasta, kao iive i bogate boje na projektovanim slikama.

tvrda kopija (hard copy)

Papirnata verzija nekog elektronskog dokumenta, dobijena uz pomo tampaa.

Kontaktno (Impact) tampanje

Metod tampanja kod kojeg list papira i ureaj za tampanje dolaze u dodir jedan sa drugim.bezkontaktno (nonimpact) tampanje

Metod tampanja kod kojeg ne postoji fiziki kontakt izmeu papira i ureaja za tampanje;znakovi se nalistu papira generiu primenom odgovarajueg toplotnog ili hemijskog procesa, ilirasprivanjem sitnih kapljicaboje po njemu.laserski tampa

Vrsta bezkontaktnog ureaja za tampanje, koji je u stanju da pomou laserskog zraka odjednomodtampa itavu stranicu.

ink-jet tampa

Ureaj za tampanje koji funkcionie tako to po listu papira raspruje siune kapljice mastila,koje izlaze iz mikroskopskih otvora na mehanizmu za tampanje, kreirajui uzorak takica pomoukojeg se odgovarajui alfanumeriki znak ili slika moe verno predstaviti na papiru.

termicki tampa

Ureaj za tampanje koji funkcionie na principu zagrevanja trake sa obojenim mastilom na bazivoska i prenoenja tako zagrejanog mastila na specijalan papir.

linijski tampa

Ureaj koji je u stanju da na specijalnom papiru sainjenom od spojenih listova irine do 14 inaodjedan-put odtampa punu liniju teksta (do maksimalno 144 znaka). Zbog njihove ogromnebrzine, koja moe iznositi ak i do nekoliko hiljada linija u minuti, linijski tampai su uglavnom

korieni u kompjuterskim centrima, u kojima se svakodnevno tampaju velike koliine raznihdokumenata i veoma dugakih izvetaja.

matrini tampa

Uredaj za stampanje kod kojeg se znakovi i slike formiraju tako sto metalne iglice pritiskaju trakunatopljenu mastilom uz povrinu papira, ostavljajui na njemu gusto rasporeene takice.

znakovni tampa

25


26/55

Ureaj kod kojeg se tampanje vri znak po znak. Brzina ovih ureaja izraava se brojemodtampanih znakova u jednoj sekundi.

izlazni ureaj/sintetizator govora

ureaj koji podatke i informacije pretvara u zvuk.

ploterIzlazni ureaj koji slikovne informacije (poput dijagrama i grafikona) iscrtava potez po potez.

ureaj za izradu slajdova (film recorder)

Izlazni ureaj koji transformie elektronsku sliku sa ekrana u identinu sliku na celuloidnomfilmu.

Glava 6 - Personalne i baze podataka na PC raunarima

sistem za upravljanje bazom podataka (database management system DBMS)

Sortverski program koji korisnicima omoguava efikasno rukovanje podacima u bazi u ciljupoveanja produktivnosti rada i dostupnosti podataka.

skladite informacija/skladite (repository)

Sinonim za bazu podataka.

produzetnika (enterprise) baza podataka

Veliki viekorisniki sistem baze podataka projektovan i odravan od strane IT profesionalaca.

personalna baza podataka (PC baza podataka)

Tipino je smetena na personalnom raunaru i dizajnirana za neku konkretnu namenu.

upit/postavfjanje upita (querying)Pitanje na koje korisnik trai odgovor tako to pristupa podacima u nekoj bazi podataka.

editovanje

Dodavanje, brisanje ili izmena postojeih podataka u bazi.

sistem baze podataka opte namene

Baza podataka koja se odrava uz pomo snanog softvera za upravljanje bazom podataka, kojise moe primeniti na gotovo svaku zamislivu PC bazu podataka.

baza podataka specijalne namene

Baza podataka koja je unapred dizajnirana za neku specifinu namenu.

direktorijum

Listing sa informacijama koje su razvrstane po kategorijama.

ekonomska baza podataka

Sadri detalje vezane za trenutno stanje ekonomije SAD (sline baze podataka postoje i udrugim dravama).

statistika baza podataka

26


27/55

Sadri podatke za merenje nivoa statistikih aktivnosti i poreenje ovih aktivnosti u razliitimoblastima.

finansijska baza poataka

Usmerena je prvenstveno na oblast monetarnih i investicionih aktivnosti, ukljuujui tritehartija od vrednosti, izdavanje hipoteka, transakcije nekretninama, finansiranje privrede i

aktivnosti vezane za investiranje slobodnog kapitala.literarna baza podataka

Sadrzi podatke o knjigama, monografijama ili izvetajima, kao i o lancima objavljenim u dnevnimnovinama i asopisima. Alternativno, u literarnim bazama podataka se mogu uvati i kompletnisadraji publikacija ili odgovarajui linkovi ka njima.

lini menadzer informacija (PIM)/kontakt menader

Sadri unapred programirane opcije, koje korisniku omoguavaju upravljanje informacijama odznaaja za njegove aktivnosti na linom planu.

entitet

Osoba, mesto, stvar, dogaaj ili stanje u vezi sa kojim se vrsi prikupljanje podataka i informacija.atribut

Kategorija podataka ili informacija kojima seopisuje neki entitet. Svaki atribut predstavlja nekuinjenicu o datom entitetu.

pojedinaan podatak ili stavka (data item)

Specifian detalj u vezi sa nekim pojedinanim entitetom koji je uskladiten u bazi podataka.

zapis (record)

Skup podataka i informacija kojima se opisuje specifini pojavni oblik (ili instanca) nekogentiteta.

relaciona baza podataka

Baza podataka u kojoj su informacije organizovane po pojedinanim tabelama, sa redovima ikolonama. Horizontalni redovi su zapisi (records) ili tuplei, a vertikalne kolone atributi ili polja.

relacija/fajl

Tabela unutar baze podataka, kojom se opisuje neki entitet.

tuplei (tuples)

Sinonim za redove unutar relacije, nazivaju se jos i zapisima (records).

polja (fileds)

Pojedinane kolone unutar relacije. Nazivaju se jo i atributima.

Jezik za definisanje podataka (data def inition language DDL)

Jedan od alata koji nude svi sistemi za upravljanje bazom podalaka, pomou kojeg korisnicimogu da definiu bazu podataka.

jezik za manipulisanja podacima ( data manipulation language DML)

Jo jedan od standardnih alata DBMS softverskih paketa koji korisniku omoguavaskladitenje, preuzimanje i editovanje podataka u bazi.

27


28/55

aplikacija baze podataka

Programska rutina baze podataka, namenjena prikupljanju, preuzimanju lii manipulisanjupodacima u cilju zadovoljenja onih potreba koje se esto javljaju.

indeksni klju / pretraivaki klju

Podatak koji koristi softver za upravljanje bazom podataka da bi locirao odredeni zapis.indeksiranje

Sposobnost sistema baze podataka da na najbri mogui nain pronae traena poija i zapise.

unos podataka

Proces popunjavanja baze podataka konkretnim podacima i informacijama.

formular za unos podataka

Specijalno prilagodjene stranice na ekranu kompjutera preko kojih korisnik unosi i menja podatkeu bazi.

relacioni operator

Simbol kojiim se sistemu za upravljanje bazom podataka nalae da izvri odredjena poredenja, kakobi iz baze izvukao samo one podatke koji odgovaraju zadatim kriterijumima. (,+,-,=, #)

prilagodjeno programiranje

metod pisanja detaljnih procedura korisenjem komandi i funkcija koje su ugraene u samsoftver za upravljanje bazom podataka.

generisanje aplikaclja

U terminologiji sistema baze podataka, metod koji podrazumeva upotrebu menija i jednostavnihkomandi, kako bi se aplikacija opisala odgovarajuem sistemskom programu koji automatski kreiraskupove detaljnth komandi.

Glava 7 - Baze i skladita podataka u preduzeima

baza podataka

Kolekcija podataka i informacija kojima se opisuju stavke od interesa za neku organizaciju.

preduzetnika baza podataka

Kolekcija podataka koja je dizajnirana sa ciljem zajednike upotrebe od strane velikog brojakorisnika unutar neke organizacije.

sistem za upravljanje bazom podataka (DBMS)

Kompjuterski program koji korisnicima omoguava rukovanje podacima i posledino poveanjeproduktivnosti rada.

preduzetniki model podataka/relacija entiteta

Grafiki prikaz stavki (entiteta) od interesa za koje se podaci prikupljaju i skladite u bazipodataka.

shema

Struktura baze podataka. Opisuje nazive i atribute svakog entiteta za koga se vrsi prikupljanje i28


29/55

skladistenje podataka.

objektno-orijentisana baza podataka

Baza podataka u kojoj se uvaju podaci i informactje o odreenim objektima.

klasa

Skup objekata sa zajednikom strukturom i slinim ponaanjem.objekat

Komponenta koja u sebi sadri podatke o samoj sebi, kao i instrukcije za njihovu obradu.

akcija/metod

Instrukcija kojom se bazi podataka saoptava kako da obradi neki objekat, radi dobijanjaspecifinih informacija.

prikaz (view)

Podskup jedne ili vie baza podataka, kreiran bilo izvlaenjem kopija zapisa iz baze ili spajanjemkopija zapisa iz vie odvojenih baza podataka.

Indeks

Fajl koji u sebi sadri identifikacioni podatak o svakom zapisu, kao i infofmaciju o tacnoj lokacijitog zapisa unutar baze podataka.

klju (record key)

U terminologiji baze podataka, specijalno polje koje slui za razlikovanje jednog zapisa od svihostalih zapisa u bazi (npr broj indeksa )

fajl server

Kompjuter na kome su smesteni fajlovi koji su dostupni korisnicima povezanim u Lokalnukompjutersku mreu (LAN)

klijent/server konfiguracijaTip mrene konfiguracije, kod koje se svi zahtevi za preuzimanjem podataka i informacija, kao iodgovarajue reakcije na te zahteve prenose putem mree. Veliki deo procesa obrade podatakaizvrsava se na serveru, nakon ega se dobijeni rezultati alju klijenu.

klijent

U klijent/server konfiguracijama, kompjuter koji igra ulogu radne stanice (workstation).

Server

Kompjuter koji igra ulogu domaina (hosta) na mrei i obezbeuje resurse koje zajedniki dele svikorisnici prikjueni na tu mreu.

na Webu zasnovana integracijaMetod pomou koje podaci iz preduzetnikih baza postaju dostupni karisnicima koji se na tubazu prikljuuju preko Interneta (ukljuujui i interne i eksteme mree unutar samogpreduzea).

deljena baza podataka

Baza podataka koju zajedniki upotrebljava veliki broj korisnika i aplikacija.

29


30/55

distribuirana baza podataka

Baza podataka kod koje su podaci smesteni navie odvojenih kompjutera na mrei. Na taj nain,svaka komponenta baze podataka moe biti preuzeta sa bilo kog vora na mrei.

particionisanje

Metod distribucije baze podataka, kojim se razliiti delovi neke baze podataka smetaju na razliitecvorne tacke na mrei.

replikacija

Metod distribucije baze podataka, kod kojeg jedna baza podataka sadri u sebi podatkeobuhvaene nekom drugom bazom podataka.

strategija geografske distribucije

Strategija distribucije baza podataka koja podrazumeva da baza podataka bude smetena uregionu u kome se podaci i informacije iz nje najintenzivnije koriste.

strategija funkcionalne distribucije

Strategija distribucije baza podataka, kod koje se distribucija baze vri u skladu sa poslovnimfunkcijama date organizacije,Online obrada transakcija (OLTP)

Transakcijski orijentisan dizajn aplikacija, sa teitem na direktnom unosu podataka ipreuzimanju informacija od strane korisnika koji su prikljueni na sistem.

online analitika obrada (OLAP)

Metod obrade baze podataka koji podrazumeva selektivno izvlaenje podataka sa razliitihaspekata.

skladite podataka (data warehouse)

Ogromna baza podataka, dizajnirana za potrebe izvravanja velikog broja upita, koja u sebi

kombinuje detalje o tekuim i prolim operacijama, obino dobijenih iz vie razliitih izvora.trznice podataka (data marts)

Usko specijalizovana skladita podataka namenjena za podrku obavljanja specifinih poslovnihaktivnosti, odnosno za izolovana nauna ili komercijalna istraivanja.

administrator baze podataka (DBA)

IT profesionalac odgovoran za upravljanje svim aktivnostima i procedurama vezanim za bazupodataka date organizacije.

Programer sistema

Specijalista za hardver i softver koji se bavi fizickim aspektima baze podataka i

kompjuterskih operativnih sistema.procedure za upravljanje bazom podataka

Skup instrukcija vezanih za upravljanje (administraciju) nad bazom podataka.

jednovremeno (istovremeno) deljenje podataka

Procedura baze podataka kojom se veem broju korisnika omoguava istovremeni pristup podacimaiz baze.

30


31/55


32/55

Nude korisnicima mogunost istovremene upotrebe nekoliko razliitih komunikacijskih medija,ukljuujui telefon, fax, elektronsku potu (ukljucujui i e-mail zasnovan na Webu) i govornupotu, sve uz pomo jednog centralnog "menadera" za poruke.

video konferencije

Vrsta kanferencija kod kojih se, pomou mikrofona i video kamera, slikom i zvukom belee

aktivnosti svakog uesnika i zatim alju preko mree svim ostalim uesnicima konferencije.webcasting

Mreni servis koji korienjem globalne rasprostranjenosti Interneta okuplja ljude sa bilo kojetake na planeti i omoguava im uee na razliitim konferencijama.

kolaborativne konferencije/konferencije radnih grupa

Tip konferencija koje se zasnivaju na upotrebi softverskih paketa pod nazivom groupware radiorganizacije elektronskih sastanaka u kojima se meusobno povezuju kompjuteri uesnika koji senalaze na razlicitim lokacijama. Uesnici stupaju u mejusobnu interakciju preko svojihmikrokompjutera koji su direktno povezani sa serverom, pri emu se komentar svakog uesnikaautomatski emituje ka svim ostalim ucesnicima konferencije.

elektronska oglasna tabla

Aplikacija mrenog servisa koja omoguava objavljivanje i itanje raznih poruka i obavetenja.Ovom servisu se pristupa okretanjem odgovarajueg telefonskog broja i povezivanjem saoglasnom tablom putem modema.

Elektronski transfer fondova (EFT)

Prenos novca putem neke mree.

elektronska razmena podataka (EDl)

Oblik elektronske komunikacije koji partnerima u trgovini omoguava da podatke o poslovnimtransakcijama razmenjuju u strukturiranom formatu koji se zatim moe dalje obradivati uz pomo

odgovarajuag aplikativnog softvera.videotex

Dvosmerni, interaktivni, isto tekstualni servis, smeten uglavnom na mainframe raunarima, kojikombinuje video prikaz sa jednostavnim instrukcijama.

topologija

Konfiguracija neke mree, odnosno relativni raspored cvornih taaka ili radnih stanica na mrei.Pod topologijom mreze se podrazumeva se njen fizicki oblik, odnosno raspored cvorova namrezi, a postoje topologija zvezde, prstena i magistrale.

mrea irokog podruja (WAN wide area network)

Mrea kojom su meusobno povezane lokacije koje su razbacane po itavoj tertioriji neke zemljeili cak na vie razlicitih kontinenata.

zajedniki prenosilac (common carrier)

Kompanija koja prua usluge prenosa govornih poruka i podataka preko neke javnekomunikacijske mree.

T-nosa (T-carrier)

Komunikacijski kanal (link) sa veoma visokom brzinom prenosa podataka, koji se uglavnom

32


33/55

koristi za kreiranje kime kompjuterskih mrea, ali i za direktno povezivanje meusobnoudaljenih lokacija. (T1, T2, T3 i T4 po brzinama).

mrea lokalnog podruja (LAN)

Mrea koja slui zameusobno povezivanje kompjutera i komunikacijskih ureaja unutar jedneili vie susednih kancelarija i tipino se prostire na rastojanju od nekoliko stotina metara do

nekoliko kilometara.radna stanica/klijent

Svaki desktop kormpjuter koji je prikljuen na neku mrezi.

server

Kompjuter koji igra ulogu "domaina" (hosta) na mrei i obezbeuje potrebne resurse kojezajedniki dele svi korisnici mree.

fajl server

Kompjuter u kome su smesteni fajlovi koji su dostupni svim korisnicima prikljuenim na lokalnukompjutereku mreu.

mrea gradskog podruja (MAN metropolitan area network)

Mrea pomou koje se podaci i informacije mogu prenositi na vea rastojanja i veim brzinamanego kod LAN mrea. Takodje, MAN mreze cesto podrzavaju i govorne poruke, slike, video sadrzaj...

komunikacijski kanal/komunikacijski medijum

Fizicki ili beicni medijum koji povezuje razlicite komponente neke mree.

Fizicki kanali:

1. twisted pair telefonski kabl

Fiziki komunikacijski kanal koji se sastoji od parova meujsobno uvijenih bakarnih provodnika.

2. koaksijalni kabl/co-axFizicki komunikacijski kanal koje se sastoji od jednog ili vie centralnih izolovanih ianihprovodnika, oko kojih moze biti obmotana iana mrezca ili tanka metalna folija.

o baseband kabl

U stanju je da pojedinane poruke prenosi veoma velikim, megabitnim brzinama i esto se koristiu lokalnim (LAN) mreama.

o broadband kabl

Prenosi vie razliitih signala - podatke, glas i video sadraje - istovremeno; pritom se svakisignal moe prenositi razliitom brzinom.

3. Opticki kabl

Fiziki komunikacijski kanal sainjen od staklenih vlakana, kraz koje se podaci i informacije prenoselaserskom svetlou.

Beini (wireless) prenos

Kod beinih kanala prenos podataka se vri upotrebom radio signala koji se, umesto kroz metalne

33


34/55

provodnike ili optike kablove, prostiru kroz vazduh ili bezvazduni prostor. Koriste se uglavnom 4tipa: mikrotalasni, satelitski, infracrveni i radio signali

1. mikrotalasi

Beini medijum kod kojeg se podaci i informacije salju kroz vazduh, u obliku visokofrekventnihradio signala.

2. satelitski prenos

Beini medijum kod kojeg se komunikacija odavlja slanjem visokofrekventnih radio signala sazemaljske stanice do satelita u Zemljinoj orbiti, odakle se oni zatim odailju ka drugimzemaljskim stanicama.

niskoletei (LEO) satelit

S obzirom na to da oko Zemlje krue na orbiti koja je znatno nia od putanje ostalih satelita, LEOsatelitski sistemi pruaju znaajne komparativne prednosti: kod njih nema relativno dugotrajnogputovanja signala, oni ne zahtevaju upotrebu glomaznih i skupih usmerenih antena, a manji su itrokovi njihove proizvodnje i lansiranja u orbitu. Njihov jediri nedostatak sesastoji u tome sto jepotrebno obezbediti vei broj satelita za pokrivanje odreenog geografskog podruja, s obzirom nato da krue na relativno maloj visini oko Zemlje.3. Infracrveni signali

Beicni medijum kod kojeg se prenos podataka i informacija vri u kodiranom obliku, pomouzraka infracrvene svetlosti koji putuje od jednog do drugog primopredajnika.

4. radiotalasni prenosi/radio-frekventnl (RF) prenosi

Beini medijum kod kojeg se za prenoenje podataka i informacija koriste frekvencije iznajmljeneod javnih radio mrea.

private branch exchange (PBX)/computer branch exchange (CBX)

Privatni telefonski sistem koji je dizajniran tako da zadovolji potrebe konkretne organizacije u kojoj

je instaliran.terminal veoma malog raspona (VSAT)

Zemaljska satelitska stanica sa antenom prenika manjeg od jednog metra.

Primopredajnik

Kombinacija odailjaa i prijemnika pomou kojeg se moe istovremeno vriti slanje i prijempodataka i informacija.

Radio-talasni prenosi/radio-frekventni RF prenosi

beini medijum kod kojeg se za prenoenje podataka i informacija koriste frekvencijeiznajmljene od javnih radio mrea.

WAN i MAN koriste tri tipa komunikacijskih kanala: javno dostupne mreze, privatne mreze imreze sa dodatnim mogucnostima (value added networks)

1. Javno dostupne mree

Mree koje uspostavljaju i odravaju tzv. javni prenosioci (common carriers), a namenjene suoptoj javnoj upotrebi.

prespojena (switched) mrea/prespojeno kolo

Kompletan skup javno dostupnih mrea, koje su naziv dobile po tome to telefonske kompanije

34


35/55

koriste takozvane centre za prespajanje (switching centers), koji omoguavaju prenoenjepodataka i informacija.

prespajanje paketa (packet switching)

Metod mrene komunikacije koji se zasniva na razbijanju poruke na mnogo malih paketa. Nakontoga, svaki paket se moe slati pojedinano, pa cak i razliitim putanjama, do svog krajnjeg

odredita.paket

Deli ili odseak emitovane poruke koji u sebi, pored podataka, sadrzi i adresne informacije,ime je omogueno njegovo isporuivanje na eljeno odredite.

2. privatna mrea

Mrea sainjena od iznajmljenih (posveenih) komunikacijskih linija.

iznajmljena linija/posveena (dedicated) linija

Komunikacijska linija koju je neki nosilac rezervisao za ekskluzivnu upotrebu od strane odredjenekompanije.

3. mrea sa dodatnim mogunostima (value-added network - VAN)

Javna komunikacijska mrea za prenos podataka koja, pored osnovnih, prua i neke dodatnemogunosti (npr. privremeno skladitenje podataka i detekciju greaka).

kimena mrea (backbone network)

Transmisiono postrojenje, dizajnirano za prenos podataka i informacija velikim brzinama.

modem

Ureaj koji povezuje kompjuter sa odreenim komunikacijskim medijumom i vri prevoenjepodataka i informacija iz kompjutera u oblik koji je pogodan za prenos putem tog komunikacijskogkanala. Najcee se koristi na WAN mreama.

multiplekser

Uredaj koji digitalne signale konvertuje u analogne, i obratno, kako bi omoguio da se prekojednog istog komunikacijskog kanala obavlja simultani prenos podataka sa velikog broja terminalaprikljuenih na taj kanal.

kartica mrenog interfejsa (NIC)

tampana ploa koja se na LAN mreama koristi za prenos digitalnih podataka i informacija.

most/ruter

Ureaj za povezivanje medjusobno kompatibilnih LAN mrea,

mreni prolaz (gateway)

Uredaj koji slui za povezivanje dveju razliitih i meusobno nekompatibilnih mrea, mrenih vorova iliureaja.

frame relay

Nain slanja podataka preko WAN mrea, kod kojeg se podaci dele na frejmove (tj, pakete), odkojih svaki u sebi sadrzi adresu, koju mrea koristi radi odreivanja njihove destinacije.

asinhroni nain prenosa (ATM)

35


36/55

Metod prenosa podataka zasnovan na upotrebi prespojenih mrea (switched networks), kodkojeg se poruke, koje u sebi sadre podatke, govorne i video informacije, razbijaju na elije(cells) fiksne duine.

digitalna pretplatnika linija (DSL)

Nudi mogunost veoma brzog prenosa podataka preko jednostrukog para obicnih bakarnih

provodnika, koji se koriste kod veine telefonskih servisa tzv. govornog nivoa (voice-grade).asimetrina digitalna pretplatnika linija (ADSL)

Najee korieni oblik pristupa internetu preko DSL-a, koji je karakteristian po znatno veojbrzini preuzimanja podataka (downstream) u odnosu na brzinu slanja podataka (upstream).

DSL veoma velikih brzina (VDSL)

Omoguava prenos podataka preko bakamih, twisted pair provodnika uz postizanje znatno veihbrzina, koje se kreu od 13 mbps do 55 mbps.

digitalna mrea integrisanih usluga (ISDN)

Naredna generacija telefonskih sistema, koja u sebi integrie mogunost istovremenog prenosa

glasa i podataka preko jedne iste linije i sposobna je da digitalne podatke prenosi prekoanalognih linija.

Switched Multimegabit Data Services [SMDS)

packet-switched transportna tehnologija koja se moe primeniti na mreze od bakarnihprovodnika ili optikih kablova

elijski komunikacijski servis

Beina tehnologija koja omoguava prenos radio poruka izmedu mobilnih ureaja (kao to sumobilni telefoni, PDA ureaji ili beini laptop kompjuteri) i takozvanih eiija.

sluba za prespajanje mobilnih telekomunikacija (MTSO)

Prespojnik (switch) koji se koristi u elijskom (mobilnom) telefonskom sistemu radi povezivanjatornja na elijskom postrojenju sa klasinim telefonskim prespojitkom unutar javne fiksnetelefonske mree.

time division multiple access (TDMA)

Tehnologija digitalnog elijskog prenosa poruka, koja datu radio frekvenctju deli na visevremenskih intervala (slotova) i dodeljuje ih pojedinacnim mobilnim ureajima zapotrebekonverzacije ili slanja poruka, te ih na taj nain razlikuje od ostalih transmisija.

code division multiple access (CDMA)

Tehnologija digitalnog elijskog prenosa poruka, kod koje se svakoj sesiji konverzacije ili slanjaporuka dodeljuje jedinstveni kod, kojim se ta sesija razlikuje od ostalih transmisija.

GSM

Global System for mobile communications najcesce koriscena tehnologija celijskog pristupa.

Generalized packet radio service (GPRS)

GPRS (ili 2.5G) karakterie vea brzina prenosa podataka u odnosu na ranije generacije telekomservisa, kao i upotreba metode prespajanja paketa (packet switching) umesto mrenog prespajanja(circuit switching) prilikom prenosa poruka.

Servis tree generacije (3G)

36


37/55

Zasniva se na metodu prespajanja paketa i ima veu propusnu mo - od 384 kbps do 2 mbps, uzavisnosti od trenutne lokacije korisnika - koja omoguava bre preuzimanje informacija.

beicni LAN (WLAN)

Lokalna kompjuterska mrea kod koje se prenos podataka umesto kablovima obavlja putemelektro-magnetnth signala na radio frekvencijama.

pristupna taka

Ureaj koji signale sa iane LAN mree konvertuje u radio signale odgovarajue frekvencije.

wired equivalent privacy (WEP)

Sistem zatite bezbednosti koji je prerastao u standard za ifrovanje podataka (odnosno, njihovokonvertovanje u speciijalan zatitni kod) koji se alju preko 802.11b beinih mrea.

Bluetooth personalna mrea/personalna mrea

Tehnologija beine komunikacije, koja omoguava uspostavljanje radio veze kratkog dometa (narastojanju do 30 stopa ili 10 metara) izmeu elektronskih ureaja, na primer izmeu PC raunara ilaptopa ili izmeu nekog PDA ureaja i stampaa.

beine mree za prenos podataka (WDN mree)

Mree koje se zasnivaju na upotrebi elijskih (cellular) komunikacijskih servisa, a namenjene SLprvenstveno onim mobilnim korisnicima koji ele da se na mreu prikace preko svojih beinihlaptop kompjutera i PDA ureaja.

virtualna privatna mrea (VPN)

Mrea sainjena od javnih komunikacijskih kanala, sa ciljem povezivanja klijent-kompjutera i servera,koja u sebi sadri snane metode ifrovanja, kako bi se obezbedilo da samo ovlaeni korisnici dobijupristup serveru i spreila svaka mogunost "presretanja" podataka u toku njihovog prenosa.

mreni operativni sistem (NOS)

Softverski program koji se izvrsava zajedno sa kompjuterskim operativnim sistemom iaplikativnim programima, a odgovoran je za upravijanje mreom.

protokol

Skup pravila i konvencija kojima se definie nain razmene podataka, a koji je u mreni softverugraen u obliku kodiranth instrukcija.

mrena administracija/upravljanje mreom

Poslovi menadmenta nad kompjuterskorn mreom, koji se sastoje od procedura i servisa kojiomoguavaju ispravno funkcionisanje mree,

37


38/55

Slika 8.38 OSl (Open Sysiem Interconnection) model

arhitektura

Struktura komunikacijske mree, koja definise kako e razliite komponente komunikacijske

mree biti strukturirane, na koji e nain stupati u interakciju i kada e biti neophodno ostvaritikooperaciju izmeu pojedinih komponenata sistema.

centralizovana arhitektura

Komunikacijska arhitektura u kojoj kompjuter, koji je smeten na jednoj centralnoj lokaciji, igraulogu "domaina" (hosta) nad celokupnim hardverom i softverom mree i koji vri kompletnuobradu podataka i istovremeno upravlja mreom.

konfiguracija zasnovana na host kompjuteru

Sinonim za centralizovanu konfiguraciju.

obrada podataka na daljinu (teleprocessing)

Nain obrade podataka koji je postao mogu zahvaljujui povezivanju desktop raunara sa nekimudaljenim kompjuterom preko telefonskih linija.

kompjuter "prednjeg kraja" (front-end)

U nekom centralizovanom sistemu tako se naziva minikompjuter koji je opremljen specijalnimsoftverskinn programima zaupravljanje celokupnim dolaznim i odlaznim komunikacijskimsaobraajem.

38


39/55

distribuirana arhitektura

Komunikacijska arhitektura u kojoj su kompjuteri smeteni na vie razliitih lokacija imeusobno su povezani odgovarajuom komunikacijskom mreom.

distribuirana obrada podataka

Metod obrade podataka kod kojeg se aplikacije simultano izvravaju na vle razliitih lokacija namrei.

distribuirana baza podataka

Baza podataka koja je smetena na vise odvojenih kompjutera unutar neke distribuirane mree.Komponenta jedne ovakve baze podataka moe biti preuzeta sa bilo koje vorne take na mrei.

hibridna mrea

Komunikacijska arhitektura koja u sebi kombinuje centralizovanu i distribuiranu arhrtekturu kakobi se iskoriistile prednosti obeju konfiguracija.

virtualna kompanija

Kompanija koja nastaje operativnim, ali ne i fizikim udruivanjem vie samostalnih preduzearadi dizajniranja i proizvodnje nekog proizvoda.

GLAVA 9. - Elektronska trgovina i elektronsko poslovanje

elektronska trgovina (e-trgovina)

Upotreba komunikacijskih mrea, ukljucujui i javni Internet, u svrhu obavljanja gotovinskihtransakcija izmeu poslovnih preduzea ili sa krajnjim potroaima,

cigla I malter

argonski izraz za svaku fiziku prodavnicu ili poslovni objekat, bez obzira od kojih je materijalaon izgraen i gde se tano nalazi.

business-to-consumer (B2C) e-trgovina

Elektronska trgovina koju poslovna preduzea obavljaju u cilju direktne prodaje svojih proizvodai usluga potrosacima.

4 najznacajnija oblika B2C trgovine:

Online maloprodaja, Elektronski marketi, Portali i Online servisi

1. Online maloprodaja

Jedna prodavnica na internetu.

Elektronski izlogPocetna web stranica online maloprodaje.

2. elektronski marketi (e-marketi)

Kolekcija pojedinanih prodavnica dostupnih preko jedne jedine lokacije na World Wide Webu.

aukcije

Kupci postavljaju ponude na osnovu kojih se odreuje konana cena nekog proizvoda umesto daona bude fiksna i unapred definisana.

39


40/55

klasina (forward) aukcija

Aukcija kod koje kupci iznose svoje ponude znajui da e prodavac odabrati najviu meu njima.

Inverzna (reverse) aukcija

Potpuno je suprotna klasinoj aukciji. Ovde ponuaci iznose svoje liste zahteva za proizvodima ili

uslugama, zajedno sa maksimalnim cenama koje su voljni da za njih plate. Potencijalni prodavci,koji su u stanju da prue traenu robu ili uslugu, nadmeu se jedan protiv drugog tako todostavljaju svoje ponude kupcima. Na aukciji pobeuje onaj prodavac koji je traeni proizvod iliuslugu ponudio po najpovoljnijoj ceni zakupca.

holandska (Dutch) aukcija

Na elektronskim marketima, operator marketa prikazuje najviu poetnu cenu datog proizvoda iliusluge, pa zatim eka da se javi kupac koji je spreman da ponuenu robu plati po toj ceni. Cenaponuene robe se sukcesivno smanjuje u unapred definisanim vremenskim intervalima, sve dokse ne pojavi kupac koji je spreman da plati ponuenu cenu.

3. portal

Web sajt koji igra ulogu vorita (hub) ili mrenog prolaza (gateway) ka drugim sajtovima llisobama za askanje (chat), kao to je, na primer, Yahoo! Funkcije portala: 1. Pretrazivanje, 2.Povezivanje sa prodavcima, 3. Personalizacija sadrzaja, 4. Formiranje interesnih grupa(communities) i 5....?

akumulator sadraja

E-commerce portal koji prikuplja informacije (to jest, sadraj) izrazlicitih izvora i organizuje ih uoblik koji je najkorisniji za posetioce tog web sajta.

info-medijator

Web sajt koji je prvenstveno posveen pronalaenju, preuzimanju i organizovanju specijalizovanihinformacija za potencijalne korisnike. Termin je nastao kombinacijom pojmova "informacija" i

"intermedijator" (posrednik).4. Elektronski servisi (bankarstvo, licni servisi, osiguranje i investicije, putnicki servisi...)

elektronsko bankarstvo/sajber-bankarstvo

Omoguava kiijentima da svoje bankarske poslove obavljaju preko Interneta, bez fizickog odlaskau banku.

virtualna banka

Banka koja poslove obavlja iskljuivo preko Interneta.

Posrednik

U virtualnom bankarstvu, istovremeno opsluuje i trgovca i potroaa radi oblikovanja procesa

slanja i naplate rauna.konsolidator racuna

Prima raune od trgovaca i grupie ih u jednolikom formatu za svakog potroaa.

Funkcije B2C sajtova

(1. Upravljanje katalogom i sadrzajem, 2. Kupovina i naplata, 3. Back Office obrada podataka, 4.reklamiranje)

1. Odrzavanje prodavnice i informacija na sajtu

40


41/55

2. Odrzavanje servisa kupovine i naplate

3. back office - Deo kompanije koji je zaduen za obavljanje zavrnih koraka u procesu prodaje(obrada naplate, azuriranje stanja i zaliha, priprema proizvoda za distribuciju)

4. Reklamiranje linkovi na pretrazivacima, baneri, interaktivni marketing i email

Upotreba prilagoenog reklamiranja, koje je specijalno skrojeno u skladu sa profilom posetilacadatog web sajta.

interaktivni kuponi

Kuponi koji se ele preko Interneta.

Spam

Neeljeno reklamiranje putem elektronske pote.

lanac snabdevanja

Protok delova, komponenata, materijala, novca i informacija izmedu pojedinih izvora datekompanije sa jedne, i njenih potroaa sa druge strane.

upravljanje lancem snabdevanjaKontrola sprovoenja aktivnosti kojima su dobavljai i kupci meusobno povezani.

integracija lanca snabdevanja

Sinhronizovanje aktivnosti svih strana koje uestvuju u izradi nekog proizvoda ili isporuci odreeneusluge, kako bi se zadovoljile potrebe kupaca, prodavaca i krajnjih potroaa.

efikasna reakcija na zahteve potroaa/neprekidno obnavljanje zaliha

Strategija po kojoj se podaci i informacije o proizvodima belee na prodajnim mestima, a zatimperiodino (najcee jednom dnevno) razmenjuju sa dobavljaima, kako bi oba uesnika moglazdruenim snagama predviati budue zahteve za obnavljanjem robe na zalihama, pratiti kupovnetrendova i otkrivati mogunosti za plasman novih proizvoda.

besposrednitvo (disintermediation)

Naziv za strategiju uklanjanja posrednika (dilera i distributera) iz lanca snabdevanja.

upravljanja zalihama od strane prodavca (vendor-managed lnventory)

Strategija koja podrazumeva direktnu interakciju kompanija sa prodavcima, to jest, saproizvoaima ili dobavljacima.

business to business B2B trgovina

Kompanije koje elektronskim putem posluju sa drugim kompanijama.

online maloprodaja

Kupci poseuju prodavnice i razgledaju proizvode putem interneta.elektronski izlog

polazna stranica web sajta neke kompanije koja se bavi online maloprodajom.

elektronski marketi

kolekcija pojedinanih prodavnica dostupnih preko jedne jedine lokacije na www

aukcije

41


42/55

kupci postavljaju ponude na osnovu kojih se odreuje konana cena nekog proizvodaumesto da ona bude fiksna i unapred definisana.

elektronska nabavka (e-nabavka)

Sistem koji zaposlenima omoguava pristup online katalozima sa opisima proizvoda i usluga kojenude razliiti dobavljai.

direktna potronja

Trokovi nabavke materijala i komponenata koje se direktno koriste za izradu nekog proizvoda ilipruanje odreene usluge.

indirektna potronja/oprema za odravanje, popravku i funkcionisanje (MRO)

Kupovina dobara i usluga koje slue za podrku funkcionisanja date kompanije kao celine.

elektronska razmena/B2B vorite (hub)

Komercijalni sajtovi na Internetu, na kojima se kupci i prodavci okupljaju radi trgovine, razmeneinformacija ili obavljanja transakcija vezanih za kupoprodaju proizvoda i usluga.

Javna razmena/nezavisna razmena

Razmena kod koje trea strana - takozvani kreator trita - upravlja elektronskim tristem, prikazujeinformativni sadraj marketa i nudi elektronske alate za obavljanje trgovine.

vertikalna razmena

Razmena koja je strukturirana tako da slui lanovima neke konkretne industnjske grane.

horizontalna razmena

Razmena koja nastoji da istovremeno slui interesima kompanija iz razliitih grana industrije.Klijenti se zausluge ovih trita opredeljuju prvenstveno zbog njihove funkcionalne strunosti, ane zbog strunosti u oblasti date industrije.

konzorcijski vodjena razmena

Razmena koja nastaje tako sto industrijska preduzea udruuju snage radi kreiranja jednogzajednikog foruma na kome e razmenjivati proizvode i usluge.

privatna razmena

Na internetu zasnovan trgovaki forum (to jest, elektronsko trzite), implementiran od stranejedne jedine kompanije i uz uee odabrane grupe dobavjaa i kupaca.

jednokorisniki/personalni sistem

IT sistem koji koristi samo jedna osoba. Sistem koji je samostalan i nije povezan sa drugiinkompanijama, niti se deli sa drugtm ljudima,

preduzetniki sistem

Obino se sastoji od istih komponenata kao i personaini sistem, uz dodatak serverskih ilimainframe raunara, baza podataka i kompjuterskih mrea. U optem sluaju, radi se odeljenim (shared) sistemima.

direktan (hands-on) sistem

Sistem kod kojeg korisnik neposredno unosi ulazne podatke i informacije, definie nain njihoveobrade i odreuje koji e tipovi izlaznih informacija biti pomou njega generisane.

konfiguracija

42


43/55

Specifina kombinactja hardvera i softvera u datom sistemu.

produktivnost

Odnos izmeu rezultata (izlaza, outputa) neke aktivnosti, radnog procesa ili uinka nekeorganizacije, i resursa (uiaza, inputa) koji su upotrebljeni radi postizanja tih rezultata.

softver za linu produktivnostSoftverski paketi koji omoguavaju bre obavljanje aktivnosti, izvravanje veeg broja aktivnosti uzadatom vremenskorn intervalu ili obavljanje zatadaka uz manji utrosak resursa.

Glava 10 - Lansiranje lazne podatke i informacije, definie nainnjihove obrade i projekata IT aplikacija

Jednokorisniki/personalni sistem -

IT sistem koji koristi samo jedna osoba. Sisetem koji je samostalan i nije povezan sa drugim

kompanijama, niti se deli sa drugim ljudima.3 karakteristike jednokorisnikih sistema :

dizajnirani za direktnu (hands-on) upotrebu, skrojeni po meri zahteva i preferenci pojedinaca islue za poboljanje linih performansi.

Preduzetniki sistem -

obino se sastoji od istih komponenata kao i personalni sistem, uz dodatak serverskih ilimainfraim reunara, baza podataka i kompjuterskih mrea. U optem sluaju radi se odeljenim (shared) sistemima. Pored osobina jedonokorisnikih sistema oni su dizajnirani zazajedniku upotrebu, za deljenje informacijskih resursa, povezivanje razliitih tipova korisnika,vece obime i domene poslovanja,

Direktan (hands-on) sistem-

sistem kod kojeg korisnik neposredno unosi ulazne podatke i informacije, i definie nainnjihove obrade i odreuje koji e tipovi izlaznih informacija biti pomou njega

Documents

OMIS - definicije