Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucaja

Pjer de Marivo

Igra ljubavi i slučaja

Komedija u tri čina

LICA GOSPODIN ORGON, stari plemić MARIO, sin g. Orgona SILVIJA, njegova kći DORANT, Silvijin prosilac LIZETA, Silvijina sobarica ARLEKIN, Dorantov sluga Jedan sluga

Dogaña se u Parizu, u kući g. Orgona.

PRVI ČIN

POJAVA I Silvija, Lizeta SILVIJA: Ali, još jednom, šta se vi mešate? Zašto odgovarate za moja osećanja? LIZETA: Zato što miolim da su vaša osećanja, u ovakvoj prilici, slična osećanju svih drugih ljudi. Gospodin vaš otac me pita da li vam je milo što vas udaje, dali ste radosni zbog toga, i ja mu odgovaram da jeste, a možda ste vi jedina devojka na svetu kod koje ovo jeste - nije tačno, ne - je neprirodno. SILVIJA: Ne je neprirodno! Kakva glupa bezazlenost! Za vas bi, znači, udaja imala mnogo čari? LIZETA: Pa lepo, opet jeste, recimo. SILVIJA: Ćutite, pokazujte svoju neuljudnost na drugome mestu, i znajte da vam ne priliči da o mome srcu sudite po svome. LIZETA: Moje srce je načinjeno kao i kod ostalog sveta. Zašto se vaše ističe time da ne bude kao druga? SILVIJA: Kažem vam, kad bi smela, nazivala bi me nastranom. LIZETA: Da sam vam ravna, videle bismo. SILVIJA: Vi baš hoćete da me ljutite, Lizeta? LIZETA: Nisam to ni pomislila. Ali, eto, kakvo sam zlo učinila kad sam rekla gospodinu Orgonu da vam je milo što se udajete? SILVIJA: Prvo, što nisi kazala istinu, meni ne smeta što sam devojka. LIZETA: To je opet nešto sasvim novo.

Page 1

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajaSILVIJA: A zatim, što moj otac ne treba da misli kako mi čini veliko zadovoljstvo ako me udaje, jer bi onda radio s jednim pouzdanjem koje bi, možda, bilo uzaludno. LIZETA: Kako! Zar se vn ne biste udali za onoga koga vam on nameni? SILVIJA: Šta znam? Možda mi taj ne bi nimalo odgovarao, a to me brine. LIZETA: Kažu da je vaš budući jedan od najuglañenijih ljudi, da je stasit, mio, ljubazan, da niko nema te duhovitosti, da je to čovek najboljega karaktera, pa šta biste više? Zar se može zamisliti prijatniji brak, idealnija veza? SILVIJA: Idealnija! Baš si luda s tim svojim izrazima! LIZETA: Verujte, gospoño, sreća je kad takav prosilac želi da se venča propisno: jer gotovo nema devojke koja, kad bi joj se on udvarao, ne bi pošla za njega i bez ceremonija. Umiljat, stasit, eto šta je potrebno za ljubav, društven i duhovit - time se držimo u društvu. Bogami, u tome je čoveku sve valjano, u njemu se nalazi sve, i korisno i prijatno. SILVIJA: Da, u slici koju ti daješ o njemu: kažu da on liči na nju, ali, to je samojedno kažu, a ja bih mogla dobiti drugi utisak. Vele, da je lep čovek, a to bezmalo ne valja. LIZETA: Ne valja, ne valja! Eto jedne zaista čudne misli! SILVIJA: To je vrlo pametna misao. Lep čovek je rado uobražen, to sam već zapazila. LIZETA: Pa, on nema prava da bude uobražen, ali ima prava da bude lep. SILVIJA: Dodaju da je stasit, dobro! LIZETA: Da! To se prašta. SILVIJA: Lepotu i ljubaznost mu ne tražim, sve su to suvišnosti. LIZETA: Savaota mi! Ako se ikad udam, te suvišnosti biće mi neophodan priručnik. SILVIJA: Ti ne znaš šta govoriš. U braku češće imamo posla s pametnim nego prijatnim čovekom, ukratko, ja od njega ne tražim ništa drugo do dobar karakter, a to je teže naći nego što se misli. Istina je da njegov karakter mnogo hvale, ali ko je živeo s njim? Zar se ljudi ne preobražavaju, naročito kam imaju duha? Zar ih ja lično nisam gledala kako, kad su sa svojim prijateljima, izgledaju najbolja stvorenja na svetu? To je blagost, pamet, milina, i nema toga koji, po njihovoj fizionomiji, ne bi jamčio da su u njima sve vrline. ,,Taj gospodin izgleda otmen, vrlo uglañen", govorili su stalno o Ergastu. - „Jeste, takav je", odgovarali su, i ja sam tako govorila, njegova fizionomija ne vara ni za dlaku. Ali, verujte vi samo toj fizionomiji, tako ljupkoj,tako predusretljivoj, koja će kroz četvrt časa iščeznuti i koju će zameniti jedko turobno, divlje, surovo lice, koje postaje strah za celu kuću! Ergast se oženio, njegova žena, njegova deca, njegov sluga znaju samo za to lice, dok on inače svuda pokazuje tu ljubaznu fizionomiju koju mi vidimo, a koja je samo maska što je stavlja pri izlasku iz kuće. LIZETA: Kakvo čudovište sa svoja dva lica! SILVIJA: Nije li prijatno videti Leandra? A u svojoj kući to je čovek koji ne proslovi reč, koji se ne smeje i ne gunña, to je duša ledena, usamljena i nepristupačna. Njegova žena je ne poznaje, niti opšti s njom, ona se udala za jednu figuru koja izlazi iz sobe, seda za sto i ove oko sebe zapahnjuje čamom,

Page 2

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajahladnoćom i dosadom. Zar to nije vrlo zabavan suprug? LIZETA: Hvata me jeza od tih opisa, ali, uzmimo Tersandra. SILVIJA: Da, Tersandar! Imao je pre neki dan svañu sa ovojom ženom, dolazim, prijavljuju me, i vidim čoveka koji mi prilazi raširenih ruku, lica vedra,ozarena, rekli biste dolazi s najveselijeg razgovora, usta i oči mu još nasmejani. Lupež! Takvi su ti ljudi! Ko bi verovao da njegovu ženu treba žaliti što je s njim? Našla sam je utučenu, modra lica, uplakanih očiju, zatekla sam je oiakvu kakva ću možda i ja biti, to je moja buduća slika, ili će mi bar pretiti opasnost da budem njena kopija. Ja sam je sažaljevala, pa zar i ti da sažaljevaš mene? To je užasno! Zar ne? Pomisli šta je to muž. LIZETA: Muž je muž, vi se niste mogli zadržati na tim rečima, one me mire sa svim ostalim.

POJAVA II Gospodin Orgon, Silvija, Lizeta GOSPODIN ORGON: O, dobar dan, kćeri, da li će te obradovati vest koju ti donosim? Tvoj zaručnik stiže danas, njegov otac mi to javlja ovim pismom. Ništa mi ne kažeš, izgledaš mi tužna. I Lizeta obara oči, šta ima to da znači? Kaži mi ti, o čemu je reč? LIZETA: O jednome licu od koga se drhti, gospodine, o drugom koje ubija hladnoćom, o jednoj ledenoj, usamljenoj duši, a zatim o slici žene utučena izgleda, modra lica, podbulih očiju, koja je plakala, eto, gospodine, o čemu smo razgovarale sa toliko pažnje. GOSPODIN ORGON: Kakva je to zbrka? Duša, slika! Objasni mi, ja ništa ne razumem. SILVIJA: Pričala sam Lizeti o nesreći jedne žene koju muž zlostavlja, pomenulasam Tersandrovu ženu koju sam neki dan zatekla vrlo utučenu, pošto ju je muž izgrdio, i pravila sam o tom svoje opaske. LIZETA: Da, govorile smo o jednoj fizionomiji koja nestaje i koja se javlja, i utvrdile smo da je muž maskiran kad je u društvu, a namršten kad je sa ovojom ženom. GOSPODIN ORGON: Iz svega toga, kćeri, rekao bih da tebe brak plaši, utoliko više što ne poznaješ Doranta. LIZETA: Pre ovega, on je lep, a to bezmalo ne valja. GOSPODIN ORGON: Bezmalo ne valja! Šta ti buncaš? LIZETA: Kažem ono što sam naučila, to je gospoñina teorija, ja, kod nje učim. GOSPODIN ORGON: Ostavimo, ostavimo, o tome ne treba raspravljati. E pa, drago moje dete, ti znaš koliko te volim. Dorant dolazi da te prosi. Prilikom poslednjeg putovanja po unutrašnjosti ugovorio sam! tu veridbu sa njegovim ocem, koji je moj stari, prisni prijatelj, ali pod uslovom da se dopadnete jedno drugom i da vam se ostavi potpuna sloboda da izrazite svoju volju. Zabranjujem ti svaku popustljivost s obzirom na mene. Ako ti se Dorant ne sviña, imaš samo da kažeš to, i on odlazi, ako se ti njemu ne sviñaš, isto tako odlazi. LIZETA: Jedan nežni duo će odlučiti, kao u operi. Hoćete me, hoću vas, brzo ponotara! ili: Volite li me? Ne, ni ja vas, na konja!

Page 3

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajaGOSPODIN ORGON: Doduše, ja nikad nisam video Doranta, on nije bio tu kad sam se sastao s njegovim ocem, ali prema svemu lepom što su mi o njemu pričali, ne bojim se da ćete se rastati. SILVIJA: Očarana sam vašom dobrotom, oče. Vi mi zabranjujete svaku popustljivost, i ja ću vas poslušati. GOSPODIN ORGON: Ja ti to nareñujem, Silvija. Ali, ako smem, ja bih vas zamolila da se složite sa jednom idejom koja mi pada ka um, a što bi me potpuno umirilo. GOSPODIN ORGON: Reci, ako je izvodljiva, ja se slažem. SILVIJA: Ona je savim izvodljiva, ali se bojim da ću zloupotrebiti vašu dobrotu. GOSPODIN ORGON: Eh, zloupotrebiti. U ovom svetu treba da je čovek odveć dobar, da bi to bio dosta. LIZETA: Samo najbolji od ovih ljudi može tako nešto reći. GOSPODIN ORGON: Kaži, kćeri. SILVIJA: Dorant danas dolazi ovamo. Kad bih ga mogla videti, ispitati malo, a da ne zna ko sam! Lizeta je pametna gospodine, ona bi me mogla zameniti za kratko vreme, a ja bih zamenila nju. GOSPODIN ORGON (za sebe) Ideja je zanimljiva. (Glasno) Čekaj da malo razmislim o tome. (Za sebe) Ako joj dopustim, može iskrsnuti nešto jedinstveno. Ona se tom i ne nada... (Glasno) Dobro, kćeri, dopuštam ti da se prerušiš.. A jesi li ti pouzdana da ćeš dobro igrati, Lizeta? LIZETA: Bi, gospodine, znate kakva sam, pokušajte da ne kažete istinu i, ako smete, da ne odate priznanje ovakvom držanju. Evo jednog primerka ljubaznosti s kojom vas dočekujem. Šta velite? No? Poznajete li Lizetu? GOSPODIN ORGON: Gle, gle! pa ja se već i sam počinjem varati. Ali ne smemogubiti vreme, idi, udesi se za svoju ulogu. Dorant nas može iznenaditi. Požuritei obavestite celu kuću. SILVIJA: Meni gotovo treba samo jedna kecelja. . LIZETA: A ja idem da se obučem: doñite da me očešljate, Lizeta, da biste se upoznali s poslom, molim vas da budete revnosni na službi. SILVIJA: Bićete zadovoljni, markizo, hajdemo!

POJAVA III Mario, Gospodin Orgon, Silvija. MARIO: Sestro, čestitam ti novost koju sam čuo, kažu da ćemo videti tvog prosioca. SILVIJA: Da, dragi. brate, ali nemam vremena da se zadržavam,. imam važna poela, otac će vam reći koja, doviñenja.

POJAVA IV Gospodin Orgon, Mario GOSPODIN ORGON: Nemojte je zadržavati, Mario, hodite, saznaćete u čemu jestvar, MARIO: Pa šta je novo, gospodine? GOSPODIN ORGON: Pre svega, hoću da vam preporučim da zadržite za sebe ovo što vam budem rekao.

Page 4

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajaMARIO: Poslušaću vaša nareñenja. GOSPODIN ORGON: Danas ćemo videti Doranta, ali ćemo ga videti prerušenog.

MARIO: Prerušenog! Zar će doći pod maskom? Da mu ne prireñujete bal? GOSPODIN ORGON: Čujte ovaj stav iz pisma njegovog oca. Hm... ,,Ne znam, uostalom, kako ćete shvatiti jednu zamisao žoja je pala na pamet mom sinu: ona je neobična, on to sam priznaje, ali pobuda je opravdana, čak i nežna, zamolio me je da mu dopustim da se u prvi mah pojavi u vašoj kući u odelu svog sluge, a ovaj bi opet igrao ulogu svoga gospodara." MARIO: O, o! To će biti zanimljivo. GOSPODIN ORGON: Čujte dalje... „Moj sin zna koliko je obaveza, koju će uzeti,ozbiljna, nada se, kaže on, da će tako prerušen za kratko vreme, uočiti izvesnecrte u karakteru naše buduće i bolje je poznati, da bi se mogao upravljati u pogledu onoga što mu valja činiti, s obzirom na slobodu koju smo im zajedničkiostavili. Ja, koji imam poverenja u ono što ste mi rekli o svojoj dragoj kćeri, pristao sam na sve, ali s tim da vam to iz predostrožnosti javim, ma da me je on molio da to za vas bude tajna. Vi ćete u pogledu naše buduće postupiti kakonañete za shodno." Eto šta mi piše otac. Ali to nije sve, evo još nešto. Vaša sestra, opet, uznemirena zbog Doranta, čiju tajnu ne zna, zamolila me je da odigra istu komediju, i to baš zato da bi mogla posmatrati Doranta, kao što Dorant želi da posmatra nju. Šta velite na to? Ima li išta neobičnije? U ovom trenutku gospoñica i služavka se preoblače. Šta mi savetujete, Mario? Da li da obavestim vašu sestru, ili ne? MARIO: Bogami, kad su stvari pošle tim pravcem, njih ne bih kvario i poštovao bih zamisao na koju su zajednički došli. Bilo bi dobro da se oboje više puta razgovaraju tako prerušeni: Da vidimo hoće li im srce kazati koliko se cene. Možda će se Dorantu moja sestra dopasti uprkos tome što je sobarica, njoj bi to bilo vrlo prijatno. GOSPODIN ORGON: Videćemo kako će se izvući iz tog zapleta. MARIO: Za nas će taj dogañaj, nema sumnje, biti vrlo zabavan. Želeo bih da sam tu u samom početku i da ih oboje peckam.

POJAVA V Silvija, Gospodin Orgon, Mario SILVIJA: Evo me, gospodine, jesam li rñava kao sobarica? Vi, dragi brate, verovatno znate o čemu je reč. Kako vam se sviñam? MARIO: Bogami, sestro, sluga će biti osvojen, ali bi mogla ukrasti i Doranta svojoj gospoñi. SILVIJA: Iskreno da reknem, ne bi mi bilo krivo da mu se dopadnem i u licu koje igram, ne bih se ljutila da mu zavrtim glavu i malo ga zbunim na otstojanju koje će biti izmeñu njega i mene. Ako moja privlačnost postigne taj uspeh, biću zadovoljna i ceniću je. Uostalom, to bi mi pomoglo da budem načisto s Dorantom. Što se tiče njegovog sluge, nije me strah od njegovih uzdaha, neće se ni usuditi da dopru do mene, ima u mojoj fizioiomiji nečega što će tom ugursuzu ulivati više poštovanja nego ljubavi. MARIO: Polako, sestro, taj ugureuz će vam biti ravan.

Page 5

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajaGOSPODIN ORGON: I svakako da će te zavoleti. SILVIJA: Pa lepo, čast što mu se dopadam neće mi biti na odmet, sluge ne umeju da čuvaju tajne, a ljubav je brbljiva, i ja ću tako uspeti da saznam sve onjegovom gospodaru. JEDAN SLUGA: Gospodine, sad je baš došao neki poslužitelj koji želi da govori s vama, prati ga nosač sa kožnom torbom. GOSPODIN ORGON: Neka uñe, to je bez sumnje Dorantov sluga, biće da mu jegospodin ostao u poštanskoj stanici da posvršava posla. Gde je Lizeta? SILVIJA: Lizeta se oblači, i, pred svojim ogledalom, nalazi da smo nerazumni što joj dajemo Doranta, biće brzo gotova s njim. GOSPODIN ORGON: Tiše! Dolaze.

POJAVA VI Dorant, kao sluga, Gospodin Orgon, Silvija, Mario DORANT: Želeo bih do gospodina Orgona, imam li čast da se njemu poklonim? GOSPODIN ORGON: Da, njemu lično, prijatelju. DORANT: Gospodine, vi ste bez sumnje primili od nas vesti, ja sam u službi gospodina Doranta, koji dolazi za mnom, i šalje me da vam izrazim njegovo poštovanje, dok on to i lično ne učini. GOSPODIN ORGON: Ti svoju dužnost vršiš vrlo spretno. Lizeta, šta veliš o ovome momku. SILVIJA: Ja, gospodine, velim da je dobrodošao i da izgleda valjan. DORANT: Vi ste jako dobri, trudiću se da budem što bolji. MARIO: Odgovor nije loš, tvoje srce se mora dobro čuvati, Lizeta. SILVIJA: Moje srce! To nije prosta stvar. DORANT: Ne ljutite oe, gospoñice, zbog gospodinovih reči neću postati nimalo uobražen. SILVIJA: Ta skromnost mi se dopada, budite i dalje takvi. MARIO: Vrlo dobro! Ali mi se čini da je titula „gospoñica", kojom te oslovljava, suviše ozbiljna. Meñu ljudima kao što ste vi, stil ljubaznosti ne mora biti tako strog, nećete valjda uvek biti na oprezu, no, ophodite se slobodnije. Tvoje je ime Lizeta, a ti, momče, kako se ti zoveš? DORANT: Burginjon, gospodine, sluga sam pokoran. SILVIJA: Pa dobro, Burginjone, neka bude! DORANT: Pristajem, Lizeta, to mi neće smetati da budem vaš sluga. MARIO: Vaš sluga! To opet nije vaš način izražavanja, trebalo je da kažeš tvoj sluga. GOSPODIN ORGON: Ah! ah! ah! ah! SILVIJA (tiho Mariju) Vi se titrate sa mnom, brate. DORANT: Što se tiče osdovljavanja sa „ti", ja čekam šta će Lizeta da naredi. SILVIJA: Pa, led je probijen! Radi kako hoćeš, Burginjone, pošto to zabavlja ovu gospodu. DORANT: Hvala ti, Lizeta, i odgovaram odmah na čast koju mi ukazuješ. GOSPODIN ORGON: Hrabro, deco, ako se počnete voleti, neće vam biti potrebne nikakve ceremonije. MARIO: O, polako, voleti se to je druga stvar, vi možda ne znate da se ljutim

Page 6

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajana Lizetino srce, ja koji vam govorim. Istina je da je ono svirepo prema meni, ali ja neću da mi Burginjon bude takmac. SILVIJA: Da! Zar prelazite na takav govor? A ja, ja hoću da me Burginjon voli. DORANT: Grešiš kad kažeš hoću, lepa Lizeta, tebi nije potrebno da nareñuješ, pa da ti se učini po volji. MARIO: Gospodine Burginjone, vi ste negde upljačkali tu galantnost. DORANT: Imate pravo, gospodine, uzeo sam je iz njenih očiju. MARIO: Ćuti, ovo je još gore, zabranjujem ti da imaš toliko duha. SILVIJA: Ako ga ima nije na vaš trošak, a kad je nalazi u mojim očima, može je i uzeti. GOSPODIN ORGON: Sine, izgubićete parnicu, povucimo se. Dorant tek što nije došao, treba da javimo mojoj kćeri, a vi, Lizeta, pokažite ovom momku odaje njegovoga gospodina. Zbogom, Burginjone. DORANT: Gospodine, činite mi isuviše časti.

POJAVA VIII Silvija, Dorant SILVIJA (za sebe) Oni se zabavljaju, pa neka, iskoristimo sve. Ovaj momak nije glup, i ne žalim sobaricu koja ga bude dobila. Lagaće me, ali pustimo ga, da bih saznala nešto. DORANT (za sebe) Ova devojka me čudi! Svakoj ženi bi činilo čast takvo lice: da se upoznamo... (Glasno) Pošto smo u prijateljskom odnosu i pošto smo odbacili forme, reci mi, Lizeta, da li tvoja gospoña vredi koliko ti? Ona mora bitivrlo sigurna u sebe, kad ima sobaricu kao što si ti! SILVIJA: Burginjone, to pitanje mi kaže da, kao što je to običaj, nameravaš da mi laskaš: nije li tako? DORANT: Vere mi, priznajem ti, da nisam došao s tom namerom. Iako sam sluga, nisam održavao tešnje veze sa sobaricama, ne volim služiteljske naravi, ali, kad je reč o tebi, to je nešto drugo. Eto, ti me potčinjavaš, gotovo sam plašljiv, moje drugarstvo ne sme da se pripitomi pored tebe, neprestano želim da skinem šešir s glave, a kad ti kažem ,,ti", izgleda mi da nisam ozbiljan, jednom reči, dolazi mi da ti se obraćam s poštovanjem kome bi se ti nasmejala. Kakva si ti to služavka, sa tim izgledom kneginje? SILVIJA: Vidiš, sve to što kažeš da si osetio gledajući me dogodilo se doslovce sa svima slugama koje su me videle. DORANT: Bogami, ne bih se čudio da je to bio slučaj i sa svom gospodom. SILVIJA: Ta misao je prijatna, svakako, ali ponavljam ti, ja nimalo nisam stvorena za udvaranje onih čije haljine liče na tvoje. DORANT: Znači da ti se moje odelo ne sviña? SILVIJA: Ne, Burginjone, ostavimo ljubav i budimo dobri prijatelji. DORANT: Samo to? Tvoj mali ugovor ima svega dva člana, i to nemoguća. SILVIJA (za sebe) Čudan čovek ovaj sluga! (Glasno) Ali, treba ga izvršiti, pretskazano je da ću se udati samo za uglednog čoveka, i ja sam se otada zaklela da ne slušam druge ljude kad mi se udvaraju. DORANT: Do sto vraga! To je zanimljivo, ono našta si se ti zaklela u vezi s

Page 7

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajačovekom, ja sam se zakleo u vezi sa ženom, zarekao sam se da ću ozbiljno voleti samo uglednu devojku. SILVIJA: Dakle, ne napuštaj svoju odluku. DORANT: Možda je i ne napuštam toliko koliko mi mislimo, tvoja pojava je vrlootmena, a katkad neko može biti uglednog porekla i ne znajući to. SILVIJA: Ah! ah! ah! Bila bih ti blagodarna za tu pohvalu, da to ne ide na računmoje majke. DORANT: Pa ti se osveti mojoj, ako me smatraš pogodnim za to. SILVIJA (za sebe) Zaslužio bi! (Glasno) Ali nije reč o tome, dosta je ćaskanja, meni je pretskazano da ću dobiti za muža čoveka uglednog porekla, i ja ne odustajem od toga. DORANT: Do vraga! da sam ja takav, proročanstvo bi me pogañalo, bno bi me strah da ga proveravam! Ja nemam poverenja u astrologiju, ali imam u tvoje lice. SILVIJA (za sebe) On nikako ne prestaje... (Glasno) Hoćeš li završiti? Šta te se tiče proročanstvo, kad te ono isključuje? DORANT: Ono nije proreklo da te neću voleti. SILVIJA: Nije, ali je reklo da time nećeš ništa dobiti, a i ja ti to potvrñujem. DORANT: Vrlo dobro, Lizeta, taj ponos ti divno stoji, i ma da mi izriče presudu, ja sam veoma zadovoljan što ga vidim u tebi, želeo sam da ga imaš, čim sam te video, bila ti je potrebna još ta draž, i ja se tešim što pritom gubim, jer timeti dobijaš. SILVIJA (za sebe) Odista me ovaj mladić iznenañuje, uprkos tome što imam... (Glasno) Reci mi ko si ti što mi tako govoriš? DORANT: Sin čestitih roditelja koji nisu bili bogati. SILVIJA: E pa ja ti od sveg srca želim bolji položaj nego što ga imaš, i htela bihda ti pomognem, sudbina se ogrešila o tebe. DORANT: Bogami, ljubav je još grešnija od nje, više bih voleo da mi je dopušteno da zatražim tvoje srce, nego da imam sva blaga ovog sveta. SILVIJA (za sebe) Eto, bogu hvala, sad razgovaramo kako treba. (Glasno) Burginjone, ne bih se mogla ljutiti što mi tako govoriš, ali, ja te molim da promenimo predmet razgovora. Preñimo na tvog gospodina. Možeš valjda prestati da mi govoriš o ljubavi. DORANT: I ti bi, valjda, mogla učiniti da je ne osećam. SILVIJA: Ah, naljutiću se, ti me izvodiš iz strpljenja. Još jednom, mani se svojeljubavi. DORANT: Onda ti ostavi svoj lik. SILVIJA (za sebe) Na kraju krajeva, čiii mi se da me zanima... (Glasno) Pa dobro, Burginjone, ti dakle nećeš da prestaneš? Hoćeš li da odem? (Za sebe) Trebalo je da to već učinim. DORANT: Čekaj, Lizeta, ja sami sam hteo da govorim o drugoj stvari, ali ne znam više o čemu. SILVIJA: I ja sam imala da ti nešto kažem, ali samn zbog tebe izgubila svoju misao. DORANT: Sećam se da sam te pitao da li tvoja gospoña vredi koliko ti. SILVIJA: Ti opet obilazno, pa na svoju stazu, zbogom.

Page 8

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajaDORANT: Ah ne, Lizeta, reč je bila o mom gospodinu. SILVIJA: Pa dobro, hajde! Htela sam s tobom da govorim i o njemu, i nadam se da ćeš mi iskreno reći kakav je. Tvoja veza s njim stvara mi dobro mišljenjeo njemu, treba da je valjan čovek, kad ga ti služiš. DORANT: Da li ćeš mi dopustiti da ti zahvalim na tim rečima? SILVIJA: Hoćeš li zaboraviti moju lakomislenost što sam to kazala? DORANT: Eto opet odgovora koji me ljute. Radi kako hoćeš, ja se ne protkvim, znam da sam te sreće da se moram uzdržavati od svega što mi je najdraže na svetu. SILVIJA: A ja bih volela da znam otkuda mi ta dobrota da te slušam, jer, očevidno, to je neobično. DORANT: U pravu si, naš slučaj je jedinstven. SILVIJA (za sebe) I pored svega što mi je rekao, ja nisam otišla, ne odlazim, tusam i odgovaram! To je zbilja više nego smešno. (Glasno) Zbogom. DORANT: Pa, završimo što smo hteli reći. SILVIJA: Kažem ti: zbogom, nema milosti. Kad tvoj gospodin bude došao, pokušaću, u korist svoje gospoñe, da ga sama proučim, ako vredi truda. Dotle razgledaj ove odaje, to su vaše. DORANT: Gle, evo i gospodina.

POJAVA VIII Dorant, Silvija, Arlekin ARLEKIN: A, tu si, Burginjone! Jeste li ti i moj nosač lepo primljeni? DORANT: Bilo je nemoguće da budemo primljeni rñavo, gospodine. ARLEKIN: Jedan poslužitelj tamo reče mi da uñem ovde, i da će javiti mome tastu i mojoj ženi. SILVIJA: Hteli ste valjda reći gospodinu Orgonu i njegovoj kćeri, gospodine! ARLEKIN: E, pa to su moj tast i moja žena. Ja dolazim da se ženim, oni me očekuju zbog venčanja, tako je ugovoreno, treba samo izvršiti obred, a to je sitnica. SILVIJA: To je sitnica o kojoj vredi razmisliti. ARLEKIN: Da, ali kad se o tome razmisli, onda se više na to ne misli. SILVIJA (tiho Burginjonu) Izgleda mi, Burginjone, da su kod vas ugledni ljudi jevtini. ARLEKIN: Šta kažete to mome sluzi, lepotice? SILVIJA: Ništa, kažem mu samo da idem da pozovem gospodina Orgona. ARLEKIN: A što ne kažete moga tasta, kao ja? SILVIJA: Jer on to još nije. DORANT: U pravu je, gospodine, svadba nije obavljena. ARLEKIN: Pa dobro, tu sam da je obavim. DORANT: Sačekajte da se svrši. ARLEKIN: Pobogu! Tolike formalnosti oko tasta sinoćnjeg ili sutrašnjeg. SILVIJA: Zbilja, kakva je velika razlika u tome biti ili ne biti oženjen? Da, gospodine, mi grešimo, i ja žurim da izvestim vašega tasta o vašem dolasku. ARLEKIN: I moju ženu, molim vas. Ali pre no što odete, recite mi nešto: vi koji ste tako ljupki, jeste li vi sobarica u kući? SILVIJA: Pogodili ste.

Page 9

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajaARLEKIN: Vrlo dobro, to me raduje. Smatrate li da se dopadam ovde? Šta vi mislite o meni? SILVIJA: Mislim da ste... zanimljivi. ARLEKIN: No, utoliko bolje! Ostanite pri tom mišljenju, moći će da posluži. SILVIJA: Vrlo ste skromni kad ste zadovoljii njim. Ali, ja vas ostavljam, mora biti da su zaboravili da izveste vašega tasta, jer on bi već došao, idem da ga pozovem. ARLEKIN: Recite mu da ga očekujem s ljubavlju. SILVIJA (za sebe) Kako je sudbina ćudljiva. Nijedan od ova dva čoveka nije na svom msstu.

POJAVA IX Dorant, Arlekin ARLEKIN: No, gospodine, početak mi je dobar, sobarici se već sviñam. DORANT: Ala si glupak! ARLEKIN: A zašto? Moja pojava je bila baš prijatna! DORANT: Toliko si mi obećavao da ćeš se osloboditi glupih i prostačkih reči! Dao sam ti toliko korisnih saveta, preporučio ti da budeš ozbiljan. A vidim da sam bio lud, kad sam ti verovao. ARLEKIN: Ubuduće biću još bolji, i pošto nije dovoljna ozbiljnost, ja mogu biti i melanholičan, i plakati, ako je potrebno. DORANT: Ja više ne mogu da se snañem, ovaj dogañaj me zbunjuje. Šta da radim? ARLEKIN: Zar vam se devojka ne sviña? DORANT: Ćuti, dolazi gospodin Orgon.

POJAVA X Gospodin Orgon, Dorant, Arlekin GOSPODIN ORGON: Dragi gospodine, molim vas po hiljadu puta da mi oprostite što ste me morali čekati, ali sam tek ovog trenutka saznao da ste ovde. ARLEKIN: Hiljadu puta, gospodine! To je suviše, dovoljno je jedanput, kad se samo jedanput pogreši. Šta više, gotov sam da vam uvek praštam. GOSPODIN ORGON: Trudiću se da to ne bude potrebno. ARLEKIN: Vi ste gospodar, a ja sam vaš sluga. GOSPODIN ORGON: Očaran sam, verujte mi, što vas vidim, i očekivao sam vass nestrpljenjem.

ARLEKIN: Ja bih došao sa Burginjonom, ali, kad se dolazi s puta, vi znate kako je čovek izlomljen! A želeo sam da se pojavim prijatnijeg izgleda. GOSPODIN ORGON: Vrlo dobro ste učinili. Moja se kći oblači, nije se osećala najbolje, dok ona ne siñe, hoćete li da se malo potkrepite? ARLEKIN: O, nikada nikom nisam odbio da se kucnemo. GOSPODIN ORGON: Burginjone, postarajte se za sebe, momče. ARLEKIN: Taj ñida je sladokusac, popiće što je najbolje. GOSPODIN ORGON: Neka se samo ne usteže.

Page 10

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajaZavesa

DRUGI ČIN

POJAVA I Lizeta, Gospodin Orgon GOSPODIN ORGON: No, šta je, Lizeta? LIZETA: Treba da malo razgovaram s vama. GOSPODIN ORGON: A o čemu? LIZETA: Moram vam reći kako stvari stoje, jer je važno da o tome budete obavešteni, kako se posle ne biste žalili na mene. GOSPODIN ORGON: To je onda nešto ozbiljno? LIZETA: Da, vrlo ozbiljno. Vi ste pristali da se gospoñica Silvija preruši, i ja sama, u početku, smatrala sam da to neće imati nikakvih posledica, ali sam se prevarila. GOSPODIN ORGON: Pa, kakve su posledice? LIZETA: Gospodine, mučno je hvaliti samog sebe, ali, i pored svih pravila skromnosti, treba da vam kažem da vaš zaručnik, ako se vi ne umešate u ono što dolazi, neće moći da pokloni ljubav gospoñici vašoj kćeri. Vreme je da se ona izjasni, to je hitno, jer, dan docnije, ja više neću biti odgovorna. GOSPODIN ORGON: Eh, a zašto da neće moju kćer kad je bude poznao? Ne veruješ u njenu privlačnost? LIZETA: To ne, ali vi ne verujete dovoljno u moju. Kažem vam da ona dejstvuje, i ja vam ne savstujem da to ostavite tako. GOSPODIN ORGON: Ja vam čestitam na tome, Lizeta. (Smeje se) Ah, ah, ah! LIZETA: Dakle tako, vi se šalite, gospodine, vi me ismevate, krivo mi je, jer ćete nastradati. GOSPODIN ORGON: Ne uznemiravaj se, Lizeta, nastavi ti samo. LIZETA: Ja vam ponavljam, Dorantovo srce se zahuktalo. Eto, u ovom trenutkuja mu se mnogo sviñam, večeras će biti zaljubljen, sutra će me obožavati. Ja tone zaslužujem, on nema ukusa, redite kako hoćete, ali to će biti. Eto, tvrdim daće me sutra obožavati. GOSPODIN ORGON: Pa, lepo, šta vas je briga? Ako vas toliko voli, neka se vama oženi. LIZETA: Šta vi ga ne biste u tome sprečili? GOSPODIN ORGON: Ne, na časnu reč, ako ga dovedeš dotle. LIZETA: Gospodine, pazite. Ja svojim primamljivostima nisam dosad davala podrške, pustila sam ih da rade same, štedela sam njegovu glavu, ako se umešam, ja ću je zavrteti, i neće biti leka. GOSPODIN ORGON: Zavrti, napravi požar, zapali, i najzad se udaj, ja ti dopuštam, samo ako uspeš. LIZETA: Ako je tako, računam da je moja sreća svršena stvar. GOSPODIN ORGON: Ali, kaži mi, je li moja kći govorila s tobom? Šta ona misli o svom zaručniku? LIZETA: Još nikako nismo našle priliku da se porazgovaramo, jer mi taj zaručnik ne da mira, ali, koliko sam mogla letimično da primetim, ne verujem

Page 11

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajada je zadovoljna, vidim je tužnu, zamišljenu, i samo čekam kad će me zamoliti da ga odbijem. GOSPODIN ORGON: A ja ti to zabranjujem. Izbegavam da se objasnim s njom,imam svojih razloga da se ovo prerušavanje produži. Hoću da ona natenane ispita svog budućeg muža. A njegov sluga, kako se on ponaša? Pokušava li da se udvara mojoj kćeri? LIZETA: To vam je osobenjak, primetila sam da se pred njom pravi važan, jer je prijatne spoljašnosti, posmatra je i uzdiše. GOSPODIN ORGON: Da li je to ljuti? LIZETA: Pa... ona rumeni. GOSPODIN ORGON: E, varaš se, pogledi jednog sluge ne zbunjuju toliko. LIZETA: Ona rumeni, gospodine. GOSPODIN ORGON: Od negodovanja. LIZETA: Daj bože! GOSPODIN ORGON: Dobro, kad budete razgovarale, reci joj kako ti se čini da taj sluga želi da preduhitri svoga gospodina, a ako se naljuti ostani potpuno mirna, to su moje stvari. Ali, evo Doranta, on svakako tebe traži.

POJAVA II Lizeta, Arlekin, Gospodin Orgon ARLEKIN: Ah tu ste, divna gospo, svuda sam vas tražio. Sluga, dragi taste, ili biti imajući. GOSPODIN ORGON: Sluga sam. Zbogom, deco, ostavljam vas eame, dobro je da se malo predajete nežnostima pre no što se uzmete. ARLEKIN: Vodiću, gospodine, obe ove brige odjedanput. GOSPODIN ORGON: Samo bez nestrpljenja, zbogom.

POJAVA Š Lizeta, Arlekin ARLEKIN: Kaže mi, gospoño, da ne budem nestrpljiv, taj poštenjaković govori kako se njemu dopada. LIZETA: Jedva mogu da verujem da vam čekanje tako teško pada, gospodine, vi ste nestrpljivi iz učtivosti, pa tek ste došli.Nemoguće je da vaša ljubav bude tako snažna, ona je još novoroñenče. ARLEKIN: Varate se vi, čudo naših dana, ljubav prema vama ne ostaje dugo u kolevci, na prvi pogled vašega oka ona se raña, drugi joj daje snage, a pri trećem ona je već velika, obezbedimo je što pre, postarajte se za nju, jer vi stejoj mati. LIZETA: Smatrate li da se ona muči? Zar je tako napuštena? ARLEKIN: Dok ne bude zadovoljena, dajte joj samo vašu lepu belu ručicu, da se malo zabavlja. LIZETA: Evo vam je, mali nametljivče, jer neću imati mira dok se vi ne zabavite. ARLEKIN (ljubeći joj ruku) Slatka igračko moje duše ti me veseliš kao plemenito vino. Kolika šteta što nemamo više, od jedne čašice LIZETA: Polako, uzdržavajte se, suviše ste oblaporni.

Page 12

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajaARLEKIN: Tražim samo oslonac, dok ne počnem živeti. LIZETA: Ali, zar ne treba imati razuma? ARLEKIN: Razuma na žalost, ja sam ga izgubio, vaše divne oči su lopovi koji sumi ga ukrali. LIZETA: Je li moguće da me toliko volite? Ja u to ne mogu da verujem. ARLEKIN: Mene se ne tiče šta je moguće, ali ja vas volim kao lud, a vaše ogledalo će vam pokazati da je ovo tačno. LIZETA: Moje ogledalo bi me moglo učiniti još nepoverljivijom. ARLEKIN: Ah, moja obožavana mala Vaša smernost bi bila čisto licemerstvo. LIZETA: Neko dolazi, to je vaš sluga.

POJAVA IV Dorant, Arlekin, Lizeta DORANT: Gospodine, mogu li za trenutak da govorim s vama? ARLEKIN: Ne, prokleta posluga koja nas ne ostavlja na miru . LIZETA: Vidite šta hoće, gospodine. DORANT: Imam da vam kažem samo jednu reč, ARLEKIN: Gospoño, ako kaže dve, treća će mu biti moj otkaz. Da čujem. DORANT (tiho Arlekinu) Ovamo, bezobrazniče.1) ARLEKIN (tiho Dorantu) To su uvrede, a ne reči... (Lizeti) Izvinite, kraljice. LIZETA: Slobodno, slobodno. DORANT (tiho) Oslobodi me ovega ovog, nemoj se predavati, izgledaj ozbiljan izamnšljen, čak nezadovoljan, čuješ li? ARLEKIN: Da, prijatelju, budice spokojni, i povucite se. 1) Glumac koji igra Doranta udara svoga slugu nogom u stražnjicu, dok ih Lizeta ne gleda.

POJAVA V Arlekin, Lizeta ARLEKIN: Ah, gospoño, da nije došao, rekao bih vam lepe stvari, a sad mi padaju na pamet samo obične, izuzev moje ljubavi koja je izvanredna. Ali, kad je reč o mojoj ljubavi, kad će joj se predružiti vaša? LIZETA: Nadajmo se da će i to biti. ARLEKIN: A mislite li da će biti skoro? LIZETA: Pitanje je prenagljeno, znate li da me zbunjujete? ARLEKIN: Šta ćete? Ja gorim i zovem u pomoć. LIZETA: Kad bih smela da se izjasnim tako brzo... ARLEKIN: Mislim da možete sasvim otvoreno. LIZETA: Uzdržljivost moga pola mi to ne da. ARLEKIN: Ta uzdržljivost se ne odnosi na sadašnjicu, ona nam mnogo šta dozvoljava. LIZETA: Ali šta vi tražite od mene? ARLEKIN: Dajte mi ma najmanji znak da me volite. Čujte, ja vas volim, budite mi odjek, ponovite, kneginjo. LIZETA: Da čudna nezajažljivca. Pa lepo, gospodine, ja vas volim. ARLEKIN: Ah, gospoño, umreću, ja sam presrećan, bojim se da ću početi da

Page 13

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajabuncam. Vi me volite To je veličanstveno! LIZETA: A mene bi morala da začudi plahovitost vašeg poštovanja. Možda ćete me manje voleti kad se budemo bolje poznali. ARLEKIN: O, gospoño, kad to bude, ja ću mnogo izgubiti, mnogo štošta imaće da mi se otpiše na vaš račun. LIZETA: Vi mislite da imam više vrlina nego što je slučaj. ARLEKIN: Ali vi ne poznajete moje, gospoño. Ta trebalo bi da govorim s vama klečeći. LIZETA: Setite se da čovek nije gospodar svoje sudbine. ARLEKIN: Ocevi i majke rade po svojoj ćudi. LIZETA: Što se mene tiče, moje srce bi vas izabralo da ste u bilo kakvom položaju . ARLEKIN: Ima izgleda da ćete me opet birati. LIZETA: Mogu li polaskati sebi da biste i vi tako postupili u pogledu mene? ARLEKIN: Ah, i da ste samo kakva Pereta ili Margo, i kad bih vas video kako, sa svećnjakom u ruci, silazite u podrum, vi biste opet bili moja kneginja. LIZETA: Kad bi tako lepa osećanja mogla trajati. ARLEKIN: Da bismo ih obostrano utvrdili, zakunimo se da ćemo se uvek voleti, ma kakve mi greške mogle biti stavljene na račun. LIZETA: Meni takva zakletva donosi više nego vama, i zaklinjem se od sveg srca. ARLEKIN (klekne) Vaša dobrota me zasenjuje, i ja padam pred njom na kolena.

LIZETA: Čekajte, ne mogu dopustiti da ostanete u tom položaju, to bi bilo smešno od mene, ustanite. Evo opet nekoga.

POJAVA VI Lizeta, Arlekin, Silvija LIZETA: Šta hoćete, Lizeta? SILVIJA: Htela bih da govorim s vama, gospoño. ARLEKIN: Eto ti sad. Ali, draga moja, doñite kroz četvrt časa, idite. Kod nas, sobarice ulaze samo onda kad ih pozovu. SILVIJA: Gospodine, potrebno je da govorim s gospoñom. ARLEKIN: Da uporne sobarice, kraljice mog života, otpratite je. Vratite se, devojko. Nama je nareñeno da se volimo pre no što se uzmemo, nemojte nas prekidati. LIZETA: Zar ne biste mogli doći kroz koji trenutak, Lizeta? SILVIJA: Ali, gospoño... ARLEKIN: Ali, to ali je zgodno da me od njega uhvati groznica. SILVIJA (za sebe) Da grdnog prostaka. (Glasno) Gospoño, verujte mi, stvar je hitna. LIZETA: Dopustite da se oslobodim toga, gospodine. ARLEKIN: Kad ñavo i ona hoće... strpljenja... prošetaću se dok ne bude gotova.O, što ti je glupa naša posluga

POJAVA VII Page 14

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajaSilvija, Lizeta SILVIJA: Zbilja ste čudni što ga niste smesta oterali i što me dovodite do toga da trpim surovosti te životinje. LIZETA: Bogami, ja ne mogu da igram dve uloge u isti mah, potrebno je da se pojavljujem ili kao gospoña ili kao služavka, ili da se pokoravam ili da nareñujem. SILVIJA: Sasvim je tako, ali, pošto on nije tu, slušajte me kao svoju gospoñu. Vi vidite da taj čovek nije za mene. LIZETA: Niste imali vremena da ga bolje ispitate. SILVIJA: Jeste li vi pri sebi s tim ovojim ispitima? Zar je potrebno videti ga dvaput, pa osetiti da nije za mene? Ukratko, ja ga neću. Verovatno da moj otacne odobrava odvratnost koju vidi kod mene, jer me izbegava i ve govori ni reči.U ovakvim okolnostima, vaša je dužnost da me lepo izvučete iz ovog zapleta, izjavljujući tom mladom čoveku, na vešt način, da niste raopoloženi da poñete za njega. LIZETA: Ne mogu, gospoño. SILVIJA: Ne možete? A šta vas sprečaea? LIZETA: Gospodin Orgon mi je to zabranio. SILVIJA: On vam to zabranio. Pa ja po tom postupku ne poznajem više ovog oca. LIZETA: Jasno zabranio. SILVIJA: Pa dooro, ja vam nalažem da ga obavestite o mom gnušanju i uveritega da je ono nesavladljivo, ne mogu verovati da će i posle toga hteti da stvar tera dalje. LIZETA: Ali, gospoño, šta je na vašem budućem toliko neprijatno i odvratno? SILVIJA: Kažem vam, on mi se ne sviña, a vaša malodušnost isto tako. LIZETA: Sačekajte da vidite kakav je, ništa se drugo od vas ne traži. SILVIJA: Ja ga dovoljno mrzim, i nije mi potrebno vreme pa da ga omrznem još više. LIZETA: Da vam njegov sluga, koji se pravi važan, nije došanuo nešto protiv njega? SILVIJA: Hm, ludo. Kakva posla ima tu njegov sluga? LIZETA: Zato što nemam poverenja u njega, jer je mudrica. SILVIJA: Dosta sa ovojim portretima, treba raditi. Ja se trudim da mi taj sluga priča što manje, ali, iako je malo govorio, uvek je rekao nešto pametno. LIZETA: Ja mislim da je to čovek koji vam je morao pričati neumesne priče, da bi pokazao svoju duhovitost. SILVIJA: Zar me već moje odelo ne izlaže slušanju krasnih stvari? Ali zašto vi to činjite? Otkud vam ta ludost da na tog mladića svaljujete odvratnosti u kojima on nema udela? Jer, najzad, vi me primoravate da ga pravdam, nije potrebno zavañati ga sa njegovim gospodarom ni praviti od njega nevaljalca, pa mene lično načiniti maloumnicom koja sluša njegove priče. LIZETA: O, gospoño, čim ga vi branite tim tonom, pa se čak i ljutite zbog toga, ja nemam više šta da kažem. SILVIJA: Čim ga branim tim tonom A kakav je ton kojim vi govorite? Šta ste hteli da kažete tim rečima? Šta se to u vašoj glavi kuva?

Page 15

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajaLIZETA: Kažem, gospoño, da vas nikad nisam videla takvu kao sad i da ne shvatam vaš jad. Lepo, ako taj sluga nije ništa rekao, hvala bogu, nije potrebno da se uzbuñujete, pravdajući ga, ja vam verujem, i gotovo, ne protivim se lepom mišljenju koje imate o njemu. SILVIJA: Pazi prepredenosti kako izokreće stvari. Osećam srdžbu koja me... dovodi do suza. LIZETA: Zašto, gospoño? Kakvu zlobu nalazite u tome što kažem? SILVIJA: Ja nalazim zlobu Ja vas grdim zbog njega. Ja imam lepo mišljenje o njemu, vi nemate poštovanja prema meni. Lepo mišljenje, Gospode bože, Lepomišljenje. Šta treba da kažem na to? Šta to znači? Kome vi govorite? Ko se krije iza toga što ja doživljavam? Gde smo mi? LIZETA: Ništa ne razumem, ali se dugo neću povratiti od iznenañenja koje ste mi priredili. SILVIJA: Ona tako govori da sam van sebe. Idite, ne mogu da vas podnesem, ostavite me, preduzeću druge mere.

POJAVA VIII Silvija, sama SILVIJA: Još ceptim od onoga što sam čuda. S kakvom nas bestidnošću neće taposluga, pretresati u svojoj glavi. Kako nas ti ljudi unižavaju Ne mogu da se povratim, ne smem da pomislim na izraze koje je upotrebila, prosto me je strah od toga. A reč je o jednom sluzi. Ah, čudna stvar. Ne mislimo više na to čime je ova bestidnica htela da mi zamrači uobrazilju. Evo Burginjona, evo tog čoveka zbog koga sam se toliko uvrujala, ali to nije njegova krivica, jadni mladić. I ne mogu da se ljutim na njega.

POJAVA IX Dorant, Silvija DORANT: Lizeta, m.a kako da se tuñiš od mene, prinuñen sam da govorim s tobom, mislim da se mogu žaliti na tebe. SILVIJA: Burginjone, ne govorimo više na „ti", ja te molim. DORANT: Kako hoćeš. SILVIJA: Meñutim, eto, ti ne radiš tako. DORANT: Pa ni ti. Rekla si: ja te molim. SILVIJA: To mi se omaklo. DORANT: Dakle, govorimo kako možsmo, ne vredi da se ustežemo za ovo kratko vreme koliko ćemo se još viñati. SILVIJA: Da li tvoj gospodin odlazi? Zbog toga neće biti velike štete. DORANT: Kao ni zbog mene, je li? Da dovršim tvoju misao. SILVIJA: Dovršila bih je i sama, da, sam htela, ali ja na tebe ne mislim. DORANT: A ja, ja gledam stalno u tebe. SILVIJA: Dakle, Burginjone, jedanput za svagda, ostani, idi, vrati se, to sve treba da mi bude svejedno, a tako i jeste, ne želim ti ni dobra ni zla, ne mrzim te, niti volim nitiću te voleti, sem ako izgubim pamet. To su moji propisi, razummi ne dopušta druge, i ja sam morala da ti to kažem. DORANT: Moja nesreća je nepojmljiva. Ti,mi možda oduzimaš mir celog života.

Page 16

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucaja

SILVIJA: Šta sve nije uvrteo sebi u glavu. Žao mi ga je. Povrati se. Ti mi govoriš, ja te slušam, to je dosta, čak i suviše, budi u to uveren, i, kad bi bio upućen, ti bi, doista, smatrao da sam besprimerno dobra, što bih kod druge osuñivala. Meñutim, ja to sebi me prebacujem, srce me uverava da radim pravilno. Ja ti govorim iz širokogrudosti, ali to ne sme dugo trajati, ta širokogrudost je dobra samo kad je uzgredna, i ja ne mogu sebe večito ubeñivati da su moje, namere bezazlene, najzad, ovo ne liči više ni na šta. Dakle, prekinimo, Burginjone, prekinimo, molim te. Kakva, smisla ima sve ovo?To je već smešno. Hajde, ne razgovarajmo više o tome. DORANT: Ah, draga Lizeta, kako me to boli. SILVIJA: Preñimo na ono što si mi hteo reći. Kad si ušao, žalio si se na mene, učemu je stvar? DORANT: Ni u čemu, u jednoj sitnici, želeo sam da te vidim, i mislio da mi to bude izgovor. LIZETA (za sebe) Šta da kažem na to? Kad bih se naljutila, ne bi bilo vajde. DORANT: Tvoja gospoña me je, odlazeći, okrivila da sam ogovarao svoga gospodina. SILVIJA: To su njene lutke, ako ti ponovi to, ti smelo odreci, ostalo je moja briga. DORANT: Eh, to me se slabo tiče. SILVIJA: Ako si samo to imao da mi kažeš, onda nemamo više šta da razgovaramo. DORANT: Dopusti mi bar zadovoljstvo da te gledam. SILVIJA: Daješ mi divan razlog. Treba da zabavljam Burginjonovu naklonost. Jednog dana ću se zbilja smejati svemu ovom. DORANT: Ti mi se rugaš, imaš pravo, ja ne znam ni šta govorim ni šta tražim. Zbogom. SILVIJA: Zbogom, dobro činiš... Ali, povodom tvoga oproštaja, htela bih još nešto da znam. Vi putujete, rekao si mi, je li to ozbiljno? DORANT: Meni lično je potrebno da otputujem, ili ću poludeti. SILVIJA: Nisam te zadržala da mi tako odgovaraš. DORANT: A ja sam učinio samo jednu grešku: što nisam otputovao čim sam te video. SILVIJA (za sebe) Potrebno mi je svakog trenutka da zaboravljam da ga slušam. DORANT: Kad bi, Lizeta, znala stanje u kome sam... SILVIJA: O, zanimljivije bi bilo znati moje, budi uveren. DORANT: Šta mi možeš prebaciti? Nije mi namera da te uzbuñujem. SILVIJA (za sebe) Na to se ne bi trebalo osloniti. DORANT: I šta bih mogao očekivati trudeći se da me zavoliš? Ah, pa ipak, dobio bih tvoju ljubav. SILVIJA: Sačuvaj me, bože kad bi je dobio, ne bi ni znao, a trudila bih se da to vi sama ne znam. Gle, šta njemu pada na pamet DORANT: Istina je, dakle, da me ne mrziš, da me ne voliš, i da me nećeš voleti?

Page 17

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajaSILVIJA: Prirodno. DORANT: Prirodno. Šta je na meni tako strašno? SILVIJA: Ništa, nije to ono što ti smeta. DORANT: Dobro, draga Lizeta, reci mi poslednji put da me nećeš nikad voleti. SILVIJA: Pa ja sam ti to dovoljno naglasila, postaraj se da mi veruješ. DORANT: Verovaću. Razočaraj tu opasnu strast, spasi me od posledica kojih sestrašim, ti me ne mrziš, ne voliš, većeš me voleti, ubaci u moje srce tu izvesnost. Ja sam dobronameran, pomozi mi protiv samog mene, to je neophodno, molim te na kolenima. (Pada na kolena. U tom trenutku ulaze G. Orgon i Mario, i ne govore ništa)

POJAVA X Gospodin Orgon, Mario, Silvija, Dorant SILVIJA (za sebe) Ah, vrlo lepo još mi je to trebalo u ovom doživljaju. Kako sam nesrećna! Moja slabost ga je naterala na to. (Glasno) Ustaii, Burginjone, preklinjem te, može naići neko. Reći ću ti što god želiš, šta hoćeš od mene? Ja te ne mrzim. Ustani, volela bih te, kad bih mogla, nisi mi neprijatan, budi zadovoljan. DORANT: Šta, Lizeta da nisam ovo što sam, da sam bogat, iz uglednog staleža,i kad bih te voleo kao što te volim, tvoje me srce ne bi odbijalo? SILVIJA: Izvesno. DORANT: Ne bi me mrzela? Ti bi me podnosila? SILVIJA: Rado. Ali ustani. DORANT: Izgleda da govoriš ozbiljno, i, ako je tako, ode moja pamet. SILVIJA: Govorim ti što želiš, a ti ne ustaješ. GOSPODIN ORGON (prilazeći) Šteta što vas prekidamo, to je divno deco, samohrabro. SILVIJA: Nieam mogla sprečiti ovog mladića da ne klekne, gospodine. Mislim da nisam u stanju da ga na to nateram. GOSPODIN ORGON: Vi savršeno odgovarate jedno drugome, ali imam da ti kažem reč dve, Lizeta, a vi nastavite svoj razgovor kad mi odemo. Hoćete li, Burginjone? DORANT: Povlačim se, gospodine. GOSPODIN ORGON: Idite, i potrudite se da o svom gospodaru govorite s malo više pažnje no dosad. DORANT: Ja, gospodine. MARIO: Vi lično, gospodine Burginjone, kažu da se ne odlikujete osobitim poštovanjem prema svome gospodaru. DORANT: Ne razumem šta to znači. GOSPODIN ORGON: Zbogom, zbogom, opravdaćete se drugom prilikom.

POJAVA XI Silvija, Gospodin Orgon, Mario GOSPODIN ORGON: No, Silvija, vi nas ne gledate, izgledate jako zbunjeni. SILVIJA: Ja, oče zašto bih bila zbunjena? Ja sam, bogu hvala, kao i obično, neprijatno mi je dnto vam kažem da je to uobraženje.

Page 18

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajaMARIO: Ima nešto, sestro, ima nešto. SILVIJA: Srećom samo u vašoj glavi, brate, a u mojoj čuñenje šta mi tako govorite. GOSPODIN ORGON: Dakle taj mladić što je sad izišao uliva ti tu žestoku antipatiju protiv njegovoga gospodara? SILVIJA: Ko? Dorantov sluga? GOSPODIN ORGON: Galantni Burginjon. SILVIJA: Galantni Burginjon, čiji epitet nisam znala, ne govori mi o njemu. GOSPODIN ORGON: Meñutim, smatra se da je baš on taj što mu podriva pred tobom, i upravo zato sam rad da se porazgovaramo. SILVIJA: To je vrlo prosto, oče, niko na svetu, sem njegovog gospodara, nije mi ulio tu prirodnu odvratnost koju osećam prema njemu. MARIO: Bogami, zgodno rečeno, sestro, ona je odveć jaka da bi bila prirodna, ineko je tu umešan. SILVIJA(uznemireno) S kakvim to tajanstvenim izrazom govorite brate. Ko je tu umešan? Recite. MARIO: U kakvom si to raspoloženju, sestro? Zašto se uzbuñuješ? SILVIJA: Dosta mi je, isuviše, moje uloge, i ja bih se već demaskirala, da se nisam bojala da ću naljutiti oca. GOSPODIN ORGON: Došao sam baš da vam preporučim da to ne činite, kćeri moja. Kad sam ja bio predusretljiv prema vama i dopustio vam prerušavanje, trebalo bi, molim lepo, da se i vi uzdržite od svoga suda o Dorantu, pre nego što vidite da li je odvratnost koju su vam ulili prema njemu opravdana. SILVIJA: Pa da li me vi slušate, oče? Kažem da mi nju niko nije ulio. MARIO: Zar ti taj brbljivac što je maločas izišao nije nimalo ogadio njega? SILVIJA (vatreno) Kako su vaše reči neprijatne. Meni ga ogadili ogadili. Trpim čudne izraze slušam samo nečuvene stvari, neki nepojmljiv jezik, ja sam zbunjena, ima nešto, pa galantni Burginjon koji mi je ogadio njega. Vama se možda sve to sviña, ali ja ne razumem ništa. MARIO: U ovaj mah si ti čudnovata. Otkuda to? Zašto si uvsk tako „na gotovs“? Na osnovu kakve pretpostavke sumnjaš u nas? SILVIJA: Samo tako, brate, kakav je to zao udes, da mi danas ne možete uputiti nijednu reč koja me ne vreña? Do kakve me sumnje želite dovesti? Imate li priviñenja? GOSPODIN ORGON: Istina je da si ti toliko uzrujana da te ne mogu poznati. Verovatno je ta uznemirenost razlog što nam je Lizeta onako govorila. Ona je optužila tog slugu da ti nije govorio u prilog svoga gospodara, a gospoña ga je,reče, branila od mene s toliko gneva, da sam ja još zapanjena. Mi smo je zbog te reči zapanjena prekoreli, ali taj svet ne shvata domašaj jednog izraza. SILVIJA: Bezobraznica. Ima li išta gnusnije od te devojke? Priznajem da sam se naljutila iz osećanja pravde prema tom mladiću. MARIO: Ja ne vidim u tome ništa rñavo. SILVIJA: Šta može biti prostije? I zar zato što sam pravična, što ne želim da seikome naškodi, što hoću da spasem jednoga slugu od nepravde koja mu se može učiniti pred njegovim gospodarom, zar zato da kaže kako se ja toliko uzbuñujem i gnevim da je to čudi. Trenutak potom, jedan zlonamerni duh

Page 19

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajarasuñuje, treba se pobuniti treba je ućutkati, opredeliti se protiv nje, zbog posledica onoga što je kazala. Opredeliti se potrebno je, dakle, da se branim, da se pravdam Može se, je l' te, rñavo protumačiti ono što činim? Ali šta ja činim? Zbot čega me optužuju? Kažite mi, preklinjem vas, to je ozbiljno. Da li se igraju sa mnom? Da li me ismejavaju? Uznemirena sam. GOSPODIN ORGON: Samo strpljivo. SILVIJA: Ne, gospodine, nema strpljenja koje ne popušta. Kako to iznenañenje, posledice, pa neka se izjasne. Šta hoće da kažu? Optužuju toga slugu, a nemaju pravo, svi se vi varate, Lizeta je luda, on je nevin, i svršeno. Zašto da razgovaramo? Ja sam razjarena. GOSPODIN ORGON: Ti se uzdržavaš, kćeri, ali bi jako želela da i mene izgrdiš... Ali, uradimo nešto bolje. Jedino je ovaj sluga podozriv, i Dorant ima prosto da ga otpusti. SILVIJA: Da kobnog prerušavanja Neka mi samo Lizeta ne prilazi, mrzim je više nego Doranta. GOSPODIN ORGON: Videćeš je, ako hoćeš, ali treba da si radosna što će ovaj momak otići, jer on te voli, a to ti je svakako dosadno. SILVIJA: Ja se na njega ne mogu požaliti, on me smatra za sobaricu, pa mi tako i govori, ali ne kaže sve što bi hteo, to ja ne dopuštam. MARIO: Ne vladaš ti sobom koliko mieliš. GOSPODIN ORGON: Zar da nismo videli na kolenima i protiv tvoje volje? Zar nisi bila prinuñena, samo da bi ustao, da mu kažeš kako ti nije neprijatan? SILVIJA (za sebe) Ugušiću se. MARIO: Morala si još, kad te je zapitao da li bi ga volela, da nežno dodaš „rado", inače bi još klečao ovde. SILVIJA: Umesna primedba, brate. Ali, pošto mi se stvar nije dopala, ponavljanje nije prijatno. Nego, da govorimo ozbiljno, kad će se završiti ova komedija koju vi igrate na moj račun? GOSPODIN ORGON: Jedino što tražim od tebe, kćeri, to je da ga odbijaš dok ne budeš imala dovoljno razloga. Pričekaj još malo, bićeš mi blagodarna za to odlaganje, ja ti dobar stojim. MARIO: A ja ti proričem da ćeš poći za Doranta, i to drage volje... Ali, oče, oprostite sluzi, molim vas. SILVIJA: Zašto, oprostite? I ja hoću da on ode. GOSPODIN ORGON: NJegov će gospodar odlučiti, hajdemo. MARIO: Zbogom, zbogom, sestro, ne jedi se.

POJAVA XII SILVIJA (sama), DORANT (dolazi malo posle) SILVIJA: O, kako mi se srce steže. Ne znam ko se meša u ovu zbrku u kojoj sam, ceo ovaj dogañaj me žalost, nijedno lice više ne uliva mi poverenje, niko mi se ne sviña, pa ni ja sama. DORANT: Ah, tražim te, Lizeta. SILVIJA: Lako me je bilo naći, jer ja te izbegavam. DORANT (zaustavlja je) Stani, Lizeta, govorim s tobom poslednji put, reč je o važnoj stvari koja se tiče tvojih gospodara.

Page 20

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajaSILVIJA: Pa govori njima, kad god te vidim ja sam nesrećna, ostavi me. DORANT: Hoću, ali, čuj me, kažem ti, ono što ti budem rekao pokazaće ti stvari u sasvim novom vidu. SILVIJA: Pa dobro, govori, slušam te, pošto je odlučeno da moja predusretljivost prema tebi ima da bude večita. DORANT: Obećavaš li mi da će sve ostati meñu nama? SILVIJA: Ja nikad nikoga nisam izdala. DORANT: Poverenje koje ću ti pokloniti duguješ samo mome poštovanju prematebi. SILVIJA: Verujem, ali se potrudi da me poštuješ ne govoreći mi to, inače, to ličina izgovor. DORANT: Varaš se, Lizeta, obećala si mi da ćeš ćutati, da završim. Ti si me videla u velikom zanosu, nisam mogao zabraniti sebi da te volim. SILVIJA: Opet to, ali ja ću zabraniti sebi da te slušam, zbogom. DORANT: Ostani, ne govori ti više Burginjon. SILVIJA: E! A ko siti? DORANT: Ah, Lizeta, po ovome ćeš pojmiti muke srca moga. SILVIJA: Ne govorim tvome srcu, nego tebi. DORANT: Da ne ide neko? SILVIJA: Ne. DORANT: Položaj u koji smo zapali goni me da ti prvo kažem, ja sam isuviše pošten, da bih pustio da ovako ide dalje. SILVIJA: Dobro. DORANT: Znaj da taj što je s tvojom gospoñom nije ono što vi mislite. SILVIJA (živo) A ko je on? DORANT: Sluga. SILVIJA: Pa onda? DORANT: Ja sam Dorant. SILVIJA (za sebe) Ah, kako mi srce jaeno govori. DORANT: Hteo sam da pod ovim odelom proverim malo kakva ti je gospoña, pre no što je uzmem. Otac mi je odobrio, pri polasku, da tako uradim, i sve ovo liči mi na san. Omrznuo sam gospoñu čiji sam imao da postanem: muž, a zavoleo sam sobaricu koja je imala da u meni nañe svog novog gospodara. Štasad da radim? Stid me je zbog nje što tako govorim, ali tvoja gospoña ima takomalo ukusa, da se zaljubila u moga slugu do te mere da bi se udala za njega, kad bi joj to dopustili. Šta sad da radim? SILVIJA (za sebe) Neću mu reći ko sam... (Glasno) Vaš položaj je, bez sumnje,sasvim nov. Ali, gospodine, ja vam se pre svega moram izviniti za sve ono što u mom razgovoru s vama nije bilo na svom mestu. DORANT (živo) Ćuti, Lizeta, tvoje izvinjenje me žalosti, ono me potseća na rastojanje koje nas deli, i čini ga još bolnijim. SILVIJA: Je li vaša naklonost prema meni ozbiljna? Volite li me i sada? DORANT: Toliko da ću odbiti svaku vezu, kad mi nije dato da svoju sudbinu sjedinim sa tvojom, i u takvom stanju, jedina radost koju osećam jeste uverenje da me nisi mrzela. SILVIJA: Srce koje me je izabralo u položaju u kome sam bez sumnje je

Page 21

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajadostojno da bude prihvaćeno, i ja bih ga rado platila svojim, kad se ne bih bojala da ću mu nametnuti obavezu koja, bi mu smetala. DORANT: Zar ti nemaš dovoljno draži, Lizeta? Dodaj tome i otmenost s kojom mi govoriš. SILVIJA: Očekujem jednu ličnost. Strpite, se malo u pogledu vašeg sluge, stvari neće ići tako brzo, mi ćemo se odat videti, i potražićemo način da se izvučete iz ove nevolje. DORANT: Poslušaću vaše savete. (Odlazi) SILVIJA: Bilo mi je tako potrebno da to bude Dorant

POJAVA XIII Silvija, Mario MARIO: Dolazim ti opet, sestro. Ostavili smo te jako uznemirenu, i to me je dirnulo, hoću da te oslobodim toga nemira, saslušaj me. SILVIJA: Ah, zaista, brate, ima lepših novosti. MARIO: A šta to? SILVIJA: To nije Burginjon, brate, to je Dorant. MARIO: O kome vi govorite? SILVIJA: Kažem vam, o njemu, sad sam baš to čula. Tek što je izišao, sam mi je to rekao. MARIO: Ko? SILVIJA: Zar me ne slušate? MARIO: Ako išta razumem, evo moje glave. SILVIJA: Hajde, iziñimo, naći ćemo oca, on treba to da zna. I vi ćete mi biti potrebni, brate. Imam novu zamisao, moraćete se pretvarati da me volite. Vi ste, u šali, već kazali tako nešto, ali, pre svega, da čuvate tajnu, molim vas... MARIO: O, dabogme, čuvaću je dobro, jer je ne znam. SILVIJA: Hajdemo, brate, poñimo, ne smemo gubiti vreme. Ništa slično nikad još nije se dogodilo. MARIO: Daj bože da ona ne bulazni. Zavesa

TREĆI ČIN

POJAVA I Dorant, Arlekin ARLEKIN: Avaj gospodine, moj vrlo poštovani gazda, preklinjem vas... . DORANT: Opet ARLEKIN: Sažalite se na moj dobri udee, nemojte biti baksuz mojoj sreći koja tako brzo nastupa, nemojte joj stati na put. DORANT: Ta nije valjda, bedniče, ti mi se kanda rugaš, zaslužuješ sto batina. ARLEKIN: Ne protivim se, ako ih zaslužujem, ali kad ih dobijem, dopustite da zaslužim druge. Hoćete li da donesem štap? DORANT: Huljo. ARLEKIN: Hulja, lepo, ali to se ne protivi mome uspehu. DORANT: Kakav ugursuz! Šta mu pada na pamet.

Page 22

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajaARLEKIN: Ugursuz, i to je dobro, to mi priliči, hulja nije osramoćena, ako je nazovu ugursuzom, ali se ugursuz može dobro oženiti. DORANT: Kako, bezobrazniče, ti hoćeš ta jednog uglednog čoveka ostavim u zabludi, i da dopustim da se oženiš njegovom ćerkom pod mojim imenom? Čuj,ako mi još govoriš te bezočnosti, čim budem obavestio gospodina Orgona ko si, oteraću te, razumeš li? ARLEKIN: Sporazumimo se, ova me devojka voli, ona me obožava. Ako joj kažem da sam sluga, i ako njeno nežno srce ipak bude lakomo na brak sa mnom, zar nećete dopustiti da doñe do svadbe? DORANT: Čim te budu poznali, biću miran. ARLEKIN: Dobro, iz ovih stopa idem da obavestim ovu plemenitu ličnost o svom pravom položaju. Nadam se da jedan obojeni širit neće stvoriti razdor meñu nama, i da će me njena ljubav odvesti do trpeze, uprkos sudbini koja mi je odredila kuhinju.

POJAVA II Dorant, sam, zatim Mario DORANT: Sve što se ovde dešava, sve što se meni samom dogaña, sve je to neverovatno... Meñutim, moram videti Lizetu i saznati da li je uspela, kao što mi je obećala, da me pred svojom gospoñom izvuče iz nezgode. Da vidim mogu li je naći samu. MARIO: Stanpte, Burginjone, imam nešto da vam kažem. DORANT: Čime vas mogu uslužiti, gospodine? MARIO: Vi se udvarate Lizeti? DORANT: Ona je tako ljupka da je teško ne govoriti joj o ljubavi. MARIO: Kako ona prima to što joj govorite? DORANT: Ona od toga pravi šalu, gospodine. MARIO: Dosetljiv si, da se ne pretvaraš? DORANT: Ne, ali šta vi imate od toga? Pretpostavimo da sam čovek po Lizetinom ukusu. MARIO: On po Lizetinom ukusu. Gde nalazite te izraze? Služite se jezikom vrlo izrañenim za mladića vašega reda. DORANT: Gospodine, ja ne umem da govorim drukčije. MARIO: Verovatno da tim sitnim nežnostima obasipate Lizetu? Time podražavate otmenog čoveka. DORANT: Možete mi verovati, gospodine, da ja ne podražavam nikoga, ali vi svakako niste došli zato da me hotimice pravite smešnim, i imali ste nešto drugo da mi kažete. Počeli smo o Lizeti, o mojoj naklonosti prema njoj i o vašem interesoeanju za to... MARIO: Gle, vraga, u tvojim odgovorima već se oseća neki ton ljubomore. Umeri se malo. Pa dobro rekao si da pretpostavimo da si po Lizetinom ukusu... pa posle? DORANT: A što je potrebno da vi to znate? MARIO: A, tu smo zato što bi meni, i pored šaljivoga tona od malopre, bilo vrlokrivo kad bi te ola volela, zato ti, bez daljeg objašnjavanja, zabranjujem da joj se otsad obraćaš, ne zato što bih se bojao da će te zavoleti - čini mi se da je

Page 23

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajanjeno srce isuviše uzvišeno nad tim - nego stoga što se meni lično ne sviña da mi Burginjon bude takmac. DORANT: Da, verujem, jer Burginjonu, ma kakav da je, ne može biti milo da vibudete njegov. MARIO: Neka se strpi. DORANT: Moraće, ali, gospodine, vi je dakle jako volite? MARIO: Dovoljno za sklapanje ozbiljne veze s njom, čim budem preduzeo izvesne mere. Ti razumeš šta to znači? DORANT: Da, verujem da sam obavešten, i nešto stvari tako stoje, ona vas voli, nema sumnje? MARIO: Kako to misliš? Zar ja nisam vredan njene ljubavi? DORANT: Ne očekujete valjda da vas hvale sopstveni takmaci? MARIO: Odgovor je pun zdravog razuma, praštam ti, ali me teško pogaña što ne mogu reći da me voli, a to ti ne govorim da bih tebi davao računa, kako ti misliš, već stoga što treba reći istinu. DORANT: Vi me iznenañujete, gospodine, Lizeta, znači, ne zna vaše namere? MARIO: Lizeta zna koliko joj želim dobra i izgleda da je to ne dira, ali se nadamda će mi razum pridobiti njeno srce. Zbogom, povuci se bez galame. NJena ravnodušnost prema meni, i pored svega što joj nudim, neka te uteši za žrtvu koju ćeš mi učiniti... Tvoja livreja nije zgodna da stvar okrene u tvoju korist, a tn nisi u stanju da se boriš sa mnom.

POJAVA III Silvija, Dorant, Mario MARIO: Ah ti si, Lizeta? SILVIJA: Šta vam je, gospodine? izgledate uzbuñeni. MARIO: Ništa, rekao sam nešto Burginjonu. DORANT: Gospodin mi kaže da vas voli, Lizeta. SILVIJA: To nije moj greh. DORANT: I zabranjuje mi da vas volim. SILVIJA: Znači da meni zabranjuje da vam se dopadam? MARIO: Ja ne mogu sprečiti da te voli, lepa Lizeta, ali neću da ti to govori. SILVIJA: Ne govori više, samo mi ponavlja. MARIO: On ti to neće ponavljati bar kad sam ja tu. Udaljite se, Burginjone. DORANT: Čekam njeno nareñenje. MARIO: Tako. SILVIJA: Rekao je da čeka, imajte strpljenja. DORANT: Imate li naklonosti prema gospodinu? SILVIJA: Šta! LJubavi? O! Mislim da neće biti potrebno da mi to brane. DORANT: Ne varate me? MARIO: Zbilja, ja igram ovde divnu ličnost. Neka odlazi. Kome ja govorim? DORANT: Burginjonu, svakako. MARIO: Neka se gubi, dakle. DORANT (za sebe) Teško mi je. SILVIJA: Popustite, pošto je ljut. DORANT (tiho Silviji) Možda i vi zahtevate to?

Page 24

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajaMARIO: Brzo, bez reči. DORANT: Vi mi niste govorili o toj ljubavi, Lizeta.

POJAVA IV Gospodin Orgon, Mario, Silvija SILVIJA: Kad ne bih volela ovoga čoveka, priznajem da bih bila jako nezahvalna. MARIO (smejući se) Ha, ha, ha, ha. GOSPODIN ORGON (ulazi) Čemu se smejete, Mario? MARIO: Dorantovom gnevu, primorao sam ga da napusti Lizetu. SILVIJA: Ali šta vam je rekao u kratkom razgovoru nasamo? MARIO: Nisam video čoveka zabrinutijeg n neraspoloženijeg. GOSPODIN ORGON: Milo mi je što je žrtva sopstvenog lukavstva, uostalom, govoreći pravo, ti si, kćeri, prema šemu postupala vrlo ljubazno i laskavo, ali jesad dosta. MARIO: Pa do čega smo upravo došli, sestro? SILVIJA: Ah, brate, mogu vam prnznati da sam zadovoljna. MARIO: Ah, brate! Osećate li neki ton spokojstva u njenim rečima? GOSPODIN ORGON: Kako, kćeri! Ti se nadaš da bi on bio gotov da ti, i tako prerušenoj, ponudi ruku? SILVIJA: Da, dragi oče, nadam se. MARIO: Lolo jedna. Sad sam tvoj dragi otac, ne ropćeš više na nas, govoriš nam ljubazne reči. SILVIJA: Baš mi ništa ne praštate. MARIO: O, o! Ja sam zadovoljan, malopre si me secala zbog mojih izraza, sad je na meni red da se našalim s tvojim rečima, tvoja radost je isto tako zanimljiva kao i tvoj nemir. GOSPODIN ORGON: Na mene se nećete žaliti, kćeri, ja pristajem na sve što vi hoćete. SILVIJA: Ah, oče, kad biete znali koliko vam dugujem Dorant i ja smo sudbinom odreñeni jedno drugom. On me mora uzeti, da znate koliko ću mu biti obavezna za sve što danas čini zbog mene, koliko će se moje srce sećati njegove divne nežnosti prema meni. Da znate koliko će sve to učiniti našu vezusrećnom. On se nikada neće sećati naših doživljaja bez ljubavi za mene, ja nikada neću pomisliti na ovo, a da ga ne volim. Vi ste udarili temelj našoj sreći zauvek, ostavljajući mi odrešene ruke, to je jedinstven brak, to je dogañaj koji je i u priči dirljiv, to je najčudniji slučaj, najsrećniji, naj... MARIO: O! O! O! O! Kako ti je srce razdragano, sestro, kako si rečita! GOSPODIN ORGON: Valja priznati da imaš lepo uživanje, naročito ako dovedešsve do kraja. SILVIJA: To je gotovo, Dorant je pobeñen, očekujem svog zarobljenika... MARIO: To su zlatni lanci, o kojima i ne sanja, ali mi se čini da je on tužan i ja ga žalim. što pati. SILVIJA: Ukoliko mu je teže da se odluči, utoliko ga više cenim. On misli da će,uzimajući me, ožalostiti svog oca, izneveriti svoju budućnost i svoje poreklo. Eto predmeta dostojnog razmišljanja, biću očarana svojim trijumfom, Ali, treba

Page 25

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajada otmem svoju pobedu, a ne da je primim, hoću borbu ljubavi i razuma... MARIO: I propast razuma. GOSPODIN ORGON: To će reći da želiš da on oseti svu veličinu bezobzirnosti koju misli da će učiniti. Kakvo nezajažljivo samoljublje. MARIO: To je samoljublje žene, a ono je ne može biti prostije.

POJAVA V Gospodin Orgon, Silvija, Mario, Lizeta GOSPODIN ORGON: Mir, evo Lizete, da vidimo šta hoće. LIZETA: Gospodine, vi ste mi ranije rekli da mi ostavljate Doranta, da mi njegovu glavu dajete na raspolaganje, držim vas za reč, radila sam kao za sebe, i videćete da je posao dobro urañen, budite bez brige, ta glava je u dobrom stanju. Šta hoćete da sad radim s njom? Da li mi je gospoña ustupa? GOSPODIN ORGON: Kćeri, da te ponovo upitam, da li ti stvarno ne tražiš ništa?

SILVIJA: Ne, ja ti ga ustupam, Lizeta, sva svoja prava prenosim na tebe, i, da se izrazim tvojim rečima, ne želim da pripadam srcu koje ne bih pridobila ja sama. LIZETA: Šta vi zbilja hoćete da se udam za njega? I Gospodin to želi? GOSPODIN ORGON: Da, neka udesi sgvar. Zašto te voli? MARIO: I ja na to pristajem. LIZETA: I ja, hvala vam svima. GOSPODIN ORGON: Čekaj, ja ipak postavljam mali uslov, biće potrebno, da miposle ne bismo bili krivi zbog onog što će se dogoditi, da mu nagovestiš ko si. LIZETA: Ako mu nagovestim, onda će znati sve. GOSPODIN ORGON: Pa šta, zar ta glava u dobrom stanju neće izdržati taj potres? Ne verujem da će se on od toga uplaštiti. LIZETA: Evo ga„ traži me. Budite dobri i ostavite me samu, u pitanju je moje remekdelo. GOSPODIN ORGON: U pravu je, uklonimo se. SILVIJA: Od oveg srca. MARIO: Hajdemo.

POJAVA VI Lizeta, Arlekin ARLEKIN: Jedva jednom, kraljice moja, da vas vidim, ali sad vas ne napuštam, jer sam mnogo prepatio što nismo bili zajedno, i mislio sam da me izbegavate. LIZETA: Treba priznati, gospodine, da je bilo tako nešto. ARLEKIN: Kako, draga dušo, meleme srca moga, zar hoćete da svršim sa životom? LIZETA: Ne, dragi moj, njegovo trajanje mi je vrlo dragoceno. ARLEKIN: Ah kako me te reči krepe. LIZETA: I ne treba da sumnjate u moju ljubav. ARLEKIN: Kako bih poljubio te reči i svojim usnama ih ubrao sa vaših. LIZETA: Ali, vi me gonite da pristanem na brak, a otac mi još nije dopustio da vam odgovorim, sad sam baš bila s njim i dobila njegov pristanak da možete

Page 26

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajazatražiti moju ruku od njega kad god hoćete. ARLEKIN: Pre no što je zatražim od njega, dopustite da je zatražim od vas, hoću da joj izrazim svoju blagodarnost na milosti što pristaje da se spoji s mojom, koja je zaista nije dostojna. LIZETA: Ne opirem se da vam je dam za jedan trenutak, pod uslovom da je uzmete za uvek. ARLEKIN: Mala, okrugla, punačka ručice, ja te uzimam ne pogañajući se. Meii nije teška čast koju ćete mi vi učiniti, ali sam uznemiren zbog one koju vam ja činim. LIZETA: Vi ćete mi učiniti više časti nego što mi je potrebno. ARLEKIN: Ah, kako da ne, ne znate vi tu računicu kao ja. LIZETA: Ja vašu ljubav smatram za dar neba. ARLEKIN: Poklon koji vam ono daje neće ga upropastiti, on je odveć sitan. LIZETA: A ja ga smatram veličanstvenim. ARLEKIN: Zato što ga ne gledate na svetlosti. LIZETA: Ne možete pojmiti koliko me vaša skromnost zbunjuje. ARLEKIN: Ne treba da vas zbunjuje, da nisam skroman, bio bih zbilja bezočan. LIZETA: Naposletku, gospodine, hoćete li da vam kažem da mi vaša ljubav čini čast? ARLEKIN: Aj, aj! Ja više ne znam gde da se denem. LIZETA: Opet vam kažem, gospodine, ja poznajem sebe. ARLEKIN: Eh, pa i ja poznajem sebe, ali to poznanstvo nije slavno, neće biti ni za vas, kad ga budete napravili, ali poznati me, tu leži vrag, vi ne slutite šta je ustvari. LIZETA (za sebe) Tolika snishodljivost nije prirodna. (Glasno) Zašto mi tako govorite? ARLEKIN: Pa tu je zec. LIZETA: Zar opet? Vi me zabrinjavate. Da vi niste... ARLEKIN: Aj,.aj! Sad me otkrivate. LIZETA: Hoću da znam u čemu je stvar. ARLEKIN (za sebe) Da je malo pripremim. (Glasno) Gospoño, je li vaša ljubav otporna? Može li izdržati nezgode koje ću joj pričiniti? Boji li se rñavoga utočišta, ja je neću ugodno smestiti. LIZETA: Ah, oalobodite me iz toga nemira. Jednom reči, šta ste vi? ARLEKIN: Ja sam... Jeste li ikad videli lažan novac? Znate li šta je to lažan lujdor? Pa eto, ja dosta ličim na to. LIZETA: Dovršite. Kako se zovete? ARLEKIN: Kako se zovem? (Za sebe) Da li da joj kažem Arlekin? Ne, to se mnogo slikuje sa fakin. LIZETA: Dakle? ARLEKIN: Vraga, iz toga se malo šta izvuče. Mrzite li poziv vojnika? LIZETA: Šta nazivate vi vojnikom? ARLEKIN: Pa, recimo, vojnik iz pretsoblja.. LIZETA: Vojnik iz pretsoblja Ja, dakle, ne govorim s Dorantom? ARLEKIN: On je moj komandir. LIZETA: Fakin!

Page 27

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajaARLEKIN (za sebe) Nisam mogao da izbegnem slik. LIZETA: Gle ti ovog majmuna ARLEKIN: Kako sam lepo skočio strmoglavce. LIZETA: Čitav sat se udvaram i trošim u poniznosti radi ovog živinčeta. ARLEKIN: Bože moj, gospoño, ako pretpostavljate ljubav ugledu, ja ću vam bitiisto toliko koristan koliko i kakav gospodin. LIZETA (smejući se) Ha, ha, ha, ipak se ne mogu uzdržati od smeha kad mi govori o svom ugledu. Moram se privoleti... Dobro, dobro, moj ugled ti prašta, s njim je lako izići na kraj. ARLEKIN: Zaista, milostiva gospoño O, koliko će vam moja ljubav bita zahvalna. LIZETA: Daj ruku, Arlekine, prevarena sam. Vojnik iz gospodinovog pretsoblja dostojan je gospoñine frizerke. ARLEKIN: Gospoñine frizerke LIZETA: Ona je moj komandir, ili tome slično. ARLEKIN: Lažljivice LIZETA: Milo za drago. ARLEKIN: Vidi ti majmunice, pored koje sam čitav sat u zabuni zbog svog niskog položaja. LIZETA: Preñimo na stvar. Voliš li me? ARLEKIN: Dabogme. Menjajući ime ti ne menjaš lik, a dobro znaš da smo jednodrugom obećali vernost, uprkos svih omašaka. LIZETA: Ćuti, zlo nije veliko, utešićemo se, pravimo se nevešti i ne dopustimo drugima da nam se smeju. Izgleda da je tvoj gospodin još u zabludi što se tiče moje gospoñe. Nemoj mu ništa govoriti, neka stvari ostanu kao što su. Čini mi se da dolazi. Gospodine, vaša službenica... ARLEKIN: Sluga sam, gospoño. (Smeje se) Ha, ha, ha.

POJAVA VII Dorant, Arlekin DORANT: Dobro, bio si s Orgonovom ćerkom, jesi li joj kazao ko si? ARLEKIN: Dabogme. Jadna mala. Srce joj je mekše nego u jagnjeta, nije ni pisnulo. Kad sam joj rekao da se zovem Arlekin i da nosim odelo služitelja, onami je odgovorila: „Pa lepo, prijatelju, svako ima svoje ime u životu, svako ima svoju odeću. Vaše vas ne staje ništa, ali zato vam, lepo stoji." DORANT: Ma, šta mi tu pričaš? ARLEKIN: Ja ću je isprositi. DORANT: Šta ona pristaje da poñe za tebe? ARLEKIN: Ona jedva čeka. DORANT: Obmanjuješ me, ona ne ona ko si. ARLEKIN: Sto mu gromova. Hoćete li da se opkladimo da ću je uzeti i u kabanici i u traljama, ako me naljutite? Treba da znate da se ljubav koju ja izazovem ne prekida lako, da meni nisu potrebni vaši dronjci da doñem do ciljai da možete da mi vratite moje. DORANT: Ti si varalica, to nije lepo, i ja vidim da ću morati reći sve gospodinu Orgonu.

Page 28

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajaARLEKIN: Kome? Našem ocu? Ah, tog dobrog čoveka imamo u džepu. To je najbolje stvorenje, najlepša duša... DORANT: Čudne budale. Jesi li video Lizetu? ARLEKIN: Lizetu? Ne. Možda je prošla pored mene, ali ugledan čovek ne obraća pažnju na jednu sobaricu. To ostavljam vama. DORANT: Tornjaj se, u glavi ti nije sve u redu. ARLEKIN: Vaši sitni postupci nisu bez vrednosti, ali to dolazi od otmenog ophoñenja. Zbogom. Kad se budem oženio, živećemo ravnopravno. Evo vaše sobarice. Dobar dan, Lizeta, preporučujem vam Burginjona, to je momak koji ima malo vrednosti.

POJAVA VIII Dorant, Silvija DORANT (za sebe) Kako je dostojna ljubavi! Zašto me je Mario pretekao? SILVIJA: Gde ste vi gospodine? Otkako sam bila s Mariom nisam vas mogla pronaći, da vam izložim šta sam kazala gospodinu Orgonu. DORANT: A ja se nisam udaljavao. Ali, o čemu je reč? SILVIJA (za sebe) Kako je hladan. (Glasno) Uzalud sam izobličila vašeg slugu i pozvala njegovu savest za svedoka njegove nedovoljne vrednosti, rekla sam mu da bi se to venčanje moglo bar odložiti, ali on me nije ni saslušao. Izveštavam vas čak da su poslali po beležnika i vreme je da se otkrijete. DORANT: To sam i sam mislio. Otputovaću inkognito, i jednim pisamcetom obavestiti gospodina Orgona o svemu. SILVIJA (za sebe) Otputovati To mi ne ide u račun. DORANT: Odobravate li moju nameru? SILVIJA: Pa... ne mnogo. DORANT: Ne vidim ništa bolje u položaju u kome sam, sem da lično razgovaram, a na to mi je teško da se odlučim. Imam, uostalom, i drugih razloga koš traže da se povučem, ja ovde nemam više nikakva posla. SILVIJA: Pošto ne znam vaše razloge, ne mogu ih ni usvajati ni pobijati, a ne priliči mi da ih od vas tražim. DORANT: Lako vam je da ih naslutite, Lizeta. SILVIJA: Mislim, na primer, da vam se sviña kći gospodina Orgona. DORANT: Samo to vidite? SILVIJA: Im.a i drugih stvari koje bih mogla pretpostaviti, ali nisam ni toliko luda ni toliko tašta da se na tome zadržavam. DORANT: Ni toliko hrabra da o tome govorite, jer ne biste imali da mi kažete ništa prijatno. Zbogom, Lizeta. SILVIJA: Pazite, čini mi se da me ne razumete, prinuñena sam da vam to izjavim. DORANT: Divota! A objašnjenje ne bi bilo utodno za mene. Sačuvajte tu tajnu do mog odlaska. SILVIJA: Šta! Odista putujete? DORANT: Bojite se da ne promenim odluku. SILVIJA: Kako ste prijatni kad sve pogañate! DORANT: To je odveć naivno. Zbogom.

Page 29

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajaSILVIJA (za sebe) Ako otputuje, neću ga voleti, neću nikada poći za njega... (Posmatra ga kako odlazi) Ali, on zastaje, razmišlja, posmatra da okrećem glavu, a ja, ja ne mogu da ga pozovem... Bilo bi ipak čudno da otputuje, posle svega što sam učinila... Ah, svršeno je, odlazi, ne vladam toliko nad njim kolikosam mislila. Moj brat je smetenjak, bio je neumesan. Ravnodušni ljudi kvare sve. Zar nisam ja bila umešnija? Žalostan kraj. Ali, eno Doranta, čini mi se da se vraća. Varam se, dakle, ja ga još volim... Da pokušam tobož da se sklonim, ne bi li me zadržao, treba da naše pomirenje plaš nečim. DORANT (zadržavajući je) Ostanite, molim vas, imam još nešto da vam kažem.

SILVIJA: Meni, gospodine? DORANT: Mučno mi je otputovati pre no što vas ubedim da sam u pravu što to činim. SILVIJA: Eh, gospodine, radi čega biste se pravdali preda mnom? To je bar lako, ja sam samo sobarica, i vi mi dajete da to osetim. DORANT: Ja, Lizeta! Zar se možete požaliti, vi koja vidite na šta se odlučujem, a ništa ne kažete. SILVIJA: O, kad bih htela, mogla bih vam lepo odgovoriti. DORANT: Pa odgovorite. Bio bih srećan da se varam. Ali šta govorim? Mario vas voli. SILVIJA: To je istina. DORANT: Vi niste ravnodušni prema njegovoj ljubavi, to sam primetio maločas po vašoj žarkoj želji da se udaljim, vi me, dakle, ne volite. SILVIJA: Nisam ravnodušna prema toj ljubavi! Ko vam je to rekao? Ja vas, dakle, ne volim Otkuda to znate? Vi sudite vrlo brzo. DORANT: Pa dobro, Lizeta, tako vam svega najdražeg na ovome svetu, recite mi u čemu je stvar, preklinjem vas. SILVIJA: Reći čoveku koji odlazi. DORANT: Neću otići. SILVIJA: Pustite me. Eto, ako me volite, nemojte me ništa pitati. Vi se plašite samo moje ravnodušnosti i vrlo ste srećni ako ćutim. Šta vas se tiču moja osećanja? DORANT: Šta me se tiču, Lizeta! Zar možete još sumnjati u to da vas obožavam? SILVIJA: Ne, vi mi to ponavljate tako često da vam verujem, ali, zašto me uveravate u to? Šta biste želeli da učinim, gospodine? Govoriću vam otvoreno. Vi me volite, ali vaša ljubav nije nešto odveć ozbiljno za vas. Koliko li povoda nemate da je se oslobodite. Razdaljina koja vas deli od mene, hiljadu predmetakoje ćete sresti na svom putu, pa javljanje želja da se zaljubite, razonode jednog čoveka vašeg staleža, sve će vam to slabiti tu ljubav o kojoj mi uporno govorite. Vi ćete joj se možda smejati odlazeći odavde, i imaćete pravo. Ali, ako ja budem mislila na onu ljubav, gospodine, kao što strahujem da će biti, šta bi me izlečilo od utiska koji bi mi ostao, da sam je osetila? Šta bi mi nadoknadilo gubljenje vas? Ko bi u mome srcu zauzeo vaše mesto? Znate li vi da se mene, kad bih vas volela, ništa više na ovome svetu ne bi ticalo? Zamislite u kakav bih položaj dospela. Budite plemeniti i sakrijte svoju ljubav.

Page 30

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajaJa bih se na vašem mestu uzdržavala od izjave da vas volim. Priznanje mojih osećanja moglo bi izložiti opasnosti vaš razum, i vi zato vidite da ih ja ne kazujem. DORANT: Ah, draga moja Lizeta, šta čujem? Toplina vaših reči me zagreva. Ja te obožavam, ja te poštujem. Nikakav društveni red, ni poreklo, ni bogatstvo ne može se meriti s dušom kao što je tvoja. Bio bi me stid da moj ponos još govori protiv tebe, i ja ti dajem i svoje srce i svoju ruku. SILVIJA: Pa, doista, zar viste zaslužili da ih primim? Zar ne treba biti isuviše plemenit pa sakriti zadovoljstvo koje to donosi? I mislite li da to može tako trajati? DORANT: Vi me dakle volite? SILVIJA: A, ne, ne, ali ako me i dalje pitate, tim gore po vas. DORANT: Vaše pretnje me nimalo ne plaše. SILVIJA: A Mario, zar ne mislite više na njega? DORANT: Ne, Lizeta. Mario me ne buni, vi ga ne volite, ne možete me više obmanuti, vaše je srce iskreno, vi niste ravnodušni prema mojoj ljubavi. Zanosu kome se nalazim ne dopušta sumnju, u to sam ubeñen, i tu izvesnost ne možete mi uzeti. SILVIJA: O, i ne pokušavam, čuvajte je, videćemo šta ćete od nje načiniti. DORANT: Pristajete li da budete moja? SILVIJA: Šta, vi biste me uzeli uprkos toga što ste, uprkos gneva svog oca, uprkos svog bogatstva? DORANT: Moj otac će mi oprostiti čim vas bude video, moje bogatstvo je dovoljno za nas oboje, a lična vrednost nije stvar manja od porekla. Ne raspravljajmo se više, jer ja nikad neću biti drukčiji. SILVIJA: Neće nikad biti drukčiji! Znate li da me očaravate, Dorante? DORANT: Ne mučite više svoju ljubav, i pustite je da progovori... SILVIJA: Najzad sad došla do cilja. Vi... nećete nikad biti drukčiji? DORANT: Ne, draga Lizeta. SILVIJA: Kakva ljubav!

POJAVA IX Gospodin Orgon, Silvija, Dorant, Lizeta, Arlekin, Mario SILVIJA: Ah, dragi oče, želeli ste da budem Dorantova. Evo, vaša kći vam se pokorava radosnija nego ikad. DORANT: Šta čujem Vi njen otac, gospodine? SILVIJA: Da, Dorante, da bismo se poznali, nezavisno smo došli na istu misao. Posle toga nemam više šta da vam kažem, vi me volite, U to ne sumnjam, a vi sa svoje strane sudite o mojim osećanjima prema vama, sudite o tome koliko mi je stalo do vašeg srca po osetljivosti s kojom sam se potrudila da ga dobijem. GOSPODIN ORGON: Poznajete li ovo pismo? Eto kako sam doziao za vaše prerušavanje, za koje je ona, meñutim saznala tek od vas. DORANT: Ne mogu vam izraziti koliko sam srećan, gospoño, ali ono što me čininajsrećnijim, to su dokazi koje sam vam dao o svojoj ljubavi. MARIO: Da li mi Dorant prašta što sam naljutio Burginjona?

Page 31

Pjer de Marivo - Igra ljubavi i slucajaDORANT: Ne prašta vam, on vam je na tome zahvalan. ARLEKIN (Lizeti) Veselo, gospoño. Izgubili ste svoj drušgveni položaj, ali niste za žaljenje, pošto vam ostaje Arlekin. LIZETA: Lepa uteha. Time samo ti dobijaš. ARLEKIN: Ja ne gubim. Pre našeg poznanstva, vaš miraz je vredeo više nego vi, sad vi vredite više nego vaš miraz. Napred, markiže Zavesa

Page 32