PITANJA ZA I KOLOKVIJ

1.Nabroj naznačajnije faktore koji su uticali na nastanak i definisanje nastavno naučne discipline Privatna bezbjednost.

На настанак и дефинисање ове наставно-научне дисциплине, осим наведених, утицао је и већи број фактора, од којих су свакако најзначајнији:

постигнут степен свијести, знања и информација о изворима и облицима угрожавања безбједности личности, компанија и пословања који они користе, као и начинима и механизмима заштите од њих;

потреба друштва и власника компанија да своју безбједност подигну на виши ниво;

потреба да се научна (теоријска и практична) знања о заштити на систематизован начин, кроз педагошки рад, учине доступним већем броју будућих стручњака из области безбједности и

динамичност и сложеност узрочно-посљедичних односа у сфери безбједности компанија који се могу усмјеравати и кориговати системским приступом наведеном проблему.

2.Koji je značaj izučavanja Privatne bezbjednosti kao naučno-nastavne discipline.

Значај научног проучавања наведене проблематике може бити вишеструк:

a) теоријски и практични - проучавања опредијељен је схватањем односа теорије и праксе у коме теорија обликује праксу, а пракса провјерава и мијења теорију, стварајући тако спиралу континуираног напретка у стању безбједности.

b) друштвени - значај формирања ове дисциплине наводи се безбједносна стварност, улога науке у објашњавању и креирању те стварности и потреба друштва да безбједносну праксу засновану на научној теорији подигне на оптималан ниво.

c) педагошки - значај научног проучавања огледа се у тежњи да студенти усвоје научни поглед на друштвене, природне и техничке изворе и облике угрожавања лица, имовине и пословања, односно на основне принципе, факторе и субјекте система приватне безбједности као средства за остваривање оптималног стања безбједности у приватном сектору.

3.Koje su teorijske oblasti i sadržaji predmeta izučavanja Privatne bezbjednosti?

Предмет изучавања ове наставно-научне дисциплине су сљедеће теоријске области и садржаји:

– основни облици угрожавања безбједности лица, компанија и пословања,– субјекти приватне безбједности;– специфичности заштите приватне безбједности;– заштита личности;– безбједносна процјена угрожености имовине и пословања;

– заштита објеката и имовине;– искуства неких земаља у заштити приватне безбједности.

4.Šta sve obuhvata aktivna i pasivna zaštita? Активна и пасивна заштита, мисли се на оне активности и медоде које

укључују обуку, истраге, надгледање и коришћење техничких средстава у функцији спречавања неовлашћеног приступа и боравка у штићеном простору, односно спречавање или смањење посљедица угрожавајућих акцидената као што су пожари, експлозије, поплаве, техничко-технолошки акциденти и слично.

5. Definiši pojam privatna bezbjednost. Приватна безбједност је планска и организована самостална или

заједничка дјелатност и функција појединаца, организација, приватних или професионалних агенција, усмјерених на сопствену заштиту или заштиту других, као и заштиту одговарајућих лица, простора, објеката, пословања или дјелатности, а који нису покривени ексклузивном заштитом државних органа.

Она подразумијева коришћење одговарајућих активних и пасивних средстава и метода рада у функцији заштите различитих субјеката, чији је спектар тако широк да се креће од заштите појединаца па до заштите нуклеарних централа или владиних органа. Ријечју, приватном безбједношћу штити се све оно што није обухваћено заштитом коју пружа јавна безбједност – полиција, односно други одговарајући државни органи.

6.Navedi najranije manifestacije(istorijski razvoj)privatne bezbjrdnosti. Најраније манифестације приватне безбједности у данашњем смислу тог

значења налазимо у Енглеској, а нешто касније и у САД. Вид ангажовања огледао се у одговорности по принципу ротације међу

самим грађанима за ноћну безбједност града. Повећана урбанизација и нарастајући криминал изискивали су успостављање првих сталних професионалних полицијских станица (1840), чији су службеници били плаћени да раде безбједносне послове, који су до тада били одговорност грађана.

Временом се дошло до ситуације и схватања да службеници јавног реда и мира нису у могућности да успоставе потребан ниво безбједности за све у заједници.

Ово је нагнало Алана Пинкертона (1855) да успостави прву безбједносну компанију у држави са циљем гоњења злочинаца, обезбјеђивања безбједности на путевима и организовања других безбједносних функција. Сада се Пинкертон сматра највећом приватном безбједносном компанијом у свијету.

Ношен истим мотивима, Еdwin Holmes је основао прву компанију за производњу противпровалничких аларма (1858), претечу данашње мутимилионске индустрије безбједносних аларма.

Washington P. Brink је означен као оснивач камионског доставног сервиса (1859) који се касније развио у Бринкову оклопну аутомобилску компанију за безбjедан пренос новца и драгоцjености.

7.Navedi dva najznačajnija programa industrijske bezbjednosti koji su nastali kao posljedica drugog svjetskog rata.

Као посљедица Другог свјетског рата и реалности да полиција не може да се суочи са порастом криминала и да заштити приватну имовину, настала су два програма индустријске безбједности, и то:

као самостална служба при индустријским корпорацијама или као агенцијски посао професионалних организација.

Оба ова програма су довела до експанзије приватног безбједносног сектора. Ово је више од било ког феномена имало за резултат трансформисање приватне безбједности из периферне дјелатности у данашњу доминантну потребу.

8.Navedi i objasni u kojim oblastima se ostvaruje saradnja sektora privatne bezbjednosti i policije.

Сарадња између ова два субјекта јединственог (интегралног безбједносног система) можда је највидљивија и најпродуктивнија у области корпоративног криминала.

Добро координиран и усклађен рад ових система може бити проширен на куће и станове односно на комшилук, чиме се добија заиста ефективна полицијска (јавна и приватна) друштвена превенција криминалитета.

У том смислу постаје јасно да дјелатност приватног безбједносног сектора није само „продавање безбједности“, него едукација људи о томе како се могу заштитити. Ова важна улога чини приватну безбједност природним савезником полиције и знатно је усмјерава против криминала. Тиме су и полиција и приватна безбједност на добитку, али, што је још важније, друштво добија највише: сигурну и мирну средину у којој се може живјети и радити.

У посљедње вријеме примјетна је и обећавајућа сарадња у области сузбијања тероризма, гдје се приватна безбједност појављује као продужена рука полиције, државних субјеката надлежних за сузбијање тероризма, односно појављује се као субјект који је највише на терену и територијално покрива највећи простор и више од 90 % свих објеката који могу бити предмет напада терориста.

У том смислу не постоји адекватнија, обученија и спремнија структура од приватне безбједности која би могла да се прикључи тој борби. Тога су свјесни свакако и највиши менаџери агенција приватне безбједности, па смо такође свједоци све боље опремљености за антитерористичку борбу.

9.Navedi i objasni ciljeve izučavanja privatne bezbjednosti. Ако посматрамо систем заштите као пословну функцију предузећа, може се

са сигурношћу тврдити да је његов основни циљ стварање услова за безбједан рад и унапређење пословања. Истраживање тог система као крајњи резултат остварује:

теоријски циљ, који представља стицање (теоријских знања) искуства о оним појавама које су садржане у појму и предмету система обезбјеђења

практични циљ, значајан за предузеће (институцију), јер то значи да је руководство постало свјесно могућности које му пружа овакав систем, а друго, његово оживотворење, правилно коришћење, функционисање и усмјеравање поставља комплетно пословање на сасвим нове основе, што, између осталог, доноси и већи профит. Управо овај практични циљ представља основни разлог увођења система обезбјеђења.

10.Definiši pojam sistem zaštite lica imovine i poslovanja(šta obuhvata).

Систем заштите лица, имовине и пословања предузећа је скуп мјера, поступака и радњи које се спроводе посредством физичког обезбјеђења, техничких средстава заштите, уз примјену савремених безбједносно-заштитних метода и начина рада.

11.Koji je osnovni cilj uspostavljanja sistema zaštite lica,imovine i poslovanja?

Основни циљ система је да се кроз успјешно проактивно (методом анализе и одвраћања) и реактивно дјеловање (методом санације насталих посљедица) елиминишу, односно смање могућности угрожавања лица, неовлашћено присвајање имовине и резултата рада предузећа, и на тај начин обезбиједе безбједни услови за стабилнији и бољи рад предузећа и повећање профита.

12.Šta predstavlja fizička zaštita? Физичка заштита представља заштиту људи, имовине и пословања од

уништења, оштећења, присвајања и других облика дјеловања опасног или штетног по живот и здравље људи и материјалну и нематеријалну имовину предузећа.

13 Šta se podrazumjeva pod pojmom tehničko obezbjeđenje? Техничко обезбјеђење подразумијева механичку, електронску и

оптоелектронску заштиту лица и имовине, и најчешће је организационо постављено у оквиру службе обезбјеђења у оним предузећима гдје је организовано.

Техничка компонента се спроводи путем примјене механичких и електронских средстава заштите и опремом која је намијењена за те потребе.

14. Šta se podrazumjeva pod pojmom fizičko obezbjeđenje? Физичко обезбјеђење у предузећу се организацијски најчешће поставља у

облику службе физичког обезбјеђења (руководећи кадар и непосредни извршиоци), која се састоји од одређеног броја радника који посједују оружје и опрему, а чији задатак је обезбјеђење имовине и пословања предузећа са свим његовим вриједностима и интересима.

15.Šta se podrazumjeva pod pojmom bezbjednosni menadžment? Безбједносни менаџмент функционално повезује претходне двије

компоненте система обезбјеђења и даје нове садржаје који квалитативно подижу на виши ниво цјелокупан систем обезбјеђења имовине и пословања предузећа.

16.Šta predstavlja predmet interesovanja bezbjednosnog menadžmenta?

Предмет интересовања безбједносног менаџмента чине: субјекти обезбјеђења, носиоци и облици угрожавања, метод пријема нових радника, превенција – спречавање насиља на радном мјесту, проактивне и реактивне мјере обезбјеђења лица и имовине, култура пословне заштите и комуникације, заштита информација и информационих система, безбједносне процедуре, заштита интелектуалне својине, обука руководних кадрова и свих запослених, обавеза провјере бонитета, заштита назива и заштитног знака предузећа и др.

17.Šta predstavlja sistem privatne bezbjednosti?

Систем приватне безбједности представља ангажовање физичке компоненте, уз примјену техничке компоненте, и примјену савремених метода, начина и организације рада безбједносног менаџмента, ради успјешног проактивног (планирањем, одвраћањем и превенцијом) и реактивног (санацијом евентуално насталих последица) дјеловања с циљем спречавања или сузбијања појава угрожавања лица и оштећења или неовлашћеног присвајања имовине предузећа.

18.Šta se uspostavlja primjenom normativnih,operativnih,informativnih i obrazovno-edukativnih mjera i radnji od strane sistema obezbjeđenja lica i imovine?

систем обезбјеђења лица и имовине предузећа обухвата низ нормативних, оперативних, информативних и образовно-едукативних радњи и мјера којима се успоставља:

организација вршења послова физичко-техничког обезбјеђења; функционисање службе и система физичко-техничког обезбјеђења; кадровски састав службе физичко-техничког обезбјеђења; опремљеност потребним средствима и опремом; обучавање и стручно оспособљавање радника физичко-техничког

обезбјеђења за рад, и друго.

19.Nabroj i objasni najznačajnije sadržaje sistema obezbjeđenja. Многобројни фактори утичу на саму садржину приватне безбједности. Као најважнији фактор свакако се може навести облик и степен угрожавања

имовине и пословања. Због тога сви садржаји обезбјеђења нису подједнако присутни у пракси нити једнако организационо повезани.

Иначе су у данашњој теорији и пракси обављања послова приватне безбједности најчешће заступљени сљедећи садржаји система обезбјеђења:

физичко обезбјеђење; техничко обезбјеђење; заштита од пожара и експлозија, и заштита тајних података.

20.Nabroj i objasni osnovne organizacione oblike službe fizičkog obezbjeđenja.

Полазећи од досадашњих искустава и потреба праксе, у теорији је заступљен став по коме је конкретна организација службе физичког обезбјеђења условљена потребама и захтјевима који су унапријед дефинисани од стране компанија и самог система обезбјеђења имовине и пословања. Наиме, установљене потребе и захтјеви се могу правилно, квалитетно и благовремено испунити кроз три основна организациона облика службе физичког обезбјеђења:

– сопствена служба физичког обезбјеђења (служба физичког обезбјеђења као организациона цјелина компаније, односно установе),

– ангажована служба физичког обезбјеђења (служба физичког обезбјеђења коју изнајмљују компаније специјализоване у овој области), и

– комбинована служба физичког обезбјеђења (дјелимично сопствена, дјелимично ангажована служба физичког обезбјеђења).

Четврти организациони облик је затечена – заједничка служба физичког обезбјеђења, и он представља специфичан облик који се јавља код великих пословних објеката које користи више различитих предузећа, гдје се служба физичког обезбјеђења организује за цијели објекат.

21.Nabroj osnovne grupe poslova fizičkog obezbjeđenja. Послове физичког обезбјеђења могуће је разврстати у четири групе, и то:

заштита лица и имовине; транспорт новца и осталих вриједности; заштита особа (bodyguard) и обезбјеђење јавних скупова.

22.Nabroj i objasni načela na kojima se zasniva rad službe fizičkog obezbjeđenja.

Треба имати у виду да се обeзбјeђeњe, као рeдовна али и својeврсна активност у процесу рада, заснива на одрeђeним начeлима која су провјeрeна у дугогодишњој пракси ових служби. Мeђу вишe тих начeла, као битна би трeбало издвојити сљeдeћа:

a) Мјeрe обeзбјeђeња морају бити сразмјeрнe ризику – то јe основно начeло у овој области и прeдставља полазиштe за организовањe службe обeзбјeђeња и одрeђивањe свих мјeра којима се штите лица и имовина предузећа.

b) Мјeрe обeзбјeђeња морају имати прeвeнтиван карактeр - ово јe начeло којe сe односи на свакоднeвну активност службe обeзбјeђeња и указујe на то да јe служба обeзбјeђeња првeнствeно дужна да отклања факторе, тј. узроке и условe који могу да довeду до напада на лица и имовину.

c) Неопходност сарадње службe обeзбјeђeња са свим структурама, тј. са осталим запослeним у предузећу и релевантним чиниоцима изван њeга – прeдставља такођe јeдно од најважнијих начeла у раду службe обeзбјeђeња.

d) Послови обeзбјeђeња су одвојени од осталих послова у предузећу – припадници службe обeзбјeђeња, порeд својих рeдовних послова, односно уз своје рeдовне послове нe би трeбало да сe бавe другим пословима.

e) Квалитeт обeзбјeђeња јe важнији од броја радника који тe пословe обављају – прeсудно јe за успјeшан рад службe обeзбјeђeња то каквим кадровима она располажe.

f) Самозаштита припадника обезбјеђења – припадници службe обeзбјeђeња морају за вријeмe вршeња својих дужности и сами бити довољно заштићeни. Припадници службe обeзбјeђeња обавeзни су да савјeсно обављају своју дужност и да сe том приликом излажу одрeђeним опасностима. Систeм и начин вршeња службe трeба да буду тако постављeни да сe они нe излажу погибeљним ситуацијама.

g) Систeм обeзбјeђeња предузећа јe јак онолико колико јe јака најслабија тачка у том систeму – службу обезбјеђења чине како припадници обезбјеђења (чувари), тако и тeхничка средства и помагала која им служe (прeпрeкe, оградe, врата, бравe, касe и сл.). У систeму обeзбјeђeња нe смијe бити слабих тачака. При томе јe од посeбног значаја и чињeница да нe вријeде ни најсаврeмeнији алармни систeми, ако људи који их надглeдају нe обављају савјeсно својe дужности.

23.Šta je neophodno uzeti u obzir prilikom izbora tehničkih sredstava koji će se primjeniti u konkretnoj zaštiti određenog prostora?

Средства и опрема техничког обезбјеђења могу бити механичка, електронска или комбинована, која се и најчешће употребљавају.

Избор техничких средстава и система који ће се примијенити у конкретној заштити одређеног објекта, у првом реду зависи од безбједносне процјене (процјене угрожености) и прописаног степеновања заштићености објекта. При томе се морају узети у обзир сљедеће околности:

1) врста, намјена, величина и изглед објекта; 2) режим рада и начин коришћења објекта; 3) опрема, предмети и документа која се у објекту налазе или ће се

налазити, и 4) степен ризика од њиховог оштећења, отуђења или уништења.

24.Šta podrazumjeva sprovođrnje tehničke zaštite? Спровођење техничке заштите, подразумијева:

– израду процјене угрожености штићеног објекта;– израду безбједносног елабората; – дефинисање пројектног задатка; пројектовање система техничке

заштите; – израду система техничке заштите; – стручни надзор над извођењем радова; – обављање техничког прегледа и пријем система техничке заштите и – одржавање и сервисирање система техничке заштите.

25.Navedi sadržaje tehničke komponente sistema obezbjeđenja lica i imovine preduzeća. Техничке компоненте система обезбјеђења лица и имовине предузећа садрже:

– природне физичке препреке и баријере; – механичка заштита; – електронска заштита – алармни системи (алармне централе, сензори,

сирене, магнетни контакти, дојава аларма); – системи затворене, односно интерне телевизије (камере, монитори и

остале компоненте система cctv); – системи за контролу приступа и детакцију; – системи за контролу обиласка објекта; – систем електронских средстава надзора; – системи за заштиту од електронске шпијунаже и – интегрисани системи заштите.

26.Definiši pojam bezbjednosti na dva moguća različita pristupa koje koriste druge nauke.

У складу с рјешењима којима су прибјегле друге науке, могућа су два приступа рјешавању поменутих тешкоћа.

– Први је да се тај појам дефинише негацијом (негативистички), а – други, да се дефинише садржински, односно позитивистички.

У првом случају, безбједност би се дефинисала као одсуство угрожавања, односно одсуство свих облика и свих носилаца угрожавања.

27.Definiši pojam bezbjednosti imajući u vidu savremeni pristup definisanja tog pojma.

Безбједност је својство неког реалног друштвеног, природног или техничког субјекта (бића, творевине или ствари) испољено као успостављено, одржано и унапређено стање и(ли) вриједност, а која се изражава кроз испуњеност минимума одређених (безбједносних) стандарда својствених том субјекту, а што му омогућава реалну основу за опстанак, рад, раст и развој без обзира на носиоце, облике, вријеме и мјесто угрожавања.

28.Navedi i objasni osnovne elemente savremenog pristupa definisanja pojma bezbjednosti.

Ти елементи дефиниције су:– својство;– реални друштвени, природни, и технички субјект;– стање и/ли вриједност;– испуњеност минимума безбједносних стандарда и– омогућавање опстанка, рада, раста и развоја.

Безбједност као својство указује нам на то да је ријеч о нераздвојном атрибуту друштвеног, природног или техничког субјекта, који може бити биће, људска или природна творевина или техничка и технолошка компонента – уређај или апарат, без којег тај субјект не би могао ни да постоји у својој основној функцији.

Дакле, сваки субјект постоји док има минимум испуњених услова (стандарда) за свој опстанак (минимум безбједности).

Из наведеног проистиче да непостојећи субјекти (бивше државе, мртва бића, машине које не раде и др.) немају својство безбједности.

Овакво схватање својства неког субјекта значи да оно постаје и његова витална (најважнија) вриједност. Та вриједност се чува и штити било од самог субјекта било од другог заинтересованог субјекта.

Безбједност као стање дефинише се као замишљени стандард заштићености субјеката од свих облика и носилаца угрожавања, без обзира на вријеме и мјесто њиховог испољавања и дјеловања.

Због немјерљивости изражава се описно – од лошег преко успостављеног (реалног) до жељеног (апсолутног).

При том треба поменути да апсолутно стање безбједности (заштићености) не постоји.

Нико (ниједан субјект) не може за себе тврдити да је апсолутно безбједан, увијек се може бити још бeзбјeднији.

Моменат када може почети нечије угрожавање стално је присутан а субјекти не морају увијек бити свјесни да су угрожени.

Безбједност као стање је остварени стандард садашњости и може бити замишљени стандард будућности (ка коме се тежи). Прошлост као стање, према томе, нема безбједност.

29.Navedi na osnovu kojih prikupljenih i obrađenih podataka i informacija se procjenjuje stanje bezbjednosti.

Стање безбједности (угрожености) се процјењује и оцјењује на основу прикупљених и обрађених података и информација које су класификоване по обиљежјима безбједносних појава и догађаја, а најчешће по:

– стању међународних односа на глобалном и регионалном плану;– стању односа великих и утицајних држава на глобалном и регионалном

нивоу;– политици и одлукама међународних организација задужених за

безбједност (УН, ОЕБС, НАТО, ЗЕУ и сл);– стању појава угрожавања на међународном нивоу– врсти, бројности, учесталости, мјесту и времену испољавања спољних и

унутрашњих облика угрожавања на националном, регионалном и глобалном нивоу;

– објектима и институцијама нападнутим од стране домаћих и међународних носилаца угрожавања и

– узроцима и факторима у сфери политике, економије, међународних односа и др. који погодују настајању облика и носилаца угрожавања.

30.Koji se ciljevi ostvaruju na osnovu procjenjenog stanja bezbjednosti? Безбједносне процене и оцјене могу бити опште и посебне. Опште се односе

на одређену територију и обухватају све области безбједности које могу имати негативан утицај на корпорацију и њен рад. Посебне су уже или по територији или по области безбједности.

Процјењивањем безбједносног стања, појава и догађаја остварују се два изразито важна циља.

– Први је да се безбједносна ситуација држи под контролом, односно да се познају све њене карактеристике, a

– Други је благовремено предузимање мјера које предстојећи развој безбједносне ситуације захтијева, тзв. управљање безбједносном ситуацијом и догађајима.

31.Šta podrazumjeva procjena bezbjednosnog stanja? Процјена безбједносног стања подразумијева:

1) Синтетичку процјену (повољно, неповољно и сл.) и карактеристике стања безбједности са одговарајућим показатељима и њиховим поређењем са претходним периодом по различитим областима од значаја за безбједност (политика, економија, међународни односи, тероризам, ратови, кризне ситуације, промјена владе и сл.).

2) Предузете мјере у области безбједности.

3) Стање субјеката безбједности и њихова способност сарадње са другим („пријатељским“) системима на рјешавању заједничких безбједносних проблема.

32.Koji su zajednički elementi za sve bezbjednosne procjene? Као заједнички елементи за све конкретне безбједносне процјене наводе се:

– констатација да ли служба обезбјеђења располаже конкретним подацима и сазнањима (и којим) која указују на могућност дирекног и индиректног угрожавања;

– политичко-безбједносна ситуација у земљи;– стање криминала у земљи односно на подручју гдје се налази

корпорација;– анализа претходно извршених криминалних напада на корпорацију;– процјена могуће материјалне штете односно могућих жртава у случају

напада;– процјена степена угрожености лица, пословања и околине од опасних

материја;– врста и вриједност имовине и података (тајни) која је од виталног значаја

за корпорацију,– опасност од избијања пожара и изазивање експлозија односно подметања

експлозивних направа и– сарадња са другим елементима система безбједности државе.

33.Koje elemente obuhvata pojam sistem? Под појмом систем најчешће се подразумијева уређена и од разноврсних

елемената састављена цјелина – према унапријед дефинисаном гледишту, а ради остварења неког циља.

Појам систем обухвата сљедеће елементе:1) постављен циљ због којег је и успостављен;2) снаге и средства за остварење циља;3) структуру елемената система (организација) преко којих се остварују

поједине активности, а ради остваривања циља;4) скуп активности којима се тај циљ може остварити и5) функцију структурних елемената ради остварења циља.

34.Nabroj osnovne karakteristike sistema privatne bezbjednosti. Функција система, као и сложеност послова и задатака једног тако значајног

система, огледају се и кроз мноштво карактеристика, од којих су неке иманентне само њему.

Ту се, прије свега, мисли на сљедеће карактеристике:– систем приватне безбједности је организован, уређен и сложен систем,– то је специфичан, отворен и динамичан систем;– то је подсистем система безбједности државе; – то је хијерархијски устројен систем;– дјеловање система везано је за неповољне услове;– постоји знатна међусобна супротстављеност циљева система приватне

безбједности и носилаца угрожавања;– функционисање система зависи највише од људског чиниоца;

– сврха постојања је двојака:а) одвраћање (превентивно дјеловање);б) репресија (отклањање угрожавања);

– непоновљивост метода, средстава и догађаја у апсолутној истовјетности;– дјеловање у миру, ванредним приликама и у рату и– сталне квалитативне промјене у структури и начину дјеловања.

Сваки систем приватне безбједности има своје противнике како унутар саме корпорације тако и споља од конкуренције.

35.Na koja pitanja je neophodno odgovovoriti prilikom organizovanja sistema obezbjeđenja u odnosu na ugrožavanje?

Сви савремени системи обезбјеђења имовине лица и пословања без обзира на који начин и са којим циљем су организовани, представљају облик организовања у заштити виталних вриједности корпорације. Њихово организовање полази од два основна питања:

a. од којих облика и носилаца угрожавања треба штитити предузеће и b. на који начин треба да дјелују елементи система обезбјеђења да би се

остварио основни циљ њиховог успостављања.

36.Definiši pojam ugrožavanja u krivičnopravnom i sociološkom smislu.

У кривичноправном смислу угрожавање значи опасност. Значење опасности, у овом смислу, подразумијева мању или већу могућност уништења или оштећења неког добра или вриједности, угрожавање живота или здравља, било да се ради о човјеку, држави или међународном добру (виједности).

У социолошком смислу појаве угрожавања везују се за друштвене сукобе и противдруштвена понашања и оне се не могу унапријед предвидјети.

37.Definši pojam ugrožavanja bezbjednosti. Под појмом угрожавања подразумијевамо друштвене појаве или понашање

настало дјеловањем човјека (појединачно или групно), природе или техничких система у дужем периоду, значајнијег обима, при чему настају или могу настати штетне посљедице по виталне вриједности предузећа, живот и здравље људи који у њему раде.

38.Klasifikuj i objasni vrste izvora ugrožavanja. Изворе угрожавања можемо класификовати као друштвене, природне и

техничко-технолошке. Друштвени извори угрожавања јесу:

– супротност интереса унутар предузећа или између два предузећа,– неуједначеност друштвено-економског развоја између привредних

субјеката,– борба за профит,– сиромаштво и др.

Природни извори угрожавања јесу:– елементарне непогоде значајнијег обима– недостатак сировина,– недостатак енергената

– прекид природних токова транспорта Техничко-технолошки извори угрожавања јесу:

– постојање и развијеност техничко-технолошких постројења – носилаца угрожавања људи, њиховог здравља, као и животне средине.

39.Nabroj izvore ugrožavanja prema vremenu nastanka; prema direktnosti uticaja; prema aktivnosti i konstantnosti.

Према директности утицаја на безбједност, извори угрожавања дијеле се на:

a) посредне иb) непосредне.

Према активности, дијеле се на:a) латентне и b) активне.

Према константности, могу бити:a) стални и b) повремени.

Према времену настанка, дијеле се на:a) прошле,b) садашње иc) будуће.

Свака од ових група извора угрожавања представља комплекс заснован на одређеном критеријуму по коме су сврстане. Тешкоће у њиховом разврставању, а тиме и објашњењу настају због тога што један облик извора угрожавања може настајати на више изворишта у различитом интензитету.

40.Nabroj i objasni oblike ugrožavanja bezbjednosti.

41.Nabroj mjere zaštite od ugrožavanja.

42.Nabroj i objasni nosioce ugrožavanja u odnosu na sredinu odakle potiču.

43.Navedi i objasni osnovne razloge zbog čega se zaposleni odlučuju na izvršenje internih krađa.

44.Na koje kategorije zaposlenih treba menadžment preduzeća da obrati posebnu pažnju da bi se na vrijeme suprostavilo izvršenju internih krađa .

45.Objasni uticaj odnosa zaposlenih i menadžmenta preduzeća na izvršenje internih krađa od strane zaposlenih.

46.Definiši pojam spoljašnih i kombinovanih nosioca ugrožavanja.

47. Šta čini polaznu osnovu menadžmenta preduzeća u analizi konkurencije kao mogućeg nosioca ugrožavanja bezbjednosti i poslovanja preduzeća(Koje grupe podataka i informacija su neophodne)?

48.Navedi i objasni teorije krivičnog prava koje se odnose na pojmovno definisanje krivičnih djela protiv države.

49.Navedi krivična djela političkog kriminaliteta i objasni krivično djelo terorizma.

50.Navedi krivična djela političkog kriminaliteta i objasni krivično djelo sabotaže.

51.Definiši pojam opšteg kriminaliteta i navedi zajedničke karakteristike imovinskog kriminaliteta.

52.Nabroj krivična djela od značaja za obezbjeđenje lica i imovine i objasni razliku između krivičnog djela krađe i teške krađe.

53. Nabroj krivična djela od značaja za obezbjeđenje lica i imovine i objasni razliku između krivičnog djela razbojništva i razbojničke krađe

54. Nabroj krivična djela opšteg kriminaliteta od značaja za obezbjeđenje lica i imovine i objasni razliku između krivičnog djela požara i krivičnog djela paljevine.

55. Nabroj krivična djela opšteg kriminaliteta od značaja za obezbjeđenje lica i imovine i objasni razliku između krivičnog djela požara i krivičnog djela paljevine.

56. Nabroj krivična djela opšteg kriminaliteta od značaja za obezbjeđenje lica i imovine i objasni razliku između krivičnog djela ucjene i krivičnog djela iznude.

57.Objasni šta obuhvata privredni kriminalitet i nabroj krivična djela koja pripadaju ovom obliku kriminaliteta.

58.Nabroj krivična djela privrednog kriminaliteta i objasni krivično djelo korupcije.

59.Nabroj krivična djela privrednog kriminaliteta i objasni krivično djelo zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja.

60. Nabroj krivična djela privrednog kriminaliteta i objasni krivično djelo primanja i davanja mita.