21Oktobar 2012. www.serbianmirror.com

S P O R T

P i { e : M i l u t i n [ o { k i }

Interesantno je da prvak Evrope peti putzaredom, po~eo odbranu titule remijem.^elzi je bio blizu pobede nad

Juventusom. Dva fenomenalna gola, otkri}akola mladog brazilskog asa Oskara nisuupla{ila Italjanskog prvaka. Juventus navru}em terenu prvaka Evrope golovimaArtura Vidala i vreme{nog Kvaljarelepotrudili su se da sa Italijanima nikad nisina~isto sve dok sudija ne odsvira kraj utak-mice. Juve kako navija}i, skra}eno zovuJuventus, pokazao je i srce i znanje, a uz tose mora naglasiti da stara dama nije pora`enana svim frontovima vi{e od 500 dana.

Finalista i tragi~ar izpro{logodi{njeg finala Bajern iz Minhenaslavio je protiv {panske Valensije, koja jeovoga puta igrala u novim dresovima ibojama kao da dolazi iz Katalonije. To nijeomelo bavarce da sa 2 prema 0 zapo~nunastup u grupi F. Sa druge strane francus-ki prvak Lil nije ispratio nema~ku ekipu ipotvrdio kvalitet, jer je pora`en sa 3 prema1 od beloruske ekipe Bate Borisov, koja jeu ovom me~u bila apsolutni autsajder. Sadje svima jasno da Belorusija dobija ekipuna koju moraju sve ekipe ozbiljno dara~unaju u suprotnom svi bi mogli da seprovedu na sli~an na~in kao Lil.

Dade ga Mesi i RusimaAko niste znali ruski klubovi su

bili retki koji nisu nikada primili gol odvanzemaljca Mesija. Ali Mesi ne bi bio~udo od igra~a da ovu tradiciju nijepomi{tio. Barsa sa Mesijem i kompanijomse itekako mu~ila sa ruskim Spartakom, {toniko nije o~ekivao. Ali 2 gola za devetminuta najboljeg igra~a planete doneli suipak pozitivnih 3 prema 2 i potvrdu da kadBarsa zaigra onda za njene simpatizerenema zime. Slaba igra Seltika i Benfikesamo su potvrda da Barsa u grupi D nema~ega da se pribojava.

Koliko god da je Rumunska ekipaKluz zaslu`ila trijumf u Bragi od 2 : 0 ost-varen ve} u prvom poluvremenu, toliko jeTurska ekipa Galatasaraj morala uz malo

sportske sre}e, nepora`ena da napusti OldTraford u Man~esteru. Man~ester Junajtedjeste pobedio golom Kerika, ali je ve}i deome~a bio podredjeni rival.

Turci su o{te}eni za ~ist penal i tou prvim minutima me~a, pa se pitamo {ta bibilo da je tim iz Istanbula u Engleskoj poveo.

Derbi prve runde je odigran uMadridu. Samo nekoliko sati pre me~a[panski listovi su pisali da ukoliko M. Sitipobedi Real, ~uveni trener Murinjo bi}esmenjen. I stvarno Murinjo je bio na samo5 minuta od otkaza koji mu je priredioKolarov izvanrednim golom iz prekida.Ipak njegov zemljak Ronaldo pored Mesijanajbolji igra~ sveta, ~udnim golom uposlednjem minutu dovodi Real u vodjstvood 3 : 2 i tako spa{ava Murinja od smene.Posle ove pobede Murinjo je dao zan-imljivu izjavu: “Nisam sre}an samo zbogtri boda, ve} zato {to se mojoj ekipi vratioDNK”. Ipak ovaj me~ }e ostati upam}en poodli~noj partiji mladog Srbina Nastasi}a,koji je odigrao ceo me~. Tako nas je ovajgolobradi mladi} podsetio da je samo upo~etku pro{le sezone igrao u Teleoptiku ida je odatle prodat za sitnu cenuItalijanskoj Fiorentini, odakle je za 15 mil-iona evra prodat M. Sitiju. Ponavlja se

staro prailo u srpskim timovima, na{iklubovi stvaraju mlade igra~e pa ih vrlobrzo, za male pare prodaju bogatimklubovima Zapada, a ovi na njima sti~upravo bogatstvo.

U najja~oj grupi, grupi smrti

nema~ka Borusija je pred sam kraj slomilaotpor Ajaya. Sa velikim interesovanjem seo~ekivao start Pariz San @armen-a, koji jeulo`io veliku sumu dolara, ~ak se pominjenekoliko stotina, kako bi napravio ekipukoja je spremna da francuskom klubudonese pehar lige {ampiona.

Po prvoj utakmici protivkijevskog Dinama, na kojoj su se strelcipari`ana raspucali i sa 4 gola ispratiliKijevljane, videlo se da je vredelo ulo`ititoliki novac, samo dokle vide}emo ve} naslede}im me~evima.

Na kraju da damo i neki zaklu~ak.Igre su bile na vrhunskom nivou sa punoprelepih golova. Disciplina igra~a zavidna,ponasanje gledelaca, za srpske prilike vi{enego primerno. Svi stadioni bili su ispun-jeni skoro do poslednjeg mesta, a sudjenjeje moglo bitii bolje. Sa nestrpljenjemgledaoci o~ekuju slede}u rundu, u nadi da}e biti jo{ bolja od ovoga {to su najboljiklubovi Evrope prikazali. Po`elimo sre}usvim ekipama, ali }e se radovati samopobednici.

Po~elo je! Jubilarno 20 izdanje najkvalitetnijeg i najglamuroznijeg fudbalskog takmi~enja u Evropi.Ve} prvi me~evi doneli su pregr{t fenomenalnih i ~udnih ishoda, maestralnih golova.

Ako je suditi po prvom kolu u kome je postignuto 43 gola, o~ekuje se jo{ jedna luda sezona lige Evrope

Pro{logodi{nji pobednici Lige {ampiona: fudbaleri ^elzija

RREEKKLLAAMMIIRRAAJJTTEE SSEE UU OOGGLLEEDDAALLUU

Dozvolite da predstavimo va{u

kompaniju onako kako zaslu`uje.

Ogledalo se ~ita {irom SAD, a zahvaljuju}i internetu i {irom sveta na:

www.serbianmirror.com

Pozovite nas: 773.744.0373

22 Oktobar 2012.

K N J I @ E V N O S T

Svoje prefin-j e n e ,i s t a n ~ an e ,

nabujale misli uromanu “Jelena,`ena koje nema”,Ivo Andri} jezapisivao i nakraju posvetio`eni koje ima.Milici Babi} –Jovanovi}, `eni

njegovog prijatelja, novinara i prevodiocaNenada Jovanovi}a, koju je strpljivo ~ekaotrideset godina.

Trideset godina je voleo tu, jednu`enu i odlazio joj u posete kao porodi~niprijatelj i rado vidjen gost.

Intimni `ivot na{eg Nobelovcauvek je bio u senci njegovog grandioznogknji`evnog dela i presti`ne nagrade.

Iz njegovih romana saznajemo`ivotnu mudrost, bol, ljubav, slabosti ivrline ~ovekove, u~imo istoriju, ~itamonjegova razmisljanja i previranja o ve~itimpitanjima.

Sve te misli proistekle su izobi~nog, naizgled dosadnog, ali vrlobogatog `ivotnog i ljubavnog pi{~evogiskustva.

Tom svom `ivotnom iskustvu daoje pe~at, ven~anjem sa obo`avanomMilicom, 27. septembra 1958. godine,neposredno pred svoj 66. rodjendan, god-inu i po dana nakon smrti njenog mu`a.Kumovi su im bili bra~ni par Vu~o,Julijana i Aleksandar, Andri}ev prijateljpo peru.

Tri godine kasnije 26. oktobra,~ovek koji je drugim ljudima retko pok-lanjao osmeh, odmeren i zatvoren u sebe,otvoren jedino prema praznom papiru,inteligentan i uva`avan, svoj intelektualni,knji`evni rad krunisao je Nobelovomnagradom. Naravno, tada je ve} Milicabila njegova i svoju prvu zdravicu u ~astsvetskom priznanju, podelio je sa vol-jenom `enom.

Prva `ena u Andri}evom `ivotu,bila je njegova majka Kata, druga je bila– Milica. O obema je govorio kao o rene-sansnim remek delima. Obe je protkaosvojim ~arobnim re~ima, zlatnim nitimasvog knji`evnog uma i ulio im sun~ev sjajsvojim jedinstvenim stvarala~kim talen-tom.

U njegovom `ivotu pominju seimena jo{ nekoliko `ena. EvgenijaGojmerac koja je mlada umrla odleukemije, Zdenka Markovi}, sa kojom jeodr`avao dugotrajnu prepisku, Vera Stoji},divna `ena, dugogodi{nja intimna pri-jateljica, a nakon njegove smrti i upravni-ca Andri}eve zadu`bine.

Milica je bila umetnica, saistan~anim ose}anjem za lepo. Lepotu je

videla u svemu, u prirodi, predmetima,ljudima, svemu {to je okru`uje. Pet godi-na je studirala dekorativnu umetnost uBe~u, potom je otputovala u Francusku iupoznala Pariz i oplemenjena timzna~ajnim iskustvom vratila se u Beograd,

kao prva {kolovana srpska kostimografkin-ja i dobila posao u Narodnom pozori{tu.Zbog njenog poziva Andri} je proveodosta vremena u pozori{tu, iako takavoblik umetnosti nije mnogo cenio. Nipozori{te, ni gluma~ki poziv,”smatrajucida je re~ o velikim imitatorima, plodnou`ivljenim u tudje `ivote.” Zato o svojoj`eni nikada nije govorio kao o pozori{nojumetnici, ve} je nagla{avao da je ona“slikarka u pozori{tu”.

Iz bogate medjusobne prepiske,koja se odvijala i tokom njenog bra~nog`ivota, a nastavila se i kada su postali

supru`nici saznajemo tok evolucije njihoveljubavi i plemenitih ose}anja. Andri} jeMilici pisao sa svakog svog putovanja.Pisao je kao i uvek, nadahnuto i pesni~ki,govore}i o ose}anjima, prirodi,sada{njosti, sasvim svesno i spontano, bez

la`nih obe}anja. On nastavlja da joj seudvara, kao kada su se zabavljali i svojuljubav krili od o~iju sveta. Svakoga danavoleo ju je sve vi{e.

Njena prerana smrt, Andri}a jenaterala da ponovo `ivi sam. Kao {to ju jevoleo dok je bila tudja `ena, jo{ vi{e ju jevoleo sada kada je bila Bo`ija.

Njegovi intenzivni unutra{njimonolozi, pretvarali su se u zami{ljenerazgovore upravo sa njom. Nakon njenesmrti malo je pisao, a vi{e meditirao.^etiri dana nakon njene smrti, zapisao je:

“Sada vidim, na{a je sudbina da

sagorimo. Uvek sam tako ose}ao svet isebe u njemu, iako nisam imao snage nimogu}nosti da toj istini pogledam u o~i ida je mirno prihvatim. Sad, kad je svedobro moje u jednom trenu izgorelo,vidim jasno: sve {to se na zemlji rada ipod suncem `ivi ide tim putem. I tome netreba tra`iti razloga, smisla ni obja{njen-ja.”

Kao ve~iti ateista, bez obzira navisok intelekt i neverovatnu mo} uma, IvoAndri} je izmedju ostalog imao velikiduhovni problem. Kao da mu je smrt vol-jene `ene otvorila vrata jednog, novog,njemu do tada potpuno nepoznatog sveta– vere i postojanja Boga u ~oveku.

Kao Andri}eva supruga, MilicaBabi} je po`ivela deset godina. Umrla jeiznenada veoma mlada, u 59. godini`ivota (1968.). Sre}an bra~ni `ivot trajaoje tri puta kra}e od zabranjene ljubavi.Iako sedamnaest godina mladja, kao da jeAndri}u bilo sudjeno da `ivi bez nje. I tihdeset godine zajedni~kog `ivota, kao darsa neba, Ivi Andri}u su bile ve}a nagradaod one po kojoj ga ceo svet poznaje.

Na konferenciji za {tampu nakonvesti da je dobio Nobelovu nagradu, IvoAndri} je izjavio:

“Nameravam da strpljivosa~ekam da prodje ovo uzbudenje okomene ( jer nism navikao) i sva ovaprazni~na atmosfera, pa da se opet nadjemu svom obi~nom i jednoli~nom radnomdanu. Radni dan je za mene najlep{ipraznik.”

Milica Babi}, po~iva na Novomgroblju u Beogradu, nedaleko od alejezaslu`nih gradana, gde }e sedam godinaposle njene smrti biti polo`ena i urna IveAndri}a, napravljena od zemlje donete izpi{~evog rodnog kraja.

Aleksandra Miti}

”Moglo bi se re}i da sam uvek `iveo od ose}anja na jedno privi|enje, a sada `ivim od uspomena na ta svoja se}anje.”Odlomak iz romana ”Jelena, `ena koje nema” IVO ANDRI]

Ivo Andri}

”NI[TA NE BIVA PRE NEGO [TO TREBA DA BUDE”

Pi{e: Aleksandra Miti}

F E L J T O N

23www.serbianmirror.comOktobar 2012.

Korpus partizana upao jeu moju zasedu –prima~e se mikrofonu.

– Dolazili su iz Bosne. Uklanac, zaposednut mojimtrupama, u{li su kao pijani,bez izvidnice, prethodnice ipobo~nica. To me, svakako,nije iznenadilo, jer su ih, odprvog dana, vodile vojni~keneznalice, nepismeni i {loseri.Samo se ~ekala moja koman-

da, ali komande nije bilo i oni su produ`ili kaZlataru. Nije bilo moje komande, jer nisam nikakomogao da naredim vatru po tim selja~kim gunjevi-ma, vunenim ~arapama, opancima i torbama{arenicama. Iste takve gunjeve, opanke i torbe i mismo nosili. U koga da pucamo? U sebe, u svoje{iljkane, u svoj jezik i rod. Nisam mogao. Ne samotada, nego mno{tvo puta i pre i posle toga. Nekazujem ovo da bih se danas, pred partizanskimsudom, branio od ma ~ega. Naprotiv. Ja sebe najs-na`nije okrivljujem. Morao sam, kao komandant,biti surov i slep, poput kur{uma. Srce nijedopu{talo da dignem ruku na najbli`eg, a Nemcinam u ku}i, a od srpske krvi nado{le sve reke uhrvatskoj dr`avi. (...) Jo{ u dva navrata, primao samTita i nastojao da ga odvratim od gra|anskog rata.Pregovore o primirjima molio je on i pani~no midolazio na noge. Tra`io je predah i spas od sloma,jer su njegove snage bile nesravnjivo slabije. Znaosam sve to, ali sam mu opet davao {ansu. Pokazalose da sam davao {ansu be{~a{}u, zlo~inu i tragedi-ji koja }e uskoro okovati i dr`avu i vojsku i mene.^ine}i sve u najboljoj nameri, otvorio sam vratapakla. Okupator i usta{e bili su moja ratna meta. Uokr{aje sa njima unosio sam celu svoju snagu,vojni~ko znanje i ljudsku volju. Poleta i `ara zaborbu sa partizanima, sa Nedi}evim i Ljoti}evimljudima, nije bilo, jer je svaki metak zavr{avao utelu ro|aka, brata, oca, suseda ili sina. Svaki grob utom obra~unu bio je grob u istoj ku}i. Sve do ulas-ka Crvene armije u Srbiju, partizani nisu na celomjugoslovenskom rati{tu ubili ni hiljadu Nemaca, a jasam zarobljavao toliko [vaba u samo jednojoperaciji. Komunisti su besni na mene iz drugograzloga, jer oni pojam vojni~ke i narodne ~asti i nepoznaju. Partizani su ~inili sve da podstaknu okupa-torsku osvetu, jer su ra~unali da }e se, be`e}i odstreli{ta i ve{ala i ostav{i bez imovine i domova,narod listom sklanjati u {umu.

Na Srbe?! Ne, hvala lepoOsim toga, njihov interes je bio da rat

proguta {to vi{e Srba, kako bi lak{e zaveli crveniteror kad rat prestane. Samo su stotine hiljadamrtvih Srba i velike podele i smutnje u najbrojnijemjugoslovenskom narodu garantovale slomdemokratije i komunisti~ko osvajanje vlasti. Otudai Titovo stalno {urovanje sa usta{ama i takmi~enjesa njima ko }e vi{e jama napuniti na{im glavama. Umnogim mestima Hercegovine, Bosne i Like parti-zanski pogromi su prevazilazili usta{ke. Ovo su~injenice. Nasuprot ovakvoj ~udovi{noj strategiji, jasam se povijao pod bremenom te{kih obaveza da

tu~em okupatora i usta{e, da gasim vatre opasnihdeoba i sukoba unutar nacije, da {tedim svakuglavu i obezbedim vaskrs dr`ave. Verovao sam damogu iza}i na kraj sa svim zlima i stizao jo{ i da, uratno doba, utirem put za demokratsku unijuBalkana, sa Srbijom i Jugoslavijom kao sto`erom.Takvim vi|enjem budu}nosti svoje otad`bine, izaz-vao sam bes silnih na ovom neljudskom svetu.Pritom, pre svega, isti~em Britaniju i sovjetskuRusiju. Sna`ni Balkan, ~ije bi srce ~inili Srbi, oni nisu`eleli. Staljin je na ovimprostorima hteo svojekolonije, a ^er~il strepeood ruskog izlaska na toplomore. Taj gospodin jeJugoslaviju smatraopro{irenom Srbijom, aSrbiju prirodnim ruskim vazalom. U Titu, kaoHrvatu, video je barikadu ruskom prodoru naJadran i budu}eg saveznika Britanije. Nije pridavaonikakvo zna~enje ~injenici da je vo|a partizanaStaljinov pitomac, naro~ito nakon {to mu se Tito izakleo da nije komunista. Moja odlu~nost da kazn-im sve usta{ke kolja~e u Londonu je protuma~enakao spremanje kolektivne odmazde nad Hrvatima ipro{irenje Srbije sve do granica Slovenije.Inteligentniji i ve{tiji podvalama, Staljin je uTeheranu predlo`io posleratnu prinudnu upravunad Hrvatskom i time samo raspalio ^er~ilovusrbofobiju. Tito je promovisan u jedinog mogu}eg

za{titnika od srpske ekspanzije i pobede. Zbogtoga je trebalo, pre svr{etka rata, slomiti Srbiju imene. One hiljade aviona zapadne alijanse, koje suse pre dve godine obru{ile na Beograd i sve ve}e

srpske gradove, obavljale su taj posao. Ni to im nijebilo dovoljno. Spre~ili su da general Ler kapitulirapreda mnom. Hiljade tona oru`ja doturali su parti-zanima sa Zapada, a sa Istoka im slali u pomo}Staljinove trupe. I opet je ^er~il strepeo od mene.Zagaziv{i u ve} slomljenu Nema~ku, njegovi avionisu bacali tovare bombi na Osnabrik i ostale logoreu kojima su bili sme{teni srpski vojnici i oficirizarobljeni ~etrdeset i prve. Pre`ivele i ranjene trpalisu u sto~ne vagone i predavali ih u ruke partizani-

ma, kao ratni plen.O~ajnike odavde, koji su sepo~etkom pro{le godineuspeli probiti do zapadnihsaveznika, tako|e suisporu~ivali Titu, a on ih jeodmah ubijao. Ne znam

ta~an broj masakriranih kod Ko~evja i Zidanogmosta, ali znam da se Vinston ^er~il potpisao natom strati{tu pokolja i srama. Posle sovjetsko-parti-zanske okupacije Srbije, ovde je likvidirano vi{e oddve stotine hiljada. Napu{ten i prodan od svih rat-nih saveznika, iz bosanskih planina pratio samnajve}i potop svoga naroda, nemo}an da se predzlom isprsim i da ga zaustavim. Do tih planinastigle su i ^er~ilove pokajni~ke re~i da su ga Staljini Tito izigrali i da je spreman da li~no do|e do mogskloni{ta i zatra`i opro{taj na kolenima. Ponudio seda bude moj vojnik i da baca bombe! Na koga,gospodine? Zar opet na Srbe?! Za naredna dvaveka, va{ih bombi i pomo}i nam je dovoljno. Ne.Hvala lepo. Ovde, gospodine ^er~il, vi{e nemaNemaca. Ovde su gunjevi i torbe {arenice. Sveodrpaniji gunjevi i sve praznije torbe. Ovde, i bezvas, haraju apsane i smrt, a vi ste to tako sna`nohteli. I uspeli, na`alost... – zavrte mu se u glavi.

Pobeda mora do}iOsloni se dlanovima na drveni pult pred

sobom, pretvaraju}i se da tra`i ne{to u papirima.Re{i da zavr{i, pa odmahnu rukom braniocu koji sespremao da ne{to ka`e.

- ... U meni, ni pred Bogom ni pred naro-dom, nema ose}anja krivice. Mirne savesti moguda pogledam u o~i svima. A pobedniku se mo`esamo ~initi da je pobednik. Mnogo sam hteo imnogo bio zapo~eo, ali su svetske bure i olujeodnele i moje delo i mene. Da sve to dovr{i,jednog dana do}i }e neko drugi. Znam da ove re~ineki ne razumeju, a mnogi im ne veruju. Znam i toda me neki proklinju zbog toga {to sam pristao naovo su|enje, a neki {to sam odbio ponu|enuodbranu sa Zapada. Seo sam na komunisti~kuoptu`eni~ku klupu da bih kaznio sebe. Nije sesmelo desiti da budem zarobljen. Morao samampulu cijankalija stalno dr`ati u zubima. Odbranuiz inostranstva nisam hteo, jer nisam `eleo daremutim odnose izme|u mojih ratnih saveznika idana{nje diktature u mojoj zemlji, koju su oniustoli~ili. O tome {ta se de{avalo u zatvoru i datokom ovog procesa naj~e{}e nisam shvatao nigde sam ni zbog ~ega, odbijam da govorim.Pobeda mora do}i. Ni sada ne priznajem kapitu-laciju. Ta re~ ne postoji u srpskom jeziku!

Kraj

Pi{e:

Vuk Dra{kovi}

7. deo Za{to Dra`a Mihailovi} nije kriv

U koga da pucamo? U sebe, usvoje {iljkane, u svoj jezik i rod. Nisammogao. Ne samo tada, nego mno{tvoputa i pre i posle toga

NE PRIZNAJEM KAPITULACIJU,TA RE^ NE POSTOJI U

SRPSKOM JEZIKU

24 Oktobar 2012.

Z A K O N

[TA TREBA ZNATI PRILIKOM ULASKA

U SRBIJU:

Va`no je da prijavite novac kojiunosite, kako bi prilikom izlaska iz Srbijemogli uz potvrdu izdatu od strane carin-skog slu`benika, mogli nesmetano da gaiznesete.

Strani dr`avljani i doma}i dr`avl-jani koji `ive u inostranstvu, mogu do}i una{u zemlju sa vozilom stranih registarskihoznaka i koristiti ga za vreme dok trajurazlozi njegovog boravka (poseta, odmor,poslovne obaveze).

Doma}i i strani dr`avljani kojidolaze na privremeni boravak u na{uzemlju mogu privremeno uneti predmetekoji su im potrebni za vreme tog boravka.Predmeti se upisuju u obrazac “Spisakstvari koje putnik privremeno unosi”, sapodatcima o putniku i robi koji }eomogu}iti identifikaciju. Spisak potpisuje ioverava pe~atom carinski slu`benik, a uputnu ispravu putnika, na strani zabele{ke,se upisuje oznaka “PUR” (privremeno uneorobu) sa datumom i potpisom.

LI^NI PRTLJAGPUTNIKA

Li~ni prtljag putnika ~ine svipredmeti koje putnik nosi sa sobom, aslu`e mu dok je na putovanju, npr. Ode}a,obu}a, predmeti za odr`avanje li~ne higi-jene, namirnice i drugi predmeti za li~nuupotrebu. Koli~ina ovih predmeta zavisi odsvrhe putovanja, pola, zanimanja putnika,godi{njeg doba i drugih okolnosti u vezi s

putovanjem i zadr`avanjem putnika u na{ojzemlji ili inostranstvu.

Kao predmeti li~nog prtljaga sma-traju se i litar `estokog alkoholnog pi}a, 1parfem, 1 toaletna voda, 200 komada ciga-reta ili odgovaraju}a koli~ina duvanskihpreradjevina, kao i lekovi za li~nu upotre-bu u uobi~ajenoj koli~ini. Li~ni prtljag sene carini.

[TA TREBA ZNATIPRILIKOM IZLASKA IZ

SRBIJE:

Predmeti koji imaju istorijsku,umetni~ku ili kulturnu vrednost, kao iza{ti}ene prirodne retkosti mogu se iznetiiz na{e zemlje samo na osnovu dozvoleRepubli~kog ministarstva za ekonomskeveze sa inostranstvom.

Trofeji divlja~i se mogu iznositina osnovu odobrenja Republi~kog min-istarstva za ekonomske veze sa inos-transtvom – za prepariranu divlja~ i njenepreparirane delove, odnosno na osnovu tro-fejnog lista za ostale trofeje

Doma}i i strani dr`avljani moguslobodno izneti iz Srbije bez ikakvog doku-menta sumu do 10.000 evra. Strani idoma}i dr`avljani na radu i boravku u inos-transtvu (nerezidenti) mogu izneti i devizena osnovu potvrde o unosu. Potvrda va`ido prvog izlaska iz zemlje.

Ukoliko su doma}i gradjani naprivremenom radu i boravku u inos-

transtvu i strani putnici privremeno uneliodredjene predmete u Srbiju, za koje imje izdat overen “Spisak stvari koje put-nik privremeno unosi”, du`ni su daspisak pri izlasku predaju carinskomslu`beniku i poka`u robu koja je bilaprivremeno uneta. Nakon utvrdjivanjaistovetnosti robe, carinski slu`benikponi{tava zabele{ku “PUR” u putnojispravi i to overava pe~atom i svojimpotpisom.

UNO[ENJE PASA IMA^AKA U R. SRBIJU

Da bi ovi ku}ni ljubimci mogli daudju u R. Srbiju treba da budu ispunjenislede}i uslovi:

1) da su ku}ni ljubimci trajnoobele`eni na propisan na~in;

2) da ku}ne ljubimce prati paso{izdat od strane ovla{}enog veterinaraodredjene zemlje, kojim se potvrdjuje:

(1) da je ku}ni ljubimac vakcin-isan ili revakcinisan protiv besnila reg-istrovanom inaktivisanom vakcinom kojasadr`i najmanje jednu antigensku jedinicupo dozi (WHO standard) i koja je uradje-na u skladu sa uputstvom proizvodja~avakcine, u slucaju da se radi o kucnom lju-bimcu starijem od tri meseca;

(2) da je protekao 21 dan od danavakcinacije, u slu~aju prve vakcinacije pro-tiv besnila;

(3) da je ku}ni ljubimac od rodjen-ja boravio na istom mestu i nije bio u kon-taktu sa divljim `ivotinjama koje su moglebiti izlo`ene infekciji ili se kre}e u pratnjimajke od koje je jo{ uvek zavisan, u slu~ajuda se radi o ku}nim ljubimcima koji sumladji od tri meseca i nisu vakcinisani.

SAVETI U VEZI PUTOVANJA

BESPLATNI ^ASOVI SRPSKOG JEZIKAU SAM Sveti Sava

Nastavu }e volonterski dr`ati prof. Tamara Petrov

^asovi po~inju 14. oktobra i traja}e do 18. novembra. Svake nedelje od 10 pre podne do 12 u podne u

Srpsko Ameri~kom muzeju Sveti Sava 448 W. Barry Ave u ^ikagu.

Kontakt tel: 773-549-9690

25Oktobar 2012. www.serbianmirror.com

P O R U K E

M A L I O G L A S I

PRODAJA - KUPOVINA

Ku}a u Sremskoj Kamenici, u donjem delu, ka Dunavu. 100 kvadrat-nih metara stambenog prostora, dve gara`e koje imaju kupatilo i

dozvolu za radionice. Zidani vinski podrum. Ispred ku}e park, a izavo}njak. Idealno za povratnike i mali biznis.

Telefon 212 426 1020/ E mail; vivaint@aol.com

---------------------PONUDE ZA POZNANSTVA

Penzioner, koji `ivi sam u svojoj ku}i u ^ikagu, `eleo bi da upozna`enu prose~nog izgleda, do 55 godina starosti, zbog zajedni~kog

`ivota, ili braka. Zainteresovane osobe pozovite Vojislava Obradovi}ana tel: 773.275.8237

---------------------Ozbiljan ~ovek koji ve} dugo godina `ivi u Americi, `eli da upozna

osobu srednjih godina, sa ozbiljnim namerama.Zainteresovane osobe pozovite Jovicu na tel:

480.319.4904

26 Oktobar 2012.

1. oktobra 1924. –Radio Beogradpo~eo da emitujeprogram. Ueksperimentalnime m i s i j a m ain`enjeri MihajloSimi} i DobrivojePetrovi} sa preda-jnika u Rakoviciemitovali i kon-certe uz u~e{}epeva~a Beogradske

opere. U znak se}anja na prvo emitovanje,1. oktobar ustanovljen kao dan Radio-tele-vizije Srbije.

2. oktobra 2000. – Tokom postizbornekrize u Jugoslaviji, Slobodan Milo{evi} seputem dr`avne televizije obratio naciji iizjavio da mu je “savest potpuno mirna”,dok se talas nezadovoljstva njegovomvi{egodi{njom vladavinom {irio zemljom.Generalni {trajk i blokade puteva paralisaliSrbiju, {trajkovi i protesti po~eli i udr`avnim medijima koji su do tada bili podMilo{evi}evom kontrolom.

3. oktobra 1999. – U saobra}ajnoj nesre}ina Ibarskoj magistrali kod Lazarevcapoginula 4 ~lana Srpskog pokreta obnove.

Predsednik stranke Vuk Dra{kovi}, koji jetom prilikom lak{e povredjen, optu`iovlasti za ubistvo i atentat na njega.

4. oktobra 2000. – Ustavni sud Jugoslavijeponi{tio predsedni~ke izbore odr`ane 24.septembra na kojim je kandidat DOSVojislav Ko{tunica pobedio kandidata lev-ice i dotada{njeg predsednika SlobodanaMilo{evi}a. Na poziv DOS da se 5. okto-bra okupe na protestu ispred Savezneskup{tine, gradjani iz cele Srbije krenuli suprema Beogradu probijaju}i policijskeblokade na putevima.

5. oktobra 2000. – Posle neuspelihpoku{aja policije da suzavcem rastera sto-tine hiljada demonstranata u centruBeograda koji su protestovali zbogponi{tavanja predsedni~kih izbora, gradjanisu u{li u Saveznu skup{tinu, a ne{to kasni-je i u zgradu dr`avne Radio televizijeSrbije. Pod pritiskom masa SlobodanMilo{evi}, desetogodi{nji neprikosnovenilider Srbije, slede}eg dana je priznaoizborni poraz od kandidata Demokratskeopozicije Srbije, Vojislava Ko{tunice.

6. oktobra 1878. – Umro srpski trgovacIlija Milosavljevi} Kolarac, koji je svojenasledstvo zave{tao za prosve}ivanje naro-

da. Iz njegove zadu`bine izdat velik brojknjiga i podignut Kolar~ev narodni uni-verzitet u Beogradu.

7. oktobra 1914. – Rodjen Mihailo Lali},jedan od najistaknutijih jugoslovenskihautora ratne proze.

8. oktobra 1864. – Rodjen BranislavNu{i}, najveci srpski i jugoslovenski kome-diograf. Njegove komedije i danas su napozori{nim repertoarima.

8. oktobra 1871. U ^ikagu izbio velikpo`ar koji je, prema legendi, po~eo u jed-noj {tali kada je jedna krava slu~ajno obo-rila kerozinsku lampu na gomilu slame istrugotine. U po`aru koji je trajao 3 danapoginulo je oko 300 ljudi, a oko 90.000 jeostalo bez svojih ku}a.

9. oktobra 1854. – Rodjen je srpski fizi~ari pronalazac Mihailo Pupin, ~ije je najve}eotkri}e, samoindukcioni kalemovi(“Pupinovi kalemovi”) omogu}ilo prenostelefonskih razgovora na veliku daljinu. Izrodnog Idvora u Banatu je 1874. posle{kolovanja u Pan~evu i Pragu, oti{ao uSAD, gde je zavr{io Kolumbija Univerzitetu Njujorku na kojem je kasnije bio profe-sor teorijske fizike i 40 godina predsednikInstituta radio – in`enjera. Za nau~ni rad,dobio je 1920. godine Edisonovu medalju,a za autobiografsku knjigu “Immigrant toinventor”, kod nas prevedenu pod naslovom“Od pa{njaka do nau~enjaka”, Pulicerovunagradu 1924. godine. Njegovo ime nosefizi~ke laboratorije Kolumbija univerziteta.

9. oktobra 1892. – Rodjen je srpski pisacIvo Andri}, dobitnik Nobelove nagrade zaknji`evnost 1961. godine. ^lan Srpskeakademije nauke i umetnosti, briljantanstilista. Studirao je istoriju i knji`evnost uZagrebu, Be~u, Krakovu i Gracu, gde jedoktorirao istoriju 1924. godine, delom“Razvoj duhovnog `ivota u Bosni pod uti-cajem turske vladavine”. U I svetskom ratuhap{en i interniran, a izmedju dva svetskarata bio je Ambasador Jugoslavije uBerlinu. U mladosti je pisao pesme.Pripovedac sna`ne imaginacije i izuzetan

poznavalac Bosne, njenih ljudi i su{tinedominantnih religija. Odlikovao se vred-nom ~istotom jezika i bru{enim stilom, pre-finjenim psiholo{kim analizama, dubokimponiranjem u probleme egzistencije iume}em da magijom re~i do~ara ljudsku idru{tvenu panoramu minulih vekova. 9. oktobra 1934. Ubijen je srpski kraljAleksandar I Karadordevi}, “kralj

Ujedinitelj”, prva `rtva fa{izma kojem je –u planovima za razbijanje Jugoslavije,smetala njegova jaka li~nost. Atentat uMarseju u kojem je ubijen i {ef francuskediplomatije @an Luj Bartu, organizovale suhrvatske usta{e i italijanski fa{isti, a paso{nadjen kod ubice, izdat je u Zagrebu naime Petra Kelemana. Kralj Aleksandar IKaradordevi}, {kolovao se u [vajcarskoj,Rusiji i na francuskoj vojnoj akademiji Sen– Sir. Govorio je te~no francuski i ruskijezik. Postao je prestolonaslednik 1909.umesto starijeg brata D`ord`a, a od 1914.Srbijom je kao regent vladao u ime

bolesnog oca Petra I. Bio je na ~eluVrhovne komande srpske vojske upobedonosnim ratovima od 1912. do 1918.u kojima je ispoljio izuzetnu hrabrost.Postao je kralj Srba, Hrvata i Slovenaca 6.novembra 1921. godine.

11. oktobra 1806. – Rodjen je AleksandarKaradordevi}, sin vode I srpskog ustankaKaradjordja, srpski knez od 1842. do 1858.Tokom njegove vladavine pokrenute suozbiljne reforme u Srbiji i modernizacijazemlje. Na presto su ga doveli ustavobran-itelji posle svrgavanja kneza MihailaObrenovi}a.

12. oktobra 1865. – Rodjen je srpskinau~nik, geograf, Jovan Cviji}, osniva~antropogeografije i geomorfologije u Srbijii geografskog dru{tva u Beogradu (1910.)Predsednik Srpske Kraljevske Akademijeod 1921. do smrti i po~asni doktor vi{einostranih univerziteta i akademija,predsednik teritorijalne komisije naMirovnim pregovorima u Versaju (1919. –1920.)

12. oktobra 1873. – U ^a~ku je rodjenasrpska slikarka Nade`da Petrovi}, ~ije jedelo sna`no uticalo na razvoj modernogslikarstva u Srbiji. Od oko 200 njenihsa~uvanih slika, neke od njih se svrstavajumedju najbolja dela u srpskoj likovnojumetnosti.

12. oktobra 1897. – U Beograd su iz Be~apreneti posmrtni ostaci Vuka Stefanovi}aKarad`i}a i sahranjeni u porti Sabornecrkve.

12. oktobra 2001. – U Ni{u je u po`aruizgorela Saborna crkva, jedna od najvredni-jih u Srbiji. Gradjena je od 1856. do1872.a projekat je izradio na{ najpoznatijiarhitekta 19. veka Andrej Damjanovi}.

13. oktobra 1792. – Predsednik SAD

D`ord` Va{igton polo`io kamen-temeljacBele ku}e, predsedni~ke rezidencije uVa{ingtonu.

15. oktobra 1989. – Umro Danilo Ki{,jedan od najve}ih pisaca novije srpskeknji`evnosti ~ije je delo zna~ajno doprine-lo njenoj afirmaciji u svetu. Preveden namnoge svetske jezike i dobitnik mnogobro-jnih priznanja i nagrada.

17. oktobar 1912. – Srbija i Bugarska,devet dana posle Crne Gore, objavile ratTurskoj, a 18. oktobra pridru`ila im se iGr~ka, ~ime je po~eo Prvi balkanski rat. Zanepunih mesec dana oslobodjen gotovo ceoBalkan, a rat zavr{en primirjem 3. decem-bra. Mirovni ugovor, kojim se Turskaodrekla gotovo svih svojih poseda uEvropi, potpisan u Londonu 13. maja 1913.

17. oktobar 1972. – U Beogradu umro srp-ski princ \or|e Karador|evi}, stariji sinkralja Petra I. Odrekao se prava na prestoi posvetio vojni~koj karijeri, 1941. odbio dase pridru`i Vladi i kralju u izbegli{tvu, apotom i nema~ku ponudu da se nastani uBelom dvoru.

18. oktobra 1842. – Rodjen je srpski ekon-omista, politi~ar i istori~ar ^edomiljMijatovi}, ~lan Srpske Kraljevske Akademijei utemeljiva~ Narodne banke Srbije. Kao {efdiplomatije potpisao je sa Austro –Ugarskom 1881. Tajnu konvenciju, a kaoministar finansija uveo dinar kao nov~anujedinicu Srbije i metarski sistem mera.

22. oktobra 2000. – Posmrtni ostaci jednogod najve}ih srpskih pesnika i knji`evnikaJovana Du~i}a preneti su 57 godina nakonnjegove smrti iz Libertvila u njegovo rodnoTrebinje, u Republici Srpskoj. Sahrani jeprisustvovao i novoizabrani predsednik SRJugoslavije Vojislav Ko{tunica.

25. oktobra 1815. – Srpski knez Milo{Obrenovi} postigao sporazum s veziromBeogradskog pa{aluka Marakli Ali-pa{om ome{ovitoj srpsko-turskoj upravi, ~ime jezavr{en oru`an deo Drugog srpskog ustan-ka.

28. oktobra 1884. – Rodjen srpski kom-pozitor, muzikolog, pedagog i kriti~arMiloje Milojevi}, profesor Muzi~keakademije u Beogradu, jedan od za~etnikamuzikologije u Srbiji. Osnovao beogradskiorkestar “Collegium musicum”.

29. oktobra 1321. – Umro je srpski kraljStefan Milutin Nemanji}. Tokom njegovevladavine od 1282. Srbija je pro{irilagranice na severu i jugu i do`ivelaekonomski i kulturni razvoj. Postavljenesu osnove zakonodavstva i dr`avneuprave. Podigao je i obnovio vi{e crkavai manastira.31. oktobra 1881. – U Cetinjuumro crnogorski vladika, filozof idr`avnik Petar II Petrovi} Njego{, epskipesnik, autor dramsko-epskog dela“Gorski vijenac”.

DOGODILO SE U OKTOBRU

V R E M E P L O V

Pi{e: Aleksandra Miti}

P O V O D I

Oktobar 2012. 27www.serbianmirror.com

O^I KOJE SJAJEKOSMO-BIOENERGETI^AR – MI[O KRSTOVI]

Pre nekoliko nedelja objavljen je inter-vju sa Mi{om Krstovi}em,kosmo-bionergi~arem, koji je do{ao u

Toronto sa `eljom da omogu}i i ljudima naovom delu zemaljske kugle da prisustvujunjegovim terapijama. Ovih dana Mi{oKrstovi} sti`e u ^ikago pa tim povodomprenosimo deo intervjua.

Mi{a je izuzetan ~ovek, koji ve}dugi niz godina le~i ljude putemkosmo-bionergije. O njemu se pri~a i zna umnogim zemljama sveta. Preko 20 hiljadaljudi je pro{lo Mi{ine tretmane. Hiljadeljudi na prostorima biv{e Jugoslavije je naspiskovima koji ~ekaju da do|u na red.

Mi{a Krstovi} ne voli da pri~a osebi i svom radu, jer kako ka`e: “Ljudikoje tretiram i koje uklju~ujem nakosmi~ku energiju su ti koji treba da gov-ore. Oni su ti koji ose}aju i primaju energi-ju. Oni su ti koji imaju prava da prenesusvoja iskustva. Bogom mi je dat ovaj dar ija to prenosim, jer smatram da je to misi-ja koja mi je sa razlogom zadata. Svrhamog `ivota je da poma`em ljudima i zatoja to iz dubine du{e i srca radim. Ose}ajda poma`ete ljudima je neopisiv. To je pre-divna svetlost u mojoj glavi koja meodr`ava. [ta ima lep{e nego kada ~oveka,koji do|e kod vas istro{en i umoran odbolesti i stresa, nakon terapije vidite nas-mejanog i punog energije”.

Najvi{e me je dirnula pri~a majke{estogodi{nje devoj~ice koja boluje odraka.

“Pre godinu dana, negde u okto-bru 2007. moja }erka je dobila stravi~nebolove u nozi. Po~ela je da {epa. Odmahsam je odvela kod lekara, ali nisu nikakomogi da ustanove o ~emu se radi.Pretpostavljali su da je mo`da neki nervpriklje{ten. Odvela sam je u hitnu pomo}gde nas je primio jedan divan pedijatar kojiju je odmah poslao da snimi ki~mu.Pretpostavljali su da je tumor {to je ipotvr|eno. Lekari su se nadali da jedobro}udan, izvr{ena je prva operacija.]erka mi je bila u sve ve}im bolovima.Nije mogla da hoda, i{la je na kolenima.Nisu joj pomagali ni lekovi, ni morfijum...pri~a majka male K.” Nakon druge biopsi-je krenuli su sa hemoterapijom jer je tumorrastao neverovatnom brzinom. Odmahnakon par hemoterapija, bol se umanjio,terapija je radila. Najgora stvar kod terapi-ja je slabljenje imunog sistema. Gubila jesnagu. Nakon 5 terapija ura|en je snimak– tumor se smanjio na za 1/3. Sve to jebilo ohrabruju}e ali je njen organizam biosve slabiji i slabiji. Lekari su odlagali tret-mane o~ekuju}i njen fizi~ki oporavak, jersu leukociti stravi~no padali. Da bi moglida nastave K. je morala da ima odre|eninivo leukocita u organizmu. Nismo znali

{ta da radimo.Neposredno ba{ u tom periodu

sam ~ula za Mi{u. Bila sam u velikoj dile-mi, no moje dete je bilo u pitanju i odlu~ilasam da mu se javim. Do{li smo kod Mi{ei nakon 2 terapije K. je `ivnula, pobolj{aojoj se apetit. Nisam mogla da verujem.Nakon tre}eg Mi{inog tretmana odvela samje na redovnu kontrolu jer sam se i daljepridr`avala svega {to su mi lekari rekli.Kada smo dobili rezultate svi smo bili {oki-rani – i mi i lekari. Takvu krvnu sliku nijeimala ~ak ni pre po~etka sa hemoterapija-ma, a kolona za imunitet je uvek bila praz-na (0) da bi nakon Mi{inog tretmana staja-lo 13.5.

[ta da vam ka`em – totalno samzbunjena i nemam re~i da iska`em svojaose}anja. Kamo sre}e da smo ranije saznaliza Mi{u...ali dobro je... najbitnije je da seK. ose}a sve bolje. Sada mo`e da se igrasa svojom sestrom, ~ak i da iza|e povre-meno sa nama. Da hoda.

Htela bih na kraju da poru~imsvim ljudima koji su skepti~ni da se javeMi{i, jer nemaju {ta da izgube, jer je to~ovek koji je Bogom dat i kome trebaverovati. Ne odri~em se klasi~ne medicine.Smatram da uz lekare i Mi{u mo`ete posti}inevi|ene rezultate.

Majka sedamnaestogodi{njegmladi}a koji ve} dugi niz godina ima prob-

lema sa veoma retkom i kompleksnombole{}u tako|e nema re~i, jer je napredaknjenog sina veoma primetan nakon Mi{inihterapija. Toplo preporu~ujem svakom dakontaktira Mi{u jer }e mu svakako pomo}ida se ose}a bolje”.

“Do{la sam jer imam probleme sacistama na jajnicima, krivljenje ki~me i jo{par stvari. Nikada ranije nisam verovala uovaj na~in le~enja, niti sam bila kod nekogbioenergeti~ara. ^ula sam pri~u o Mi{i prenego {to je do{ao u Toronto. ^itala razne~lanke koji su o njemu napisani. Nakon pardana osetila sam da imam mnogo vi{esnage, da sam razgibana kao da sam mesec-ima radila ve`be i da glavu koju nisammogla da pomerim u stranu, okre}em bezproblema. Znate neko ko ne zna ni{ta obioenergiji i godinama se vu~e po lekarimabez vidnog napretka je svakako zate~en,kada oseti pobolj{anje svog fizi~kog ipsihi~kog stanja.

Samo `elim da ga Bog ~uva i dapo`ivi dugo, dugo”.

Pri~a je mnogo. Potresne su, a uisto vreme i lepe jer se zavr{avaju sa osme-hom i onim pogledom koji nije vi{e uga{eni pun bola. Gledala sam u sve te o~i,pri~aju}i sa svim tim ljudima. Ako su “o~iogledalo du{e”... onda razumem o ~emu sviti ljudi govore, jer njihove o~i sjaje.

Izvor: Novine Toronto

28 Oktobar 2012.

P O R O D I C A

Sastojci:

- 100 g pirin~a

- 100 g lososa

- 50 g tikvica

- mala glavica crnog luka

-~en belog luka, maslinovo ulje

- puter, |umbir

- 50 ml belog vina

- 20 g parmezana

- 50 ml neutral pavlake

Prvo spremite sve sastojke, a

onda na maslinovom ulju u

puteru propr`ite crni i beli luk,

dodate losos i tikvicu, potom i

pirina~ i to nalijte belim vinom.

Sa~ekajte da vino ispari, pa

dodajte malo vru}e vode dok

pirina~ ne bude skoro kuvan.

Onda dodajte |umbir i neutral

pavlaku, a na kraju za~inite po

ukusu. Po{to to prokuvate jo{

malo, sklonite sa vatre, dodajte

parmezan i sve dobro

prome{ajte. U`ivajte u obroku.

Najpoznatiji denser u Srbiji \oganije i veliki kulinarski majstor, a uodsustvu svoje supruge Vesne

naj~e{}e priprema riblje specijalitete. Svoje omiljeno jelo,

ri`oto sa lososom i tikvicama danassprema za vas.

Kuvar slavnih

Ri`oto sa lososom i tikvicama

Zaboravite na neprijatne mirise inavalite na crni luk, poru~ujustru~njaci jer je re~ o namirnici

koja organizam {titi od mnogih bolesti.Tako|e, kada se ope~ete, imate problemsa insektima ili bolovima u grlu, zgrabiteprvu glavicu, bila ona crvena ili bela.

Bogat antioksidansima, odli~anborac u prevenciji prehlade, dijabetesa,

pa i raka, obi~an crni luk je pravasuperhrana!

Me|utim, to nije sve {to ovopovr}e mo`e da pru`i onima kojima jeredovno na trpezi, tvrde stru~njaci.

Iste osobine koje ga ~ine neza-menljivom namirncom u ljudskoj ishranizaslu`ne su {to se luk mo`e koristiti ubrojnim situacijama.

Iako bi se mnogi namr{tili nasamu pomisao da miri{u na crni luk,nekada jedino re{enje za posledicenajezde insekata na terasi ili u spava}oj

sobi mo`e biti da se nama`etearomati~nim sokom ovog povr}a.Komarcima, paucima i bubicama luk,tako|e, ne miri{e najprijatnije, pa }epobe}i glavom bez obzira.

Ako ste zakasnili i insekti suvam ostavili crvene pe~ate po ko`i kojipeku i svrbe, po`urite u kuhinju, raseciteglavicu i protrljajte svaki ujed. Olak{anje

}e brzo do}i jer }e sok bogat eteri~nimuljima umiriti upaljenu ko`u.

Isto va`i i kada se ope~ete.^aj od ljuske crnog luka

magi~ni je napitak kada je re~ o bolnomgrlu. Od braonkastih omota~a jedne glav-ice mogu se napraviti dve {olje te~nostiprijatnog ukusa.

Prema re~ima nutricionista, kadaje re~ o uticaju na zdravlje, mala je raz-lika izme|u crvenih i belih glavica i zato{to ~e{}e salatu za~inite obilno sitnoseckanim crnim lukom.

CRNI LUK,SUPERHRANA

^ E S T I T K E

29Oktobar 2012. www.serbianmirror.com

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNN

Ogledalo informise, promovise, povezuje i

neguje srpske vrednosti!!!

773.744.0373

^ITAJTE OGLEDALOwww.serbianmirror.com

Sre}an prvi ro|endan,

dug `ivot i bezbri`no

detinjstvo Petru

Maljkovi}u,

`eli tetka Marijana

sa Pe|om i

redakcijom

Ogledala.

U ^ i k a g u :Voji Vla

Biljani – BUBAMARISne`ani Drenovac

Draganu Vujo{evi}u – Gagiju, Dubravki Lazi}

Ljubi{i Srejovi}u i njegovom saradniku Sini{i

Rosi - Cici Toman, Sre}an ro|endan i dug `ivot `eli Slavica sa redakcijom.Iskrenim ~estitkama pridru`ujese i Mira sa svojima iz Kana.

Miki Teofilovi}u, dug `ivot, pun sre}e

i zdravlja `eli Majka Javorka i kuma Slavica sa

redakcijom Ogledala.

Z a N e m a ~ k uSre}an ro|endan Valeriji @ivkovi}, `ele

Aleksandar, Sa{a i Slavica.Svom dragom sinu

MMiilloo{{uu SSaavvii}}uu,, iskrene ~estitke povodom njegovogvelikog uspeha, odbarane doktorske

desertacije na prirodno matemati~kimnaukama, od srca upu}uje ponosni otacVelimir- Velja Savi}. Pored doktorata,

`eli mu jo{ mnogo uspeha, sre}e i radosti u `ivotu.

Iskrenim ~estitkama pridru`uje se iredakcija Ogledala.

Sre}an ro|endan sestri Juliji - Loli Lu`aji},puno zdravlja i sre}e od srca je po`eleo brat Tomislav iz ^ikaga.

Z a N o v i S a dSre}an rodjendan

svojoj k}eri Marini Jandri},

dug `ivot pun zdravlja, sre}e i

radosti od srca je po`eleo otac

Tomaislav sa Slavicomiz ^ikaga.

Dr. Milos Savic, Ph.D.

30 Oktobar 2012.

V E D R A S T R A N A

PIRO]ANACUlazi Piro}anac u kafanu i pri|e jednom coveku:• Je li, Boga ti, jesi li ti onaj {to mi je izvukao sinaiz reke i spasao ga od davljenja?

• Jesam! – ka`e ~ovek.A Piro}anac }e: A gde mu je

kapa?PERICAPita u~iteljica Pericu: Na granije 5 ptica, do|e lovac i ubije

jednu - koliko je pticaostalo?Perica: nijedna, kad jelovac opalio puškomsve su se razbe`ale.Perice, neta~no,ostale su 4 ptice, ali

mi se stra{no svi|a kako razmi{lja{Ka`e Perica, a mogu li ja Vas ne{to pitati -[etaju 3 `ene, jedna li`e sladoled, druga ga gric-ka, a tre}a ga celog stavlja u usta – koja je odnjih udata?Misli u~iteljica, pa odgovara- sigurno ona koja gacelog stavlja u usta.Nato }e Perica: E nije, udata je ona koja na ruciima prsten, ali mi se stra{no svi|a kakorazmi{ljate.

Ovo je rekao Minimaks (svojevremeno)- Ne znam da li }e nas Evropa primiti, ali Afrikanas je ve} stavila na listu ~ekanja.- Godišnjica Kosovske bitke bi}e proslavljena ~imse bitka završi.- Rekli smo istorijsko NE. Mo`da bismo rekli još

NNAA[[AA MMLLAADDAA GGLLUUMMIICCAA-- SSKKAANNDDIINNAAVVKKAA

VVIICC -- VVIICC --VVIICC

SSUUDDOOKKUU

Priredio: Zoran Marinkovi}

nešto da smo znali strane jezike.- Ovoliki neuspesi. Pa, to još nikome nije uspelo!- Srbi `ele da `ive u jednoj dr`avi. Švedskoj, recimo.- Mo`da bi neki prodali zemlju. Ali, ko }e ovo da kupi.- U pravu ste, mada bi logi~nije bilo da ste u zatvoru.- Više se ne svadjamo: niko ni sa kim ne govori.- Svi nas uzimaju za primer. Niko nas ne uzima ozbiljno.- Mnogo je zabrljao: ne gine mu zatvor ili – nekaambasada.- Po~e}u da štrajkujem ~im nadjem posao.- Zanemeli smo od sre}e kad su nam dali slobodugovora.

B I Z N I S

31Oktobar 2012. www.serbianmirror.com