Pi{e: Milutin [o{ki} - SERBIAN MIRROR · 2017. 7. 22. · Pjer De Kuberten nije setio da ih obnovi. Mo`da njegova deviza „va`no je u~estvo-vati” ne mo`e ba{ da se primeni za mod-erne

21Avgust 2012. www.serbianmirror.com

S P O R T

P i { e : M i l u t i n [ o { k i }

San svakog sportiste je da se bar jed-nom u karijeri pojavi na Olimpijskimigrama.Vrhunac karijere jednog sportiste

je kada se popne na vrh pobedni~kog pos-tolja na Olimpijskim Igrama. Trijumf naovoj manifestaciji vredi vi{e nego bilo kojidrugi trijumf, ne samo zbog tradicije ve} i~injenice da se igre odràvaju samo jednomu ~etiri godine. Jednostavno, pobedom naOlimpijskim igrama, postajete sportskibesmrtnik.

Sve je po~elo 776. godine prenove ere, kada su stari Grci napravili kon-cept sportskog takmi~enja, gde }e se naistom mestu okupiti najbolje atlete zemlje,a za to vreme }e svi ratovi biti prekinuti.

Tada su se takmi~ili samomu{karci, samo u atletskim disciplinama,ènama nije bio dozvoljen pristup stadionuna kojem su se takmi~enja odràvala.Pobednik je dobijao lovorike, {to je tradici-ja koja se odràla do danas. Ali, Olimpijskeigre se nisu odràle.

Kako je staru Gr~ku zamenio stariRim, tako je opao i zna~aj Olimpijskihigara sve dok su potpuno nestale u istoriji.Ostale su tako zaboravljene, zakopane

negde duboko u istoriji, dok se 1896. baronPjer De Kuberten nije setio da ih obnovi.Mo`da njegova deviza „va`no je u~estvo-vati” ne moè ba{ da se primeni za mod-erne sportiste, ali ipak, osnovne ideje igarasu sa~uvane.

Ponovo su prve Igre odràne uAtini, ali za razliku od stare Gr~ke, sada seodràvaju po celom svetu. I{le su po svimdelovima sveta, od Melburna preko Tokijado Los Andjelesa. Olimpijske igre nisusamo sportsko takmi~enje, one su i dalje

simbol mira i prijateljstva. Svi sportisti susme{teni u olimpijski grad, svi imaju isteuslove i mogu}nosti za uspeh.

U Londonu su od 27. jula do 12.avgusta, zapo~ele igre tridesete Olimpijade.Olimpijada je u stvari, razmak izmedjudveju Olimpijskih igara. Engleski doma}iniimali su izuzetno teàk zadatak da dostignuPeking od pre ~etiri godine, iako im vre-menski uslovi nisu ba{ i{li na ruku. Slede}eigre }e se odràti 2016. u Rio De @aneiru.

Srbija se nada stotoj medalji u

Londonu. Do sada, na{a zemlje moè da sepohvali sa 98 odli~ija i sva je prilika da }emoposle Londona imati trocifren u~inak. Presvega, moèmo da se nadamo medaljama utenisu, gde izmedju ostalih, Novak Djokovi},ali i Ana Ivanovi} i Janko Tipsarevi} moglida dodju do odli~ija. Ne sme se zapostavitini Nenad Zimonji} u dublu.

Strelci su po tradiciji veoma jakii stru~njaci o~ekuju bar jednu medalju satih borili{ta. Za razliku od predja{njihigara, imamo ozbiljne predstavnike i ubazi~nim sportovima. Milorad âvi} jeponovo u najuèm krugu kandidata zamedalju, a ima tu i mnogo mladih pliva~ai atleti~ara koji bi mogli da naprave prijat-na iznenadjenja.

Veslanje i borila~ki sportovi bimogli takodje da donesu neko odli~ije, dokje od ekipnih sportova, kao i uvek, u vater-polu skoro zagarantovana medalja. Plasmanu London izborili su i rukometa{i i odboj-ka{i i odbojka{ice i svako od njih imasvoje argumente da se nada visokom plas-manu. Na àlost, fudbalera i ko{arka{a ne}ebiti, ali bi}e sigurno dovoljno uzbudjenjada svih 16 dana ostanemo uz svoje TVekrane!

Pi{e: Sa{a @ivkovi}

Mediji u^ i k a g u{pekuli{u, da uprava Bulsapregovora sa jo{jednim Srbinom –Darkom Mili~i}em,

dosada{njim ko{arka{em Minesote i neka-da{njim “drugim pikom” na draftu. Darkoje raskinuo ugovor saMinesotom, a u Bulse bi tre-bao da dodje kao zamena zaturskog reprezentativcaOmera Ashika, koji je odlu~ioda predje u Hjuston.

Radmanovi} je rod-jen 19. novembra, 1980. uTrebinju, a raspadJugoslavije do~ekao je uZadru, gde je njegov otac biooficir na slu`bi u JNA.Tokom rata porodica prelazi

u Beograd. Ko{arku je po~eo da trenira ujuniorima Partizana, odakle je ubrzopre{ao u Crvenu zvezdu. Karijeru u srp-skoj ko{arci zavr{io je u FMP @elezniku,posle sukoba sa upravom Crvene zvezdeoko neizmirenih nov~anih obaveza premanjemu. Na kraju te sezone pre{ao je uSijetl Supersoniks.

Sa reprezentacijom Srbije najve}iuspeh ostvario je na Svetskom prvenstvu uIndijanopolisu, kada je na{a reprezentacija

osvojila titulu prvaka sveta. Osta}ezapam}eno, da je tada{nji selektor SvetislavPe{i} odstranio Radmanovi}a izreprezentacije, po{to je na poluvremenupolufinalne utakmice protiv NovogZelanda, u svla~ionici jeo bananu, potpunonezainteresovan za selektorove komentare.U drugom poluvremenu te utakmice ifinalu protiv Argentine, Radmanovi} nijebio u timu, a tokom dodele zlatnih medal-ja, njegovo mesto na postolju zauzeo je

Aleksandar Smiljani}, koji je kao trinaestiigra~ bio vi{ak u timu.

U protekloj sezoni Radmanovi} jenastupao za Atlantu i imao je u~inak od 4,5postignutih poena po utakmici. Tokomsvoje jedanaestogi{nje NBA karijere, on jepromenio sest NBA klubova (Sijetl, LAKlipers, LA Lejkers, Sharlot, Golden stejtworiors i Atlanta), a najbolji u~inak ost-vario u sezoni 2003/04, kada je igrao zaSijetl (12 poena po utakmici, 5,3 skokova,

1,8 asistencija, 15,4 minuta uigri). U celokupnoj NBA kar-ijeri Radmanovi} imaprose~an u~inak od 8,2 poenapo utakmici, 3,9 skokova, 1,4asistenciju uz prose~no prove-dena 22,5 minuta na parketu.

Radmanovi} je drugiSrbin koji je postao igra~Bulsa. Pre njega za ovaj klubu sezoni 2000/01. nastupao jeDragan Tarla}, takodje neka-da{nji reprezentativac Srbije.

RADMANOVI] POTPISAO, ÊKA SE MILIÎ]

SRBI POJAÂVAJU ÎKAGO BULS

Vladimir Radmanovi} (32), biv{i reprezentativac Srbije, nekada{nji igra~ Crvene zvezde i FMP @eleznika, a po odlasku u Ameriku brojnihNBA klubova, potpisao je, kao “slobodan agent” jednogodi{nji ugovor sa îka{kim Bulsima.

Vladimir Radmanovi} Darko Mili~i}

22 Avgust 2012.

I Z N A [ E P R O [ L O S T I

DEVOJKA U PLAVOM,\URE JAK[I]A

Jedna odnajpoznatijih slikasrpskog romantiz-ma je “Devojka uplavom” DjureJak{i}a. Tamnookadevojka, jasnogpogleda i tamnekose, zahvaljuju}iovom remek delu,postala je besmrtnai zauvek mlada. Pa

i danas se postavlja pitanje, ko je devojkakoja je inspirisala mladog umetnika da jenaslika? Ko je devojka u plavom?

Zvala se Mila Popovi}. Bila jek}er Lazara Popovi}a i sa sestrom Anomsluìla je, napla}ivala, zabavljala iprivla~ila goste u o~evoj kafani “Kod belogkrsta”u Kikindi.

Neko }e se sada prisetiti stihova:“Ana to~i, Ana sluì, al’ za Milom srcetuì.”

Djura Jak{i} joj je posvetio ipesmu koja je u{la u antologiju. Bila je tovelika ljubav, naàlost, neuzvra}ena inesre}na za mladog pesnika i slikara. Una{oj umetnosti to je jedini primer ljubavikoji je ostavio tako upe~atljiv trag i u liri-ci i u slikarstvu.

Dakle, svako ko se zapita, ko jedevojka u plavom, neka pro~ita pesmu“Mila” i tako }e kompletirati svoje saznan-je o pesnikovim emocijama, ljubavi iìvotu.

Mila je Jak{i}eva inspiracija iz1856. godine. Nije se pominjala posebno unjegovoj literaturi, niti privatnoj prepisci, ao ovoj ljubavi se prvi put progovorilo tekpola veka kasnije.

Mladi Djura Jak{i}, poreklom izdobrostoje}e sve{teni~ke porodice, krenuoje nakon zavr{ene srednje {kole u Temi{varda u~i slikanje. Zbog izbijanja revolucije,1848. godine, vra}a se u zavi~aj i nastavl-ja da u~i slikanje kod Konstantina Danila,~uvenog slikara toga doba. Nakon tri rev-olucionarne godine, ~esto menja mestaboravka, pa na kraju odlazi u Be~ gde nas-tavlja umetni~ke studije i kasnije jo{ polagodine u Minhenu pohadja Akademiju finihumetnosti.

U Be~u se druì sa pesnicimaBrankom Radi~evi}em, Zmajem i DjuromDani~i}em. Nakon tih nekoliko lepih i nez-aboravnih godina provedenih u inos-transtvu, vra}a se ponovo u otad`binu, unadi da }e mo}i da ìvi od slikarstva.

Kako se i moè pretpostaviti,Djura Jak{i} u Banatu, nije nai{ao narazumevanje njegovog tananog, prefinjenogumetni~kog duha i pesni~kog talenta.Do~ekala ga je hladna Kikinda, provincijau svakom smislu, daleka od svake umet-nosti.

Ipak, Djura je u “delaonici”, kakoje zvao svoj atelje, “~etkicom zaradjivaosebi hleb, a perom davao odu{ka svojim

ose}anjima.”Hladne kikindske ve~eri, mladi

umetnik provodio je u kafani “Kod belogkrsta”. Bila je to ~uvena kafana po dobromvinu, ali za Djuru mnogo vi{e od toga.

Zaljubio se u Milu, kr~marevustariju k}er koja je u mladom boemuprobudila vatreni zanos i inspiraciju.

Prve zapise o Mili – prvoj ljubaviDjure Jak{i}a, nalazimo kod BranislavaNu{i}a. U tim, prijateljskim zapisima iz1907. Nu{i}, kaè: “ Ona je mlada, lepa,vatrenih o~iju, tanka struka. Sluìla je i

Djuru – pio je sam u uglu kr~me. Nije jojnikad ni{ta kazao, ali kad mu je bila praz-na ~a{a, nije hteo drugi da ga posluì,~ekao je dok Mila prodje kraj stola pa jojje }ute}i dodao ~a{u. A kad mu je onadonela punu bledog idjo{koga rampa{a, onjoj je pogledao duboko u o~i i ispio ~a{udo dna.”

Djura se fatalno zaljubio u Milu ièleo je da se njome oèni, ali joj svojuljubav nije izjavljivao. Nije imao hrabrostiza to. Mo`da je i Mila pokazala blagointeresovanje za njega, mada kaù da joj jegodilo kada bi po stolu ili hartiji crtaonjenu sliku. Toliko je bio ve{t u tome, daju je napamet crtao. Djura Jak{i} nije izbi-jao iz kafane. Mili je tada bila 21 godina.

Nu{i} je dalje pisao: “A jednogdana, Mila nestade, ode u goste. Nije bilau gostima ni desetinu dana, ali se to Djuriu~inilo… da se ne}e nikad ni vratiti”. Tadase izjadao u ~etiri strofe pesme „Mila”.Tako je nastao poznati stih, koji dubokopotresa pesnikovu du{u.” Bila je to 1855.godina.

Naredne godine, u Kikindu stièpoznata gluma~ka trupa iz Novog Sada.

Glavni reditelj i dramaturg bio je DjuraRajkovi}. Ne bi to ni bilo va`no da se nijedesilo slede}e. Kao po zlu, Djura Jak{i},svoju neobjavljenu pesmu “Mila” poveravana ~itanje li~no Djuri Rajkovi}u, koji seve} itekako zagledao u lepu Milu Popovi}.Ovoga puta ni Mila nije bila ravnodu{na.Glumac joj se dopao vi{e od “molera”.Tako je od Rajkovi}a i ona sama, saznalaza pesmu naslovljenu njenim imenom.

„Ubio ga Bog molerski, samo dane {tampa tu pesmu – govorila jeprepla{ena devojka.

Iz Nu{i}evih zapisa daljesaznajemo: “[to jedan Djura nijeu~inio, poùrio je drugi. Dok jeprvi Djura stalno crtao portretesvoga ideala, dotle je drugi Djura,prvo kod devoja~kog oca, a poslei kod same devojke udesiostvar“… i ve} posle nekoliko danarekao je Jak{i}u da vi{e ne pi{epesme o Mili, jer je ona njegovaverenica!”

U tim danima DjuraJak{i} je zanemeo od tuge zbogMile. Njegov bol za voljenom bioje toliko dubok da ga je nadahnuojo{ vi{e. Nakon poetskog remek

dela, sada kada re~i vi{e nisu imale smis-la, sva umetnikova ose}ajnost i ljubavprema èni izlili su se na platnu u jo{ ve}eumetni~ko delo. Tada je nastala “Devojkau plavom”. Izvrstan portret, nastao pose}anju, koji bi sa ponosom mogao bitiizloèn u bilo kom svetskom muzeju.Prefinjene nijanse boja, kontrasti, crna trakaoko vrata, izgubljene konture u pozadini,elementi koji jasno ukazuju da je Jak{i}unajve}i uzor u slikarstvu bio vitez barokneumetnosti i flamanskog slikarstva RembrantHarmens Van Rijn. I ba{ kao Rembrant,koji je u trenucima najve}e patnje stvaraonajgrandioznija dela, tako je i Djura Jak{i}svoje remek delo “Devojka u plavom”naslikao u najteèm ìvotnom trenutku. Potome veliki umetnici ulaze u istoriju.

Djura Jak{i}, odlazi iz Kikinde

pun razo~aranja. „Ja sam ovamo do{ao unade`di da }u kakvu crkvu ovde u okolinidobiti za molovanje, al sam se ljuto prevar-ijo, ja nisam za ove ljude nit su oni zamene, razmaèni, gordi, sujetni, prosti,nevaljali, svaki napredak ugnjetavaju}i. –Bogati su cicije, zvani~nici su globitelji, asvi pakostni” – jadao se u pismu prijateljuDjor|u Popovicu, maja 1856.

Nakon toga, odlazi u manastirKrusedol u nameri da se zamonasi, pa jepesma “Isku{enik” iz tih dana, najteà, jerDjura Jak{i} i dalje beznade`no tuguje zaMilom.

A {ta je bilo sa njom?Udala se za Rajkovi}a 1857.

godine, a tri godine kasnije zajedno su nas-tupali u pozori{noj trupi. S obzirom da seudala za reditelja, postala je glumica i kas-nije poznata kao jedna od prvih srpskihpozorisnih umetnica. Igrala je i uNarodnom pozori{tu u Beogradu i uSrpskom narodnom pozori{tu u NovomSadu, uglavnom epizodne uloge.

Branislav Nu{i}, je tada ve} –tetka Milu, li~no poznavao i mnoge detaljesaznao upravo od nje.

Ipak, iako nije bila velika glumi-ca, Mila i danas ìvi zahvaljuju}i Djurinojpesmi i slici. Besmrtnost joj je dao upravo~ovek koga je odbila i ~iju ljubav nikadanije razumela. Umrla je u dubokoj starosti,1916, u Jelisavetgradu u Rusiji, trideset iosam godina posle Djure Jak{i}a, ~etrnaestgodina nakon smrti muà DjurkeRajkovi}a.

Pi{e: Aleksandra Miti}

Devojka u plavom

MILA

„Vina, Milo!” – orilo se,

dok je Mila ovde bila.

Sad se Mila izgubila:

tudje ruke vino nose.

Ana to~i, Ana sluì,

al’ za Milom srce tuì.

Nema nama Mile vi{e!

Ono malo veselosti,

{to ima{e dobri gosti,

to kod Mile ostavi{e.



Iz Milinih ruku mali’,

- ma se rast’o bela sveta –

mesto ~a{e od bermeta,

otrova bi progutali.



Ko da igra? Ko da peva?

Ko da èdni? Ko da pije?

Ko li brigu da razbije?

Nesta Mile, nesta }eva!



Djura Jak{i}

\ura Jak{i}

M U Z I K A

23www.serbianmirror.comAvgust 2012.

Pi{e : Marijana Maljkovi}

Ubrojnim inervjuima sa muzi~arimaovih prostora, koje je na{ listobjavio, ime mladog i talentovanogsaradnika, koje su na{i sagovornici naj~e{}epominjali, jeste klavijaturista i aranèr Sa{aDjordjevi}. Govorili su da je odli~anmuzi~ar, sjajan aranèr koji prepoznaje sen-zibilitet i naklonosti peva~a odredjenommuzi~kom pravcu, pristojan i lepo vaspitanmladi}, koji ne samo da ne zaboravljasvoje poreklo, nego ga u najboljem svetlupredstavlja. Sa{a Djordjevi} nakonzavr{enog Kolumbija univerziteta, vrednoradi u svom muzi~kom studiju, redovnosvira sa drugim kolegama, rado se odazivahumanitarnim koncertima, ali radi i jo{dodatni posao. Njegovom ocu legendarnommaestru na klaviru Banetu Djordjevi}u, kojije pored zvani~ne titule istaknutog umetni-ka u biv{oj zemlji, dobijao brojne nagradei priznanja, moè se re}i, da je njegov sinSa{a, ostvarenje svih njegovih ìvotnihèlja.

Poti~e{ iz poznate muzi~ke famil-ije, muzi~ari su ti bili pradeda, deda,otac, a i tvoja majka je imala divan glas,bilo je prirodno da i ti nastavit{ tradici-ju. Kako pamti{ svoje muzi~ke po~etke?

- “Po{to poti~em iz muzi~keporodice bilo je potpuno prirodno, da sambio okruèn muzikom, a otac je otkrio dasam i ja talenatovan, pa sam tako nastaviomuzi~ku tradiciju. Posebno bih istako, popri~i mog oca, talenat moje pokojne majkeMilanke Djordjevi}, koje se ja naàlost nese}am. Imao sam samo pet meseci kada jepreminula od te{ke bolesti. Imala je samo21-nu godinu, daleke 1973. kada je osvoji-la drugo mesto na internacionalnom popfestivalu u Tokiju, gde su nastupale svetskezvezde: Anne Marie David, Gilda Giuliani,Demis Roussos i mnogi drugi. Po pri~iostalih vrsnih muzi~ara, bila je najve}ipotencial na onim prostorima. Babe setako|e ne se}am, a imao sam samo petgodina kada mi je i deda umro. âk ni samamine strane nisu bili ìvi baba i deda.Ostali smo sami otac i ja. Tada je otacradio u svojoj profesiji, koja je vezana za~esta putovanja, o meni su brinule tetke inajblià rodbina, pa me detinjstvo veomaemotivno vezuje za njih. Ovo li~i na tu`nupri~u i surovu sudbinu, ali za utehu,naàlost, nisam ni prvi ni poslednji.”

Imao si veliku sre}u da je tvojotac vrstan klavijaturista. Koliko ti jepomoglo njegovo znaje i saveti?

- “Upu}eni jedno na drugo, otacmi je bio sve. Sa sedam godina krenuo samu redovnu niù muzi~ku {kolu Mokranjac,u klasi Slobodana @ivkovi}a, sina na{e~uvene Radojke @ivkovi}. Svo vreme samimao podr{ku oca. Usmeren muzi~komobrazovanju, njegovo iskustvo i obrazovan-je mi je jako pomoglo da i ja nastavim nje-

govim koracima.”Kada ve} pominjemo tvog oca,

moramo da podsetimo da je on postigaozavidnu karijeru, izmedju ostalogprogla{en je istaknutim umetnikom,

snimio je vi{e od 30 trajnih snimaka zafonoteku Radio Beograda i uveo klavir una{u narodnu muziku. Sigurno siponosan na njega, a da li sti~e{ utisak dase od tebe o~ekuje da opravda{ poznatomuzi~ko prezime Djordjevi}?

- “Ta~no je, vrlo sam ponosan nasvog oca. Te{ko je pravdati sve to, ne pos-toje kopije. @ivim u drugom vremenu idrugoj dràvi, to jest Americi i trudim seda nastavim karijeru na ameri~kom trì{tu.Kao istaknuti umetnik biv{e Jugoslavijeotac je nastupao sa mnogobrojnim zvez-dama, koje sam jo{ kao dete imao prilikeda upoznam. Sada kao profesionalnimuzi~ar nastupam sa mnogim zvezdamakoje dolaze iz na{e zemlje na tlo Amerikei Kanade.”

Reci nam ne{to vi{e o tvommuzi~kom obrazovanju. Koje {kole sipohadjao?

- “Bio sam na Berkliju, naàlostnisam zavr{io, vratio sam se iz ekonomskihrazloga. Ostalo mi je jo{ godinu i po dana,{to }u zavr{iti na Kolumbija univerzitetu .”

U Ameriku si do{ao u 12-estojgodini. [ta je ostalo u se}anju iz tog doba{to ti se svidelo i {ta je nedostajalo?

- “Bio sam tada dete u jednoj pot-puno novoj sredini za mene. Nedostajali sumi drugari i rodbina, ali sam se brzo pri-lagodio.”

Za tebe kaù da si jako vezan zaSrbe i da se druì{ i saradjuje{ uglavnomsa na{ima. Kako prijateljimaAmerikancima poku{av{ da predstavit{

svoju zemlju i muziku i kako oni na toreaguju?

- “Uglavnom se druìm sa na{imljudima. înjenica je da su na{a kultura imuzika jako bogate. êsto je reprezentujem

Amerikancima, ali naàlost, ne ostavljamope~at na{eg folklora kao ostale zemljeEvrope: Rusija, Gr~ka, [panija, Madjarskai Rumunija. Mnoga njihova folklorna delase izvode u institucijama kao {to su: OperaHouse, îka{ka filharmonija i mnogimmuzi~kim {kolama.”

Rade}i brojne intervjue samuzi~arima iz îkaga i {irom Amerike,mnogi su u veoma pozitivnom kontekstupominjali tvoje ime. Kaù da im “radit{albume”, {ta to sve podrazumeva?

- “Zahvalan sam kolegama naukazanom poverenju. Dosta ozbiljnije seradi u Americi apropo, {tancovanja kom-pakt diskova i hiper produkcije, koja jesvakodnevna u na{oj zemlji, svi teè da {topre zavr{e aran`man i smatram da je takavrad razlog nekvalitetne muzike. Ali,naàlost emigracija nema dovoljno medijaza reklamu, kao {to su radio, televizija inovine.”

Reci nam imena nekih peva~akojima si uradio, ili trenutno radi{pesme. Mnogi tvoji saradnici su izjavilida si pre svega veliki profesionalac i daimaju veru u rtebe. [ta je sve potrebnoza uspe{nu saradnju?

- “Istakao bih, Zorana Klezi}a,Slavicu Momakovi}, Dejana Petrovi}a, Vitu@drala, Rajka Tomi}a, Smilju Andjelkovi}.Trenutno radim aran`mane za Alpinu Bendi svoj Etno Balkan CD. U studiju radim~esto, uradjena je muzika za ameri~kidokumentarni film, a u pripremi suaran`mani za Neboj{u Ostoji}a, Ivanu

Salipur, Kokija Burduli}a sa Floride i NeduGoran~i}.”

Uz studijski rad, ti ~esto i nastu-pa{. Gde te moèmo videti ovih dana?

- “Svakog petka nastupam urestoranu @upa sa kolegama u ve}em sas-tavu sa Ne{om Peri}em, VladomPupinovskim, Jasminom Ili}, PecomAlpina, Dejanom Petrovi}em i NedomGoran~i}. Koristim priliku da pozdravimvlasnika restorana Duleta i osoblje.Pozdrav i mojim ostalim saradnicima Ne{iVeljkovi}u, Zoranu Misoj~i}u, Draganu iMirjani Negovanovi}, Ivani Jovi~i},Zumbulu, Draganu Jovovi}u, Sa{iKu{evi}, Mi}i Radovanovi}, RatkuRavi}u, Milanu Mitrovi}u, @iki Anti}u iostalima.”

Kakvu vrstu muzike najradjesvira{?

- “Naj~e{}e sviram na{u muziku,ali ~esto imam prilike da sviram saRumunima, Bugarima i Poljacima.”

[ta svira{ za svoju du{u?- “Svakodnevno slu{am dèz i

poku{avam da udjem u su{tinu harmonije iimprovizacije, uslovno re~eno pripremamse za diplomski rad na Kolumbija uni-verzitetu.”

Da li je za tebe sviranje ljubavili posao?

- “Za muzi~are kaù da su pro-dane du{e, a ja se sa tim ne bih sloìo. Zamene je muzika najblià molitva Bogu imoja najve}a ljubav.”

[ta bi poru~io mladjima zauspeh u ovom poslu? [ta je va`nije radili talenat?

- “Upornost, strpljenje, odricanje,ve`banje i naravno ljubav prema muzici.Talenat je uslov, a veliki rad je neizbeàn.”

Pored studiranja i muzi~kograda, ipak radi{ jo{ jedan posao?

- “Radim i u ICE truck kompani-ji kao dispi~er. Vlasnici kompanije su Sa{ai Danijela Turovi}. Pozdravljam sve rad-nike ICE kompanije, a posebno mojeuspe{ne kolege iz Dispe~ ofisa: Ne{u,Bokija, Djoleta, Srebrenka, Dejana, Labu,Nikolu, Mi}u, Sonju, Danijelu, Jasminu iVladu.”

Recite nam ne{to o zna~ajumedija na maternjem jeziku ovde uAmerici i {ta za vas li~no zna~i nas listOgledalo?

- “Smatram da su mediji jakobitni i da ih ima nedovoljno u emigraciji.Pozdravljam i podràvam na{ jedini listOgledalo na ~elu sa Slavicom Petrovi} ièlim vam da istrajete i {to duè trajete.”

Kako i gde sebe vidi{ za 20 god-ina?

- “Da smo ìvi i zdravi, nemogu to da predvidim sada. Ne znam gde}e me odvesti ni profesija ni ìvot.ôvek ìvi tamo gde mu je lepo, a negde je navikao.”

MUZIKA JE NAJBLI@AMOLITVA I LJUBAV

Intervju: Sa{a \or|evi}

Sa{a Djordjevi} sa kolegom Vladom iz Alpina benda

24 Avgust 2012.

Z A K O N

Na osnovu protokola o saradnjiizmedju Direkcije policije MUP R.Srbije i Uprave policije MUP CrneGore, tokom turisti~ke sezone (od 1. julado 1. septembra 2012.) u Crnoj Gori nalazese slu`benici policije iz Srbije, ~iji jezadatak da u navedenom periodu doprinesuefikasnoj za{titi gradjana Srbije i njihoveimovine od raznih oblika kriminala, pre-vara, kradja i drugih vidova ugroàvanjabezbednosti.

Gradjani se mogu obratiti polici-jskom slu`beniku, odnosnokriminalisti~kom policajcu za navedenamesta, na slede}e brojeve telefona:

BUDVA 381-66-8892-351 (policijski slu`benik),381-66-8892-348 (kriminalisti~ki policajac)HERCEG NOVI 381-66-8892-350 (policijski slu`benik),381-66-8892-347 (kriminalisti~ki policajac)BAR 381-66-8892-349

Ulazak maloletnih lica iz

Republike Srbije u Crnu Goru i iz Crne

Gore u Republiku Srbiju

Kako bi se omogu}ilo lak{e puto-vanje za vreme predstoje}ih godi{njihodmora, {kolskog raspusta i turisti~kesezone, po~etak primene odluke da malo-letni dràvljani RS i Crne Gore dràvnugranicu mogu da prelaze samo sa vaè}omputnom ispravom, odnosno li~nom kartomukoliko se radi o starijem maloletnomlicu, odlaè se do 30. septembra 2012.godine.

PRAKTI^NI SAVETIPRED POLAZAK NA PUT

U INOSTRANSTVO

({ta vam je potrebno i {ta trebaznati u razli~itim situacijama u kojima semoète na}i tokom boravka u inostranstvu)

OP[TE PREPORUKE PRE POLASKA NA PUT:

Pre polaska obavezno proveriti:- da li vam je paso{ vaè}i- da li je paso{ viziran, ukoliko

putujete u dràvu za koju Vam je vizapotrebna

- da li imate druge dokumentekoje vam mogu zatraìti pograni~ni organidràve u koju putujete

- da li je potrebna vakcinacijaprotiv odredjenih bolesti, ukoliko putujete udràve za koje je neophodna vakcinacija ilina tropske ili sli~ne destinacije

Preporu~ujemo:- da fotokopirate prvu stranicu

paso{a i li~ne karte, kao i da ne drìte svadokumenta na jednom mestu (ovo moèbiti od va`nosti ukoliko se desi da izgubitepaso{ ili budete pokradeni)

- da se obavezno zdravstvenoosigurate kod ovla{}enih osiguravaju}ihdru{tava za period ukupnog planiranogboravka u inostranstvu (ovo je posebnozna~ajno ukoliko bi tokom va{eg putovan-ja do{lo do povredjivanja ili potrebe davam se ukaè hitna medicinska za{tita)

- na internet stranicamaMinistarstva spoljnih poslova R. Srbije

prona}i telefonske brojeve i elektronskuadresu diplomatsko-konzularnog pred-stavni{tva R. Srbije, najblièg destinaciji nakoju ste se uputili (mo`da Vam zatreba)/link/

PREPORUKE ZAPUTOVANjA U

[ENGENSKI PROSTOR

Pograni~ni organi vam, poredvaè}eg biometrijskog paso{a, na uvidmogu zatraìti i:

- odgovaraju}i iznos finansijskihsredstava koji odgovara planiranoj duìniboravka u {engenskom prostoru ili kreditnukarticu,

- vau~er turisti~ke agencije za tur-isti~ka putovanja

- rezervaciju hotela ili potvrdu oprivatnoj adresi na kojoj }ete boraviti,

- pozivno pismo (izjava dràvljan-ina ili lica sa odobrenim boravkom u nekojod zemalja ~lanica [engenskog sporazuma),kada je re~ o privatnoj poseti

- pozivno pismo firme, potvrda ou~e{}u na seminaru, sajmu, kongresu i sl.,ukoliko se radi o poslovnom putovanju

- mogu se zatraìti i drugi podat-ci koji se prilikom prelaska granice u~inezna~ajnim za potvrdu svrsishodnosti iopravdanosti putovanja.

Skre}emo pa`nju da ulazak u{engenski prostor svakako ne}e bitiodobren licima koja predstavljaju opasnostza javni red i mir, javno zdravlje iunutra{nju bezbednost, kao i licima koja se,po bilo kom osnovu nalaze na listamazabrane ulaska u neku od zemalja ~lanica[engenskog sporazuma.

NA@ALOST, MOGU]E JE DATOKOM PUTOVANjA DO\E DORAZLIÎTIH NEPREDVI\ENIHSITUACIJA, U KOJIMA JE POTREBNOBLAGOVREMENO I NA PRAVINAÎN REAGOVATI. EVO NEKOLIKOPRAKTI^NIH SAVETA:

UKOLIKO NASTUPI SMRTOSOBE SA KOJOM PUTUJETE:

- Pozovite hitnu pomo};- Pozovite policiju kako bi se

izvr{io uvidjaj;- Potrudite se da pronadjete paso{

preminulog;- Ukoliko je paso{ iz bilo kog

razloga nedostupan ili je uni{ten. obezbe-dite da vam rodjaci ili prijatelji najbròmvezom (DHL ili faksom) dostave izvod izmati~ne knjige rodjenih i Uverenje odràvljanstvo preminulog;

- U roku od 24 sata od smrtnogslu~aja, obavestite kol-centar osiguravaju}egdru{tva kod koga je preminuli bio osiguran(ovo je od velike va`nosti zbog pokrivanjatro{kova prenosa posmrtnih ostataka inaknade {tete kada su za to ispunjeni uslovi);

- Budite u kontaktu sa tur-oper-aterom agencije posredstvom koje steotputovali na destinaciju, obi~no su odvelike pomo}i u ovakvim situacijama (uko-liko ste otputovali posredstvom turisti~keagencije).

- Ukoliko preminuli nije imaoputno osiguranje ili se prema osigurava-ju}em dru{tvu nije reagovalo na vreme,takva situacija postaje ozbiljan problemza njegovu porodicu. Svi tro{kovi padajuna teret porodice. Vodite o ovome ra~una,jer dràva nema nikakvih obaveza uovakvoj situaciji, niti Vam moè pomo}i;

- Obavestite najbliè diplo-matsko-konzularno predstavni{tvo, koje }evam dati detaljnija uputstva po pitanjuorganizacije transporta, kontakta sapogrebnim zavodom i izrade potrebnedokumentacije za transport posmrtnihostataka, (ovo je bitno kako bi stepovezali osiguravaju}e dru{tvo sa na{imd i p l o m a t s k o - k o n z u l a r n i mpredstavni{tvom);

KORISNI SAVETI PRED PUT


PPPP RRRR AAAA VVVV OOOO SSSS LLLL AAAA VVVV QQQQ EEEE

Pi{e: Nenad Jovanovi}

[email protected]

V E R A

Mesec avgust je prebogat

velikim crkvenim

praznicima od kojih na

samom po~etku 2. avgusta po novom, a

20 jula po Julijanskom kalendaru

proslavqamo svetoga proroka Iliju.

SVETI ILIJA

Sveti Ilija je zasigurno

najpo{tovaniji starozavetni prorok

koji se proslavqa u na{em narodu i

crkvi. Razloga za to ima vi{e.

Najpre, zbog samog ìtija ovog

svetiteqa i veoma sna`ne karakterne

li~nosti koja odlikuje ovog Boìjeg

proroka, a potom i zbog neobi~ne

kon~ine ovozemaqskog ìvota.

Biblija opisuje kako je bio

uznesen na nebo u vatrenim ko~ijama,

{to zna~i da nije umro prirodnom

smr}u kao ostali smrtnici.

Po starozavetnom predawu,

on }e biti taj koga }e Bog poslati na

zemqu da propoveda i krepi verne u

najteà vremena kada se bude za~ario

antihrist i kada se bude pribliìlo

vreme drugog Hristovog dolaska i

stra{nog suda.

Od mnogih ~uda koje je Bog

preko sv. Ilije u~inio, pored

vaskrsewa udovi~inog sina, zna~ajno

je i to da je na Ilijinu molitvu posle

tri i po godine su{e zbog greha jude-

jskog cara Ahava i carice Jezaveqe

koji su ubijali Boìje proroke, i

klawali se la`nom Bogu Valu, si{ao

grom sa neba spaliv{i Ilijinu

`rtvu i donev{i èqenu ki{u

èdnoj zemqi, dokazuju}i Jevrejima

istinitog Boga i pravu veru.

Zbog toga je u narodu prozvan

Ilija gromovnik, pogotovu {to

po~etak avgusta odlikuju sna`ne vre-

menske prilike, pa je to dodatno

uticalo da ovaj svetiteq dobije

takav nadimak.

Drugi veliki praznik koji

na{a Crkva proslavqa 19. Avgusta,

jeste

PREOBRA@EWE

GOSPODWE

To je doga|aj kada je Hristos

popev{i se na goru zajedno sa svoja

tri apostola Jovanom, Petrom i

Jakovom zasijao Boànskom svet-

lo{}u preobraziv{i se pred wima.

Biblija govori da su wegove haqine

postale bele kao sneg, a od siline

svetlosti, apostoli su popadali u

nesvest. Obasjani Boànskom blago-

dacu ugledali su pored Gospoda

starozavetne proroke Mojsija i

Iliju koji su svedo~ili Boànstvo

Gospoda Isusa Hrista.

U takvoj ozarenosti reko{e

Hristu: “ Gospode, dobro nam je ovde

biti.

Ako ho}e{ da sagradimo ovde

tri kolibe jednu tebi, jednu Mojsiju

i jednu Iliji...( Mt.17,4 )

Smisao ovog doga|aja jeste u

tome, da ukaè na Boànsku prirodu

i li~nost Gospoda Isusa Hrista i da

pokaè vaznost preobraèwa tj.

promene svakoga od nas ponaosob u

ovom ìvotu.

Svi mi uz Boìju pomo}

treba da steknemo preobraz ~isto}e i

bezgre{nosti kojom je sazdan prvi

~ovek Adam i da zasijamo Boànskom

svetlo{}u novoga Adama, Hrista,

kroz ~itavu ve~nost.

Tre}i veliki praznik koga

prati dvonedeqni strogi post, 28.

avgusta, jeste Uspewe Presvete

Bogorodice, ili kako se u na{em

narodu naziva.

VELIKA GOSPOJINA

Velika Gospojina jeste

praznik upokojewa i uzno{ewa na

nebo Presvete Bogorodice.

Naime, tri dana pre wene

smrti javio joj se Hristos obaves-

tiv{i je o wenom preseqewu iz ovog

privremenog u ve~ni ìvot.

Svi apostoli, sem apostola

Tome, po promislu Boìjem, behu u

tren oka preneti iz raznih krajeva gde

su propovedali u Jerusalim na

sprovod majke Boìje. Za, to vreme se

desio jedan ~udesan doga|aj. Jedan od

Jevreja, ispuwen mr`wom prema

Hri{}anima, pri{ao je

kov~egu sa telom

Presvete Bogorodice u

èqi da ga prevrne. Tada

je nevidqivi an|eo,

ma~em odsekao wegove

{ake kojima se uhvatio

za kov~eg. Pav{i na

zemqu, poraèn tim

gestom, doìveo je

trenutno pokajawe, zbog

~ega su mu vra}ene {ake,

te je i on postao jedan od

Hristovih sledbenika i

u~enika.

Tre}ega dana

nakon smrti Majke

Boìje, apostol Toma je

stigao u Jerusalim,

poèlev{i da jo{ jed-

nom vidi Presvetu

Bogomajku odveli su ga

do pe}ine gde je bilo

poloèno weno sveto

telo. Me|utim,

skloniv{i kamen sa ulaska u pe}inu,

na{li su grob prazan, ~ime je Gospod

hteo da pokaè da je Bogomajka uzneta

na Nebo ne samo du{om, ve} i telom.

Od svih stvorenih bi}a

Presveta Bogorodica je najve}a i u

Carstvu Boìjem najblià Bogu. Zato

su wene molitve i zastupni{tvo

veliki i va`ni, jer Gospod trenutno

ispuwava svaku wenu molbu i èqu...

Ova tri velika praznika

svaki za sebe i skupa zajedno, govore

nam o veli~ini i mo}i Boìjoj, o

silini vere i o blagodati koja nas

~eka nakon ovozemaqskog ìvota,

ukoliko je se budemo udostojili?

Svako od nas treba da

stekne silinu vere sv. Proroka

Ilije, da doìvi unutra{wi preo-

braàj u svojoj du{i i stekne qubav

kakvu ima Presveta Bogorodica,

kako bi se udostojili da postanemo

stanovnici dràve svetih, Carstva

nebeskog, {to je smisao i ciq

ovozemaljskog ìvota.

Neka bi nam sveblagi

Gospod, darovao ~vrstinu vere i

karaktera Ilijinog, da doìvimo

duhovni preobraàj i zasijamo

nestvorenom i neiskazanom

Boànskom svetlo{}u, molitvama

Presvete Bogorodice kroz svo vreme

i ~itavu ve~nost. Amin

PPRRAAVVOOSSLLAAVVNNII PPRRAAZZNNIICCII UU AAVVGGUUSSTTUU

26 Avgust 2012.

1. avgusta 1813. – U Be~u je iza{ao prvibroj “Novina serbskih”, prvog srpskogdnevnog lista. List su pokrenuli DimitrijeDavidovi} i Dimitrije Fru{i}, a uga{en je1822. zbog problema sa {tamparijom.

1. avgusta 1952. U Bosanskom [amcu,

rodjen Zoran Djindji}, srpski politi~ar idràvnik, doktor filozofije po obrazovanju,jedan od osniva~a i dugogodi{nji predsed-nik Demokratske stranke i premijer Strbijeod 2001. – 2003. kada je stradao u atentatuu Beogradu, ispred zgrade Vlade. UbistvoZorana Djindji}a jo{ uvek nije razja{njeno.

5. avgust 1995. - U kona~nom etni~kom~i{}enju i genocidnoj akciji Oluja nadSrbima u Republici Srpskoj Krajini, u kojojje u~estvovalo vi{e od 200.000 pripadnikahrvatske vojske i policije, za samo nekolikosati sa svojih vekovnih ognji{ta proteranoje preko 220.000 Srba, pobijeno je i nesta-lo 1.943 Srba, od ~ega je 1.199 civila, 523

ène i dvanaestoro dece, preko 3.200 star-ih i nemo}nih je internirano, a oko 1.500je zarobljeno, skoro sva srpka imovina jeuni{tena... Bio je to najve}i egzodus Srbanakon II svetskog rata i jedan od najve}ihegzodusa u savremenoj istoriji.

6. avgusta 1807. – Srpski prosvetiteljDositej Obradovi} pre{ao iz Zemuna uustani~ku Srbiju, gde je kao prviKaradjordjev ministar prosvete ostao dokraja ìvota, 1811.

7. avgusta 1859. – Rodjen je srpski glumacIlija Stanojevi}, poznat kao î~a-Ilija,najpopularniji komi~ar svog vremena.Napisao je komediju “Dor}olska posla”, asa Jankom Veselinovi}em komediju spevanjem “Potera”.

8. avgusta 1217. – Krunisan prvi srpskikralj Stefan Nemanji}. Krunu, koju jedobio od pape Honorija III, u Srbiju donelipapski izaslanici.

8. avgusta 1832. Rodjen srpski pisac islikar Djura Jak{i}, najve}i liri~ar srpskog

romantizma i jedan od najdarovitijih srp-skih slikara XIX veka. Pored poezije, kojaje najvrednija u njegovom knjièvnomopusu, pisao pripovetke i herojske poeme.

9. avgusta 1954. – Kao odgovor na pretnjeSSSR-a i isto~nog bloka Jugoslaviji, Gr~ka,Turska i Jugoslavija zaklju~ile su na Bledu(Slovenija) Balkanski savez o politi~kojsaradnji i uzajamnoj pomo}i na rok od 20godina. Otopljavanjem sovjetsko-ju-goslovenskih odnosa posle 1956. godine,

taj savez je gubio na zna~aju, iako formal-no nikada nije otkazan.

10. avgusta 1878. – Srpski knez MilanObrenovi} izdao je ukaz o “ustrojstvuVojnog muzeja”, radi prikupljanja i ~uvan-ja trofeja iz ratne istorije. Muzej je sme{tenu prepravljenu dàmiju na platou Gornjeggrada Beogradske tvrdjave naKalemegdanu. Onda{nja {tampa pisala je otome da “je Vojni muzej ponos Beograda,da su njegove istorijske zbirke pobudileveliko interesovanje u narodu i da je takouredjen da moè posluìti kao primer”.

12. avgusta 1914. – Po~ela Cerska bitka,zavr{ena 20. Avgusta, pobedom srpskevojske nad austrougarskom. To je bila prvasrpska i prva savezni~ka pobeda u Prvomsvetskom ratu.

14. avgusta 1920. – U Beogradu potpisanugovor o stvaranju “Male Antante”,vojno-odbrambenog saveza êhoslova~ke iKraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, protivrestauracije Habzburgovaca irevizionisti~kih te`nji Madjarske poslePrvog svetskog rata. Savezu 19. avgustapristupila Rumunija.

16. avgusta 1984. – Umro je srpski pisacDu{an Radovi}, urednik de~ijih redakcijaRadija i Televizije Beograd i autor popu-

larne emisije Studija B “Beograde, dobrojutro”. Njegovom zaslugom obnovljen je~uveni de~iji list “Poletarac” (zbirkepesama “Po{tovana deco”, “Sme{ne re~i”,“Vukova azbuka”, “Pri~am ti pri~u”,“Kapetan Dòn Piplfoks”).

17. avgusta 1908. – Umro je srpski pisac

Radoje Domanovi}, majstor politi~ke satire,koja u njegovim najboljim pripovetkama(“Stradija”, “Vodja”, “Danga”) doseè nivouniverzalne kritike ljudske naravi idru{tvenih institucija.

18. avgust 1831. – Rodjen je srpski kom-pozitor, pijanista i horovodja KornelijeStankovi}, poznat po zapisima i harmo-nizacijama srpskog crkvenog pojanja, kojeje do tada bilo sa~uvano samo usmenomtradicijom. Izdao je {est svezaka “Srpskihnarodnih pesama”, koje je harmonizovao zahor, za glas i klavir, ili samo za klavir.

20. avgusta 1872. – Prestao je da izlazi list“Danica”, najzna~ajniji knjièvni ~asopissrpskog romantizma, koji je od februara1860. tri puta mese~no {tampan u NovomSadu. List, koji je okupljao mlade srpskepesnike romanti~are, Jakova Ignjatovi}a,Djuru Jak{i}a, Jovana Jovanovi}a Zmaja,Lazu Kosti}a, pokrenuo je i uredjivao pisaci pravnik Djordje Popovi}.

20. avgusta 1941. – U Poàrevcu je rodjenSlobodan Milo{evi}, od 1997. do 2000.predsednik SR Jugoslavije. Bio je predsed-nik Srbije u vreme raspada biv{e SFRJugoslavije i krvavih ratova koje je taj ras-pad izazvao u Hrvatskoj i Bosni(1991-1995). Juna 2001. Isporu~en jeMedjunarodnom sudu za ratne zlo~ine naprostoru biv{e Jugoslavije u Hagu, gde je iumro.

21. avgusta 1991. – Hrvatske vlasti po~eleblokadu kasarni JNA u Hrvatskoj iuskratile im snabdevanje strujom, hranom ivodom. U narednim danima eskalirali suko-bi JNA i hrvatske vojske u mnogim delovi-ma Hrvatske.

22. avgusta 1854. – Rodjen MilanObrenovi}, srpski knez i kralj. Za vremenjegove vladavine Srbija stekla medjunaro-dno priznanje. U spoljnoj politici oslanjaose na Austro-Ugarsku, s kojom je sklopioTajnu konvenciju 1881. Zapam}en kaoautokrata, a za njegovu li~nost vezani bro-jni skandali po evropskim prestonicamakoje je pose}ivao.

23. avgusta 1962. – Ameri~ki telekomu-nikacioni satelit “Telstar” emitovao prvitelevizijski prenos izmedju SAD i Evrope.

24. avgusta 1893. – Poàr u ju`nom deluîkaga ostavio je bez domova 5.000 ljudi.

24. avgusta 1914. – Zavr{ena je Cerskabitka u kojoj je srpska vojska pod koman-dom Stepe Stepanovi}a potukla aus-trougarsku i odnela prvu savezni~kupobedu u Prvom svetskom ratu. StepaStepanovi} je dobio ~in vojvode.

25. avgusta 2000. – U Beogradu je nestaoIvan Stamboli}, biv{i predsednikPredsedni{tva Srbije, blizak prijateljpredsednika Srbije i SR JugoslavijeSlobodana Milo{evi}a krajem osamdesetih

kada je Milo{evi} zapo~injao svojupoliti~ku karijeru, a potom jedan od nje-govih najve}ih kriti~ara. Telo ubijenogStamboli}a pronadjeno je 28.marta 2003.Godine, na Fru{koj Gori.

26. avgusta 1920. – Prvi put je ènamadato pravo glasa u SAD.

28. avgusta 1963. – Borac za ljudska pravaMartin Luter King (Luther) odrào je pred200.000 u~esnika protestnog “Mar{a slo-bode” na Va{ington, ~uveni govor podnazivom “I have a dream”.

28. avgusta 1991. – Umro je biv{i poglavarSrpske pravoslavne crkve patrijarh German.Kao Hranislav Djori} zamona{io se 1951. u

manastiru Studenica, a za crkvenogpoglavara je izabran 1958, posle smrtipatrijarha Vikentija. Nakon {to se razboleo,na njegovo mesto je 2. decembra 1990.izabran patrijarh Pavle.

29. avgusta 1521. – Turci pod komandomsultana Sulejmana II Veli~anstvenog osvo-jili Beograd i proglasili ga za sedi{teSmederevskog sandàka. Beograd postaopograni~na tvrdjava iz koje je turska vojs-ka napadala Ugarsku i Austriju.

29. avgusta 1944. Na zahtev izbegli~kevlade Kraljevine Jugoslavije kralj Petar IIKaradjordjevi} posebnim ukazom oduzeokomandu generalu Draì Mihajlovi}u i poz-

vao vojsku da se stavi pod komandu JosipaBroza Tita. Kraljeva odluka objavljenapreko radija 12. septembra.

30. avgusta 1942. – Usta{e su u SremskojMitrovici u Drugom svetskom ratu streljaleSavu [umanovi}a, jednog od najboljih srp-skih slikara izmedju dva rata. Njegovevelike kompozicije “Doru~ak na travi” i“Pijana ladja” ubrajaju se medjunajzna~ajnija dela modernog srpskogslikarstva.

31. avgusta 1920. – Prve radio vesti emi-tovane su na stanici 8MK u Detroitu uMi~igenu.

DOGODILO SE U AVGUSTU

V R E M E P L O V

A S T R O L O G I J A

Avgust 2012. 27www.serbianmirror.com

HOROSKOP ZA AVGUST 2012.

Ovan

Sada nije vreme da raskinete vezu sa osobomsa kojom ste u relaciji braka ili ljubavi. Madava{a narav ne trpi odlaganja, ne}ete to u~initi,bez obzira na dobronamerne savete prijateljada vezu prekinete. Ima}ete poja~anu nervozuu narednom periodu, pa povedite ra~una dase to ne odrazi u saobra}aju.

Bik

Ne moète tako lako da zaboravite svojupredja{nju ljubav. Osobe koje vam se nudesu za vas novina koja se ne moè tako lakoprihvatiti. Neodlu~ni ste i zbog svojesavesti ne èlite da udjete u druge veze. Uzdravlju nemate ve}ih problema.

Blizanci

Dobro prolazite skoro na svakom koraku.[to se ti~e posla, prihvatate sve {to donosizaradu i nije vam ào truda oko toga, samoda ima efekta. U zdravlju, prelazite prekomanjih sr~anih smetnji.

Rak

Dosta ste misteriozni kada je rec o vasimuspesima. U sebi prezivljavate mnoge kon-fliktne situacije, ali imate zelju da se prob-lemi brze resavaju. Trazite apsolutnu neza-visnost, ali mogucnosti to ogranicavaju. Uzdravlju vodite racuna da se ne izlazeteprevise suncu.

Lav

Sada je pravi trenutak da udjete u posaokoji }e vam otvoriti perspektivu. Sa aspek-ta hijerarhije dobar je trenutak da ostvaritepoziciju lidera. Istovremeno, ljubav jetakodje aspekt gde biste mogli da imatevelikog uspeha.

Devica

Ulazite u jedan novi posao, koji je za vasdobra prilika da iskaète sebe na vrlo kon-struktivan na~in. Za ljubav niste ba{previ{e zainteresovani. Taj deo ìvota je zasada neutralan. Najvi{e vas okupira posao,zarada i zdravlje.

Vaga

Izmedju edukacije i braka bi}e va{a dilema.Mo`da ste ranije u nekom trenutku stopiralisvoje obrazovanje, radi ideje o braku. Takoda vas u ovom trenutku opseda kako sebe iintelektualno realizovati i nadgraditi. Trebajo{ malo vremena da prodje kako biste iza{lina kraj sa povremenim depresijama.

[korpija

Spremni ste da se revan{irate za uvrede

koje ste nedavno primili. Medjutim, jednaosoba }e vas odobrovoljiti i smek{ati va{unarav, pa umesto u revan{, u}i }ete ujednu ljubavnu avanturu koja vama mnogozna~i. U zdravlju, obavezna kontrolalekara.

Strelac

Ponovo ste u situaciji da nekud dalekootputujete, ali na to ne}ete pristati.Zdravstveno se ne ose}ate ba{ najbolje, alita kriza }e veoma kratko trajati. Finansijesu dosta dobro postavljene, odnosno bi}edobrih prilika za zaradu.

Jarac

Nemate mnogo prijatelja u ovom trenutku,a oni su vam veoma potrebni u ostvaren-ju va{ih poslovnih planova. Na poljuljubavi situacija je veoma stabilna, a vamato mnogo zna~i. Zdravstveno stanje, solid-

no, izbegavajte hladna i gazirana pi}a.

Vodolija

Za sada morate ~ekati bolju poslovnu priliku.Trebalo bi da prodje dva do tri meseca kakobi do{li do pravog posla. Moète biti u svad-ji sa voljenom osobom i to vam remetiplanove. Zdravlje bez ve}ih problema.

Ribe

Mo`da ste depresivni zato {to se stvari neodvijaju onako kako bi vi èleli. Medjutim,o~ekuje vas jedan odli~an period na poljuljubavi koji }e vas u~initi sre}nomosobom. Finansije se pobolj{avaju.

Pripremio: astrolog Jovica Radulovi}

28 Avgust 2012.

P O R U K E I O G L A S I

M A L I O G L A S

Kuca u Sremskoj Kamenici, u donjem delu, ka Dunavu. 100 kvadrat-

nih metara stambenog prostora, dve gara`e koje imaju kupatilo i

dozvolu za radionice. Zidani vinski podrum. Ispred ku}e park, a iza

vo}njak, Idealno za povratnike i mali biznis.

Telefon 212 426 1020.

E mail: [email protected]

Ku}a na prodaju

^ E S T I T K E


SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNN

Za ]upriju:Sre}an rodjendan svom ocu Mirku Maljkovi}u idug ìvot èli k}erka Marijana sa redakcijom.

Za Ni{ku Banju:Sre}an rodjendan i dug

ìvot Loli @ivkovi}u èli sestra Slavica sa Sa{om,

Petrom, Aleksandrom iLeijlom iz îkaga

Sre}an ro|endanNastasiji @ivkovi}, dug i bezbriàn ìvot èle:Aleksandar Jr i Lejla sa svojima iz îkaga.

Sre}an rodjendan MarijiMahor~i}, puno sre}e i

uspeha od srca èle sestra Julijana,

mama i tata.

Sre}an rodjendan Nenadu Mahor~i}u od srca èle}erke Marija i Julijana.

Sre}an rodjendan dragoj majci Biljani èle kcerke Marija i Julijana.

Sre}ne rodjendane

Vesni, Katarini,Iliji i Milo{u

Kozomori èliGuki sa tatom i

bakom.

Za Teksas:Sre}no kr{tenje Sofiji Rose Evans èle kumovi Oliver i Angie Puskacsa porodicom izHjustona.Tatjani i Christopheru ~estitaju kr{tenjek}erke.

30 Avgust 2012.

V E D R A S T R A N A

POLITIÂROti{ao na{ politi~ar kod Grka, poslovnog part-nera, i ima {ta da vidi, Grk ìvi u nevi|enom luk-suzu. Pita ga ovaj na{ politi~ar:

- Kako si uspeo sve ovo dastekne{?

Grk mu odgovori: Vidiš onajmost tamo?- Vidim.Grk: Taj most je trebao dabude {irok 20 metara, a ja

ga napravio {irokog 15metara i od para zatih 5 metara razlikeje sve ovo!Do|e slede}egodine Grk kod

ovog na{eg politi~ara, a ovaj u triput ve}em luk-suzu od njega.Grk }e iznena|eno:- Kako si uspeo za samo godinu dana ste}i sveovo?Na{ politi~ar odgovara: Vidiš onaj most tamo?Grk: Ne vidim.Na{ politi~ar: Eeeeee....-------------------------------PLAVU[AKuca plavu{a po banderi, kad naidje policajac ipita je:-[to kucas tu?Plavu{a }e: pa pi{e da se izdaje stan, a ne otvaraniko!policajac }e na to: pa ~udi me ba{, a i svetlo imgori.

NNAA[[AA GGLLUUMMIICCAA // PPEETTRRIIJJAA -- SSKKAANNDDIINNAAVVKKAA

VVIICC -- VVIICC --VVIICC

Kuvar slavnih Muzi~ar Toma Jovanovi} najvi{e voli dasprema hranu sa ~lanovima svog benda

“Blek panters” na istoimenom splavu, kojiim je kao druga ku}a. Simpati~ni peva~ je

odlu~io da otkrije jedan od specijaliteta svog restorana

Djindji -rindjiSastojci:

- 400g svinjskog filea- 2 glavice crnog luka- 2/3 ~ena belog luka

- 150 g dimljene slanine- 200 g pe~uraka(ise}i na listove)

-20g senfa

- 20g ke~apa- gran~ica per{una

- lovorov list, biber u zrnu

- aleva paprika, so, vegeta

- 2 kugle kajmaka

E, ovako.Uzmete svin-jske filee iispecite ih naro{tilju dopola, samoda se uhvatikora. U dru-goj {erpiizdinstajteluk i dodajteslaninuiseckanu nakockice.Sa~ekajteda se sveisprì dokslanina nepostanehrskava.Potomdodajtelovorov list,

biber i pe~urke i sve to pome{ajte.Dodajte senf, ke~ap i alevu papriku. Dokse kr~ka nalivajte toplom vodom, a kasni-je i belim vinom. Dodajte per{un, beli luk,a zatim kr~kajte 10-15 min na tihoj vatri.Dodajte so i vegetu. Pred kraj u sve toubacite filee i ostavite na {poretu jo{ 5-10minuta. Po èlji servirate sa dve kugle kaj-maka. Djindji rindji!

B I Z N I S


212223242526272829303132

/ColorImageDict > /JPEG2000ColorACSImageDict > /JPEG2000ColorImageDict > /AntiAliasGrayImages false /CropGrayImages true /GrayImageMinResolution 300 /GrayImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleGrayImages true /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 300 /GrayImageDepth -1 /GrayImageMinDownsampleDepth 2 /GrayImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /DCTEncode /AutoFilterGrayImages true /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict > /GrayImageDict > /JPEG2000GrayACSImageDict > /JPEG2000GrayImageDict > /AntiAliasMonoImages false /CropMonoImages true /MonoImageMinResolution 1200 /MonoImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleMonoImages true /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 1200 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict > /AllowPSXObjects false /CheckCompliance [ /None ] /PDFX1aCheck false /PDFX3Check false /PDFXCompliantPDFOnly false /PDFXNoTrimBoxError true /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile () /PDFXOutputConditionIdentifier () /PDFXOutputCondition () /PDFXRegistryName () /PDFXTrapped /False

/CreateJDFFile false /Description > /Namespace [ (Adobe) (Common) (1.0) ] /OtherNamespaces [ > /FormElements false /GenerateStructure false /IncludeBookmarks false /IncludeHyperlinks false /IncludeInteractive false /IncludeLayers false /IncludeProfiles false /MultimediaHandling /UseObjectSettings /Namespace [ (Adobe) (CreativeSuite) (2.0) ] /PDFXOutputIntentProfileSelector /DocumentCMYK /PreserveEditing true /UntaggedCMYKHandling /LeaveUntagged /UntaggedRGBHandling /UseDocumentProfile /UseDocumentBleed false >> ]>> setdistillerparams> setpagedevice























Documents

Pi{e: Milutin [o{ki} - SERBIAN MIRROR · 2017. 7. 22. · Pjer De Kuberten nije setio da ih obnovi. Mo`da njegova deviza „va`no je u~estvo-vati” ne mo`e ba{ da se primeni za mod-erne