7. MILUTIN BOJIĆ.docx

МИЛУТИН БОЈИЋ (1892–1917) Милутин Бојић (1892–1917) српски је песник, драмски писац, књижевни критичар и позоришни рецензент. Милутин Бојић је учесник Балканских ратова 1912. и 1913. године као и Првог светског рата. Драму Урошева женидба коју је пренео преко Албаније 1915. године 1 штампао је на Крфу, а збирку песама Песме бола и поноса објавио је у Солуну. Из ове збирке је и песма „Плава гробница“ посвећена страдању српских ратника. И сам песник лично је гледао како савезнички бродови одвозе гомиле лешева које уз звуке војничких труба спуштају у море. Пре Песама бола и поноса, Милутин Бојић је објавио још једну збирку песама – Песме (1914). Иако је живео само двадесет пет година, оставио је неизбрисив траг у српској књижевности. У свом кратком животу ипак је стигао да опева патње и страдања српског народа кроз трагично повлачење преко Албаније, и на такав начин овековечио је језиву визију плаве гробнице код острва Вида – острва смрти. Али није дочекао да опева победе и ослобођење у које је чврсто веровао – смрт га је затекла у тренутку његовог снажног песничког успона. Године 1910. Бојић објављује песме у часопису Дело, а наредне почиње да их објављује у Српском књижевном гласнику. По објави рата Милутин Бојић одлази у Ниш где при Врховној команди обавља дужност цензора, а у Нишу објављује и свој еп Каин. Приликом одступања преко Албаније налази се у саставу једне телеграфске јединице са специјалним задатком. По доласку на Крф једно време је провео у Обавештајној служби Врховне команди, да би нешто касније био прекомандован за Солун. У Солуну је августа 1917. године избио велики пожар који је уништио половину вароши. Приликом овог пожара до темеља је изгорела и штампарија Акварионе у којој је била штампана његова збирка Песме бола и поноса. Новембра 1917. године Милутин Бојић је преминуо у Солуну у болници. Сахрањен је на војном гробљу на Зејтинлику, а опроштајни говор на сахрани читао је књижевник Иво Ћипико. 2 Крајем лета 1922. године пренесени су посмртни остаци Милутина Бојића у Београд, где је сахрањен у породичној гробници на Новом гробљу. Поред раније споменутих дела, ваља споменути и драме: Деспотова круна (трилогија), Краљева јесен и Госпођа Олга. 1 Сматра се да је том приликом Милутин Бојић од стране једног војника задобио ударац кундаком у груди, који ће касније и бити један од разлога његове смрти. 2 Иво Ћипико, Над раком Милутина Бојића, Српске новине, 1917, бр. 7, стр. 16 98

Documents

7. MILUTIN BOJIĆ.docx