21Jun 2012. www.serbianmirror.com

S P O R T

P i { e : M i l u t i n [ o { k i }

Obrni, okreni, malo dole – malo gore,Jelen super liga, ili pravilno re~eno,fudbalska liga Srbije je zavr{ena,

manje – vi{e o~ekivano. Na osnovu igre tim-ova tokom cele sezone, svako je na svommestu, sem malih pozitivnih iznenadjenja.

Partizan je uprkos mnogimneda}ama, razmiricama, a posebno `elji vrlomo}nih i uticajnih dr`avnih funkcionera, daga spre~e da se popne na tron, uspeo, uzvelike napore, da po peti put za redomzaslu`eno postane prvak Srbije. Zauzeli sucrno beli prvo mesto od prvog do zadnjegkola i plasirali se u kvalifikacije za ligu{ampiona, koja }e klubu u slu~aju uspehadoneti lepu i korisnu svotu, potrebnu za nje-gov dalji `ivot i napredak.

Crvena Zvezda je zaslu`eno osvoji-la Kup Srbije i zavr{ila na drugom mestu nakraju prvenstva, a samim tim prekinula peto-godi{nji post, kada su trofeji u pitanju.Velika uteha crveno belima su tri uzastopnepobede nad Partizanom i to posle pet godi-na poraza od naj`e{}eg protivnika iz Humske1. Dakle, dva najja~a srpska tima su bratskipodelila kola~ i uspeh. Ipak neko je dobiovi{e, a neko manje, jer prvenstvo je mnogobolje kotirano od kupa.

Vojvodina je golom KameruncaOmarua zavr{ila na tre}oj poziciji i plasiralase u kvalifikacije lige Evrope.

Mnogi se pitaju, da li je u ovomsusretu sve bilo korektno? Po meni, jeste,dok drugi vrlo nezadovoljni vi~u “Dr`’telopova!” A rasplet ovog me~a, samo jelogi~an rasplet takozvanog regularnog susre-

ta na stadionu “Karadjordje” u Novom Sadu.Zvezda je igrala po{teno i ~ak je i bila bolja,sve do pred sam kraj utakmice, kada jenesre}no primila gol u poslednjim sekun-dama. Potom su svi doma}i igra~i odli~noodglumili pad i trans zbog sre}e, dok je

gostima ostalo da tuguju. Oskarovski, nema{ta! Nemojte da vas ni{ta ~udi, jer ovo jezemlja u kojoj su svi rukovode}i organi[oji}i iz serije “Bela ladja”.

Jagodina je najprijatnije iznenadjen-je ovogodi{njeg prvenstva Srbije. “]urani”,kako ih u {ali zovemo, su ~etvrti, pa }ezajedno sa Zvezdom i Vojvodinom u kvali-fikacije za Ligu {ampiona.

U`i~ani kukaju, optu`uju, jer im jeEvropa izmakla u 93. minutu. Kako? –Nikada se ne}e saznati, jer svi ka`u da je svebilo “regularno”.

Novajlija u ligi, Kragujeva~kiRadni~ki, u zadnjem kolu je posrnuo i nijeuspeo da se do~epa Evrope, koju je tako`arko `eleo. Nadajmo se da }e u slede}em

prvenstvu imati vi{e sre}e.I na kraju, zaklju~ak o Srpskoj fud-

balskoj ligi je slede}i:Jesen je bila bolja, kvalitetnija,

interesantnija i sadr`ajnija. Prole}ni deo jesamo zamirisao na sve`inu, koja je ubrzo

nestala, pa smo tako jedva do~ekali kraj dase odmorimo od fudbala ispod svakog pros-eka.

Nadajmo se da }e slede}e prvenst-vo, koje po~inje na jesen biti lep{e ipose}enije. Ali, sada je trenutak da sepostavi pitanje na koje bi mnogi pre po~etkaslede}e sezone morali znati odgovor.

Ko je odgovoran za sve ove dogad-jaje?

Neka nam ka`e, za{to jeovogodi{nji kraj prvenstva bio sramotan,bezobziran, siled`ijski? Za{to se na kraju, nautakmici u Beogradu, Partizan – Metalac,desilo ubistvo srpskog fudbala, bez prisustvapublike?

Da li }e iko za to da odgovara?

Ovo je pitanje morala. Recite, da je to lik idelo fudbalskih mo}nika prelepe zemljeSrbije.

U maju, sve miri{e na poljskocve}e, sem srpskog fudbala koji ima nepri-jatan i vrlo nepodno{ljiv miris. Mnogi sepitaju, {ta se de{ava i u ~emu je problem?Odgovora nema, a ne}e ga ni biti. I dok usvim zemljama Evropske Unije i van nje,slave svoje fudbalske {ampione i kite ihmedaljama i cve}em, srpski {ampion slavisvoju petu uzastopnu titulu u mraku, bezprisustva gledalaca i dodele medalja i pehara.Bez obzira {to je tu titulu, vite{ki osvojio sa~ak dvanaest bodova vi{e od drugoplasiraneCrvene Zvezde.

Zasto? Gde je tu prisustvo zdravograzuma, gde je moral zalutao i da li }e ikosnositi odgovornost za to?

Naravno da ne}e i te{ko pada {tojavno mnjenje }uti.

Zato }u ovaj ~lanak zavr{iti stihomiz pesme “Na{i dani”, koju je VladislavPetkovi} – Dis, napisao pre sto godina.

“Pod sramotom `ivi na{e pokoljen-je

Ne ~uju se ni protesti, ni jauciPod sramotom `ivi na{e javno

mnjenjeNara{taji koji si{u kao pauci – naz-

dravlje.”

Ova pesma nema veze sa sportom,ali ima sa `ivotom, a fudbal je igra i ljubavi sastavni deo na{eg `ivota.

Dr`avni tim Srbije je u liku i deluSini{e Mihajlovi}a sredinom majadobio selektora po volji najve}eg

dela doma}e fudbalske javnosti. Mihajlovi}nikada nije krio `elju da jednoga danapostane selektor reprezentacije Srbije, pa nisada ne pori~e ispunjenost {to mu se ta`elja ostvarila.

“Igrao sam u dr`avnoj selekcijikada smo imali sjajan tim, sa Savi~evi}em,Mijatovi}em, Piksijem, Djuki}em, Joka-novi}em... Ali zajedno nismo napravilini{ta naro~ito”, ka`e Mihajlovi}.

“Izostali su realni dometi te gen-eracije, jer se nismo pona{ali onako kako jeto trebalo. Ja prvi, pa svi ostali. Vi{e smo uBeograd dolazili da se sretnemo sa rodbinomnego {to smo mislili na reprezentativneobaveze. Na meni je obaveza da ovoga puta,kao selektor, odaberem igra~e koji ne}epraviti sli~ne gre{ke. Drugo, imam ideju dapodmladim tim. Neke srpske fudbalere izinostranih klubova sam ve} gledao, ali i onekoji igraju u doma}oj ligi. Meni su zan-

imljivi svi igra~i koji mogu da nastupaju zadr`avni tim, bez obzira na to ~iji dres nose.Mo`da }e moj izbor neko proceniti kaoradikalan, po{to ra~unam na pet-{est aktuel-nih fudbalera Partizana i Crvene zvezde.

Medjutim, definitivno se name}e potreba da{ansu u najboljem timu Srbije dobiju i onikoji svojim darom i potencijalom to izaslu`uju. Ideja je da se dodje do tridesetakreprezentativnih kandidata, na koje mogu

ozbiljno da ra~unam u slede}emdvogodi{njem kvalifikacionom ciklusu zaSvetsko prvenstvo 2014. godine u Brazilu.Ne}e biti nimalo lako u grupi sa Hrvatskom,Belgijom, [kotskom, Velsom iMakedonijom. U toku svoje fudbalske kari-jere radio sam sa mnogim sjajnim stru~njaci-ma i od svakog sam pone{to “pokupio”. OdBo{kova do Zakeronija, od Zofa doMancinija, od Eriksona do Ljupka Petrovi}a.

Najve}i izazov za svakog treneraje da bude selektor svog nacionalnog tima.

Ja volim izazove i nikada se nezadovoljavam postignutim. ^im ostvarimjedan cilj, postavljam novi, ve}i. Nematoga {to ~ovek ne mo`e da ostvari, akore{i. Meni se sve ostvarilo, i privatno iposlovno. Va`no je verovati u sebe, bitiuporan, disciplinovan i inteligentan.Najva`nija je volja. ^ovek mora stalno daisku{ava sebe. Tako je za sve u `ivotu!Tako se posti`u uspesi.

U slede}em broju prenosimointervju u celosti sa Mihajlovi}em.

MIHAJLOVI] NOVI SELEKTOR

22 Jun 2012.

V E R A

Silazak Svetoga Duha na apos-

tole, ili kako na{ narod naziva

Trojice, jedan je od najve}ih i

najzna~ajnijih praznika u na{oj

Pravoslavnoj Crkvi.

Vaskrs i Trojice su jedina dva

praznika koji se proslavqaju tri dana,

~ime se pokazuje va`nost ova dva

doga|aja u istoriji qudskog spasewa.

Pre svoga Vaznesewa na nebesa i sedewa

sa desne strane Bogu Ocu, sam Gospod

Isus Hristos je obe}ao svojim u~enici-

ma da }e im poslati drugoga ute{iteqa

Duha Svetoga, koji }e ih podsetiti na

sve ono {to im je On govorio i {to ih

je u~io:

“ I evo ja }u poslati obe}awe

Oca svojega na vas; a vi sedite u gradu

Jerusalimu dok se ne obu~ete u silu s

visine.” ( Lk.24,49. )

Razlog, zbog ~ega je ovaj

praznik nazvan Trojice, je taj, {to je

~in spasewa roda qudskog delo

celokupne Sv. Trojice, zajednice Oca,

Sina i Svetoga Duha. Tri li~nosti

jednog Bo`anstva zajedno u~estvuju u

delu stvarawa i spasewa sveta, ali

svaka na svoj specifi~an na~in. Bog

Otac je za`eleo da stvori svet i spase

otpalo ~ove~anstvo, Bog Sin slobod-

nom voqom ispuwava O~evu `equ, a Duh

Sveti opet na svoj na~in potpoma`e i

u~estvuje u delu stvarawa i spasewa.

Potvrdu ovoga imamo u Svetom

pismu Starog i Novog zaveta.

U po~etku stvori Bog nebo i

zemqu. A zemqa be{e bez obli~ja i

pusta i be{e tama nad bezdanom; i Duh

Bo`iji diza{e se nad vodom. ( 1.Moj.1.

1-2. ) Po tom re~e Bog: da na~inimo

~oveka po svojemu obli~ju, kao {to smo

mi, koji }e biti gospodar od riba

morskih i od ptica nebeskih i od stoke

i od cele zemqe i od svih `ivotiwa,

{to se mi~u po zemqi. ( 1. Moj.1. 26. )

Re~i: da na~inimo…kao {to

smo mi, ukazuju na to da je Bog zajednica

vi{e li~nosti, a ne neki samac kao {to

se nekada mislilo, ili kao {to se veru-

je u Islamu.

Na{a vera po~iva na Bo`ijem

otkrovewu qudima, a ne na nekim

filosofskim mudrovawima stvorenog,

pogre{ivog i ograni~enog qudskog uma.

Istina je da se Bog svetu, pa i svakom

pojedincu postepeno otkrivao i otkri-

va, na onaj na~in i onako kako su qudi

spremni da ga prihvate i razumeju. Tako

su stari Jevreji uglavnom Boga videli

kao jednu li~nost, Tvorca i

Svedr`iteqa, koji ima jedan li~ni

odnos sa svojim izabranim narodom.

Li~ni u smislu da se on otkrio

i komunicirao sa konkretnim qudskim

li~nostima, sa kojima je uspostvio

odre|eni odnos, zato se ka`e Bog

Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovqev.

Sa wima je on imao konkretan

odnos i komunikaciju i oni su ga poz-

navali boqe od ostatka jevrejskog naro-

da koji je preko wih saznavao Bo`iju

voqu. Takvih qudi kojima se Bog

otkrio i koji su drugima prenosili

wegove poruke bilo je vi{e. Od Mojsija

pa preko svih starozavetnih proroka

sve do Jovana Krstiteqa. Me|utim te

bo`anske poruke nisu bili spremni da

shvate i prihvate mnogi iz razli~itih

razloga, ba{ kao {to to nisu spremni

ili ne `ele i danas.

Najve}i stepen Bo`ijeg

otkrovewa u istoriji ~ove~anstva jeste

o~ove~ewe i ro|ewe Sina Bo`ijeg,

Gospoda Isusa Hrista, druge li~nosti

ili drugog lica Svete Trojice.

Sin Bo`iji je uzeo na sebe

ulogu spasewa ~oveka, na taj na~in {to

je i sam postao ~ovek, budu}i da je Bog.

U tom delu ovaplo}ewa

(o~ove~ewa) i ro|ewa Bogo~oveka

Hrista zna~ajnu ulogu ima i Duh Sveti,

tre}e lice Svete Trojice.

Wegova uloga je u tome da

omogu}i nadila`ewe zakona stvorene

prirode (nad-prirodnost). Tako, za~e}e,

nadprirodno ro|ewe, Vaskrsewe,

Vaznesewe i sva ~udesa koja je Hristos

~inio delo su Duha Svetoga.

Zato je on rekao svojim

u~enicima:” Zaista, zaista vam ka`em:

Ko veruje u mene, dela koja ja tvorim i

on }e tvoriti, i ve}a od ovih }e

tvoriti; jer ja idem Ocu svome.

I {to god zai{tete od Oca u

ime moje, to }u u~initi, da se proslavi

Otac u Sinu. I ako {ta zai{tete u ime

moje, ja }u u~initi. Ako me qubite,

zapovesti moje dr`ite, i ja }u umoliti

Oca, i da}e vam drugoga Ute{iteqa da

prebiva za vama vavek ( zauvek ), Duha

Istine, koga svet ne mo`e primiti, jer

ga ne vidi, niti ga poznaje; A vi ga poz-

najete, jer sa vama prebiva i u vama }e

biti. ( Jn. 12, 12-17 )

To zajedni{tvo Oca, Sina i

Svetoga Duha wihova zajedni~ka, a opet

posebna uloga u delu na{eg spasewa

provejava kroz ~itav Hristov `ivot na

zemqi i kroz celokupno Sveto pismo.

Duh Sveti se pojavqivao i delovao i u

vremenu Starog zaveta ili saveza sa

qudima, ali puno}a wegove bo`anske

blagodati izlila se u Novom zavetu, tj.

na dan Pedesetnice ( pedeseti dan po

vaskrsewu Hristovom), po obe}awu

Bo`ijem. Taj dan se smatra ro|endanom

Crkve, jer je glavna uloga Svetoga Duha

u Wegovom delu spasewa konstituisawe

i odr`avawe Crkve kao Bogo~ove~anske

zajednice.

Od na{eg Kr{tewa kada se

uvodimo u Crkvu, pa kroz celokupan

svetotajinski i jevan|elski `ivot, sve

do na{eg predstavqewa, mi upoznajemo

Boga i `ivimo u zajednici sa Wim,

Duhom Svetim. Sveti Duh deluje u

na{im `ivotima od na{eg Ro|ewa do

upokojewa i kroz ~itavu ve~nost, kod

onih koji imaju zajednicu qubavi sa

Bogom.

Me|utim, mnogi neshvataju to,

jer su wihove misli zaokupirane ovoze-

maqskim prolaznim stvarima i tek po

neki put postanu polusvesni dejistva

Bo`ijeg u svom `ivotu, ali ih brige

ovoga sveta, brzo odvoje od toga i oni

nastavqaju da `ive po starom, polu-

svesno ili nesvesno. Kao {to vazduh

koji udi{emo i koji se nalazi svuda oko

nas i u nama, mi ni neprime}ujemo i ne

razmi{qamo o wemu, tako i dejistvo

Duha Bo`ijega u na{im `ivotima mi

retko prime}ujemo. Ono ~ega bismo

morali biti svesni ako smo kr{teni i

sebe smatramo hri{}anima, to je da mi

blagodat svetoga Duha, po re~ima

Hristovim, zadobijamo u Svetoj tajni

Kr{tewa i Miropomazawa, a da se ona

obnavqa kao {to smo rekli kroz

jevan|elski i svetotajinski `ivot u

Crkvi. ( Svete tajne Pokajawa i

Ispovesti, Pri~e{}a, Braka,

Jeleoosve}ewa, Sve{tenstva ).

Putem ovih molitvoslovqa mi

prizivamo Svetoga Duha, ~iji se

razli~iti blagodatni darovi izlivaju

na hri{}ane, po meri wihove spremnos-

ti, tj. vere i qubavi prema Bogu.

Zbog toga su molitva, post i

ostali napori koje vernici ~ine

neophodni za zdrav i normalan `ivot,

kao {to su to i ~ist i sve` vazduh.

PPPP RRRR AAAA VVVV OOOO SSSS LLLL AAAA VVVV QQQQ EEEE

Pi{e: Nenad Jovanovi}

maranata.jovanovic@gmail.com

V E R A

23www.serbianmirror.comJun 2012.

Po re~ima svetih otaca, ono

{to je vazduh za telo to je molitva za

du{u. Sv. Vladika Nikolaj @i~ki

(Velimirovi} ) u svojoj kwizi Carev

zavet, govori da postoje tri duha:

Bo`anski, qudski i demonski. Od duha

koji boravi u wemu zavisi i stawe i

raspolo`ewe wegove du{e. ^ovek svo-

jim mislima, `eqama, re~ima i delima

projavquje duha koji u wemu obitava.

Smisao i ciq ~ovekovog `ivota jeste da

zadobije Bo`anskog Duha, jer samo je

~ovek, u kome obitava Bo`iji duh, zdrav

i normalan. Svetiteqi su qudi koji su

za vreme zemaqskoga `ivota uspeli da

zadobiju Sv. Duha. Zato se pored

wihovog imena dodaje re~ Sveti, {to

zna~i da oni u sebi imaju Duha Bo`ijeg.

Taj Duh Sveti se na dan

Pedesetnice izlio na apostole, a preko

wih i wihovih naslednika do danas se

izliva na sve ~lanove Crkve putem

Svetih tajni i molitvoslovqa. Tako u

~inu Kr{tewa sve{tenik krstoliko

duva u lice novokr{tavanoga i pola`e

ruku na wegovu glavu uz molitvene re~i

priziva i prenosa Svetoga Duha, a kroz

Miropomazawe, osve{tanim uqem

pomazuje telo, govore}i: “Pe~at dara

Duha Svetoga”…

Isto tako se na Svetoj

Liturgiji ~itaju molitve u kojima se

priziva Sveti Duh da si|e na verne i na

svete darove ( hleb i vino ) i da ih

osve{ta i pretvori u telo i krv

Hristovu, kojom se vernici potom

pri~e{}uju.

Tako je i u svim drugim Svetim

tajnama ili molitvama, koja svaka na

svoj na~in predstavqa priziv Svetoga

Duha, koga molimo da do|e i da nam svo-

jom blagoda}u pomogne. Pored samog

`ivota koji je najve}i dar Svetoga

Duha, tu su i drugi darovi koje Bog

izliva na svoj narod.

Sveti apostoli su po

Pedesetnici primiv{i Duha Svetoga,

bili obdareni razli~itim darovima.

Tako su jedni imali dar ili mo} le~ewa

bolesnika, drugi su imali silu re~i, te

su propovedju obra}ali mnoge u

hri{}anstvo. Tre}i su govorili

razli~itim jezicima i tako daqe. Tako

se nauka Hristova propovedala i

{irila ne po re~ima qudske mudrosti,

ve} u sili i mo}i Bo`ijoj.

Zato je Hristos rekao svojim

u~enicima da }e oni ~initi i ve}a dela

od Wega, jer ta dela ~ini Duh Bo`iji

koji u wima prebiva. Tako se i dan

danas de{avaju mnoga ~udesa, bilo

putem molitve sve{tenika, bilo kroz

mo{ti svetiteqa ili preko ~udotvot-

nih ikona i relikvija. Ta sila

izle~ewa i pomo}i delo su Svetoga

Duha, koji svojevoqno deluje kroz wih.

Isto tako i lekovitost

razli~itih travki i medikamenata nije

u wima samima, ve} u sili i blagodati

Svetoga Duha koji deluje kroz wih. Ona

zavisi i od op{teg stawa i odnosa

na{eg prema `ivotu.

Tako jedan lek kod nekog ima

dejistvo, a kod nekog nema, jedan se

izle~i, a drugi ne, jer tajna nije u leku

ve} u veri onoga koji ga uzima. Tako i sa

Svetim pri~e{}em i molitvom i svim

ostalim, sila je u li~nom odnosu prema

Bogu i `ivotu, a ne u samoj mo}i

trule`ne i propadqive materije.

Na`alost, mnogi qudi ne

shvataju da su `ivot, zdravqe, qubav,

sre}a i sve {to postoji iskqu~ivo dar

i poklon od Tvorca. Oni misle da su

`ivot, zdravqe i bogatstvo otmica od

prirode, pa zato i poku{avaju da je

porobe misle}i da }e tako prona}i lek

besmrtnosti. U sopstvenom ludilu i

zlu, progla{avaju sebe za vo|e napretku

i sre}i, postavqaju}i sebe i svoje ogre-

hovqene umove za meru istine i dobra.

Kao {to su Adam i Eva

poku{ali da postanu Bogovi ( besmrtni

i sveznaju}i ) mimo Boga, uzimaju}i

plod za koji nisu bili dorasli, protiv

Wegove voqe, tako i danas svetski “

mo}nici”, poku{avaju mimo Boga da

dostignu mo} i besmrtnost, uni{tava-

ju}i sve pred sobom. Oni svojim

pona{awem gneve Boga i hule na Duha

Svetoga, a po re~ima Hristovim, svaki

}e se greh oprostiti ~oveku, ~ak i ako

ka`e {ta ru`no za Sina Bo`ijeg, ali

onome ko pohuli na Duha Svetoga, tome

se ne}e oprostiti ni u ovom ni u

budu}em `ivotu. ( Mt. 12, 31-32 )

No, sud svakome ~oveku je u

Bo`ijim rukama, jer je on Stvoriteq i

@ivotodavac i kako }e biti samo On

zna. Ono {to mi treba da znamo to je da

svaki dobri dar i svaki savr{eni pok-

lon odozgo je, silazi od Oca svetlosti u

kome nema izmenqivosti ni senke

promene. ( Jak. 1, 17 )

Zato se draga bra}o i sestre

trudimo svim silama da zadobijemo

blagodat Svetoga Duha, jer On nevidqi-

vo fizi~kim o~ima, ali poznato

duhovnim ~ulima obitava u nama i oko

nas, daruju}i nam `ivot, zdravqe i

spasewe.

Neka bi Sveblagi Gospod

preizobilno izlio svoju nesebi~nu

qubav i darove na sve nas, a najvi{e

svesnost o Bo`ijem prisustvu i

milosr|u u na{im `ivotima, kako bi se

svi na{li kao istinski hri{}ani i

naslednici Carstva Bo`ijeg. Amin.

RREEKKLLAAMMIIRRAAJJTTEE

SSEE UU OOGGLLEEDDAALLUU

Dozvolite da predstavimo

va{u kompaniju onako

kako zaslu`uje.

Ogledalo se ~ita {irom

SAD,

a zahvaljuju}i internetu

i {irom sveta na:

www.serbianmirror.com

Pozovite nas:

773.744.0373

Z A K O N

24 Jun 2012.

Zakon ne vezuje vlasni{tvo naposlovnim objektima za vr{enjeodredjene poslovne delatnosti tako

da i gradanin koji ne obavlja poslovnudelatnost mo{e biti vlasnik jedne ili vi{eposlovnih zgrada i poslovnih prostorija.Mogu}nost izdavanja tih prostorija u zakupi uslovi njihovog kori{}enja za sticanjedohotka uredjeni su zakonom.

Strano fizi~ko ili pravno lice kojeobavlja privrednu ili dru{tvenu delatnost una{oj zemlji, mo`e pod uslovom reci-prociteta, sticati poslovne zgrade i poslovneprostorije kako na osnovu pravnog poslatako i izgradnjom poslovnih zgrada nagradjevinskom zemlji{tu na kome mo`epostojati pravo svojine odnosno pravokori{}enja (~lan 82a.) stav 1. Zakona oosnovnim svojinsko-pravnim odnosima.Sve {to je ve} re~eno u uslovima za sta-canje stambenih zgrada i stanova stranihlica, posebno o poslovnoj delatnosti i reci-procitetu, va`i i za sticanje svojine naposlovnim zgradama i poslovnim prostori-jama jer zakon ove nepokretnosti tretira naisti na~in.

4. Pravo svojine na gradjevin-

skom zemlji{tu

Pravni re`im na gradjevinskomzemlji{tu, svojinsko-pravni i drugi stvarnopravni odnosi u pogledu zemlji{ta u grad-

jevinskom podru~ju na kome postoji pravosvojine uredjeni su posebnim zakonom ogradjevinskom zemlji{tu.

Zakon o gradjevinskom zemlji{tupored gradskog gradjevinskog zemlji{takoje mo`e biti isklju~ivo u dr`avnoj svoji-ni i koje se pravnim i fizi~kim licima mo`edavati samo na kori{}enje, poznaje izemlji{te u gradjevinskom podru~ju kojemo`e biti u privatnoj svojini.

[to se ti~e re`ima na gradjevin-skom zemlji{tu, Zakon o osnovnim svojin-sko - pravnim odnosima predvidja da grad-janin mo`e u granicama odredjenimzakonom imati pravo svojine napoljoprivredno i drugo zemlji{te {to zna~ii gradjevinsko zemlji{te. Ovaj zakontakodje predvidja da vlasnik zgrade koja jeizgradjena na gradjevinskom zemlji{tu udr`avnoj svojini ima pravo kori{}enja togzemlji{ta dok ta zgrada postoji, kao i dapravo kori{}enja tog zemlji{ta mo`eprenositi samo s prenosom svojine na zgra-di tj. da zemlji{te deli pravnu sudbinuzgrade.

Prema ovom zakonu (clan 83.)gradjevinsko zemlji{te na kome postojipravo svojine mo`e se prodavati stranim

dr`avama i medjunarodnim organizacijamaradi izgradnje zgrada za njihove slu`benepotrebe.

Prava stranih lica na gradjevin-skom zemlji{tu, bilo da su vlasnici togzemlji{ta, bilo da su nosioci pravakori{}enja, ista su kao i prava doma}ihdr`avljana i potpadaju pod pravni re`imkoju propisuje Zakon o gradjevinskomzemlji{tu.

5. Pravo svojine na

poljoprivrednom zemlji{tu

Zakon o osnovnim svojinsko -pravnim odnosima ne uredjuje pravo svo-jine na poljoprivrednom zemlji{tu, sem {tona~elno predvidja da gradjanin mo`e, poduslovima odredjenim zakonom, imati pravosvojine na poljoprivrednom zemlji{tu.Poljoprivredno zemlji{te mo`e biti u privat-noj, zadru`noj, dr`avnoj svojini, a subjektite svojine mogu biti fizi~ka i pravna lica.Poljoprivredno zemlji{te smatra se prirod-nim bogatstvom i dobrom od op{teg intere-sa te s obzirom na to, njegov vlasnik trpiodredjena ograni~enja ako ekonomski neiskori{}ava zemlji{te za odredjeno vreme ilise pak mo`e ekspropisati u odredjenominteresu.

Za sada strana fizi~ka i stranapravna lica ne mogu sticati svojinu napoljoprivrednom zemlji{tu na osnovupravnog posla inter vivos jer je u ~lanu82a. i 826. izri~ito zakon naveo vrstenepokretnosti na kojima strana pravna licamogu biti nosioci prava svojine i tu nijenavedeno poljoprivredno zemlji{te, dokZakon o poljoprivrednom zemlji{tu upogledu zemlji{ta u dr`avnoj svojini nedozvoljava otudjenje dr`avnog zemlji{tatako da }e se ova praznina popuniti novimZakonom o svojini koji }e dozvoliti stranci-ma sticanje svojine i na poljoprivrednomzemlji{tu uz uslov uzajamnosti. Strana licakao i dr`avljani Republike Srbije mogunasledjivati poljoprivredno zemlji{te i bitinjegovi vlasnici na isti na~in kao i doma}igradjani. Poljoprivredno zemlji{te koje jenasledio stranac isti mo`e raspolagati kakopravnim poslom inter vivos (prodaja, pok-lon, ugovor o do`ivotnom izdr`avanju i dr.)tako i pravnim poslom mortis causae (tes-tamentom), s tim {to ga u prvom slu~ajumo`e otudjivati samo doma}im licima sobzirom da strana lica ne mogu sticatipoljoprivredno zemlji{te takvim pravnimposlom.

6. Pravo svojine na {umama i

{umskom zemlji{tu

Zakon o osnovama svojinsko -pravnih odnosa na op{ti na~in kao i kodpoljoprivrednog zemlji{ta predvidjamogu}nost da gradjani mogu biti nosiociprava svojine na {umama i {umskomzemlji{tu. Pravni re`im na {umama i{umskom zemlji{tu uredjeni su posebnimzakonom jer su {ume i {umska zemlji{taprirodno bogatstvo i dobra od op{teginteresa. Privatna svojina nad {umama trpiniz ograni~enja jer su ovla{}enja vlasnikaovih dobara veoma su`ena, a {to se poseb-no odnosi i kod kategorije dobara odop{teg interesa, koja mogu biti prirodnabogatstva (zemlji{te, {ume, vode, vodotoci,morska obala, rudna blaga), dobra u op{tojupotrebi koja se mogu podvesti kao javnadobra (putevi, parkovi, `elezni~ke pruge)kao i dobra od posebnog kulturnog i istori-jskog zna~aja). Ova za sada se nalaze udru{tvenoj svojini i izvan sugradjevinsko-pravnog prometa.

ZAKONI REPUBLIKE SRBIJE

25Jun 2012. www.serbianmirror.com

V R E M E P L O V

Pi{e: Aleksandra Miti}

1. juna 1198. – Vizantijski car Aleksije IIIAndjeo, odobrio srpskom velikom `upanuStefanu Nemanji i njegovom sinu, monahuSavi, da na ru{evinama Hilandarionapodignu novi manastir Svete Gore,Hilandar.

1. juna 1839. Srpski knez Milo{ Obrenovi}abdicirao u korist sina Milana i napustioSrbiju. Posle smrti Milana, nekoliko nedel-ja po preuzimanju vlasti, knez postao mlad-ji sin Mihailo. Milo{ se vratio u Srbiju

1859. da preuzme vlast po zbacivanju knezaAleksandra Karadjordjevi}a i vladao dosmrti, 1860.

1. juna 1944. Jugoslovenski kralj Petar IIKaradjordjevi}, potpisao ukaz o imenovanjubiv{eg hrvatskog bana Ivana Suba{i}a zapredsednika jugoslovenske vlade uizbegli{tvu.

1. juna 1993. Smenjen predsednikJugoslavije Dobrica ]osi}, prvi predsednikSRJ, izabran u junu 1992. Ta smena izaz-vala je revolt nekoliko hiljada Beogradjanaispred zgrade Skup{tine. Pod optu`bom dasu izazvali nerede, u kojima je poginuojedan policajac, a vi{e ljudi povredjeno,uhap{eni lider Srpskog pokreta obnove VukDra{kovi} i njegova supruga Danica.Pu{teni 9. jula, abolicijom predsednikaSrbije Slobodana Milo{evi}a. Novi predsed-nik SRJ 25. postao funkcioner Socijalisti~kepartije Srbije Zoran Lili}.

2. juna 1790. – U Novom Sadu otvorenaprva knji`ara. Vlasnik Emanuel Jankovi}{tampao u svojoj {tampariji i prvi katalogknjiga.

3. juna 1968. – U Beogradu, a potom i udrugim univerzitetskim centrima uJugoslaviji, po~ele studentske demonstracije,prve u komunisti~koj Jugoslaviji. Protestprotiv privilegija komunisti~kih funkcionera,nezaposlenosti i ugro`avanja osnovnihdemokratskih prava prekinut posle sedamdana po{to se studentima preko TVBeograd obratio predsednik SFRJ JosipBroz Tito, koji je podr`ao studente i obe}aoim br`e re{avanje dru{tvenih problema.

4. juna 1859. – Rodjen srpski slikar PajaJovanovi}, predstavnik akademskog realiz-ma, ~lan Srpske akademije nauka i umet-nosti, prvi srpski slikar koji je stekao evrop-sku reputaciju.

5. juna 1887. – Rodjen srpski lekar Kosta

Todorovi}, infektolog i mikrobiolog, ~lanSrpske akademije nauka i umetnosti iNacionalne akademije za medicinu u Parizu.Pored nau~nih, zna~ajan njegov rad na bib-liografiji jugoslovenskih publikacija izmikrobiologije, imunologije, epidemiologijei higijene.

7. juna 1974. – U Ivanjici pu{tena u radprva zemaljska satelitska stanica uJugoslaviji za medjukontinentalne telefonskelinije i TV-programe.

8. juna 1943. – Umro je srpski matemati~arMihajlo Petrovi} (Mika Alas), osniva~beogradske matemati~ke {kole, profesorUniverziteta u Beogradu i ~lan Srpske kral-jevske akademije.

9. juna 1999. – Predstavnici VojskeJugoslavije i NATO u Kumanovu potpisaliVojno-tehni~ki sporazum o povla~enjujugoslovenske vojske i policije sa Kosova.Time su okon~ani vazdu{ni udari NATO naSRJ, a na Kosovu, na osnovu rezolucije1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacijarasporedjene medjunarodne snage, medjukojima najve}i broj vojnika iz zemalja-~lan-ica NATO. S povla~enjem vojske i polici-je, sa Kosova po~eo masovan odlazak Srbai Crnogoraca.

10. juna 1868. – U Beogradu, u Ko{utnjakuubijen je srpski knez Mihailo Obrenovi}(1839-42. i 1860-68). Vladao je autokratski,a kao pristalica prosve}enog apsolutizmaizvr{io je zna~ajne reforme i dr`avnojupravi i vojsci, evropeizovao zemlju, osno-vao Narodni muzej i Narodno pozori{te uBeogradu. Nasledio ga je Milan Obrenovi}.

10. juna 1946. – U Beogradu je otpo~elo

sudjenje Dragoljubu Dra`i Mihailovi}u.

12. juna 1936. – Na Malom Kalemegdanuu Beogradu otvoren Zoolo{ki vrt, u kojemje do 1941. sakupljeno oko 1.200 `ivotinja.

13. juna 1839. – Srpski knez Milo{Obrenovi} abdicirao u korist sina Milana inapustio Srbiju. Knez Milan umro nekolikonedelja po{to je izabran za srpskog vladara,a namesnici pozvali njegovog mladjeg brataMihaila da preuzme presto.

13. juna 1876. – Srpsko u~eno dru{tvo zaprvu `enu-akademika izabralo slikarkuKatarinu Ivanovi}.

13. juna 1943. – U bici na Sutjesci uDrugom svetskom ratu poginuo komandantTre}e divizije i ~lan Vrhovnog {taba

Narodnooslobodila~ke vojske JugoslavijeSava Kova~evi}. Posthumno progla{en zanarodnog heroja.

14. juna 1904. – Umro srpski pisac i lekarJovan Jovanovi} Zmaj, jedna od naj-markantnijih li~nosti srpskog dru{tva u dru-goj polovini YIY veka. Borac za nacional-no i politi~ko oslobodjenje, ~lan Srpskekraljevske akademije i dramaturg Narodnogpozori{ta u Beogradu, najpoznatiji kaode~iji pesnik i autor elegi~nih li~nihispovesti.

15. juna 1862. – Na “^ukur-~esmi” uBeogradu turski vojnik ubio srpskog

de~aka, {to je izazvalo nemire i sukobe ugradu. Turci potom sa beogradske tvrdjave,gde je bio sme{ten njihov garnizon, bom-bardovali Beograd.

15. juna 1903. – Posle ubistva AleksandraObrenovi}a u Majskom prevratu, Skup{tinaSrbije izabrala Petra Karadjordjevi}a zakralja Srbije. Tokom njegove vladavineu~vr{}en parlamentarizam i ubrzan privred-ni i kulturni razvoj zemlje. Povukao se savlasti 22. juna 1914, a kraljevskaovla{e}enja dobio njegov drugi sinAleksandar.

15. juna 1992. Srpski knji`evnik Dobrica]osic izabran za prvog predsednikaJugoslavije. Za prvog premijera nove dr`aveprethodnog dana izabran ameri~ki biznis-men srpskog porekla Milan Pani}.

16. juna 1852. – U Novom Sadu {tampanprvi broj lista “Serbski dnevnik”, sknji`evnim dodatkom “Sedmica”. Listizlazio 12 godina i bio jedan od retkihslovenskih listova u austrijskoj carevini.

17. juna 1950. – Ri~ard Loler u ^ikaguizveo prvu u svetu, operaciju presadjivanjabubrega.

18. juna 1853. – U Be~u umro pesnikBranko Radi~evi}, najzna~ajniji predstavnikromantizma u srpskoj knji`evnosti. Bio

pristalica reforme jezika za koju se zalagaoVuk Karad`i}, a pesni~kim slobodama

ozna~io prodor u novu epohu srpske poezi-je. Njegovi posmrtni ostaci 1883. preneti naStra`ilovo

19. juna 1885. – U Njujork stigla Statuaslobode, poklon Francuske.

20. juna 1459. – Turci zauzeli utvrdjengrad Smederevo, poslednje upori{te srpskesrednjevekovne dr`ave, ~ime je ona i for-malno izgubila samostalnost i potpala podvlast Osmanlijskog carstva.

21. juna 1881. – Knez Milan Obrenovi}obele`io je srebrnim budakom po~etakgradnje pruge Beograd-Ni{, prve `elezni~kepruge u Srbiji. Prvi putni~ki voz ka Ni{ukrenuo je sa beogradske `eleznicke stanice3. septembra 1884.

22. juna 1914. – Srpski kralj PetarKaradjordjevic povukao se s vlasti, a kral-jevska ovla{}enja dobio je njegov drugi sinAleksandar, koji je 1. decembra 1918.postao regent Kraljevine Srba, Hrvata iSlovenaca, a nakon smrti oca 1921. i kralj.

24. juna 1798. – Turci su u Beogradskojtvrdjavi pogubili gr~kog pisca i patriotuFereosa Konstantinosa Rigasa, poznatog kaoRiga od Fere, i jo{ sedam njegovih sled-benika. Rigas je bio osniva~ i vodja tajnogdru{tva koje se borilo za oslobodjenjeGr~ke od turske vlasti.

24. juna 1986. – Umro je srpski pisacMiroslav Anti}, autor “Plavog ~uperka”,jedne od najpopularnijih zbirki de~ijihpesama u novijoj srpskoj knji`evnosti.

25. juna 1991. – Hrvatska i Slovenija suobjavile ilegalno otcepljivanje odJugoslavije i nezavisnost svake od te dvebiv{e jugoslovenske republike.

26. juna 1876. – Sa Beogradske tvrdjaveskinuta turska zastava, koja se ~etiri vekavijorila nad gradom.

26. juna 1905. – Umro srpski pisac JankoVeselinovi}, autor romana “Hajduk Stanko”s tematikom iz Prvog srpskog ustanka ipripovedaka i romana o seoskom `ivotu.

26. juna 1917. Na Solunskom polju strel-jani general{tabni pukovnik srpske vojskeDragutin Dimitrijevi} Apis i majori Ljubo

Vulovi} i Rade Malobabi}, koji su predvojnim sudom osudjeni na smrtnu kaznuzbog navodnog atentata na regentaAleksandra Karadjordjevi}a.

DOGODILO SE U JUNU

26 Jun 2012.

V R E M E P L O V

28. juna 1389. – U bici na Kosovu poljuTurci su pobedili srpsku vojsku i obezbedilidalji prodor na Balkan. Srbija je potompostala turska vazalna dr`ava, a njeno osva-janje zavr{eno je 1459. kada su Turcizauzeli utvrdjeni grad Smederevo.28. juna 1874. – Umro je srpski politi~arIlija Gara{anin, jedan od vodja ustavobran-itelja, ministar unutra{njih poslova ipredsednik vlade kne`evine Srbije(1861-67). Njegovo delo “Na~ertanije”(1844) je prvi nacionalni program Srbijenakon oslobodjenja od turske vlasti i bilo jetemelj srpske spoljne politike sve do Prvogsvetskog rata.

28. juna 1914. – Pripadnik organizacije“Mlada Bosna” Gavrilo Princip ubio je u

Sarajevu austrougarskog nadvojvodu,prestolonaslednika Franca Ferdinanda i nje-govu `enu Sofiju. To je bila varnica zapo~etak Prvog svetskog rata.

28. juna 1921. – Donet je Ustav KraljevineSrba, Hrvata i Slovenaca (Vidovdanskiustav) kojim je novonastala dr`ava

progla{ena ustavnom, parlamentarnom inaslednom monarhijom sa dinastijomKaradjordjevi}.

28. juna 2001. – Biv{i predsednik SRJugoslavije Slobodan Milo{vi} izru~en jeMedjunarodnom sudu za ratne zlo~ine uHagu, kao prvi {ef dr`ave koji je predatmedjunarodnom sudu. Milo{evi} je 27.maja 1999. Optu`en za zlo~ine protiv~ove~nosti, kr{enje zakona, pravila rata igenocid tokom ratova u Hrvatskoj 1991-92.i BiH 1992-95. i na Kosovu 1999.

29. juna 1922. – Rodjen je srpski pisacVasko Popa, ~lan Srpske akademije nauka iumetnosti, jedan od najve}ih pesnika srpskeknji`evnosti u drugoj polovini 20. veka.(“Kora”, “Nepo~in-polje”, “Sporedno nebo”,“Uspravna zemlja”, “Vu~ja so”, “@ivomeso”, “Ku}a nasred druma”).

30. juna 1938. – Umro je srpski pisac,pozori{ni kriti~ar i diplomata Milan Raki}.Bio je ~lan Srpske kraljevske akademije ipredsednik srpskog PEN kluba. Njegovepesme ubrajaju se u najbolja ostvarenja usrpskoj lirici 20. veka (“Dolap”, “Jefimija”).

30. juna 1948. – Jugoslovenska {tampaobjavila je Rezoluciju Informacionog biroakomunisti~kih i radni~kih partija(Informbiro) o stanju u Komunisti~koj par-tiji Jugoslavije i odgovor Centralnogkomiteta KPJ kojim se odbacuju optu`beiznete u Rezoluciji. Usledila su hap{enja izatvaranja ~lanova KPJ koji su se opredeliza stavove Informbiroa.

A S T R O L O G I J A

Jun 2012. 27www.serbianmirror.com

HOROSKOP ZA JUN 2012.

Ovan

Ratobornost ovog znaka }e potrajati jo{neko vreme. Ne radi se samo o ambi-cioznom ovnu, ve} je tu prisutna i vrloslaba tolerancija u medjuljudskim odnosi-ma. Volite rad i red u svemu.U ovom periodu, nedostatak ljubavi kom-penzova}ete poslom.Disajni putevi mogu biti problem.

Bik

Isti~e rok relativne sre}e do 12. juna. Jo{uvek imate {anse u ovom periodu daupoznate osobu koja ima ozbiljne namereu sferi ljubavi. Finansijska strana je takod-je u ekspanziji ili }e vam se ponuditinekoliko alternativa za posao. Svaki danvam je dragocen i trebate ga iskoristiti.

Blizanci

Uskoro po~inje godina va{eg znaka, ukojoj }e vam biti jako dobro gotovo nasvim poljima. Sfera posla }e biti najja~a upo~etnoj fazi. Ima}ete puno ideja kakodo}i do novca. Na ljubavnom planu neko-liko alternativa. Zdravlje bez problema.

Rak

Bez obzira na promenljivost u izboruva{ih ciljeva, uskoro }e biti kristalno jasno{ta je prioritet na ljubavnom planu, jer steve} odabrali konkretnu osobu. Uspeh natom polju zahteva i va{u strpljivost.Morate razmisliti o novom poslu koji }evam se ponuditi ovih dana.

Lav

Mogu}a je ljubavna kriza u ovom periodu,jer smatrate da ste sami sebi dovoljni. Iako va{e dostojanstvo ukazuje da ste hlad-nokrvni, to ne zna~i da nemate u sebimnogo emocija. Vama je cilj da odr`iteformu, dok su{tina nije ba{ sjajna. Obratitepa`nju na sr~ani pritisak.

Devica

Va{a zapa`anja idu do najmanjih sitnica izato reagujete na osnovu onoga {to vidite.^esto puta sami sebi napravite problem.Va{a kriti~nost ponekad je preterana. Uodnosima sa drugima prili~no ste rez-ervisani. U pogledu zdravlja problemi sa

`eludcem na psihosomatskoj osnovi.

Vaga

Te`ak teret iz pro{losti uskoro }e nestati,pa }e va{i odnosi u sferi partnerstva iljubavi biti veoma jaki.Depresivne faze su ~e{}e nego ranije, jersila koja doprinosi tome na samoj je grani-ci va{eg znaka. Ako imate kriznih mome-nata strpite se da prodje ovaj period.

[korpija

Bi}ete usmereni samo na dve stvari, a toje posao i novac. Fanati~ni ste u poslu doperfekcionizma, ali se pribojavate prekida

poslovnih aktivnosti. Vama je va`no da posvaku cenu odr`ite status. Na ljubavnomplanu stagniranje. Zdravlje, problemi sacirkulacijom.

Strelac

Uskoro }ete imati vi{e mogu}nosti i izborana ljubavnom i poslovnom planu. Do sadaje bilo sve sigurno, a sada }ete birati izmed-ju dve stvari na polju posla i na polju ljubaviili razmi{ljate o nezavisnosti i slobodi.Putovanja su obavezna u letnjim periodima.

Jarac

Dosada{nja saradnja sa mnogim saradnici-ma prestaje. Vama ne smeta {to }ete bitimalo usamljeni. Ta samo}a }e vam pomo}ida u svojim razmi{ljanjima odvojite va`nood neva`nog. I ako se ose}ate gubitnikom,to je upori{te za nove poduhvate.

Vodolija

Imate silan uspon u karijeri. Iako ste stro-gi individualista, svoje ideje iznositeveoma jasno. Ipak, ne nalazite saradnike iposlovne partnere. Medjutim, va{a poslov-na veli~ina ru{i prepreke. Na ljubavnomplanu ima}ete mnogo uspeha.

Ribe

Ne `elite da budete u centru paznje. Ovoje period va{eg povla~enja radi re{avanjaunutra{njih konflikata. Treba vam pomo}sa strane da bi ste iza{li iz krize. Ve}i deounutra{njih problema morate re{iti sami.Ljubav le~i sve.

Pripremio: astrolog Jovica Radulovi}

U subotu, 23. Juna u 10:30

~asova, biblioteka u Najelsu (Niles)

Srpske pri~e i knjige u

Ameri~koj biblioteci po sedmi put

organizuje ~itanje knjiga,

posve}eno deci uzrasta od 1-8

godina. Deca }e imati priliku da

slu{aju bajke i pesme

na srpskom jeziku.

Pored toga, deca }e takodje

raditi male projekte i bi}e

poslu`eni slatki{ima.

Ako `elite da vam deca

~itaju knjige na maternjem jeziku,

Najels biblioteka ima veliki izbor.

Tu su bukvari, slikovnice,

i knjige prevedene sa engleskog na

srpski jezik.

Knjige mogu biti zadr`ane

do tri nedelje i izlo`ene su na

de`ijem odeljenju.

Knjige mo`ete pozajmiti

sa ~lanskom kartom iz bilo koje

biblioteke.

Za vi{e informacije o Serbian

Storytime, kontaktirajte Facebook

stranicu www.facebook.com/ser-

bianstorytime. Najels biblioteka se

nalazi na 6960 W. Oakton u Najelsu

(Niles).

Anita Kosti} Niketi}

P R O S V E T A

Srpske pri~e i knjige

u Ameri~koj biblioteci

28 Jun 2012.

P O R O D I C A

Sastojci:

- 600 grama dimljenih rebara

Za pac:

- 20 grama senfa

- 20 grama meda

- 20 ml maslinovog ulja

Za prilog:

- 200 g kupusa

- 200 g crnog luka

- 200 g doma}e testenine

(flekice)

-40 g kajmaka

Priprema:

Sve po~inje tako {to danranije skuvate rebra uvodi i marinirate ih usenfu, medu i masli-novom ulju. Posle 24sata izvadite rebarca ipe~ete ih na ro{tilju ili utiganju, a dok se onapeku spremate prilog. Utiganju izdinstate luk,dodate mu kupus i fle-kice i nastavite sapripremom dok se nesjedine, to jest dok nebudu dobro izdinstani.Dodajte so i biber po`elji, a na kraju prilogobogatite i kajmakomda dobije puniji ukus.Prilog servirajte na tan-jiru i odozgo pore|ajterebra. Sigurna sam da}ete u`ivati.

Pop peva~ica Tijana Dap~evi} ne

krije da je gurman, te da voli

kvalitetnu i ukusnu hranu. Meso se

~esto na|e na njenoj trpezi, a kada

nema vremena da kuva, obi~no

svrati u neki od omiljenih restorana.

Pri~a Ogledala: Momo Kapor

OGLEDALO

JE LIST

KOJI

NAS

POVEZUJE!

REKLAMIRAJTE SE U OGLEDALU

773.744.0373

Kuvar slavnih

Va{a Tijana

Dimljena {pic rebra savojvo|anskim garnirungom

OBRADObrad Mili}evi}, rodom iz sela

Zvjerine u Hercegovini, gde neuspeva ni{ta drugo sem

Hercegovaca, odlu~i da se 1922. prijavi za`andara u Bile}i. Prodje sve ispite. Bio jezdrav k’o dren, pametan, po{ten i hrabar,pogadjao je u metu, tr~ao br`e od ostalih,rukovao sabljom i bajonetom, bacao najdaljekamena s ramena, nije pu{io ni pio, a bio je,kao {to se zna, iz dobre familije...

Na kraju, po{to ga primi{e u `andare,trebalo je da potpie{e re{enje, ali on odbi dato u~ini.

‘Za{to ne}e{ da potpie{e{?’, upita{e ga.‘Ne umijem’, odgovori. ‘Nijesam pis-

men’.

‘Kako, jadan, nijesi... pismen? Pa kako}e{ pisati prijave i zapisnike kad se {to desi?’

I tako ga i pored svega ne primi{e u`andare, te se on iseli u Ameriku, kudaotputova italijanskim {ipom ‘San DJovani diMesina’ iz luke Kotor, gde je nekiDubrov~anin, po imenu Baltazar Gradi, saku-pljao Hercegovce za rad u rudnicima BjutMontane. Kao {to ka`e stara poslovica:‘Hercegovina sav svijet naseli, a sebe opet neraseli.’

Posle mnogih potucanja, Obrad, kojemsu u Nevjorku upisali novo ime O’Brajen,tra`e}i mesto sli~no rodnoj Zvjerini, naseli sena severozapadu dr`ave Arizone, prema

granici Kalifornije, ispod planine Krosman.@iveo je siroma{no bave}i se onim ~im sebavio i na Zvjerini – uzgajao ovce ~ije jemeso prodavao u obli`njem gradu HavasaSitiju. Dr`ava Arizona mu dala sto jutarapotpuno neplodne zemlje za simboli~nu cenuod pet dolara.

Jednoga dana dok je kopao veliku rupuda napravi ~atrnju, istu onakvu kao {to jeimao u Hercegovini (u tom kraju nije bilodruge vode sem ki{nice), iznenada pote~enafta. Postao je tako bogat preko no}i.

Sagradio je prostranu ku}u u kolonijal-nom stilu, a za svoju du{u podigao jednusasvim malu, kamenu, kao {to je bila ona ukojoj se rodio, sa ognji{tem, gredama i ovnu-

jskim ko`ama na kojima je spavao sanjaju}iZvjerinu.

I tako, dodje i dan da se njegova kom-panija spoji sa Standard ojl kompanijom,koja je iz Feniksa poslala ~uvenog advokatada se potpi{u ugovori. Ali on odbi da stavisvoj potpis!

‘Zbog ~ega ne}ete da potpie{ete ugov-or?’, upita ga zapanjeni advokat.

‘Nijesam pismen’, odgovori on.‘Gospodine O’Brajen’, re~e advokat, ‘vi

ste jedan od najbogatijih ljudi u Arizoni. [tabiste tek postali da ste znali da pi{ete!’

‘Postao bih `andar u Bile}i’, odgovoriObrad.

^ E S T I T K E

29Jun 2012. www.serbianmirror.com

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNNSlobodanki Bubi},

Tanji Mileti}, Milanu Laudanovi}u - Lakiju

------------------------------------I Z B E O G R A D A Z A ^ I K A G O

Mateji Niketi}u od prabake Savke iz Beograda.------------------------------------

Deda Stanku Niketi}u, sve najlep{e povodom nje-govog rodjendana `ele njegovi unuci Iva, Mia i

Mateja sa tatom i mamom.

Sre}an 8 rodjendan MatejiNiketi}u, dug `ivot i bezbri`nodetinjstvo po`elelu si mamaAnita, Tata Mi{a, sestre Iva iMia. Iskrenim ~estitkamapridru`uje se i redakcijaOgledala.

Novi rado program u ^ikagu

BLU RADIO^IKAGO

Poznati ^ika{ki DJ Spaz – Goran Davidovac, ovih dana zapo~inje sa emitovanjem svog radio programa, pod nazivom: BLU RADIO ^IKAGO.

Goran je rodjen u ^ikagu, od rane mladosti se bavi medijskim poslovima,vezanim za svoj narod. Na pitanje odakle tolika ljubav i povezanost

iako je rodjen i odrastao u ^ikagu, DJ Spaz za Ogledalo ka`e:- Vaspitavan sam u duhu pravoslavca. Odrastao sam uz srpsku crkvu i

aktivnosti u njoj. U crkvi Vaskrsenje Hristovo na Redvud Drajvu, bio samstalni ~lan folklorne grupe, Nedeljne {kole i mnogih drugih akcija. Tako samostao vezan za svoju veru i tradiciju i nastavio je kroz dru`enje uz muziku,

koju neobi~no volim, {to rado prenosim na nova pokolenja, a {to }u prenetiin a svoju decu. Bez obzira gde sirodjen, najva`nije je ne zaboravitisvoje korene i sa~uvati svoj iden-

titet.Goran Davidovac je po~eo kaovoditelj emisija na nekada{njem

Tesla Radiju, Petra Jovanovi}a, zatim je krenuo u saradnju sa ~uvenom

Sam Capppas Produkcijom, gde jebio jedan od prvih i vode}ih DJ-asrpske muzike, a nekako paralelnosa tim zapo~eo je i svoj Spaz DekEntertejment, sa svojim ”Ludim

`urkama” i turnejama {irom SAD iKanade. Ve} nekoliko godina vodisvoj 24-voro~asovni internet radio,

a sada od 1. Jula zapo~inje isvojBLU RADIO ^HICAGO, na talasima

750 AM, svake nedelje od 4 – 5pm.Goran Davidovac – DJ SPAZ, }e na jesen ove godine proslaviti i svoj veliki jubilej, petnaestogodi{njeg rada.Ovim putem list Ogledalo ~estitaGoranu jo{ jedan novi po~etak usvetu muzike i srpskih medija i `elimu mnogo uspeha u radu.Sre}no!

Sre}no diplomiranje Stefani i Marku Momi}ui jo{ mnogo uspeha u daljem {kolovanju i

`ivotu, od srca su po`eleli Sa{a, Aleksandar iSlavica sa redakcijom Ogledala.

30 Jun 2012.

V E D R A S T R A N A

Pitali Muju {ta je bilo prije: jaje ili koko{?A Mujo }e, setno:“Bilo je prije i jaje, i koko{, a i{lo se i na more...”

One cigarette costs 2 minutes ofyour life.

One bottle of beer costs 4minutes of your life.One working day costs 8hours of your life.

Ide Ciga ulicom inaleti na Zemunca:- Kume, kume, daj20 dinara za ‘leba...- Brate, jedi bez‘leba...

Programer tra`i pozajmicu od kolege:- Ajde, majke ti pozajmi mi 1000 dinara.A ovaj mu ka`e:- Evo ti 1024 da zaokru`imo.

Pita u~iteljica djake:- Znate li kako ste do{li na svet ?- Donela me roda – ka`e jedna devoj~ica- Mene je tetka poslala iz Amerike – ka`edruga......i tako svi redom, te u kupusu, te roda, a nakraju dodje red i na malog Cigu:- ‘Bem li ga u~iteljice, mi smo siroma{ni... Nastata pravi sam !!!

Šta dobiješ kad spojiš Srbiju i Gr~ku ?- SR^KU !!!

NNAA[[ NNAAJJBBOOLLJJII FFUUDDBBAALLEERR -- SSKKAANNDDIINNAAVVKKAA

VVIICC -- VVIICC --VVIICC

SSUUDDOOKKUU

RREEKKLLAAMMIIRRAAJJTTEE SSEE

UU OOGGLLEEDDAALLUU

Dozvolite da predstavimo va{u kompaniju, onako kako zaslu`uje.

Ogledalo se ~ita {irom SAD, a zahvaljuju}iinternetu i {irom sveta na: www.serbianmirror.com

Pozovite nas: 773.744.0373

Priredio: Zoran Marinkovi}

B I Z N I S

31Jun 2012. www.serbianmirror.com