Parametri FunkciOnalnih Sposobnosti Sportista

Gimnazija Jovan Jovanovi Zmaj Novi Sad

MATURSKI RAD

Mentor: Nikica Radosav

Uenik: Ognjen Stojanovi

Novi Sad, Jun 2009. god.

Gimnazija Jovan Jovanovi Zmaj Novi Sad

Tema:

Parametri funkcionalnih sposobnosti sportsita

Novi Sad, 2009.

ovek nije nita drugo nego ono to sam od sebe ini... nita drugo nego svoj projekat... an-Pol Sartr (1905-1980)

Nema nieg uzvienog u tome da bude bolji od drugih. Prava uzvienost je u tome da bude bolji od prethodnog sebe! Indijska izreka

Parametri funkciOnalnih sposobnosti sportista

3

1. UVOD

Jo od sedamdesetih godina prolog veka, razvoj sporta je konstantno i paralelno praen intenzivnimnaunim progresom u kojem su matematiko statistike metode, biomehanika i informatika u velikom procentu nale veliku primenu u sportskom treningu. Dolazi do specializacije i diferencijacije u svim segmentima, a samim tim i redovno praenje parametara koji su jasni pokazatelji trenutne forme i trenanog stanja u kome se sportista nalazi, ine osnovu za eljeni napredak. I sa naune strane postaje oigledno da endogeni (genetski) i egzogeni (tehnoloki) faktori, ukoliko su kontrolisani, praeni i upravljani mogu dovesti do eljenih i najviih ciljeva u sportu. Meutim, injenica je da je takva kontola i upravljanje stanjem organizma izuzetno sloena i da postoji ogroman broj parametara koji eksplicitno i u svakom trenutku ukuazuju na etapu i stanje sportiste. Regulativni mehanizmi u organizmu pod dejstvom endogenih i egzogenih interakcija u procesu snanih stimulusa (stresora), upravljaju sa oko neverovatnih 70 biliona elija, koji istovremeno i paralelno rade. Prisutna je i kontrola od 10 hemijskih reakcija koje se u ljudskom organizmu realizuju svake sekunde, kontrola odlazaka i dolazaka 10 atoma koji pri tome grade tkiva organizma, kontrola svakodnevnog izbacivanja i proizvodnje 600 milijardi elija... Ti detalji jasno dokazuju znaaj stalne kontrole t.j. menadmenta sa svim funkcinalnim i biolokim parametrima koji kako u trenanim tako i u takmiarskim uslovima predstavljaju povratne informacije i koje samo ako su savreno organizovane, uklopljene i shvaene mogu voditi ka rezultatu. Stoga se osnovano moe tvrditi da sportski trening bez redovnog praenja povratnih informacija organizma ne moe doprineti razvoju i usavravanju sportske forme, odnosno svi faktori koji karakteriu sportski trening danas su esencijalni u razvoju funkcionalnih i motorikih sposobnosti koji ine kondicionu pripremljenost sportsita, i samo pomou njih dolazi do podizanja nivoa efikasnosti sposobnosti koji su karakteristini za konkretnu sportsku aktivnost.


4

2. DEFINICIJA OSNOVNIH POJMOVADefinicija i objanjenje pojmova koji e biti korieni u daljem toku rada:

Apsolutni VO2 potronja kiseonika u jednoj minuti izraena kao ml/min; Acidoza akumulacija laktata u miinim elijama i pad pH vred. koji prouzrokuje pad radne sposobnosti; ADP adenozin difosfat; Alveolarna ventilacija zapremina vazduha u plunim alveolama u jednoj min. u miru i u toku optereenja; Aerobno anaerobna zona nivo optereenja koje je izmeu aerobnog i anaerobnog praga, od 2 4 mmol/l laktata, kada se energija stvara u meovito aerobno anaerobnom procesu; Aerobni prag (engl. Aerobic threshold) kada se energija dobija dominantno aerobnim (oksidativnim) putem, a kada zapoinju i anaerobni (beskiseoniki) procesi stvaranja energije pri emu koncentrac. laktata u krvi dostigne 2 mmol/l; Anaerobni prag (engl. Anaerobic threshold) kada dominantno zapoinje anaerobni (beskiseoniki) proces sagorevanja ugljenih hidrata pri optereenju koje je izmeu srednjeg i visokog inteziteta, t.j. kada zapoinje nagla produkcija CO2, hiperventilacija i koncentracija laktata u krvi od 4 mmol/l; Aerobni kapacitet (izdrljivost) mogunost dugotrajnog rada sa optereenjem koje ne dovodi do akumulacije laktata u krvi; Anaerobni kapacitet (izdrljivost) kapacitet miia da zadri visok intezitet rada na raun veih rezervi ugljenih hidrata koji sagorevaju bez prisustva kiseonika; Anaerobno snabdevanje energijom snabdevanje energijom uz nedostatak O2 i akumulcaijom laktata; ATP (adenozin trifosfat) visoko energetska mateija, osnovna energetska valuta u organizmu; Cocnoci test neinvazivni test (bez vaenja krvi) za odreivanje take defleksije srane frekvence ili defleksije krive optereenja. Slui za odreivanje anaerobnog praga; Ergometar instrument za merenje pri optereenju (bicikloergometar, treadmill); Fartlek trening metoda pri kojoj se koriste promene brzine t.j. trening naizmeninog inteziteta; Frekvenca srca (FS) broj sranih otkucaja t.j. kontrakcija komora u jednoj minuti (otk/min);


5

Glukoza groani eer, vrlo vaan ugljeni hidrat u energetskom metabolizmu; Glikogen depo glukoze (najvie ga ima u jetri i miiima); Glikogeneza pretvaranje glukoze u glikogen; Glikogenoliza stvaranje glukoze iz glikogena; Glikoliza pretvaranje glukoze iz piruvata; Glikolitiki sistem produkcija energije u toku glikolize; Glukoneogeneza stvaranje glukoze od masti i proteina; Hiperventilacija proces pri kome disajni volumen postaje neophodno vei od normalne funkcije; Hipovolemija smanjenje koliine cirkuliue krvi; Intervalni trening metoda treninga pri kojoj se ponavljaju velika i submaksimalna optereenja, kraeg ili dueg trajanja, izmeu kojih postoji odreena pauza ili interval odmora; Kilokalorija (Kcal) merna jedinica koliine energije sadrane u hrani. 1 Kcal predstavlja koliinu energije koja je potrebna da bi se 1 kg vode sa 0C zagrejalo na 1C;1 g proteina = 4 Kcal 1 g masti = 9 Kcal 1 g ugljenih hidrata = 4 Kcal 1 g alkohola = 7 Kcal

Kontinuirani trening metoda treninga u kojoj nema intervala odmora, t.j. aktivnost se neprekidno obavljaja, manjim, srednjim ili jaim intezitetom; Krebsov ciklus serija hemijskih reakcija koja ukljuuje kompletnu oksidaciju acetil-CoA do CO2 i H2O uz stvaranje energije u obliku ATP-a; L ili La laktati soli mlene kiseline, produkti oksidacije glukoze bez prisustva kiseonika (anaerobna glikoliza); Maksimalna frekvenca srca (FS max) najvea postignuta FS kod osobe optereene stepenastim testom optereena. Priblino tano moe biti izraunata formulom FS max (otk/min) = 220 godine starosti; Maksimalna potronja kiseonika (VO2 max) najvea vrednost potronje kiseonika koju osoba dostigne u testu kontinuiranog tipa sa poveavanjem optereenja do maksimalnog; Minutna ventilacija (VE) ili minutni volumen disanja koliina vazduha tokom disanja izraena kao L/min. VE = DV (disajni volumen) x f (frekvenca disanja);


6

Miokard srani mii; Miini puferski kapacitet sposobnost miia da toleriu kiselost koja se stvara tokom anaerobne glikolize; Miofibrile kontraktilni elementi skeletnog miia; Mioglobin sastojak koji se nalazi u miinom tkivu i prenosi kiseonik od elijske membrane do mitohondrija, slian je hemoglobinu; Maksimalno laktatno stabilno stanje (MLSS) najvei stepen optereenja pri kojem ne dolazi do eksponencijalnog porasta koncentracije laktata. Blizak je laktatnom pragu (LP) i individualnom anaerobnom pragu (IAP); Neinvazivna metoda metoda u kojoj se ne uzima krv ili tkivo preko uboda ili reza na analizu; OBLA (Onset of blood lactate accumulation) standardni nivo od 2 do 4 mmol/l laktata korien kao referentne vrednosti u doziranju optereenja; Pd (pulse deflection) ili HRdefl (heart rate deflection) otklon pulsne krivulje u taki anaerobnog praga, vrednost srane frekvence na koncetraciji laktata od oko 4 mmol/l; Pliometrija tip dinamikog rezistentnog treninga, pri kom se ukljuuje refleks na istezanje pri skoku koji nagauje i dodatne motorne jedinice; Prediktivna vrednost maksimalne srane frekvence proraunata vrednost na osnovu formule FS max (otk/min) = 220 godine starosti; Procenat promene VO2 max proraunata vrednost na osnovu formule VO2 max (%) = (finalni VO2 max inicijalni VO2 max) / inicijalni VO2 max) x 100 %; Puls rezultat srane frekvence, mehanika komponenta; Respiratorni sistem ine ga plua, vazduni prolaz i miino disanje, slui za snabdevanje organizma O2 i uklanjanje CO2; Respiracija disanje. ine ga inspiracija (udisaj) i espiracija (izdisaj); R (respiratorni ekvivalent) odnos potronje O2 i produkcije CO2, ventilacije VE. Prvi je tzv. respiratorni ekvivalent za O2, a drugi respiratorni ekvivalent za CO2; RQ (respiratorni koeficijent) odnos produkcije CO2 i potronje O2 u eliji u miru, tokom stabilnog stanja, submaksimalnog i maksimalnog optereenja. Pokazatelj je i materije koja sagoreva u energetskom metabolizmu. Pri RQ = 0.7 energija se dobija iz masti, RQ = 0.8 iz proteina i RQ = oko 1.0 iz ugljenih hidrata; Rezistentni trening trening koji poveava snagu, mo i miinu izdrljivost;


7

Relativna potronja kiseonika (VO2 max) najvea potronja O2 izraena kao ml/kg/min; Situacioni test ciljano konstruisan test za procenu sprecifinih sposobnosti koje su bitne za odreenu sportsku aktivnost; Streing (stretching) specifina metoda istezanja miia. Postoje balistiki, dinamiki, statiki, aktivni, pasivni, izometrijski i PNF streing; Submaksimalno optereenje optereenje pri kome vrednosti pulsa ili VO2 max dostignu 85 90 % od maksimalnih; Superkompenzacija najblie se definie Vejgertovim zakonom: svaki bioloki sistem izveden iz svoje dinamike ravnotee (homeostaze) se vraa ne samo na poetno stanje nego i u fazu vika obnovljenog biohemijskog i funkcionalonog potencijala; Termoregulacija proces odravanje temperature u fiziolokim granicama, pomou termoregulacionog centra (autonomni nervni centar) u hipotalamusu; Totalni kapacitet plua (TKP) koliina vazduha koja se dobije zbirom forsiranog vitalnog kapaciteta i rezidualnog volumena plua. Iznosi oko 6 l; Trenani puls vrednost srane frekvence koja podie adaptacione sposobnosti t.j. koja je dovoljno stimulativana da u prvom redu podie aerobni kapacitet. Iznosi vie od 60 %, dok kod dobro utreniranih sportista od 70 do 85 90 % maksimalne srane frekvence; Vitalni kapacite plua (VK) koliina vazduha koja moe da se izdahne (ekspirijum) nakon maksimalnog udaha (inspirijum). Iznosi 4 5 l kod odraslog mukarca; Vd (velocity deflection) taka otklona krivulje brzine u momentu dostizanja anaerobnog praga, brzina na nivou laktata od oko 4 mmol/l; VO2 koliina kiseonika; VO2 max maksimalna koliina kiseonika; VO2 max (l/min) apsolutna maksimalna potrona O2 u jednoj minuti; VO2 max (ml/kg/min) relativna maksimalna potronja O2 u jednoj minuti; WADA (World Anti Doping Agency) Svetska Anti Doping Agencija;


8

3. PULS (FREKVENCA SRCA)

Frekvenca

srca, zbog svoje uske povezanosti sa metabolikim procesima koje karakteriu

bioenergetske sposobnosti sportiste i intezitet optereenja mora imati iroku upotrebu sa vrlo jasnim ciljem odreivanje inteziteta optereenja, dijagnoze, praenja odnosno kontrole stanja treniranosti u svakom trenutku. Bitna stvar svakako predstavlja poznavanje faktora koji imaju uticaj na puls, kako bi ispravno mogli koristiti i na njega uticati... U toku manjih ili veih napora t.j. sportske aktivnosti, kada su metabolizam i sami metaboliki procesi ubrzani zbog veih energetskih potreba, javlja se potreba da se to bre i vie krvi dopremi tkivima koja pojaano rade, to su u prvom redu miii, plua i miokard. To se postie pojaanim radom miokarda i preraspodelom krvi u korist pojaano angaovanih tkiva.

Slika 1. Varijacije frekvence srca (pulsa) u toku intervalnog treninga


9

to se tie uoptenih vrednosti pulsa, kod netreniranih osoba on proseno iznosi oko 70 80 udara/min, dok sportista (posebno iz sportova izdrljivosti) iznosi i esto daleko ispod 50 - 60 udara/min, takoe nije retkost da ono iznosi i ispod 35 udara/min kod visoko utreniranih elitnih sportista. To se deava zbog razvijanja tzv. sportske vagotonije (parasimpatikusna rekcija) koja uzrokuje sporiji rad srca, poveanog udarnog volumena (UV zapremina krvi koju svaka komora istisne u cirkulaciju pri jednoj sistoli; ona iznosi proseno oko 70 ml) i minutnog volumena srca (MVS zapremina krvi koju svaka komora istisne u cirkulaciju u toku jednog minuta; proseno iznosi oko 5 l/min) jer je MVS = UV x FS (puls) pa samim tim zbog obrnute proporcionalnosti UV-a i FS-a, pri poveanim vrednostima UV, frekvenca srca ima manje vrednosti. Niska vrednosti srane frekvence u miru je u relaciji sa zdravstvenim statusem pojedinca. Osnovni parametri srane frekvence su: Srana frekvenca u miru Maksimalna srana frekvenca Srana frekvenca tokom treninga Srana frekvenca u oporavku

to je srana frekvenca vea, potronja kalorija je bra, dok je procenat potronje masti manji, odnosno sa poveanjem inteziteta vebanja puls se poveava dok izvor energije sve vie postaju ugljeni hidrati, a sagorevanje masti biva smanjeno.

Slika 2. Trening senzitivne zone koje su odreene vrednosti FS-a


10

3.1 Faktori koji utiu na FS, udarni volumen i minutni volumen srca u miru:

Uzrast Pol Poloaj tela tokom treninga Temperatura okoline i vlanost vazduha Treniranost i intezitet rada Trajanje rada Gubitak tenosti Ishrana Korienje lekova Nadmorska visina Pretreniranost Oporavak nakon aktivnosti

1. Uticaj uzrasta na FS

Udarni volumen se od roenja vremenom poveava sve do odraslog doba. Nakon toga bez veih promena ostaje isti do starosti, nakon ega se u odreenoj meri smanjuje usled smanjenja snage miokarda, a frekvenca srca se poveava. U praksi se esto za orijentaciono izrauvanje maksimalnog pulsa koristi formula: Za mukarce: FS max = 220 godine starosti; Za ene: FS max = 226 godine starosti; Standardno odstupanje kod osoba starih oko 20 godina iznosi +/- 10 12 udara/min. U tim godinama dve treine osoba imaju FS max oko 190 210 udara/min, a 90 % varira u okviru 180 220 udara/min. Postoji i procenat osoba, znatno manji, iji je maksimalni puls i vie od 230 udara/min. Tanija procena FS max-a moe se dobiti preko sledee formule: FS max = 210 (0.5 x godine starosti); Postoji i formula za okvirno izrauvanje maksimalne vrednosti pulsa, razraena na Ball State Univerzitetu (USA) i ona glasi: Za mukarce: FS max = 214 (0.8 x godine starosti); Za ene: FS max = 209 (0.7 x godine starosti);


11

Veoma je bitno napomenuti da su ove formule vie informativnog karaktera i da je od velike vanosti kod sportista veoma precizno, testovima, odrediti FS max. Tako da se koriste specijalni test protokoli za njegovo izraunavanje. Primera radi, za bicikliste on se odreuje na sledei nain: Vozi se hronometar na 5 km maksimalnim intezitetom koji sportista moe da podnese, da bi na poslednjih 500 m trebao biti ostvaren maksimalni sprint na blagoj uzbrdici. U momentu zavretka testa vrednost pulsa koji sportista ima je njegova najvea mogua vrednost srane frekvence. Kod atletiara: Tri se submaksimalnim tempom oko 15 minuta, da bi poslednjih 30 sekudni sportista otrao sprint, i nakon toga je vrednost pulsa i najvea vrednost za testiranog sportisu.

2. Uticaj pola

Kod ena je udarni volumen (UV) za oko 25 % manji nego kod mukaraca iste starosne dobi. Prosene vrednosti kod ena iznose od 50 do 70 ml pod udaru srca, tako da je samim tim i frekvenca srca via. To se odnosi i na puls u miru i na puls tokom aktivnosti. To je i razlog postojanja razliitih formula za irauvanja maksimalne vrednosti puls kod mukaraca i ena. Ta razlika se pripisuje manjoj telesnoj masi ena. Odnosno pri istom submaksimalnom intezitetu optereenja, MVS je kod ena za oko 1.5 l/min vei. To se pripisuje slabijoj sposobnosti za transport O2 kod ena nego kod mukaraca. Usled toga za istu potronju O2, osobe enskog pola moraju da ostvare veu sranu frekvencu i vei minutni volumen srca.

Slika 3. Praenje jutarnje srane frekvence


12

3. Uticaj poloaja tela

U uspravnom stavu MVS je za oko 20 % manji nego u leeem. Pod uticajem zemljine tee, krv se zadrava u donjim partijama tela, ime se smanjuje priliv krvi u srce. To se u veoj meri odraava na smanjenje MVS-a i poveanje FS-a. Sistolni volumen se za vreme rada u uspravnom stavu ne smanjuje, ak tavie, on se poveava, nebitno da li je telo u uspravnom ili leeem stavu. To poveanje UV-a izazvano je poveanim pranjenjem srca pri svakoj sistoli. Kontraktilnost miokarda se za vreme rada poveava pod uticajem simpatikusa (vea FS-a), to poveava snagu srane kontrakcije, a time i udarnog volumena srca. Razlike u sranoj frekvenci su znatnije u aktivnostima u vodi, tanije plivanju. Potapanjem tela u vodu usled sile potiska, sila zemljine tee uslovno reeno biva slabija, tako da u toku plivanja zbog izostanka posturalnih kontrakcija, ukupna aktivirana miina masa je znatno manja nego npr. u tranju. Zbog toga su maksimalne potrebe organizma za kiseonikom (submaksimalna potronja O2) u toku plivanja manje i frekvenca srca je nia, u poreenju sa aktivnostima kao to je tranje. Meutim, treba imati u vidu ukoliko je sportista izloen maksimalnom naporu, razlike se gube. Praenje razlika vrednosti pulsa u stojeem i leeem stavu je veoma vaan pokazatelj uticaja efekata treninga na organizam sportiste. Tako da se ova ortostatska metoda, koja je bazirana na praenju promena u krvnom pritisku u stojeem i leeem stavu, moe sprovesti posmatranjem, odnosno merenjem vrednosti pulsa. Veoma efikasan test za dobijanje povratne informacije o tome da li je sportista zamoren od prethodnog treninga se moe sprovesti na sledei nain: Zabelei se vrednost pulsa u leeem poloaju. Sportisa ustaje i nakon 15 sekudni se zabelei vrednost u tom trenutku (t.j. u stojeem stavu). Ukoliko je razlike ove dve vrednosti pulsa vea od 15 29 udara/min, sportisa nije dovoljno opravljen od prethodnog ili vie prethodnih treninga. Razlika izmeu vrednosti je najmanja u onom trenutku kada se sportista nalazi u najboljoj sportskoj formi. Bitno je i kontinuirano pratiti ove vrednosti jer je to jedini nain da se dobije uvid u pravo stanje, zbog postojanja individualnih razlika meu sportistima, stoga ih ne treba generalizovati.


13

4. Uticaj spoljne temperature i vlanosti vazduha

Frekvenca srca je jedan od faktora termoregulacije. Porast temperature, kao i vlanosti vazduha prestavljaju dodatno optereenje organizmu za vreme treninga, tako da te promene izazivaju pojaan rad srca, protok krvi kroz kou, sistolni pritisak, minutni volumen srca (MVS), a dijastolni pritisak se smanjuje. Najnie vrednosti frekvence srca su na oko 20C. Poveanje temperature sa 20C na 30C MVS poraste za 10 20 %, a ak dva puta su vrednosti vee kada spoljna temepratura poraste sa 35C na 45C Daljim smanjenjem temperature smanjuje se puls, minutni volumen srca i protok krvi kroz kou usled vazokonstrikcije krvnih sudova u koi. Najpogodnija temperatura za aktivnosti tipa izdrljivosti je oko 20C, dok su vie temperature od 25C do preko 30C pogodnije za sportove u kojima je eksplozivna snaga fundamentalna (sprintevi, skokovi...)

Slika 4. Efekti spoljanje temperature na puls

5. Uticaj stanja treniranostiSportisti koji se bave sportovima izdrljivosti imaju sportsku bradikardiju, odnosno niu vrednost puls u miru, to je posledica jaeg sranog miia izazvan treningom. Samim tim je i udarni volumen (UV) vei nego kod nesportista. Kod vrednosti FS max ne dolazi do znaajnih promena, stoga je logian zakljuak onda ne zavisi od stanja treniranosti, za raliku od FS min t.j. pulsa u mirovanju. Posle odreenog perioda aerobnog treninga (treninga izdrljivosti), dolazi do znaajnih promena vrednosti srane frekvence na istom stepenu optereenja.


14

Sportisa stie sposobnost da uz iste vrednosti pulsa moe obavljati aktivnost veeg inteziteta, odnosno moe obaviti dui rad na veem nivou optereenja. Krucijalno je pratiti vrednosti pulsa na anaerobnom pragu. (pogledati poglavlje 5.2) Anaerobni prag (ANP) se postue na viim vrednostima srane frekvence (u procentima od maksimalne), t.j. pri veem optereenju. Generalni efekat treninga izdrljivosti, t.j. cilj, je postii to vei intezitet rada na raun aerobnih procesa (ispod ANP-a).

Slika 5. FS u miru u inicijalnom, dva tranzitivna (prelazna) i finalnom stanju u toku perioda od 3 meseca

6. Uticaj inteziteta rada

Kod sportista, poveanjem inteziteta rada poveava se minutni volumen srca (MVS) na raun poveanja frekvence srca. Progresivnim poveanjem inteziteta rada linearno se poveava FS, meutim pri optereenjima visokog inteziteta ta linearnost se gubi. Prelomna taka je na nivou ANP-a (anaerobni prag). Trenutak kada puls prestaje da prati poveanje optereenja i kada krivulja skree u desno naziva se taka defleksije. To je momenat probijanja anaerobnog praga.

Slika 6. Grafik relacije srane frekvence i optereenja (inteziteta rada)


15

Sa obzirom da optereenja ispod ANP-a (aerobna), na ANP-u (aerobno anaerobna) i iznad ANP-a (dominatno anaerobna) stimuliu razliite metabolike procese, vrednosti srane frekvence u odreenim zonama inteziteta su od izuzetno velike vanosti u odreivanju trenanog inteziteta. Dozirano optereenje na odreenom pulsu mora stimulisati odreeni metaboliki proces i time usavravati odreenu fiziku i bioenergetsku sposobnost sportiste. Preko frekvence srca sa velikom preciznou se moe odrediti potrebni intezitet rada samo do ANP-a! Takva optereenja (aerobna) imaju povratno dejstvo na srce jaajui miokard, smanjujui FS u miru i poveavajui efikasnost na submaksimalnom optereenju.

7. Uticaj trajanja radaNakon odreenog perioda u kome je sportista izloen fizikoj aktivnosti dolazi do zamora, usled ega dolazi do poveanja frekvence srca, smanjenja udarnog volumena, dok minutni volumen srca ostaje ne promenjen. Taj period, kao i procenat promene FS-a i UV-a su individualni kod razliitih sportista, i u velikoj meri zavise od trenutne utreniranosti.

8. Uticaj gubitka tenosti

Usled gubitka tenosti dolazi do hipovolemije smanjena koliine cirkuliue krvi. Tom pojavom je uslovljen smanjen dotok krvi u srce, to se dalje kompenzuje poveanom sranom frekvencom. Tokom intezivnih treninga i u toku trka/takmienja, temperatura tela moe da dostigne vrednosti i do 40 42C, a telesna masa moe da opadne i nekoliko kilograma, to je uzrok poveanog gubitka tenosti. Kada taj gubitak tenosti pree vrednosti od 3 % telesne mase, dolazi do daljeg porasta temperature, ubrzanja rada srca (poveanja FS-a). Moe doi i do opasnijeg porasta temperature (toplotnog udara, dehidratacije) to moe biti veoma opasno po zdravlje sportiste. Formule za raunanje procenta izgubljene tenosti i nivoa znojenja: Procenat dehidratacije = ((M1 M2)/M1) x 100 %, M1 = masa pre treninga, M2 = masa nakon treninga; Nivo znojenja (l/min) = ((M1 M2) + M3 (l) )/T (h), M3 = koliina unete tenosti, T = vreme trajanja rada;


16

Slika 7. Zavisnot FS-a od unoenja tenosti tokom aktivnosti

Slika 8. Uticaj hlaenja tela na FS u toku optereenja

9. Uticaj ishrane

Od koliine i vrste unete hrane zavisie i intezitet njenog varenja, to se znaajno odraava na preraspodelu krvi i frekvencu srca. Adekvatna ishrana (u sportovima izdrljivosti: ugljeni hidrati pre i u toku treninga i takmienja) uticae na smanjenje pulsa (odnosno na ne poveanje), a samim tim in poboljanje rezultate. Ukoliko je prosena frekvenca srca pri odreenom optereenju uz normalnu ishranu oko 155 udara/min, onda se na istom optereenju uz unetih 200 g ugljenih hidrata dobijaju vrednosti od oko 145 udara/ min. to je trajanje rada dugotrajnije, i razlike su vee.


17

10. Uticaj lekova

Razliiti lekove deluje na razliite naine na frekvncu srca, poveavajui je ili smanjujui. Najvei uticaj imaju oni lekovi koji se koriste u svrhu sniavanja krvnog pritiska i protiv angine pektoris. Beta blokatori, takoe, imaju veliki uticaj. Njihovim korienjem dolazi do smanjenja srane frekvnce u miru, maksimalne srane frekvence srca i poveanja izdrljivosti sportiste i do 10 %. Zbog toga je i veina njih na WADA listi zabranjenih supstanci za sportiste, odnosno ine sredstva za doping.

11. Uticaj nadmorske visine

Prilikom dolasna na odreenu nadmorsku visinu, frekvenca srca opada u prvih nekoliko asova da bih nakon toga poela naglo da raste. Na 2000 m nadmorske visine porast FS-a je 10 %, a na 4500 m i do 50 % u odnosu na FS u miru na nivou mora. Nakon nekoliko dana (zavisno od nadmorske visine i stepena aklimatizacije) puls se vraa na uobiajenu, a neretko dostie i nie vrednosti. Dostizanje vrednosti uobiajene individualne frekvnce srca u miru na odreenoj nadmorskoj visini, znak je dobre aklimatizacije.

Slika 9. Varijacije FS-a u miru na nadmorskoj visini ; momenat aklimatizacije


18

12. Uticaj pretreniranosti

Konstanto doivljavanje stresa jakih treninga, odnosno ne adekvatno doziranje istih, moe dovesti do vrlo malog napretka i sloma adaptacionih procesa, to je poznatije kao pretreniranost ili preforsiranost (overtraining syndorme). Javlja se kao hronini umor i bolest sa psiholokim traumama. Uticaj pretreniranosti na FS se odvija preko autonomnog nervnog sistema (koje se povezuju sa promenama u endokrinom sistemu), i moe da se javi u dva oblika: Simpatiki vid pretreniranosti poveava jutarnji puls i produava fazu oporavka (FS ostaje poviena dui period). Uticaj na poveanu FS kod ovoga tipa imaju gubitak apetita, pad telesne mase, ometano spavanje, emocionalna nestabilnost i povien nivo bazalnog metabolizma. Parasimpatiki vid pretreniranosti javlja se prerani zamor, rad srca je usporen i dolazi do ubrzanog snienja pulsa u oporavku nakon aktivnosti Bitno je biti upoznat sa injenicom da su pojedini simptomi pretreniranosti autonomnog nervnog sistema prepoznatljivi i kod osoba koje nisu pretrenirane. Stoga je vano biti oprezan, jer se ne moe uvek sa velikom sigurnou tvrditi da su prepoznati simptomi siguran znak overtraining-a. Studije su pokazale da su mlai sportisti skloniji simpatikim simptomima pretreniranosti, a stariji sportisti parasimpatikim.

3.2 Zone treninga zone srane frekvence (pulsa) i trenanog optereenjaKlasifikaciju inteziteta moemo izvriti preko pet pulsnih zona, odnosno pet opsega frekvence srca u kojima se postiu razliiti efekti na organizam i formu, odnosno koje se razlikuju po relativnom intezitetu VO2 max, relativnom intezitetu maksimalne srane frekvence kao i proceni podnetog napora zone su klasifikovane prema procentu od maksimalne FS. Vezujui vrednost pulsa svakog pojedinca u svim fazama optereenja i vrei redovnu analizu pulsnih krivulja dobijenih sa odreenog treninga, mogue je precizno odrediti optimalni intezitet optereenja na treningu i kontrolisati sportsku formu.


19

Zona 1 regenerativna zona

Slika 10. Varijacije FS-a u regenerativnoj zoni zoni 1

Ova zona je odreena intezitetom 60 70 % FS max, odnosno 55 65 % VO2 max. Zona je niskog inteziteta, u njoj se obavlja dugotrajan rad i sve aktivnosti sa optereenjem regeneratinog tipa (npr. stretching, kao i nisko aerobne aktivnosti). Zagrevanje i hlaenje organizma se takoe odvija u ovoj zoni. Fizioloka adaptacija na ovaj intezitet se odnosi na poveanje broja i veliine mitohondrija, poveanu aktivnost oksidativnih enzima, potronju energije iz masti, poveanje deponovanog glikogena, mioglobina... U vrhunskom sportu zona 1 predstavlja intezitet za aktivan odmor nakon velikih intezivnih optereenja.

Zona 2 ekstenzivna aerobna zona

Slika 11. Varijacije FS-a u ekstenzivnoj aerobnoj zoni zoni 2


20

Zona 2 je odreena intezitetom 71 75 FS max, odnosno 66 75 % VO2 max. Ona predstavlja zonu u kome se obavlja trening izdrljivosti dueg trajanja (extensive endurance). Kardiorespiratorni i miini sistem mora harmonino da funkcionie u skladu sa metabolizmom, a ta fina regulacija se ostvaruje u zoni 1! Tek nakon dobre stabilizacije ukljuuje se vei broj treninga u zoni 2.

Zona 3 intenzivna aerobna zona

Slika 12. Varijacije FS-a u intenzivnoj aerobnoj zoni zoni 3

Odreena je intezitetom 76 80 FS max, t.j. 76 80 VO2 max. Kod odreenog broja sportista u zoni 3 dolazi do poklapanja sa njihovom anaerobnim pragom, meutim za vrhusnke sportiste to je potprani intezitet u kojem se efikasno stimuliu aerobne sposobnosti, zbog ega joj je i naziv zona intezivnog aerobnog treninga.

Zona 4 zona anaerobnog praga

Slika 13. Varijacije FS-a u zoni anaerobnog praga zoni 4


21

Ova zona je odreena intezitetom 81 90 % FS max ili 81 90 VO2 max. Kod veine vrhunskih sportista u zoni 4 se nalazi anaerobni prag. Izraz trening na anaerobnom pragu je sinonim za ovu zonu, u kojoj se trening odvija korienjem intervalne metode treninga, ili ako je re o takmienju/trci - u sportovima tipa izdrljivosti. Zona 4 je veoma osetljiva, stoga kada sportista trenira u njoj neto ispod anaerobnog praga, onda to rezultira odlinom sposobnou miia da recikliraju mlenu kiselinu, to dalje rezultira odlinom izdrljivou pri jakom intezitetu zbog sposobnosti podnoenja kiselosti u miiima. Sa fizioloke strane u zoni anaerobnog praga dolazi do razvijanja visokog nivoa aerobno anaerobnog kapaciteta.

Zona 5 anaerobna zona, zona tolerancije na laktate

Slika 14. Varijacije FS-a u anaerobnoj zoni, zoni tolerancije na laktate zoni 5

Zona 5 je odreena intezitetom 91 100 % FS max ili 91 100 VO2 max. Predstavlja zonu u kojoj sportista trenira kada ima dobru bazu, odnosno veliki broj asova proveenih u niim zonama... Mora imati zadovoljavajui nivo aerobne sposobnosti da bi efikasno mogao da trenira u anaerobnoj zoni. Visoka sportska forma se ne moe ostvariti bez visokih inteziteta na treningu, i oni smeju biti primenjeni samo u finalnoj fazi priprema u predtakmiarskom i takmiarskom periodu kada se odrava sportska forma. Tipovi treninga u zoni 5 su namenjeni razvoju anaerobnog kapaciteta, toleranciji na laktate i angaovanju brzih miinih vlakana (koji se brzo kontrakuju).


22

4. LAKTATI U TRENINGU

Slika 15. Laktatna krivulja i anaerobni prag (oko 4 mmol/l)

Danas je ve dobro poznato da je znaaj koncentracije laktata u krvi (LA mmol/l) pri trenanom itakmiarskom optereenju izuzetno velik. Takoe je opte poznato da se vrednovanje treniranosti sportiste moe vriti na bazi promene koncentracij LA u krvi. Posebno znaajno mesto zauzima odreivanje takvog inteziteta optereenja aktivnosti ciklinog tipa, gde se energetski zahtevi zadovoljavaju aerobnom razgradnjom supstanci, dok je uee anaerobne glikolize veoma malo. Na osnovu ovih inteziteta, dalje se procenjuje poveanje ili smanjenje niova treniranosti u tom periodu. U miru ili radu laganog inteziteta konstantno se stvara mala koliina mlene kiseline usled ogranienja koja postavljaju enzimska aktivnost i konstanta ravnotee hemijskih reakcija. U takvim uslovima brzina stvaranja laktata u elijama jednaka je brzini njegove eliminacije u krvi, pa samim tim koncentracija LA u krvi se ne poveava, odnosno ona ne prelazi 1.1 mmol/l. Male koliine stvorenih laktata se odmah uklanjaju iz miia (krvlju t.j. krvnim sudovima), i koriste u razliitim organima, npr. kao gorivo u srcu ili radi ponovne sinteze glikogena u jetri (ciklus Corija).


23

Slika 16. Cori-jev ciklus * pretvaranja mlene kiseline u glikogen

* Cori-jev ciklus biohemijski proces koji se odvija u jetri u kojoj se prispela mlena kiselina iz aktivne muskulature glukoneogenezom sintetie u glukozu, a zatim u glikogen i tu skladiti kao rezerva. Ukoliko se intezitet rada povea vie od 70 % VO2 max, oksidacija mlene kiseline i resinteza glikogena ne mogu da odstrane svu novo proizvedenu mlenu kiselinu, koja se u poveanoj koliini nalazi u krvi. Kao jaka kiselina, ona se direktno razlae na anjone laktata i katjone vodonika (H poveana ), ija je koncentracija uzrok acidoze kod unutranjih organa, posebno miia.

Slika 17. Tok zavisnosti koncentracije laktata i optereenja


24

Sa poveanim optereenjem koja dostie i preko 90 % VO2 max, dolazi do stalnog poveanja koncentracije laktata u krvi, koje mogu da iznose ak i preko 20 mmol/l. To poveanje koncentracije LA prati nekompenzovana metabolika acidoza. Poznato je da sastav miinih vlakana i njihova aktivacija utiu na nivo LA u krvi. Stvaranje i uklanjanje LA je pod uticajem sadraja enzima laktatdehidrogenaze (LDH) u sarkoplazmi miinih vlakana. Merenjem koncentracije laktata u krvi kod psortista ima psoeban znaaj za procenu nivoa izdrljivosti i stepena adaptacije na trening izdrljivosti, kao i kontrolu rane i kasne faze oporavka. Za procenu brzinske izdrljivosti koristi se maksimalna koncentracija laktata (LA max), koja karakterie laktatnu izdrljivost sportise, odnosno njegov kapacitet podnoenja visoke koncentracije laktata. Merenje se vrlo jednostavno vri laktat analizatorom kap izvaene krvi iz prsta ili uha se stavi na poseban papirni uloak koji se postavi u laktat analizator i nakon 30 60 sekundi analizator e sa velikom tanou pokazati trenutnu vrednost koncentracije laktata.

Slika 18. Laktat analizatori


25

5. VO2 MAX Maksimalna aerobna mo ili utroak kiseonika (VOmax) se definie kao najvei utroak O2 koji jedna

2

osoba moe da ostvari tokom fizikog rada. Izraava se kao apsolutna maksimalna potrona O2 u jednoj minuti (l/min) i kao relativna maksimalna potronja O2 u jednoj minuti (ml/kg/min). Maksimalni utroak O2 svakog pojedinca dobar je kriterijum za to u kojoj meri se razne fizioloke funkcije mogu prilagoditi poveanim metabolikim potrebama pri optereenju. U to su ukljuene funkcije kao: pluna ventilacija (VE), pluna difuzija, transport O2 i CO2 krvlju, srana funkcija, vaskularno prilagoavanje (vazodilatacija u aktivnim i vazokonstrikcija u neaktivnim tkivima), efikasnost aktivnih miia i dr. Izmeu ostalog, VO2 max predstavlja meru maksimalnog aerobnog prometa energije i funkcionalnog kapaciteta kardiorespiratornog sistema. Praktino, VO2 max je mera koja govori kakva je sposobnost organizma da udahnuti vazduh pretvori u energiju. Sportista sa veim VO2 max ima vei potencijal, posebno u sportovima tipa izdrljivosti. Faktori koji ograniavaju VO2 max su tzv. centralni i periferni. Centralni ograniavajui faktor je maksimalni minutni volumen srca (MVS max), odnosno maksimalna koliina krvi koju je srce sposobno da izbaci u toku jedne minute i maksimalni sadraj O2 u arterijskoj krvi. Ovaj poslednji podatak govori o sposobnosti krvi da primi O2, koji zavisi od koliine hemoglobina (Hb) tanije oksihemoglobina (HbO2) - koliina zasienog hemoglobina kiseonikom. Periferni ograniavajui faktor je difuzioni kapacitet O2 u tkivima, a zavisi od razlike u parcijalnom pritisku O2 (PO2) izmeu kapilara i mitohondrija. Ovde se ubrajaju i periferni protok krvi i enzimska aktivnost miinih elija, koji zavise od tipa miinih vlakana. Kako centralni, tako su i periferni ograniavajui faktori u ogromnoj zavisnosti od naslea, starosti, pola, miine mase ukljuene u rad, sastava tela, stanja treniranosti kao i od tipa i karaktera trenanih optereenja. Geni igraju odluujuu ulogu u sportskim aktivnostima koje zahtevaju visoke vrednosti VO2 max, meutim brojna istraivanja su pokazala da su aerobna sposobnost, udarni volumen srca, oksidativni kapacitet skeletnih miia i oksidacija lipida, fenotipi koji se mogu promeniti treningom. Sve ovo igra ulogu u poveanju VO2 max. Primera radi, podizanje VO2 max za 5 % ne prati i poveanje t.j. poboljanje sportskog rezultata za 5 %, ve uglavnom 1 2 %. Razlog tome je to vei intezitet zahteva i vee koliine energije.


26

Princip merenja VO2 max je da se savlauje rad sa postepenim poveanjem optereenja, kontinuirano bez pauza izmeu dva uzastopna optereenja ili diskontinuirano sa pauzama izmeu optereenja na razliitim ergometrima (bicikl, treadmill - veslaki, plivaki, za tranje na skijama i dr.) dok se ne dostigne plato u utroku O2 - odnosno trenutak kada nema razlike u utroku O2 iako se optereenje poveava. Najbolji i najtaniji nain za merenje VO2 max je putem testiranja u laboratoriji gde testirani sportista tri na traci ili vozi na ergometru sa maskom koja meri protok O2 i CO2. Test se sastoji u progresivnom pojaanju inteziteta dok respiratorni koeficijent (RQ) ne dostigne vrednost 1.0 odnosno izvor energije u potpunosti ne postanu ugljeni hidrati. Takva metoda se naziva direktna metoda merenja VO2 max.

Slika 19. Procentualne vrednosti VO2 max u vezi sa laktatnim pragom kod treniranih i netreniranih osoba

Postoje i druge metode (indirektne), ali one nisu tako precizne, meutim kao orijentacija mogu biti od velike pomoi. Jedna od indirektnih metoda merenja je Conconi test koji se sastoji od tranja na treadmillu sa pulsmetrom.


27

Kree se sa brzinom od 8 km/h pri emu se svakih 200 m brzina poveava za 0.5 km/h do onog trenutkta kada testirani sportisa vie ne moe prati pojaanje brzine t.j. inteziteta. Nakon testa se snimljeni Polar file sa pulsmetra prebaci na raunar u progam Polar Pro Trainer pomou koga se indireknto moe izraunati VO2 max, anaerobni prag i brzina tranja na anaerobnom pragu.

Slika 20. Conconi test srana frekvenca tokom testa

Slika 21. Conconi test programsko grafiko izraunavanje VO2 max


28

Neke od formula za indirektno raunanje VO2 max su: Fick-ova jednaina: VO2 max = Q(CaO2 CvO2), gde je Q cardiac output odnosno volumen kojim srce (komora) pumpa krv u minuti [dm/min], CaO2 arterijski sadraj O2 a CvO2 venski sadraj kiseonika ; Cooper-ova jednaina: VO2 max = (D 505) / 45, gde je D maksimalna distanca koju sportista moe da pretri u periodu od 12 min izraena u metrima [m]. to se tie konkretnih vrednosti, najvee ikada zabeleene vrednosti kod vrhunskih sportista (u velikoj meri u sportovima izdrljivosti) su: 96 ml/kg/min - Bjrn Dhlie (norveki cross country skija; inae doktor odgovoran za njegovo testiranje je tvrdio da je sasvim mogue da Bjrn-ov VO2 max iznosi i 100 ml/kg/min kada je u vrhuncu forme, poto je vrednost od 96 ml/kg/min zabeleena van takmiarske sezone), 92.5 ml/kg/min - Greg Le mond (ameriki biciklista) i td. Vrednosti preko 70 ml/kg/min uglavnom su karakteristini za vrhunske sportiste. Meutim, poreenja radi, istokrvni utrenirani konji imaju vrednosti oko 180 ml/kg/min, a sibirski psi ak i do 240 ml/kg/min!

Slika 22. Odreivanje VO2 max direktnom metodom


29

6. ANAEROBNI PRAG U SPORTSKOM TRENINGU

Pojam anaerobni prag" (Anaerobic Threshold - AT), prvi put je uveden poetkom ezdesetih godina,prvo u kliniku, a zatim i u sportsku praksu. Anaerobnim pragom nazvan je nivo optereenja pri ijem se premaivanju ispoljava metabolika acidoza (Kindermann et al., 1979; Wasserman et al. 1973). Intenzitet rada pri kome se prvi put u poveanoj meri javlja koncentracija laktata u plazmi, poveava stvaranje i eliminacija CO2 sa istovremenim porastom respiratotnog koeficijenta (RQ) i eksponencijalno poveava pluna ventilacija (VE), oznaava se kao anaerobni prag (Wasserman et al. 1973). Sistemski porast VE/VO2 (ventilatorni koeficijent za kiseonik), bez istovremenog poveanja VE/CO2 (ventilatornog ekvivalenta za ugljen dioksid), oznaava se kao anaerobni prag (Nikoli, 1995). Pri rastuem optereenju, potrebe organizma za kiseonikom su sve vee i poev od nekog intenziteta rada, utroak O2 zaostaje za njegovom potrebom. To dalje aktivira glikolitike procese kako bi se miii snabdeli ATP-om, poveanje koncentracije laktata, stvaranje CO2 i poveanje plune ventilacije (VE). Do optereenja od oko 60% od maksimalnih mogunosti pojedinca, pluna ventilacija raste linearno sa utrokom O2 i eliminacijom CO2, a iznad ovog optereenja javlja se metabolika acidoza, to je uzrok nelinearnom porastu VE koja se deava na nivou ANP-a. Anaerobni prag pokazuje suptilne promene u elijskom metabolizmu i on je osetljiviji pokazatelj adaptacije na trening izdrljivosti (Dobrzynski, 1988). Mader i sar. (1976), su predloili za ANP granicu od 4 mmol/l laktata u krvi, i definisali ga kao poetak naglog poveanja koncentracije laktata pri optereenju koje stalno raste.

Slika 23. Odreivanje ANP analizirajui laktatnu i ventilatornu krivu


30

Postoji mnogo definicja anaerobnog praga: - ANP je ono optereenje pri kome koncentracija mlene kiseline dolazi do 4 mmol/l, kao poetak njene akumulacije u krvi (Oncet of blood lactate accumulation - OBLA),(Karlsson & Jacobs, 1982). - ANP je najnie optereenje za vreme napora narastajueg intenziteta iznad kojeg nastupa nagli linearni porast, a takoe i konstantna koncentracija mlene kiseline u krvi (Kinderman et al, 1979). - ANP je onaj stepen optereenja, od kojeg se pri daljem poveanju inteziteta pojavljuje sve bra koncentracija laktata u krvi (Haber et al., Gajsl et al, 1980). - Gajsl i sar. (1980), navode da pokazatelji uinka koji proizilaze iz energetskog metabolizma za vreme stepenastog optereenja daju sledeu emu: I) Aerobni prag: 2 mmol/l laktata ; II) Aerobno - Anaerobni prag: 2 - 4 mmol/l laktata; III) Anaerobni prag: 4 mmol/l laktata ; - Bunc i sar. (1982), definiu anaerobni prag kao maksimalni intenzitet konstantnog optereenja, kada su jo uvek u ravnotei stvaranje i razlaganje laktata.

Slika 24. Ritam tranja i krive metabolikih parametara laktatni prag, ventilatorni prag i max vrednosti


31

7. ZAKLJUAK

Danas se sa potpunom sigurnou moe tvrditi da bez redovnog praenja parametara funkcionalnihsposobnosti sportista, biohemijskih principa, zakonitosti i daljih prouavanja metoda treninga i oporavka nije mogue zamisliti ozbiljniji napredak u efikasnosti i efektivnosti tehnologije sportskog treninga, a samim tim i sportskih rezultata. Svi prethodno predstavljeni i nauno i teoretski objanjeni parametri su elementi sloenog sistema trenane tehnologije i predstavljaju kljune elemente u procesu upravljanja tim sistemom. Dobro organizovan sitem trenane tehnologije, to ustvari predstavlja poznavanje svih parametara, istovremeno obezbeuje dobar i efikasan proces upravljanja tim sistemom. Samim tim proizilazi da je taj sistem precizno usmeren - odnosno navoen ka jasno definisanom cilju... Koji naravno podrazumeva stalnu kontrolu, praenje i korekciju svih parametara koji odreuju funkcionalne sposobnosti i stanje treniranosti svakog pojedinanog sportiste. Sasvim je jasno da pri tome te informacije (parametri) moraju biti sloeni kao karike u lancu, u kome svaka karika ima nezamenjivu i obaveznu funkciju odranja lanca u celini. Nedostatak karike znai pucanje lanca i raspad sistema, a pogreno mesto neke karike u lancu znai slabiji lanac i loe organizovan sistem. U beskonanom moru postojeih vrednosti koje odreuju funkcinalnost, sposobnost i pripremljenost sportista, puls (srana frekvenca), laktati, VO2 max i anaerobni prag su svakako krucijalni za pravilan rad, napredak i pre svega zdravlje sportista. Ali naravno nisu i jedini, jer sportska tehnologija napreduje iz dana u dan i niko sa sigurnou ne moe tvrditi do kojih mera i granica e profesionalni sport dosegnuti...


32

8. LITERATURA

1. Teorija i metodika sportskog treninga prof. dr Franja Fratri, Novi Sad, 2006. 2. English Wikipedia (en.wikipeida.org)


33

SADRAJ

1. Uvod ....................................................................................................................... 3 2. Definicija osnovnih pojmova ................................................................................. 4 3. Puls ....................................................................................................................... 8 3.1 Faktori koji utiu na FS, udarni volumen i minutni volumen srca u miru .......... 10 3.2 Zone treninga zone srane frekvence (pulsa) i trenanog optereenja ......... 18 4. Laktati u treningu ................................................................................................ 22 5. VO2 max ................................................................................................................ 25 6. Anaerobni prag u sportskom treningu .................................................................. 29 7. Zakljuak ............................................................................................................. 31 8. Literatura ........................................................................................................... 32

Documents

Parametri FunkciOnalnih Sposobnosti Sportista