INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTI

FMP KOLEDŽ

Beograd, adresa

Maturski rad iz Psihologije

INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTI

Мentor: Učenik:

Gordana Urdarević, prof Luka Cako, IV-1

Beograd, maj 2011. god.

SADRŽAJСтрана

1. Увод........................................................................................................................................2

2. Наслов првог поглавља.........................................................................................................2

2.1. Поднаслов првог поглавља...........................................................................................22.2. Други поднаслов првог поглавља................................................................................2

3. Наслов другог поглавља.......................................................................................................2

3.1. Први поднаслов другог поглавља................................................................................23.2. Други поднаслов другог поглавља...............................................................................2

4 Треће поглавље.......................................................................................................................2

4.1. Поднаслов трећег поглавља..........................................................................................2

5. Закључак................................................................................................................................2

Прилог........................................................................................................................................2

Прилог 1.................................................................................................................................2

Литература.................................................................................................................................2

2

3

1. UVOD

Jedan veoma apstraktan i neopipljiv fenomen kakav je ljudska psiha, predmet je interesovanja ljudskog roda odvajkada. Od samog početka kada je čovek postao svestan samoga sebe i svoje egzistencije, on je pokušavao da sebi i drugima objasni i pojasni šta je to psiha, kako nastaju misli, šta su emocije i kako se one manifestuju. Taj fenomen nije izgubio na svojoj važnosti ni dan danas, u 21. veku. Dubina i širina ljudskog duha i ljudske psihe je neiscrpna riznica, i upravo to je jedan od razloga zašto me je u početku zaintrigirala psihologija kao nauka uopšte.

Sama inteligencija, kao jedan od najbitnijih pojmova i fenomena psihe, jeste predmet istraživanja mnogih naučnika. Zašto su neki ljudi „pametniji“ i „snalažljiviji“ od drugih? Zašto neko rešava probleme u sekundi, dok nekom drugom ljudskom biću za isti problem treba mnogo više vremena i energije? Kako se ljudi snalaze u komplikovanim situacijama? Kako se usvajaju nova znanja? Kako se primenjuju tek naučene stvari? Postoji milion pitanja koja se nameću u vezi inteligencije, i sva su čvrsto povezana, kao da na neki način pitanje uvek rađa novo pitanje....

Oduvek mi je bilo interesantno da pokušam sebi da objasnim mehanizam kako ljudski mozak prihvata nove informacije, kako ih obrađuje, i na kraju, kako primenjuje u realnom životu ono što je naučio. Isto tako, uvek me je intrigirao sam mehanizam razmišljanja, na koji način se dolazi do rešenja nekog problema, da li je to potpuno svestan proces, ili postoje neki dubinski, nesvesni procesi, koji se odvijaju mimo naše volje? Da li naša inteligencija samo naša, ili postoje neke stvari na koje ne možemo da utičemo, kao što je npr. genetika?Zato što je inteligencija još uvek aktuelna tema, i zato što sa napretkom medicine i kvantne fizike saznajemo gomilu novih stvari koje se odnose i na ljudsku psihu, smatram da je ova tema još uvek dovoljno interesantna i da uvek može da iznedri nove i interesantne mehanizme i nova saznanja.

Što više znamo o sopstvenoj inteligenciji, stvaramo sebi mogućnost i šansu da nam život bude interesantniji i sadržajniji. Isto tako, mislim da je polje ljudske inteligencije toliko široko, da zahvata skoro sve aspekte ljudske egzistencije ( kako duhovne tako i fizičke), te je logično da što više poznajemo njene mehanizme, što je više razumemo, postajemo i sami inteligentniji i samosvesniji.

Intelektualne sposobnosti Luka Cako, IV-1

2. DEFINICIJA INTELIGENCIJE

Termin inteligencija je u psihologiju uveo Spenser, na osnovu Ciceronovog prevoda Aristotelovog pojma „razumevanje”. Latinski „intellectus“ ima dva osnovna značenja „um“ i „moć shvatanja“.

Postoje mnoge definicije inteligencije. Najčešće su one koje inteligenciju opisuju kao sposobnost snalaženja u novim situacijama, ili kao sposobnost rešavanja problema. Isto tako inteligencija se često definiše kao sposobnost adaptacije ili prilagođavanja.Može da se kaže da je inteligencija, odnosno njena suština rešavanje problema uviđanjem ili shvatanje bitnih odnosa u datoj situaciji. Znači, inteligencija je način učenja, i to učenja uviđanjem, gde se naučeno koristi za snalaženje u novim situacijama.Ponašanja u kojima se koristi inteligencija nisu rezultat refleksnog, intuitivnog ponašanja, već uvida u situaciju.Dakle, sa biološke tačke gledišta inteligencija je sposobnost uspešne adaptacije jedinke na nove okolnosti pomoću psihičkih procesa kioji nisu rezultat ni instikta ni navike. U psihologiji se inteligencija najčešće definiše kao sposobnost brzog i uspešnog snalaženja u novonastalim situacijama, odnosno kao rešavanje problema putim uviđanja bitnih odnosa.

Šta je inteligencija tj, njena priroda može se proučavati sa funkcionalnog ili sa strukturalnog stanovišta.

Funkcionalni pristup daje sledeće osnovne karakteristike inteligencije:• Sposobnost adaptacije• Kapacitet za učenje (brzina učenja, složenost operacija koje se uče)• Apstraktno mišljenje (naglašava sposobnost manipulisanja idejama i simbolima,

edukcije relacije i korelata)• Sposobnost komunikacije (razumevanje tuđih emocionalnih stanja i potreba, socijalne

veštine, socijalna inteligencija)

5


3. STRUKTURA INTELIGENCIJE

OSNOVNO PITANJE JE DA LI SE KADA GOVORIMO O INTELIGENCIJI RADI O JEDNOJ SPOSOBNOSTI ILI O VIŠE RAZLIČITIH SPOSOBNOSTI

Strukturalni pristupi su mnogobrojni, pa ću navesti one koji su najpoznatiji i najzastupljeniji.Spirman, jedan od najvećih istraživača inteligencije dao nam je sledeću definiciju:„ Inteligencija je shvatanje odnosa, njihovo uviđanje između datih članova(učesnika) tog odnosa. Takođe, inteligencija je sposobnost apstraktnog mišljenja, i najčešće je vezana za ljudski govor.“

U vezi sa strukturom inteligencije nameću se mnoga pitanja:Je li neko, ko je inteligentan u jednoj oblasti,neminovno inteligentan i u svim drugim oblastima, ili postoji više posebnih nezavisnih “inteligencija”?Je li to neka opšta sposobnost ili postoje nezavisne sposobnosti? Postoje mnoge teorije o strukturi inteligencije, a one najbitnije su predstavljene u slici br.1

slika br.1 (teorije o strukturi inteligencije)

U psihologiji je postupak faktorske analize prvi primenio Spirman. On je postavuio teoriju o dva faktora. Prema toj teoriji uspeh na bilo kom intelektualnom polju zavisi od jednog opšteg, generalnog faktora (nazvao ga je G faktor), i od većeg broja specifičnih faktora ( S faktori). G faktor kao opšti faktor znači da neko ko je “inteligentan” u jednoj oblasti, “inteligentan” je i u svim drugim oblastima.

6


Specifični faktori (s) određuju uspeh jedinke u posebnim poljima njene delatnosti, ali je odlučujući generalni (opšti) faktor.

Terstonov model čini sedam nezavisnih sposobnosti koje čine inteligenciju. Po Terstonu ne postoji opšti G-faktor! To znači da će osoba pokazivati različit uspeh zavisno od oblasti u kojoj se ispoljava.Inteligencija se sastoji od sedam vrsta primarnih mentalnih sposobnosti (sedam primarnih faktora): Verbalna fluentnost (rečitost), verbalno razumevanjevizuelne i spacijalne (prostorne) sposobnosti, pamćenjem, numerička sposobnost, perceptivna brzina uočavanja odnosa i induktivno zaključivanje(zaključivanje od posebnog ka opštem).

Po Gilfordovom modelu strukture inteligencije sposobnosti su određene interakcijom tri osnovne dimenzije:• sadržaji na kojim se izvodi• operacije koje se angažuju• produkti koji se dobijajuNa taj način se dobije ogroman broj specifičnih sposobnosti (oko 120) koje čine inteligenciju.

Katel zastupa stanovište o dve superprimarne sposobnosti koje grade faktor višeg reda (G): fluidnoj inteligenciji (teče kroz razne mentalne aktivnosti) :

meri se testovima brzine, maksimum sa 14 i pada posle 20 godina Konstantan među kulturama Fluktuira tokom dana zbog fizioloških uticaja Visoko korelira sa učenjem novog materijala struktuira se u toku individualnog razvoja pod uticajem neurofiziološke dispozicije

organizma i slučajnog učenja)

kristalizovanoj inteligenciji (konačni produkt iskustva u određenoj tački razvoja pojedinca):

Meri se testovima snage; Maksimum nakon dvadesete i može dalje da raste Zavisi od dužine školovanja Varira od kulture do kulture

3.1 MODEL HAUARDA GARDNERA

Howard Gardner je psiholog koji je najpoznatiji po svojoj teoriji višestruke inteligencije, a koja predstavlja kritiku prema prema stavu da postoji samo jedna ljudska inteligencija koja može biti procenjena kroz standardne psihometrijske instrumente. On tvrdi da IQ testovi ne uzimaju u obzir puni opseg ljudske inteligencije, te da svi imamo individualne snage i slabosti koje oblikuju dimenzije višestruke inteligencije. Gardner, stoga, inteligenciju definiše kao sposobnost za rešavanje problema i stvaranje proizvoda koji se cijene u jednom ili više kulturnih okvira.

7


Ali sada ono interesantnije: Višestruka inteligencija se u početku sastojala iz sedam dimenzija inteligencije, ali kasnije je Gardner dodatno identifikovao osmu, a može se uzeti u obzir i egzistencijalistička inteligencija, što znači da teorija višestruke inteligencije ima 9 dimenzija. Gardner je potvrdu svojih hipoteza našao u neurofiziološkim istraživanjima, ali upozorava da u normalnim životnim situacijama ove sposobnosti ne funkcionišu potpuno nezavisno jedna od druge, već u velikom broju slučajeva međusobno se preklapaju i tako zajedno deluju.

1. VIZUELNO - PROSTORNA INTELIGENCIJA

Pretežno se odnosi na likovno izražavanje, crtanje, modeliranje itd. Osobe sa izraženom ovom vrstom inteligencije vole promatrati svijet oko sebe i pronalaziti zanimljive stvari u njemu. Obično poseduju sposobnost zamišljanja stvari ili slika, te pored toga sposobnost da ono što vide u mašti predstave i drugima putem umetnosti, dizajna, fotografije, arhitekture ili različitih izuma.Ovu vrstu inteligencije u velikoj meri poseduju: arhitekti,umetnici, koreografi itd.

2. VERBALNO - LINGVISTIČKA INTELIGENCIJA

Ovaj oblik inteligencije odnosi se na govorno izražavanje i govornu fluentnost. Manifestuje se u čitanju, pisanju i govoru. Osobe sa izraženom ovom inteligencijom, vešte su u poigravanju rečima, učenju stranih jezika, pričanju priča, kreativnom pisanju ili čitanju, vešti su govonici, dobro se snalaze u debatama, razumeju sintaksu i strukturu jezika.Ova vrsta inteligencije najčešće je razvijena kod pisaca, pesnika, filozofa, novinara i svih društvenih delatnika.

3. LOGIČKO - MATEMATIČKA INTELIGENCIJA

Najčešće je povezana s onim što se naziva naučeno mišljenje, a povezana je i s logikom. Ona uključuje sposobnosti da se radi s apstraktnim simbolima, te da se otkrivaju skrivene veze i odnosi između datih podataka i informacija. Ovaj oblik inteligencije se ističe kod osoba koje uživaju pri rešavanju problema, sposobni su razumeti brojeve i matematičke strukture i nauka ih sama po sebi zabavlja. Obično takve osobe vole zagonetke, rebuse, mozgalice, računare, smišljaju sopstvene šifre ili rado sprovode naučne eksperimente.Ova vrsta inteligencije razvijena je kod naučnih radnika, ekonomista, kompjuterskih stručnjaka, lekara, matematičara itd.

4. TELESNO - KINESTETIČKA INTELIGENCIJA

Ovaj vid inteligencije je izražen kod osoba koje se skladno kreću i osećaju ugodno u sopstvenom tjelu, koriste ga da bi naučili nove vještine ili se izrazili na različite načine. Osobe sa istaknutom ovom inteligencijom često se bave atletikom, plesom, glumom ili najviše vole da rade rukama i da se bave aktivnostima kao što je modelarstvo, konstruisanje ili popravljanje stvari.

5. MUZIČKA INTELIGENCIJA

Osobe sa izraženom ovom inteligencijom vole muziku, ritam, melodiju, i uopšteno, skladne tonove. Poseduju dobar sluh, te su osjetljivi na zvučne podražaje u okolini, ljudske glasove ili muzičke instrumente. Obično vole različite vrste muzike i uživaju u aktivnostima je pevanje,

8


sviranje, slušanje muzike, posećivanja koncerata.Ovu vrstu inteligencije imaju ljudi koji se bave reklamom, muzičari, kompozitori, nastavnici muzike, muzički kritičari itd.

6. INTERPERSONALNA INTELIGENCIJA

Osobe sa izraženom ovom vrstom inteligencije zanimaju ljudi i načini na koji se međusobno ophode. Obično su to ekstrovertirane osobe, osetljivi na emocije i raspoloženja drugih ljudi, vešti su komunikatori i u ranijem periodu života su obično učesnici raznih radionica i sekcija učenika škole ili debatnih klubova, imaju mnogo prijatelja, kasnije učestvuju u radu nekih udruženja ili jednostavno uživaju u svakodnevnom druženju s ljudima. Ova vrsta inteligencije zahteva sposobnost da se prepoznaju razlike među ljudima u raspoloženju, emocijama, temperamentu, motivaciji i namerama.Ovu vrstu inteligencije obično poseduju socijalni radnici, terapeuti, političari, verski lideri, menadžeri, učitelji itd.

7. INTRAPERSONALNA INTELIGENCIJA

Ovaj vid inteligencije osigurava osobi da poseduje svijest o sopstvenim osećajima i razume ih, svesna je u čemu je najbolja, a na čemu još mora poraditi, ne preuveličava svoje vrline, i ne pokušava da skrje svoje mane. Poznaje sebe više nego što je iko drugi može upoznati. Dakle, povezana je s introspektivnošću i samorefleksijom. Često su te osobe povučene i vole da provode vreme u samoći, nastojeći da predvide svoje reakcije i emocije i na taj način budu jedinstvene, vode dnevnik, stvaraju planove za budućnost, razmišljaju o prošlosti.Ovu vrstu inteligencije pre svega poseduju filozofi, psiholozi, teolozi, advokati, pisci itd.

8. NATURALISTIČKA INTELIGENCIJA

Osobe s ovom inteligencijom su promatrači i uživaju u prirodi i prirodnim lepotama, bave se identifikovanjem i klasifikovanjem biljaka, životinja, minerala. Ili jednostavno vole boraviti u prirodi i osećaju duboku povezanost s njom. Te osobe zanima baštovanstvo, briga o životinjama, kuvanje, ekologija, poljoprivreda itd.

9. EGZISTENCIJALNA INTELIGENCIJA

Osobe s izraženom ovom vrstom inteligencije vole da razmišljaju o filozofskim pitanjima, o svrsi postojanja, uopšteno o pitanjima vezanima za život i življenje.Osobe s ovom inteligencijom se nalaze u filozofskim i verskim krugovima.

9


4. MERENJE SPOSOBNOSTI, UMNI KOLIČNIK

Umni količnik je najpoznatiji pojam iz oblasti merenja inteligencije. Vezan je za čuvenu Bine-Simoniovu skalu koja je nastala 1905. godine, u ispitivanju dece koja nisu bila u stanju da prate redovnu školsku nastavu. Kasnije je ta skala mnogo puta revidirana da bi mogla da se promeni i na normalnu, kao i na talentovanu decu.Kao instrument BS skala počiva na pretpostavkama:

inteligencija se razvija postepeno razvoj sposobnosti je stupnjevit svakom uzrastu odgovara određeni stupanj razvoja sposobnosti

Razlike među decom ispoljavaju se u brzini kojom savladavanja pojedinačnih stupnjeva, kao i u dometu koji se ostvari na kraju razvoja.

Postignuće na skali izražavano je kvantitativno, a Bine je kao meru intelektualnog razvoja tj. meru učinka na testu koristio sopstveni koncept MENTALNOG UZRASTA. Mentalni uzrast nekog pojedinca pokazuje do koje je stepenice u svom intelektualnom razvoju on stigao.

Ovakve skale sadrže u sebi zbirke zadataka za različite uzraste, najčešće je to po 6 zadataka. Pošto za jedan uzrast postoji 6 zadataka, svako tačno rešenje vredi „dva umna meseca“. Ako se položi svih šest zadataka dobija se „12 umnih meseci“, tj. jedna godina umnog uzrasta. Svi položeni zadaci koji su predviđeni za različite uzraste se sabiraju, te se na taj način određuje umni uzrast deteta. Na kraju, taj „umni uzrast“ se upoređuje sa stvarnom starošću deteta. Umni uzrast može biti jednak, veći ili manji od stvarnog uzrasta.

4.1 UMNI KOLIČNIK - IQ

Umni količnik je količnik između umnog i kalendarskog uzrasta. Izračunava se na sledeći način:

IQ = mentalni uzrast (mu)/kalendarski uzrast(ku) X 100

Na osnovu Bine-Simonove skale deci se zadaju različiti zadaci, npr. traži se uočavanje sličnosti ili razlike među objektima ili pojmovima (leptiri i muve, reke i jezera, jajeta i kamena), zatim se se ispituje opšte znanje koje je dete trebalo da stekne živeći u datim kulturološkim uslovima, obim neposrednog pamćenja, itd.Bineov test inteligencije počiva na pretpostavci da je inteligencija jedna opšta sposobnost koja se izražava u rešavanju veoma različitih zadataka- uočavanju sličnosti i razlika, nalaženju određenih pravilnosti, neposrednom pamćenju, posedovanju opštih znanja i perceptivnih sposobnosti itd.

U slici br.2 navedeno je nekoliko primera zadataka za merenje umnog količnika, tj. IQ (koeficijenta inteligencije)

10


slika br.2 (prikaz testa inteligencije)

11


5. RASPODELA INTELIGENCIJE U STANOVNIŠTVU

Raspodela inteligencije po stanovništvu u zavisnosti od IQ ima oblik zvona, odnosno veći deo pokazuje prosečnu inteligenciju ili nešto iznad i ispod proseka, a otprilike je isti broj onih čija je inteligencija znatno ispod odnosno iznad proseka. Razlikujemo osobe sa vrlo visokom inteligencijom IQ 120-140 i više ( Mocart 160), sa visokom IQ 110-120, sa prosečnom IQ 90-110, sa fiziološkom tupošću IQ 80-90, debili IQ 50-80, imbecili IQ 20-50, idioti IQ 0-20. U opsegu od 85 do 115 nalazi se 68% ljudi. U rasponu od 70 do 130 je 95% ljudi. Dakle, 5% ljudi je umno zaostalo ili umno nadareno.Po ustaljenim normama računa se da su umno zaostala deca ona čiji je IQ ispod 70. Prema brojnim ispitivanjima u svakoj zemlji postoji 2 do 3 procenta umno zaostale dece.

slika br.3

Uobičajno se mentalne retardacije klasifikuju kao debilnost IQ 50-70, imbecilnost IQ 20-50 i idiotija 0-20. SZO ( Svetska Zdravstvena Organizacija) mentalne retardacije klasifikuje kao:

Laka duševna zaostalost IQ 50-69: umni uzrast odgovara umnom uzrastu deteta od 9 do 12 godina. To je najbrojnija kategorija mentalne retardacije do 85%. Psihomotorni razvoj je usporen, hod i govor se razvijaju kasnije. Govor je slabije razumljiv. Mišljenje je konkretno, emocije ispoljavaju otboreno i direktno. Govor je često preopširan zbog nesposobnosti

12


odvajanja bitnog od nebitnog. Pamćenje može da bude očuvano. Većina ovakvih osoba uspeva da se u potpunosti brine o sebi (hranjenje,oblačenje, čuvanje od opštih opasnosti, održavanje higijene, kontrola sfinktera). Ova deca se upućuju u specijalne škole sa gradivom koje im je prilagođeno. Mogu se uz pomoć i podršku osposobiti za obavljanje jednostavnijih poslova. Sugestibilni su pa lako mogu biti zloupotrebljeni od strane drugih.

Umerena duševna zaostalost IQ 35-49: umni uzrast odgovara detetu od 6 do 9 godina. Simptomi vidljivi neposredno posle rođenja, udružena je sa fizičkim abnormalnostima. Psihomotorni razvoj upadljivo usporen. Mogu da se nauče da govore i da održavaju oskudan kontakt sa okolinom, kao i da održavaju ličnu higijenu, ali im je potreban stalan nadzor i kontrola. Psihički poremećaji još upadljiviji-mišljenje konkretno, pojmovi nejasni, pamćenje redukovano i mehaničko.

Teška duševna zaostalost IQ 20-34: umni uzrast odgovara detetu od 3 do 6 godina. Psihomotorni razvoj je veoma usporen. Govor oskudan sveden na mali broj razumljivih reči. Dete nije u stanju da bilo šta nauči vežbom. Uz prisutne telesne defekte javljaju se i epi napadi.

Duboka duševna zaostalost IQ ispod 20: umni uzrast odgovar detetu od dve godine, testovi se nemogu primeniti. Rađaju se sa teškim telesnim oštećenjima koja ugrožavaju život. Ne nauče da govore ili sede, hod je trapav, ne kontrolišu sfinktere. Govor oskudan, artikulacija loša. Česti su epi napadi, oštećenja vida i sluha. Nisu u stanju da se zaštite od običnih fizičkih opasnosti i da se staraju sami. Potrebna im je stalna nega u specijalnim ustanovama.

Genetička savetovališta, prenatalna dijagnostika ploda u 16 nedelji trudnoće, rana dijagnostika urođenih grešaka metabolizma i ograničenih specifičnih defekata (oštećenja vida, sluha idr.) samo su neke mere primarne prevencije mentalne retardacije. Posebno je važno rano identifikovati one uzroke na koje se može uticati, a koji dovode do usporenog psihomotornog razvoja. Na žalost, u najvećem broju slučajeva, radi se o stanjima za koja ne postoje neki specifični lekovi.

Demencija ( sekundarno slaboumlje) je gubitak ranije stečenih intelektualnih funkcija. To je globalno i progresivno psihičko propadanje koje menja osnovne intelektualne funkcije i dezintegriše socijalno ponašanje. Osnovne odlike demencije su oštećeno pamćenje i upamćivanje naručito svežih događaja , smanjena moć rasuđivanja, poremećaj orjentacije u vremenu i prostoru i prema ličnostima, emocionalna labilnost ili razdražljivost što u daljem toku bolesti zamenjuje afektivna tupost, pad inicijative i redukcija sposobnosti, propadanje inventara znanja, gubitak etičkog shvatanja i potenciranje neprijatnih crta ličnosti. Napredovanjem bolesti i najjednostavnije aktivnosti postaju dezorganizovane, govor postaje nepovezan i nerazumljiv. Na postojeću demenciju mogu da se nakaleme i drugi psihički poremećaji-depresivni sindrom ili delirantno stanje, što usložnjava kliničku sliku.

Umna nadarenost podrazumeva IQ veći od 130, a ako je mnogo iznad 130, osoba se smatra genijalnom. Genijalne osobe imaju izvanredne sposobnosti, one stvaraju dela od trajne vrednosti i značaja za određenu civilizaciju.Kakva će dostignuća i uspeh postići nadarena osoba zavisi više od osobina njene ličnosti nego od stepena inteligencije. Inteligencija jeste nužan uslov za visoka dostignuća, ali ne i dovoljan. Potrebne su i izvesne osobine ličnosti: Snažno JA i i emocionalna stabilnost,

13


samouverenost, samodovoljnost, jaka potreba za nezavisnošću; sklonost ka redu, metodu, tačnosti, uz iuvesno interesovanje za izazov i istraživanje nepoznatih oblasti.Treba pomenuti i hipotezu praga: Kada neko ima umni količnik veći od 120, na njegov uspehtada više utiču osobine ličnosti ( npr. upornost, samostalnost, samouverenost...), kao i visoka motivacija, nego povećanje u stepenu inteligencije.Najpoznatije dugogodišnje praćenje talentovanih osoba je Termanova studija, izvedena u Kaliforniji. Istraživanje je Terman započeo 1921. god. Odabrao je 1528 dece i mladih uuzrastu od 3-19 god, sa umnim količnikom većim od 135. Veliki broj njih, tačno 70% muškaraca i 67 % žena uspešno je završilo fakultet, što je 8 puta više od proseka u Kaliforniji.Većina je imala v eoma uspešnu profesionalnu karijeru i veoma dobar materijalnistatus, dobre brakove i veoma sposobnu decu. Ukreatko, ovi talentovani ljudi bili uspešni, zdravi i srećni.

14


15


6. ODNOS RACIONALNE I EMOCIONALNE INTELIGENCIJE

Racionalnom ili kognitivnom inteligencijom (čija je mjera tzv. koeficijent inteligencije, popularni IQ) uočavamo i rešavamo problem. Kao pojam, definisao ju je Alfred Binet početkom dvadesetoga veka. Od tada pa do danas nastao je niz teorija i definisani su deseci različitih činitelja inteligencije, odnosno, deseci načina kako čovek može biti pametan (ili glup, kako vam se više sviđa).

Sredinom devedesetih dokazano je kako jednaku takvu vrednost ima i emocionalna inteligencija. Naime, kao što je to već odavno rekao Aristotel Svako se može naljutiti - to je lako. Ali naljutiti se na pravu osobu, do ispravnog nivoa, u pravi trenutak, zbog ispravnog razloga i na ispravan način - to nije lako. Oni koji su vešti i u tome - emocionalno su inteligentni, imaju viši koeficijent emocionalne inteligencije (EQ), kaže jedan od autora koncepta Daniel Goleman. Takvi ljudi poznaju sopstvene emocije i mogu ih kontrolisati, znaju sami sebe da motivišu, prepoznaju emocije drugih i u stanju su s njima da uspostavljaju i održavaju (dobar) odnos.

Do osamdesetih godina prošlog veka inteligencija se izjednačavala s kapacitetom našeg racionalnog uma koji je genetski zadan i na koji tokom života, naročito posle perioda sazrevanja, ne možemo puno uticati. U skladu s tim konstruisani su testovi za merenje inteligencije koji zahtevaju brzo snalaženje i uviđanje odnosa među apstraktnim elementima zadataka testa. Uspešnost u ovakvim testovima od ispitanika zahteva "hladnu glavu", smireno i koncentrsano rešavanje, a emocije se kao ometajući faktor pokušavaju isključiti. Naravno, život rijetko donosi ovakve sterilne situacije i mogućnost da emocionalno neuznemireni rešavamo probleme, pa je ovako izmerena inteligencija slabo predviđala uspeh u životu. Ipak, potpuno neopravdano IQ je postao jedan od bitnih kriterija selekcije za različita zanimanja ili upis u određene škole. Američki psiholozi John Mayer i Peter Salovey postavili su osamdesetih godina prošlog veka teoriju emocionalne inteligencije, naglašavajući da na inteligentno snalaženje u raznolikim životnim situacijama više uticaja imaju osobine koje svoj izvor imaju u emocijama, nego hladno i objektivno obrađivanje podataka. Kada emocije prevladaju, "akademska" inteligencija može biti sasvim beznačajna, pa inteligentno ponašanje u najvećoj meri zavisi o tome koliko dobro upravljamo svojim emocionalnim umom. Osobine emocionalne inteligencije psiholozi su grupirali u pet glavnih područja: svest o sebi, samokontrola, samomotivacija, empatija i snalaženje u društvenim kontaktima. Sve one manifestuju se kroz dva tipa odnosa koje čovjek razvija tokom života: odnos prema sebi i odnos prema drugima. Emocionalna inteligencija temelj je delotvorne upotrebe racionalne inteligencije.

16


ZAKLJUČAK

17


LITERATURA

18


Датум предаје: ______________

Комисија:

Председник _______________

Испитивач _______________

Члан _______________

Коментар:

Датум одбране: _____________ Оцена__________ (___)

19

Documents

INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTI