Dijagnostika treniranosti sportista

8/11/2019 Dijagnostika treniranosti sportista

1/16

1

Dijagnostika treniranosti sportista

Dijagnostika treniranosti sportista predstavlja neizostavni deo procesa planiranja,kontrole i realizacije trenanog procesa. Namenjena je svim onima koji prepoznaju potrebuda na savremen, nauno zasnovan i verifikovan nain pristupe proveri svog trenutnogfizikog stanja i da na osnovu toga isplaniraju budue korake.

Pokrajinski zavod za sport je vaeim Zakonom o sportu, imenovan za instituciju kojaobavlja kontrolu treniranosti vrhunskih sportista, bez ega se danas ne moe zamislitisavremeni trenani proces. Za realizaciju ove delatnosti, opremljeni smo savremenommernom aparaturom i svim potrebnim materijalnim i kadrovskim resursima. U ovom poslu

imamo 50-o godinje pozitivno iskustvo i preko 10.000 zadovoljnih istestiranih sportista. Uokviru dijagnostikog postupka, u zavisnosti od ciljeva testiranja i potreba klijenata, vrimoprocenu motorikih i funkcionalnih sposobnosti, kao i procenu psihosocijalnogstatusa i stepena psiholoke pripremljenosti sportista.

Odabir pojedinih testova ili formiranje grupe testova, vrimo na osnovu dogovora saklijentom/sportistom/trenerom, a prema unapred definisanim ciljevima. U odnosu na ciljeve,testiranja mogu biti u funkciji:

Utvrivanja trenutnog stanja sportske forme ispitanika i informisanja trenera sa tim,Kontrola i ocena kvaliteta realizacije trenano-transformacionog procesa (dobijamopodatke da li su nastale promene u skladu sa planiranim i usmerenim trenanimprocesom),Prognoze sportskog potencijala ispitanika (identifikacija talenata), selekcije iliusmeravanja dece prema odreenim sportskim disciplinama,Praenja razvoja motorikih sposobnosti dece (Pored motorikih testova, sastavni deoovog procesa je redovna zdravstvena kontrola sa praenjem posturalnog statusa iidentifikacija eventualnih deformiteta [kima, stopala]. Redovno praenje omoguavapravovremeno uoavanje eventualnih neuravnoteenosti u motorikom razvoju, imese olakava rad na korekciji kao i kontinuirano praenje dinamike napretka).

Edukacije trenera i sportista (kvalitetno interpretirani rezultati testiranja omoguujuuvid u slabosti ispitanika, sagledavaju specifine zahteve izabranog sporta/sportskediscipline i nude mogunost primene optimalnih optereenja za razvoj eljenihsposobnosti),Kontrole i praenja rehabilitacionog procesa (Poetna merenja omoguavajusagledavanje postojeeg stanja i adekvatnu izradu odgovarajueg programa rada, doksu kasnija merenja u funkciji procene napretka u oporavku i adekvatne korekcije planarada).

Vei deo testiranja realizujemo u laboratorijskim uslovima, a po dogovoru moemo ihrealizovati i naterenu.

PAKETI:

Pojedinani testovi (odabir jednog ili vie testova sa liste),Standardna grupa testova podeljena po sportovima.

TESTIRANJE OBUHVATA:

Pripremu za test (zakazivanje testiranja, informisanje o neophodnim preduslovima,vremenu i nainu testiranja, odabir odgovarajue metode, upoznavanje ispitanika sazadacima testova),Testiranje,Analiza dobijenih rezultata,

Prikaz i interpretacija rezultata,
http://www.fitnescentar.rs/ATDC.aspx?veza=165http://www.fitnescentar.rs/ATDC.aspx?veza=165http://www.fitnescentar.rs/ATDC.aspx?veza=165http://www.fitnescentar.rs/ATDC.aspx?veza=165


2/16

2

Prikaz uporednih rezultata.

NAE USLUGE MOGU KORISTITI:

Sportski klubovi i pojedinci,kole sporta (kontrola posturalnog statusa, psihomotornog razvoja i funkcionalnih

sposobnosti),

Adolescenti koji se oporavljaju od sportske povrede ili bolesti (planiranje iprogramiranje procesa rehabilitacije),

Osobe sa dijagnostikovanim zdravstvenim problemima ili oni koji sumnjaju da imajupotencijalna ogranienja kada je u pitanju obim i intenzitet fizike aktivnosti (kontrolafunkcionalnog, posturalnog i motorikog statusa).

LISTA POJEDINANIH TESTOVA

TELESNE DIMENZIJE

TA SE MERI IME SE MERIJEDINICA

MERETanost ta se procenjuje

Telesna visina Antropometar cm 0.1 cm Longitud. dimenzije

Duina nogu Antropometar cm 0.1 cm Longitud. dimenzije

irina ramena Pelvinometar cm 0.1 cm Transv. dimenzije

irina kukova Pelvinometar cm 0.1 cm Transv. dimenzije

Raspon ruku Antropometar mm 1 mm Transv. dimenzije

Masa tela BIOSPACE InBody 230 kg 0.1 kg Masa

Obim grudi Merna traka mm 1 mm Volumen tela

Obim kukova Merna traka mm 1 mm Volumen tela

Obim nadlaktice Merna traka mm 1 mm Volumen tela

Obim podlaktice Merna traka mm 1 mm Volumen tela

Obim nadkolenice Merna traka mm 1 mm Volumen tela

Obim podkolenice Merna traka mm 1 mm Volumen tela

Obim trbuha Merna traka mm 1 mm Volumen tela

TELESNE DIMENZIJE I KOMPOZICIJA TELA

Slika 1.Merenje raspona ruku


3/16


4/16

4

FLEKSIBILNOST

NAZIV TESTA TA SE MERIIME SE

MERIJEDINICA


Iskret palicom Nakon izvedenog iskreta

iznad glave, meri serastojanje izmeu

unutranjih ivica aka

Merna palica mm 1mm Fleksibilnost ruku i

ramenog pojasa

Prednoenje izleanja na

leima

Ugao pri podizanju noge uleeem poloaju

Uglomer Stepeni (0) 10 Fleksibilnost zadnje loebuta

Raznoenje izleanja na

leima

Ugao izmeu peta primaksimalnom raznoenju

Uglomer Stepeni (0) 10 Fleksibilnost preponskeregije

Zanoenjeleei nagrudima

Ugao izmeu noge(opruena u kolenu i sa

punom ekstenzijom stopalapri maksimalnoj ekstenziji u

stopalu) i poda

Uglomer Stepeni (0) 10 Fleksibilnost prednjegdela natkolenice i dela

karlinog pojasa

Odnoenjeleei o bok

Ugao izmeu noge uodnoenju i poda

Goniometar Stepeni (0) 10 Fleksibilnost abduktora iaduktora donjih

ekstremiteta

Pretklon u

sedu(Seat and

Reach)

Duina dohvata (prekovrhova nonih prstiju) u

dubokom preklonu

Klupica sa

lenjirom

mm 1mm Fleksibilnost lumbalnog

dela trupa i karlinogpojasa

Pretklonraznono iz

seda

Duina dohvata u pretklonuraznono

Lenjir mm 1mm Fleksibilnost lumbalno-karlino-natkolenog delaligamentarno-zglobno-miinog kompleksa

PROCENA FLEKSIBILNOSTI

Iskret palicomje test za procenu fleksibilnosti ruku i ramenog pojasa. Ispitanik u stojeem stavuispred sebe dri palicu tako da desnom akom obuhvati palicu neposredno do nulte take, a levom akomobuhvati palicu neposredno pored merne skale. Iz poetnog poloaja, ispruenim rukama ispred sebe, ispitaniklagano podie palicu i razdvaja ruke klizui desnom rukom (leva ostaje fiksirana na poetak palice). Zadatak jeda ispitanik izvede iskret iznad glave drei palicu pruenim rukama, trudei se da pri tomostvari najmanjimogui razmak izmeu unutranjih ivica aka. Zadatak se bez pauze izvodi tri puta.

Slika 3.Iskret palicom

Prednoenje iz leanja na leimajetest za procenu fleksibilnosti zadnje loe buta. Merilac postaviispitanika da lei leima na strunjai, tako da mu se kraj natkolenice (kuk) poklapa sa osom rotacije uglomera.Na znak, ispitanik podie opruenu nogu (prednoi) i primie je prema telu. U trenutku dostizanja maksimalne


5/16

5

amplitude, testirana noga ne sme biti pogrena u kolenu niti se druga noga sme odvajati od strunjae.Potrebno je izvesti po dva ispravna pokuaja svakom nogom. Odmor izmeu ponavljanja je 10 sekundi.

Slika 4.Test prednoenje iz leanja na leima

Raznoenje iz leanja na leimaje test za procenu fleksibilnosti preponske regije. Ispitanik bez

obue lei leima na strunjai, sa opruenim nogama u vis i oslonjenim na zid. Merilac postavi ispitanika, takoda mu se sredina tela poklapa sa osom rotacije uglomera. Na znak, ispitanik maksimalno rairi opruene noge(raznoi). Prilikom izvoenja testa noge se ne smeju griti u zglobu kolena. Potrebno je izvesti po dva ispravna

pokuaja. Odmor izmeu ponavljanja je 10 sekundi.

Slika 5.Testa raznoenje iz leanja na leima

Zanoenje leei na grudima je test za procenu fleksibilnosti prednjeg dela natkolenice i dela

karlinog pojasa. Ispitanik legne na stomak, bokom je prislonjen na mernu skalu tako da linija koja oznaava90 bude u taki spinae iliacae anterior. Ruke se nalaze opruene po podu u uzruenju, a noge su opruene unastavku trupa. Zadatak ispitanik je da nogu bliu mernoj skali, opruenu u kolenu i sa punom ekstenzijom ustopalu, maksimalno podigne u zanoenje i zadri 3 sekunde. Pri tom, ispitanik ne sme odvajati kukove odpodloge niti izvoditi fleksiju u zglobu kolena. Zadatak se zavrava nakon izvoenja 3 ispravna pokuaja,svakom nogom.

Slika 6.Test zanoenje leei na grudima

Test odnoenje leei o bok je test za procenu fleksibilnosti abduktora i aduktora donjih

ekstremiteta. Ispitanik lei o bok priljubljen leima uz zid, a zatim maksimalno odnoi i zadri taj poloaj dokmu merilac ne kae da prinoi. U poloaju maksimalne amplitude odnoenja merilac uz pomo goniometra sa


6/16


7/16

7

BRZINA, AGILNOST

NAZIV TESTA TA SE MERIIME SE

MERIJEDINICA


Sprint na 20m sa

prolaznimvremenom na 5m i

10m

Vreme za koje se(najbre mogue)

pretri zadatorastojanje

FITRO

''Lightgates''

sek 1/100sek Startna reakcija na zvunisignal, startno ubrzanje ipostizanje max. brzine

Test 9-6-3-6-9 saokretom za 180



FITRO

''Light

gates''

sek 1/100sek Brzina promene pravca kretanjasa zadanim rotacijama oko osetela za 180 sa naglaskom na

frontalnu agilnost

Test 9-6-3-6-9napred-nazad



FITRO

''Light

gates''

sek 1/100sek Brzina promene pravca kretanjasa naglaskom na eonu agilnost

Kretanje u dva

trougla

Vreme za koje se

(najbre mogue)pretri zadato

rastojanje

FITRO

''Light

gates''

sek 1/100sek Procena eone i bone agilnostiu odbojci

Test cik-caktranje bez i sa

loptom

Vreme za koje sepretri (najbremogue) zadato

rastojanje od 20m

FITRO

''Light

gates''

sek 1/100sek Procena agilnosti i vetinevoenja lopte u fudbalu

Ajaksov test 5 X10m

Vreme za koje sepretri zadata

deonica

FITRO

''Light

gates''

sek 1/100se Procena agilnosti

EKSPLOZIVNA SNAGA TIPA SPRINTA

Sprint 20m sa prolaznim vremenom na 5m i 10mje testa za procenu akceleracije (5m i10m) i max brzine (sprint 20m). Prilikom merenja vremena neophodna je upotreba sistema foto-elija (imajutanost merenja od 1/100 sekunde, u svakom drugom sluaju se javljaju visoke greke). Ispitanik iz poloajavisokog starta, nakon zvunog signala ima zadatak da maksimalno brzo pretri oznaenu deonicu. Test sezavrava nakon dva ispravno izvedena sprinta (odmor izmeu sprinteva je 2 minuta).

Slika 10. Sprint 20m sa prolaznim vremenom na 5m i 10m


8/16

8

AGILNOST

Test 9-6-3-6-9 sa okretom za 180 se koristi za procenu brzine promene pravca kretanja sa

zadanim rotacijama oko ose tela za 180, sa naglaskom na frontalnu agilnost.Ispitanik zauzima poloaj visokogstarta tako da je grudima okrenut ka cilju. Na znak merioca, poinje da tri maksimalnom brzinom do linijeudaljene 9m od starta, dotakne liniju stopalom, okrene se za 180 i nastavi da tri (grudima okrenut premastartnoj liniji) do linije udaljene 6m od starta. Ponovo dotakne liniju, po drugi put se okrene i nastavi da tri dolinije udaljene 12m od starta. Jo jednom dotakne liniju, okrene se po trei put za 180 i nastavi da tri do

linije 9m udaljene od starta. Na toj liniji po etvrti put menja smer kretanja za 180. Zadatak je zavren kadaispitanik, trei maksimalnom brzinom, grudima proe zamiljenu liniju cilja (udaljenu 18m od starta). Test seizvodi tri puta. Upisuju se vremena sva tri pokuaja, a uzima se najbolji rezultat.

Slika 11.Izvoenje testa 9-6-3-6-9

Test 9-6-3-6-9 napred-nazadse koristi za procenu koordinacije i agilnosti ispitanika, sa naglaskom

na eonu agilnost. Test se izvodi na identian nain kao i prethodno opisan (razlika je u tome to se sadanakon dodira linije, zapoinje tranje unazad). Zadatak je zavren kada ispitanik, trei maksimalnom brzinom,grudima proe zamiljenu liniju cilja (udaljenu 18m od starta). Test se izvodi tri puta. Upisuju se vremena svatri pokuaja, a uzima se najbolji rezultat.

Kretanje u dva trouglaje test za procenu eone i bone agilnosti. U njemu ispitanik ima zadatak dase kree dokoranom tehnikom. Zapoinje kretanje tako to mu je leva noga napred (od take A do take B),zatim u levom dijagonalnom stavu kretanjem u nazad (od take B do take D), a zatim bonim kretanjem (odtake D do take A) zavrava prvi ciklus. Ciklus se ponavlja i u drugom smeru (bez pauze izmeu dva ciklusa),to znai: dokoranom tehnikom kretanja - desna noga napred (od A do B), u desnom dijagonalnom stavukretanjem u nazad (od B do C), a zatim bonim kretanjem (od C do A) se zavrava drugi ciklus. Test sezavrava nakon dva ispravno izvedena kretanja.

Slika 12.Izvoenje testa kretanje u dva trougla


9/16

9

Ajaksovog testa 5 x 10m se koristi za procenu agilnosti u fudbalu. Prilikom merenja vremena

neophodna je upotreba sistema foto-elija (imaju tanost merenja od 1/100 sekunde, u svakom drugomsluaju se javljaju visoke greke). Ispitanik iz poloaja visokog starta, nakon vizuelnog signala ima zadatak damaksimalno brzo pretri udaljenost od 10m pet puta. Test se zavrava tako to ispitanik nakon petog sprintaprotri izmeu fotoelija. Test se izvodi dva puta, sa odmorom od tri minuta izmeu ponavljanja.

Slika 13.Prikaz izvoenja Ajaksovog testa 5 x 10m

Testa Cik-Cak tranje bez i sa loptom se koristi za procenu agilnosti i vetine voenja lopte.Prilikom merenja vremena neophodna je upotreba sistema foto-elija (imaju tanost merenja od 1/100sekunde, u svakom drugom sluaju se javljaju visoke greke). Ispitanik iz poloaja visokog starta, nakonvizuelnog signala ima zadatak da maksimalno brzo pretri postavljenu cik-cak stazu ukupne duine 20m.Ispitanik zauzima isti poloaj kao u prethodnom sluaju, ali sa fudbalskom loptom pored noge koja je bliestartnoj liniji. Ponavlja prethodni zadatak ovoga puta vodei loptu. Test se ponavlja dva puta, sa odmorom od90 sekundi izmeu ponavljanja.

Index vetine(sposobnost kontrole lopte u kretanju) = Najbolji rezultat bez lopte / Najbolji rezultat sa

loptom

Slika 14.Prikaz izvoenja testa Cik-Cak tranje bez i sa loptom


10/16

10

EKSPLOZIVNA SNAGA TIPA VERTIKALNESKONOSTI

NAZIV TESTA TA SE MERI IME SEMERI

JEDINICA

MERE

TANOST TA SE PROCENJUJE

Sunoni skok izpoluunja bezpripreme (rukena bokovima)

Visina vertikalnogskoka FITRO ''FitroJumper'' cm 0.1 cm Koncentrina komponentaeksplozivnosti skoka.

Skok izpoluunja sapripremom(ruke na

bokovima)

Visina vertikalnogskoka

FITRO ''FitroJumper''

cm 0.1 cm Ekscentrino-koncentrinakomponenta eksplozivnosti

skoka

Unilateralniskok sa

pripremom(ruke na

bokovima)



cm 0.1 cm Eksplozivna snaga elastinogkaraktera u sporom

ekscentrino-koncentrinomreimu rada

Max. skok sapripremom

(zamahrukama)



cm 0.1 cm Ekscentrino-koncentrinakomponenta eksplozivnosti

skoka i koordinacijuekstremiteta tokom skoka

Vie povezanihskokova iz

poluunja sapripremom u

trajanju 15sek(ruke na

bokovima)

Visina vertikalnogskoka i prosenamehanika snaga


cm

W/kg

0.1 cm

1 w/kg

Elastina snaga miia prednjestrane natkolenicei miia gluteusa

Vie povezanihskokova iz

skonog zgloba

Visina vertikalnogskoka, vremekontakta sa

podlogom imeh.snaga


cmms

w/kg

0.1 cm1/100 sek

1 w/kg

Reaktibilnost miia stopala ipotkolenice

EKSPLOZIVNA SNAGA TIPA VERTIKALNE SKONOSTI

Sunoni skok iz poluunja bez pripreme (Squat Jump) se izvodi iz statinog poloaja.Ispitanikove ruke su fiksirane na kukovima (zbog max izolacije prilikom skoka). On stoji u uspravnom poloajunekoliko sekundi iz kog se sputa u poziciju poluunja (noge su flektirane u kolenima pod uglom od 90), gdemiruje 2 sekunde. Nakon faze mirovanja sledi maksimalni vertikalni skok, te doskok sa laganom fleksijom u

kolenima. Sledi ponovno zauzimanje poetnog poloaja. Test procenjuje koncentrinu komponentueksplozivnosti skoka (visina skoka izmerena u centimetrima).


11/16

11

Slika 15.Izvoenje skoka iz poluunja (Squat Jump)

Skok iz poluunja sa pripremom(Counter Movement Jump). Tokom izvoenja testa sve fazeskoka su povezane, tj. nema pauze u trenutku promene smera kretanja. Ispitanikove ruke su fiksirane na

kukovima (zbog max izolacije prilikom skoka). On stoji u uspravnom poloaju nekoliko sekundi iz kog sesputa u poziciju poluunja (noge su flektirane u kolenima pod uglom od 90) i bez zaustavljanja u takipromene smera kretanja, izvodi maksimalni vertikalni skok. Sledi meki doskok sa laganom fleksijom u

kolenima. Sledi ponovno zauzimanje poetnog poloaja. Test procenjuje ekscentrino-koncentrinu

komponentu eksplozivnosti skoka (visina skoka izmerena u centimetrima).

Slika 16.Izvoenje skoka iz unja sa pripremom (Counter Movement Jump)

Unilateralni skok sa pripremom (One-legged Counter Movement Jump) se izvodi iz statinogpoloaja na jednoj nozi. Ispitanikove ruke su fiksirane na kukovima (zbog max izolacije prilikom skoka). Nogakojom se izvodi skok je flektirana u kolenu pod uglom od 90, a izolovana noga se postavlja u poloaj da jepotkolenica odignuta od podloge (sa tim da je koleno u ravni sa kolenom noge kojom se izvodi skok). On stoji

u uspravnom poloaju nekoliko sekundi iz kog se sputa u poziciju poluunja i bez zaustavljanja u takipromene smera kretanja, izvodi maksimalni vertikalni skok na jednoj nozi. Doskok je na istoj nozi sa laganom

fleksijom u kolenu. Sledi ponovno zauzimanje poetnog sunonog poloaja. Test procenjuje koncentrinukomponentu eksplozivnosti skoka jedne noge (visina skoka izmerena u centimetrima).

Slika 17.Izvoenje unilateralnog skoka sa pripremom

Maksimalni skok sa pripremom (Maximal Counter Movement Jump) se identino izvodi kaoskok iz unja sa pripremom. Razlika je u tome da se ruke ne izoluju na kukovima, ve su u funkciji zamaha(radi postizanja max visine skoka). Ruke se u poetnom poloaju nalaze u predruenju u visini grudi.Koordinisano sa sputanjem u uanj ispitanik izvodi zaruenje, sledi maksimalni odraz i zamah rukama kroz

fazu predruenja do uzruenja. Pokret je karakteristian za veinu situacija koje se javljaju tokom sportskeaktivnosti. Koordinisan zamah rukama u funkciji skoka doprinosi veoj visini skoka za 10% (Harman i sar.,1990). Test procenjuje ekscentrino-koncentrinu komponentu eksplozivnosti skoka (visina skoka izmerena ucentimetrima) i koordinaciju ekstremiteta u izvoenju skoka.


12/16

12

Slika 18.Izvoenje max. skoka sa pripremom

Vie povezanih skokova iz unja sa pripremom (Continuous Jump with Bent Legs) u

trajanju od 15 do 60 sekundi. Zahtevi testa su visina skoka i frekvencija skokova u zadatom vremenskom

intervalu. Ispitanikove ruke su fiksirane na kukovima (zbog max izolacije prilikom skoka). On stoji u

uspravnom poloaju nekoliko sekundi, a nakon zvunog signala poinje izvoditi kontinuirane skokove iz unjasa pripremom. Prilikom kontaktne faze sa podlogom (faza doskoka) noge moraju biti flektirane u kolenima pod

uglom od priblino 90. Zavisno od trajanja, test procenjuje: maksimalnu anaerobnu snagu (15sek) i snanuizdrljivost u izvoenju aktivnosti eksplozivnog karaktera (45 ili 60sek). Vrednostisu izraene u obliku visineizmerenog skoka (cm) ili kao prosena mehanika snaga (W/kg). Najee se koriste u sportovima u kojimapostoji potreba za kontinuiranim eksplozivnim odrazima (brzinsko klizanje, skijanje...).

Slika 19.Izvoenje vie povezanih skokova iz unja sa pripremom

Vie povezanih skokova iz skonog zgloba (Continuous Jump with Straight Legs) je test zaprocenu reaktivne eksplozivne snage miia zadnje strane potkolenice i miia stopala. Naao je svojuopravdanost u sportskim disciplinama (troskok, skok u vis) koje od ispitanika trae snagu i veliku tolerancijuna elastinu energiju tetivnog aparata. Test se sastoji od izvoenja serije od 6 do 7 skokova, pri emu seizoluje i analizira 5 tehniki i rezultatski najboljih. Ispitanikove ruke su fiksirane na kukovima (zbog maxizolacije prilikom skoka). On stoji u uspravnom poloaju nekoliko sekundi, a zatim kontinuirano zapoinjeizvoenje skokova. Obratiti panju da noge budu ispruene u zglobu kolena u fazi kontakta sa podlogom(skokovi se izvode iz skonog zgloba). Vrednosti su izraene u obliku visine izmerenog skoka (cm) ili kaoreaktivni indeks (trajanje faze leta i kontakta sa podlogom).

DINAMOMETRIJA

NAZIV TESTA TA SE MERI IME SE MERIJEDINICA

MERE

Tanost ta se procenjuje

Maksimalna sila

ekstenzora ifleksora u zglobu

kolena (procenjenounilateralno)

Sila kojom se

deluje protivnepokretnog

oslonca

Izokinetikidinamometar

EASYTECH ''PrimaDOC''

N 0.1 N Jaina ekstenzora ifleksora u zglobu

kolena

Brzina razvoja sile

(prirataj sile)ekstenzora i

fleksora u zglobukolena (procenjeno

unilateralno)

Rauna semaksimum prvog

izvoda grafika

zavisnosti sile uvremenu


EASYTECH ''Prima

DOC''

N/s 1 N/s Eksplozivna snaga

ekstenzora i fleksorau zglobu kolena

(sposobnost miia dau to kraem

vremenu manifestuje

maksimalnu silu)

Relativna brzina Kolinik brzine Izokinetiki 1/s 1 1/s Eksplozivna sila


13/16

13

razvoja sile(relativni priratajsile) ekstenzora i

fleksora u zglobukolena (procenjeno

unilateralno)

razvoja sile imaksimalne sile

ekstenzora/fleksora

u zglobu kolena

dinamometarEASYTECH ''Prima

DOC''

ekstenzora/fleksora uzglobu kolena

(sposobnost miia dau to kraem

vremenu manifestujemaksimalnu silu)

1 ponavljajuimaksimum (1RM)ekstenzora/flekso

ra u zglobukolena(procenjenounilateralno)

Optereenje sakojim je mogue

napraviti

maksimalno jednoponavljanje


EASYTECH ''Prima

DOC''

Nm 1 Nm Jainaekstenzora/fleksora u

zglobu kolena

CRD serija psihodijagnostikih testova

CRD serija psihodijagnostikih testova sadri 38 standardizovanih testova namenjenih zautvrivanje (dijagnostiku i praenje): perceptivnih sposobnosti, miljenja, pamenja, kao i razliitih oblikapsihomotornih reakcija.

Standardna baterija testova obuhvata testiranje sledeih sposobnosti: brzine reakcije, koordinacijepokreta, orijentacije u prostoru i obima panje, uenja i pamenja. Baterija testova moe da se menja i

prilagoava specifinostima odreenog sporta ili sportske discipline.CRD serija, u odnosu na klasini psihodijagnostiki protokol, ima niz prednosti ukoliko je potrebno terensko ilisituaciono testiranje jer omoguava:

ekononominost testiranja (potrebno kratko vreme za dobijanje velikog broja individualnih podataka),automatsku obradu rezultata merenja, to omoguuje servisiranje veeg broja sportista (izuzetnoznaajno kada se testira ceo tim),periodina proveravanja statusa pojedinih osobina u odnosu na poetni testiranje (test-retest).

Treneri dobijaju izvetaj koji obuhvata informaciju o:trenutnom nivou razvoja testiranih mentalnih sposobnosti (izraenih numeriki, radi jednostavnosti

uporeivanje rezultata),dinamikim svojstvima funkcionisanja centralnog nervnog sistema (brzini, stabilnosti i zamorljivosti),kako se utvrena svojstva manifestuju u konkretnoj sportskoj situaciji,indikatorima funkcionalnih ili emocionalnih smetnji kod pojedinog sportiste.

MERNA OPREMA

Slika 20.Sistem fotoelija Fitro Gates (WEBA GmbH).


14/16

14

Slika 21. Tenzometrijska platforma Fitro Jumper (WEBA GmbH).

Slika 22.Uglomer koji se koriste u testovima za procenu fleksibilnosti donjih ekstremiteta

Slika 23. Izokinetiki dinamometar EASYTECH ''Prima DOC''


15/16

15

Slika 24.Sistem za psihodijagnostiku (CRD-Drenovac)

Slika 25.Tredmil COSMED T-150DE i spirometrijski sistem COSMED ''Quark CPET''

Slika 26.Kajakaki ergometar DANSPRINT PRO


16/16

16

Slika 27.Bicikl ergometar WEBA-SPORT ''Watt''

Documents

Dijagnostika treniranosti sportista