INTELIGENCIJA

INTELIGENCIJA

1. Inteligencija pojam, definicije i pristupi.Gledajui sa jedne strane, svi znaju ta znai inteligencija, svako ima odreenu implicitnu teoriju o tome ta ona predstavlja. Gledajui sa druge strane, iako je prolo dosta godina od kako se u nauku uveo pojam inteligencije, niko jo ne moe da odredi njenu tanu definiciju.

Boring (1923) "ono to testovi inteligencije mere"

Modai najpoznatijadefinicijaintel. Ovudefinicijunetrebashvatitikaokrajrazumevanjakonceptaiq, vekaopoetakzaraspravu o tome tasveonamoe da predstavlja, s obziromnaraznovrsnostsamihtestovaiq. A potonidandanas ne znamotatestovizapravo mere, ne moemoznatinita je tanoiq. Drugi problem koji se javljapridefinisanjukonceptaiq, jestetotestovimeusobno ne koreliraju u potpunosti

Journal of Educational Psychology "Intelligence and its measurement, 1921. Pokuano je da se definie ta je to iq na osnovu tadanjih istraivanja. Inteligencija je opisana kao sloen koncept i to pomoupobrajanja aspekata kognicije, sposobnosti apstraktnog miljenja, preko kapaciteta uenja, do sposobnosti adaptacije. Sternberg &Detterman (1986) 65 godina kasnije pokuali su da utvrde kako se sada definie iq preklapanje r=.50 prolih i novih koncepata inteligencije: adaptacija na sredinu, reavanje problema, donoenje odluka, rezonovanje. Ostala su slina nereena pitanja: jedna ili vie iq? koliko iroko treba shvatiti iq- da li pored kognicija treba ukljuiti i motivaciju i linost kao nekognitivne aspekte ponaanja?

Ipak utvrene su i razlike: Uvodi se pojam Metakognicija-znanje o kognicijama i njihova kontrola. Ispust ovog pojma i egzekutivnih funkcija 1921. Mogue d je nastao usled raunskog pristupa iq i koeficijenta iq. Pridaje se vea uloga znanju i interakciji izmeu znanja i mentalnih procesa

Naglaava se kontekst i kultura u novijim def.Od poetka pokuaja def iq, traga se za opisima inteligentnog ponaanja, dakle ta osoba treba da poseduje da bi se msatrala inteligentnom, meutim ne mogu se nai tana ponaanja koja e iskljuivo znaiti da je osoba inteligentna. Drugi nain definisanja jeste preko prototipa inteligentne osobe, ali poto se intel ponaanje moe manifestovati na razliite naine-njega je gotovo nemogue utvrditi.

metafore ekspertskih koncepcija:

Sternberg (2000)

MetaforaPredstavnikBazina jedinica (koncept)Problem (komparativna prednost)

1.geografskaSpearmanfaktor specifikacija strukture

Faktor kao jedinica povezan je sa individualnim razlikama, kreira se mapa uma, operacionalizacija kroz mentalne testove2.raunarskaHuntinformaciono procesiranjespecifikacija procesa i strategija

Ukljuivanje kognitivnih procesa, meri se RT, prednost uvoenje preciznog merenja aparatima, mana nedovoljno ukljuivanje strukture kao osnove indiv razlika

3.biolokaLurianeuralno procesiranje povezivanje (mentalnog) sa neuralnim osnovama

Ovo predstavlja potencijalan nain merenja intel slobodnog od kulture

4.epistemolokaPiagetshemaintelektualni razvoj

Problem je to su istraivanja mahom na deci do 12. God, to je mnogo pre nego to se dosee intelektualna zrelost

5.sociolokaVygotskyinternalizacijarazlikovanje kapaciteta i aktualne sposobnosti

Daje se znaaj internalizaciji (posmatranje ponaanja i zatim usvajanje relevantnih aspekata situacije), istie znaaj medijatora-roditelja za razvoj, zonu narednog razvoja-iq promenljiv pod uticajem uenja i kulture

6.antropolokaBerryinterakcija individue i kulturedetekcija uloge kulture u inteligentnom ponaanju

Kulturna relativizacija-u kojoj meri pojam inteligentno ponaanje varira u zavisnosti od kulture7.sistemskaSternberginterakcija elemenata sistemaintegracija razliitih nivoa analize

Inteligencija je kompleksan sistem koji se sastoji od mnogo nivoa (geografski, raunarski...) to komplikuje istraivanje. Prednost sistemskog pristupa jeste irina sposobnosti koje mogu biti ukljuene u definisanje kroz razliite teorije. Nedostatak je to naunici vie tee da idu u irinu nego u dubinu problema

Pauel-pokuaj da se u koncept ukljui i interakcija kognicija i linosti

Prva 3 ine hardver koncepta.2. Istorijat merenja sposobnosti.

Galton prvi pokuao da meri IQ-antropoloka merenja

merenje individualnih razlika u obimu glave, osoba pametnija ako su joj pragovi ula nii jer raspolae veim brojem informacija merenje jednostavnih (psihikih?) procesa- Rt i zadaci perceptivne diskriminacije o sposobnost oseta Doprinos jer je primenio statistiku u istraivanju untel, formulisao nativistiko shvatanje-visoke sposobnosti su determinisane iskljuivo nasleem (Nasledni genij), otkrio pojavu regresija prema proseku-ekstremna vrednost u jednoj generaciji pomera se prema proseku u drugoj

Cattell, J.M. pokret mentalnog testiranja (testovi iz Vuntove laboratorije) neki testovi: DP bola, taktilna diskriminacija, RT na auditivne stimuluse, pritisak dinamometra...

Prvi uveo pojam mentalni test, pokuaj integracije psihometrije i kognitivnih procesa Istraivanja pokazala da nema korelacije izmeu uspeha na testovima i akademskog postignua, kao i da nema znaajnih interkorelacija meu testovima

Binet, A. prvi pravi test inteligencije za potrebe selekcije dece pri polasku u kolu-postignue izraava preko mnetalnog uzrastaZakljuio je da se mentalne funkcije ne mog precizno meriti ali a se ljudi u pogledu njih neuporedivo vie razlikuju pa bi i grublja merenja bila od vee praktine vrednosti

neki zadaci: definisanje pojmova, ponavljanje reenice, vizuelna diskriminacija, precrtavanje...

Bine-Simonova skala-zasnovana j na zadacima praktinog i svakodnevnog znanja Zadaci su razvrstani po uzrastima na osnovu iskustvenih podataka o tome koje vrste problemskih situacija proseno dete odreenog uzrasta moe da rei

Ipak u Bineovim radovima se malo govori o razvoju inteligencije, on uporeuje intel dece i odrslih preko odlika intel: svojstveno za deije miljenje: nepostojana direkcija, neuoavanje razlika izmeu bitnog i nebitnog, povrna i ograniena inventivnost..

Terman uinio prvu reviziju skale-omoguio 1. Normiranje testova za ameriku decu Stanford-Bine

Uveo je IQ: mentalni u. /kalendarski u X 100

Industrija testova se tako seli u SAD

I svetski rat (timski rad regrutovanih psihologa)-alfa i beta t za potrebe vojske grupni testovi, neverbalni testovi

Weksler prvi kritikovao-IQ je smao psihometrisjki skor, a ne pokazatelj nepromenljive intel

Devijacioni umni kolinik- relativni poloaj pojedinca u odnosu na proseno postignue njegove uzrasne grupe

WB, WAIS, WISC...

kompilacija armijskih testova, praktine prednosti (kratko traje, vie subtestova, verbalni i praktini deo) U to vreme nastali sutestovi za procenu g-faktora (Progresivne Matrice, domino testovi, PMB, D48)

uticaj spirmanovog modela inteligencije

Nastaju i testovi (i baterije) za procenu razliitih sposobnosti

uticaj terstonovog modela inteligencije

Cattellovi testovi od neverbalnih testova se dolazi do testova slobodnih od kulture

savremeni testovi i baterije:

testovi sa istorijskom empirijskom tradicijom-Weksler modifikacija baterija u skladu sa C-H-C modelom (Catell-Horn-Cerol) testovi iz drugih teorijskih perspektiva (Garner- status testova nije naroit, ali su korisni za istraivanja, Cognitive assesment vezan za PAS-Lurijin model3. Pristupi interpretaciji testovnih rezultata.

KVANTIFIKACIJA OPTEG NIVOA: PRVI TALAS IQ mera i pripadajue klasifikacije

Pre poetka 20. veka na identifikaciju mentalnih sposobnosti se gledalo kao na isto medicinski problem, renik je ukljuivao medicinsko-pravne izraze: idiot, imbecil, moron.. Meutim, poetkom 20. veka praktiari u oblasti psihologije i obrazovanja oseaju uticaj Alfreda Binea. Bineove studije mentalnih osobina dece za polazak u kolu doveli su do prvog, i zaista uspenog metoda za klasifikaciju osoba na osnovu kognitivnih sposobnosti. Uporedo sa ovim studijama Katel razvija 50 mentalnih testova za klasifikaciju studenata. Sve ove studije imale su za cilj da identifikuju opti nivo inteligencije.

Procedure za standardizaciju uvedene su sa idejom da bi mere vezane za individuu bile informativnije kada bi se uporeivale sa merama druge osobe, iste uzrasne grupe na istom testu, pod istim uslovima. Bine-mentalni uzrast, Terman-kolinik inteligencije.

Veksler je uveo devijacioni umni kolinik i podelu u kojoj je svaki klasifikacioni nivo zasnovan na opsegu skorova koji su na odreenoj distanci od aritmetike sredine. Raunanje skorova na testu inteligencije je bio uobiajen nain opisivanja kognitivnih sposobnosti osobe i to je jedan od prvih koraka u procesu interpretacije. Koriste se klasifikacione eme testova i interpretira se opti skor koji predstavlja najrobustniju meru sposobnosti.

KLINIKA ANALIZA PROFILA:DRUGI TALAS dominantno u kontekstu Wechslerovih skala; interakcija inteligencija linost

Rapaport i njegovi saradnici zalagali su se za interpretaciju subtestnih skorova koji su bili inovacija u Wechsler-Bellevue skali da bi postigli bolje razumevanje kognitivnih vetina osobe. Oni su takoe proirili interpretaciju testova inteligencije na psihijatrijske dijagnoze. U njihovim radovima pretpostavlja se da bi obrasci povienja i snienja subtestnih skorova mogli koristiti u dijagnostike i psihoterapijske svrhe.

Sistem Rapaporta i saradnika imao je pet velikih postavki. 1. interpretacija ajtemskih odgovora. 2. poreenja subjektovog odgovora unutar subtestova. 3. unutarsbujektna poreenja subtestnih skorova. 4. dobijanje dijagnostike informacije iz poreenja verbalne i manipulativne skale. 5. poreenja nalaza sa testa inteligencije sa drugim nalazima.

Veksler se takoe zalagao za metod interpretacije analize profila koji je favorizovao oblik u odnosu na opti nivo, a posebno je naglaavao subtestni profil i verbalno-manipulativnu razliku.

Ipak, postojali su metodoloki problemi koje je pokuao da rei trei talas.PSIHOMETRIJSKA ANALIZA PROFILA: TREI TALAS od provere psihometrijskih svojstava instrumenta, preko provere i izgradnje teorija, do primene u informativnijoj interpretaciji rezultata ispitanika

Dostupnost kompjutera i statistikih softverskih paketa omoguili su istraivaima 60ih i 70ih veu mogunost procene valjanosti razliitih interpretativnih metoda i psihometrijskih osobina popularnih skala.

Koenova prvobitna istraivanja najvie su zamerila drugom talasu interpretacije testova nedostatak empirijske osnove za klinike metode analize profila. istakao da bi razmatranje specifinosti subtesta trebalo da prethodi interpretaciji skora. Ispitivanje metrijskih osobina subtesta, po njegovom miljenju, bilo je krucijalno, jer se doktrina svela na kliniku upotrbu Wechslerovih skala. Implicitno u ovome lei pretpostavka da je znatan deo varijanse testa povezan sa specifinim funkcijama. Kliniarmoeizvestidijagnostikiilidrugizakljuak, zasnovannasubtestovimapouzdanosti 0.80, siguran u interpretaciju. Meutim, Koenupozorava da ovajkoeficijentmoebitiiluzoran, zatotokliniarevainterpretacijapretpostavlja da subtest merisposobnostkoja je iskljuivomerenatimsubtestomizbaterije. Koen je naosnovuanaliza WISC-a zakljuio da zagovorniciklinikogobrazloenjanemogunaipodrku u faktorsko-analitikimstudijamaWechslerovihskala. Daljidokaziuticajapsihometrijenainterpretacijutestovainteligencije i problemapovezanihsaanalizomprofilamogu se nai u uticajnojKofmanovojknjiziIntelligent Testing with the WISC-R.Obezbedio je logikidopadljivu i sistematinumetoduzainterpretaciju WISC-Ra Madasutakveinterpretativnemetodeostaleklinike, u smislu da interpretacijarezultataprocenedeteta i daljezavisiodnjegovogjedinstvenogprofilarezultata, oslanjanjenapsihometriju u procesuinterpretacijestvorilo je novestandardezapraksuprocene. Primenatihmetodazahtevaznanjeosnovnihpsihometrijskihosobinainstrumenta, i posledinozahtevaveupsihometrijskustrunostodkliniara.

PRIMENA TEORIJE NA TESTOVE INTELIGENCIJE: ETVRTI TALAS usklaivanje teorije i merenja; dodatne informacije-integrativni pristup

Kofman je meu prvima ubedljivo razmatrao injenicu da testovima inteligencije nedostaje teorijska jasnoa i visoka validnost. Predloio je reorganizaciju subtestova u klastere koji bi odgovarali teorijama inteligencije, to bi omoguilo kliniaru da izvodi vie smislenih zakljuaka. etvrti talas je posmatrao validnost testova inteligencije kroz razvoj savremenih instrumenata zasnovanih na teoriji, i kroz integraciju testnih rezultata sa viestrukim izvorima informacija validacija hipoteze kao i testiranje suprotne hipoteze.

Tokom druge polovine 20og veka, postavljeno je nekoliko teorija o strukturi inteligencije, unapreujui preokret ka traenju teorijske podrke za sadraj testova inteligencije. Meu najznaajnijim teorijama bile su

-Kerolova troslojna teorija kognitivnih sposobnosti

-Horn-Katelova fluidno-kristalizovana teorija,

-Luria-Das model procesiranja informacija,

-Gardnerova multipla inteligencija,

-Sternbergova triarhina teorija inteligencije

Efekti zasnivanja testova inteligencije na spajanju teorija i istraivanja su:1 umanjuje se znaaj obuke za konkretan test. Ako psiholozi znaju ove teorije, koje karakteriu mnoge slinosti, moi e sa sigurnou da interpretiraju veinu modernih testova. 2. kako testovi inteligencije tee da mere sline sutinske konstrukte, sve vie podseaju na serijsku proizvodnju. Odluka psihologa da koristi odreeni test moe biti zasnovana ne na razlikama u valjanosti, ve na razlikama u preferenciji; izbor testa inteligencije nee ukljuivati probleme vremena za administraciju, dostupnost softvera za skorovanje, cenu, i druga, na ugodnost orijentisana razmatranja.

Da bi se spreili neuspesi da se integriu informacije, Kamphaus savetuje korisnike testova inteligencije da ustanove standard za integraciju rezultata testova inteligencije sa drugim nalazima. (klinikih nalaza, informacija o sredini, i drugih izvora kvantitativnih i kvalitativnih informacija). Poznavanje teorije je bitno iznad i izvan nalaza istraivanja, budui da teorija doputa kliniaru da bolje odradi posao konceptualizacije rezultata osobe. Jasnija konceptualizacija detetovog kognitivnog statusa, npr, dozvoljava kliniaru da bolje objasni detetove rezultate roditeljima, nastavnicima, kolegama i drugim korisnicima nalaza testa. Roditelje esto zanima etiologija detetovog postignua. esto pitaju Da li sam ja kriv to joj nisam itao? Ili Da li je nasledio ovaj problem? Moj otac je imao iste probleme u koli. Bez adekvatnog teorijskog znanja, kliniari e se osetiti nespremni da odgovore na takva pitanja.

PETI TALAS? Ipak, i pored mnogobrojnih teorija, psihometrijske analize nisu dale dokaze o sadrinskoj validnosti. Zbog toga, razvoj testova inteligencije i njihove interpretacije jo uvek nije okonan. Sada se namee pitanje na koji nain e se u narednom periodu uzorkovati ponaanje koje je reprezentativno za konstrukt inteligencije.4. Kognitivni i neurofizioloki korelati inteligencije.

Brojneskoranjestudijepokazalesu da brzinasakojomljudiobavljjujednostavneperceptivne I kognitivnezadatkejestepovezanasainteligencijommerenom u testovima. Ljudisaveominteligencijomnatestupokazujubreuvianjeproblema, pretragu, I reagovanjena stimulus.

inteligencija i kognicija:

istorijska shizma eksperimentalnog i korelacionog, procesa i struktura

U brojnim istraivanjima od ispitanika je traeno dadaju miljenje o vizuelno sve krae prikazivanim stimulusima, to je uzeto kao mera brzine procesuranja odreenih informacija. Pokazalo se da ova brzina korelira sa verbalnom sposobnosti. pokuaji integracije Hunt, Sternberg, Carroll

od prostog RT, preko izbornog RT, vremena inspekcije (koja linija je dua-zadatak se ini lak to mu daje prednost-povezan sa spacijalnom intel, ipak kad se da isto/razliito slovo povezanost je sa verbalnom sposobnosti, to znai da prilikom ovog zadatka ipak angaujemo kompleksni sistem informacijskog procesiranja), do brzine pristupa memoriji

generalno: neoekivano niske korelacije izmeu mera kogn procesiranja i podataka o kogn sposobnostima, razlog: tehnika priroda: uglavnom se ispituju studenti to suava intelektualni raspon uzorka, neki zadaci su i previe jednostavni pa ne crpimo potrebne podatke iz njih. to je kognitivni zahtev sloeniji vea je korelacija koja se dobija istraivanjem

alternativni pristupi: odozdo ili odozgo

inteligencija i biologija:

traganje za neurofiziolokim osnovama, jo od Spearmanove "mentalne energije

pretpostavljeni korelati: brzina provodljivosti impulsa (ruka i aka), arborizacija kortikalnih neurona,

cerebralni glukozni metabolizam (inteligentniji su oni koji ga manje troe dok rade), evocirani potencijali-manje inteligentni ve varijabilnost u aktivnosti mozga zbog greaka u transmisiji informacija-visoka korelacija s iq i vizuelnih i auditivnih stimulusaNeki istraivai veruju da inteligencija pogotovo g direktno zavisi od neuralne efikasnosti mozga (Vernon, Eysenk). Oni su kao dokaz uzeli korelaciju izmeu skorova sa testa i brzine uinka. Ipak u toku radazadatka ne utie samo neuralno procesiranje na brzinu uinka. Tu su i: motivacija, kriterijum odgovora-tanost ili brzina, perceptivne strategije, panja i stepen u kom smo upoznati sa izlaganims timulusima. Postavlja se pitanje da li visoka neuralna efikasnost ubrzava razvoj inteligencije ili inteligentniji ljudi jednostavno nalaze naine da bre nau reenje u perceptivnim zadacima? -problem je kako d aznamo da neuralna efikasnost jeste dobra mera inteligencije ako ni ne znamo ta je tano ona, takoe rezultati se ne ponavljaju uvek.

5.Sociokulturalni korelati inteligencije.

inteligencija i kolovanje:

kolski uspeh

Testovi inteligencije su prvenstveno bili namenjeni da mere sposobnost dece da uspeju u koli-Bine. Zapravo, oni dosta dobro predviaju kolski uinak-korelacija.50 sa ocenama. Iapk uspeh u koli zavisi od brojnih drugih faktora, ne samo inteligencije.Da li je uopte bitno meriti kolski uspeh-da li je on odraz inteligencije-da jer je uspeh u koli uspeh u realnom ivotu za decu tog uzrasta duina kolovanja;

Zbog ega neka deca ostaju u koli due i idu na fakultet, a druga ne? 2 varijable koje se mogu meriti jo u osnovnoj koli koreliraju sa duinom kolovanja: skorovi na testu o socijalno okruenje-razred. Skorovi sa IQ testa i broj godina kolovanja koreliraju .55, dok druga varijabla ima znatno niu korelaciju. Brojni su razlozi zato deca sa boljim rezultatima na iQ testu provode vie godina kolujui se: dobijaju bolje ocene, podsticani su od strane uitelja i ssaradnika u nastavi, roditelja, esto idu na dodatne nastave gde upoznaju vrnjake koji su takoe podstiui za razvoj. U sutini sistem kolovanja ih nagrauje na nain na koji deca sa malim IQ skorom nisu nagraena ni stimulisana. Ipak neka deca sa visokim IQ odustanu od kole, dakle i sama linost utie na duinu kolovanja kao i motivacija koju dete razvija. Ipak testovni skor je najbolji prediktor duine trajanja kolovanja-edukacioni status inteligencija i profesija:

vrsta profesije (profesionalci, beli i plavi okovratnici)

-odreena zanimanja biraju inteligentniji ljudi (prava, medicina, ekonomija). Mnogi prijemni ispiti sadre i neke od testova inteligencije. U svakom sluaju u SAD, da bi se studirali prestini fakulteti potrebno je 16 godina kolovanja-to samim tim znai da e u tome istrajati oni uenici koji su postigli ivee iq skorove.

performansa na poslu

korelacije se kreu od .30-.50, iq je dobar prediktor inteligencija i socijalni status:postoji povezanost ali jo nije jasno zato visina prihoda

ovaj odnos je jako sloen za ispitivanje, zato to je ukljuen veliki broj varijabli-SES roditelja. Ekonomsko stanje odruje vrstu kole koju dete moe da pohaa. Podjednako inteligentni ljudi razlikuju se u socijalnim primanjiama, inteligencija je samo jedan od brojnih faktora koji utiu na prihode.

prestini poloaji (socijalna dominacija)

inteligencija i socijalni ishodi:

negativni socijalni ishodi: delinkvencija, kriminal...

povezani sa niom inteligencijom,ipak korelacije su male, do .20 povezanost je indirektna: deca koja su loija u koli, otuuju se i poinju s delikventnim ponaanjima jer se u koli nisu oseali prijatno, za razliku od inteligentnije decembar-inteligentniji se ree razvode

6. Inteligencija hereditarni i enviromentalni faktori izvori individualnih razlika: naslee+sredina

studije:

porodine; blizanake; usvojenike

generalni nalazi:

znaajna hereditarnost (.50), nizak ili nikakav efekat deljene sredine, ta je nedeljena sredina?

dodatne komplikacije i pitanja:

interakcija genotip-sredina; konstrukcija nie-interakcija genotip-sredina: dete stavljamo u adekvatnu sredinu gde se dodatno razvija ako ima genetsku predispoziciju efekti treninga i edukacijskih programa-kratkotrajni su, dugotrajni i jake efekte imaju na socijalno depriviranoj deci opti enviromentalni faktori i Flinov efekat zato postajemo pametniji ako se geni ne menjajuIstraivanja o doprinosu naslea i sredine Istraivanja u kojima se varijansa postignua na testu deli na proporciju uticaja naslea, odn. sredine na taj nain to se jedan od faktora dri konstantnim, a drugi se varira

Dve velike grupe istraivanja:

Istraivanja sa jednojajnim blizancima velika genetska slinost; varira se uticaj sredine

Istraivanja sa adoptiranom decom sredinski faktor konstantan; varira se genetska osnovaMetodoloki nedostaci studija sa identinim blizancima i adptiranom decom I pored istog genetskog potencijala kod identinih blizanaca ne postoji potpuna identinost u trenutku roenja zbog kongenitalnih uticaja

Odvojeno odgajanje ne daje realnu sliku o sredinskim uticajima, jer sredine nisu bile drastino razliite

Poetni uzorak adpotirane dece je bio selekcioniran po IQ-u

Diferencijalno osipanje porodica usvojitelja tokom vremena

Selektivni smetaj dece u domove usvojitelja

Nepouzdane mere inteligencije

Nedostatak pouzdanih informacija o biolokim roditeljima

Nemogunost separacije uticaja naslea i sredine zbog kasne separacije od biolokih roditelja ili kasnog usvajanja

Nekontrolisanost starosti biolokih roditelja i usvojitelja

Uticaj vebe na rezultate zbog ponovljenih testiranja deceRazliita odreenja sredine Sredinski uticaji su vrlo heterogen skup faktora

Problemi:Kako se definie sredina?ta se sve od sredinskih uticaja moe posmatrati? Sredinski uticaji se dele na dve komponente:

Deljena sredina sredinski uticaji koji decu ine slinom (npr., obrazovanje i socijalni status roditelja)

Nedeljena sredina sredinski uticaj zbog koga se javljaju razlike meu decom (npr., razliit stav roditelja prema deci, nain na koji pojedino dete reaguje na roditeljevo ponaanje)

U ranom detinjstvu znaajni je uticaj deljene sredine

Sa odrastanjem uticaj nedeljene sredine postaje vaniji

Sredinski mikrofaktori (porodino okruenje, kolska sredina...)

Sredinski makrofaktori (karakteristike ireg okruenja, zajednica u kojoj pojedinac ivi)

Flynn-efekat Analizirajui IQ skorove u razliitim populacijama tokom 60 godina Dejms Flin (1994) uoava da se IQ skor poveava iz generacije u generaciju

Veliina flin-efekta razliita od zemlje do zemlje i kree se od 5 do 25 IQ jedinica

Vei porast se uoava na testovima fluidne inteligencije (oko 15 jedinica ili 1 SD po generaciji)

Manji porast na testovima kristalizovane inteligencije (u proseku 9 jedinica po generaciji)

Mogua objanjenja:

Poveava se izloenost apstraktnim problemima

U mnogim zemljama raste nivo obrazovanja opte populacije

Savremena drutva pojedincima sve vie nameu zahteve za uspenim radom i funkcionisanjem u vremenskom ogranienju

Kvalitetnija ishrana kod sve veeg dela svetske...

Kompenzatorski programi Sistematski i planski sprovoeni programi kognitivnog podsticanja dece koja potiu iz nepovoljnih sredinskih okolnosti

Efekti kompenzatorskih programa na intelektualno funkcionisanje mali i kratkotrajni (prirataj od 5 do 10 IQ jedinica gubio se ve godinu dana nakon zavretka programa)

Znaajniji efekti postignuti u oblasti motivacije za kolovanje (poveanje kolskog postignua, redovnost u kolovanju, pozitivan stav prema obrazovanju, pozitivna slika o sebi i svojim sposobnostima...)

Intenzivnije intervencije u smislu trajanja, uvremenjenosti i irokog spektra delovanja daju vee i trajnije efekte

Zakljuak o odnosu naslea i sredine u razvoju inteligencije Danas prevladava miljenje da se vei deo varijanse individualnih razlika treba pripisati nasleu.

U razvijenim zemljama gde su obrazovne i socijalne pogodnosti srazmerno dobre i dostupne itavoj populaciji, treba oekivati manji udeo sredinskih inilaca dok je udeo tih inilaca vei u siromanim zemljama i zemljama u razvoju.

Naslee odreuje maksimalnu gornju granicu razvoja, a da li e ona biti dostignuta zavisi od sredinskih faktora.

7. Inteligencija grupne razlike

inteligencija i rasa/etnicitet/kultura:

(amerika) poreenja belaca, crnaca i azijata . . .

Japanci i Kinezi bolji u spacijalnim sposobnostima- mogue jer matematika ima vano mesto u obrazovnom sistemu

individualistike i kolektivistike kulture; kulturalni relativizam

faktori u osnovi grupnih razlika

Densenizam razliito proseno postignue pripadnika razliitih rasa na testovima inteligencije neki nativistiki orijentisani naunici interpretiraju kao krucijalni dokaz da su neke rase intelektualno superiornije (Densenov lanak Koliko moemo podii kolski uspeh; Hernstajnova knjiga Zvonolika kriva)

Veina naunika koji se bave ovom problematikom ne deli takvo miljenje, ve smatra:

da su genetski potencijali za intelektualno funkcionisanje podjednako raspodeljeni meu rasama

da postoje ozbiljni metodoloki problemi zbog kojih je teko nepristrasno meriti sve varijetete intelektualnog funkcionisanja meu rasama

Izvori i mogunosti manipulacije meurasnih istraivanja

Razlike u razvojnim okolnostima za belce i ostale rase u SAD vekovima su bile drastino razliite

I danas postoje drastine razlike u edukacijskim, socijalnim i zdravstvenim resursima meu pojedinim grupama; odsustvo obrazovnog optimizma

Pristrasnost u merenju IQ-a se javlja jer testove inteligencije konstruiu belci na belcima, ak i kad je re o neverbalnim testovima

esto su testiranja u okviru takvih istraivanja sprovoena na jeziku veine

Razliita postignua na testovima slobodnim od kulture mogu se pripisati specifinom kontekstu istraivanja (istraivanje Labova, 1972)

Zakljuak o meurasnim istraivanjima Rezultati istraivanja koji govore u prilog nepostojanja razlika

Koncept rase: moe li se danas u Americi uopte govoriti o crnoj rasi, kada gotovo i da nema osobe koja meu svojim precima nema belaca?

Zakljuak: genetske varijacije unutar pojedine rase vee nego izmeu rasa

inteligencija i tip/stepen razvijenosti:

sever i jug (pr. Evropa)-pod uticajem industrijalizacije razlike se smanjuju

selo i grad

inteligencija i pol:

kvantitativne i kvalitativne razlike; pitanje kauzaliteta

Razlike po polu: postoje meu odreenim sposobnostima, ali ne na G nivou

RAZLIKE U VERBALNIM SPOSOBNOSTIMAAnaliza razlika u pojedinim verbalnim sposobnostima (prosena veliina efekta u korist ena): - sa slajda

RAZLIKE U SPACIJALNIM SPOSOBNOSTIMARazlike u korist mukaraca javljaju se u adolescenciji i zadravaju se do kraja ivota

Veliina efekta:

Vee razlike uoene na viim intelektualnim nivoima

Najvei efekat je za zadatke mentalne rotacije (d = 0,93)

Na zadacima spacijalne vizualizacije razlika nije statistiki znaajna (d = 0,13)

Objanjenje razlika:

Hereditarna komponenta

Faktori socijalizacije

Interakcija izmeu maturacije i socijalizacijskih postupaka

OSTALE ISTRAIVANE RAZLIKE U ASPEKTIMA KOGNITIVNOG FUNKCIONISANJA

Vreme reakcije kontradiktorni rezultati

Cerebralna lateralizacija nema definitivnih odgovora; istraivanja sugeriu sledee trendove:

Kod ena postoji manja cerebralna lateralizacija nego kod mukaraca

Mukarci pokazuju neto izrazitiju lateralizaciju verbalnih sposobnosti od ena

Kod ena opaena vea lateralizacija auditornih stimulusa nego vizuelno-spacijalnih

Efekti ranije maturcije devojica na uspeh u testovima inteligencije

Polne razlike u nainu odgovaranja u test situaciji

Polne razlike u varijabilitetu kognitivnih sposobnosti

Diferencijalni pad kognitivnih sposobnosti u funkciji uzrasta

Zakljuak:

Na velikim uzorcima dobijaju se statistiki znaajne razlike u nekim aspektima inteligencija, ali te razlike nisu brojano velike i ne doputaju generalizacije na pojedinanom nivou.

Uoava se trend smanjenja razlika

Usled sve veeg smanjivanja razlika u enskim i mukim polnim ulogama, kao i sve izjednaenijih obrazovnih mogunosti.8. Klasini modeli sposobnosti- g- ne g diskusija

Spearman dvofaktorski model

Thurstone primarne mentalne sposobnosti

faktori: prostorni, perceptivni, numeriki, verbalni, v. fluentnosti, memorijski, rezonovanja

(indukcijski i dedukcijski)

hijerarhijski modeli: Vernon

specifini faktori: k:m (mehanike i spac. sposobnosti)

v:ed (verbalne i edukovane sposob.)

Cattell Gf-Gc teorija

Faktorske teorije sposobnosti Nastaju u okviru psihometrijskog pristupa prouavanju inteligencije

Naziv faktorske dobijaju jer su nastale primenom statistiko-matematikog postupka faktorske analize

Podela faktorskih teorija sposobnosti Hijerarhijske teorije sposobnosti svoj zaetak imaju u Spirmanovoj teoriji; veina zastupa ideju o postojanju jednog opteg faktora koji se nalazi na vrhu hijerarhije, dok se na niim nivoima nalazi vei broj ire ili ue definisanih faktora inteligencije koji se mogu razlagati do vrlo specifinih usko definisanih sposobnosti

Teorije bazinih sposobnosti (faceta) svoj zaetak imaju u Terstonovoj teoriji; zastupaju pluralistiko stanovite o inteligenciji kao skupu veeg broja meusobno nezavisnih faktora meu kojima nema povezanosti ni hijerarhijskog odnosa

1. Spirmanova dvofaktorska teorija sposobnosti Zakon o univerzalnom jedinstvu intelektualnih funkcija -u svim testovima sposobnosti, kao i u svim vrstama intelektualne aktivnosti manifestuje se jedna opta funkcija

Dokaz u faktorskim analizama uvek se izdvaja jedan opti faktor u kome uestvuju svi testovi i indikatori koji su u jednom istraivanju primenjeni

Ovaj opti faktor Spirman je nazvao g-faktor G-faktor: konstituie celinu intelekta; on predstavlja zajedniki faktor svih sposobnosti; prisutan je u svakoj vrsti intelektualnog ispoljavanja (u reavanju testa inteligencije ili u obavljanju neke intelektualne aktivnosti u svakodnevnom ivotu)

S-faktori: pored opteg faktora svaka intelektualna operacija sadri i jedan specifini element, koji pripada samo toj vrsti operacije i razlikuje se od elemenata svih drugih intelektualnih operacija

Vei broj specijalnih sposobnosti: logika, mehanika, psiholoka, aritmetika, muzika i razliite vrste pamenja (mogue je identifikovati i druge s-faktore)

Odnos i priroda g-faktora i s-faktora Spirman je smatrao da g-faktor zavisi od opte mentalne energije koju u odreenom stepenu poseduje svaki pojedinac.

S-faktore je poredio sa mehanizmima koji mentalnom energijom g-faktora bivaju aktivirani.

Kako je pod mentalnom energijom podrazumevao organski supstrat inteligencije, g-faktor je uroen i nevaspitljiv, dok su specifini faktori podloni obrazovanju i vebanju.

U svakom intelektualnom funkcionisanju prisutan je g-faktor i neka specijalna sposobnost koja je karakteristina za tu intelektualnu aktivnost.

Implikacije Spirmanove teorije na merenje inteligencije Kako je g-faktor opta i svuda prisutna sposobnost, Spirman je formulisao

teoremu o nevanosti indikatora:

U cilju odreivanja g-faktora koji neka osoba poseduje moe se jednako valjano upotrebiti bilo koji test inteligencije. Vano je samo da je dokazano da on visoko korelira sa g-faktorom Svi testovi sposobnosti mogu se svrstati u jedan hijerarhijski niz prema snazi sa kojom mere g-faktor

Tri zakona o principima saznanja U knjizi Priroda inteligencije i principi saznanja Spirman analizira bazine mentalne procese koji stoje u osnovi intelektualnog funkcionisanja i formulie tri zakona:

Zakon iskustva Jedna osoba je manje ili vie sposobna da posmatra ono to se odigrava u njenoj svesti. Ona ne samo da osea ve i zna da osea, ne samo da zna ve i zna da zna svesna je tog znanja.

ovek moe da zna za svoja sopstvena iskustva s razliitim stepenom jasnoe. Nekad ta jasnoa moe spasti do nule, tako da to znanje nestaje, ali ne nestaje iskustvo.

Prema Spirmanu demonstriranje validnosti ovog zakona je suvino. Postojanje tog iskustva se egzaktno moe dokazati u toku introspekcije.

Zakon odnosa edukcija relacija Kada jedna osoba ima u svesti dve ili vie ideja, ona je vie ili manje sposobna da shvati odnose koji meu njima postoje.

Zakon korelata edukcija korelata Kada je u svesti data jedna ideja zajedno sa odreenom relacijom, svaka osoba ima veu ili manju sposobnost da shvati ili stvori korelativnu ideju.

Operacionalizacija g-faktora Dve vrste mentalnih operacija ( e relacija i korelata) predstavljaju osnovu za operacionalno odreenje g-gaktora

G-faktor se ispoljava u sposobnosti izvoenja relacija i otkrivanja nedostajuih korelata

Zadaci u testovima za merenje g-faktora konstruisani su po principima edukcije relacija i edukcije korelataZnaaj Spirmanove teorije Ideja o g-faktoru sastavni je deo itave grupe teorija sposobnosti koje su nastale posle Spirmanove

Mnogi konstruktori testova prihvatili su principe edukcije relacija i korelata kao modele za sastavljanje zadataka u testovima sposobnosti

Spirmanova je zasluga za uvoenje faktorske analize u psihologiju

Kritika Spirmanove teorije Autori koji su prihvatili ideju o g-faktoru i nastavljali rad na otkrivanju strukture intelekta po liniji koju je zacrtao Spirman, smatrali su da je on dao suvie pojednostavljenu strukturu intelekta.

Pojava pozitivne korelacije meu svim merama intelektualnog funkcionisanja nije rezultat samo postojanja jedne opte intelektualne sposobnosti, ve u toj korelaciji svoj udeo imaju i neki drugi inioci kao to su SES, psihiko i fiziko zdravlje ispitanika, njegova motivacija i sl.

Pluralistiki orijentisani autori su se usprotivili ideji o g-faktoru i pokuali da svojim faktorskim istraivanjima daju dokaze da ne postoji neto takvo kao to je jedinstvena intelektualna sposobnost.

Testovi g-faktora Primeri testova g-faktora: Ravenove progresivne matrice, Domino test

Veina testova g-faktora su koncipirani kao testovi slobodni od kulture

Nedostatak testova g-faktora: slaba prognostika valjanost

2. Terstonova teorija primarnih sposobnosti doao do 7 nezavisnih primarnih sposobnosti.

Za svaku primarnu sposobnost mogue je napraviti monofaktorski test na kome je postignue ispitanika zasieno samo tom sposobnou.

Njegova teorija spada u grupu bazinih teorija sposobnosti i predstavlja tipino pluralistiko stanovite.

Prostorni faktor (S) predstavljanje, zamiljanje, vizualizacija odnosa u prostoru.

Test zastava, Test kocke

Perceptivni faktor (P) Test grupisanja rei, Test istovetnih oblika

Numeriki faktor (N) Testovi sabiranja, oduzimanja, mnoenja, deljenja

Verbalni faktor (V) Test pronalaenje opozita, Test verbalnih analogija, Test renika, Test sinonima Faktor verbalne fluentnosti (W) Test anagrama, T neureenih rei, T proizvoenja rei

Faktor memorije (M) sposobnost neposrednog pamenja izolovanih elemenata:

Test pamenja brojeva, Test inicijala

Faktor rezonovanja (R) Test aritmetikog rezonovanja, Test numerikog suenja, Test kompletiranja reeniceKritika Terstonove teorije Spirman i drugi britanski psiholozi analizirali su Terstonove primarne sposobnosti i nali da izmeu postignua istih ispitanika na monofaktorskim postoji povezanost. Iz toga zakljuuju da ih je mogue podvesti pod jedan opti faktor.

Zamerke zbog pristrasnosti uzorka

U ponovljenim istraivanjima i sam Terston naao da postoje umerene korelacije meu primarnim sposobnostima

Modifikacija teorije: uvodi jedan centralni faktor opti faktor drugog reda; svaka primarna sposobnost je spoj centralnog faktora drugog reda i jednog posebnog.

Znaaj Terstonove teorije Iako nije uspeo da empirijski dokae nezavisnost primarnih sposobnosti, Terstonova teorija imala je bitne implikacije u praktinom testiranju inteligencije.

Utvrivanje vie mera intelektualnog funkcionisanja i mogunost predstavljanja rezultata testiranja pojedinca preko mentalnog profila

3. hijerarhijski modeli: Vernon

g faktor i 2 nia faktora:

specifini faktori: k:m (mehanike i spacijalne sposobnosti)

v:ed (verbalne i edukativnee sposob.)

4. Teorija R. Katela i D. Horna G-faktor nije dovoljan za objanjenje ljudskih sposobnosti

Intelektualne sposobnosti se grupiu u dva faktora irokog opsega:

Fluidna inteligencija(Gf) Strukturira se pod uticajem neurofiziolokih dispozicija organizma

Nezavisna je od obrazovanja i iskustva

Meri se uglavnom testovima brzine i ogleda se u brzom reavanju problema

Predstavlja optu sposobnost otkrivanja relacija u svim oblastima

Varijabilitet Gf je konstantan meu kulturama; najbolje se meri testovima slobodnim od kulture

Gf fluktuira tokom dana i od dana do dana, prvenstveno zbog fiziolokih uticaja

Oteenja mozga rezultiraju padom uspeha na ovom faktoru

Visoko korelira sa uenjem novog materijalaKristalizovana inteligencija (Gc) Razvija se pod uticajem edukacijskih procesa i sistematskih kulturnih uticaja

Poveava se sa sticanjem obrazovanja i iskustva

Meri se testovima snage

Ogleda se u problemskim situacijama ije je reavanje potpomognuto steenim znanjem i iskustvom

Varijabilitet raste u funkciji dobi

Gc varira od kulture do kulture

Gc pokazuje male dnevne fluktuacije jer se sastoji od usvojenog sistema navika

Nisko korelira sa uenjem novih aktivnostiRazvoj fluidne i kristalizovane inteligencije Fluidna inteligencija svoj maksimum dostie krajem adolescencije i vrlo brzo nakon dostizanja vrhunca poinje da opada (ve od 20-tih) u poetku sporo, kasnije sve bre.

Kristalizovana inteligencija svoj maksimum u razvoju dostie posle 20-tih ili kasnije, to je uzrokovano duinom formalnog i neformalnog obrazovanja i aktivnostima osobe; ne pokazuje pad u funkciji dobi; ak se manji prirataj u razvoju moe pojavljivati do kasnih godina

Odnos fluidne i kristalizovane inteligencije Na uzrastu od 2-3 godine Gf i Gc su visoko povezane; sa razvojem dolazi do pada te povezanosti zbog razliitih sredinskih uticaja

Kod odraslih osoba izmeu Gf i Gc korelacija iznosi 0,40

Pozitivna korelacija izmeu Gf i Gc ima uzrono-posledini karakter:

Teorija investiranja Fluidna inteligencija se investira u uenje i proizvodi prezentni nivo kristalizovane inteligencije. Ovogodinji nivo kristalizovane inteligencije jedne osobe jeste funkcija prologodinjeg nivoa razvoja fluidne.

Kritika Katelove teorije Samo jo jedan vid hijerarhijdkih teorija Gf i Gc podseaju na Vernonove V:ed i K:m faktore

Da li je zaista mogue izmeriti Gf ako nije mogue napraviti testove slobodne od kulture?

Pozitivno: pokuao da povee rezultate faktorske analize sa istraivanjima iz oblasti neurologije, eksperimentalne psihologije, diferencijalne i razvojne psihologije kako bi dokazao da faktori imaju neuroloku i psiholoku relanost

Zamerka D. Kerola Katel i Horn eksplicite ne postuliraju g-faktor na najviem nivou u hijerarhiji

9. Proirena Gf-Gc teorija

Cattell &Horne:

Gf sposobnosti povezane sa fiziolokim nivoom funkcionisanja i incidentalnom uenju

Gc sposobnosti povezane sa akulturacijom i socijalnim iniocima

Teoriju su proirili na osnovu 5 tipova dokaza: psihometrijski, razvojni, neuro-kognitivni, predvianja postignua i bihejvioralne genetike. Model je hijerarhijski: 80-tak faktora 1. Reda meusobno koreliraju i predstavljaju posebne sposobnosti koje su visoko povezane sa 10-tak faktora 2. Reda. Koji ukljuuju: kvantitativno znanje, brzina miljenja, dugotrajna memorija, fluidna i kristalizovana inteligencija.

Faktori 2. Reda ine 3 klastera:

1. Fluidni-vulnerabilni: rano opadaju u razvoju, sporo se razvijaju, podloni deteorijacijama i povredama

2. Senzo-perceptivni: panja

3. Kristalizovani-ekspertize: konstantno raste do pred smrt

-Klasteri su uvedeni jer je pokazano da se razliito menjaju u odnosu na naslee, edukaciju i sredinu

Teorija se pokazala korisnom u objanjavanju i predvianju intelektualnih promena, posebno u odraslom dobu. Neke sposobnosti propadaju u starosti u skaldu sa propadanjem CNS-a. (brzina miljenja, kratkotrajna memorija, fluidna). Ipak kristalizovana, dugotrajna m i kvantitativno znanje se poveavaju ili ostaju stabilne u starosti.

Prema ovoj teoriji ljudi dok stare kanaliu svoj eznanje i intelektualne sposobnosti u odreeno polje ekspertize. Prksa sticana godinama pomae im da odre i razviju kognitivne sposobnosti koje su povezane sa strukom. Rezultat toga je irenje memorije za podatke iz oblasti strunosti. Ovim se objanjava postojanje intelektualnih lidera-starijih od 40 godina.Teorija se koristi za razvoj i evaluaciju kognitivnih treninga za starije odrasle.

Problem kod ove teorije jeste nain na koji se meri kristalizovana. Kod dece moe da se meri kroz vokabular povezan sa sistemom obrazovanja, dok se kod odraslih postavlja pitanje ta uopte jeste kristalizovana kada postoji puno razliitih porfesija-test mora biti razliit za grupe.10. Tristratumska teorija

Carroll (1993) Human cognitive abilities

Kerol je nainio metaanalizu svih relevantnih i dostupnih istraivanja o strukturi inteligencije.

Analizirao je vie od 450 korelacionih matrica koje je pribavio od drugih istraivaa iz SAD i drugih zemalja (period od 1927. do 1987.), kojima je bilo obuhvaeno oko 130000 ispitanika.

Na osnovu tih analiza 1993. formulie teoriju koja integrie dve dobro potvrene i uticajne teorije inteligencije Spirmanov model g-faktora i Katelov model fluidne i kristalizovane inteligencije.

Karakteristike Kerolove teorije Hijerahijska struktura koja pretpostavlja postojanje konanog broja faktora na tri nivoa

Faktori pokazuju nepromenljivost u razliitim populacijama

Faktori su stvarni fenomeni koji upravljaju kognitivnim funkcionisanjem, a ne statistiki artefakti

Faktori imaju realnu egzistenciju uprkos injenici da je zasada jo teko tano odrediti njihove fizioloke uzroke

Faktori odraavaju opaene individualne razlike u uinku na kognitivnim zadacima

Tri nivoa

Najvii nivo: faktor generalne integracije izveden izzajednike varijanse faktora II reda; Spirmanov g-faktor (ed. relacija i korelata; metakognitivni procesi)

Drugi nivo faktora: predstavlja grupisanje primarnih sposobnosti prvognivoa u 8 iroko definisanih faktora (fluidna i kristalizovana inteligencija, opte pamenje i uenje, vizuelna percepcija, auditivna percepcija,fluentna produkcija, iroka kognitivna brzina i brzina procesiranja

Najnii nivo: usko definisani faktori koji predstavljaju specijalne sposobnostiIdentifikovao 70-ak primarnih sposobnosti, ali to nije konaan broj.

Oni su redovno zasieni sa vie faktora drugog nivoa.Osam faktora drugog nivoa Fluidna inteligencija prema tipu varijabli koje ga definiu ovaj faktor ukljuuje primarne faktore indukcije, rezonovanja, reavanja problema

Kristalizovana inteligencija definiu je primarne sposobnosti koje ukljuuju jezik: verbalne sposobnosti, razvoj jezika, razumevanje proitanog, opta informisanost

Opte pamenje i uenje faktori prvog reda koji ga opisuju su asocijativno pamenje, slobodno doseanje, smisleno pamenje i u neto manjoj meri obim pamenja

iroka vizuelna percepcija opisuju ga faktori vizualizacije, spacijalnih relacija, mehanike sposobnosti i perceptivna brzina

iroka auditivna percepcija definiu ga faktori prvog reda kao to su percepcija govora i percepcija muzikih tonova; empirijski podaci o sposobnosti auditivne percepcije jo uvek oskudni

iroka sposobnost doseanja (fluentna produkcija) oznaava sposobnost lakog pristupa pojmovima, idejama i imenima u dugoronom pamenju; faktori prvog reda koji ga definiu su fluentnost ideja, originalnost, fluentnost izraavanja, asocijativna fluentnost, figuralna fluentnost, te osteljivost za probleme

iroka kognitivna brzina oznaava tempo reavanja razliitih vrsta kognitivnih zadataka; primarni faktori koji ga definiu su perceptivna brzina, brzina pisanja, numeriki faktor i sl.

Brzina procesiranja brzina obrade u elementarnim kognitivnim procesima; operacionalizuje se vremenom reakcije ili izbronim vremenom reagovanja

Zakljuak Kerol svoj model smatra najsliniji Vernonovom hijerahijskom modelu i modelu Katela i Horna.

Bitna razlika u odnosu na Katelovu teoriju je potvrda postojanja g-faktora na najviem nivou hijerarhije.

Kerolova teorija ne donosi puno novina, ali joj bogata empirijska podloga, zasnovana na integraciji velikog broja faktorsko-analitikih istraivanja, daje posebnu verodostojnost i znaaj.

paradigmatska faza u modeliranju sposobnosti-iri se broj ukljuivanih sposobnosti Trenutnemodifikacije: sposobnosti u ignorisanim modalitetima, sposobnosti ekspertize- ukljuuje se i kulturoloki deo 11. Triarhijska teorija (Sternberg)

Pokuao da formulie sveobuhvatno objanjenje prirode inteligencije.

Tvrdi da mnoge teorije inteligencije nisu pogrene, ali su nepotpune nisu dovoljno obuhvatne da bi objasnile sve manifestacije intelektualnog ispoljavanja.

Uspena inteligentna osoba u realnom ivotu:1. Set sposobnosti

2. +/- kontorla-znam ta mi ide i ta volim i ka tome teim

3. Selekcija

4. Adaptacija i modifikacija sredine

5. Balans kreativne (generisanje ideja),analitike (procena koje su ideje korisne), i praktine sposobnosti (implementacija u ivot) Trojnu teoriju inteligencije ine 3 povezane subteorije koje slue kao okvir i oslonac za specifine modele ljudskog inteligentnog ponaanja:

Kontekstualna subteorija

Iskustvena subteorija

Komponentna subteorija Kontekstualna subteorija uspostavlja odnos izmeu inteligencije i spoljanjeg sveta u kojem osoba ivi objanjava PRAKTINU INTELIGENCIJU

Iskustvena subteorija tie se unutranjih i spoljanjih aspekata inteligencije; inteligenciju posmatra u svetlu individualnih iskustava na nekom zadatku objanjava KREATIVNU INTELIGENCIJU

Komponentna subteorija odnosi se na unutranje osnovne procese obrade informacija koji stoje u pozadini ljudske misli objanjava ANALITIKU INTELIGENCIJU

Kontekstualna subteorija (INTERNI ASPEKT) Jedno od kontekstualistikih shvatanja koje istie ulogu sredine pri odreivanju inteligentnog ponaanja u nekom miljeu

Bavi se kognitivnim aktivnostima koje su potrebne za usklaivanje s okruenjem

Pokuaj izdizanja iznad unutranjeg sveta pojedinca prema kome je usmeren tradicionalni psihometrijski pristup

Definicija inteligencije u kontekstu:

Inteligencija u kontekstu je svrsishodno prilagoavanje sredini, relevantnoj za ivot, njeno oblikovanje i izbor.

Objanjenje inteligencije u kontekstu Stvarna sredina podrazumeva realno svakodnevno ivotno okruenje, ali i artificijelne sredine poput laboratorijskog okruenja ili test-situacije

Relevantnost inteligencija je ponaanje u sredinama koje su ivotno relevantne; reavanje za sredinu relevantnih problema

Svrsishodnost inteligencija je svrsishodna, usmerena ka cilju

Prilagoavanje inteligencija je adaptivna; pokuaj da se postigne sklad izmeu osobe i njene sredine

Oblikovanje inteligencija ukljuuje preoblikovanje sredine ako su pokuaji adaptacije osobe na sredinu neuspeni

Izbor - inteligencija podrazumeva i aktivan izbor i promenu sredine u sluaju kada su prethodni pokuaji adaptacije ili preoblikovanja sredine ostali bez uspeha

Iskustvena subteorija ( ISKUSTVENI ASPEKT) Odreuje one take na kontinuumu iskustva neke osobe sa zadacima ili situacijama koje u najveoj meri ukljuuju inteligetno delovanje.

Nekim zadatkom se zahvata inteligencija u onoj meri u kojoj njegovo reavanje zavisi od ispoljavanja jedne ili obe od ovih vetina:

sposobnosti da se savlada nova vrsta zadataka ili situacionih zahteva

sposobnosti da se automatizuje tok obrade informacija

Sposobnost savladavanja novine Novi zadaci:

inteligencija se najbolje meri zadacima koji su neuhodani u pogledu vrste operacija ili pojmova iju upotrebu trae, te zahtevaju naine obrade informacija koji su izvan uobiajenog iskustva

Suvie novi zadaci za koje ne postoje odgovarajue kognitivne strukture ostae izvan okvira shvatljivosti, te postati bezvredni u proceni inteligencije

Inteligencija se ne sastoji toliko od sposobnosti osobe da ui ili misli u pojmovnim sistemima koji su joj poznati, koliko od njene sposobnosti da ui i misli u okviru novih pojmovnih sistema, koji se mogu primeniti na ve postojee strukture znanja.

Nove situacije:

inteligencija se nee najbolje ispoljiti u rutinskim situacijama sa kojima se redovno sreemo u svakodnevnom ivotu, ve pre u situacijama koje su izuzetne i predstavljaju izazov za sposobnost da izaemo na kraj sa sredinom

suvie novine u situaciji moe je uiniti dijagnostiki bezvrednom u proceni inteligencije

Merenje sposobnosti savladavanja novine problemi uvianja koji sadre 3 vrste uvida:

Selektivno kodiranje uvianje koji su elemenati relevantni za reenje problema, a koji nisu

Selektivno kombinovanje uvianje optimanog naina kombinovanja selektivno kodiranih informacija

Selektivno poreenje uvianje kako se nova informacija moe povezati sa starom

Sposobnost automatizacije u obradi informacije Sa stanovita merenja inteligencije znaajni su i zadaci u kojima novina izbledi i poinje automatizacija u njihovom izvoenju.

Pri obradi informacija iz novih podruja osoba se prvenstveno oslanja na voljno kontrolisanu globalnu obradu; koristi sve svoje kapacitete, te je takva obrada ogranienog kapaciteta, sva panja se usmerava na zadatak, sva znanja uskladitena u dugoronom pamenju raspoloiva su za procese koji se koriste u datom zadatku.

Pri obradi informacija iz poznatih podruja (uhodani zadaci) osoba koristi automatsku lokalnu obradu; vie lokalnih sistema obrade moe raditi paralelno; njihov rad je automatski i bezmalo neogranienog kapaciteta; panja nije fokusirana na zadatak koji se reava.

Brzina postizanja automatizacije odraz je inteligencije.Komponentna teorija (INTERNI ASPEKT) Pri reavanju problema ljudi koriste razliite vrste komponenti

Komponente su jedinice obrade informacija koje deluju preko unutranje reprezentacije objekata ili simbola

Tri iroke kategorije komponenti:

Metakomponente: imaju upravljaku funkciju; od njih zavisi planiranje, kontrola, motrenje i procena procesa reavanja problema

Komponente izvoenja: sprovode strategije reavanja problema koje su odredile metakomponente

Komponente sticanja znanja: selektivno belee, kombinuju i uporeuju informacije tokom reavanja problema i stoga omoguavaju novo uenje; procesi koji se koriste pri usvajanju znanja

Pedagoke implikacije trijarhine teorije Prema Sternbergu, uenici sa razliitim obrascima inteligentnog ponaanja razlikuju se u kolskom okruenju

Uenik sa visokim analitikim sposobnostima favorizovan je u tradicionalnim kolama; on je uspean u usvajanju znanja, transferu informacija, planiranju i donoenju odluka, reavanju problema; ima dobre ocene i visoko postignue na testovima znanja i testovima inteligencije

Uenik sa kreativnim sposobnostima esto nije meu najboljim u odeljenju, ali se odlikuje davanjem jedinstvenih reenja; ne konformira se nastavnikovim predlozima kako neto treba uraditi; odlikuje se brzim reavanjem novih problema i brzim uspostavljanjem automatizacije u reavanju poznatih problema

Uenici sa izraenom praktinom inteligencijom neretko imaju loije postignue na tradicionalnim testovima inteligencije, ali se vrlo uspeno snalaze u realnom ivotu; oni lako i brzo sakupljaju znanja i iskustva iz svakodnevnog konteksta o tome kako svet funkcionie; oni esto ne odgovaraju adekvatno na zahteve kole, pa se deava da rano izau iz obrazovnog sistema; meutim, njihove socijalne vetine su na zavidnom nivou, pa mogu postati uspeni u onim poslovima u kojima su vane socijalne vetine (kao to su na pr., preduzetnici ili menaderi,) uprkos slabijem kolskom postignuu

12. Model multiplih inteligencija (Gardner) 1983. predlae novu teoriju koja se protivi shvatanju o jedinstvenoj intelektualnoj sposobnosti- inteligencijakaobiopsihoocijalnipotencijal Gardnerov pluralistiki pristup nije zasnovan na objanjavanju obrazaca rezultata u psihometrijskim testovima, ve na posmatranju raznolikosti uloga odraslih osoba (krajnjih stanja) koje postoje u razliitim kulturama

Gardnerova definicija:Inteligencija je sposobnost reavanja problema ili oblikovanja proizvoda koji su vani u odreenom kulturnom okruenju ili zajednici, razvoj je moguIzvori podataka za formulisanje teorije viestrukih inteligencija

Modana oteenja

Savanti i uda od dece

Rezultati eksperimentalne i kognitivne psihologije

Psihometrijski nalazi

Karakteristine krivulje razvoja

Nalazi evolucijske biologije7 vrsta inteligencijaZastupa miljenje da postoji nekoliko nezavisnih inteligencija:zasebnaevolucionaistorija,niskeinterkorelacije, distinktivnisimboliLingvistika inteligencija

Muzika inteligencija

Logiko-matematika inteligencija

Prostorna inteligencija

Telesno-kinestetika inteligencija

Intrapersonalna inteligencija

Interpersonalna inteligencija

U novijim radovima pretpostavlja postojanje i osme vrste inteligencije, prirodno-naune inteligencije-naturalistika(sposobnost da se opserviraju i uoavaju obrasci funkcionisanja u prirodi i da se razumeju prirodni i humani sistemi)

Lingvistika inteligencija Najtemeljnije prouena ljudska sposobnost

Dokazi za njeno postojanje:Iz razvojne psihologije: sve ljudske jedinke imaju optu i brzo razvijajuu sposobnost govora, Iz neuropsihologije: kod izvesnih oteenja mozga dolazi do tekoa u govoru

Vrhunski razvijena kod pesnika i knjievnika, ali je vana i za novinare, pisce reklama, advokate...

Muzika inteligencija Doputa ljudima da stvaraju, prenose i razumeju znaenje zvukova

Dokazi za njeno postojanje: prouavanje visoko nadarene dece i savanata, Neuropsiholoka istraivanja pokazuju da se podruja mozga koja obrauju muziku jasno razlikuju od onih kojima se obrauje jezik

Posebno izraena kod kompozitora, dirigenata, muziara, ali i kod audioinenjera...Logiko-matematika inteligencija Ukljuuje upotrebu i prosuivanje apstraktnih odnosa

Dokazi za njeno postojanje:Izolovane pojave kod nekih savanata, Neuroloki razvojni sindromi u kojima je oteena sposobnost raunanja (akalkulija)

Visoko razvijena kod matematiara, raunovoa, finansijskih strunjaka, inenjera, naunika...

Prostorna inteligencija Sposobnost uoavanja vizuelnih i prostornih informacija; mogunost njihovog preobraavanja i oblikovanja; mogunost vizuelnog zamiljanja bez pomoi spoljanjih vizuelnih stimulusa

Dokazi za njeno postojanje:Ona zahteva neometeno funkcionisanje parijatalnog i temopralnog renja

Kljune sposobnosti sposobnost zamiljanja slika u tri dimenzije, sposobnost mentalnog rotiranja tih predstava

Visoko razvijena kod slikara i svih koji se bave vizuelnim umetnostima, kod geografa, navigatora, hirurga...

Telesno-kinestetika inteligencija Najvie odstupa od tradicionalnog shvatanja inteligencije

Sposobnost upotrebe svih ili nekih delova tela u reavanju problema ili oblikovanju proizvoda

Dokazi za njeno postojanje:Pojava apraksije pri oteenju leve hemisfere

Kljune radnje kontrola finih i sloenih motorikih pokreta i sposobnost baratanja predmetima

Visoko razvijena kod plesaa, koreografa, penjaa po stenama, sportista...Intrapersonalna inteligencija Sposobnost razumevanja vlastitih oseanja, te delovanje na osnovu tih razlikovanja

Razvija se iz sposobnosti razlikovanja prijatnosti i neprijatnosti

Na najviem nivou razlikovanje vlastitih oseanja, namera i motivacije dovodi do samospoznaje kakvu nalazimo kod starijih ljudi i oznaavamo je kao mudrost

Takva vrsta samospoznaje omoguava ljudima da donose kvalitetne odluke o vlastitom ivotu; zato ova vrsta inteligencije deluje kao sredini ured inteligencije koji omoguava da ovek spozna vlastite sposobnosti i da ih upotrebi najbolje to moe.

Interpersonalna inteligencija Sposobnost prepoznavanja tuih oseanja, verovanja, namera

U svom najrazvijenijem obliku ogleda se u sposobnosti razumevanja tuih oseanja i misli, te delovanje u skladu s tim i u sposobnosti oblikovanja ponaanja drugih

Dokazi za njeno postojanje:Povezana sa funkcionisanjem eonog renja

U svakodnevnom ivotu teko je odvojiti intrapersonalnu i interpersonalnu inteligenciju, mada je mogue nai dokaze u prilog njihove nezavisnosti u nekim oblicima patologije

Uticaj Gardenrove teorije Glavni uticaj njegove teorije ogleda se u obrazovanju.

Gardner smatra da je tradicionalna kola najvie razvijala lingistiku i logiko-matematiku inteligenciju, a ostale vrste je zanemarivala.

U Americi su neke kole nakon objavljivanja Gardnerove teorije reorganizovane u skladu sa njegovim idejama kako bi deci pomogle da razviju to vei broj svojih sposobnosti.

Projekat Spektrum Gardnerov pokuaj da ispita mogunost razvijanja u kolama razliitih inteligencija kod uenika; svakom ueniku se obezbeuje kontekst u kome e se najpre jasnije moi identifikovati jae i slabije strane njegove inteligencije, a onda mu se dati mogunost da razvija pojedine vrste inteligencije

Kritika: opisuje talente ne sposobnosti, preterano irenje koncepta-naturalistika inteligencijaDeca koja imaju visoko razvijenurazmialju...vole...potrebni su im...

Lingvistiku inteligencijureimaitanje, pisanje, prianje pria, knjige,dnevnici, razgovori, rasprave, debate, prie

Logiko-matematiku inteligencijuzakljuivanjemeksperimentisanje, ispitivanje, reavanje zagonetki, raunanjeMaterijal za eksperiment, nauni materijali, izleti u planetarijum, naune muzeje...

Prostornu inteligencijuu slikamadizajniranje, crtanje, vizualizovanje, vrljanjelego kocke, video, filmovi, slajdovi, slagalice, ilustrovane knjige, posete umetnikim muzejima

Telesno-kinestetiku inteligencijukroz telesne oseajeplesanje, tranje, skakanje, graenje, gestikuliranjeigranje uloga, drama, stvari za graenje, sport i fizike igre, taktilna iskustva,

Muziku inteligencijupreko ritmova i melodijapevanje, zvidanje, pevuenje, pljeskanje, sluanjevreme za pevanje, odlazak na koncerte, muzika kod kue i u koli, muziki instrumenti

Interpersonalnu inteligencijureflektovanjem ideja drugih ljudipredvoenje, organizovanje, , zabavljanjeprijatelji, grupne igre, drutvena okupljanja, dogaaji u zajednici, klubovi

Intrapersonalnu inteligencijuu odnosu na svoje potrebe, oseanja i ciljevepostavljanje ciljeva, sanjarenje, planiranje, reflektovanjevreme nasamo, projekti bez vremenskog ogranienja, mogunost izbora

Prirodnjaku inteligencijukroz prirodu i prirodne oblikeigranje sa kunim ljubimcima, vrtlarstvo, istraivanje prirode, dostupnost prirode, mogunost za interakciju sa ivotinjama,

13. PASS model ( Das, Kirby i Jarman)Teorija se zasniva na radu Lurije i konceptu funkcionalne organizacije mozga.

Za PASS model od velike je vanosti uloga fonda informacija kojim osoba raspolae jer je znanje izvor informacija koje procesiramo. Kognitivno procesiranje utie na sticanje znanja i obrnuto. Oba su pod uticajem socijalnih i kulturalnih inilaca (osoba moe super da zna engleski i da joj svi elementi PASS sistema odlino funkcioniu, ali kada se susretne sa japanskim nee nita razumeti)

1. Planiranje- aktivnost frontalnog renja: osnovna sposobnost koja nas odvaja od primata. Selekcija i razvoj planova i potrebnih strategija za obavljanje zadataka i odabiranje reenja problema.

2. Panja-modano stablo: proces usmeravanja prercepcije i opaanja na pojedine stimuluse i ne obraanje panje na druge stimuluse iz okruenja. to je due potrebna usmerenost panje, vea je aktivnost mozga. Paznju kontroliu namere i ciljevi.

3. Procesiranje- okcipitalni, parijetalni i temporalni reanj: moe biti:

-Simultano: kljuno za organizovanje informacija u smislene celine- vizuelna i spacijalna sposobnost

-Sukcesivno: za upotrebu ve organizovanih stimulusa kada je potrebno da se informacija zapamti u odreenom redosledu- za serijsku organizaciju zvukova i redosleda pokreta ( kada se ui itanje)- verbalna sposobnost

Teorija je znaajna jer:

-umesto g naglaava kognitivne procese

-iri broj sposobnosti koje treba meriti testovima inteligencije

-Teorija umanjuje znaaj verbalnih testova sposobnosti

- razvoj klinikih i edukativnih intervencija a decu sa specifinim problemima u uenju, ADHD, disleksija na osnovu PASS profila

- znaaj za decu kolskog uzrasta sa potekoama u razvoju

-CAS instrument koji je nastao za procenu kognitivnog sistema, sistematino empirijski potvren, sastoji se od 12 testova

-PASS profil upuuje ta u PASS sistemu ne funkcionie dobro, to uzrokuje odreeni poremeaj. Tako je za probleme uenja odgovoran poremeaj Panje, za ADHD Planiranje, za itanje Procesiranje

Autori KOG-3 tvrde da su na osnovu PASS sainili test

14. Catell-Horn-Caroll model

Predstavlja integraciju 2 najproverenija psihometrijska modela

Catell-Horn proirenog Gf-Gc

Caroll tristratumskog modela

Rezultat je empirijske podudarnosti, kako psihometrijskih provera tako i istraivanja koja su obuhvatala naslednost, neuro-kognitivnu osnovu, razvojni aspekt, ali i prediktivne studije to je sve bilo dadatni izvor validnosti teorije.

Ova teorija predstavlja znaajni oslonac za stvaranje savremenih baterija i osnova je novih istraivakih paradigmi.Nije usaglaeno da li postoji G faktor

ire sposobnosti-sekundarni faktori

1. Fluidna inteligencija/rezonovanje

2. Kristalizovana inteligencija/znanje

3. Generalno znanje specifinog domena- ekspertize za odreenu oblast

4. Vizuelno-spacijalne sposobnosti

5. Auditivno procesiranje

6. Dugotrajna memorija i pobuivanje

7. Brzina kognitivnog procesiranja

8. Kvantitativno znanje

9. Psihomotorne sposobnosti

10. Taktilne sposobnosti

Ue sposobnosti-primarni faktori

Specifini faktori

Ovo je teorija sa otvorenim krajem:

Radi se na

-Boljem objanjenju irih sposobnosti

- dodavanju specifinih faktora

-bolje objanjenje povezanosti meu faktorima

-deskripcija sadraja i procesa koji lee ispod uinka na razliitim kognitivnim zadacima

Ispitivanje pojma aptitude- spremnost, pogodnost: predispozicija da se na pravi nain reaguje u odreenoj situaciji. Pored kognitivnih sposobnosti osoba mora da poseduje i odreene konativne i afektivne sposobnosti

EGZEKUTIVNE FUNKCIJE

1. Egzekutivne funkcije pojam i odreenje

egzekutivne funkcije visoko kompleksni integrisani set kognitivnih sposobnosti koje su od kritinog znaaja za adaptivno funkcionisanje.

mentalni kapaciteti neophodni za: formulisanje ciljeva, planiranje naina njihovog ostvarenja i efektivno izvravanje tih planova

"dirigent " koji pokree, usmerava, organizuje i kontrolie kognitivne aktivnosti, emocionalne odgovore i ponaanje

odgovorne za sintezu eksternih stimulusa, preparaciju akcije, formiranje programa, omoguavanje njihovog zapoinjanja, obezbeenje toka i verifikaciju akcije

neki aspekti egzekutivnih funkcija:

inhibicija sposobnost zaustavljanja ponaanja

pomeranje [shift] sposobnost pomeranja panje ipromene aktivnosti skladu sa novim informacijama

emocionalna kontrola sposobnost modulacije emocija u skladu sa situacijom

inicijacija sposobnost zapoinjanja aktivnosti igenerisanja ideja

radna memorija sposobnost/kapacitet zadravanjainformacija u cilju obavljanja zadatka

planiranje sposobnost izrade strategija usmerenih kaeljenom cilju

organizacija sposobnost sistematizacije aktivnosti

self-monitoring sposobnost praenja sopstveneaktivnostiU okruzenju koje se konstantno menja EF nam omogucavaju brzu promenu mentalnog seta, prilagodjavanje na novinu, inhibiranje neodgovarajuceg ponasanja, kreiranje planova i iniciranje njihovog izvrsavanja. Koncept teike i moralnosti je takodje povezan sa EF.

problemi u odreenju (i relevantni aspekti):

nepostojanje opte prihvaene definicije

vei broj razliitih modela neurofizioloka osnova (EF i frontalni reanj)

priroda i svojstva instrumenata za procenu EF

razvojni aspekt

Nisu vezane samo za kognitivne procese, ve i za emocionalne odgovorne i bihevioralne akcije. Zbog toga se predlae podela na hladne i vrue egzekutivne funkcije

hladne: isto kognitivne, vezane za apstraktne pojmove, ne ukljuuju motivaciju

vrue: ukljuuju regulaciju emocija i motivacije, vezane za prepoznavanje tuih emocija, miljenja drugih ljudi, moralno rezonovanje

-poremeaji ovih funkcija su raznovrsni: poremeaj fokusiranaj i odravanja pane, impulsivnost, dezinhibicija, smanjena radna memorija, tekoe u monitornigu i regulaciji ponaanja, nemogunost planiranja aktivnosti, dezorganizovanost, tekoe u generisanju i implementiranju strategija, perseverativna ponaanja, opiranje promenama, nemogunost uenja iz greaka.

Egzekutivne funkcije povezane su sa akademskim i radnim postignuem, ali i sa socijalnim ponaanjem

problemi u definisanju

EF (pre)irok konstrukt ["umbrella" concept]

pretpostavlja vei broj povezanih kognitivnihsposobnosti-kojih?

koji kognitivni procesi/sposobnosti su EF

koje karakteristike procesa/sposobnosti ih ine egzekutivnim

unitarne ili ne?

koliko su procesi/sposobnosti povezane da li su deo istog paketa i imaju svoj G ili su razliite i sluajno koreliraju (istraivanja pokazuju pozitivnu ali nisku povezanost razliitih EF)

Razlika od IQ: neke EF imaju visoku vezu sa inteligencijom (rdana memorija), a neke ne (inhibicija, fleksibilnost)-unitarnost diskutabilna

2. Komponente egzekutivnih funkcija

Postoje brojni modeli koji objanjavaju egzekutivne funkcije, ipak nijedan model nije u potpunosti prihvaen. Ono oko cega postoji slaganje jeste da se radi o kompleksnom fenomenu koji ima veliki znacaj za adaptivno funkcionisanje osobe. Veina modela se fokusira uglavnom na neki odreeni aspekt egzekutivnih funkcija, a postoje oni koji su razvojno usmereni. Neki se baziraju na klinikoj perspektivi (dokaz o lokalizaciji u prefrontalnom korteksu), dok dugi svoje modele razvijaju na ostovu statistikih podataka (identifikovanje multiplih faktora u analizama).

supervizorski sistem (Norman & Shallice, 1986)

-iroko prihvaen koncept.

Oni razlikuju automatske odgovore i one za kojeje potrebna svesna panja da bi se obavili centralni egzekutiv (Baddeley & Hitch, 1974)

-radna memorija kao komponenta EF-WM limitirani kapacitet sistema koji omoguava privremeno skladitenje informacija neophodnih za kompleksne zadatke (shvatanje, rezonovanje, uenje)

-osnovne funkcije centralnog izvrioca:

praenje jednog i ignorisanje ostalih tokova informacija

koordinacija resursa radne memorije u multiplim zadacima

pomeranje panje

selektivna privremena aktivacija reprezentacija iz dugotrajne memorije

Barkley (1997) egzekutivne self-regulatorne funkcije

osnovni element EF je samoregulacija self-regulacija bilo koji set odgovora dizajniran tako da izmeni verovatnou narednih odgovora individue u datim uslovima tj. na dati dogaaj, a time i verovatnou kasnijih konsekvenci datog uslova tj. dogaaja

samoregulacija ukljuuje kljune komponente EF: cilju usmereno ponaanje, razvoj planova za postizanje cilja, utilizaciju unutranjeg govora, kontrolu impulsa

bihejvioralna inhibicija, kao pretpostavka svih EF ili samoregulatornih procesa ukljuuje:

inhibiciju dominantnog odgovora (odlaganje)

diskontinuaciju sloaja odgovora (vreme)

interferenciju kontrole (distrakcija) (Lezak, 1983)-4 domena EF, koja iako obuhvataju razliite setove ponaanja, osoba retko pokazuje oteenja samo jednog dela-koncept je samo okvir za posmatranje EF i bio je uticajan na kliniare i njihovo odreenje i pristup istraivanju EF

Volicija- svesna odluka da se izvede odreena akcija, namera da se izvede ciljem usmereno ponaanje ili planira budua aktivnost,

Planiranje- kapacitet da se identifikuje redosled koraka potrebnih za reavanje problema ili postizanje cilja,

Svrhovita akcija-inicijacija i odravanje koraka koji prate plan, kao i kapacitet za modifikovanje iili obustavak plana,

Efektivna performansa- kapacitet da se vri monitoring, samo-regulacija ponaanja

-mana ovog koncepta jeste to zapostavlja odreene aspekte EF: radnu memoriju, kontrola impulsa nije dovoljno objanjena, takoe malo je istraivanja koja se bave validacijom ovog koncepta

Egzekutivni kontrolni sistem (Anderson et al., 2001)

razvojna neuropsihologija + faktorsko analitike studije

EF kontrolni sistem koji ukljuuje etiri domena, razvojno i funkc. nezavisna, ali povezana:

kontrolna panja, kognitivna fleksibilnost, postavljanje cilja, procesiranje informacija

analiza zadatka, strategijska kontrola, monitoring (Borkowsky & Burke, 1996)

fleksibilnost miljenja, inhibicija, reavanje problema, kontrola impulsa, formacija koncepta,

apstraktno miljenje, kreativnost (Delis et al.,2001)

svrhovita i koordinisana organizacija ponaanja (Banich, 2004)

3.Distinkcije egzekutivnih i neegzekutivnih procesa

Poto su dosadanja istraivanja pokazala jako malu test-rtest pouzdanost i validnost EF, teko je odrediti rzliku izmeu EF i neegzekutivnih procesa. Takoe teko je povezati odreena ponaanja koja su okarakterisana kao primeri EF sa neurolokim osnovama i sistemima. Tekoe se javljaju jer se EF opisuju na razliite naine i razliite irine. Poto je teko utvrditi neurpsiholoku osnovu EF neki istraivai smatraju da je za poetak najbolje jednostavno odvojiti egzek i neegzek ponaanja.

Egzekutivne- tiu se zadataka koji trae da se formulie cilj, napravi plan, i bira izmeu alternativa da bi se dolo do cilja, da se vri provera plana i njegove efikasnosti, da se inicira izvoenje plana i isprati do kraja ili da se od njega odustane ukoliko se prepozna potreba za tim. Ovo ne znai da su neegz ponaanja manje kompleksna. I veoma kompleksne radnje i odluke mogu se doneti na nesvesnom nivou. Razlika je dakle u tome to za egz osoba mora da prepozna, proceni i izabere efikasno ponaanje svesno, dok kod neegz usled uvebavanja ona ovu radnju obavlja nesvesno i bez evaluacije alternativa.

NE su inicirane promenama u sredini i kontorlisane su spoljnim dogaajima ili planovima koji su prethodno naueni i nalaze se u dugotrajnoj memoriji. E su pokrenute i kontorlisne nezavisno od spoljnh dogaaja i zadravaju svoju fleksibilnu adaptaciju ak i kada se plan ne odvija kao je oekivano i kada nema vodia na kog da se oslonimo iz prethodnog iskustva. Na Winskonsin testu se pravilo iznenada promeni i EF nam omogucavaju da iz fidbeka uocimo da je doslo do promene te da testiramo nove planove dok uspesno ne obavimo zadatak. E funkcije su odgovorne za iniciranje novih sekvenci ponaanja ili prekidanja drugih radnji, posebno u sloenim zadacima kada vie razliitih zahteva mora simultano da se izvri (ovakvi dvostruki zadaci zahtevaju stratesku alokociju paznje i sinhronizacijom odgovora sto se moze postici siftingom). E su neophodne i za prevenciju odgovora koji nisu odgovarajui u odreenom kontekstu (socijalnom).

4. Egzkutivne funkcije i frontalni lobus (PFC)Studije neuralnih korelata EF potiu od ranih posmatranja pacijenata sa frontalnim lezijama. Vojnici koji su povreeni u ratu patili su od promena u ponaanju kao i nemogunosti da preduzmu odreene aktvinosti kako bi ispunili cilj. Drugi su imali problema u samokontroli i usmeravanju panje.

sluaj Phineasa Gagea-problemi bihevioralne kontrole

Lurijine studije akumulacija studija diskutabilni odnosi egzekutivnih disfunkcija i trauma frontalnog lobusa

problem u nekim sluajevima povrede PFC nisu praene oekivanim poremeajima funkcionisanja

mogui razlozi:

loa hipoteza

nedovoljno specifikovana hipoteza

neadekvatni instrumenti

druge relevantne varijable . . .

Metode neuroodslikavanja pokazale su ukljuenost frontalnog renja prilikom egz zadataka. Meutim pokazalo se da se prilikom aktivacije EF aktiviraju razliite regije mozga (frontalni lobus, talamus, bazalne ganglije). PET pokazala da se iste regije mozga aktiviraju pri razlicitim EF, ali svaka specificna EF aktivira specificne regije mozga.

PFC povezan sa planiranjem, izborom cilja, radnom memorijom i self-monitoringom.

Zbog neopravdanosti izjednacavanja frontalnog lobusa sa EF ovaj poremacaj ponasanja i kognitivni deficiti nastali usled njegovog ostecenja dobijaju naziv disefzekutivni sindrom i ukljucujue promene u planiranju, organizovanju, apstraktnom rezonovanju, donosenju odluka i promene u relacijama sa drugim ljudima sto se prepoznaje kao promene u karakteru.

5. EF i inteligencija

EF je koncept koji pored kognitivnog aspekta, ukljuuje i domen afektivne i motivacione regualcije. Istorija povezivanja EF i inteligencije je duga. Jos je 1940. Postojalo vienje da funkcije kao to su planiranje i monitornig ponaanja mogu biti naruene iako je ouvana inteligencija (merena Wekslerovom skalom).

Duncan je pokazao da osobe sa lezijama u frontalnom renju imaju dobar uinaka na WISC-R, ali da pokazuju nii G ako se meri testovima fluidne intel. U novijim istraivanjima pokazano je da su merene EF visoko povezane sa odreenim skalama WISC-a (radna memorija, prostorno rezonovanje, panja). Ipak uinaka na Wiskonsinu nije povezan sa onim na Wekslerovom iQ testu, to moe da upuuje na to da on prati specifine kognitivne operacije.

Da li je mera inteligencije dobar prediktor EF? pokazalo se da predvia na umerenom nivou r je oko .4, ali da mnogo bolje predvia brzinu procesiranja informacija

Floyd i sar su u svom istraivanju pokuali da utvrde u kojoj meri se EF uklapaju u CHC teoriju. Utvrdili su da je teko da se mere spopsobnosti povezane sa EF jer su one kontaminirane G faktorom i specifinim faktorima sposobnosti. Predviali su da EF mogu da se uklope u CHC ako se na njih gleda kao: 1. Komponente socijalne kompetencije, 2. Meru kognitivnih sposobnosti, 3. Meru kognitivnog procesiranja.

Rezultati su pokazali da mere i EF testova i kognitivnih sposobnosti jesu povezane sa G faktorom.

Ipak, iako postoji povezanost EF i fluidne inteligencije, da li je taj rezultat pojava nedovoljno dobrih testova EF? Ili jo uvek nedovoljno jasno razvijenih koncepata kako inteligencije tako i EF?

6. Istraivanja EF- karakteristike i problemi

1. Greke merenja:

-nastale kao posledica sluajne greke (faktora promene od osobe do osobe i od ispitivanja do ispitivanja)

-merenje kognitivnih procesa koje nismo hteli da ouhvatimo testom-task impurity.veoma est problem u zadacima koji mere EF zbog sloenosti samog koncepta-on nije operacionalno definisan-ve teoretski. Takoe zasniva se na operisanju drugih kognitivnih procesa (aktiviranje i neefzekutivnih procesa koji nisu u vezi sa zadatkom). U nekim sluajevim ti drugi procesi u velikoj meri utiu na iskrivljenje rezultata. Uinak na WCST npr zahteva i adekvatno vizuelno procesiranje, osnovne numerike sposobnosti, sposobnosti indukcije pravila, spos. Procesiranja fidbeka, radne memorije i adekvatan nivo motivacije. Zbog toga je teko utvrditi ta tano utie na postignue na testu

2. Kognitivna kongruencija- sa inteligencijom, zahteva neuropsiholoka istraivanja3. Problem konstruktivne validnosti-koje testove uopte koristiti. U top 10 korienih su: WCST, ROCF- precrtavanje figura na osnovu pamenja i HCT- verbalne kategorije.

4. sloenost koncepta: moe se podeliiti na shifting ability (WCST), updating i inhibition

Ono to se moe zakljuiti jeste da se prilikom ispitivanja EF unapred mora definisati specifini E proces koji elimo da merimo, u obzir uzimajui koje sve specifine egzekutivne komponente se misli da taj test meri. Sama procena zahteva viestruka merenja-tj upotrebu vie razliitih testova. Ipak problem zato sto jedan test meri razlicite komponente EF, pr Winskonsin meri fleksibilnost i kontrolu paznje, sifting

5. niska pouzdanost test-retest merenja. Zbog same prirode EF odreeni test je najbolji ako se samo jednom koristi na odreenom ispitaniku, zbog efekta uvebavanja. Ovako niska pouzdanost utie na dijagnostiku korisnost testa. Ostaje i dilema kako interpretirati promenu nastalu tokom vremena u longitudinalnim studijama (klinike intervencije ali i razvojne promene).

6. ekoloka validnost- velika razlika izmeu laboratorijskih zadataka i onih sa kojima se osoba susree u svakodnevnom ivotu, standardni test-zadaci ne "hvataju" disfunkcije u neklinikom setingu

EF problemi instrumenata

preporuke za (kliniku) procenu EF (Miyake et al., 2000)

ne poistovetiti frontalne sa egzekutivnim testovima

razlikovati specifine kognitivne funkcije koje meri konkretni egzekutivni zadatak/test

koristiti vie mera iste funkcije neki testovi zahtevaju angaovanje vie procesa

koristiti jednostavne zadatke sloenost onemoguava izolaciju problema koji je u osnovi deficita

kontrolisati strategije kompleksni zadaci reavaju se na razliite naine (razliiti procesi?)

voditi rauna o IQ, brzini procesiranja i sl.

ukljuiti upitnike/samoprocenu ili procenu od strane drugih

7. Modeli EF- centralni izvrilac (Baddeley)

Brojni modeli su pokuavali da EF integriu u kontrolne procese frontalnog renja tako da stvore koherentan okvir. Baddley i sar su predloili model radne memorije koji ukljuuje fonoloku petlju, vizuelno-spacijalnu matricu, (epizodiki bafer)i centralni izvrilac.

WM limitirani kapacitet sistema koji omoguava privremeno skladitenje informacija neophodnih za kompleksne zadatke (shvatanje, rezonovanje, uenje) i u okviru koga se izmeu razliitih komponenti vri redistribucija kognitivnih resursa

osnovne funkcije centralnog izvrioca:

praenje jednog i ignorisanje ostalih tokova informacija

koordinacija resursa radne memorije u multiplim zadacima

pomeranje panje

selektivna privremena aktivacija reprezentacija iz dugotrajne memorije

Donoenje odluka

-fonoloka petlja slui za sladitenje verbalnih informacija na najvie 2 sek. Centralni izvrilac je sistem koji kontrolie i menja panju ali bez kapaciteta za zadravanej informacija.

Zamerke:

-homunkulus: oveuljak koji obavlja mentalnu operaciju. Komponenta sistema postoji ali nije specifikovan nain na koji obavlja svoj zadatak

-model ne dozvoljava funkcionalne relacije meu razliitim aspektima EF kao to su planiranje i samopercepcija.

8. Modeli EF-supervizorski sitem (Norman i Shallice)

naglaavanje znaaja panje u aktivnom ponaanju

razlikovanje automatskih/automatizovanih procesa i procesa koji zahtevaju namernu panju

automatski procesi [contention scheduling] odgovori koji se automatski inplementiraju

struktuirane sheme tj. bihejvioralni programi za kompletiranje rutinskih zadataka/vetina

sheme mogu biti u kompeticiji (dele strukture ili operacije), a ovi procesi reavaju konflikte na osnovu njihove aktivacione vrednosti (kombinacija niza faktora usklaenosti sheme i aktuelnih enviromentalnih i akcionih zahteva)

odabrana shema funkcionie do postizanja cilja, njenog blokiranja ili iskljuenja

kontrolisani procesi odgovori koji zahtevaju dodatni supervizorski sistem

SAS globalno integrisan sistem koji vodi razliite procese , a koji mogu biti realizovani razliitim supsistemima

SAS pretpostavlja tri faze i multiple procese koji ukljuuju PFC (prefrontalni korteks):

1.konstrukcija privremene sheme za novu situaciju tj. generisanje strategije

2. implementaciju nove privremene sheme u novoj situaciji, ukljuujui i njeno privremeno odravanje u radnoj memoriji

3.monitoring i primenu sheme, eventualnu modifikaciju ili odbacivanje

SAS moe da izvede razliite procese i ukljuuje vie subsistema koje su rasporeene po frontalnom korteksu, ali meusobno interaktuju.

Energija- aktivacija eljene eme i odravanje panje

Inhibicija-odgovorna da se ne aktivira ema koja ne odgovara

Ako-onda-koristi fidbek monitoringa da bi odrala ili izmenila procese reenergizacije, inhibicije ili modifikacije

SHAPE \* MERGEFORMAT

situacije u kojima se ukljuuje SAS:

zahtevaju planiranje i donoenje odluka

neophodna korekcija ili prevladavanje potekoa

odgovori ili delovi odgovora nisu (pre)naueni

anticipirana opasnost

zahtevaju prevazilaenje habituiranog odgovora

9. Modeli EF-model samoregulacije (Barkley)

osnovni element EF i primarna komponenta modela je samoregulacija

self-regulacija bilo koji set odgovora dizajniran tako da izmeni verovatnou narednih odgovora individue u datim uslovima tj. na dati dogaaj, a time i verovatnou kasnijih konsekvenci datog uslova tj. dogaaja

samoregulacija ukljuuje kljune komponente EF: cilju usmereno ponaanje, razvoj planova za postizanje cilja, utilizaciju unutranjeg govora, kontrolu impulsa

Preduslov za sve EFi samoregulatorne procese je bihejvioralna inhibicija i onaobezbeuje potrebno vreme da se Egzekutivni procesi pojave. ukljuuje 3 meusobno povezana procesa:

inhibiciju dominantnog odgovora (odlaganje)

diskontinuaciju sloaja odgovora (vreme)

interferenciju kontrole (distrakcija)4 primarna domena EF:

1. Radna memorija-povezuje sadnje informacije sa prolim iskustvom i planiranjem buduih ciljeva.

2. Samoregulacija afekta i motivacije i arausala

3.Internalizacija govora-samorefleksija i preispitivanje, pomae u reavanju problema i u saradnji sa radnom memorijom dovodi do moralnog rezonovanja. U znaajnoj meri utie na samokontrolu.

4.Rekonstitucija-analiza i sinteza-omoguava reavanje kompleksnijih zadataka.

10. Modeli EF- egzekutivni kontrolni sistem (Anderson)

Nastao iz razvojne neuropsihologije + faktorsko analitike studije

EF kontrolni sistem koji ukljuuje etiri domena, razvojno i funkc. nezavisna, ali povezana dvosmernim mreama u prefrontalnom delu.

Mehanizam operisanja ovog sistema je uslovljen zadatkom. Svaki domen ukljuuje visoko integrisane kognitivne procese, i svaki prima i procesira stimuluse iz razliitih izvora ukljuujui i druge regije mozga osim prefrontalne.

SHAPE \* MERGEFORMAT

11. Mere EF-kliniki i kognitivni testovi/zadaci

velik broj razliitih (pojedinanih) instrumenata i baterija za procenu EF

neuropsiholoka/klinika perspektiva frontalne disfunkcije

kognitivna perspektiva radna memorija, kompetitivni zadaci

psihometrijska perspektiva neki testovi sposobnosti; neki aspekti sposobnosti

bihejvioralne mere i inventari

ekoloke mere i testovi

EF klinika tradicija - instrumenti

procena funkcionisanja pacijenata sa patologijom frontalnog renja; disegzekutivni sindrom. . .

specifini testovi u Lurijinoj tradiciji

adaptacija testova iz drugih domena (pr. WAIS, Stroop)

savremene baterije za procenu EF (pr. CANTAB)

FAB Frontal Assessment Battery (Dubois et al., 2000)

6 testova/zadataka za procenu osnovnih funkcija:

konceptualizacija (slinosti) po emu su sline jabuka i banana?

mentalna fleksibilnost (leksika fluentnost) to vie rei na slovo _

motorno programiranje ponavljanje motorne sekvence pesnica-brid-dlan

senzitivnost na interferencije (konfliktne instrukc.) tapkanje tipa ako ja 1 onda ti 2

inhibitorna kontrola tapkanje sa instrukcijom ako ja 2 onda ti ni jednom

enviromentalna autonomija ne dodiruj mi ruke

BCET Biber Cognitive Estimation Test (Bull et al., 2004)

20 pitanja na koja se odgovara najboljim nagaanjem"

koliko semenki ima u lubenici?

koliko je teak telefon?

koliko vremena je potrebno da se ispegla koulja?

koliko vremena mleko u friideru ostaje svee?...

EF kognitivna tradicija - instrumenti

istraivaki testovi/zadaci adaptirani za kliniku primenu

kapacitet radne memorije; kompetitivni zadaci

strategije reavanja problema; zadaci planiranja . . .

Stroop-test

procesi: inhibicija; fluidne sposobnosti; brzina

inhibiranje automatizovanog odgovora

12. Mere EF- bihejvioralni inventari i ekoloki testovi

EF psihometrijska tradicija - instrumenti

(sub)testovi intelektualnih sposobnosti kao testovi (nekih aspekata) egzekutivnih funkcija

WAIS block-design; sklop

Cattell Culture Free Tests (empirijske evidencije)

Gf i EF konceptualne i merne slinosti FF fonemska fluentnost

alternativni (anglosaksonski) nazivi: COWA, kontrolisana verbalna fluentnost, FAS-test

Thurstonovi testovi, neretko odsutni iz savremenih baterija za procenu sposobnosti

fonemska "nasuprot" semantikoj fluentnosti kao relevantan indikator

EF upitnici i bihejvioralni inventari

skale samoprocene/procene od strane drugih ljudi bihejvioralni inventari

pokuaj detektovanja potekoa u svakodnevnom tj. realnom funkcionisanju

instrumenti namenjeniirokom dijapazonu ispitanika

EF ekoloki testovi

istorijski, jedan od prvih opisa EF tekoa pripremanje obroka(Penfild& Evans, 1935)

MET Multiple Errands Test (Shallice &Burgess, 1991)

zadatak kupovine, po odreenim pravilima

variranje sloenosti kupiti veknu hleba; poslati pismo, ali ispitanik nema olovku...

osnovni kvalitet blisko zahtevima realnog ivota, nedovoljno definisani problemi, mogunost razliitih strategija, planiranje i implementacija plana

solidna psihometrijska svojstva

EF neki "popularni" testovi/zadaci

najee korieni testovi EF (Rabin et al., 2005)

anketiranje neuropsihologa (N=747)

rangtestopisbroj psihologa

1.WSCTsortiranje karata u skladu sa promenjivim pravilima494

2.ROCFprecrtavanje figura na osnovu pamenja 268

3.HCTverbalne kategorije262

WCST Wisconsin Card Sorting Test

originalno za procenu sposobnosti apstrakcije i promene strategije u situaciji promenjivih kontingencija

neuropsiholoka upotreba konceptualizacija, perseveracija, uenje, odranje seta...

egzekutivne funkcije zahteva strategijsko planiranje, organizovanu pretragu, sposobnost upotrebe enviromentalnog fidbeka u promeni kognitivnog seta, cilju usmereno ponaanje, modulaciju impulsivnog odgovaranja

FPT Five Point Test (Regard et al.,1982)

figuralna fluentnost delimino struktuirana

5-3 min.

zadatak: nainiti to vie razliitih figura povezivanjem taaka, pravim linijama (linije ne moraju da povezuju sve take, ali svaka linija mora da povezuje take)

primer: povezivanje svih pet taaka i povezivanje samo dve take (ispitanik moe da precrta)

uveravanje da i trivijalne varijacije predstavljaju razliitost; ne moraju sve take da budu "iskoriene"

Fluentnost dizajna test kreativnosti?

zadatak: prazne kvadrate razdeliti na iste delove, na to je vie mogue razliitih naina

Hayling and Bringston test (Burgess& Shallice, 1997)

dva razliita testa (verbalna produkcija/inhibicija; spacijalna anticipacija), povezana praksom

Brixton test 56 stranica sa 10 krugova (2x5), od kojih je jedan plave boje

zadatak je odrediti gde e sledei put biti plavi krug

Hayling test dva seta od 15 nedovrenih reenica

prvi set dopuniti reenicu to je bre mogue

drugi set dopuniti reenicu besmislenom reju

13. Vrue EF

prve ideje:

karakteristike (posledice frontalnih trauma, pored kognitivnih):

insenzitivnost, egocentrinost

impulsivnost, dezinhibiranost

slaba frustraciona tolerancija

socijalno neprimereno ponaanje . . .

gubitak bihejvioralne regulacije ( produkcija ponaanja koje u datim uslovima nije adekvatno

aspekti vruih egzekutivnih funkcija:

vezanostzasocijalne situacije ukljuuju druge ljude kao izvore informacija i komunikacione partnere

emocionalna komunikacija emocionalna percepcija i empatija

teorija uma razumevanje ponaanja drugih osoba