2 Jun 2015.

P O R U K E

3www.serbianmirror.comJun 2015.

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

@elimo da budemo moderna i efikasna zemlja strana 6

Rehabilitovan Dra`a Mihailovi} strana 7

Svi srpski Vidovdani strane 8

Ose}aj kad ti dete iz Ni{a otputuje za Ameriku strana 9

Lepota kao sadr`aj strana 10

Srbi mucaju jer su zastra{eni `ivotom strana 11

Najlep{e pri~e starog Beograda: Skadarlija strana 12

Beograd i Ni{ slavili ve~eras zajedno strana 13

Proslava 70 godina FK Crvena Zvezda strana 14

Humanitarno dru{tvo Bo`ur strana 15

Jubilej pogrebnog zavoda Myzika & Son strana 18

68. kanski festival strana 19

Kad se ljubav preto~i u pesmu strana 20

D`o Moler: Sastanak kod spomenika strana 21

Sport: Srpski delfini u Americi strana 22

Kako sam zaglavio u Ameri~kom zatvoru strana 23

Vera: Sveti duh strana 24

Konzulat: Vi pitate, konzulat odgovara strana 25

Horoskop za jun mesec strana 26

Pomeni strana 27

Mali oglasi strana 28

Rodjendani strana 29

Vedra strana strana 30

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc ·

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

· Phone: 773.744.0373

· OSNIVA^: Slavica Petrovi}

· UREDNIK: Slavica Petrovi}

· GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

· REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi}, Aleksandra

Miti}, Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina.

· DOPISNICI: Vanja Buli}, Milutin [o{ki}, Jasna Stanojev,

(Beograd), Ivan Kalauzovi}-Ivanus (Ni{),

Milan Lu~i} (New York), Sta{a Nasti} (Holivud),

Milomir Ognjanovi} (Havaji), Dejan Marinkovi}

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.com

Web: www.serbianmirror.com

· PREDSTAVNI[TVA ·

· LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)· NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite

na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

Us u s r e tn o v o mletu, sr-

psko pozori{te"Mira Srem~e-vi}", pripremi-lo je, uprkos

svemu, odli~nu predstavu, "Roma-nti~ne ludei druge pri~e" u kabarestilu. Iako je premijera ve} rasproda-ta, ulaznice za prva reprizu se jo{mogu kupiti. U predstavi punojmuzike i smeha u~estvuje kompletanansambl starih i novih glumaca. Po{toje cela ova godina u znakuobele`avanja deset godina postojanjapozori{ta, ovo je samo deo ovogo-di{njeg sadr`aja.

I ovog meseca do~ekujemogoste iz Srbije, fudbaleri Zvezde, DuleSavi} i Vladimir Petrovi} Pi`on su oti{li,

a dolaze nam vaterpolisti - Delfini, koji}e igrati ~etiri prijateljske utakmice uAmerici, od kojih je jedna u ^ikagu.

Vreme je da po~nemo da plani-ramo i organizujemo godi{nji odmor,koji uglavnom, podrazumeva odlazaku Srbiju. Naravno, nije uvek tako, alito je ono {to nam je u srcu i {to biuvek `eleli. Da jednim delom na{egbi}a budemo bar za trenutak u na{ojSrbiji.

Stare ljubavi nam se vra}ajukao nove, poput sunca, ispunjavajunam srce, du{u i mi opijeni lepotomzaboravljamo sve ru`no i neprijat-no.

U`ivajte u prelepim dugim jun-skim danima, gde god da ste.

Va{a Slavica Petrovi},glavni i odgovorni urednik

RE^ UREDNIKAPo{tovani prijatelji, ~itaoci Srpskog Ogledala

I Z R E D A K C I J E

Jun 2015.4

S R B I N F O

VATERPOLO REPREZENTACIJA SRBIJEVaterpolo muška reprezentacija Srbije }e biti gost ameri~ke vaterpolo

reprezentacije u junu ove godine. Dva nacionalna tima }e odigrati

~etiri prijateljske utakmice, tri utakmice u Kaliforniji

(2. juna u San Diego, 4. juna u Riverside, 7. juna u Lake Forest)i jednu u ^ikagu. Utakmica u ^ikagu je 9. juna sa po~etkom

u 19:45 ~asova na Univerzitetu Ilinois.U saradnji sa Generalnim konzulatom, Saborna crkva

Vaskrsenjana Hristovog na Redwood Dr. }e ugostiti nacionalnu

vaterpolo reprezentaciju u ponedeljak, 8. juna na banketu,

sa po~etkom u 19,30~asova.

Generalni konzulat poziva ljubitelje vaterpola i sve zainteresovane da

ovom prilikom podr`e vaterpolo reprezentaciju Srbije.

KUD Stevan MokranjacKulturno umetni~ko društvo Stevan Mokranjac iz Be~a }e odr`ati

sve~ani koncert u Harris Theateru, povodom njihove predstave:

TAMO DALEKO KUD Stevan Mokranjac je odlikovano društvo, koje predstavlja srp-

sku kulturnu i baštinu kroz igru, pesmu i svirku. Preko 40 igra~a i

muzi~ara }e vas svojim dvo~asovnim koncertom, povesti na puto-

vanje kroz najlepše izvorne delove srpske narodne kulture.

^etvrtak, 2. Juli u 7:30205 E Randolph St

Chicago, Illinois

Ulaznice po ceni od $35 i $25 mogu se jedino naru~iti kod

HarisTeatra u Milenijum parku.

Telefon: 312.334.7777http://www.harristheaterchicago.org/events/2014-2015-season/

tamo-daleko—serbian

ROMANTI^NE LUDE I DRUGE PRICEKabare koji na komi~an na~in predstavlja muško-`enske odnose u

osam scena. Vide}ete kakvi problemi mogu da nastanu na prvom

sastanku, kako prosidba ne ide uvek po planu, mladu koja se na dan

ven~anja ~udno pona{a, kako savršen mu` mo`e da dosadi. Pored

ovoga, ~u}ete i nekoliko `enskih i muških ispovesti o popravljanju

mu`a i razvodu, ljubomornom `enom…

U kabareu su koriš}eni tekstovi koje je Rich Orloff radio za moderna

ameri~ka pozorišta, i tekstovi jednog on najduhovitijih ljudi

dvadesetog veka na našem jeziku, Duška Radovi}a.

Novosadska grupa “The Frajle” nam je ljubazno ustupila njihovu

muziku za ovu predstavu, veliko hvala divnim mladim damama!

Predstavi}e vam se novi glumci našeg pozorišta, a gleda}ete i one

koji su vam dobro poznati iz predhodnih predstava.

Karte za premijeru 7. juna su prodate.Karte za reprizu

sredu 10. jun mo`ete kupiti.Besplatan parking: SKOKIE THEATRE

7924 Lincoln Ave Skokie, IL 60077

A K T U E L N O

5www.serbianmirror.comJun 2015.

NOVA KRIZA

PRETI BALKANU

Sude}i poizve{tajimaobjavljivan-

im nedavno unema~kim ianglosaksonskimmedijima, Zapad,barem slu`beno,gleda na krvavek u m a n o v s k edogadjaje kao napotpunu nepoznan-icu. Zauzeti stavdobro je oslikan ujednoj re~enici iz“[pigla“: “Ne zna se koliko jepoginulih, ko su mrtvi i ko sunavodni teroristi“. Kroz formulu“ne zna se“ konstrui{e se logi~kaklopka za sve koji tvrde suprotno:Ko god zna, ili ka`e da zna kojesnage stoje iza oru`anog obra~unau Kumanovu, radi protiv interesazapadne diplomatije i serioznognovinarstva, navodi RTS.

Jezik kojim zapadnadiplomatija i mediji opisujukumanovske dogadjaje nije tu dabi objasnio sada{nji momenat, ve}da bi budu}nost dr`ao dovoljnootvorenom kako bi se u njoj na{lomesta za svako, pa i najradikalnijere{enje.

^itav niz {to grubljih, {tosuptilinijih varijacija na temu “nezna se“ samo zna~i kako Evropa~ini sve ne bi li odlo`ila trenutakkada }e ozbiljno morati da se poz-abavi projektom “Velike Albanije“– da li ga ho}e ili ne}e, da li }emo`da morati da ga prihvati, kojete{ke odluke je spremna da donese,a koje ne, koje lokalne dr`ave }e“skra}ivati“, koje “produ`avati“kao par farmerki.

U medjuvremenu,ameri~ki list “Forin afers“ upozo-rava da nova kriza preti Balkanu,posebno BiH, Makedoniji iKosovu, jer neki lideri igraju nakartu nacionalizma, dok se svevi{e obi~nih gradjana spremnookre}e ka etni~kim razlikama, kojesu stvarale probleme u pro{losti.Radikalne opcije za ujedinjenjeKosova sa Albanijom mogle biponovo da otvore sukob sa Srbima,dok Brisel podr`ava kompromis,tvrdi isti izvor i dodaje da seistovremeno, na Kosovu prime}ujuaktivnost radikalnih islamista kojiseju strah u srcima Srba i

umerenih albanskih muslimana.Postoji opsanost da }e islamistina}i zajedni~ki cilj sa radikalnim

albanskim nacional-istima, upozoravalist.

Ameri~ki~asopis smatra daBrisel i Va{ingtontreba da pritisnualbanske lidere danapokon pokrenuklju~ne zakonskereforme, u sklopupregovora izmedjuBeograda i

Pri{tine, {to je sadalak{e nego 2013.

godine. Razgovori su pokazali dakada Brisel napredak uslovi~lanstvom u EU, stavovi se prib-

li`avaju, pa se Srbi i Albanciopredeljuju za kompromisnare{enja.

S druge strane, predsed-nik Srbije Tomislav Nikoli} ocenioje da poslednji teroristi~ki napadi uregionu potvrdjuju strepnje da ide-jni tvorci takozvane VelikeAlbanije ne miruju. “Teroristi~kinapadi, kao i smi{ljene provokaci-je prilikom dolaska delegacije izTirane u Beograd signal su da jeceo region u opasnosti. Mislim daovom problemu treba zajedno dase suprotstave sve zemlje kojeimaju zna~ajniji broj albanskog`ivlja, {to je preduslov za planira-no teritorijalno objedinjavanjealbanskih teritorija”, rekao jeNikoli} u intervjuu za italijanskunovinsku agenciju Ansa povodom

predstoje}e posete Beogradu itali-janskog predsednika SerdjaMatarele.

Prema njegovim re~ima,plan o velikoj Albaniji datira jo{od 1878. godine i vojno-politi~kogudru`enja za odbranu prava alban-skog naroda, sa ciljem da senapravi celovita teritorija na pros-toru Srbije, Makedonije, Gr~ke iCrne Gore. “Metodi ostvarenja teideje su detaljno pripremani isprovode se putem teroristi~kihakcija, a veoma je va`no da ihmedjunarodna zajednica prepoznakao takve“, naglasio je srpskipredsednik. Prema njegovimre~ima, Srbija ima kristalno jasnuspoljnopoliti~ku orijentaciju – a toje da joj je prioritet u~lanjenje uEvropsku Uniju, {to je potvrdjeno

i delima.Predsedavaju}i OEBS-u i

ministar spoljnih poslova SrbijeIvica Da~i} na regionalnom sas-tanku {efova misije OEBS-a ujugoisto~noj Evropi u Beograduistakao je da je ja~anje regionalnesaradnje i unapredjenja procesapomirenja jedan od klju~nih prior-iteta predsedavanja, a Srbija nasto-ji da naglasi zna~aj ZapadnogBalkana za evropsku stabilnost ibezbednost. Povodom nedavnihdogadjaja na makedonskojpoliti~koj sceni, Da~i} je istakaoda OEBS mo`e da doprinese med-junarodnim naporima da se prilikeu toj dr`avi stabilizuju, kao i da seotvori politi~ki dijalog u okvirudr`avnih institucija. Prema njegov-im re~ima, u okviru OEBS-a pos-

toje mehanizmi za prevazila`enjepostoje}ih problema i Srbija je,kao predsedavaju}a, spremna da seanga`uje ukoliko makedonskastrana izrazi spremnost u tompogledu. Da~i} je podsetio da jenedavno uputio u Skoplje svogspecijalnog predstavnika zaZapadni Balkan, kao i {efa Radnegrupe za predsedavanje, koji surazgovarali sa predstavnicimavlasti i opozicije, predstavnicimanevladinog sektora, kao i sa jed-nim brojem stranih ambasadora.

“Dogadjaji u Kumanovuunose potencijal {irenja destabi-lizacije na makedonske susedezbog ~ega svi zainteresovani med-junarodni akteri, posebno EU,treba ozbiljno da imaju u vidumogu}nost ponavljanja sli~ne

situacije“, poru~io je Da~i}, doda-ju}i da se ~ini da dosada{nji med-junarodni napori, uklju~uju}ianga`ovanje poslanika Evropskogparlamenta za sada ne daju rezul-tate.

PRIJATELJSTVO

SRBIJE I KUBE

Nedavna poseta predsednikaSrbije Tomislava Nikoli}aKubi bila je prva zvani~na

poseta na najvi{em nivou na{e dvezemlje posle 36 godina.

Kuba }e nastaviti dapru`a podr{ku Srbiji u borbi za ter-itorijalni integritet i suverenitet –poru~io je predsednik ove zemljeRaul Kastro i zahvalio se Nikoli}una poseti i podr{ci na uspostavljan-

ju dijaloga Kube sa SAD: “Srbijaje zemlja primer borbe za slobodui nezavisnost koju je pokazala vi{eputa tokom istorije. TokomDrugog svetskog rata dali stenemerljiv doprinos pobedi nadnacizmom i podneli ogromnu `rtvuu borbi protiv tog zla. Va{a borbaza slobodu i mir, na`alost, neprestaje ni danas“, rekao je Kastro.

Prema re~ima kubanskoglidera, zna~ajno bi bilo produbitiodnose dveju zemalja, naro~ito uoblasti ekonomije i investicija, {toposebno mo`e da se odnosi na far-maceutsku industriju i zdravstvo,poljoprivredu i saobra}aj.

Nikoli} se zahvalioKastru na nepriznavanju jednos-trano progla{ene nezavisnostiKiM i na iskazanom prijateljstvu,uz poruku da Srbija nikada ne}eu~initi ni{ta da odnosi dvejuzemalja budu poreme}eni: – Dvevlade treba da se dogovore omodelu saradnje u oblastiekonomije – naveo je Nikoli}, uzo~ekivanje da }e u kratkom rokuuslediti razmena poseta na svimnivoima.

Ministar zdravlja ZlatiborLon~ar dogovorio je tokomzvani~ne posete Kubi da se naosnovu medjudr`avnih sporazumadve zemlje omogu}i kori{}enjeodredjenih kubanskih lekova ivakcina u Srbiji. Re~ je o kuban-skim vakcinama, kao i o lekovimakoji se koriste u le~enju rana zado-bijenih zbog dijabetesa.Dogovorena je i zajedni~kaproizvodnja pojedinih vakcina ilekova u Srbiji, najverovatnije uInstitutu za imunologiju i viru-sologiju “Torlak”.

Raul Kastro uru~io jepredsedniku Srbije najvi{e kuban-sko odlikovanje “Hose Marti”,koje se dodeljuje za doprinos svet-skom miru, obrazovanju, kulturi inauci. Tim ordenom su u 2014.godini odlikovani predsednikRusije i Kine.

Neposredno pre poseteKubi, Nikoli} je odlikovaobiv{eg kubanskog predsednikaFidela Kastra Ordenom RepublikeSrbije na lenti, {to je i najvi{eodlikovanje koje se dodeljuje{efovima dr`ava. U zvani~nomobrazlo`enju stoji da je Kastroodlikovan za istaknute zasluge urazvijanju i u~vr{}ivanju pri-jateljskih odnosa i saradnje izmed-ju Srbije i Kube.

Pi{e: Marijana Maljkovi}

6 Jun 2015.

P O L I T I K A

Specijalan prijem uGeneralnom konzulatuRepublike Srbije u ^ikagu

za novog amabasadora RepublikeSrbije u Americi, DjerdjaMatkovi}a priredio je konzul`eran Dejan Radulovi}. Tom pri-likom ambasador se upoznao sapredstavnicima srpske imigracijekoji `ive u ovom velikom gradu.U pozdravnoj re~i, doma}in skupakonzul Dejan Radulovi}, rekao jeda je ovo prva poseta ambasadoraMatkovi}a ^ikagu, da ona imaekonomski karakter, kako bi sepomoglo Srbiji, unaprediliekonomske odnose Srbije iAmerike i da bi se razgovaralo oulozi dijaspore.

Zahvaliv{i se gostimana dolasku, ambasador Matkovi}je rekao: “@elim da vam ka`emda je cela Vlada Srbijeposve}ena promenama u Srbiji,kako bi to bila druga~ija zemljau kojoj }e uslovi za poslovanjebiti bolji nego ranije i koja }edijaspori i ameri~kim investitori-ma dati bolje mogu}nosti zainvesticije. To je bio moj cilj nasamom po~etku kada sam sepripremao za Va{ington. Jo{ tadasam zacrtao unapredjenjeekonomske saradnje saAmerikom i to ne samopove}anje izvoza Srbije uAmeriku, ve}i u suprotnompravcu” kazao je ambasador ipodsetio na pogodnosti geograf-skog polo`aja Srbije, a posebnona to da je Srbija jedina zemljau regionu koja ima ugovor o slo-bodnoj trgovini sa Ruskom fed-e r a c i j o m , K a z a h s t a n o m ,Belorusijom, Turskom, zemljamaEvropske unije. ‘Svi ste dobrodo{li da investirate u Srbiju, aproizvodi koje tamo proizvedetebi}e plasirani bez carine na ovatr`ista koja imaju vi{e od 550miliona stanovnika’, rekao jedodav{i da je poslednje dvegodine radio u kabinetuAleksandra Vu~i}a kao njegovsavetnik za spoljnu politiku.

Ambasador je govorio io promeni poreske politike, a ucilju stvaranja povoljnijih uslo-va za strane kompanije. On jeistakao da niski tro{kovi poslo-vanja predstavljaju veliku pred-nost, jer su energenti (gas, stru-ja…) jeftini u Srbiji. Svi novi

zakoni su usmereni da se uSrbiji pobolj{a ekonomskaklima i privuku strani investi-tori, kako bi se re{ili ekonoms-

ki problemi i krenulo u boljempravcu. “@elimo da uklonimosve ono {to mislite da ne valja.Zato je jako dobro da ~ujemo

va{e primebde. Poku{avamo dabudemo moderna, efikasnazemlja, zasnovana na zakonimakoji su sli~ni ovima naZapadu”, rekao je ambasador ipozvao sve goste da svakikonkretan poredlog iznesu ilikonzulu Radulovi}u u ^ikaguili njemu u Va{ingtonu.

U ime Srpsko-ameri~keprivredne komore goste je poz-dravio Zoran Golubovi} i rekaoda medju prisutnima ima onihkoji su u Komori, koji imajusvoje firme i promovi{u investici-je u Srbiju. On je predstavioVladimira Raji~i}a, reditelja filma“Srpski o`iljci”, koji je nedavnopokrenuo kampanju bilbordima zainvestiranje u Srbiju. Gostima sepotom predstavio sam Raji~i} irekao da je uz pomo} auto biznis-mena Boba Romana (BobRohrman) pokrenuo pro-jekat za investiranje uSrbiju.

U nastavku raz-govora gosti iz publike supostavljali pitanja. GoranVeselinovi}, vlasnikSerbian Yellow Pages-a,istakao je zna~aj srpskih medi-ja u Americi i rekao da bi bilood velkog zna~aja da dr`avaSrbija pomogne medije koji segr~evito bore u cilju promo-visanja svoje zemlje u svakompogledu. Ambasador Matkovi} jepotvrdio zna~aj na{ih medija udijaspori uop{te i rekao da }eovaj predlog proslediti. Gost izpublike Dario Kerkez osvrnuo sena nekoliko tema i problema uSrbiji. On je rekao da straneinvesticije ve} dolaze u Srbiju ida }e njegova porodica, kao istotine hiljada drugih kojedolaze ovog leta u Srbiju, tamopotro{iti sigurno izmedju tri i

sedam hiljada dolara. “Problemje verovatno relokacija tih sred-stava sa klasi~ne potro{nje najedan deo investicija”. . On seosvrnuo na birokratsko odugov-la~enje u otvaranju malih biznisau Srbiji ({to se u Americizavr{ava za jedan dan) i ukazaona neefikasnost sudova u Srbiji.On je pitao ko je garant investi-torima da }e njihova imovina uSrbiji biti za{ti}ena i da ne}ebiti nekih problema sa adminis-tracijom, slu`benicima, pe~atimai da li je mogu}e da dijasporaima svog predstavnika u parla-mentu kao {to imaju neke zeml-je u okru`enju.

Ambasador Matkovi} seslo`io sa nekim primedbama irekao da }e se Ustav uskoromenjati i da }e biti javna raspra-

va u toku koje }e ljudi mo}i dadaju svoje predloge. On je dodaoda dijaspora treba da bude pred-stavljena u parlamentu, kao unekim drugim zemljama. “Viovde u Americi imate kontakte saameri~kim politi~arima i to mo`eda bude od velikog zna~aja”rekao je on i dodao da je sakonzulom bio kod zameniceguvernera Ilinoisa i da je onapomenula da je na poslednjimizborima imala veliku podr{kusrpske zajednice. “Mi moramo dakoristimo te veze!” dodao jegospodin Matkovi} na kraju svogizlaganja.

Milica Puri}

AmbAsAdor r. srbije u poseti ^ikAgu

Direktni letovi Beograd – ^ikagoU razgovoru o direktnim avionskim letovima izmedju Srbije

ambasador je rekao da ^ikago ne}e biti zaobidjen. “Sporazum OpenSky (Otvoreno nebo) koji su nedavno potpisali ameri~ki ambasadorKirbii ministarka saobra}aja Zorana Mihajlovi} otvara mogu}nostsvim komercijalnim kompanijama kojima se isplati da lete izmedjuBeograda i ̂ ikaga. Mnogo je va`no da je Srbija dobila prvu kategori-ju od strane ameri~ke vazduhoplovne agencije, da popunjava svebezbedonosne i tehni~ke uslove za letenje. To je sada samo vi{epitanje logisti~kih priprema da taj let po~ne”.

@ELIMO DA BUDEMO MODERNAI EFIKASNA ZEMLJA

Ambasador Matkovi}

Djerdj Matkovi}, novopostavljeni ambasador Republike Srbije u Americi, bio je gost Generalnog konzulata Republike Srbije u ^ikagu sredi-nom pro{log meseca. On je takodje u toku dvodnevne posete ^ikagu imao vi{e susreta sa predstavnicima dr`ave Ilinois i grada ^ikaga.

Me~ vaterpolistaMedju prisutnim gostima bio je i Nemanja Marjan, gener-

alni sekretar Vaterpolo saveza Srbije, koji je govorio o pripremamadolaska Vaterpolo saveza Srbije. ‘Pro{le godine smo imali fudbalerei odbojka{e, a ove godine vaterpoliste!’ rekao je konzul Radulovi}i pozvao sve da dodju na vaterpolo utakmicu izmedjureprezentacije Srbije i Amerike koja }e biti odr`ana 9. juna u^ikagu. Konzul je takodje pozdravio nekada{nje fudbalere Du{anaSavi}a i Vladimira Petrovi}a Pi`ona, koji su do{li u ^ikago u organi-zaciji Sabora kraji{kih Srba, zbog specijalne Crveno bele no}iposve}enoj 70. godi{njici FK Crvena zvezda.

Konzul Dejan Radulovi} i Zoran Golubovi}

Jedan od na{ih prioriteta je

unapredjenje ekonomskesaradnje sa Amerikom.

Djerdj Matkovi}, ambasador R. Srbije u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama

7Jun 2015. www.serbianmirror.com

A K T U E L N O

Komandant ~etni~kogpokreta Dragoljub Dra`aMihailovi} rehabilitovan

je odlukom Vi{eg suda uBeogradu, u procesu koji mnogismatraju istorijskim.Rehabilitacijom je poni{tena pre-suda iz 1946. godine, kojom jeMihailovi} osudjen na smrt,kada su mu oduzeta sva gradjan-ska prava.

Odluka suda da usvojizahtev za poni{tenje presude irehabilituje Mihailovi}a jekona~na i ne postoji mogu}nost`albe, s obzirom na to da postu-pak ima samo jednu stranu.Mihailovi}u su ovom odlukomvra}ena sva gradjanska prava.

Sudija AleksandarTre{njev rekao je da je sudusvojio zahtev za rehabilitaciju iponi{tio presudu kojom jeMihailovi} 15. jula 1946. godinebio osudjen na smrt, a dva danakasnije streljan. “DragoljubMihailovi} smatra se neosudji-vanim“, rekao je sudija Tre{njev,posle ~ega je dobio buran aplauzi pozdrave publike.

Sud je utvrdio daMihailovi}u nije obezbedjeno fersudjenje, da nije imao prava naodbranu, da nije video advokatado po~etka sudjenja.

U obrazlo`enju re{enjasudija je naglasio da jeDragoljub Mihailovi} li{en`ivota iz politi~kih i ideolo{kihrazloga i da je to bilo sudjenjere`imu stare KraljevineJugoslavije, odnosno izbegli~kojvladi.

Sudija je naglasio dasud nije utvrdjivao ~injenicu dali je Dragoljub Mihailovi} ratnizlo~inac ili nije, ve} je

isklju~ivo utvrdjivao da li jeimao fer i pravi~no sudjenje.

Izricanje odluke privuk-lo je veliku pa`nju javnosti, aodluku suda je ispred zgrade ukojoj je Vi{i sud do~ekao velikibroj gradjana, medju kojima su ibrojni pripadnici antifa{isti~kihudru`enja, kao i pripadniciRavnogorskog pokreta.

Sudnica je bila prepuna,

a u zgradi su bili i pripadniceorganizacije “@ene u crnom“,lider SRS Vojislav [e{elj, osud-jivani ~lan “Obraza“

Mladen Obradovi},prestolonaslednik AleksandarKaradjordjevi}, kao i gradjani unarodnim no{njama i sa~etni~kim obele`jima.

Sudjenje su pratileburne polemike u javnosti, a

ro~i{ta, kao i ~itanje presude,obele`ili su i ~esta su~eljavanja“~etnika“ i “partizana“ ispredsuda.

Zahtev za rehabilitacijuMihailovi}a su prvi put 2006.godine podneli njegov unukVojislav Mihailovi}, profesoriPravnog fakulteta Univerziteta uBeogradu Smilja Avramov iKosta ^avo{ki, Srpski liberalni

savet i Udru`enje Jugoslovenskevojske u otad`bini. Kasnije su setom zahtevu pridru`ile i pojedinepoliti~ke stranke i udru`enja.

Tokom procesasaslu{ano je vi{e desetina svedo-ka, mahom istori~ara, preslu{anisu audio-snimci sa sudjenja iprikupljena je brojna doku-mentacija.

Izvor: B92

KONA^NA PRAVDA ZA ^ETNI^KOG VODJU I NJEGOVE SABORCE

Kona~no je ispravljenaistorijska nepravda iukunuta je nepravedna i

politi~ka presuda kojom je DjeneralDragoljub Dra`a Mihailovi} osud-jen i mu~ki streljan.

Proces takozvane reha-bilitacije je pokrenut od straneVojislava Mihailovi}a 2006.godine, a prvo ro~iste odr`ano jetek 2010. godine. Vi{i Sud uBeogradu je dokazao ono {to jenarod ve} znao optu`nicu su pisalipoliti~ari, a ceo proces je bio pro-tivpravan. Srbi u rasejanjudo~ekali su ovu vest sa odu{evl-jenjem. U Americi postoji vi{eDjeneralovih spomenika od kojihsu dva u okolini ^ikaga. Dugo se~ekalo na ovu vest, ali i u ovomslu~aju se pokazalo da je pravdaspora ali dosti`na.

Malo poznate su i

slede}e informacije, tada{njipredsednik Amerike Hari Trumanposthumno je odlikovao Dra`u saLegijom za zasluge prvog Stepenakoji odgovara ~inu glavnogkomanduju}eg. ^njenice su dugoskrivane i plasirane su neta~neinformacije. Ono {ta je ta~naistorijska ~injenica je slede}e:

-imenovan je za ministravojnog

-Nemci su raspisali poternicuod 100.000 rajhs maraka u zlatu

-Odlikovan od strane [arl deGola

-Dra`a je prvi Gerilacporobljene Evrope

-1944 spasao je preko 500savezni~kih avijati~ara

-Grob jo{ nije pronadjen.Vreme je za nacionalno

pomirenja Srba i ekonomskoja~anje Srbije!

Neboj{a @ivkovi} i Vojislav Mihailovi}

Izjava potpredsednika SNO Neboj{e @ivkovi}a u vezirehabilitacije djenerala Dragoljuba Mihajlovi}a

PRAVDA SPORA ALI DOSTI@NA

Predsednik Pokreta srpskih ~etnikaRavna Gora, gospodin Stevan Radjenovi} izViskonsina, povodom poni{tenja nepravednesudske presude i rehabilitacije djenerala Dra`eMihajlovi}a, za“Ogledalo”ka`e:

“Ja sam sve ove godine bio u ubedjenjuda je to bila nepravedna i pogre{na odluka.

Dra`a Mihajlovi} je bio vodja Tre}egsrpskog ustanka i veliki borac za ljudska prava.Bio je opozicija komunistima i njihovom pokretu,ali istovremeno je bio veliki borac za srpski narodi njegov opstanak. Dok su komunisti koristili svojuborbu da bi napravili komunisti~ku revoluciju,Dra`a Mijalovi} se borio za dobrobit srpskog nar-oda i otad`binu.

Komunisti su ~ak i Engleskoj obe}ali da}e biti slobodni izbori posle zavr{etka Drugog

svetskog rata, ali ih nije bilo, a njihovom presu-dom je napravljena velika nepravda jednomvelikom borcu djeneralu Dra`i Mihajlovi}u.

Smatram da se ovom odlukom oponi{tenju nepravedne sudske odluke i rehabil-itacijom kona~no na{la prilika da se Dra`iMihajlovi}u i njegovim borcima da istorijskopravo, koje je ispravilo nacionalnu istoriju, alina`alost nakon njegove smrti i smrti velikog broja~etnika.

Nadam se da }e ova rehabilitacija Dra`eMihajlovi}a umiriti sve na{e Srbe koji su pro-terani nepravedno sa svojih ognji{ta.“

Gospodin Radenovi} je bio uzarobljeni{tvu u Italiji i Nema~koj, a kona~no je1949. godine do{ao u SAD kod strica koji je `iveou Americi jo{ od Prvog svetskog rata.

REHABILITOVAN DRA@A MIHAILOVI]

Izjava Predsednik Pokreta srpskih ~etnika RAVNA GORA

8 Jun 2015.

D A S E N E Z A B O R A V I

Vekovima je 28. jun za Srbe biova`an, ~esto i koban datum. AkoEvropska unija Srbiji na ovaj

Vidovdan odredi datum po~etka pregovorao priklju~enju, niz zna~ajnih dogadjaja kojisu se odigrali na ovaj dan bi}e produ`en, anacionalni romanti~ari dobi}e potvrdu zasvoje verovanje da je sudbina Srba nerask-idivo vezana za dan kada su se na Kosovupolju opredelili “za carstvo nebesko“.

“U toku proteklih sto godinasrpske savremene istorije, Vidovdan je vi{eputa imao karakteristike prelomnog datuma,dana kada je odredjeni politi~ki dogadjajpostajao vododelnica i okretao istorijskikontekst u novom pravcu”, ka`e istori~arBojan Dimitrijevi}.

SPC ovaj dan slavi kao praznikSvetog velikomu~enika kneza Lazara isvetih srpskih mu~enika, a Srbija kaodr`avni praznik od 1889. godine i na 500.godi{njicu bitke, kada je uprili~ena i prosla-va miropomazanja kralja AleksandraObrenovi}a u manastiru @i~a. Vidovdan jekao nacionalni praznik opstao sve do dolas-ka komunista na vlast. Danas je to dr`avnipraznik koji se slavi i kada se se}amo onihkoji su dali `ivot za Srbiju.

Koliki je uticaj, makar u pro{losti,Vidovdan imao na Srbe, najbolje pokazujusvedo~enja Osmana efendije, koji jeoptu`ivao Karadjordjeve ustanike 1806. dau rukama stalno nose knjige kneza Lazarai da je on podstreka~ bune u njihovomrazumu. Se}anje na Kosovsku bitku kasni-je o`ivelo je tek u 19. veku, na talasuprobudjenih nacionalnih ose}anja koji suposledica oslobodjenja i stvaranjasamostalne dr`ave.

Lista va`nih dogadjaja koji su sezbili na Vidovdan nije kratka, ali i na prvipogled je jasno da je nekada to poklapanjeslu~ajno – Milanovo predavanje Be~u, miru Versaju, pa i rezolucija Informbiroamogu se svrstati u ovu grupu. Poseban jeprimer Milo{evi}evo izru~enje Hagu.Tada{nja srpska vlada tvrdi da nije `elelasimboliku. Za{to je to ipak u~injeno naVidovdan, neki obja{njavaju ~injenicom daje za 29. jun, bila zakazana donatorska kon-ferencija od koje smo o~ekivali preko mil-ijardu evra.

“Za mnoge aktere srpskogpoliti~kog `ivota, izbor Vidovdana zaobnarodovanje svojih dela svedo~i o potre-bi da se kroz simboli~nu predstavu togdana uti~e na efekat u javnosti:Vidovdanski ustav 1921. ili Vidovdanskisabor SPO devedesetih. Akteri tih dogadja-

ja su, vezuju}i svoje aktivnosti za tajpraznik, nameravali da daju posebnu te`inusvom aktuelnom politi~kom ~inu“, ka`eDimitrijevi}.

Simboli~kog zna~aja ovog datumabio je svestan i Milo{evi}, kada je odlu~ioda ide na Gazimestan, ali i FrancFerdinand, ~ija je poseta Sarajevu trebaloda ima svoju kulminaciju upravo tog dana.S druge strane, Gavrilo Princip je nasaslu{anju izjavio da je Ferdinand timeuvredio Srbe.

Nesumnjivo je da je Vidovdan uistorijskom pogledu najve}i i najautenti~nijipraznik srpskog naroda. Spomen naKosovsku bitku, neugaslu pro{lu slavu,vekovnu borbu za slobodu i nada ubudu}nost deo su tekovina idejeVidovdana. Kosovski zavet je zato mnogo{iri od Kosova polja, odnosa Srba iAlbanaca... Politi~ka zloupotrebaVidovdana, ba{ kao i nastojanja da on budeomalova`en i zanemaren, predstavljajusu{tinski napad na demokratska prava iidentitet srpskog naroda.

KOSOVSKI BOJ (1389):

Nijedan drugi doga|aj ne sim-bolizuje srpsku istoriju kao bitka naKosovu. Kroz vekove, ona prati Srbe kroz

pri~e o herojstvu, `rtvovanju, opredeljenjuza carstvo nebesko umesto carstvazemaljskog, o porazu iz koga smo seduhovno uzdigli. Stradanje srpskih boracana Kosovu je poistove}eno sa Hristovimstradanjem i osnovnim idejama hri{}anskevere.

“U ovakvoj interpretaciji velikuulogu je imala crkva. Knez Lazar je bionjen darodavac, za{titnik i miljenik, pa jeKosovski boj glorifikovan, dok je Mari~kabitka, iako istorijski zna~ajnija, ostala udrugom planu. Jedan od razloga je i lokaci-ja bitke, jer je Kosovo imalo mnogo ve}i

zna~aj za Srbe”, obja{njava istori~ar^edomir Anti}.

Istori~ar Predrag Markovi} smatrada je pored najave gubitka srpske dr`ave,boj na Kosovu imao jo{ jedan kobni usudza Srbe. “Posle boja na Kosovu nestalo jei srpsko plemstvo, od ~ega se do danasnismo oporavili”, uveren je Markovi}.

KONVENCIJA SRBIJE I AUSTROUGARSKE (1881):

U zamenu za potpunu ekonomskui spoljnopoliti~ku pot~injenost Be~u, srpskadr`ava i dinastija Obrenovi}a su kao kral-

jevina dobile medjunarodno priznatu neza-visnost. Bila je to samo najava mnogihprelomnih ta~aka, kada je Srbija morala dabira izmedju Istoka i Zapada.

“Ne bi bilo dobro da dana{njapoliti~ka elita mora da donosi tako te{keodluke, odnosno da dodje u situaciju ukojoj su tada bili Obrenovi}i, s obzirom nato da je konvencija sa Austrougarskompredstavljala jednu vrstu kapitulacije”, ka`ePredrag Markovi}.

BALKANSKI RAT (1913):

Samo nekoliko ~asova pookon~anju vidovdanskog praznovanja 28.juna, Bugari su izveli napad na Bregalnici,{to je bio uvod u Drugi balkanski rat.

PRINCIP UBIJA

FERDINANDA (1914):

Dolazak austrougarskogprestolonaslednika u Sarajevo na Vidovdantrebalo je da ponizi i disciplinuje

neposlu{ne Srbe u carevini. Ipak, na krili-ma kosovskog mita o `rtvovanju, GavriloPrincip je ubio Ferdinanda. Usledilo jenovo veliko srpsko stradanje, ali i nacional-no uzdignu}e, u koje su verovale sve gen-eracije od 1389. godine.

VERSAJSKI SPORAZUMSA NEMA^KOM (1919):

Iako se ovaj dogadjaj sasvimslu~ajno odigrao 28. juna, na najbolji na~insimbolizuje kraj Prvog svetskog rata, s

obzirom na to da je rat i po~eo napadomna Srbiju.

VIDOVDANSKI USTAVSHS (1921):

Ve} u procesu stvaranja najvi{egpravnog akta budu}e Jugoslavije, bili suvidljivi potencijalni politi~ki sukobi, koji }e

SRPSKA STRADANJA KROZ VEKOVE

SVI SRPSKIVIDOVDANI

I Z M A T I C E

razarati zemlju narednih decenija.

DONETA REZOLUCIJAINFORMBIROA (1948):

Na sastanku u Bukure{tuKomunisti~ka partija Jugoslavije isklju~enaiz Informacionog biroa komunisti~kih parti-ja. To je zna~ilo formalan raskid odnosa sa

zemljama komunisti~kog bloka. BlokadaJugoslavije i kampanja protiv jugosloven-skog rukovodstva, koje su usledile, trajaledo 1955. Bio je ovo jo{ jedan Vidovdankada je Srbija, tada unutar Jugoslavije,morala da bira izmedju Istoka i Zapada.

USPON MILO[EVI]A NAGAZIMESTANU (1989):

Na Gazimestanu na Kosovu iMetohiji obele`ena 600. godi{njicaKosovske bitke. Centralni dogadjaj naskupu, kom je prisustvovalo oko milion

ljudi, bio je govor tada{njeg predsednikaSrbije Slobodana Milo{evi}a, kojim jepo~eo svoj politi~ki uspon.

SRBI U HRVATSKOJ(1990):

Sa namernom simbolikom,amandmanima na Ustav Hrvatske, Srbi su

28. juna 1990. prestali da budu konstitu-tivni narod ove republike.

VIDOVDANSKI SABOROPOZICIJE (1992):

U organizaciji opozicionogDemokratskog pokreta Srbije, ispred zgradeSkup{tine Jugoslavije po~eo Vidovdanskisabor. U~esnici dotada najve}eg opozi-

cionog skupa u Srbiji, koji je trajaoneprekidno osam dana, zahtevali ostavkupredsednika Srbije Milo{evi}a, raspu{tanjeSkup{tine Srbije i formiranje vladenacionalnog spasa.

MILO[EVI] ISPORU^ENHAGU (2001):

Ta~no 12 godina posleGazimestana, Milo{evi} je izru~en sudu uHagu, kao prvi {ef dr`ave predat je medju-narodnom sudu. Datum izru~enja gotovo daje izazvao vi{e kritika nego sam dogadjaj.Nacionalno poni`enje ili namerno pru`enaprilika Milo{evi}u, da ponovo na Vidovdanudje u istoriju, “kao borac protiv svetskenepravde“.

…”Mi smo, kao strpljivi robovi, mi smo se klali sa

neprijateljima njenim, brane}i ulaz u to ~istili{te. I drugom

re~ju, dok je Evropa postajala Evropom, mi smo bili ogra-

da njena, `iva i neprobojna ograda, divlje trnje oko pito-

me ru`e. Na Vidovdan 1389. godine, srpski knez Lazar, sa

svojom hrabrom vojskom, stao je na Kosovom Polju na

branik hri{}anske Evrope, i dao `ivot za odbranu

hri{}anske kulture. U to vreme Srba je bilo koliko i vas

Engleza. Danas ih je deset puta manje.

Gde su? Izginuli brane}i Evropu. Sada je vreme da

Evropa Srbiji vrati taj dug.”

Govor Vladike Nikolaja Velimirovi}a na Vidovdan

1916. godine u Londonu.

Sreo sam ju~ep r i j a t e l j a ,ina~e poz-

natog Ni{liju. Ve}na prvi pogled jebilo jasno da sedogodilo ne{to nes-vakida{nje jer jeprikrivena uzne-mirenost izbijalaiz njega. Znao jeda }e se razgovorkretati u pravcu njegovog raspo-lo`enja pa je odmah rekao ono {toga je mu~ilo. Ja }u ispovest jed-nostavno prepri~ati jer mislim danema {ta da se doda ili oduzme.

“Ju~e sam otpratio deteza Ameriku. Poslala mi ve} nekefotke kako je tamo i sve al,Ne{to… nije pro{lo jutro da samkrenuo na posao a da je prthodnonisam poljubio…. Nemoj da mepogre{no razume{, nije mi {to jedete koje ima prosek na studijama9 oti{la u Njujork da pere ~a{e,

negde joj se idivim {to je stislapetlju i u~inila ono{to smatra ispravn-im, {to je uzelasvoj `ivot u svojeruke. Al, Ne{o,brale, ovo ba{boli. Boli kad ode{na aerodrom. Atamo gu`va ko uko{nici. Kao u

na{e vreme kad su ispra}ali uvojsku pa pola familije dodje nastanicu da se oprosti od vojnika.Samo, ovi sad ne odlaze da zadve godine dodju. Ovi idu da odu,brate moj. Gledam onu gu`vu,srce mi se steglo: kog djavola sebavim ovim poslom, trpim sve isva{ta ako moje dete, odli~an stu-dent, ide odavde? Sve ti dodjezaludno.

@ena sa aerodroma mire~e da tim avionom, pazi – timistim avionom – putuju premijer

Vu~i} i Da~i} u Brisel. Ima}e {tada gledaju do Brisela, pade minapamet, avion pun pametnihglava kako odlazi iz Srbije.Odlazi da se ne vrati, bralemoj…“

[ta da ka`em ogor~enom~oveku, tu`nom ~oveku ovla`enihpodo~njaka kakav, mo`da, i sam-budem u bliskoj budu}nosti? [taje ono {to treba re}i u ovakvojsituaciji u kojoj se gubi smisao

svega ~ime se bavimo?Neka dragi Bog ~uva

svu na{u decu, gde god da su.Neka im da uma i razuma, vetrau jedra, svega {to im treba tamogde su kad ve} nisu s nama….

MLADI MASOVNO NAPU[TAJU SRBIJU

Gradjanin: Neboj{a Ozimi}, istori~ar

Srbijo budi majka, a ne ma}eha – jedna od poruka ni{kih studenata

OSE]AJ KAD TI DETE IZNI[A OTPUTUJE U AMERIKU

www.serbianmirror.comJun 2015. 9

Jun 2015.10

U M E T N O S T

Taj tihi i tajnoviti ~ovek,

koji {apu}e i najkrupnije

re~i, pa i kada poezijom

kazuje mudrosti – bojom stvara

svet zagonetaka, ~udjenja i

nepatvorene lepote. Svojim

bojama, koje su i glavna tema

slike i istovremeno pozadina

novih, za~udjuju}ih oblika,

arhaoidnih, primarnih, mo`da i

ve~nih znakova `ivota, ali u

nekom izlomljenom, izvijenom,

zglobovitom, zmijolikom, a dra-

mati~nom kretanju nekog savin-

skog praoblika, {to mo`e da

zna~i i simbol pra`ivota i nje-

gov kraj.

Na Savinim slikama,

najvi{e velikog formata, bez

obzira na na{e subjektivno

razumevanje njegove likovne

semantike, slikar slavi lepotu,

islikava ma{toviti rafinovan

sveta autonomnog sadr`aja, koji

se vidi tek kada se sasvim blizu

pridje slici. Time Savine slike izra`avaju

vi{e tonova i slojeva, uvek majstorski izve-

denih. Slika se do`ivljava kao Savin

makrokosmi~ki svet, ispunjen malim,

lirskim, ali sadr`ajnim vezom linija i boja,

uvek druga~ijih smerova i funkcija, {to

svedo~i o silnoj tvora~koj imaginaciji. Time

slikar ispisuje svoj originalnilikopis, ~ije

boje imaju muzi~ki tonalitet s jako

izra`enim kontra punktom i dramati~nim

valerom. A sve kao da po~inje od neke

antropolo{ke figuracije transponovane do

apstraktne ekspresije.

Moje aso-

cijacije na takav

sadr`aj slike,

m e t a f o r i ~ n o

shva}ene, vode me

u zami{ljaj nekih

vanevropskih civi-

lizacija. Taj poetski

i likovni istorizam

Savinih slika samo

ga prividno udaljava

od zavi~ajne pra

slike i svetlosti nje-

govog pejza`a, ali

tada nastaje

zagonetka: Gde je

prava domovina

likovne inspiracije

Save Rako~evi}a? Nemam odredjen odgov-

or. Jer je Savino slikarstvo originalno tem-

atizovano i poetizovano i toliko subjek-

tivisano u transpoziciji primarnih motiva da

nam do`ivljaj lepote tih slika obesmi{ljava

racionalno odgonetanje. Sama lepota jeste

sadr`ina Savinih slika. Ubedljiva, zapamtlji-

va, savinska lepota, ~ista kao istina.

I tu bi trebalo da stanem sa svojim

amaterskim, komotnim govorom o ovom

zaista neobi~nom slikarstvu,

koje se opire konvencionalnom

tuma~enju i brzom razumevan-

ju. Te slike treba da se gleda-

ju u ti{ini i na svetlosti sunca.

U mom do`ivljaju traje dugo i

zagonetno za~udjenje. Jer

ovakve slike nisam video, ne

znam im srodstvo i one se

odvijaju u mom imaginarnom

albumu. Kao da su to neki

stari, univerzalni simboli u slo-

bodnom kretanju, ali svaka

slika ima svoj smer i ritam

kretanja. Kao {to sam ve}

rekao: boja je Savin logos.

Ona sama sebe razja{njava.

Njena semanti~ka zna~enja

do`ivljajno su se odmakla od

meni poznatih simbola.

Ono {to me posebno

uzbudjuje pred Savinom

slikom jeste ostvarena har-

monija svih elemenata slike i

onda kada su linije i oblici

prividno kakofoni~ni. Zadivljuju}e

raznovrsje likovnog tonaliteta smi{ljeno i

sre}no se harmonizuje i srasta sa osnovnim

pozadinskim tonalitetom platna.

Odlazim iz Savinog ateljea zadivl-

jen lepotom i neuveren da sam razumeo nje-

gove slike onako kako one to zaslu`uju.

Dobrica ]osi} o Savi Rako~evi}u

Momo Kapor, Dobrica ]osi} i

Savo Rako~evi}

LEPOTA KAO SADR@AJ

Na Savinim slikama, najvi{e

velikog formata, bez obzira na na{e sub-

jektivno razumevanje njegove likovne

semantike, slikar slavi lepotu, islikava

ma{tovit i rafinovan svet autonomnog

sadr`aja, koji se vidi tek kada se sasvim

blizu pridje slici. Time Savine slike

izra`avaju vi{e tonova i slojeva, uvek

majstorski izvedenih. Slika se do`ivljava

kao Savin makrokosmi~ki svet, ispunjen

malim, lirskim, ali sadr`ajnim vezom lini-

ja i boja, uvek druga~ijih smerova i

funkcija, {to svedo~i o silnoj tvora~koj

imaginaciji. Time slikar ispisuje svoj orig-

inalni likopis, ~ije boje imaju muzi~ki

tonalitet s jako izra`enim kontrapunktom

i dramati~nim valerom. A sve kao da

po~inje od neke antropoloske figuracije

transponovane do apstraktne ekspresije.

U zbirci pesama "Tami za ledji-

ma" Save Rako~evi}a nai}i }ete na pesmu

pod nazivom

Kad slikam

Kad slikam nisam sam

Re~ pro{losti mojom rukom

Preta~e vreme

Mrtvi imaju svoje doba

Prepozna}e{ ih u meni

Na slici sam vidljiv

Daj mi ime

Izlagao je nekoliko puta u

Moskvi, u Parizu, sirom SAD, u Srbiji,

Italiji, i gde sve ne. Od njegovih zbirki

pesama priredjivane su posebne emisije

na Radio Beogradu. Njjegovo predavanje

na Univerzitetu Kolarac u Beogradu

privuklo je veliku paznju mnogih

akademika. O njegovom slikarstvu i

poeziji pisali su najpoznatiji akademici iz

Rusije, Francuske, Amerike... A predgov-

ore u njegovim knjigama pisli su pisci

cenjenih pera.

U svom katalogu slike i crte`i

izlo`eni u Galeriji Srpske akademije

nauka i umetnosti 2009. godine, Sava

Rako~evi} ka`e:

"KADA BI IMALI DVA SUNCA

NA NEBU

KAKO BI PODNELI DVE SENKE

NA ZEMLJI"

Volim slikarstvo i tuma~im ga samo ljubavlju. Tako razumem slike Save Rako~evi}a.

Slikar svetskih razmera i pesnik duboke ekspresije

SAVA RAKO^EVI]