21www.serbianmirror.comMaj 2013.

M A N I F E S T A C I J E

E]E U OGLEDALU 2013.

@ive legende i boemi ~ika{ki: Miki Kne`evi}i Majlo Popovi} Jasmina Maksovi} sa lutrijama

Lazar Radonji} - najmladji u~esnik Prole}a uOgledalu 2013.

Bogdan Kljaji} sa suprugom, sponzor - ARROW TRUCK SALES

Bra~ni par Lazi} - sponzoriLAZIC DELI - HARCZAKS SAUSAGE

Bra}a Dobra{inovi}: Ray i Roy sa suprugama - Generalni sponzori iz COMPASS HOLDING-a

Joca Nikoli}

22 Maj 2013.

Stu~ni `iri “Prole}a u Ogledalu” imao jeveoma te`ak posao da medju desetakveoma kvalitetnih kandidata, izabere

najboljeg medju najboljima. U veoma o{trojkonkurenciji svojim veoma prijatnim i fil-igranski istan~anim glasom pobedio je @ivkoKova~evi}, kome je ovo drugo u~e{}e nana{oj manifestaciji. O utiscima, o tome kolikomu ova pobeda zna~i i budu}im planovima,za Ogledalo govori pobednik @ivkoKova~evi}.

[ta ste o~ekivali od ovogodi{njegtakmi~enja na “Prole}u u Ogledalu”?

- Prole}e u Ogledalu je manifestaci-ja na kojoj sam prisutan ve} drugu godinu zaredom. Bio sam siguran da }emo se svi zajed-no dobro zabaviti, dru`iti, zapevati po kojulepu pesmu, do`iveti lepe trenutke.Ovogodi{nje “Prole}e” je za mene imaloposeban zna~aj, jer sam ga podelio sa svojimprijateljima, peva~ima iz vokalne grupe“Zavi~ajni Slavuji”, koji su postali veomava`an deo moje sada{njosti.

Da li ste o~ekivali prvo mesto iliste bili prijatno iznenadjeni?

- Sama prijava za takmi~enje,podrazumeva i nadu da }e se posti}i uspeh.Mo`da nisam o~ekivao da }e mi se dogoditiba{ prva nagrada stru~nog `irija, ali sam jepotajno `eleo, a to je, definitivno, bila `eljasvakog u~esnika koji se pojavio na sceni“Prole}a” te prve, takmi~arske ve~eri.Iznanadjen – prili~no, jer su pored mene, utakmi~arskom delu, ove godine, bili zaistaizuzetni talenti.

Pro{le godine ste bili tre}i, a sada

prvi. [ta to za vas li~no zna~i? - Pro{logodi{nje tre}e mesto navelo

me je na malo druga~ija razmi{ljanja iomogu}ilo divna prijateljstva. Prva nagradaove godine je ogroman korak napred, {ansa,mogu}nost, izazov, a pre svega dokaz da radi trud nikada ne ostaju nezapa`eni.

Da li planirate da gradite muzi~kukarijeru?

- Planova svakako ima. Nastavljamrad sa vokalnom grupom “Zavi~ajni Slavuji”,jer nas krajem leta o~ekuje veliki koncert naGra~anici, a uporedo sa tim i anga`ovanje nali~nom planu. Ne bih u ovom trenutku dagovorim o karijeri, jer ona zaista mora da se

zaslu`i, ali sam siguran da }e naredni periodbiti veoma uzbudljiv, radan i svakako u znakupromocije onoga za {ta sam i nagradjen naovogodi{njem “Prole}u u Ogledalu.

Kakvi su va{i utisci oovogodi{njem “Prole}u u Ogledalu”?

- Prole}e u Ogledalu” je jednaveoma lepa i zna~ajna manifestacija za na{uzajednicu, ovde u ^ikagu. Ono je prilika dase ljudi dru`e, {ire poznanstva, zabave iopuste. Takmi~enje mladih talenata, koje jejedinstveno na ovim prostorima, omogu}ujesvima onima koji imaju dara za muziku, dabar na trenutak zavire u svet o kojem sumo`da ceo `ivot ma{tali ili pak dobiju {ansu

da u taj svet i zakora~e. Upravo zbog toga,ovim putem pozivam sve one koji misle daznaju i koji veruju u sebe, da dodju na“Prole}e” idu}e godine, jer je to neverovatnoiskustvo i do`ivljaj.

Na kraju razgovora `elim da se zah-valim svima koji su prisustvovali ovom“Prole}u”, Slavici Petrovi} na lepoj organi-zaciji manifestacije i ustupljenom prostoru ulistu “Ogledalo”, stru~nom `iriju, orkestru kojije pratio sve izvodja~e, “mojim” Slavujima napredivnoj ve~eri i dru`nju, a posebno SlaviciMomakovic Miljanovi} na nesebi~noj podr{cii veri u moj talenat! Pozdrav svim ~itaocima“Ogledala” i sre}an Uskrs.

POBEDNIK NA MANIFESTACIJI PROLE]E U OGLEDALU 2013.

Nagradu za Prvo mesto @ivku Kova~evi}u, predala je pro{logodi{nja pobednica Elvina

@IVKO KOVA^EVI] - I MESTO

FOTOREPORTA@A PROLE]E U OGLEDALU 2013.

Alija Dalipovi}Goran Stefanovi}Sladjana Risti}Sveta Kauboj

Dule Masli} Milo{ \or|evi}

M A N I F E S T A C I J E

P O R U K E

23www.serbianmirror.comMaj 2013.

24 Maj 2013.

I Z N A [ E P R O [ L O S T I

Pi{e: Aleksandra Miti}

Malo je glumica za koje jepozori{ni komad specijalnonapisan. Perom Branislava

Nu{i}a, najve}eg spskog komediografaiznedrena je komedija “Gospodja ministar-ka “, lik koji je i danas san i trofejgluma~kog ume}a jedne pozori{ne umet-nice.

@ivotni put @anke Stoki} do“Gospodje ministarke” bio je trnovit ite`ak. Rodila se u Velikom Gradi{tu 24.januara 1887. godine, od oca Bogoslava imajke Julke. Rano je ostala bez oca, pa senjena majka ubrzo preudala za sve{tenikaAleksandra Nikolajevi~a Sandu, za kojeg sene mo`e re}i da je bio ~ovek dobrog srca,s obzirom da svoju pastorku nije `eleo usvom domu. Odrasla u siroma{tvu @ivanase udala sa svega ~etrnaest godina zajednog kroja~a iz Zaje~ara. Pobegla je odo~uha, ali udaja je nije spasila. Vrlo brzoje shvatila da zaje~arski abad`ija nije ~oveknjenog `ivota i pobegla je i od njega sagluma~kom trupom Ljubomira Raji~i}a^vrge, ali ju je mu` vratio ku}i batinama.@ivana ga je ~eznu}i za slobodom ponovonapustila i ovoga puta je uspela, jer je unjenu za{titu stao glumac Aca Gavrilovi},koji je kasnije postao njena velika ljubav.

Prva @ivanina uloga, bila je ulogaTereze u predstavi “Bra~ne no}i” 1902.godine. Po{to se gluma~ka trupa ubrzo ras-pala, glumica je krenula dalje sa nekolikoprijatelja i kolega. Igrali su po Vojvodini,Bosni i Slavoniji u trupama Mike Baki}a i

Dimitrija Ne{i}a. Godine 1907. uVara`dinu dobila je svoju prvu dramskuulogu udovice u predstavi “Nada”. Slede}egodine, udala se drugi put, ali i taj braknije bio uspe{an, iako je bio iz ljubavi. Tihgodina @ivana je igrala u Osije~kom kaza-li{tu. Avgusta, 1911. gostovala je uBeogradu, gde ju je zapazio upravnikpozori{ta Milan Grol. Mesec dana kasnije

primljena je za privremenog ~lanaNarodnog pozori{ta, da bi uskoro postala injegov stalni ~lan. U Narodnom pozori{tuu Beogradu igrala je tri predstave poznatoghrvatskog reditelja i teatrologa BrankaGavele “Figarova `enidba”, “Sirano deBer`erak” i “Rodoljupci”, a imala je prekostotinu malih i velikih uloga.

Beogradska publika je hrlila upozori{te i smejala se do suza gledaju}i@anku u ulozi Sarke u “O`alo{}enoj porod-ici” ili u ulozi Feme u “Pokondirenojtikvi”, Dorine u “Tartifu” i naravno, @ivke,gospodje ministarke. U Narodnompozori{tu u Beogradu, bila je prvakinja do

1944. godine.U dru{tvu svojih najboljih prijatel-

ja ^i~a Ilije Stanojevi}a, DobriceMilutinovi}a, Branislava Nu{i}a, @ankaStoki} je bila jedna od retkih `enatada{njeg Beograda koja se nije ustru~avalada mnoge zore do~eka u kafanamaSkadarlije. U jednoj od tih kafana, “Dvajelena” proslavila je primaju}i ~estitke, 25

godina svog umetni~kog rada. Od novcakoji je tom prilikom dobila, kupila je ku}uu srcu Beograda, na uglu Skadarske iGospodar Jevremove ulice.

Sa dolaskom II svetskog rata, njenboemski `ivot se promenio. Naru{enogzdravlja, @anka je pored jo{ nekolikobolesti, najve}i problem imala sa dijabete-som, zbog ~ega joj je insulin bio nephodan,a tokom ratnih godina, bio je veliki prob-lem nabaviti ga. Iz tog razloga, bila je prin-udjena da nastavi da se bavi svojom profe-sijom i u~estvovala je, izmedju ostalog i uprogramima radio stanica koje su bile podnema~kom upravom. Komunisti~ka vlast je

to okarakterisala kao saradnju sa okupa-torom i @anka je izvedena pred sud 3. feb-ruara, 1945. godine. Nakon ve}anja, done-ta je presuda i glumica je bila osudjena naosam godina gubitka srpske nacionalne~asti. Kazna je bila dru{tveno koristan radi odredjeno joj je da ~isti ulice. @anka nijeimala branioca, ni po slu`benoj du`nosti, au molbi za pomilovanje, navela je da je

tokom okupacije u svojoj ku}i sakrivalaKo~u Popovi}a i Semjuela Pijade, brataMo{e Pijade i ponudila je svedoke, a nakraju je zamolila samo za dopu{tenje da sebavi svojom profesijom, kako ne bi `ivelaod tudje milostinje.

Polovinom jula meseca 1947.godine, dolazi joj u posetu Bojan Stupica isa prethodnim dopu{tenjem CentralnogKomiteta, nudi joj novi anga`man uJugoslovenskom dramskom pozori{tu.@anki Stoki}, maestralnoj glumici i velikojumetnici, bilo je sve opro{teno. Med+jutim,na{a draga @anka nije uspela da se bar jo{jednom popne na pozori{ne daske kojima jeposvetila ~itav svoj `ivot. Srce joj je pre-puklo i umrla je tri dana kasnije.Sahranjena je na Top~iderskom groblju,onako kako je po `elji ostavila u testamen-tu.

Od 2003. godine, na inicijativuglumice Mire Stupice, ustanovljena jenagrada “Velika @anka”, priznanje koje sedodeljuje gluma~koj li~nosti koja jeobele`ila pozori{ni i filmski `ivot Srbije.

@anka Stoki} je u filmografijizabele`ena u filmu “Gre{nica bez greha” ure`iji Koste Novakovi}a, a 1991. snimljenje film “Smrt gospodje ministarke”, u re`ijiSave Mrmaka, koji govori o `ivotu @ankeStoki} u posleretnom periodu. Ulogu @ankeu tom filmu odigrala je Svetlana Bojkovi}.Drama “@anka” Miodraga Ili}a, od 2006. jepostavljena na pozori{noj sceni “Slavija” uBeogradu, u kojoj lik @anke Stoki} tuma~iRu`ica Soki}, a krajem ovog meseca,ta~nije 25, maja, ova predstava }e biti pre-

mijerno izvedena u srpskom pozori{tu“Mira Srem~evi}” u ^ikagu, gde }e lik@anke tuma~iti Slavica Petrovi}.

Ova predstava postavlja najte`apitanja iz @ankinog `ivota. Za{to je onatako postupila u vreme stra{nog rata i da lije mogla druga~ije? Ova predstava govorio moralnim dilemama ~uvene glumice i onjenom umetni~kom izrazu.

MAESTRALNA @ANKAU susret premijeri predstave “@anka” Miodraga Ili}a u izvodjenju srpskog pozori{ta “Mira Srem~evi}” iz ^ikaga, ovaj tekst posve}ujemo

~uvenoj srpskoj glumici, @ivani @anki Stoki}.

PREMIJERA POZORI[NE PREDSTAVE“@ANKA” U ^IKAGU

Srpsko pozori{te Mira Srem~evi}, pri Srpsko-ameri~kom muzejuSveti Sava, poziva sve ljubitelje ove umetnosti na premijerupozori{ne predstave “@ANKA", po tekstu Miodraga Ili}a, u re`ijiSlavice Petrovi}.

Premijera predstave "@anka" odr`a}e se u subotu 25. maja, u 20~asova, a nakon premijere predvidjen je sve~ani prijem uz muziku,poslu`enje i dru`enje sa glumcima. Cena ulaznica je $25

U nedelju, 26. maja odr`a}e se prva i jedina repriza ove pred-stave sa po~etkom u 19 ~asova, a cena ulaznica je $15.

Srpsko ameri~ki muzej Sveti Sava se nalazi na: 448 W. Barry u ^ikagu.Ulaznice mo`ete rezervisati preko websajta: http://serbianamericanmuseum.org/ili na telefon: 773.744.0373, zovite posle 2:00 pm

Branislav Nu{i} i @anka Stoki} @anka u ^ikagu: S. Petrovi}

Mi{a Petkovi}Vladimir Mulina

I Z V A [ E G U G L A

25www.serbianmirror.comMaj 2013.

Isus je bio raza-pet oko 9ujutro a umro

je oko 3popodne. Skinulisu njegovo telosa krsta, a jedanod njegovihsledbenika, Josif

iz Arimateje seusudio da ode doPilata i zatra`i

Isusovo telo (Marko 15:43). Zatim suga uvili u ~isto platno i polo`ili u novi,isklesani grob. �ene koje su stajale okokrsta, bile su prisutne i prilikom pola-ganja tela u grob.

Grobovi su u to vreme biliisklesani u kre~nja~kim stenama kojih jemnogo oko Jerusalima (i danas ihmo`ete videti). Ulaz u grobove seobi~no zatvarao velikim kamenom.Zavisno od veli~ine groba, kamen kojimse zatvarao ulaz je mogao da te`i i ponekoliko tona.

U petak uve~e (tog istog dana),nakon zalaska sunca, kada je Subota ve}po~ela po jevrejskom ra~unanju vreme-na, „sabraše se glavari svešteni~ki ifariseji kod Pilata, i rekoše: gospodaru!Mi se opomenusmo da ovaj la`a (Isus)kaza još za `ivota: posle tri dana usta}u.Zato zapovedi da se utvrdi (i zape~ati)grob do tre}ega dana da ne dodju kakou~enici njegovi no}u i da ga ne ukradui ne ka`u narodu: usta iz mrtvih; i bi}eposlednja prevara gora od prve.”(Matej 27:62-64)

Svako ko bi polomio carskipe~at, smatran je zlo~incem i pretila muje smrtna kazna. Ovim su fariseji hteli daosiguraju da }e Isusovo telo ostati ugrobu! Nakon tri dana, tj. u nedeljuujutro, `ene koje su bile kraj krsta,krenule su na grob da poma`u telopokojnika mirisnim uljima. Medjutim,tamo ih je ~ekalo iznenadjenje: „I vrlorano u prvi dan nedelje dodoše na grobu svitanje. I govorahu medju sobom: ko}e nam odvaliti kamen od vrata grob-nih? I pogledavši videše da kamen bešeodvaljen: jer beše vrlo veliki.” (Marko16:2-4)

Ko je uklonio kamen? Šta sedesilo sa onim koji je uklonio kamen?Da li je zdrobljen te`inom kamena? Tajkamen je bila prva stvar koju suprimetile kada su došle do groba.Kamen nije bilo lako ukloniti. Kamen jepostavljen i zape~a}en sa namerom daga niko ne mo`e pomeriti; zatim daspre~i one koji su hteli da udju unutra,ali i onoga što je unutra da izadje napol-je. Fariseji i Rimljani nisu `eleli da riziku-ju da se desi bilo šta nepredvidivo. Zatosu i postavili stra`u oko kamena koji jezatvarao ulaz u grob, i zape~atili ga.

Kamen koji je stajao na ulazu ugrob da onemogu}i bilo koga da udje ugrob, a još više da izadje iz groba, pred-stavlja svaki kamen ili kamenje koje itebe danas spre~ava da izadeš iz svoggroba. Mo`da }eš kazati: „O, pa i nijetako strašno, `iv sam!” Ali razlika je

izmedju biti `iv, i `iveti `ivot. Mo`da teje tvoje kamenje toliko opteretilo da tije teško da se pomeriš. �eliš da seispraviš i udahneš, ali je kamen tolikote`ak da ti to ne dozvoljava. Ovde sekrije fantasti~na pouka o vaskrsenju.Isus nije vaskrsao samo da bi ti imao`ivot ve~ni, jer je vaskrsenje pun paket!Isus ti nudi uklanjanje kamenja koje teoptere}uje u `ivotu danas. On ti nudispasenje i ve~ni `ivot, ali `eli da ve}danas `iviš svoj `ivot slobodan i punihplu}a.

Postoji nešto interesantno uovoj pri~i o kamenju. Mi obi~no nekakonajdu`e nosimo tri vrste kamenja.

Prvi kamen je kamen greha. Mismo svi grešni i nema ni jednogapravedna, ka`e apostol Pavle. I to jevelika istina. Mi svi grešimo, ali Isus `elida uzme taj kamen od nas da nas ne bioptere}ivao. On nas prosto moli da mudozvolimo da uzme taj kamen od nas,ali mi, ponekad, poput male dece, ne

`elimo da se odvojimo od njega. Onnas posmatra i pita se šta je topogrešno sa nama? Zašto `elimo danosimo nešto što je toliko teško? Zaštone `elimo pomo}?

Apostol Jovan je veoma jasankada govori o grehu. On ka`e: „Akopriznajemo grehe svoje, veran je ipravedan da nam oprosti grehe naše, io~isti nas od svake nepravde... De~icemoja! Gledajte da ne grešite, ali...” Ovoali zna~i da je znao da }emo zgrešiti,zato i ka`e „...i ako ko sagreši, imamozastupnika kod oca, Isusa Hristapravednika.” (1 Jovanova 1:9; 2:1)

Drugim re~ima, ako sagrešimo, imamoiskupitelja.

Imamo Isusa koji je vaskrsao dabi uzeo od tebe kamen greha koji teoptere}uje danas. Šta god da je tvoj

kamen greha danas, na poslu, u porod-ici, u li~nom `ivotu, nemoj ga više nosi-ti. Nemoj dozvoliti više da teoptere}uje da ne mo`eš da ustaneš i`iviš svoj `ivot. Isus je vaskrsao da biuklonio kamen greha iz tvog ovoze-maljskog `ivota, pre nego što ti dave~ni `ivot.

Drugi kamen je kamen nezavis-nosti i ponosa. Društvo u kojem `ivimoje veoma ponosno, i u~i nas od malihnogu da budemo nezavisni. „O, meni jeteško, ali mogu ja! Nije da ne mogu dahodam i dišem. Ako mogu dapostignem uspehe na poslu u društvupa zašto ne bi mogao i da postignemuspeh i na mom duhovnom planusam.”

Ponekad naše sposobnosti nasvode u uobra`enost gde mislimo: „Koka`e da nisam sposoban i u stanju dase izborim sa ovim.” Ali pri~a ovaskrsenju ka`e da nismo u stanju dasami uklonimo kamenje iz našeg

`ivota. Neko drugi sa strane, posebnoosposobljen i sa posebnom tehnikommo`e da ih ukloni. U stvari, jedini komo`e je Isus.

Danas je vreme kad bi trebaloda staneš i da predaš svoj kamen Isusu,dopusti mu da ga skine sa tebe. Nemojbiti ponosan i samouveren u svojesposobnosti jer samo Isus mo`e dapodigne kamen sa tvog groba u kojem`ivotariš svoj `ivot. Samo on mo`e da tipomogne da vaskrsneš i nastaviš da`iviš novim `ivotom u njemu i kroznjega.

Tre}i kamen je kamen osude.

Ovo je kamen koji sam davo stavi u naš`ivot i onda još kao da nam nije dovol-jan, on još i sedne na njega da bi nampoja~ao te`inu. Kamen osude uvekka`e šta si ti? Ko si ti? Ti nisi vredan

ni~ega! Ti nisi vredan nikakvog napora!Taj kamen te pritiš}e u porodici gdegubiš kontrolu i autoritet; na poslu jerne mo`eš dovoljno da istraješ u svojimnaporima, jer se ose}aš nesposobnimza posao koji ti je poveren; u crkvi gdene mo`eš da pronadješ svoje mesto.Ovaj kamen je tako te`ak upravo izrazloga zato što je jedno od sotonskihnajte`ih kamenja. Ovaj kamen te ones-posobljava da donosiš odluke i `iviš`ivot.

Ali danas je dan kada si poz-van da samo dozvoliš Isusu da uklonitaj kamen koji te dr`i u grobu. Kamenkoji te dr`i u mraku odvojenog odBoga i normalnog `ivota radosti ipunine. Nemoj više da ~ekaš u svomgrobu. Dozvoli Isusu da ukloni ovajkamen da bi mogao da vaskrsneš i ̀ iviš`ivot.

Kada je kamen bio uklonjen saIsusovog groba, bio je to trenutak kadaje Isus vaskrsao. Kona~no! Tako je to i unašem `ivotu; svaki put kadadozvolimo Isusu da ukloni kamenjekoje nas optere}uje, mi }emo vaskrsnu-ti u novi `ivot sa njim, ne samo krozve~nost, nego i ovde na zemlji. Ovo jepri~a koja nas podse}a da svakog danaiznova dozvoljavamo Isusu da nosi iuklanja naše kamenje.

Po njegovom odlasku on jekazao u~enicima da idu u Gornju sobu ida ~ekaju. Šta je to što su ~ekali?Naravno, Svetog Duha, tre}e liceBo`anstva, Utešitelj i Pomagac. Isus jeposlao nekoga ko }e uklanjati svakod-nevno sva kamenja iz našeg `ivota svedo dana kada više ni jedan kamen~i}ne}e biti u našem `ivotu. Duh Sveti nassvakog dana osposobljava (ako mudozvolimo) da bismo mogli da `ivimo`ivot punim plu}ima, potpuni `ivot, ane samo da `ivotarimo naših 20, 30,50, 80 godina.

Ovo je jedna velika istina kojumo`emo na}i u pri~i o vaskrsenju.Nema vaskrsenja dok se ne uklonikamen. Bog je uklonio taj veliki kamenkoji nas je razdvajao od Njega krozIsusa Hrista. Danas, Duh Sveti, ako mudopustimo, uklanja sva naša kamenjakoja nas razdvajaju od Boga.

Vaskrsenje je upravo to štonam govori o uklanjanju kamena.Predaj Gospodu kroz Isusa Hrista svojestrahove, probleme, ono što te boli,ono što te plaši, ono što te onesposobl-java da `iviš `ivot, ono što ti oduzimaradost, ono što ti donosi sumnju,kamen zavisnosti koji te dr`i u lancima,kamen nedostatka poverenja, kamenkoji te osudjuje zbog greha koje sidavno ispovedio, ali još uvek `iviš sanjima...

Gospode, molim te da uklonišsvo kamenje iz našeg `ivota. Molimo teda ukloniš kamenje koje nas dr`izato~ene u našim vlastitim grobovima.Pomozi nam da vaskrsnemo, da ti sepredamo, da o`ivimo Duhom tvojim, ida `ivimo `ivot vredan `ivljenja, dosto-jan tebe.

Pi{e: MilenkoTanurd`i}

KAMEN

Dragi slu{aoci i prijatelji biblijskog instituta i radio programa"Stazama nade", od srca vam `elimo sre}an Uskrs.

@elimo da Isus Hristos vaskrsne u va{im srcima i donesevam novi, bolji I smisaoniji `ivot. Hristos vaskrse!

26 Maj 2013.

F E L J T O N

Jutro, 14. septembar 1976. godine

Unajotmenijem predgra|u Pariza, uNeiju, u Ameri~koj bolnici, u ti{iniproti~u poslednji sati `ivota srpskog

kneza Pavla Kara|or|evi}a.Njegova supruga, kneginja Olga, ne

napu{ta ga, bdi nad njim.Iznenada, knez vi{e puta bolno

jaukne.Razgovetno izusti: „Ne! Ne, nemo-

jte ih ubiti...”Ne`no, Olga prihvata njegovu ruku.Ka`e mu: „Pejsi, to je samo onaj

tvoj ko{mar.”Ona zna da njen mu` ~esto sanja

ubistvo kralja Aleksandra Obrenovi}a ikraljice Drage.

Tada se uvek iz sna budi u`asnut io`alo{}en.

Knez je imao deset godina davne1903. godine.

Sa stricem, knezom Petrom, `iveoje u @enevi. I slu~ajno se zatekao u sobi kadasu stigli glasnici iz Srbije. Budu}em kraljuSrbije Petru I Kara|or|evi}u do najsitnijihdetalja su opisali ubistvo kraljevskog para.

Na de~aka je to ostavilo neizbrisiv,stra{an utisak.

I sada, u nestvarnoj ti{ini Ameri~kebolnice u Neiju, Olga mu tiho govori~ekaju}i da se probudi.

Miluje mu ruku.„Pejsi, mili, to sam ja.”On je i dalje u snu, tamo daleko, u

tom sudbonosnom danu, o~i u o~i sapo~iniocima u`asnog zlo~ina.

Celog svog `ivota `eleo je da seoslobodi tog mu~nog snovi|enja, tog tegob-nog sna koji bi mu dolazio uvek kad mu sede{avalo ne{to posebno va`no, ne{to od sud-binskog zna~aja za njegov `ivot.

Sanjao je to isto i one no}i posleopra{tanja od kralja AleksandraKara|or|evi}a pred njegov put u Marsej,po~etkom oktobra 1934. godine...

Dok je bio regent, isti san ga jesuvi{e ~esto podse}ao na stra{nu zbilju; uafri~kom progonstvu de{avalo se isto...

Me|utim, poslednjih godina ga jegotovo zaboravio. Ovaj upozoravaju}i, krvavisan, sad mu se prikazuje kao treperavi nemifilm, sekvence isprepletane sa onima sniml-jenim prilikom krunisanja kralja Petra I.

Knez je sve vi{e i vi{e u tom svetu

senki.Ponekad samo uzdahne. Ruka mu

se gr~i i trza.Kneginja }uti. Suza joj je u oku.Sluti da ne}e uspeti da ga probudi.I ne}e...Njenog mu`a ovoga puta ~vrsto

dr`i u svom zagrljaju jedina velika Olginasuparnica – srpska istorija.

Pred kraj dana, u kov~eg }e gapolo`iti dva sunarodnika: sve{tenik Milo{@egarac i mladi bogoslov LjubomirLjubotina.

Trideset godina kasnije, 14. septem-bra 2006. u beogradskoj Sabornoj crkvi, srp-ski patrijarh gospodin Pavle moli}e Boga daupokoji du{u kneza Pavla tamo gde prebiva-ju du{e svetitelja. Toga dana se, kona~no,srpski knez vratio u istoriju svog naroda,onog zbog koga je `rtvovao svoj polo`aj,svoju slavu, svoje bogatstvo, svoj muzej,svoje slike, svoj mir, sre}u svoje porodice...

Za praunuka vo`da Kara|or|aokon~alo se izgnanstvo. Zauvek!

A sve je po~elo 1893. u Petrogradu,gde se rodio knez Pavle od oca kneza Arsena(mla|eg brata kralja Petra I) i kneginjeAurore Pavlovne Demidov di San Donato.

Odgojio ga je njegov stric, kraljPetar I, zajedno sa svojom decom, najpre u@enevi, a od 1903. godine u Beogradu. KnezPavle je rano ostao bez majke (svega dvaputa ju je video: prvi 1898, drugi put 1900.godine, prilikom jednog ru~ka kod maj~inesestre, svoje tetke Marije Simon, kneginjeAbamalek-Lazarev, ro|. Demidov), preminu-la je 1904. godine, a i njegov otac, srpskiknez Arsen, stalno je bio odsutan, jer jeu~estvovao u devet ratova (karijeru je zavr{iokao general ruske carske konjice i smatra seza Srbina sa najvi{im vojnim odlikovanjimau istoriji).

Osnovnu {kolu i gimnaziju (Drugamu{ka) knez Pavle je zavr{io u Beogradu saodli~nim uspehom. Po sopstvenoj `elji, 1913.godine je zapo~eo klasi~ne studije naOksfordu, koje je morao da prekine kada jeAustrougarska objavila rat Srbiji krajem jula1914. Tokom rata obavio je vi{e diplomatskihmisija za Kraljevinu Srbiju, a ve} 1918. vra-tio se u Oksford kako bi okon~ao svoje studi-je. Magistrira istoriju umetnosti. Kasnije }eknezu Pavlu biti dodeljena diploma po~asnogdoktora Univerziteta u Oksfordu. Kao student

delio je stan sa Majklom Bouz-Lajonom,sinom grofa od Stratmora i bratom budu}ekraljice Elizabete. Mnoge {kolske raspuste jeprovodio kod njih u Glansu u [kotskoj, u nji-hovom zamku u Hertfordskoj grofoviji.Sprijateljio se sa princom od Velsa, budu}imkraljem Edvardom VIII, sa vojvodom odJorka, budu}im kraljem D`ord`om VI, savojvodom od Glostera i vojvodom od Kenta,koji je postao mu` njegove svastike, gr~ke idanske princeze Marine. Svaki put kad biboravio u Engleskoj, knez Pavle je stanovaou Bakingemskoj palati.

U Londonu je upoznao kneginjuOlgu (1903-1997). Najvi{eg plemi}kog roda,njena baka po ocu je bila sestra ruskog cara,a deda od danske kraljevske loze. Matikneginje Olge je bila velika ruska kneginjaJelena Romanov, }erka velikog knezaVladimira, drugog sina imperatora sve Rusije,cara-mu~enika Aleksandra II (1818-1881), aotac danski i gr~ki princ Nikola. Preko svojemajke, kneginje Aurore, knez Pavle je vodioporeklo od slavnih plemi}kih porodicaTrubeckoj i Demidov (ruski prin~eviTrubeckoj vode poreklo od Rurika, zatim odma|arskog kralja Bele II Slepog i srpskogvelikog `upana Uro{a Belog iz 12. veka).Knez Pavle i kneginja Olga ven~ali su se uBeogradu 22. oktobra 1923. godine. Kum muje bio vojvoda od Jorka, potonji engleski kraljD`ord` VI. Kneginja Olga je rodila dva sina:kneza Aleksandra (1924), kneza Nikolu(1928-1954) – i k}er kneginju Jelisavetu(1936).

Prijatelj lepih umetnosti, knez Pavleje ve} od 1924. godine po~eo da radi naustrojavanju svog muzeja. I tako je, dobiv{iod svojih prijatelja iz inostranstva izuzetnovredne slike, i sam postav{i donator, osnovaoMuzej savremene umetnosti 1929. godine uKonaku kneginje Ljubice.

Godine 1934. u Marseju se desilatragi~na pogibija kralja Aleksandra. Posleotvaranja kraljevog testamenta, knez Pavle jepostao prvi namesnik (zajedno sa Perovi}emi Stankovi}em) maloletnom kralju Petru II.Zakleo se da }e u septembru 1941. godine,nakon sticanja punoletstva kralja, njemu pre-dati Jugoslaviju kakvu je stvorio kraljAleksandar.

Po~etkom 1935. godine, spajanjemIstorijsko-umetni~kog i Muzeja savremeneumetnosti, u Beogradu je (u dana{njoj zgradi

Predsedni{tva republike) po~eo da radi Muzejkneza Pavla, najzna~ajnija institucija ovevrste u novoj kulturnoj istoriji srpskog naro-da.

Sa porodicom knez Pavle je 27.marta 1941. sproveden u Gr~ku i tamo pre-dat u engleske ruke. Oni su ga sproveli uEgipat, a odatle su svi transportovani uenglesku koloniju Keniju, gde su bili interni-rani, pod engleskom stra`om, usred d`ungle,na obali jezera Naiva{a. Hrabrim nastojanji-ma kneginje Olge preko sestre Marine,vojvotkinje od Kenta, knez Pavle je dobioodobrenje od engleskih vlasti da napustiKeniju (sredinom 1943.) i preseli se u Ju`nuAfriku, u Johanezburg. Tek krajem 1947.godine on i porodica dobijaju odobrenje da sevrate u Evropu. Izabrao je Pariz da u njemustanuje.

Dana 12. aprila 1954. primio je vestda je njegov sin Nikola, u koga je polagaonajve}e nade, poginuo u automobilskojnesre}i.

Jo{ 1947. godine sve {to je imao uJugoslaviji je bilo konfiskovano: dvorac„Brdo” kod Kranja u Sloveniji, ku}a uBeogradu i pokretna imovina koja je ostala uBelom dvoru. Nikada vi{e nije video svojeslike, svoje kolekcije porcelana....

Muzej kneza Pavla komunisti su sapijetetom zatvorili i utopili u Narodni muzej.

Narod je u~io u {kolama da je „27.mart bio delo hrabrih Titovih komunista kojisu spasli na{e narode i narodnosti od nenar-odnih elemenata”... Kao istinski plemi}, nika-da se nije branio od kleveta.

U svojim uspomenama na knezaPavla, juna 1980. godine, Kosta St. Pavlovi}je zapisao:

Pita se kome da ostavi svoju zbirkuslika. Nameravao je da je pokloni muzejukoji je bio osnovao u Beogradu, ali ne}e daje ostavlja komunistima. Mo`da }e se re{itida ih zave{ta Oksfordskom univerzitetu.Napunio je, ka`e, 70 godina, a proteklo jepedeset otkad je u Oksfordu diplomirao. Narastanku me je upitao da li ose}am ~e`nju zazemljom. Odgovorio sam mu da je naro~itoose}am kad cvetaju jorgovani, jer nam je vrtu roditeljskom domu u Beogradu bio pun jor-govana. ‘A ja’, uzvratio mi je Knez, ‘kad{etam pratolinskim vrtom, kad uzberem strukbosiljka, protrljam ga me| prste i pomiri{em.Tada mi gotovo po|u suze na o~i.’

Knez i Muzej

l Knez Pavle i Milan Ka{anin su osnovali Muzej

savremene umetnosti u Beogradu, u Konaku

kneginje Ljubice, po~etkom 1929. godine. Jo{

1925. knez zami{lja svoj muzej i pi{e svojim boga-

tim prijateljima i ro|acima:

„Moja zemlja Srbija nema nijednu umetni~ku galer-

iju, a ve} mnogo godina `elim da otvorim galeriju

u Beogradu. Moja vlada je, naravno, obezbedila

zgradu za tu svrhu, s tim da ja na po~etku obezbe-

dim dovoljno slika da se stvori jezgro jedne

nacionalne zbirke. Predla`em da to bude galerija

moderne umetnosti i da se u njoj ne izla`u dela

nastala pre devetnaestog veka.”

I ubrzo su pokloni po~eli da pristi`u. Me|u prvima,

gospo|a Berenson je novom muzeju poklonila

jednog Kamija Pisaroa. Za dve godine knez je

dobio oko pedeset slika, izme|u ostalih, dela

slikara: D`ord`a Skota, \. Buskaljonea, Marije

Ba{kir}ev, Paje Jovanovi}a, Kondera...

Direktor Muzeja postao je diplomirani istori~ar

umetnosti na Sorboni, doktor nauka, knji`evnik,

umetni~ki kriti~ar Milan Ka{anin, potonji verni

saputnik kneza Pavla, li~nost koja je sa knezom

podelila slavu, ali i nemilost posle Drugog svetskog

rata.

Kredo Milana Ka{anina glasi: „Ne verujte slepo

nikom, ni sebi ni drugima, nego se stalno kon-

troli{ite, dok ne do|ete do jednog svega

iskrenog, dubokog uverenja. Nemojte biti snob,

niti papagaj. Bolje je ne voleti, nego voleti

la`no.”

Z A N I M L J I V O S T I O K N E Z U PAV L U

O D D O P I S N I K A

27www.serbianmirror.comMaj 2013.

Usali crkve “Sveti Sava” u SanGabrielu, u Kaliforniji, 14. aprilaodr`ana je promocija knjige,

monografija – Portikus & Logos, VeljkaBoji}a, umetnika koji u Los Angelesu `iviskoro 50 godina.

Tokom svog umetni~kog radanapisao je 33 knjige (romana, drama ipoezije) i naslikao par stotinanadrealisti~kih ulja na platnu od kojih jedobar broj velikog formata.

Poslednja knjiga koja je izdata ipromovisana u “Svetom Savi” je mono-grafija od tri stotine stranica u kojoj jeprikazan Veljkov pesni~ki i slikarski rad.

Pred oko stotinak po{tovalacaVeljkovog rada, promociju su vodileknji`evnica Ivana Dostani} i novinarkaGordana Golubovi}.

Recenzije na Veljkov rad pisalisu Matija Be}kovi} i ugledni knji`evnikriti~ar esejista, pisac i pesnik,dugogodi{nji direktor presti`ne pesni~keinstitucije Brankovo kolo, Nenad Gruji~i}.

Ovu monografiju Veljko je sampripremao, dizajnirao i {tampao. Umetnikima 82 godine, ali kako je MatijaBe}kovi} napisao Ivani Dostani}, Veljkonikad bolje nije izgledao. Uprava crkveSveti Sava dodelila je specijalno priznanjeza o~uvanje srpske re~i i tradicije.

Veljko je poznat kao govornik nava`nim skupovima i neki od njegovih gov-ora se mogu na}i na internetu. Portikuslogos je od{tampan u malom tira`u velikogi veoma luksuznog formata. [tampanjejedne knjige je pribli`no 200 dolara iumentnik je sam finansirao {tampanje kaoi ranijih godina.

U zavr{noj fazi je i pripremaknjige poezije, nastale u nekoliko zadnjihmeseci.

Nadrealisti~ka poezija koja je naneki na~in kulminacija dosada{njegpesni~kog opusa.

Promocija ove knjiga se o~ekujekrajem maja meseca.

Recenzija

^uo sam za Veljka Boji}a, jo{poodavno. On je ~udesno talentovan~ovek, neverovatnih umetni~kih raspona.Pesnik, pisac, filozof i slikar. Primernebeskog plana za ~oveka na zemlji.Isku{enja i stradanja ~eli~ila su i stvaralanesalomivu volju kod Veljka. On jenaprosto Bo`iji ~ovek, iako sebe nazivapaganinom, mada to ~ini ponajpre u svetluosvojene li~ne slobode i slobode uop{te,koliko god ona, u procesu dru{tvenogsamopostizanja, bila zamka za zemaljskired i poredak, a time i za ambicije ljud-skog bi}a ~ija priroda mo`e da stvara i ru{iistovremeno.

Ljudi poput gospodina Boji}a,obi~no, ma koliko pateti~no zvu~alo, za`ivota nemaju razumevanje institucija ipojedinaca, osim retkih, koji ne znaju {tabi s njim mogli do kraja da u~ine. Onimadaleko je prelila trenutne kapacitete javnepodr{ke i u Americi i u Srbiji.

To je ~ak neshvatljivo obimnodelo za ~oveka koji je imao tako te`ak`ivot, ali i za one koji su bilisamoposve}eni knji`evnosti i umetnosti.Divno ~udo stvarala{tva.

Njegov hendikep kao pisca i pes-nika bi mo`da mogao biti njegov `ivot vangeografskog prostora svog maternjeg, srp-

skog jezika.Znam da se to nije dogodilo iz

njegovih sna`nih razloga da ode u svet.Ovde bi se kao pisac i pesnik u javnom`ivotu potpunije ostvario, jer njegov tale-nat je o~igledan i mo}an.

Ima i druga~ijih primera, onihkoji su i u tudjem jeziku uspevali, alipoezija se odigrava pre svega u maternjem.

Ipak, on je redak primer koji zah-vata i tudji jezik uspe{no. To je posebankvalitet, ali mu je potrebna svevide}apodr{ka sistema.

[to se slikanja ti~e, tu nije potre-ban maternji jezik, osim tema i motiva,koje obiluju u zavi~ajno nacionalnom for-matu.

U likovnom jeziku darovitogautora, {to Veljko Boji} nesumnjivo jeste,sve te teme postaju univerzalne.

Da je sre}e, njegov slu~aj bipreuzela Ambasada Srbije u Americi, jer

se radi o srpskoj stvari na dr`avnom nivou.To nije za samostalno delovanjeBrankovog kola ili bilo koje institucijeovde bez apsolutne podr{ke dr`ave ilinekog basnoslovnog mecene koji ne}e{tedeti ogroman novac za etabliranje umet-ni~kih dela i imena Veljka Boji}a. On jeme{avina poete vatesa i poete doctusa.Prorok i intelektualac erudita.

On razmi{lja te~no i precizno,ima vizije, po zakonima vi{eg reda, doti~ekosmi~ke zakone i vidi ~ovekov mikrosvet u takvim odnosima.

U svakoj njegovoj re~enici izintervjua jasno prepoznajem svoje inici-jalne napore u doticanju tema i formi, kojesu i njega proganjale i vukle na stvarala~keputeve i izazove.

Ima ne{to zajedni~ko za “prokle-to” traganje po tajnama kroz maternjijezik, jezik uopste i umetnost. Pa kako seko snadje, kako koga oblije Fortuna.

Nema sumnje da se delo VeljkaBoji}a mora podr`ati i da je potrebnou~initi predlo`eni napor.

Moj doprinos mi mogao biti, presvega, u nekom eseju koji bih napisao onjegovoj poeziji, knji`evnosti ili slikarstvu.

Zadivljen sam plamenom koji jeisijavao iz tog na{eg ~oveka tokom celogveka.

Uveren sam da }e njegovo delona}i svoj put kao {to voda pronalazi najis-tinitije pukotine pa se uka`e kaonovoste~eno jezero.

Jer, nije sve u ljudskim rukama,Bo`ija sila i milost donose kona~nu merui svetlost.

Nenad Gruji~i}

UMETNI^KI RAD VELJKA BOJI]A

Veljko Boji}

28 Maj 2013.

P O R U K E

PONUDE ZA POSAO

Tra`e se voza~i za taxi,regularna voza~ka dozvola na predgradju ^ikaga (north/northwest suburbs)

zarada $700-$900 nedeljno 312-217-7755

----------------------------

PRODAJA

Prodaje se ku}a u Beogradu, Dedinje,ukupno -neto povr{ine 230 m2

bruto povr{ine 300 m2Plac veli~ine 6,5 ari - odnosno 650 m2

Prodaje se vikendica od fasadne cigle na padinama Zlatibora, 63 m2 plus gara`a.

100 borova na placu od 20 ari plus {uma od 80 ari.Telefon: 773-871-7458, Radmila

PRVI SRPSKI FESTIVAL

U MAJAMIJU NA FLORIDIObave{tavamo i srda~no pozivamo va{e cenjene ~itaoce da

nam se pridru`e u subotu 18. tog maja 2013. godine naPrvom srpskom festivalu u Majamiju u Crkvi Sv. Simeona.Ovaj Festival sa uzbudjenjem o~ekuju svi Srbi ju`ne Floride, ami {irom otvaramo vrata svim dobronamernim prijateljima.

Festival }e predstaviti i pribli`iti na{u kulturu, obi~aje i tradi-cionalno gostoprimstvo kroz srpsku muziku, narodne igre,ukusnu tradicionalnu srpsku kuhinju, prodajnu izlo`bu narod-nih radinosti i proizvoda iz Srbije. Osmislili smo i “kutak zadecu” sa mno{tvom aktivnosti i pregr{t iznenadjenja. U pros-torijama crkve ima}emo izlo`bu svetski poznatih Srba u oblastinauke, in`injeringa, umetnosti i sporta.

Program festivala:

Zvani~no otvaranje 12 PMNastup folklornih grupa iz Majamija, Toronta,

St. Petersburga 3PM i 5PM

Za muziku je zadu`en DJ Aleksandar Tomi} – MajamiSve informacije mo`ete na}i na

www.srcmiami.com ili jednostavno do|ite u

St. Simeon Serbian Ortodox Church

175 NW, 154 th street

North Miami, FL, 33169

1. juna 2013. godine u 7PM odr`a}e se klasi~ni klavirski kon-cert Marte Milo{evi} - Brankovi} pod nazivom “Klavir krozvekove”. Bi}e izvedena dela od klasika do modernih autora.Marta je mlada, ali veoma uspe{na i afirmisana pijanistkinja.Zavr{ila je Fakultet muzi~kih umetnosti u Beogradu, gde je i mag-istrirala 2007. kao najmladja u klasi, a ponovnu magistraturu jeodbranila u Americi. Do sada je odr`ala vi{e od 50 koncerata odkojih }emo pomenuti Evropsku i Balkansku turneju, koncerte{irom Amerike i jedan od najuspe{nijih koncert u “Aventura artcentar” novembra 2012. Marta takodje obrazuje mlade talentekroz svoju Muzi~ku kompaniju “Agitato”.

Celokupni prihod sa koncerta bi}e doniran za izgranju novecrkve u Majamiju. Uprava crkve

M A L I O G L A S I

Srpsko pozori{te Mira Srem~evi},pri Srpsko-ameri~kom muzejuSveti Sava, poziva sve ljubitelje

ove umetnosti na premijeru pozori{nepredstave "@ANKA", po tekstu MiodragaIli}a, u re`iji Slavice Petrovi}.

Ova odli~na predstava govori o`ivotu @anke Stoki}, na{e legendarne pre-dratne glumice, koju smatraju najve}omsrpskom glumicom, a koja je bilainspiracija na{em najpoznatijem komedio-grafu Branislavu Nu{i}u. Legenda o@anki traje u na{em narodu punih {estdecenija, a o njenim scenskim dometimai raznovrsnosti repertoara, koje je ostvar-ila tokom 40 godina na sceni, napisane subrojne knjige, ~lanci i studije. Ova pred-stava govori o @anki iz potpuno druga~ijeperspektive. U poslednjoj no}i `ivota,pred glavnom junakinjom se otvara ~itavnjen `ivot. Ni sama ne mogav{i darazume da li je i {ta pogre{ila, konfuznau svojim mislima i halucinacijama,prise}a se uloga i najupe~atljivijih mom-enata iz svog veoma burnog `ivota.

U predstavi, lik velike @ankeigra}e Slavica Petrovi}, uz dugogodi{njeg~lana ovog pozori{ta Mi{u Petkovi}a, koji}e tuma~iti likove To{i}a i Nu{i}a, kao idebitanta Vladimira Muline, koji }e seoprobati u likovima islednika, Aleksandrai Morisa. Pisaju}i ovo delo M. Ili}, jedvojici glumaca dodelio da tuma~e vi{e

likova, kako bi time upotpunio no}niko{mar glavne junakinje.

Muziku za ovu predstavu uradi-la je grupa "Osvaja~i" Neboj{aJakovljevi} -[one i Zvonko Pantovi} -^ipi, koji su se do sada veoma uspe{nodokazali i u toj oblasti, rade}i muziku zanekoliko predstava medju kojima i zanajgledaniju pozori{nu predstavu u Srbiji"Pevaj brate" i "Tri boje duge".

Premijera predstave "@anka"odr`a}e se u subotu 25. maja, u 20~asova, a nakon premijere predvidjen jesve~ani prijem uz muziku, poslu`enje idru`enje sa glumcima. Cena ulaznica je$25.

Slede}eg dana, u nedelju, 26.maja odr`a}e se prva i jedina repriza ovepredstave u ovoj sezoni, sa po~etkom u19 ~asova, a cena ulaznica je $15.

Srpsko ameri~ki muzej SvetiSava se nalazi na: 448 W. Barry u^ikagu. Parking nije obezbedjen, pa semole posetioci da potra`e parking naBrodvej ulici, gde ima nekoliko gradskihparkinga, a mesta se mogu na}i i nasamoj ulici.

Va{e ulaznice mo`ete rezervisatipreko websajta:

http://serbianamericanmuseum.org/

ili na telefon: 773.744.0373,

zovite posle 2:00 pm

P O Z O R I [ T E

29www.serbianmirror.comMaj 2013.

PREMIJERA POZORI[NE

PREDSTAVE ”@ANKA”

Jo{ jedna premijera u Srpskom pozori{tu Mira Srem~evi}

Mi{a Petkovi}

Vladimir Mulina

Slavica Petrovi}

30 Maj 2013.

^ E S T I T K E