Deca u medijskom ogledalu Izmene 30.11.2010 - UNICEF

Deca u medijskom ogledaluDeca u medijskom ogledalu

Deca u medijskom ogledaluDeca u medijskom ogledalu

Predstave o deci u informativnim Predstave o deci u informativnim medijima u Srbijimedijima u Srbiji

BeogradBeograd

novembar 2010.novembar 2010.

U ovoj publikaciji predstavljeni su rezultati istraživanja U ovoj publikaciji predstavljeni su rezultati istraživanja Deca u Deca u medijskom ogledalumedijskom ogledalu koje je povodom dvadesetogodišnjice usvajanja koje je povodom dvadesetogodišnjice usvajanja Konvencije o pravima deteta Konvencije o pravima deteta urađeno za UNICEF u Srbiji. Istraživanje urađeno za UNICEF u Srbiji. Istraživanje je sproveo Centar za medije i medijska istraživanja Fakulteta poli-je sproveo Centar za medije i medijska istraživanja Fakulteta poli-tičkih nauka, Univerziteta u Beogradu tokom 2009. godine. Cilj pro-tičkih nauka, Univerziteta u Beogradu tokom 2009. godine. Cilj pro-jekta bila je analiza kvaliteta izveštavanja o deci i pravima deteta u in-jekta bila je analiza kvaliteta izveštavanja o deci i pravima deteta u in-formativnim medijima u Srbiji. Istraživanjem i pisanjem publikacije formativnim medijima u Srbiji. Istraživanjem i pisanjem publikacije rukovodila je prof. dr Snježana Milivojević. Nalazi, interpretacije i rukovodila je prof. dr Snježana Milivojević. Nalazi, interpretacije i stavovi izneseni u publikaciji ne odražavaju nužno stavove UNICEF-a.stavovi izneseni u publikaciji ne odražavaju nužno stavove UNICEF-a.

Publikacija se može preuzeti sa veb stranica:Publikacija se može preuzeti sa veb stranica:http://www.unicef.org/serbia/resources_868.htmlhttp://www.unicef.org/serbia/resources_868.htmlhttp://www.unicef.rshttp://www.unicef.rshttp://centarzamedije.fpn.bg.ac.rshttp://centarzamedije.fpn.bg.ac.rs

© 2010 Dečiji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF), © 2010 Dečiji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF), Kancelarija u Srbiji Kancelarija u Srbiji

Lektura/korekturaLektura/korekturaVlado ĐukanovićVlado Đukanović

DizajnDizajnRastko ToholjRastko Toholj

SadržajSadržaj

Sažetak Sažetak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

O istraživanju O istraživanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1111

Medijsko okruženje Medijsko okruženje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1717

Dnevne novine: nasilje sa naslovne straneDnevne novine: nasilje sa naslovne strane . . . . . . . . . . 2020

Televizija: komercijalizacija deceTelevizija: komercijalizacija dece . . . . . . . . . . . . . . . . 4141

Neke novinarske dilemeNeke novinarske dileme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5050

Nezaštićena privatnostNezaštićena privatnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5656

Zaštita dostojanstva detetaZaštita dostojanstva deteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5959

Šta piše na medijskoj slici?Šta piše na medijskoj slici? . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6262

Preporuke Preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6565

Korišćena literaturaKorišćena literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6767

Korisne Web straniceKorisne Web stranice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6868

7 7 PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI

SažetakSažetak

11 Tokom analiziranog perioda od 28 dana objavljeno je ukupno Tokom analiziranog perioda od 28 dana objavljeno je ukupno 778 tekstova o deci i dečijim pravima u šest dnevnih novina. 778 tekstova o deci i dečijim pravima u šest dnevnih novina. Najviše tekstova objavljeno je u Najviše tekstova objavljeno je u BlicuBlicu, u proseku 55 nedeljno, i , u proseku 55 nedeljno, i u u PoliticiPolitici (45), manje u (45), manje u PressuPressu (35) i (35) i DanasuDanasu (29), a najmanje u (29), a najmanje u KuriruKuriru (17) i (17) i BorbiBorbi (12). (12).

22 Većina tekstova nalazi se u tri dela novina: na beogradskim Većina tekstova nalazi se u tri dela novina: na beogradskim stranama (37,5%), u društvenim/unutrašnjepolitičkim rubri-stranama (37,5%), u društvenim/unutrašnjepolitičkim rubri-kama (22,7%) i u hronikama ili na stranama o kriminalu (17,9%). kama (22,7%) i u hronikama ili na stranama o kriminalu (17,9%). Na dečijim, zabavnim i kulturnim stranama zajedno ima oko Na dečijim, zabavnim i kulturnim stranama zajedno ima oko 10% ukupnog broja tekstova.10% ukupnog broja tekstova.

33 Polovinu svih tekstova čine mali tekstovi – kratke vesti, antrfilei, Polovinu svih tekstova čine mali tekstovi – kratke vesti, antrfilei, vesti bez naslova ili vesti u nizu (48,8%). U drugoj polovini je vesti bez naslova ili vesti u nizu (48,8%). U drugoj polovini je skoro podjednak broj velikih tekstova (26,4%) i tekstova srednje skoro podjednak broj velikih tekstova (26,4%) i tekstova srednje veličine (24,6%). veličine (24,6%).

44 Veoma velikih i velikih naslova ima više (oko 30%) nego velikih Veoma velikih i velikih naslova ima više (oko 30%) nego velikih tekstova. Pošto naslovi prvi privlače pažnju čitalaca, zanimljivo tekstova. Pošto naslovi prvi privlače pažnju čitalaca, zanimljivo je da ima velikih naslova i u kratkim testovima. je da ima velikih naslova i u kratkim testovima.

55 Najveći broj naslova su informativni ili deskriptivni i oni stoje Najveći broj naslova su informativni ili deskriptivni i oni stoje u funkcionalnoj vezi sa sadržinom teksta (oko 70%). Oko 17%u funkcionalnoj vezi sa sadržinom teksta (oko 70%). Oko 17%naslova su vrednosni i metaforični, a oko 7% naslova su sen-naslova su vrednosni i metaforični, a oko 7% naslova su sen-zacionalistički ili uvredljivi i uglavnom se nalaze u tekstovima zacionalistički ili uvredljivi i uglavnom se nalaze u tekstovima koji se odnose na nasilje i posebno osetljive teme. koji se odnose na nasilje i posebno osetljive teme.

8 8 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALUDECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

66 U 778 tekstova objavljena je 461 fotografija, od čega se 354 U 778 tekstova objavljena je 461 fotografija, od čega se 354 odnose na decu. U oko 40% tekstova nema fotografija, a na još odnose na decu. U oko 40% tekstova nema fotografija, a na još 13% fotografija nisu deca. Fotografije na kojima su deca često 13% fotografija nisu deca. Fotografije na kojima su deca često nisu vezane za događaj ili temu kojima se tekst bavi.nisu vezane za događaj ili temu kojima se tekst bavi.

77 Dve trećine (63%) fotografija prikazuju decu u uobičajenim, Dve trećine (63%) fotografija prikazuju decu u uobičajenim, svakodnevnim aktivnostima koje obično ne potiču sa događaja svakodnevnim aktivnostima koje obično ne potiču sa događaja na koji se tekst odnosi, nego su deca samo „dobra ilustracija”. na koji se tekst odnosi, nego su deca samo „dobra ilustracija”.

88 Otprilike petina fotografija prikazuje decu afirmativno, u po- Otprilike petina fotografija prikazuje decu afirmativno, u po-zitivnim kontekstima ili povodima (19%), a u skoro istom odnosu zitivnim kontekstima ili povodima (19%), a u skoro istom odnosu deca se prikazuju i u negativnim kontekstima ili povodima, kao deca se prikazuju i u negativnim kontekstima ili povodima, kao počinioci ili žrtve nasilja ili nesreća (15%). Poseban slučaj ne-počinioci ili žrtve nasilja ili nesreća (15%). Poseban slučaj ne-adekvatnog prikazivanja dece čine fotografije na kojima su ona adekvatnog prikazivanja dece čine fotografije na kojima su ona idealizovana i prikazana kao „slatka” ili „super deca” (4%).idealizovana i prikazana kao „slatka” ili „super deca” (4%).

99 Pojedinačno najzastupljeniju tematsku oblast predstavlja nasilje Pojedinačno najzastupljeniju tematsku oblast predstavlja nasilje nad decom i kršenje dečijih prava (oko 30%). Nešto manje od nad decom i kršenje dečijih prava (oko 30%). Nešto manje od trećine tekstova bavi se obrazovanjem, a poslednju trećinu tek-trećine tekstova bavi se obrazovanjem, a poslednju trećinu tek-stova čine pisanje o aktivnostima državnih organa i civilnog stova čine pisanje o aktivnostima državnih organa i civilnog društva i socijalnim temama u užem smislu. društva i socijalnim temama u užem smislu.

1010 Nasilje je dominantna tema i u svim tekstovima objavljenim Nasilje je dominantna tema i u svim tekstovima objavljenim na naslovnim stranama (26 od 44 teksta) i u velikom delu na naslovnim stranama (26 od 44 teksta) i u velikom delu najvećih testova (oko trećine). Nasilje je tema u 60% tekstova najvećih testova (oko trećine). Nasilje je tema u 60% tekstova sa uvredljivim i senzacionalističkim naslovima.sa uvredljivim i senzacionalističkim naslovima.

1111 Oko 70% informacija potiče iz zvaničnih (državne instituci- Oko 70% informacija potiče iz zvaničnih (državne instituci-je) i neimenovanih izvora. U preostalih 30% tekstova izvori je) i neimenovanih izvora. U preostalih 30% tekstova izvori su najčešći učesnici, eksperti te komercijalne ili društvene su najčešći učesnici, eksperti te komercijalne ili društvene organizacije. organizacije.


1212 U skoro trećini tekstova izvori nisu uopšte imenovani ili se U skoro trećini tekstova izvori nisu uopšte imenovani ili se smatra da se podrazumevaju (28%). Anonimni izvori su veo-smatra da se podrazumevaju (28%). Anonimni izvori su veo-ma retki, svega 2%, a na osnovu navoda o njihovoj vezi sa ma retki, svega 2%, a na osnovu navoda o njihovoj vezi sa događajem oko trećine potiče od policije i istražnih organa događajem oko trećine potiče od policije i istražnih organa (7 od 19).(7 od 19).

1313 Deca su izvori informacija u oko 5% tekstova u kojima su i sami Deca su izvori informacija u oko 5% tekstova u kojima su i sami učesnici, a u veoma malom procentu (0,6%) deca imaju priliku učesnici, a u veoma malom procentu (0,6%) deca imaju priliku da iznesu mišljenje o događajima u kojima ne učestvuju.da iznesu mišljenje o događajima u kojima ne učestvuju.

1414 Deca se u skoro polovini tekstova pominju uzgredno, tretiraju Deca se u skoro polovini tekstova pominju uzgredno, tretiraju impersonalno ili kao podrazumevana grupa. U onih 60% tek-impersonalno ili kao podrazumevana grupa. U onih 60% tek-stova u kojima se individualizuju, deca su potpuno identifikova-stova u kojima se individualizuju, deca su potpuno identifikova-na u 14% tekstova, a u oko 20% tekstova njihov identitet je na u 14% tekstova, a u oko 20% tekstova njihov identitet je potpuno ili delimično zaštićen. potpuno ili delimično zaštićen.

1515 Deca su za medije najčešće nediferencirana, impersonalna Deca su za medije najčešće nediferencirana, impersonalna grupa, „deca uopšte” (51%). U drugoj polovini tekstova deca grupa, „deca uopšte” (51%). U drugoj polovini tekstova deca se podjednako imenuju kao aktivni ili kao pasivni učesnici se podjednako imenuju kao aktivni ili kao pasivni učesnici događaja, odnosno u skoro identičnom procentu su aktivni u događaja, odnosno u skoro identičnom procentu su aktivni u različitim akcijama (14%) ili nasilnici (10%), dok su u jednoj različitim akcijama (14%) ili nasilnici (10%), dok su u jednoj četvrtini tekstova imenovana kao žrtve nasilja (17%) ili slu-četvrtini tekstova imenovana kao žrtve nasilja (17%) ili slu-čajnih nesreća (9%). čajnih nesreća (9%).

1616 Analizirani tekstovi su u celini nešto pozitivniji prema deci Analizirani tekstovi su u celini nešto pozitivniji prema deci i dečijim pravima (56%) nego što su informativni (41%). i dečijim pravima (56%) nego što su informativni (41%). Tekstovi su u velikom procentu neutralni ili ambivalentni i u Tekstovi su u velikom procentu neutralni ili ambivalentni i u faktografskom i u vrednosnom smislu, a u priličnom procen-faktografskom i u vrednosnom smislu, a u priličnom procen-tu se negativno odnose prema deci i dečijim pravima (8%) ili tu se negativno odnose prema deci i dečijim pravima (8%) ili nedovoljno informišu (6%) o deci i dečijim pravima.nedovoljno informišu (6%) o deci i dečijim pravima.

1010 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALUDECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

1717 U tekstovima u kojima je tema antisocijalno ponašanje dece U tekstovima u kojima je tema antisocijalno ponašanje dece ima čak petnaest puta više slučajeva u kojima se krše standardi ima čak petnaest puta više slučajeva u kojima se krše standardi izveštavanja nego onih u kojima se ti standardi poštuju, a u izveštavanja nego onih u kojima se ti standardi poštuju, a u tekstovima u kojima se izveštava o deci koja stradaju u ne-tekstovima u kojima se izveštava o deci koja stradaju u ne-srećama profesionalni i etički standardi se češće poštuju nego srećama profesionalni i etički standardi se češće poštuju nego krše (pet prema jedan posto).krše (pet prema jedan posto).


O istraživanjuO istraživanju

Istraživanje Deca u medijskom ogledalu bavilo se načinom na koji Istraživanje Deca u medijskom ogledalu bavilo se načinom na koji mediji izveštavaju o dečijim pravima, analiziraju ih, krše ili afirmišu i mediji izveštavaju o dečijim pravima, analiziraju ih, krše ili afirmišu i doprinose izgradnji humanijeg i tolerantnijeg društva u kome se deca doprinose izgradnji humanijeg i tolerantnijeg društva u kome se deca prepoznaju kao punopravni članovi. Posebna pažnja bila je posvećena prepoznaju kao punopravni članovi. Posebna pažnja bila je posvećena načinu na koji mediji doprinose poštovanju komunikacionih prava načinu na koji mediji doprinose poštovanju komunikacionih prava dece, koja se definišu u dece, koja se definišu u Konvenciji o pravima detetaKonvenciji o pravima deteta: :

pravo na slobodno formiranje i iznošenje mišljenja o svim pitanjima pravo na slobodno formiranje i iznošenje mišljenja o svim pitanjima koja se tiču deteta (član 12),koja se tiču deteta (član 12),

pravo na slobodu izražavanja koje obuhvata pravo deteta da traži, pravo na slobodu izražavanja koje obuhvata pravo deteta da traži, prima i daje informacije, a koje je ograničeno samo u slučajevima prima i daje informacije, a koje je ograničeno samo u slučajevima kada je to predviđeno zakonom i neophodno (član 13),kada je to predviđeno zakonom i neophodno (član 13),

pravo na privatnost i zaštitu od napada na porodicu, dom, prepisku pravo na privatnost i zaštitu od napada na porodicu, dom, prepisku ili čast i ugled deteta (član 16),ili čast i ugled deteta (član 16),

pravo na informaciju, uz isticanje značaja medija za širenje in- pravo na informaciju, uz isticanje značaja medija za širenje in-formacija od društvenog i kulturnog značaja za dete, uvažavanje formacija od društvenog i kulturnog značaja za dete, uvažavanje jezičkih potreba dece iz manjinskih grupa i zalaganje za razvoj jezičkih potreba dece iz manjinskih grupa i zalaganje za razvoj smernica za zaštitu deteta od informacija štetnih po njegovo dobro smernica za zaštitu deteta od informacija štetnih po njegovo dobro (član 17).(član 17).

Ova prava omogućavaju učešće dece u javnoj komunikaciji, ali im Ova prava omogućavaju učešće dece u javnoj komunikaciji, ali im istovremeno pružaju i zaštitu od medija kada je to neophodno. istovremeno pružaju i zaštitu od medija kada je to neophodno.

Predmet istraživanja bio je kvalitet izveštavanja o deci i dečijim Predmet istraživanja bio je kvalitet izveštavanja o deci i dečijim pravima u informativnim štampanim i elektronskim medijima upravima u informativnim štampanim i elektronskim medijima u


Srbiji. Analiza je imala za cilj da ustanovi osnovne odlike medijskog Srbiji. Analiza je imala za cilj da ustanovi osnovne odlike medijskog odnosa prema deci kroz deskripciju njihove medijske vidljivosti u dva odnosa prema deci kroz deskripciju njihove medijske vidljivosti u dva smisla: smisla:

utvrđivanjem sadržinskih odlika medijske slike (teme o kojima se utvrđivanjem sadržinskih odlika medijske slike (teme o kojima se piše, zastupljenost dece, poštovanje privatnosti, poštovanje i iz-piše, zastupljenost dece, poštovanje privatnosti, poštovanje i iz-ražavanje mišljenja dece, vrednosni kontekst izveštavanja itd.) iražavanje mišljenja dece, vrednosni kontekst izveštavanja itd.) i

identifikovanjem profesionalnih karakteristika izveštavanja (ana-identifikovanjem profesionalnih karakteristika izveštavanja (ana-liza naslova, fotografija, izvora informacija, poštovanje odgovara-liza naslova, fotografija, izvora informacija, poštovanje odgovara-jućih profesionalnih i etičkih standarda, uvažavanje dečijih komu-jućih profesionalnih i etičkih standarda, uvažavanje dečijih komu-nikacionih prava).nikacionih prava).

U istraživanju su testirane dve glavne hipoteze: 1) da postoji visok U istraživanju su testirane dve glavne hipoteze: 1) da postoji visok stepen podudarnosti u pisanju o deci i dečijim pravima u dnevnim stepen podudarnosti u pisanju o deci i dečijim pravima u dnevnim novinama i u televizijskim emisijama sa gostima u studiju (novinama i u televizijskim emisijama sa gostima u studiju (talk talk showsshows) vodećih TV kuća, koji proizilazi iz sličnosti informativnih ) vodećih TV kuća, koji proizilazi iz sličnosti informativnih i interpretativnih pristupa u štampanim i elektronskim medijima; i interpretativnih pristupa u štampanim i elektronskim medijima; 2) da dominantna slika o deci u medijima zavisi od novinarskih 2) da dominantna slika o deci u medijima zavisi od novinarskih praksi (profesionalnih standarda i etičkih normi) karakterističnih za praksi (profesionalnih standarda i etičkih normi) karakterističnih za novinarstvo u Srbiji. Dokazivanje prve hipoteze važno je za utvrđivanje novinarstvo u Srbiji. Dokazivanje prve hipoteze važno je za utvrđivanje dominantne medijske slike o deci, a dokazivanje druge značajno je dominantne medijske slike o deci, a dokazivanje druge značajno je za utvrđivanje profesionalne novinarske i medijske kulture u Srbiji. za utvrđivanje profesionalne novinarske i medijske kulture u Srbiji. Istraživanje je obavljeno kombinacijom dve metode primenjene na Istraživanje je obavljeno kombinacijom dve metode primenjene na dve različite vrste medija: kvalitativnom i kvantitativnom analizom dve različite vrste medija: kvalitativnom i kvantitativnom analizom sadržaja štampanih medija i studijom slučaja televizijskih programa.sadržaja štampanih medija i studijom slučaja televizijskih programa.

Analiza štampe obuhvatila je šest dnevnih novina: Analiza štampe obuhvatila je šest dnevnih novina: PolitikuPolitiku, , DanasDanas, , BlicBlic, , BorbuBorbu, , KurirKurir i i PressPress. Odabrane novine spadaju u medije koji . Odabrane novine spadaju u medije koji se veoma razlikuju po uređivačkoj politici, tiražu, uticaju, vremenu se veoma razlikuju po uređivačkoj politici, tiražu, uticaju, vremenu


nastanka i medijskim odlikama, što omogućava uvid u veoma di-nastanka i medijskim odlikama, što omogućava uvid u veoma di-verzifikovano tržište štampe u Srbiji. Analiziran je period januar–verzifikovano tržište štampe u Srbiji. Analiziran je period januar–decembar 2009. godine na uzorku koji je činila po jedna odabrana decembar 2009. godine na uzorku koji je činila po jedna odabrana nedelja u svakom tromesečju godine. Izabrane su treća sedmica nedelja u svakom tromesečju godine. Izabrane su treća sedmica u martu (16–22. mart), četvrta sedmica u junu (23–29. jun), prva u martu (16–22. mart), četvrta sedmica u junu (23–29. jun), prva sedmica u septembru (1–7. septembar) i druga sedmica u decembru sedmica u septembru (1–7. septembar) i druga sedmica u decembru (8–14. decembar). Ovako komponovan uzorak može se smatrati (8–14. decembar). Ovako komponovan uzorak može se smatrati jednim „konstruisanim mesecom” 2009. godine, u kome je zastupljena jednim „konstruisanim mesecom” 2009. godine, u kome je zastupljena po jedna nedelja iz četiri različita doba godine. Konstruisani mesec po jedna nedelja iz četiri različita doba godine. Konstruisani mesec omogućava da u uzorku budu zastupljene normalne varijacije (dani, omogućava da u uzorku budu zastupljene normalne varijacije (dani, sedmice), ali da se izbegne tematska dominacija u sadržaju specifična sedmice), ali da se izbegne tematska dominacija u sadržaju specifična za određeni period kada je izbor dana u uzorku hronološki. Ovako za određeni period kada je izbor dana u uzorku hronološki. Ovako odabrane sedmice prate i značajne datume u školskom kalendaru odabrane sedmice prate i značajne datume u školskom kalendaru (juni i septembar), pa analiza pokazuje i medijski odnos prema (juni i septembar), pa analiza pokazuje i medijski odnos prema školi u različitim periodima godine. Jedinica analize bio je „prilog”, školi u različitim periodima godine. Jedinica analize bio je „prilog”, definisan kao novinski tekst koji čini jedna grafička i sadržinska definisan kao novinski tekst koji čini jedna grafička i sadržinska celina (bez obzira na dužinu, žanr, način obrade ili temu) sa svim celina (bez obzira na dužinu, žanr, način obrade ili temu) sa svim pripadajućim delovima (naslov, ilustracije, umetnuti tekstovi i sl.). pripadajućim delovima (naslov, ilustracije, umetnuti tekstovi i sl.). Ovako definisani tekst se jasno vizuelno i sadržinski prepoznaje na Ovako definisani tekst se jasno vizuelno i sadržinski prepoznaje na celini strane i u izvesnom smislu je prirodna reč novinskog govora.celini strane i u izvesnom smislu je prirodna reč novinskog govora.

Analiza sadržaja je istraživačka tehnika za objektivnu, sistematsku Analiza sadržaja je istraživačka tehnika za objektivnu, sistematsku i kvantitativnu deskripciju određenog sadržaja komunikacije. Njeni i kvantitativnu deskripciju određenog sadržaja komunikacije. Njeni rezultati pokazuju prisustvo ili odsustvo, učestalost i varijacije rezultati pokazuju prisustvo ili odsustvo, učestalost i varijacije pojedinih osobina u analiziranom tekstu. Međutim, oni omogućavaju pojedinih osobina u analiziranom tekstu. Međutim, oni omogućavaju i utvrđivanje veze između odlika analiziranog teksta i njihovog i utvrđivanje veze između odlika analiziranog teksta i njihovog konteksta, odnosno zaključivanje o fenomenima koji se ne nalaze konteksta, odnosno zaključivanje o fenomenima koji se ne nalaze unutar, nego izvan teksta U ovom istraživanju predmet analize nije unutar, nego izvan teksta U ovom istraživanju predmet analize nije bila veza između teksta i spoljne realnosti na koju se tekst odnosi, bila veza između teksta i spoljne realnosti na koju se tekst odnosi, nego veza između analiziranog teksta i novinarskih praksi kojima je nego veza između analiziranog teksta i novinarskih praksi kojima je


nastao. Budući da je medijska slika novinarski konstrukt, njene odlike nastao. Budući da je medijska slika novinarski konstrukt, njene odlike i kvalitet zavise od načina proizvodnje, odnosno od novinarskog rada i kvalitet zavise od načina proizvodnje, odnosno od novinarskog rada kojim je nastala. Rezultati kvalitativne analize sadržaja korišćeni su za kojim je nastala. Rezultati kvalitativne analize sadržaja korišćeni su za identifikovanje profesionalnih normi čijom primenom nastaje upravo identifikovanje profesionalnih normi čijom primenom nastaje upravo ovakva medijska slika. U širem smislu, dokumentovanje sadržinskih ovakva medijska slika. U širem smislu, dokumentovanje sadržinskih karakteristika analiziranih medija omogućilo je da se sagleda uloga karakteristika analiziranih medija omogućilo je da se sagleda uloga medija u definisanju agende (medija u definisanju agende (agenda setting roleagenda setting role), odnosno način ), odnosno način na koji mediji selektuju, definišu i prikazuju teme koje obeležavaju na koji mediji selektuju, definišu i prikazuju teme koje obeležavaju javnu komunikaciju. Utvrđivanje pravilnosti u načinu selekcije i javnu komunikaciju. Utvrđivanje pravilnosti u načinu selekcije i obrade sadržaja o deci i dečijim pravima u šest istraživanih novina obrade sadržaja o deci i dečijim pravima u šest istraživanih novina mapira celinu informativne produkcije štampanih medija, a ne bavi mapira celinu informativne produkcije štampanih medija, a ne bavi se posebno sličnostima i razlikama između pojedinih novina niti se posebno sličnostima i razlikama između pojedinih novina niti njihovim specifičnostima. Uvid u način na koji se definiše njihovim specifičnostima. Uvid u način na koji se definiše medijska medijska agendaagenda je veoma važan zbog njenog presudnog uticaja na kasnije je veoma važan zbog njenog presudnog uticaja na kasnije formiranje formiranje agende publikeagende publike. Teme, događaji i ličnosti o kojima se u . Teme, događaji i ličnosti o kojima se u jednom društvu razgovara u javnost dolaze uglavnom iz medija. jednom društvu razgovara u javnost dolaze uglavnom iz medija.

Analiza televizijskog programa prilagođena je ovom mediju, obimu Analiza televizijskog programa prilagođena je ovom mediju, obimu produkcije i specifičnostima tri odabrane televizijske kuće – Radio-produkcije i specifičnostima tri odabrane televizijske kuće – Radio-televizije Srbije, RTV B92 i RTV Pink. Tematski je pregledan sadržaj televizije Srbije, RTV B92 i RTV Pink. Tematski je pregledan sadržaj svih glavnih večernjih informativnih emisija da bi se odabrali svih glavnih večernjih informativnih emisija da bi se odabrali programi koji su karakteristični za svaku televiziju. Na osnovu zna-programi koji su karakteristični za svaku televiziju. Na osnovu zna-čaja programa (teme, učestalost, trajanje) sačinjen je programski čaja programa (teme, učestalost, trajanje) sačinjen je programski paket reprezentativan za svaku televizijsku stanicu i svaki ovako paket reprezentativan za svaku televizijsku stanicu i svaki ovako odabrani ciljani uzorak (odabrani ciljani uzorak (relevance samplerelevance sample) analiziran je kao posebna ) analiziran je kao posebna „studija slučaja”. Identifikovane emisije su potom bile predmet inter-„studija slučaja”. Identifikovane emisije su potom bile predmet inter-pretativne analize. pretativne analize.

Uzorak su činile po dve večernje emisije sa gostima u studiju (Uzorak su činile po dve večernje emisije sa gostima u studiju (talk talk showshow) sa RTS i TV B92, za svaku televiziju po jedna kasnovečernja ) sa RTS i TV B92, za svaku televiziju po jedna kasnovečernja


emisija (koja se emituje jednom nedeljno) i po jedna ranovečernja emisija (koja se emituje jednom nedeljno) i po jedna ranovečernja emisija (koja se emituje svakog dana), a sa TV Pink jedna ranovečernja emisija (koja se emituje svakog dana), a sa TV Pink jedna ranovečernja emisija koja se emituje nedeljno (autorstvo nezavisne produkcijske emisija koja se emituje nedeljno (autorstvo nezavisne produkcijske kuće po inostranoj licenci, koja je u međuvremenu prestala da se kuće po inostranoj licenci, koja je u međuvremenu prestala da se emituje) i jedan prilog iz večernje emisije emituje) i jedan prilog iz večernje emisije Nacionalni dnevnikNacionalni dnevnik, pošto , pošto na ovoj televiziji nije bilo nijedne druge informativne emisije koja se na ovoj televiziji nije bilo nijedne druge informativne emisije koja se bavi aktuelnim društvenim temama. Odabrane su sledeće emisije:bavi aktuelnim društvenim temama. Odabrane su sledeće emisije:

iz programa Radio-televizije Srbije, emisija iz programa Radio-televizije Srbije, emisija Da, možda, neDa, možda, ne („Tucite, („Tucite, ja i dalje držim čas”, emitovana 24. juna) i emisija ja i dalje držim čas”, emitovana 24. juna) i emisija OkoOko (Intervju (Intervju sa Žarkom Obradovićem, ministrom prosvete, emitovana 22. juna sa Žarkom Obradovićem, ministrom prosvete, emitovana 22. juna 2009. godine),2009. godine),

iz programa TV B92, emisija iz programa TV B92, emisija Utisak nedeljeUtisak nedelje („Ko nam vaspitava („Ko nam vaspitava decu”, emitovana 28. juna) i decu”, emitovana 28. juna) i Stanje nacijeStanje nacije („Šta čitaju srednjoškolci”, („Šta čitaju srednjoškolci”, emitovana 15. januara 2009. godine iemitovana 15. januara 2009. godine i

iz programa TV Pink, emisija iz programa TV Pink, emisija PiramidaPiramida (emitovana 9. juna) i (emitovana 9. juna) i Na-Na-cionalni dnevnikcionalni dnevnik (prilog o početku školske godine, emitovan 1. (prilog o početku školske godine, emitovan 1. septembra 2009. godine). septembra 2009. godine).

Jedinica analize bila je emisija u okviru koje su identifikovani naj-Jedinica analize bila je emisija u okviru koje su identifikovani naj-značajniji intepretativni okviri (značajniji intepretativni okviri (news framesnews frames) u tretmanu glavnih te-) u tretmanu glavnih te-ma. Ovako odabrani metod omogućio je razlikovanje uloge medija u ma. Ovako odabrani metod omogućio je razlikovanje uloge medija u postavljanju agende: analizom sadržaja istraživana je uloga dnevne postavljanju agende: analizom sadržaja istraživana je uloga dnevne štampe u definisanju agende kroz štampe u definisanju agende kroz postavljanje temapostavljanje tema, dok je prilikom , dok je prilikom analize televizijskih emisija razmatrana njihova uloga u definisanju analize televizijskih emisija razmatrana njihova uloga u definisanju agende kroz izbor agende kroz izbor tematskih atributatematskih atributa koji će biti uključeni u raspravu koji će biti uključeni u raspravu o određenoj temi. Rezultati analize sadržaja pokazuju kako izgleda o određenoj temi. Rezultati analize sadržaja pokazuju kako izgleda informativna osnovainformativna osnova izveštavanja o deci i dečijim pravima, kako se izveštavanja o deci i dečijim pravima, kako se


formulišu primarne definicije o njima, a analiza odgovarajućih te-formulišu primarne definicije o njima, a analiza odgovarajućih te-levizijskih sadržaja kako izgledaju levizijskih sadržaja kako izgledaju interpretativni okviriinterpretativni okviri kroz koje se kroz koje se deca i dečija prava tumače, razumeju i popularizuju u programima deca i dečija prava tumače, razumeju i popularizuju u programima vodećih TV kuća.vodećih TV kuća.

U ovom ogledu prikazani su rezultati istraživanja koji ukazuju na U ovom ogledu prikazani su rezultati istraživanja koji ukazuju na glavne zajedničke odlike medijske slike o deci u informativnim glavne zajedničke odlike medijske slike o deci u informativnim štampanim i elektronskim medijima u Srbiji. Potom su razmatrane štampanim i elektronskim medijima u Srbiji. Potom su razmatrane neke od najčešćih profesionalnih i etičkih dilema sa kojima se novi-neke od najčešćih profesionalnih i etičkih dilema sa kojima se novi-nari suočavaju u pisanju o deci i dečijim pravima. Njihovo rešavanje nari suočavaju u pisanju o deci i dečijim pravima. Njihovo rešavanje zahteva poštovanje profesionalnih i etičkih normi, ali i pažljivo raz-zahteva poštovanje profesionalnih i etičkih normi, ali i pažljivo raz-matranje mogućih posledica objavljivanja tekstova o deci i fotografija matranje mogućih posledica objavljivanja tekstova o deci i fotografija dece, uz stalno nastojanje da se izbegne/umanji šteta koja im se dece, uz stalno nastojanje da se izbegne/umanji šteta koja im se može naneti. Konačno, na osnovu nalaza istraživanja formulisane može naneti. Konačno, na osnovu nalaza istraživanja formulisane su preporuke koje mogu doprineti osetljivijem izveštavanju o deci i su preporuke koje mogu doprineti osetljivijem izveštavanju o deci i stvaranju bolje medijske klime. stvaranju bolje medijske klime.


Medijsko okruženje Medijsko okruženje

Mladi koji su rođeni u godini kada je usvojena Mladi koji su rođeni u godini kada je usvojena Konvencija o pravima Konvencija o pravima detetadeteta već su postali punoletni. Medijsko okruženje u kome su oni već su postali punoletni. Medijsko okruženje u kome su oni odrasli i u kome rastu današnja deca od tada se veoma promenilo. odrasli i u kome rastu današnja deca od tada se veoma promenilo. Tokom proteklih dvadeset godina taj medijski svet koji se brzo i ra-Tokom proteklih dvadeset godina taj medijski svet koji se brzo i ra-dikalno menja pratila je i izražena, ali ne uvek efikasna briga društva dikalno menja pratila je i izražena, ali ne uvek efikasna briga društva za posledice i uticaj tih promena na decu. U novim okolnostima za posledice i uticaj tih promena na decu. U novim okolnostima detinjstvo i odrastanje izgledaju drugačije, zahtevaju nova znanja detinjstvo i odrastanje izgledaju drugačije, zahtevaju nova znanja i veštine za orijentaciju u stvarnosti. Mediji su i u tom svetu ostali i veštine za orijentaciju u stvarnosti. Mediji su i u tom svetu ostali jedna od ključnih institucija socijalizacije, ali za sasvim drugačiju jedna od ključnih institucija socijalizacije, ali za sasvim drugačiju vrstu budućnosti. vrstu budućnosti.

Današnji osmaci rođeni su one godine kada je identifikovana „zavisnost Današnji osmaci rođeni su one godine kada je identifikovana „zavisnost od Interneta”, a oni koji idu u četvrti razred kada je nastao iPod. Ni od Interneta”, a oni koji idu u četvrti razred kada je nastao iPod. Ni jedni ni drugi ne sećaju se sveta bez mobilnih telefona i Facebooka, a jedni ni drugi ne sećaju se sveta bez mobilnih telefona i Facebooka, a mnogi od njih postali su kompjuterski pismeni pre nego što su naučili mnogi od njih postali su kompjuterski pismeni pre nego što su naučili da pišu rukom. Način na koji oni koriste medije potpuno se razlikuje da pišu rukom. Način na koji oni koriste medije potpuno se razlikuje od načina na koji to rade njihovi roditelji. Ono što je odraslima od načina na koji to rade njihovi roditelji. Ono što je odraslima doskora izgledalo kao dobar vid zaštite dece od štetnih medijskih doskora izgledalo kao dobar vid zaštite dece od štetnih medijskih sadržaja, danas izgleda ili nemoguće ili anahrono. U strahu da će deca sadržaja, danas izgleda ili nemoguće ili anahrono. U strahu da će deca biti lake žrtve opasnih medija, i roditelji i države često pokušavaju da biti lake žrtve opasnih medija, i roditelji i države često pokušavaju da na nove izazove odgovore starim jezikom i čvršće regulišu medije koje na nove izazove odgovore starim jezikom i čvršće regulišu medije koje poznaju i koje mogu da regulišu. Takvi pokušaji sve više izgledaju kao poznaju i koje mogu da regulišu. Takvi pokušaji sve više izgledaju kao nastojanje da se od „starih medija”, štampe i televizije, stvori zašti-nastojanje da se od „starih medija”, štampe i televizije, stvori zašti-ćena oaza oko koje buja neregulisana šuma novih medija. ćena oaza oko koje buja neregulisana šuma novih medija.

Sa druge, opreznije strane, javljaju se pokušaji da se izbrišu oštre Sa druge, opreznije strane, javljaju se pokušaji da se izbrišu oštre granice između granice između offlineoffline i i onlineonline sveta i traga se za regulativnom sveta i traga se za regulativnom akcijom koja bi i u novom medijskom okruženju zaštitila temeljne akcijom koja bi i u novom medijskom okruženju zaštitila temeljne


komunikacione vrednosti i prava. Nova evropska nastojanja da se komunikacione vrednosti i prava. Nova evropska nastojanja da se intervencije medijske politike pomere sa institucija na sadržaj, pa i da intervencije medijske politike pomere sa institucija na sadržaj, pa i da se preispita sama definicija medija, pokazuju da su nove dileme uveliko se preispita sama definicija medija, pokazuju da su nove dileme uveliko prešle sa terena akademskih rasprava u oblast javnih politika. Njihov prešle sa terena akademskih rasprava u oblast javnih politika. Njihov cilj je, međutim, ostao isti – da se obezbedi što kvalitetniji medijski cilj je, međutim, ostao isti – da se obezbedi što kvalitetniji medijski sadržaj, bez obzira na to kako izgledaju mediji u kojima taj sadržaj sadržaj, bez obzira na to kako izgledaju mediji u kojima taj sadržaj nastaje, kakva im je vlasnička struktura ili koje platforme koriste da nastaje, kakva im je vlasnička struktura ili koje platforme koriste da dođu do publike. dođu do publike.

Otvaranjem prostora za poruke koje se formiraju na mnoštvu mesta, Otvaranjem prostora za poruke koje se formiraju na mnoštvu mesta, novi mediji nekada jedinstvenu „medijsku sliku” pretvaraju u mozak, novi mediji nekada jedinstvenu „medijsku sliku” pretvaraju u mozak, a sve češće i u pravi kaleidoskop medijskih sličica. U tim uslovima a sve češće i u pravi kaleidoskop medijskih sličica. U tim uslovima postaje sve teže ustanoviti kakvu „sliku proizvode mediji”, kako se u postaje sve teže ustanoviti kakvu „sliku proizvode mediji”, kako se u toj slici čuju i vide deca i koliko ona učestvuju u komunikaciji koja toj slici čuju i vide deca i koliko ona učestvuju u komunikaciji koja se vodi o pitanjima za koja su zainteresovana. Nekoliko tema koje su se vodi o pitanjima za koja su zainteresovana. Nekoliko tema koje su poslednjih godina izazvale pažnju javnosti došlo je u tradicionalne poslednjih godina izazvale pažnju javnosti došlo je u tradicionalne medije sa Youtube-a, veliki mediji otvorili su svoje stranice blogerima medije sa Youtube-a, veliki mediji otvorili su svoje stranice blogerima i građanima–reporterima i polako počeli da gube uredničku kon-i građanima–reporterima i polako počeli da gube uredničku kon-trolu nad sadržajima koje sami objavljuju. U svetu Interneta, mo-trolu nad sadržajima koje sami objavljuju. U svetu Interneta, mo-bilnih telefona i televizije realnosti, privatnost je postala roba za bilnih telefona i televizije realnosti, privatnost je postala roba za javnu upotrebu uz krajnje liberalizovan odnos prema tradicionalno javnu upotrebu uz krajnje liberalizovan odnos prema tradicionalno branjenim sferama ljudskog života i dostojanstva. branjenim sferama ljudskog života i dostojanstva.

Tradicionalni i novi mediji u Srbiji za sada koegzistiraju na terenu na Tradicionalni i novi mediji u Srbiji za sada koegzistiraju na terenu na kome je uticaj masovnih medija, posebno televizije, i dalje dominantan. kome je uticaj masovnih medija, posebno televizije, i dalje dominantan. Novi mediji se ne razvijaju dovoljno brzo, ali je penetracija Interneta Novi mediji se ne razvijaju dovoljno brzo, ali je penetracija Interneta premašila 30%, što se smatra granicom preko koje uticaj na sudbinu premašila 30%, što se smatra granicom preko koje uticaj na sudbinu starih medija, posebno štampe, postaje značajan. Tehnološke, eko-starih medija, posebno štampe, postaje značajan. Tehnološke, eko-nomske i kulturne okolnosti, pa i preovlađujući oblik medijske pis-nomske i kulturne okolnosti, pa i preovlađujući oblik medijske pis-menosti, doprinose da dnevni prosek gledanosti televizije bude među menosti, doprinose da dnevni prosek gledanosti televizije bude među


najvišim u Evropi. U kulturnom okruženju kojim dominira televizija, najvišim u Evropi. U kulturnom okruženju kojim dominira televizija, dominantne predstave o deci i dečijim temama formiraju odrasli, pre dominantne predstave o deci i dečijim temama formiraju odrasli, pre svega posredstvom masovnih medija. U tom poslu i dalje su veoma svega posredstvom masovnih medija. U tom poslu i dalje su veoma uticajni mediji sa izraženom informativnom funkcijom, odnosno uticajni mediji sa izraženom informativnom funkcijom, odnosno dnevna štampa i odgovarajući TV programi. dnevna štampa i odgovarajući TV programi.

Dnevna štampa se tradicionalno smatra rodnim mestom kvalitetnog Dnevna štampa se tradicionalno smatra rodnim mestom kvalitetnog novinarstva. Kvalitetno novinarstvo je stub na kome počiva sloboda novinarstva. Kvalitetno novinarstvo je stub na kome počiva sloboda medija, svakako najznačajnija medijska vrednost koja uspeva samo medija, svakako najznačajnija medijska vrednost koja uspeva samo u demokratskom društvu. Tradicionalno, dobro novinarstvo se pri-u demokratskom društvu. Tradicionalno, dobro novinarstvo se pri-država principa istinitosti, tačnosti, objektivnosti, nepristrasnosti država principa istinitosti, tačnosti, objektivnosti, nepristrasnosti i odgovornosti. Zato način na koji mediji predstavljaju osetljive i odgovornosti. Zato način na koji mediji predstavljaju osetljive članove društva kakva su deca i ima tako veliki uticaj na stav društva članove društva kakva su deca i ima tako veliki uticaj na stav društva prema deci, ali i na to kako će se ona ponašati kad odrastu. Na prema deci, ali i na to kako će se ona ponašati kad odrastu. Na osnovu medijskih slika deca formiraju uzore, znanje o tome koja se osnovu medijskih slika deca formiraju uzore, znanje o tome koja se ponašanja podstiču i cene i u kakvom društvu žive. Novija istraživa-ponašanja podstiču i cene i u kakvom društvu žive. Novija istraživa-nja štampe, međutim, pokazuju da u mnogim zemljama tekstovi o nja štampe, međutim, pokazuju da u mnogim zemljama tekstovi o deci, a naročito o pravima dece, nisu ni česti ni raznovrsni, da se o deci deci, a naročito o pravima dece, nisu ni česti ni raznovrsni, da se o deci sve više piše u tabloidima i da ona za štampu postaju zanimljiva samo sve više piše u tabloidima i da ona za štampu postaju zanimljiva samo kada njihove sudbine mogu da se senzacionalizuju ili komercijalizuju. kada njihove sudbine mogu da se senzacionalizuju ili komercijalizuju. Medijske slike o deci i detinjstvu zato nisu samo medijski proizvodi Medijske slike o deci i detinjstvu zato nisu samo medijski proizvodi za jednokratnu upotrebu. One su pokazatelji odnosa društva prema za jednokratnu upotrebu. One su pokazatelji odnosa društva prema kompleksnom svetu dece i njihovih prava u svim oblastima života, od kompleksnom svetu dece i njihovih prava u svim oblastima života, od igre do obrazovanja, od zdravlja do formiranja identiteta, od kvaliteta igre do obrazovanja, od zdravlja do formiranja identiteta, od kvaliteta ishrane do digniteta.ishrane do digniteta.

Isto tako, ni informativna štampa, naročito dnevne novine, nije samo Isto tako, ni informativna štampa, naročito dnevne novine, nije samo proizvođač tih slika: ona je i pokazatelj kvaliteta novinarske profesije proizvođač tih slika: ona je i pokazatelj kvaliteta novinarske profesije u nekom društvu. u nekom društvu.


Dnevne novine: nasilje sa naslovne straneDnevne novine: nasilje sa naslovne strane

U istraživanom periodu (28 dana) objavljeno je ukupno 778 tekstova u U istraživanom periodu (28 dana) objavljeno je ukupno 778 tekstova u šest dnevnih novina. U proseku je dnevno objavljeno po 28 tekstova, šest dnevnih novina. U proseku je dnevno objavljeno po 28 tekstova, odnosno po četiri ili pet tekstova u svakim novinama. Najviše tekstova odnosno po četiri ili pet tekstova u svakim novinama. Najviše tekstova bilo je u bilo je u BlicuBlicu, u proseku 55 nedeljno, i u , u proseku 55 nedeljno, i u PoliticiPolitici (45), manje u (45), manje u PressuPressu (35) i (35) i DanasuDanasu (29), a najmanje u (29), a najmanje u KuriruKuriru (17) i (17) i BorbiBorbi (12). (12).

Grafikon 1. Broj tekstovaGrafikon 1. Broj tekstova

Grafikon 2. Veličina tekstovaGrafikon 2. Veličina tekstova


Broj tekstova svakako nije jedini pokazatelj vidljivosti dece u mediji-Broj tekstova svakako nije jedini pokazatelj vidljivosti dece u mediji-ma. U stvari, na osnovu tog broja moglo bi se čak zaključiti da je nji-ma. U stvari, na osnovu tog broja moglo bi se čak zaključiti da je nji-hova zastupljenost veća nego kada se u obzir uzmu i druge odlike hova zastupljenost veća nego kada se u obzir uzmu i druge odlike sadržaja. Polovina svih analiziranih tekstova su mali – kratkesadržaja. Polovina svih analiziranih tekstova su mali – kratkevesti, antrfilei, vesti bez naslova ili vesti u nizu. U drugoj polovini vesti, antrfilei, vesti bez naslova ili vesti u nizu. U drugoj polovini skoro je podjednak broj velikih i veoma velikih tekstova (26,4%) i skoro je podjednak broj velikih i veoma velikih tekstova (26,4%) i tekstova srednje veličine (24,6%). Kada bi se prosečnih pet tekstova tekstova srednje veličine (24,6%). Kada bi se prosečnih pet tekstova posmatralo prema veličini, novine su dnevno objavljivale po tri vesti, posmatralo prema veličini, novine su dnevno objavljivale po tri vesti, jedan srednji i jedan veliki tekst, odnosno po tri četvrtine jedne jedan srednji i jedan veliki tekst, odnosno po tri četvrtine jedne novinske strane. Prema jednom sličnom istraživanju obavljenom iste novinske strane. Prema jednom sličnom istraživanju obavljenom iste godine u Velikoj Britaniji, dnevni prosek je tamo za oko četvrtinu veći, godine u Velikoj Britaniji, dnevni prosek je tamo za oko četvrtinu veći, jer je u novinama bilo nešto više od šest tekstova dnevno. jer je u novinama bilo nešto više od šest tekstova dnevno.

Grafikon 3. Plasman tekstovaGrafikon 3. Plasman tekstova


Tekstovi o deci pojavljuju se najčešće u tri dela novina: na beogradskim Tekstovi o deci pojavljuju se najčešće u tri dela novina: na beogradskim stranama, u društvenim (unutrašnjepolitičkim) rubrikama i u hroni-stranama, u društvenim (unutrašnjepolitičkim) rubrikama i u hroni-kama (na stranama o kriminalu). Ubedljivo najviše tekstova (37,5%) kama (na stranama o kriminalu). Ubedljivo najviše tekstova (37,5%) plasirano je na beogradskim stranama, a pošto u hronikama i u plasirano je na beogradskim stranama, a pošto u hronikama i u društvenim rubrikama ima još tekstova vezanih za decu ili teme društvenim rubrikama ima još tekstova vezanih za decu ili teme iz Beograda, može se zaključiti da događaji i život dece u glavnom iz Beograda, može se zaključiti da događaji i život dece u glavnom gradu privlače najveću pažnju novinara. Uz geografsku fokusiranost gradu privlače najveću pažnju novinara. Uz geografsku fokusiranost ide i tematska neraznovrsnost: na dečijim, zabavnim ili kulturnim ide i tematska neraznovrsnost: na dečijim, zabavnim ili kulturnim stranama zajedno ima manje od 10% ukupnog broja tekstova. Već i stranama zajedno ima manje od 10% ukupnog broja tekstova. Već i sam plasman tekstova pokazuje da deca u novinama žive u tematski i sam plasman tekstova pokazuje da deca u novinama žive u tematski i geografski ograničenom svetu.geografski ograničenom svetu.

Tabela 1. TemeTabela 1. Teme

BrojBroj ProcenatProcenatJavna politika, socijalne mere, zakoni, propisiJavna politika, socijalne mere, zakoni, propisi 102102 11,49%11,49%Antisocijalno ponašanje dece, maloletnička Antisocijalno ponašanje dece, maloletnička delinkvencija – sukob sa zakonomdelinkvencija – sukob sa zakonom

8989 10,02%10,02%

Obrazovanje uopšteObrazovanje uopšte 102102 11,49%11,49%Humanitarne akcije, NVOHumanitarne akcije, NVOi društvene aktivnostii društvene aktivnosti

9595 10,70%10,70%

Uspesi dece, u školi, takmičenjima,Uspesi dece, u školi, takmičenjima,sportu, kulturi, javno afirmisanje dece (koncerti, sportu, kulturi, javno afirmisanje dece (koncerti, predstave, akcije)predstave, akcije)

6565 7,32%7,32%

Zdravlje/medicinaZdravlje/medicina 7272 8,11%8,11%Deca, odnosi u porodiciDeca, odnosi u porodici(vaspitanje, opšti razvoj)(vaspitanje, opšti razvoj)

4646 5,18%5,18%


Polazak u školuPolazak u školu 3434 3,83%3,83%Nasilje u porodiciNasilje u porodici 3434 3,83%3,83%Nasilje u školi – vršnjačkoNasilje u školi – vršnjačko 3232 3,60%3,60%Deca u nesreći, slučajne, saobraćajne i sl.Deca u nesreći, slučajne, saobraćajne i sl. 3232 3,60%3,60%Socijalne teme, siromaštvo, životni standard, Socijalne teme, siromaštvo, životni standard, socijalna ugroženostsocijalna ugroženost

3838 4,28%4,28%

Antisocijalno ponašanje nad decom, trgovine, Antisocijalno ponašanje nad decom, trgovine, otmice, zlostavljanjeotmice, zlostavljanje

2020 2,25%2,25%

Dečja prava, afirmacija, akcije zaDečja prava, afirmacija, akcije zapromociju ili zaštitu promociju ili zaštitu

2525 2,82%2,82%

Aktivnosti dece tokom raspustaAktivnosti dece tokom raspusta(sportske, kulturne i umetničke radionice)(sportske, kulturne i umetničke radionice)

2424 2,70%2,70%

Kršenje dečjih pravaKršenje dečjih prava 1919 2,14%2,14%Nasilje nad decom uopšteNasilje nad decom uopšte 1919 2,14%2,14%Obrazovanje – problemi vezani za decu, učenje, Obrazovanje – problemi vezani za decu, učenje, uspehuspeh

1919 2,14%2,14%

Nesreća u kojima stradaju decaNesreća u kojima stradaju deca(krivica odraslih)(krivica odraslih)

1414 1,58%1,58%

Nasilje u školi koje čine starijiNasilje u školi koje čine stariji 6 0,68%0,68%Stradanje roditeljaStradanje roditelja 1 0,11%0,11%

888888 100,00%100,00%

Tematska struktura tekstova pokazuje da je pojedinačno najza-Tematska struktura tekstova pokazuje da je pojedinačno najza-stupljenija tematska oblast bilo nasilje nad decom (27,7%, a ukoliko stupljenija tematska oblast bilo nasilje nad decom (27,7%, a ukoliko se ubroji i kršenje dečijih prava 29,8%). Druga velika grupa tekstova, se ubroji i kršenje dečijih prava 29,8%). Druga velika grupa tekstova, nešto manje od trećine, bavila se obrazovanjem (27,5%), dok se u nešto manje od trećine, bavila se obrazovanjem (27,5%), dok se u


ostalim tekstovima najčešće pisalo o aktivnostima državnih organa ostalim tekstovima najčešće pisalo o aktivnostima državnih organa i civilnog društva te o socijalnim temama u užem smislu. Nasilje i civilnog društva te o socijalnim temama u užem smislu. Nasilje je bilo dominantna tema i u tekstovima o deci koji su objavljeni na je bilo dominantna tema i u tekstovima o deci koji su objavljeni na naslovnim stranama (26 od 44 teksta) i u velikom delu najvećih naslovnim stranama (26 od 44 teksta) i u velikom delu najvećih tekstova (oko trećine). Nasilje je tema i 60% tekstova sa uvredljivim i tekstova (oko trećine). Nasilje je tema i 60% tekstova sa uvredljivim i senzacionalističkim naslovima. Od svih tekstova o nasilju, oko 20% su senzacionalističkim naslovima. Od svih tekstova o nasilju, oko 20% su činili oni u kojima su deca žrtve, bez obzira na vrstu nasilja (vršnjačko, činili oni u kojima su deca žrtve, bez obzira na vrstu nasilja (vršnjačko, porodično, u školi, institucijama, slučajni incidenti), a znatno manje porodično, u školi, institucijama, slučajni incidenti), a znatno manje tekstova bavilo se antisocijalnim ponašanjem ili sukobima dece sa tekstova bavilo se antisocijalnim ponašanjem ili sukobima dece sa zakonom (12,7%). Na naslovnim stranama novina, međutim, to iz-zakonom (12,7%). Na naslovnim stranama novina, međutim, to iz-gleda drugačije, pa se skoro 30% svih tekstova o deci na naslovnim gleda drugačije, pa se skoro 30% svih tekstova o deci na naslovnim stranama bavi delinkventnim ponašanjima dece (14 od 44 teksta), a o stranama bavi delinkventnim ponašanjima dece (14 od 44 teksta), a o nasilju nad decom ima ukupno osam tekstova. nasilju nad decom ima ukupno osam tekstova.

Grafikon 4. Veličina naslovaGrafikon 4. Veličina naslova


Grafikon 5. Vrsta naslovaGrafikon 5. Vrsta naslova

Veoma velikih i velikih naslova ukupno je bilo više nego velikih tek-Veoma velikih i velikih naslova ukupno je bilo više nego velikih tek-stova, a broj ogromnih naslova (13%) veći je od broja tekstova koji stova, a broj ogromnih naslova (13%) veći je od broja tekstova koji su objavljeni na čitavoj strani (9%). Naslovi prvi privlače čitalačku su objavljeni na čitavoj strani (9%). Naslovi prvi privlače čitalačku pažnju, pa ima i veoma kratkih tekstova sa velikim naslovima. To su pažnju, pa ima i veoma kratkih tekstova sa velikim naslovima. To su obično tekstovi o nasilju ili antisocijalnom ponašanju dece, mada su obično tekstovi o nasilju ili antisocijalnom ponašanju dece, mada su ovo oblasti u kojima su novinari obavezni da posebno osetljivo pišu. ovo oblasti u kojima su novinari obavezni da posebno osetljivo pišu. Najveći broj naslova je informativan i deskriptivan, a funkcionalno Najveći broj naslova je informativan i deskriptivan, a funkcionalno se odnosi na sadržinu teksta (oko 70%), mada među naslovima koji su se odnosi na sadržinu teksta (oko 70%), mada među naslovima koji su informativni ima i ovakvih: „Učenici silovali devojčicu!” (informativni ima i ovakvih: „Učenici silovali devojčicu!” (KurirKurir, 18. , 18. 3. 2009), „Otimač dnevnika vraća se u školu, pretučena profesorka 3. 2009), „Otimač dnevnika vraća se u školu, pretučena profesorka otišla u penziju” (otišla u penziju” (PressPress, 3. 9. 2009), „Sekirom hteo da se obračuna , 3. 9. 2009), „Sekirom hteo da se obračuna sa decom” (sa decom” (BlicBlic, 23. 6. 2009), „Klinke maltretirale klinke” (, 23. 6. 2009), „Klinke maltretirale klinke” (KurirKurir, ,


25. 6. 2009), „Silovao ćerku” (25. 6. 2009), „Silovao ćerku” (KurirKurir, 17. 3. 2009), „Silovao vezanog , 17. 3. 2009), „Silovao vezanog osnovca” (osnovca” (KurirKurir, 22. 3. 2009). Senzacionalistički ili uvredljivi naslovi , 22. 3. 2009). Senzacionalistički ili uvredljivi naslovi (7%) uvek se nalaze u tekstovima koji se odnose na nasilje i posebno (7%) uvek se nalaze u tekstovima koji se odnose na nasilje i posebno osetljive teme, a veliki procenat vrednosnih i metaforičnih naslova, osetljive teme, a veliki procenat vrednosnih i metaforičnih naslova, takođe, pokazuje sklonost ka interpretacijama događaja koje ni-takođe, pokazuje sklonost ka interpretacijama događaja koje ni-su nužno zasnovane na faktografiji (oko 17%). Naslovi ponekad su nužno zasnovane na faktografiji (oko 17%). Naslovi ponekad spadaju u sve kategorije odjednom, nažalost, obično zato što krše spadaju u sve kategorije odjednom, nažalost, obično zato što krše standarde u svakoj od njih: „Detetu pomereno srce od batina” standarde u svakoj od njih: „Detetu pomereno srce od batina” (PressPress, 3. 9. 2009), „Trojica tinejdžera naterali dečaka da popije mo-, 3. 9. 2009), „Trojica tinejdžera naterali dečaka da popije mo-kraću” (kraću” (PressPress, 7. 9. 2009), „Brutalno pretukli decu!”, 7. 9. 2009), „Brutalno pretukli decu!” (PressPress, 19. 3. , 19. 3. 2009), „Lagalo 2000 roditelja” (2009), „Lagalo 2000 roditelja” (BlicBlic, 1. 9. 2009), „Hteo da se ubije , 1. 9. 2009), „Hteo da se ubije zbog ocena” (zbog ocena” (KurirKurir, 28. 6. 2009)., 28. 6. 2009).

Grafikon 6. Veličina fotografijaGrafikon 6. Veličina fotografija


Grafikon 7. Sadržina fotografijaGrafikon 7. Sadržina fotografija

Grafikon 8. Fotografije – veza sa tekstomGrafikon 8. Fotografije – veza sa tekstom


Oko 60% analiziranih tekstova sadržalo je fotografije (ukupno 463 Oko 60% analiziranih tekstova sadržalo je fotografije (ukupno 463 fotografije), od kojih su se oko tri četvrtine odnosile na decu. U onoj fotografije), od kojih su se oko tri četvrtine odnosile na decu. U onoj četvrtini fotografija na kojima nisu deca, najčešće su bili političari, četvrtini fotografija na kojima nisu deca, najčešće su bili političari, školski objekti ili se radi o fotografijama bez direktne veze sa tekstom. školski objekti ili se radi o fotografijama bez direktne veze sa tekstom. Fotografije na kojima su deca, takođe, često nisu vezane za događaj ili Fotografije na kojima su deca, takođe, često nisu vezane za događaj ili temu kojima se tekst bavi. Čak dve trećine (63%) fotografija prikazuju temu kojima se tekst bavi. Čak dve trećine (63%) fotografija prikazuju decu u uobičajenim, svakodnevnim aktivnostima i obično ne potiču decu u uobičajenim, svakodnevnim aktivnostima i obično ne potiču sa događaja o kome je tekst. Na oko 10% fotografija deca su prikazana sa događaja o kome je tekst. Na oko 10% fotografija deca su prikazana na način koji je u suprotnosti sa etičkim normama, a te fotografije na način koji je u suprotnosti sa etičkim normama, a te fotografije odnose se na razne vidove antisocijalnog ponašanja ili incidente u odnose se na razne vidove antisocijalnog ponašanja ili incidente u kojima su deca žrtve nasilja. kojima su deca žrtve nasilja.

Tabela 2. Izvor informacijaTabela 2. Izvor informacijaBrojBroj ProcenatProcenat

Neimenovani izvori (mediji)Neimenovani izvori (mediji) 269269 28,11%28,11%Oficijelni – ministarstvo, državni organi, policijaOficijelni – ministarstvo, državni organi, policija 260260 27,17%27,17%Institucije socijalnog rada, škole i sl.Institucije socijalnog rada, škole i sl. 116116 12,12%12,12%Srodnici–roditelji, starateljiSrodnici–roditelji, staratelji 6969 7,21%7,21%Eksperti/stručnjaciEksperti/stručnjaci 5656 5,85%5,85%Deca–učesnici, žrtve, počiniociDeca–učesnici, žrtve, počinioci 4545 4,70%4,70%Svedoci, prijatelji, slučajni učesniciSvedoci, prijatelji, slučajni učesnici 2727 2,82%2,82%Komercijalne kompanijeKomercijalne kompanije 3131 3,24%3,24%Anonimni izvoriAnonimni izvori 1919 1,99%1,99%Međunarodne organizacije, institucije Međunarodne organizacije, institucije 1717 1,78%1,78%NVONVO 1919 1,99%1,99%BolnicaBolnica 1414 1,46%1,46%Deca – nemaju veze sa događajem, pitana za mišljenjeDeca – nemaju veze sa događajem, pitana za mišljenje 6 0,63%0,63%CrkvaCrkva 4 0,42%0,42%PolitičariPolitičari 5 0,52%0,52%

957957 100,00%100,00%


Tabela 3. Anonimni izvoriTabela 3. Anonimni izvoriBrojBroj

Blizak istraziBlizak istrazi 5NezvaničnoNezvanično 3Press izvorPress izvor 3NovinarNovinar 2Izvor blizak policijiIzvor blizak policiji 1Izvor blizak vranjskom pravosuđuIzvor blizak vranjskom pravosuđu 1Nije navedenoNije navedeno 3Bivši učenik PetniceBivši učenik Petnice 1

1919UNICEFUNICEF 4

U tekstovima o deci nema velike raznovrsnosti izvora informacija U tekstovima o deci nema velike raznovrsnosti izvora informacija – oko 70% informacija potiče iz zvaničnih (državne institucije) i – oko 70% informacija potiče iz zvaničnih (državne institucije) i neimenovanih izvora. Preostalu trećinu izvora čine uglavnom uče-neimenovanih izvora. Preostalu trećinu izvora čine uglavnom uče-snici, eksperti te komercijalne ili društvene organizacije. Deca su bila snici, eksperti te komercijalne ili društvene organizacije. Deca su bila izvor informacija u oko 5% tekstova u kojima su i sami učesnici, a u izvor informacija u oko 5% tekstova u kojima su i sami učesnici, a u zanemarljivo malom procentu (0,8%) deca su imala priliku da govorezanemarljivo malom procentu (0,8%) deca su imala priliku da govorei iznesu mišljenje o događajima u kojima nisu učestvovala.i iznesu mišljenje o događajima u kojima nisu učestvovala.


Grafikon 9. Identifikacija deceGrafikon 9. Identifikacija dece

Grafikon 10. Imenovanje deceGrafikon 10. Imenovanje dece

Deca su za medije najčešće bila nediferencirana, impersonalna grupa, Deca su za medije najčešće bila nediferencirana, impersonalna grupa, „deca uopšte” (43%). U drugoj polovini tekstova deca su podjednako „deca uopšte” (43%). U drugoj polovini tekstova deca su podjednako imenovana kao aktivni ili kao pasivni učesnici događaja. Kada su imenovana kao aktivni ili kao pasivni učesnici događaja. Kada su


prikazana kao aktivni učesnici, ona su u skoro identičnom procentu prikazana kao aktivni učesnici, ona su u skoro identičnom procentu prikazana u različitim akcijama (12%) ili kao nasilnici (12%). U onoj prikazana u različitim akcijama (12%) ili kao nasilnici (12%). U onoj četvrtini tekstova u kojoj su deca prikazana kao pasivni učesnici, češće četvrtini tekstova u kojoj su deca prikazana kao pasivni učesnici, češće su imenovana kao žrtve nasilja (16%) nego kao stradali u slučajnim su imenovana kao žrtve nasilja (16%) nego kao stradali u slučajnim nesrećama (9%). Sa stanovišta individualizacije i socijalne uloge u nesrećama (9%). Sa stanovišta individualizacije i socijalne uloge u kojoj se deca pojavljuju, najčešće imenovanje, pa i identifikovano kojoj se deca pojavljuju, najčešće imenovanje, pa i identifikovano pojavljivanje, vezano je za situacije u kojima su deca žrtve.pojavljivanje, vezano je za situacije u kojima su deca žrtve.

Grafikon 11. Vrednovanje kroz identifikacijuGrafikon 11. Vrednovanje kroz identifikaciju

Deca se u skoro polovini tekstova pominju uzgredno i tretiraju Deca se u skoro polovini tekstova pominju uzgredno i tretiraju impersonalno ili kao podrazumevana grupa. U polovini tekstova impersonalno ili kao podrazumevana grupa. U polovini tekstova u kojoj su individualizovana, bila su i potpuno identifikovana u u kojoj su individualizovana, bila su i potpuno identifikovana u 14% tekstova, a u otprilike istom procentu njihov identitet bio je 14% tekstova, a u otprilike istom procentu njihov identitet bio je potpuno zaštićen. U tekstovima u kojima bi identitet trebalo da potpuno zaštićen. U tekstovima u kojima bi identitet trebalo da bude zaštićen, on je često ipak bio indirektno prepoznatljiv, bilo da bude zaštićen, on je često ipak bio indirektno prepoznatljiv, bilo da su deca identifikovana preko roditelja, institucija, etničke ili druge su deca identifikovana preko roditelja, institucija, etničke ili druge grupne pripadnosti. Značaj zaštite identiteta dece nije poštovan grupne pripadnosti. Značaj zaštite identiteta dece nije poštovan


u dovoljnoj meri ni profesionalno ni etički niti ima osetljivosti za u dovoljnoj meri ni profesionalno ni etički niti ima osetljivosti za uvažavanje digniteta dece o kojoj se piše. U mnogim slučajevima ne uvažavanje digniteta dece o kojoj se piše. U mnogim slučajevima ne problematizuju se postojeće prakse niti se traga za boljim praksama u problematizuju se postojeće prakse niti se traga za boljim praksama u poštovanju ovih standarda. Na primer, crna traka preko očiju deteta poštovanju ovih standarda. Na primer, crna traka preko očiju deteta smatra se dovoljnom zaštitom identiteta čak i kada ambijent, drugi smatra se dovoljnom zaštitom identiteta čak i kada ambijent, drugi akteri ili detalji na fotografiji omogućavaju vrlo laku identifikaciju. akteri ili detalji na fotografiji omogućavaju vrlo laku identifikaciju. U tekstovima se često ne navodi ime deteta, ali se nizom privatnih U tekstovima se često ne navodi ime deteta, ali se nizom privatnih detalja omogućava identifikacija, naročito u manjim sredinama (u detalja omogućava identifikacija, naročito u manjim sredinama (u jednom slučaju je silovatelj, čije se puno ime navodi, identifikovan kao jednom slučaju je silovatelj, čije se puno ime navodi, identifikovan kao ljubavnik žrtvine majke). Takođe, niz različitih detalja objavljenih u ljubavnik žrtvine majke). Takođe, niz različitih detalja objavljenih u različitim medijima olakšava identifikaciju „efektom slagalice” (na različitim medijima olakšava identifikaciju „efektom slagalice” (na primer, negde se objavi ime škole, negde fotografija kuće, negde ime primer, negde se objavi ime škole, negde fotografija kuće, negde ime grada). O zaštiti identiteta se uopšte ne vodi računa ni u mnogim grada). O zaštiti identiteta se uopšte ne vodi računa ni u mnogim slučajevima koji zahtevaju osetljivo pisanje jer se omogućava slučajevima koji zahtevaju osetljivo pisanje jer se omogućava stigmatizacija ili prepoznavanje deteta po osobinama zbog kojih ono stigmatizacija ili prepoznavanje deteta po osobinama zbog kojih ono može biti žrtva diskriminacije. može biti žrtva diskriminacije.

Grafikon 12. Da li je tekst u celini pozitivan prema deciGrafikon 12. Da li je tekst u celini pozitivan prema decii dečjim pravimai dečjim pravima


Grafikon 13. Da li tekst u celini odgovarajuće informišeGrafikon 13. Da li tekst u celini odgovarajuće informišeo deci i dečjim pravimao deci i dečjim pravima

U tekstovima koji su se bavili antisocijalnim ponašanjem dece bilo U tekstovima koji su se bavili antisocijalnim ponašanjem dece bilo je čak petnaest puta više slučajeva kršenja standarda izveštavanja je čak petnaest puta više slučajeva kršenja standarda izveštavanja nego onih u kojima se standardi poštuju, a u tekstovima u kojima nego onih u kojima se standardi poštuju, a u tekstovima u kojima se izveštavalo o deci koja stradaju u nesrećama profesionalni i etički se izveštavalo o deci koja stradaju u nesrećama profesionalni i etički standardi su se češće poštovali nego kršili (pet prema jedan posto). standardi su se češće poštovali nego kršili (pet prema jedan posto). Analizirani tekstovi su u celini bili pozitivniji prema deci i dečijim Analizirani tekstovi su u celini bili pozitivniji prema deci i dečijim pravima (56%) nego što su bili informativni (41%). Tekstovi su u pravima (56%) nego što su bili informativni (41%). Tekstovi su u velikom procentu bili neutralni ili ambivalentni i u faktografskom i u velikom procentu bili neutralni ili ambivalentni i u faktografskom i u vrednosnom smislu, a u priličnom procentu su imali negativan odnos vrednosnom smislu, a u priličnom procentu su imali negativan odnos prema deci i dečijim pravima ili nisu davali dovoljno informacija o prema deci i dečijim pravima ili nisu davali dovoljno informacija o deci ili dečijim pravima (8% odnosno 6%).deci ili dečijim pravima (8% odnosno 6%).

Sadržinske odlike dominantne medijske slike o deci ukazuju na Sadržinske odlike dominantne medijske slike o deci ukazuju na to koliko je profesionalnog umeća i etičke osetljivosti potrebno da to koliko je profesionalnog umeća i etičke osetljivosti potrebno da bi se pomirili ponekad teško pomirljivi zahtevi koji se postavljaju bi se pomirili ponekad teško pomirljivi zahtevi koji se postavljaju pred medije, a da se istovremeno ne ugrozi sloboda izražavanja. pred medije, a da se istovremeno ne ugrozi sloboda izražavanja. Ti zahtevi često znače balansiranje između prava javnosti da zna Ti zahtevi često znače balansiranje između prava javnosti da zna


(javnog interesa) i poštovanja najboljeg interesa deteta. Usvajanjem (javnog interesa) i poštovanja najboljeg interesa deteta. Usvajanjem Konvencije o pravima detetaKonvencije o pravima deteta ustanovljen je princip po kome je ustanovljen je princip po kome je prednost uvek na strani interesa deteta, ali u novinarskom radu nije prednost uvek na strani interesa deteta, ali u novinarskom radu nije baš uvek jednostavno odlučiti kako se taj princip primenjuje. Istu baš uvek jednostavno odlučiti kako se taj princip primenjuje. Istu vrstu osetljivosti u odlučivanju nameće i potreba zaštite privatnosti i vrstu osetljivosti u odlučivanju nameće i potreba zaštite privatnosti i dostojanstva deteta, s jedne strane, te prava na iznošenje mišljenja i na dostojanstva deteta, s jedne strane, te prava na iznošenje mišljenja i na pristup dece medijima, sa druge strane. pristup dece medijima, sa druge strane.

Koliko ima razlika u odgovoru na ove dileme u različitim novinama Koliko ima razlika u odgovoru na ove dileme u različitim novinama može se videti i iz pregleda „najčešćeg teksta” o deci u njima. Naravno, može se videti i iz pregleda „najčešćeg teksta” o deci u njima. Naravno, najčešći tekst je samo analitički konstrukt. Nije moguće utvrditi ni najčešći tekst je samo analitički konstrukt. Nije moguće utvrditi ni prosečnu ni srednju vrednost u pisanju o tako različitim povodima, prosečnu ni srednju vrednost u pisanju o tako različitim povodima, ljudima i pojavama kakvo je bilo pisanje o deci. Ipak, „najčešći tekst” ljudima i pojavama kakvo je bilo pisanje o deci. Ipak, „najčešći tekst” pokazuje koja je odlika pisanja dominirala u svakoj od istraživanih pokazuje koja je odlika pisanja dominirala u svakoj od istraživanih oblasti i koliko se izbor svake od njih razlikovao u zavisnosti od oblasti i koliko se izbor svake od njih razlikovao u zavisnosti od uređivačke politike novina, a ne od „prirode” događaja. Selekcija tema, uređivačke politike novina, a ne od „prirode” događaja. Selekcija tema, način obrade teksta, plasman ili izbor izvora informacija govore o način obrade teksta, plasman ili izbor izvora informacija govore o novinarskom izboru i odluci kome će se i iz kog razloga omogućiti novinarskom izboru i odluci kome će se i iz kog razloga omogućiti izlazak u javnost dodeljivanjem medijskog prostora. Ovi elementi izlazak u javnost dodeljivanjem medijskog prostora. Ovi elementi ukazuju i na tri važne oblasti za razmišljanje u procenjivanju uloge ukazuju i na tri važne oblasti za razmišljanje u procenjivanju uloge medija, koje je sugerisao Komitet za zaštitu prava deteta:medija, koje je sugerisao Komitet za zaštitu prava deteta:

o mogućim načinima za unapređenje slike deteta kroz medijsko o mogućim načinima za unapređenje slike deteta kroz medijsko izveštavanje,izveštavanje,

o podsticanju dece da aktivno učestvuju u medijima, i o podsticanju dece da aktivno učestvuju u medijima, i

o zaštiti dece od štetnih uticaja medija (prema: Hayes, Foley and o zaštiti dece od štetnih uticaja medija (prema: Hayes, Foley and O’Neill, 2007).O’Neill, 2007).


Tabela 4. Najčešći tekstTabela 4. Najčešći tekst

DanasDanasPlasmanPlasman Beograd/beogradska hronikaBeograd/beogradska hronika 3535 36%36%Naslov, veličinaNaslov, veličina Srednji Srednji 3434 35%35%Naslov, način obradeNaslov, način obrade Informativan – faktografskiInformativan – faktografski 5050 52%52%Fotografije, ima/nema deceFotografije, ima/nema dece Ima deceIma dece 4141 67%67%Fotografija, veličinaFotografija, veličina SrednjaSrednja 1818 44%44%Fotografija, sadržinaFotografija, sadržina Deca su prikazana u Deca su prikazana u

svakodnevnim, rutinskim svakodnevnim, rutinskim situacijama, konvencionalno situacijama, konvencionalno (ilustracija, porodica, škola...) (ilustracija, porodica, škola...)

3333 80%80%

Veličina tekstaVeličina teksta Srednji Srednji 3434 35%35%TemaTema Javna politika, socijalne mere, Javna politika, socijalne mere,

zakoni, propisi koje donosi zakoni, propisi koje donosi država...država...

2525 24%24%

IdentifikacijaIdentifikacija Impersonalni odnos,Impersonalni odnos,deca uopštedeca uopšte

5959 61%61%

Izvor informacijeIzvor informacije Oficijelni – ministarstvo, Oficijelni – ministarstvo, državni organ, policijadržavni organ, policija

4444 43%43%

Pozitivan prema deciPozitivan prema decii dečjim pravimai dečjim pravima

DaDa 5858 60%60%

Odgovarajuće informišeOdgovarajuće informišeo deci i dečjim pravimao deci i dečjim pravima

DaDa 4949 51%51%

Imenovanje deceImenovanje dece Pasivni učesnikPasivni učesnik(vrtići, škole i slično)(vrtići, škole i slično)

6868 69%69%

Vrednovanje kroz Vrednovanje kroz identifikacijuidentifikaciju

Neutralan odnosNeutralan odnos 7777 80%80%


PolitikaPolitikaPlasmanPlasman Beograd/beogradska hronikaBeograd/beogradska hronika 6868 46%46%Naslov, veličinaNaslov, veličina Srednji Srednji 4747 32%32%Naslov, način obradeNaslov, način obrade Informativan – faktografskiInformativan – faktografski 6060 41%41%Fotografije, ima/nema deceFotografije, ima/nema dece Ima deceIma dece 4747 75%75%Fotografija, veličinaFotografija, veličina MalaMala 1717 36%36%Fotografija, sadržinaFotografija, sadržina Deca su prikazana u Deca su prikazana u


2525 53%53%

Veličina tekstaVeličina teksta Mali Mali 5050 34%34%TemaTema Javna politika... i antisocijalno Javna politika... i antisocijalno

ponašanje dece, maloletnička ponašanje dece, maloletnička delinkvencija – sukob sa delinkvencija – sukob sa zakonomzakonom

2121 13%13%


5959 40%40%


5454 30%30%


DaDa 9292 62%62%


DaDa 6969 47%47%


8282 54%54%




BlicBlicPlasmanPlasman Beograd/beogradska hronikaBeograd/beogradska hronika 7474 42%42%Naslov, veličinaNaslov, veličina MaliMali 5959 33%33%Naslov, način obradeNaslov, način obrade Informativan – faktografskiInformativan – faktografski 110110 62%62%Fotografije, ima/nema deceFotografije, ima/nema dece Ima deceIma dece 7979 78%78%Fotografija, veličinaFotografija, veličina MalaMala 3535 44%44%Fotografija, sadržinaFotografija, sadržina Deca su prikazana u Deca su prikazana u


4646 58%58%

Veličina tekstaVeličina teksta MaliMali 5656 31%31%TemaTema Humanitarne akcije, NVOHumanitarne akcije, NVO

i društvene aktivnostii društvene aktivnosti3737 20%20%


7070 39%39%

Izvor informacijeIzvor informacije Neimenovani izvori (mediji)Neimenovani izvori (mediji) 7575 35%35%Pozitivan prema deciPozitivan prema decii dečjim pravimai dečjim pravima

DaDa 103103 58%58%


Ne može da se odredi Ne može da se odredi (neutralno)(neutralno)

8282 46%46%


8282 44%44%




BorbaBorbaPlasmanPlasman Beograd/beogradska hronikaBeograd/beogradska hronika 3030 64%64%Naslov, veličinaNaslov, veličina Ogroman i srednjiOgroman i srednji 1313 28%28%Naslov, način obradeNaslov, način obrade Informativan – faktografskiInformativan – faktografski 3434 72%72%Fotografije, ima/nema deceFotografije, ima/nema dece Ima deceIma dece 3535 74%74%Fotografija, veličinaFotografija, veličina VelikaVelika 1515 43%43%Fotografija, sadržinaFotografija, sadržina Deca su prikazana u Deca su prikazana u


2626 74%74%

Veličina tekstaVeličina teksta Srednji i maliSrednji i mali 1414 30%30%TemaTema Antisocijalno ponašanje dece, Antisocijalno ponašanje dece,

maloletnička delinkvencijamaloletnička delinkvencija– sukob sa zakonom– sukob sa zakonom

1010 17%17%


2424 51%51%


DaDa 2525 53%53%

Odgovarajuće informiše o Odgovarajuće informiše o deci i dečjim pravimadeci i dečjim pravima

DaDa 2121 45%45%


1717 33%33%




PressPressPlasmanPlasman Beograd/beogradska hronika Beograd/beogradska hronika

i hronika/kriminal/dežurna i hronika/kriminal/dežurna stranastrana

3737 35%35%

Naslov, veličinaNaslov, veličina MaliMali 4040 38%38%Naslov, način obradeNaslov, način obrade Informativan – faktografskiInformativan – faktografski 4747 45%45%Fotografije, ima/nema deceFotografije, ima/nema dece Ima deceIma dece 6161 80%80%Fotografija, veličinaFotografija, veličina SrednjaSrednja 2626 43%43%Fotografija, sadržinaFotografija, sadržina Deca su prikazana u Deca su prikazana u


3838 62%62%

Veličina tekstaVeličina teksta MaliMali 4343 41%41%TemaTema Javna politika... i antisocijalno Javna politika... i antisocijalno

ponašanje dece...; obrazovanje ponašanje dece...; obrazovanje uopšte; polazak u školuuopšte; polazak u školu

1212 11%11%


3636 34%34%


4242 30%30%


DaDa 5252 49%49%



4747 45%45%


5959 52%52%




KurirKurirPlasmanPlasman Hronika, kriminal,Hronika, kriminal,

dežurna stranadežurna strana2727 40%40%

Naslov, veličinaNaslov, veličina MaliMali 3636 53%53%Naslov, način obradeNaslov, način obrade Informativan – faktografskiInformativan – faktografski 2727 40%40%Fotografije, ima/nema deceFotografije, ima/nema dece Ima deceIma dece 3737 80%80%Fotografija, veličinaFotografija, veličina MalaMala 1616 43%43%Fotografija, sadržinaFotografija, sadržina Deca su prikazana u Deca su prikazana u


1919 51%51%

Veličina tekstaVeličina teksta MaliMali 3737 54%54%TemaTema Antisocijalno ponašanje dece, Antisocijalno ponašanje dece,

maloletnička delinkvencija maloletnička delinkvencija – sukob sa zakonom i – sukob sa zakonom i obrazovanje uopšteobrazovanje uopšte

1010 14%14%


2222 32%32%



2929 43%43%



4444 65%65%


3333 46%46%




Televizija: komercijalizacija deceTelevizija: komercijalizacija dece

Televizijsku scenu u Srbiji čini veliki broj emitera, ali veliki broj te-Televizijsku scenu u Srbiji čini veliki broj emitera, ali veliki broj te-levizija ne znači nužno i bogatu programsku ponudu. Ukupna pro-levizija ne znači nužno i bogatu programsku ponudu. Ukupna pro-dukcija emitera sa nacionalnim pokrivanjem je takođe veoma obimna, dukcija emitera sa nacionalnim pokrivanjem je takođe veoma obimna, mada ne u istoj meri i raznovrsna. Novija istraživanja otkrivaju da mada ne u istoj meri i raznovrsna. Novija istraživanja otkrivaju da su u TV ponudi najzastupljeniji igrani i zabavni program (oko 40%), su u TV ponudi najzastupljeniji igrani i zabavni program (oko 40%), manje informativni (oko 30%) i znatno manje sportski. Svih ostalih manje informativni (oko 30%) i znatno manje sportski. Svih ostalih vrsta programa zajedno (dečiji, obrazovni, kulturno-umetnički) ima vrsta programa zajedno (dečiji, obrazovni, kulturno-umetnički) ima manje nego reklamnog (oko 10%) (Matić, 2009). manje nego reklamnog (oko 10%) (Matić, 2009).

Mnogo je pokazatelja da je programska raznovrsnost još manja u Mnogo je pokazatelja da je programska raznovrsnost još manja u programima namenjenim deci ili u onima koje deca gledaju. To znači programima namenjenim deci ili u onima koje deca gledaju. To znači da ona žive u još neraznovrsnijem „medijskom” svetu nego odrasli, da ona žive u još neraznovrsnijem „medijskom” svetu nego odrasli, što za posledicu ima veoma svedenu predstavu o složenosti društva, što za posledicu ima veoma svedenu predstavu o složenosti društva, dominaciju stereotipnih slika o drugima i manju tolerantnost za dominaciju stereotipnih slika o drugima i manju tolerantnost za različitosti. različitosti.

Televizije utiču na formiranje dominantnih predstava kroz različite Televizije utiču na formiranje dominantnih predstava kroz različite vrste programa u kojima informativna produkcija nije uvek i nije vrste programa u kojima informativna produkcija nije uvek i nije najčešće njihov najuticajniji program. Informativni programi, kojih najčešće njihov najuticajniji program. Informativni programi, kojih ima između 15% i 40% na različitim televizijama, veoma su različitog ima između 15% i 40% na različitim televizijama, veoma su različitog kvaliteta i formata. Najveća komercijalna televizija, TV Pink, na kvaliteta i formata. Najveća komercijalna televizija, TV Pink, na primer, sem centralne informativne emisije (primer, sem centralne informativne emisije (Nacionalni dnevnikNacionalni dnevnik), ), u programu nema nijednu večernju emisiju posvećenu društvenim, u programu nema nijednu večernju emisiju posvećenu društvenim, ekonomskim, političkim ili kulturnim temama. Programi koji se ekonomskim, političkim ili kulturnim temama. Programi koji se klasifikuju kao „informativni” uglavnom se bave estradnim temama, klasifikuju kao „informativni” uglavnom se bave estradnim temama, pa se informativnim emisijama smatraju pa se informativnim emisijama smatraju paparazzopaparazzo izveštaji o izveštaji o životu zvezda, a u međunarodne teme ubrajaju se vesti iz ličnog životu zvezda, a u međunarodne teme ubrajaju se vesti iz ličnog života političara.života političara.


Relativno siromašno tržište oglašavanja i veoma veliki broj televizija Relativno siromašno tržište oglašavanja i veoma veliki broj televizija formiraju medijsko okruženje u kome se podstiče konkurencija, formiraju medijsko okruženje u kome se podstiče konkurencija, ali ne i kvalitet programa. Čak i TV kuće koje imaju kvalitetne ali ne i kvalitet programa. Čak i TV kuće koje imaju kvalitetne informativne emisije, u trci za rejtingom ne poštuju iste kriterijume informativne emisije, u trci za rejtingom ne poštuju iste kriterijume kvaliteta u izboru zabavnih, filmskih ili serijskih programa. Reklamni kvaliteta u izboru zabavnih, filmskih ili serijskih programa. Reklamni programi koji se u zavisnosti od snage oglašivača podjednako vide na programi koji se u zavisnosti od snage oglašivača podjednako vide na svim televizijama, takođe u mnogome utiču na formiranje poželjnih svim televizijama, takođe u mnogome utiču na formiranje poželjnih modela ponašanja, potrošačkih navika i stereotipa. Televizije se modela ponašanja, potrošačkih navika i stereotipa. Televizije se gledaju i svaka na svoju publiku utiče „po satu”, a ne „po programu”, gledaju i svaka na svoju publiku utiče „po satu”, a ne „po programu”, pa je njihov uticaj utoliko teže identifikovati i jednoznačno objasniti. pa je njihov uticaj utoliko teže identifikovati i jednoznačno objasniti. Početkom septembra 2009. godine sve vodeće televizije posvetile su Početkom septembra 2009. godine sve vodeće televizije posvetile su nekoliko minuta u svojim večernjim emisijama početku nove školske nekoliko minuta u svojim večernjim emisijama početku nove školske godine, ali sve komercijalne televizije upravo su u to vreme počele godine, ali sve komercijalne televizije upravo su u to vreme počele sa novim serijalima sa novim serijalima programa realnostiprograma realnosti kao udarnim programom za kao udarnim programom za novo TV polugodište. novo TV polugodište.

Komercijalni pritisak na televizije najvidljiviji je kroz oglašavanje Komercijalni pritisak na televizije najvidljiviji je kroz oglašavanje i način na koji reklamna industrijakoristi stereotipeu prikazivanju i način na koji reklamna industrijakoristi stereotipeu prikazivanju rodnih i društvenih uloga i priprema decu i mlade za njihovo rodnih i društvenih uloga i priprema decu i mlade za njihovo preuzmanje „kad odrastu”. U medijski najrazvijenijim sredinama preuzmanje „kad odrastu”. U medijski najrazvijenijim sredinama do dece u proseku stigne oko 3000 komercijalnih poruka svakog do dece u proseku stigne oko 3000 komercijalnih poruka svakog dana. Istraživanja pokazuju da deca, iako odrastaju u svetu punom dana. Istraživanja pokazuju da deca, iako odrastaju u svetu punom reklama, tek posle 12. godine stiču sposobnost kompletnog ra-reklama, tek posle 12. godine stiču sposobnost kompletnog ra-zumevanja reklamnih poruka. Složenost i sofistikacija ovih poruka zumevanja reklamnih poruka. Složenost i sofistikacija ovih poruka često predstavljaju zagonetku i za odrasle, što pokazuje stalna po-često predstavljaju zagonetku i za odrasle, što pokazuje stalna po-java hibridnih žanrova, mešavina oglasnih sa svim drugim vrstama java hibridnih žanrova, mešavina oglasnih sa svim drugim vrstama poruka – poruka – infotainmentinfotainment, , advertotialadvertotial, , edutainmentedutainment, , product-place-product-place-mentment itd. U takvom medijskom okruženju uticaj informativnih itd. U takvom medijskom okruženju uticaj informativnih programa nije moguće posmatrati izolovano. programa nije moguće posmatrati izolovano.


Industrija oglašavanja i, posredstvom nje, komercijalne TV kuće, za Industrija oglašavanja i, posredstvom nje, komercijalne TV kuće, za razliku od proizvođača programa, decu vide kao veoma značajnu publi-razliku od proizvođača programa, decu vide kao veoma značajnu publi-ku koja istovremeno predstavlja tri tržišta – ku koja istovremeno predstavlja tri tržišta – primarno tržišteprimarno tržište za proiz- za proiz-vode koje deca sama žele i troše, vode koje deca sama žele i troše, uticajno tržišteuticajno tržište, jer deca u porodica-, jer deca u porodica-ma utiču na to šta će se kupovati, i ma utiču na to šta će se kupovati, i buduće tržištebuduće tržište kupaca koji često kupaca koji često ostaju verni proizvodima koje su navikli da koriste u ranom uzrastu ostaju verni proizvodima koje su navikli da koriste u ranom uzrastu (Commercial Communication and ChildrenCommercial Communication and Children, 2001). Reklamna industrija , 2001). Reklamna industrija je uz pomoć medija pretvorila decu u jednu od najznačajnijih potrošačkih je uz pomoć medija pretvorila decu u jednu od najznačajnijih potrošačkih grupa. Procenjuje se da u SAD deca troše otprilike onoliko novca grupa. Procenjuje se da u SAD deca troše otprilike onoliko novca koliko iznosi zbirni bruto društveni proizvod stotinjak najsiromašnijih koliko iznosi zbirni bruto društveni proizvod stotinjak najsiromašnijih zemalja sveta. U debatama koje su se povodom regulativnih promena zemalja sveta. U debatama koje su se povodom regulativnih promena vodile prethodnih nekoliko godina u EU, najveći otpor pružao se upravo vodile prethodnih nekoliko godina u EU, najveći otpor pružao se upravo regulisanju raznih vidova „komercijalne komunikacije” i naporima regulisanju raznih vidova „komercijalne komunikacije” i naporima da mediji nastave da budu institucija koja se obraća građanima istog da mediji nastave da budu institucija koja se obraća građanima istog društva, a ne potrošačima zajedničkog tržišta. Takvo okruženje diktira društva, a ne potrošačima zajedničkog tržišta. Takvo okruženje diktira i teme i način na koji se televizije obraćaju deci i govore o njima.i teme i način na koji se televizije obraćaju deci i govore o njima.

Ko generiše nasilje u školi? Ko generiše nasilje u školi?

Tri televizije obuhvaćene ovom analizom reprezentuju raspon ka-Tri televizije obuhvaćene ovom analizom reprezentuju raspon ka-rakterističan za programe pet emitera sa nacionalnim pokrivanjem: rakterističan za programe pet emitera sa nacionalnim pokrivanjem: RTS je javni servis sa jasno definisanim programskim obavezama RTS je javni servis sa jasno definisanim programskim obavezama i visokom gledanošću, TV Pink je komercijalna televizija sa do-i visokom gledanošću, TV Pink je komercijalna televizija sa do-minantno zabavnom programskom orijentacijom i podjednako ve-minantno zabavnom programskom orijentacijom i podjednako ve-likom publikom, a TV B92 je komercijalna televizija sa značajnim likom publikom, a TV B92 je komercijalna televizija sa značajnim udelom informativnog sadržaja i sa znatno manjom publikom. Zbirni udelom informativnog sadržaja i sa znatno manjom publikom. Zbirni udeo ove tri televizije u ukupnom auditorijumu 2009. godine iznosio udeo ove tri televizije u ukupnom auditorijumu 2009. godine iznosio je 58%, odnosno 63% ako se računa i RTS 2, sa najvećim pojedinačnim je 58%, odnosno 63% ako se računa i RTS 2, sa najvećim pojedinačnim udelom RTS 1 (26%), zatim TV Pink (23,8%) i najmanjim TV B92 (8%).udelom RTS 1 (26%), zatim TV Pink (23,8%) i najmanjim TV B92 (8%).


Velika gledanost i poverenje koje im publika iskazuje, obavezuje ove Velika gledanost i poverenje koje im publika iskazuje, obavezuje ove televizije da u informativnim programima, kada ih imaju, poštuju televizije da u informativnim programima, kada ih imaju, poštuju profesionalne i etičke standarde, posebno u temama koje se odnose na profesionalne i etičke standarde, posebno u temama koje se odnose na osetljive i manje moćne delove populacije kakva su deca. Televizije se, osetljive i manje moćne delove populacije kakva su deca. Televizije se, međutim, uglavnom ne bave temama koje se odnose na decu i dečija međutim, uglavnom ne bave temama koje se odnose na decu i dečija prava. U analiziranom periodu njih je bilo najviše u programu RTS prava. U analiziranom periodu njih je bilo najviše u programu RTS – od 64 emisije magazina – od 64 emisije magazina OkoOko emitovane u 2009. godini bilo je pet emitovane u 2009. godini bilo je pet takvih emisija: takvih emisija: Božić u hraniteljskim porodicamaBožić u hraniteljskim porodicama (7. januara), (7. januara), Porođaji Porođaji u Srbijiu Srbiji (6. marta), (6. marta), Nasilje u školamaNasilje u školama (13. aprila), (13. aprila), Koliko greše lekariKoliko greše lekari (29. maja) i (29. maja) i Gost u studiju: Žarko Obradović, ministar prosvete Gost u studiju: Žarko Obradović, ministar prosvete (22. (22. juna), a od 25 emisija juna), a od 25 emisija Da, možda, neDa, možda, ne ovim temama bila je posvećena ovim temama bila je posvećena samo jedna. Na TV B92, u istom periodu, emisije samo jedna. Na TV B92, u istom periodu, emisije Stanje nacijeStanje nacije i i Utisak Utisak nedelje nedelje po jednom su se bavile temama koje se odnose na decu ili dečija po jednom su se bavile temama koje se odnose na decu ili dečija prava. Obe ove televizije imaju i specijalizovane emisije koje se bave prava. Obe ove televizije imaju i specijalizovane emisije koje se bave najmlađima, ali se njihove koncepcije razlikuju: na RTS to je emisija najmlađima, ali se njihove koncepcije razlikuju: na RTS to je emisija Vreme je za bebeVreme je za bebe, a na TV B92 , a na TV B92 Vodič za roditeljeVodič za roditelje. Dok je emisija TV . Dok je emisija TV B92 zamišljena kao informativni i servisni program za roditelje koji se B92 zamišljena kao informativni i servisni program za roditelje koji se bavi dilemama i izazovima odrastanja i roditeljstva, emisija RTS više bavi dilemama i izazovima odrastanja i roditeljstva, emisija RTS više predstavlja nastojanje da se afirmacijom i promocijom roditeljstva predstavlja nastojanje da se afirmacijom i promocijom roditeljstva utiče na podizanje nataliteta i utoliko je više popularizacija ovog utiče na podizanje nataliteta i utoliko je više popularizacija ovog društvenog cilja.društvenog cilja.

Analizirane večernje emisije sa gostima u studiju na sve tri televizije, Analizirane večernje emisije sa gostima u studiju na sve tri televizije, Da, možda, neDa, možda, ne, , Utisak nedeljeUtisak nedelje i i PiramidaPiramida, za temu su imale nasilje , za temu su imale nasilje u školi (incident u tehničkoj školi u Sremskoj Mitrovici). U u školi (incident u tehničkoj školi u Sremskoj Mitrovici). U PiramidiPiramidi, , kao mozaičnoj emisiji od pet tematskih celina, još dve teme su bile kao mozaičnoj emisiji od pet tematskih celina, još dve teme su bile posvećene deci i mladima (sprečen pokušaj samoubistva mladića na posvećene deci i mladima (sprečen pokušaj samoubistva mladića na Brankovom mostu i Svetski dan borbe protiv droge). Obe analizirane Brankovom mostu i Svetski dan borbe protiv droge). Obe analizirane ranovečernje emisije bile su posvećene obrazovanju (Intervju sa ranovečernje emisije bile su posvećene obrazovanju (Intervju sa Žarkom Obradovićem, ministrom prosvete, RTS – Žarkom Obradovićem, ministrom prosvete, RTS – OkoOko, i Šta čitaju , i Šta čitaju


srednjoškolci, TV B92 – srednjoškolci, TV B92 – Stanje nacijeStanje nacije), pa je prilog o početku školske ), pa je prilog o početku školske godine u godine u Nacionalnom dnevnikuNacionalnom dnevniku TV Pink, emitovan 1. septembra, TV Pink, emitovan 1. septembra, uključen kao ilustracija načina na koji se jedna tema iz oblasti uključen kao ilustracija načina na koji se jedna tema iz oblasti obrazovanja tretira u informativnom programu ove televizije. Budući obrazovanja tretira u informativnom programu ove televizije. Budući da sve emisije prilično dugo traju u odnosu na standarde odabranih da sve emisije prilično dugo traju u odnosu na standarde odabranih televizija (televizija (Da, možda, neDa, možda, ne 70 min, 70 min, OkoOko 30 min, 30 min, Utisak nedeljeUtisak nedelje 120 120 min, min, Stanje nacije Stanje nacije 30 min, 30 min, PiramidaPiramida 60 min, uključujući i reklamne 60 min, uključujući i reklamne blokove) i pružaju mogućnost analitičkog pristupa temi, one su blokove) i pružaju mogućnost analitičkog pristupa temi, one su reprezentativne za „informativni” govor svake televizije. Tokom reprezentativne za „informativni” govor svake televizije. Tokom protekle decenije informativni standardi i funkcije pojedinih delova protekle decenije informativni standardi i funkcije pojedinih delova programa unutar programskih koncepcija televizija prilično su evo-programa unutar programskih koncepcija televizija prilično su evo-luirali. Na svim analiziranim televizijama, večernje emisije vesti su luirali. Na svim analiziranim televizijama, večernje emisije vesti su postale informativnije, dinamičnije, sa većim brojem kraćih priloga postale informativnije, dinamičnije, sa većim brojem kraćih priloga i uglavnom bez većih interpretativnih sadržaja. Analitički i autorski i uglavnom bez većih interpretativnih sadržaja. Analitički i autorski angažman uglavnom je vidljiv iz drugih informativnih emisija, zbog angažman uglavnom je vidljiv iz drugih informativnih emisija, zbog čega su one i uključene u ovu analizu.čega su one i uključene u ovu analizu.

Najveće emisije u sva tri slučaja posvećene su istoj temi (nasilje u Najveće emisije u sva tri slučaja posvećene su istoj temi (nasilje u školi) što uglavnom koincidira sa nalazima analize sadržaja štampe školi) što uglavnom koincidira sa nalazima analize sadržaja štampe (dominantna tema je nasilje, druga po zastupljenosti je obrazovanje). (dominantna tema je nasilje, druga po zastupljenosti je obrazovanje). Nasilje i incidenti su uvek na vrhu medijske agende, a medijski odnos Nasilje i incidenti su uvek na vrhu medijske agende, a medijski odnos prema temama o deci i dečijim pravima vidi se iz ove tematske prema temama o deci i dečijim pravima vidi se iz ove tematske strukture: nasilje („problem”) – obrazovanje („društvena briga”) strukture: nasilje („problem”) – obrazovanje („društvena briga”) – sve ostalo. Dakle, svet u kome deca žive u medijima se svodi na – sve ostalo. Dakle, svet u kome deca žive u medijima se svodi na ono što šokira i zabrinjava (mada pojava koja je dominantna tema ono što šokira i zabrinjava (mada pojava koja je dominantna tema zahteva i drugačiji medijski tretman), na ono što je sigurno i prilično zahteva i drugačiji medijski tretman), na ono što je sigurno i prilično konvencionalno svedočanstvo društvenog angažmana u oblasti konvencionalno svedočanstvo društvenog angažmana u oblasti dečijih prava (obrazovanje) i na znatno ograničen svet „svega ostalog”. dečijih prava (obrazovanje) i na znatno ograničen svet „svega ostalog”. U ovoj poslednjoj tematskoj grupi, takođe, postoji prilična pravilnost: U ovoj poslednjoj tematskoj grupi, takođe, postoji prilična pravilnost: skoro podjednak broj priloga bavi se decom koja žive u teškim so-skoro podjednak broj priloga bavi se decom koja žive u teškim so-


cijalnim uslovima, zatim raznim državnim aktivnostima i merama cijalnim uslovima, zatim raznim državnim aktivnostima i merama javne politike te, nešto manje, humanitarnim i društvenim akcijama, javne politike te, nešto manje, humanitarnim i društvenim akcijama, odnosno akcijama NVO. U štampanim medijima se, u tekstovima sa odnosno akcijama NVO. U štampanim medijima se, u tekstovima sa socijalnim temama, teške okolnosti često senzacionalizuju i prilično socijalnim temama, teške okolnosti često senzacionalizuju i prilično komercijalno koriste kao „komercijalno koriste kao „dobra pričadobra priča”, bez posebne osetljivosti za ”, bez posebne osetljivosti za ljudsko dostojanstvo i integritet dece o kojoj se piše. U slučaju te-ljudsko dostojanstvo i integritet dece o kojoj se piše. U slučaju te-levizije, tematska struktura je veoma slična kada je reč o nasilju i ob-levizije, tematska struktura je veoma slična kada je reč o nasilju i ob-razovanju, ali je manje „razovanju, ali je manje „teškihteških” socijalnih tema. ” socijalnih tema.

Izbor teme kojoj su sve tri televizije posvetile nedeljne emisije sa go-Izbor teme kojoj su sve tri televizije posvetile nedeljne emisije sa go-stima u studiju, jedini put tokom prvih devet meseci 2009. godine, stima u studiju, jedini put tokom prvih devet meseci 2009. godine, ukazuje na sličnost u selekciji tema i proceni informativne vrednosti ukazuje na sličnost u selekciji tema i proceni informativne vrednosti događaja između TV i štampe. Definicije iste teme su se donekle događaja između TV i štampe. Definicije iste teme su se donekle razlikovale u zavisnosti od „novinarskih okvira” koji su primenjeni na razlikovale u zavisnosti od „novinarskih okvira” koji su primenjeni na različitim televizijama. različitim televizijama.

U emisiji U emisiji Da, možda, neDa, možda, ne otvoreno je mnogo aspekata događaja, što je otvoreno je mnogo aspekata događaja, što je ukazivalo na njegovu kompleksnost, ali nije bilo zajedničkog viđenja ukazivalo na njegovu kompleksnost, ali nije bilo zajedničkog viđenja ni incidenta ni problema. U interpretaciji je dominirala profesionalna ni incidenta ni problema. U interpretaciji je dominirala profesionalna solidarnost nastavnika, pa je čitav događaj uglavnom interpretiran solidarnost nastavnika, pa je čitav događaj uglavnom interpretiran kao posledica porasta nasilja među mladima, ugroženosti nastavnika kao posledica porasta nasilja među mladima, ugroženosti nastavnika u školama, gubitka autoriteta i nemogućnosti nastavnika da kontrolišu u školama, gubitka autoriteta i nemogućnosti nastavnika da kontrolišu situaciju u učionicama i školama. Studenti i aktivisti NVO za borbu situaciju u učionicama i školama. Studenti i aktivisti NVO za borbu protiv nasilja u školama imali su u ovoj emisiji retku priliku da govore. protiv nasilja u školama imali su u ovoj emisiji retku priliku da govore. Iako su iskazali nezadovoljstvo odnosom nastavnika prema učenicima, Iako su iskazali nezadovoljstvo odnosom nastavnika prema učenicima, opšti je utisak da su, u senci incidenta, učenici dobili ulogu češćih opšti je utisak da su, u senci incidenta, učenici dobili ulogu češćih „počinilaca” nasilja. Glavni razlozi za porast nasilja u školama potiču „počinilaca” nasilja. Glavni razlozi za porast nasilja u školama potiču iz kuće. Stručna mišljenja (psihološkinja i zamenica ombudsmana za iz kuće. Stručna mišljenja (psihološkinja i zamenica ombudsmana za prava deteta) nisu većinski podržana u studiju u dve ključne stvari: prava deteta) nisu većinski podržana u studiju u dve ključne stvari: nije jasno rečeno da nasilje nije prihvatljivo ni pod kojim uslovima nije jasno rečeno da nasilje nije prihvatljivo ni pod kojim uslovima


(čak ni u odbrani profesije, dnevnika itd.) i da učenici koji su kažnjeni (čak ni u odbrani profesije, dnevnika itd.) i da učenici koji su kažnjeni udaljavanjem iz škole treba da nastave školovanje, a ne da ostanu udaljavanjem iz škole treba da nastave školovanje, a ne da ostanu izvan obrazovnog procesa. Pokušaji da se fizičko kažnjavanje, kao izvan obrazovnog procesa. Pokušaji da se fizičko kažnjavanje, kao vrsta nasilja odraslih nad decom, jasno oglasi neprihvatljivim, nisu vrsta nasilja odraslih nad decom, jasno oglasi neprihvatljivim, nisu bili opšteprihvaćeni. Voditeljka je povremeno cinično obezvređivala bili opšteprihvaćeni. Voditeljka je povremeno cinično obezvređivala značaj ovog stava, pa je čak pošalicama komentarisano prihvatanje značaj ovog stava, pa je čak pošalicama komentarisano prihvatanje fizičkog kažnjavanja i „malo batina”. U razgovoru je često banalizovan fizičkog kažnjavanja i „malo batina”. U razgovoru je često banalizovan značaj obrazovanja nastavnika (neke „radionice–igraonice”, nikad značaj obrazovanja nastavnika (neke „radionice–igraonice”, nikad više treninga i nikad više nasilja u školi) i isticano je zalaganje za više treninga i nikad više nasilja u školi) i isticano je zalaganje za efikasnije mere koje će sprečiti porast učeničkog nasilja. Rezultati efikasnije mere koje će sprečiti porast učeničkog nasilja. Rezultati ankete koju je sproveo Istraživački centar RTS pokazali su da su ova ankete koju je sproveo Istraživački centar RTS pokazali su da su ova uverenja raširena (59% anketiranih podržava fizičko kažnjavanje dece) uverenja raširena (59% anketiranih podržava fizičko kažnjavanje dece) i da prevlađuje utisak da nova atmosfera liberalnijeg odnosa prema i da prevlađuje utisak da nova atmosfera liberalnijeg odnosa prema učenicima i đačkim pravima u stvari vodi ka školi u kojoj nastavnici učenicima i đačkim pravima u stvari vodi ka školi u kojoj nastavnici nemaju kontrolu. nemaju kontrolu.

U emisiji U emisiji Utisak nedeljeUtisak nedelje o incidentu se govorilo kao o simptomu o incidentu se govorilo kao o simptomu dubljih društvenih poremećaja, pre svega poremećaja u sistemu dubljih društvenih poremećaja, pre svega poremećaja u sistemu vrednosti, zbog čega učenici kopiraju model nagrađivanja agresije vrednosti, zbog čega učenici kopiraju model nagrađivanja agresije i bahatosti koji vide svuda oko sebe. Prvi okvir kroz koji je tema i bahatosti koji vide svuda oko sebe. Prvi okvir kroz koji je tema definisana bila je promena u odnosima moći u obrazovnom pro-definisana bila je promena u odnosima moći u obrazovnom pro-cesu („bilo je zamislivo da profesori udare đake, ali obrnuto ne”). cesu („bilo je zamislivo da profesori udare đake, ali obrnuto ne”). Učesnici su se u ovoj emisiji manje polarizovali, iako se nisu mnogo Učesnici su se u ovoj emisiji manje polarizovali, iako se nisu mnogo više slagali u mišljenjima. Iako je incident bio samo povod za više slagali u mišljenjima. Iako je incident bio samo povod za razgovor, pokušaj rekonstrukcije događaja poslužio je za postavljanje razgovor, pokušaj rekonstrukcije događaja poslužio je za postavljanje pitanja „ko generiše nasilje”. Iz najubedljivije interpretacije ovde je pitanja „ko generiše nasilje”. Iz najubedljivije interpretacije ovde je jasno preuzeto stanovište da profesor ni pod kojim uslovima nema jasno preuzeto stanovište da profesor ni pod kojim uslovima nema pravo da fizički kažnjava đake i da učenici, čak i ako su kažnjeni pravo da fizički kažnjava đake i da učenici, čak i ako su kažnjeni isključivanjem iz škole, moraju da se vrate u obrazovni proces. isključivanjem iz škole, moraju da se vrate u obrazovni proces. Početni „društvenocentrični pristup” se tokom emisije pretvorio u Početni „društvenocentrični pristup” se tokom emisije pretvorio u


prebacivanje glavne odgovornosti na porodicu, odnosno roditelje. prebacivanje glavne odgovornosti na porodicu, odnosno roditelje. Kada se ugao posmatranja pomerio na domaći ambijent („sve potiče Kada se ugao posmatranja pomerio na domaći ambijent („sve potiče iz kuće”) ispostavilo se da „samo-škola-nije-kriva” nije odgovarajući iz kuće”) ispostavilo se da „samo-škola-nije-kriva” nije odgovarajući obrazac za razumevanje porasta nasilja. Iako je postojala saglasnost obrazac za razumevanje porasta nasilja. Iako je postojala saglasnost da je „loše tražiti krivca”, razgovor o mogućim rešenjima se ipak da je „loše tražiti krivca”, razgovor o mogućim rešenjima se ipak uputio ka navođenju kaznenih mera koje bi u školi trebalo pojačati. uputio ka navođenju kaznenih mera koje bi u školi trebalo pojačati. Moto „nema autoriteta bez kazne” bio je povod da učesnici iznesu Moto „nema autoriteta bez kazne” bio je povod da učesnici iznesu svoja iskustva sa fizičkim kažnjavanjem, istina „svoje” dece. Do kraja svoja iskustva sa fizičkim kažnjavanjem, istina „svoje” dece. Do kraja emisije prevladao je stav da se mora uvesti stroži sistem kažnjavanja i emisije prevladao je stav da se mora uvesti stroži sistem kažnjavanja i da škola ima na raspolaganju mere koje može da primeni. Liberalniji da škola ima na raspolaganju mere koje može da primeni. Liberalniji odnosi između nastavnika i đaka prikazan je kao sistem u kome đaci odnosi između nastavnika i đaka prikazan je kao sistem u kome đaci brzo shvate da im „škola ne može ništa” i da „nema autoriteta bez brzo shvate da im „škola ne može ništa” i da „nema autoriteta bez kazne”. Gledaoci koji su učestvovali u emisiji većinom su smatrali kazne”. Gledaoci koji su učestvovali u emisiji većinom su smatrali da „deca nisu kriva i da su krivi roditelji”, pa je i u ovoj emisiji ipak da „deca nisu kriva i da su krivi roditelji”, pa je i u ovoj emisiji ipak dominiralo stanovište „sve potiče iz kuće”.dominiralo stanovište „sve potiče iz kuće”.

Kao najkraća i najdinamičnija emisija, Kao najkraća i najdinamičnija emisija, PiramidaPiramida je i u inter- je i u inter-pretativnom smislu bila svedenija od dve prethodne emisije. Gosti pretativnom smislu bila svedenija od dve prethodne emisije. Gosti su i ovom razgovoru imali različita stanovišta, ali konfrontirajući su i ovom razgovoru imali različita stanovišta, ali konfrontirajući karakter emisije ponekad je vodio u polarizaciju u čijoj osnovi karakter emisije ponekad je vodio u polarizaciju u čijoj osnovi nije bilo velikih razlika. Događaj u Sremskoj Mitrovici stavljen je nije bilo velikih razlika. Događaj u Sremskoj Mitrovici stavljen je u nešto drugačiji kontekst – kao napad jakog i agresivnog mladića u nešto drugačiji kontekst – kao napad jakog i agresivnog mladića na stariju i slabiju ženu. U tome su se prepoznali odsustvo „muškog na stariju i slabiju ženu. U tome su se prepoznali odsustvo „muškog viteškog vaspitanja” koje treba da štiti žene i krivica roditelja koji viteškog vaspitanja” koje treba da štiti žene i krivica roditelja koji decu po svaku cenu upisuju u škole „za inženjere i evo im nagrade”. decu po svaku cenu upisuju u škole „za inženjere i evo im nagrade”. Druge sagovornice su se složile da sve zavisi od porodice, ali se nisu Druge sagovornice su se složile da sve zavisi od porodice, ali se nisu složile u pogledu odgovornosti države. Kao i u drugim emisijama složile u pogledu odgovornosti države. Kao i u drugim emisijama u kojima su učestvovali, predstavnici državnih institucija su ili u kojima su učestvovali, predstavnici državnih institucija su ili minimizovali ulogu države (država nije tamo neki aparat, država minimizovali ulogu države (država nije tamo neki aparat, država smo svi mi) ili obrazlagali institucionalna rešenja. Druga priča u smo svi mi) ili obrazlagali institucionalna rešenja. Druga priča u


ovoj emisiji govorila je o mladiću koji je hteo da izvrši samoubistvo ovoj emisiji govorila je o mladiću koji je hteo da izvrši samoubistvo sa Brankovog mosta, ali ga je devojka, slučajna prolaznica, u jed-sa Brankovog mosta, ali ga je devojka, slučajna prolaznica, u jed-nočasovnom razgovoru odgovorila od te namere. I u ovoj temi nočasovnom razgovoru odgovorila od te namere. I u ovoj temi roditelji su prepoznati kao odgovorni, jer je mladić, navodno, po-roditelji su prepoznati kao odgovorni, jer je mladić, navodno, po-kušao da se ubije zbog slabih ocena, pa mu je „susret sa roditeljima kušao da se ubije zbog slabih ocena, pa mu je „susret sa roditeljima bio teži nego da skoči u ambis savskih voda”. Sagovornica koja se i bio teži nego da skoči u ambis savskih voda”. Sagovornica koja se i ovog puta zalagala za odgovornost države videla je negativnu ulogu ovog puta zalagala za odgovornost države videla je negativnu ulogu medija (decu vide samo u problematičnim događajima) na koje bi medija (decu vide samo u problematičnim događajima) na koje bi država takođe morala da utiče (bar na RTS, to je vaš državni medij). država takođe morala da utiče (bar na RTS, to je vaš državni medij). U trećoj temi, obeležavanje svetskog dana borbe protiv droge, bilo je U trećoj temi, obeležavanje svetskog dana borbe protiv droge, bilo je različitih „čitanja” društvenog konteksta korišćenja droge i alkohola, različitih „čitanja” društvenog konteksta korišćenja droge i alkohola, a saglasnost je postignuta oko deklarativnog apela da se zajedničkim a saglasnost je postignuta oko deklarativnog apela da se zajedničkim trudom škole, države i porodice deca „vrate u šareni i raznovrsni svet trudom škole, države i porodice deca „vrate u šareni i raznovrsni svet sporta, muzike i umetnosti”.sporta, muzike i umetnosti”.

Interpretacije u svim emisijama kreću se u okvirima koji se ug-Interpretacije u svim emisijama kreću se u okvirima koji se ug-lavnom podudaraju i faktografski i interpretativno sa pristupima u lavnom podudaraju i faktografski i interpretativno sa pristupima u štampanim medijima. Incident u Sremskoj Mitrovici je u sve medije štampanim medijima. Incident u Sremskoj Mitrovici je u sve medije dospeo iz istog izvora, sa snimka mobilnog telefona jednog od dospeo iz istog izvora, sa snimka mobilnog telefona jednog od učenika–svedoka, koji je postavljen na Youtube, odakle su ga preuzeli učenika–svedoka, koji je postavljen na Youtube, odakle su ga preuzeli i koristili svi mediji. Ovaj događaj je, na simboličan način, u stvari i koristili svi mediji. Ovaj događaj je, na simboličan način, u stvari otvorio temu koja je ostala izvan analize, a koja stara pitanja o deci otvorio temu koja je ostala izvan analize, a koja stara pitanja o deci u medijima postavlja na novi i mnogo zahtevniji način u okruženju u medijima postavlja na novi i mnogo zahtevniji način u okruženju novih medija koji nastaju.novih medija koji nastaju.


Neke novinarske dileme Neke novinarske dileme

Medijski i novinarski proizvod je roba veoma posebne vrste: u jednoj Medijski i novinarski proizvod je roba veoma posebne vrste: u jednoj ravni to je roba kao i svaka druga, poput cipela ili konzervi, ali ravni to je roba kao i svaka druga, poput cipela ili konzervi, ali je u drugoj ravni to sasvim posebna roba, jer je reč o simboličkom je u drugoj ravni to sasvim posebna roba, jer je reč o simboličkom proizvodu. Njenu vrednost ne određuje njena tržišna cena, nego proizvodu. Njenu vrednost ne određuje njena tržišna cena, nego značenje, smisao koji ima u određenoj kulturi. Svaki novinarski tekst, značenje, smisao koji ima u određenoj kulturi. Svaki novinarski tekst, pa i ukupna medijska slika koju stvaraju, nastaje novinarskim radom pa i ukupna medijska slika koju stvaraju, nastaje novinarskim radom i poput svakog ljudskog proizvoda obeležena je standardima koji i poput svakog ljudskog proizvoda obeležena je standardima koji njene autore rukovode dok je prave. Zato je razgovor o novinarskom njene autore rukovode dok je prave. Zato je razgovor o novinarskom radu složen, a iza debate o profesiji otkriva dublje kulturne kodove i radu složen, a iza debate o profesiji otkriva dublje kulturne kodove i vrednosti neke zajednice. vrednosti neke zajednice.

Analiza dominantne slike o deci u informativnim medijima ukazala je Analiza dominantne slike o deci u informativnim medijima ukazala je na neka profesionalna i etička pravila koja važe u novinarskoj zajednici na neka profesionalna i etička pravila koja važe u novinarskoj zajednici u Srbiji. Ona je pokazala da su neka od njih posledica medijskog u Srbiji. Ona je pokazala da su neka od njih posledica medijskog konteksta i političke kulture koja se preliva na novinarske prakse: konteksta i političke kulture koja se preliva na novinarske prakse:

ako je u političkoj kulturi dozvoljeno nemilosrdno obračunavanje ako je u političkoj kulturi dozvoljeno nemilosrdno obračunavanje sa neistomišljenicima, onda se i u medijima sin poznate novinarke sa neistomišljenicima, onda se i u medijima sin poznate novinarke može brutalno linčovati po novinama uz usputno kriminalno može brutalno linčovati po novinama uz usputno kriminalno ponašanje policije, škole ili neke druge službe koje bi trebalo da ponašanje policije, škole ili neke druge službe koje bi trebalo da rade u interesu deteta, rade u interesu deteta,

ako je politička lojalnost jedino merilo stvari, onda se i nasilnici, ako je politička lojalnost jedino merilo stvari, onda se i nasilnici, koje policija sprečava da razbiju gej paradu, zaštitnički brane kao koje policija sprečava da razbiju gej paradu, zaštitnički brane kao „ugrožena deca”. „ugrožena deca”.

Analiza je potom pokazala da su neke prakse posledica odsustva Analiza je potom pokazala da su neke prakse posledica odsustva profesionalnih standarda i novinarskog neznanja:profesionalnih standarda i novinarskog neznanja:


postoje definisana pravila o intervjuisanju dece, pogotovo kada postoje definisana pravila o intervjuisanju dece, pogotovo kada su žrtve nasilja i nesreće i razgovor sa njima mora se voditi uz iz-su žrtve nasilja i nesreće i razgovor sa njima mora se voditi uz iz-ričitu saglasnost roditelja ili staratelja, a i tada samo ukoliko je ričitu saglasnost roditelja ili staratelja, a i tada samo ukoliko je objavljivanje zaista neophodno i ne izlaže dete dodatnoj traumi, objavljivanje zaista neophodno i ne izlaže dete dodatnoj traumi,

dete političara koje roditelji zloupotrebljavaju u svojoj brakoraz- dete političara koje roditelji zloupotrebljavaju u svojoj brakoraz-vodnoj parnici ne sme to isto da doživi i od medija, vodnoj parnici ne sme to isto da doživi i od medija,

nije dozvoljeno objaljivanje izveštaja psihologa o mentalnom nije dozvoljeno objaljivanje izveštaja psihologa o mentalnom zdravlju deteta, čak i ako takvu informaciju školski psiholog dob-zdravlju deteta, čak i ako takvu informaciju školski psiholog dob-rovoljno nudi,rovoljno nudi,

pravila o zaštiti identiteta deteta postoje da bi se deca zaštitila od pravila o zaštiti identiteta deteta postoje da bi se deca zaštitila od dalje viktimizacije, a ne da bi domišljati novinari otkrivali kako da dalje viktimizacije, a ne da bi domišljati novinari otkrivali kako da ih izbegnu. ih izbegnu.

Konačno, istorija novinarstva svedoči da se pravila menjaju, da se Konačno, istorija novinarstva svedoči da se pravila menjaju, da se standardi zaštite, pogotovo dece, stalno podižu i da se ta osetljivost standardi zaštite, pogotovo dece, stalno podižu i da se ta osetljivost društva i vidi i kultiviše u medijima. Analiza je pokazala da se domaći društva i vidi i kultiviše u medijima. Analiza je pokazala da se domaći novinari, ne nužno iz zle namere, prema deci odnose uglavnom pa-novinari, ne nužno iz zle namere, prema deci odnose uglavnom pa-ternalistički, naročito kada pišu o nasilju i zločinima nad decom. ternalistički, naročito kada pišu o nasilju i zločinima nad decom. Moralno zgražavanje i zaštitnički odnos sprečavaju ih da pišu iz Moralno zgražavanje i zaštitnički odnos sprečavaju ih da pišu iz ugla prava deteta, iz perspektive koja afirmiše viđenje i ulogu dece ugla prava deteta, iz perspektive koja afirmiše viđenje i ulogu dece i promoviše njihovo učešće u razgovoru o temama koje ih se tiču. i promoviše njihovo učešće u razgovoru o temama koje ih se tiču. Zbog toga u domaćim medijima skoro da nema dece među izvorima Zbog toga u domaćim medijima skoro da nema dece među izvorima informacija, nema dečijih mišljenja i citata, dominira stereotipno informacija, nema dečijih mišljenja i citata, dominira stereotipno prikazivanje i nedefirencirano predstavljanje „dece” umesto iden-prikazivanje i nedefirencirano predstavljanje „dece” umesto iden-tifikovanih i imenovanih aktera. Isti paternalizam i neosetljivost čitaju tifikovanih i imenovanih aktera. Isti paternalizam i neosetljivost čitaju se i u grubom kršenju prava i povređivanju dece koje mediji sprovode, se i u grubom kršenju prava i povređivanju dece koje mediji sprovode, često sa iskrenom verom da u stvari zastupaju decu iznoseći njihove često sa iskrenom verom da u stvari zastupaju decu iznoseći njihove priče u javnost. priče u javnost.


Pre olakog potezanja novinarskog odbrambenog argumenta da jav-Pre olakog potezanja novinarskog odbrambenog argumenta da jav-nost ima pravo da zna, važno je dobro odmeriti posledice koje ob-nost ima pravo da zna, važno je dobro odmeriti posledice koje ob-javljivanje informacije ili fotografije ima po interese deteta o kome javljivanje informacije ili fotografije ima po interese deteta o kome je reč. Između potrebe da deci daju priliku da govore i učestvuju u je reč. Između potrebe da deci daju priliku da govore i učestvuju u komunikaciji i zaštite od moguće štete zbog otkrivanja identiteta stoji komunikaciji i zaštite od moguće štete zbog otkrivanja identiteta stoji ozbiljno i odgovorno odmeravanje posledica objavljivanja. Neki od ozbiljno i odgovorno odmeravanje posledica objavljivanja. Neki od primera koji slede ukazuju da odgovori na ove dileme nisu uvek laki, primera koji slede ukazuju da odgovori na ove dileme nisu uvek laki, da su često i pogrešni, ali da ih je lako promeniti kada novinari uvaže da su često i pogrešni, ali da ih je lako promeniti kada novinari uvaže značaj poštovanja prava deteta. Oni nisu odabrani da bi pojedini značaj poštovanja prava deteta. Oni nisu odabrani da bi pojedini tekstovi i mediji poslužili kao primeri loše prakse, nego kao slučajevi tekstovi i mediji poslužili kao primeri loše prakse, nego kao slučajevi koji mogu da podstaknu stručni razgovor unutar novinarske zajednice. koji mogu da podstaknu stručni razgovor unutar novinarske zajednice.

Eksplozija nasilja Eksplozija nasilja

Nasilje je posebno izazovna tema za medije i, kako smo videli, za in-Nasilje je posebno izazovna tema za medije i, kako smo videli, za in-formativnu štampu često prilika da se u potrazi za zadovoljavanjemformativnu štampu često prilika da se u potrazi za zadovoljavanjem prava javnosti da znaprava javnosti da zna u stvari senzacionalizuje ovaj veoma ozbiljan u stvari senzacionalizuje ovaj veoma ozbiljan društveni problem. Senzacionalizacija znači da se tema predstavlja u društveni problem. Senzacionalizacija znači da se tema predstavlja u emocionalnim, a ne racionalnim kategorijama i ovom postupku su na emocionalnim, a ne racionalnim kategorijama i ovom postupku su na različite načine sklone i ozbiljne dnevne novine i tabloidi.različite načine sklone i ozbiljne dnevne novine i tabloidi.

Upozoravanje na rastuće nasilje ili olako uopštavanje? Upozoravanje na rastuće nasilje ili olako uopštavanje?

Nekoliko veoma medijski eksponiranih slučajeva nasilja dece i nad Nekoliko veoma medijski eksponiranih slučajeva nasilja dece i nad decom podstaklo je medije da ih smeste u intepretativni okvir koji se decom podstaklo je medije da ih smeste u intepretativni okvir koji se može prepoznati kroz najčešću vrstu uopštavanja može prepoznati kroz najčešću vrstu uopštavanja o porastu nasilja o porastu nasilja među decommeđu decom. Njegova implicitna pretpostavka je da raste nasilja na . Njegova implicitna pretpostavka je da raste nasilja na svim mestima, da su deca agresivnija nego ikada i da nasilje postaje svim mestima, da su deca agresivnija nego ikada i da nasilje postaje


dominantni oblik ponašanja dece. Opasnost od uopštavanja ove dominantni oblik ponašanja dece. Opasnost od uopštavanja ove vrste ne leži samo u tome što ono često nije faktografski zasnovano, vrste ne leži samo u tome što ono često nije faktografski zasnovano, već i u tome što može da podstakne stanja uznemirenosti, pa čak već i u tome što može da podstakne stanja uznemirenosti, pa čak i elemente moralne panike u zajednici. U takvim okolnostima u i elemente moralne panike u zajednici. U takvim okolnostima u društvu raste spremnost da se traži krivac, raste sklonost ka brzim i društvu raste spremnost da se traži krivac, raste sklonost ka brzim i efikasnim rešenjima, ali se o problemu retko racionalno razgovara.efikasnim rešenjima, ali se o problemu retko racionalno razgovara.


Jezivi detalji i sekundarna viktimizacija žrtveJezivi detalji i sekundarna viktimizacija žrtve

Jedno od najdelikatnijih pitanja za novinare jeste način predstavljanja Jedno od najdelikatnijih pitanja za novinare jeste način predstavljanja žrtava nasilja. Odsustvom saosećanja ili potpuno neprofesionalnim žrtava nasilja. Odsustvom saosećanja ili potpuno neprofesionalnim postupcima, izveštavanje lako vodi u postupcima, izveštavanje lako vodi u sekundarnu viktimizacijusekundarnu viktimizaciju: : nepotrebno otkrivanje, dalje povređivanje žrtve, iznošenje jezivih nepotrebno otkrivanje, dalje povređivanje žrtve, iznošenje jezivih detalja, mogućnost posrednog identifikovanja, a u ovom slučaju detalja, mogućnost posrednog identifikovanja, a u ovom slučaju još i navođenjem činjenice da je „dečak pod sedativima i u teškom još i navođenjem činjenice da je „dečak pod sedativima i u teškom psihičkom stanju”, dakle, potpuno nesposoban da govori za novine. psihičkom stanju”, dakle, potpuno nesposoban da govori za novine. Značaj autentičnosti ovog svedočenja ne može se uporediti sa Značaj autentičnosti ovog svedočenja ne može se uporediti sa dodatnom traumatizacijom kojoj je izložen. Insistiranje na jezivim dodatnom traumatizacijom kojoj je izložen. Insistiranje na jezivim detaljima u tekstovima o nasilju često ima efekat parališućeg šoka i detaljima u tekstovima o nasilju često ima efekat parališućeg šoka i ne doprinosi boljem razumevanju problema.ne doprinosi boljem razumevanju problema.


Inscenacija nasiljaInscenacija nasilja

Popunjavanje praznine na strani „zgodnom” fotografijom nekad znači Popunjavanje praznine na strani „zgodnom” fotografijom nekad znači i korišćenje fotomontaže pa čak i zastrašujućih inscenacija nasilja. i korišćenje fotomontaže pa čak i zastrašujućih inscenacija nasilja. Ilustracije koje uopšte ne doprinose informativnoj vrednosti teksta, Ilustracije koje uopšte ne doprinose informativnoj vrednosti teksta, upućuju na nepotrebno preuzimanje grafičkih manira horor fikcije u upućuju na nepotrebno preuzimanje grafičkih manira horor fikcije u informativnim medijima. Simbolički prenos značenja u informativnoj informativnim medijima. Simbolički prenos značenja u informativnoj štampi ne funkcioniše na isti način kao u filmskoj produkciji ili drugim štampi ne funkcioniše na isti način kao u filmskoj produkciji ili drugim oblicima umetničke produkcije – u informativnim medijima se ista oblicima umetničke produkcije – u informativnim medijima se ista pravila poštovanja faktografije odnose i na fotografiju i na tekst. pravila poštovanja faktografije odnose i na fotografiju i na tekst.


Nezaštićena privatnostNezaštićena privatnost

Drugi najveći izazov u istraživanim medijima bilo je poštovanje no-Drugi najveći izazov u istraživanim medijima bilo je poštovanje no-vinarske obaveze da se uvažava vinarske obaveze da se uvažava najbolji interes detetanajbolji interes deteta i to već u ob- i to već u ob-lasti zaštite njegovog identiteta. U jednom priručniku o najboljim no-lasti zaštite njegovog identiteta. U jednom priručniku o najboljim no-vinarskim praksama citira se profesor novinarstva koji kaže: „U no-vinarskim praksama citira se profesor novinarstva koji kaže: „U no-vinarstvu, moralna vrednost kazivanja istine obično ima prednost nad vinarstvu, moralna vrednost kazivanja istine obično ima prednost nad svim ostalim. Ali, sa decom, najviša vrednost bi trebalo da bude ‘ne čini svim ostalim. Ali, sa decom, najviša vrednost bi trebalo da bude ‘ne čini štetu’.” (Free Press/Fair press Project, str. 31). Zaštita identiteta deteta štetu’.” (Free Press/Fair press Project, str. 31). Zaštita identiteta deteta je za novinare u stvari test spremnosti da se piše iz ugla prava deteta, je za novinare u stvari test spremnosti da se piše iz ugla prava deteta, spremnosti da se uvaže prava i dobrobit spremnosti da se uvaže prava i dobrobit svakog pojedinačnog detetasvakog pojedinačnog deteta.

Traka preko očiju: skrivanje identitetaTraka preko očiju: skrivanje identitetakao implicitna kriminalizacija kao implicitna kriminalizacija

Crni povez preko očiju je višestruko neprimeren metod „zaštite” identiteta Crni povez preko očiju je višestruko neprimeren metod „zaštite” identiteta dece u novinama. Prvo, to je koketiranje sa zaštitom, jer sve ostalo na dece u novinama. Prvo, to je koketiranje sa zaštitom, jer sve ostalo na slici omogućava identifikovanje dece. Potom, to je način koji omogućava slici omogućava identifikovanje dece. Potom, to je način koji omogućava zloupotrebu fotografija pod prividom zašti-zloupotrebu fotografija pod prividom zašti-te identiteta fotografisanih, kao u primeru te identiteta fotografisanih, kao u primeru ove fotografije gde deca koja se vide uopšte ove fotografije gde deca koja se vide uopšte nisu nisu ti osmaciti osmaci o kojima se u tekstu govori. o kojima se u tekstu govori. Navodna zaštita postaje dozvola za korišće-Navodna zaštita postaje dozvola za korišće-nje bilo koje fotografije kao ilustracije. Ko-nje bilo koje fotografije kao ilustracije. Ko-načno, načno, crni povez ima i kontekstualno ne-crni povez ima i kontekstualno ne-gativni smisao, jer se obično koristi zagativni smisao, jer se obično koristi zaprikazivanje optuženih za razna krimi-prikazivanje optuženih za razna krimi-nalna dela, pa njegovo korišćenje indirek-nalna dela, pa njegovo korišćenje indirek-tno kriminalizuju sve koji se tako prikazuju.tno kriminalizuju sve koji se tako prikazuju.


Indirektna identifikacija: otkrivanje identitetaIndirektna identifikacija: otkrivanje identitetadeteta kroz detalje o drugim učesnicimadeteta kroz detalje o drugim učesnicima

Razni vidovi indirektne identifikacije ukazuju prvenstveno na nebri-Razni vidovi indirektne identifikacije ukazuju prvenstveno na nebri-gu za zaštitu identiteta deteta i na nepostojanje svesti o posledicama gu za zaštitu identiteta deteta i na nepostojanje svesti o posledicama njegovog otkrivanja u različitim situacijama. U malim mestima njegovog otkrivanja u različitim situacijama. U malim mestima otkrivanje detalja o drugim učesnicima ili mestu događaja ravno je otkrivanje detalja o drugim učesnicima ili mestu događaja ravno je direktnoj identifikaciji. Ako se zna ko je otac koji je „ispisao huligana direktnoj identifikaciji. Ako se zna ko je otac koji je „ispisao huligana iz škole”, onda će i dečak biti lako identifikovan, ako su dečaci silovali iz škole”, onda će i dečak biti lako identifikovan, ako su dečaci silovali devojčicu iz iste škole, pa se navodi ime škole ili naselja u kojem ona devojčicu iz iste škole, pa se navodi ime škole ili naselja u kojem ona živi, i njen i njihov identitet će teško ostati zaštićeni. živi, i njen i njihov identitet će teško ostati zaštićeni.


Indirektna identifikacija: otkrivanje identiteta detetaIndirektna identifikacija: otkrivanje identiteta detetakroz detalje o mestu događaja kroz detalje o mestu događaja

Slikoviti detalji o događaju, fotografije sa mesta nesreće, zločina iliSlikoviti detalji o događaju, fotografije sa mesta nesreće, zločina ilibolnice u mnogim slučajevima otkrivaju i novinarsku nepažnju i, bolnice u mnogim slučajevima otkrivaju i novinarsku nepažnju i, indirektno, identitet deteta. Mediji se često služe i grupnim iden-indirektno, identitet deteta. Mediji se često služe i grupnim iden-tifikovanjem („maloletni Rom iz nehigijenskog nasilja”, „stariji štićenik tifikovanjem („maloletni Rom iz nehigijenskog nasilja”, „stariji štićenik Doma za nezbrinutu decu”), koje, takođe, uz ostale detalje u tekstu Doma za nezbrinutu decu”), koje, takođe, uz ostale detalje u tekstu omogućava otkrivanje identiteta dece, koji je, navodno, zaštićen. U omogućava otkrivanje identiteta dece, koji je, navodno, zaštićen. U stvari, jedna od prečica koja to sigurno olakšava jeste „efekat slagalice” stvari, jedna od prečica koja to sigurno olakšava jeste „efekat slagalice” – otkrivanje nekoliko različitih detalja u različitim novinama na osnovu – otkrivanje nekoliko različitih detalja u različitim novinama na osnovu kojih se, pre svega u manjim sredinama, lako saznaje identitet deteta. kojih se, pre svega u manjim sredinama, lako saznaje identitet deteta.


Zaštita dostojanstva detetaZaštita dostojanstva deteta

Poštovanje dostojanstva deteta je princip koji novinari lako zane-Poštovanje dostojanstva deteta je princip koji novinari lako zane-maruju. Zanemarivanje je ponekad posledica stereotipnog prikamaruju. Zanemarivanje je ponekad posledica stereotipnog prikazi-zi-vanja, ponekad profesionalne neosetljivosti, a ponekad najlošije vanja, ponekad profesionalne neosetljivosti, a ponekad najlošije ver-ver-zije ekskluzivnosti.zije ekskluzivnosti.

Siromaštvo kao stigmaSiromaštvo kao stigma

Mnoštvo tekstova o teškom socijalnom stanju ili životnim tragedijama, Mnoštvo tekstova o teškom socijalnom stanju ili životnim tragedijama, za većinu novinara nisu razlog za povećani oprez kada je u njima reč o za većinu novinara nisu razlog za povećani oprez kada je u njima reč o deci. U ovdašnjoj kulturi se teški socijalni problemi ne doživljavaju kao deci. U ovdašnjoj kulturi se teški socijalni problemi ne doživljavaju kao pitanje dostojanstva i njihovo iznošenje u medijima se obično vidi kao pitanje dostojanstva i njihovo iznošenje u medijima se obično vidi kao poziv u pomoć. Bez obzira na moguće pozitivne efekte pisanja, neki poziv u pomoć. Bez obzira na moguće pozitivne efekte pisanja, neki od tekstova nedvosmisleno pokazuju kako siromaštvo može služiti od tekstova nedvosmisleno pokazuju kako siromaštvo može služiti kao stigma. Stigmatizacija je moguća i na osnovu drugih osobina (npr. kao stigma. Stigmatizacija je moguća i na osnovu drugih osobina (npr. deca sa smetnjama u razvoju) ili grupne pripadnosti (npr. izbeglice). deca sa smetnjama u razvoju) ili grupne pripadnosti (npr. izbeglice).


Neuvažavanje privatnostiNeuvažavanje privatnosti

Potraga za senzacionalnim detaljima u tekstovima o nasilju, naročito Potraga za senzacionalnim detaljima u tekstovima o nasilju, naročito kada su žrtve deca, često se ne zaustavlja ni pred dostojanstvom deteta. kada su žrtve deca, često se ne zaustavlja ni pred dostojanstvom deteta. Dete nije samo žrtva nasilja, ono je ličnost čije dostojanstvo mora da Dete nije samo žrtva nasilja, ono je ličnost čije dostojanstvo mora da preživi nesreću, nepravdu ili zločin u kome je bilo žrtva. preživi nesreću, nepravdu ili zločin u kome je bilo žrtva.


Upotreba deceUpotreba dece

Medijska zloupotreba dece nije ograničena ni vrstom ni temom tek-Medijska zloupotreba dece nije ograničena ni vrstom ni temom tek-sta. Deca su u novinama podjednako dobra za posticanje patriotskih sta. Deca su u novinama podjednako dobra za posticanje patriotskih osećanja, širenje straha ili propagiranje potrošnje. osećanja, širenje straha ili propagiranje potrošnje.


Šta piše na medijskoj slici?Šta piše na medijskoj slici?

Analiza dominantne medijske slike o deci i dečijim pravima u Srbiji Analiza dominantne medijske slike o deci i dečijim pravima u Srbiji pokazuje da deca nisu odsutna iz medija, ali da su medijima sve više pokazuje da deca nisu odsutna iz medija, ali da su medijima sve više zanimljiva kroz senzacionalne i komercijalne teme. Takav nalaz po-zanimljiva kroz senzacionalne i komercijalne teme. Takav nalaz po-tvrđuju učestalost pisanja, plasman tekstova, sadržinske odlike teksto-tvrđuju učestalost pisanja, plasman tekstova, sadržinske odlike teksto-va i njihova ukupna obrada. Ispod privida tematske raznovrsnosti, va i njihova ukupna obrada. Ispod privida tematske raznovrsnosti, odlike medijske slike govore o paternalističkom odnosu koji dosledno odlike medijske slike govore o paternalističkom odnosu koji dosledno prati liniju moći u patrijarhalnom društvu – deca su uglavnom objekat prati liniju moći u patrijarhalnom društvu – deca su uglavnom objekat zaštite odraslih, priče o njima su najčešće onda kada nisu bezbedna i zaštite odraslih, priče o njima su najčešće onda kada nisu bezbedna i zaštićena ili kada se društvo njima „bavi”. Zbog takvog pristupa teme zaštićena ili kada se društvo njima „bavi”. Zbog takvog pristupa teme često imaju prizvuk senzacije, a ne ozbiljnog društvenog problema, često imaju prizvuk senzacije, a ne ozbiljnog društvenog problema, što je posebno vidljiv o u različitom pristupu dvema pojedinačno naj-što je posebno vidljiv o u različitom pristupu dvema pojedinačno naj-zastupljenijim tematskim oblastima – nasilju i obrazovanju.zastupljenijim tematskim oblastima – nasilju i obrazovanju.

Nasilje dece ili nad decom eksplodiralo je u informativnim medijima Nasilje dece ili nad decom eksplodiralo je u informativnim medijima u Srbiji tokom 2009. godine. To je bila pojedinačno najčešća medijska u Srbiji tokom 2009. godine. To je bila pojedinačno najčešća medijska tema, najčešća tema najvećih tekstova, najmanjih tekstova, tekstova tema, najčešća tema najvećih tekstova, najmanjih tekstova, tekstova koji su objavljeni na naslovnoj strani. To je bila tema jedinih emisija koji su objavljeni na naslovnoj strani. To je bila tema jedinih emisija posvećenih deci (dve večernje razgovorne emisije u studiju RTS i posvećenih deci (dve večernje razgovorne emisije u studiju RTS i TV B92 i jedna emisija TV B92 i jedna emisija PiramidaPiramida RTV Pink). Nasilje je u još jednom RTV Pink). Nasilje je u još jednom smislu obeležilo pisanje – najveći broj kršenja privatnosti, otkrivanja smislu obeležilo pisanje – najveći broj kršenja privatnosti, otkrivanja identiteta, uvredljivog ili neosetljivog pisanja bilo je upravo o deci identiteta, uvredljivog ili neosetljivog pisanja bilo je upravo o deci žrtvama nasilja.žrtvama nasilja.

Zašto je nasilje tako važna i tako privlačna tema za medije? Zašto je nasilje tako važna i tako privlačna tema za medije? Fo-Fo-kusiranost na nasilje dolazi uglavnom iz američke produkcije u čijoj kusiranost na nasilje dolazi uglavnom iz američke produkcije u čijoj se i medijskoj i istraživačkoj tradiciji često ukazuje na negativne se i medijskoj i istraživačkoj tradiciji često ukazuje na negativne uticaje medija na odrastanje dece i njihovu percepciju društva u kome uticaje medija na odrastanje dece i njihovu percepciju društva u kome žive. Prema evropskim kritičarima, za upadljivo veću zastupljenost žive. Prema evropskim kritičarima, za upadljivo veću zastupljenost


nasilja u američkim medijima ima više razloga, ali je među glavnima nasilja u američkim medijima ima više razloga, ali je među glavnima nespremnost da se u SAD zabrani slobodna prodaja oružja. Umesto nespremnost da se u SAD zabrani slobodna prodaja oružja. Umesto toga, mediji se tamo često i olako vide kao žrtveno jagnje za porast toga, mediji se tamo često i olako vide kao žrtveno jagnje za porast nasilnih sadržaja i tolerantnosti na nasilje u društvu. Međutim, nasilnih sadržaja i tolerantnosti na nasilje u društvu. Međutim, novija istraživanja svedoče o rastućem broju tekstova o nasilju i novija istraživanja svedoče o rastućem broju tekstova o nasilju i kriminalu u svim sredinama, što znači da je to jedna od odlika koju kriminalu u svim sredinama, što znači da je to jedna od odlika koju nosi novi talas komercijalizacije medija. Većina objašnjenja za ovu nosi novi talas komercijalizacije medija. Većina objašnjenja za ovu pojavu uglavnom se svodi na „argument tiraža”: pretnje i opasnosti pojavu uglavnom se svodi na „argument tiraža”: pretnje i opasnosti za decu izazivaju jaku emocionalnu reakciju, nevericu i šok, što je za decu izazivaju jaku emocionalnu reakciju, nevericu i šok, što je sve dobro za privlačenje publike; univerzalna percepcija detinjstva sve dobro za privlačenje publike; univerzalna percepcija detinjstva kao doba nevinosti izaziva kod odraslih zaštitnički osećaj i osećaj kao doba nevinosti izaziva kod odraslih zaštitnički osećaj i osećaj nostalgije; kada su deca u opasnosti ili pate, odrasli osećaju simpatiju nostalgije; kada su deca u opasnosti ili pate, odrasli osećaju simpatiju i moralno gnušanje, što je opet dobro za privlačenje publike (Hayes, i moralno gnušanje, što je opet dobro za privlačenje publike (Hayes, N., Foley, M. and O’Neill, B., 2007:41). Još jedan, takođe veoma važan N., Foley, M. and O’Neill, B., 2007:41). Još jedan, takođe veoma važan razlog što su sa stanovišta medija nasilje i kriminal dobre teme razlog što su sa stanovišta medija nasilje i kriminal dobre teme predstavlja i to što u njima novinari često, i u mnogim državama, predstavlja i to što u njima novinari često, i u mnogim državama, imaju pristup verodostojnom izvoru – policiji. Mnogi podaci koje imaju pristup verodostojnom izvoru – policiji. Mnogi podaci koje novinari dobijaju iz „dobro obaveštenih izvora” obično potiču iz po-novinari dobijaju iz „dobro obaveštenih izvora” obično potiču iz po-licijskih ili istražnih spisa.licijskih ili istražnih spisa.

Sve ove karakteristike imaju i mediji u Srbiji, ali veoma veliki udeo Sve ove karakteristike imaju i mediji u Srbiji, ali veoma veliki udeo ovih sadržaja ima, sa stanovišta domaće medijske istorije, jednu ovih sadržaja ima, sa stanovišta domaće medijske istorije, jednu specifičnost. Najviše slučajeva nasilja dešavalo se u školi i porodici, specifičnost. Najviše slučajeva nasilja dešavalo se u školi i porodici, u dve tradicionalno prijateljske sredine za decu. Povećani interes za u dve tradicionalno prijateljske sredine za decu. Povećani interes za ove oblike nasilja i kriminala zahteva detaljniju analizu, ali sigurno ove oblike nasilja i kriminala zahteva detaljniju analizu, ali sigurno ukazuje na povećani interes društva i značajan doprinos medija ukazuje na povećani interes društva i značajan doprinos medija u skretanju pažnje na njih. Nasilje u porodici deluje kao šokantno u skretanju pažnje na njih. Nasilje u porodici deluje kao šokantno otkriće u društvu u kome je to tek odskora javna tema i u kome se tek otkriće u društvu u kome je to tek odskora javna tema i u kome se tek grade standardi njegovog „izlaska” u javnost. Detaljni, često i jezivi grade standardi njegovog „izlaska” u javnost. Detaljni, često i jezivi opisi, otkrivanje identiteta, čak intervjuisanje dece koja su žrtve ili opisi, otkrivanje identiteta, čak intervjuisanje dece koja su žrtve ili


počinioci, otkrivaju novinarsku fascinaciju nasiljem, ali i nespremnost počinioci, otkrivaju novinarsku fascinaciju nasiljem, ali i nespremnost da se o osetljivim temama piše odgovorno. Nasilje u školi, više da se o osetljivim temama piše odgovorno. Nasilje u školi, više vršnjačko nego odraslih, izazivalo je mnogo više strasti i novinarskog vršnjačko nego odraslih, izazivalo je mnogo više strasti i novinarskog angažmana nego pisanje o bilo kojoj drugoj školskoj aktivnosti. angažmana nego pisanje o bilo kojoj drugoj školskoj aktivnosti. U oko 30% svih analiziranih tekstova tema jeste bila obrazovanje, U oko 30% svih analiziranih tekstova tema jeste bila obrazovanje, ali se veliki deo tekstova odnosio na „obrazovanje uopšte” (11,5%). ali se veliki deo tekstova odnosio na „obrazovanje uopšte” (11,5%). Mnogo je manje tekstova bilo posvećeno pojedinačnim temama, Mnogo je manje tekstova bilo posvećeno pojedinačnim temama, naročito onim problematičnim. Uspesi, nagrade i postignuća dece u naročito onim problematičnim. Uspesi, nagrade i postignuća dece u školi bili su tema dva puta češće nego problemi dece vezani za učenje, školi bili su tema dva puta češće nego problemi dece vezani za učenje, a u nedelji pred polazak u školu o tome je bilo više priloga nego o a u nedelji pred polazak u školu o tome je bilo više priloga nego o problemima dece u nastavi u čitavom analiziranom periodu. Tekstovi, problemima dece u nastavi u čitavom analiziranom periodu. Tekstovi, više povodom obrazovanja nego o obrazovanju, često su protokolarni više povodom obrazovanja nego o obrazovanju, često su protokolarni izveštaji sa rutinskih događaja i prilika za ubiranje političkih poena. izveštaji sa rutinskih događaja i prilika za ubiranje političkih poena. Ambivalentan odnos medija prema školi kao instituciji i deci u njoj Ambivalentan odnos medija prema školi kao instituciji i deci u njoj vidi se i kroz poređenje nekoliko pokazatelja – tema o kojoj se naj-vidi se i kroz poređenje nekoliko pokazatelja – tema o kojoj se naj-opširnije piše i kojom se najdetaljnije bavi jeste nasilje u školama, opširnije piše i kojom se najdetaljnije bavi jeste nasilje u školama, ali najveći broj tekstova o školama čine tekstovi u kojima se država ali najveći broj tekstova o školama čine tekstovi u kojima se država hvali novim objektima, raseljenim romskim naseljima ili lepim obe-hvali novim objektima, raseljenim romskim naseljima ili lepim obe-ćanjima. U njima deca retko govore, skoro nikada nemaju priliku da ćanjima. U njima deca retko govore, skoro nikada nemaju priliku da iznesu svoje mišljenje i uglavnom su ilustracija uspeha ili neuspeha iznesu svoje mišljenje i uglavnom su ilustracija uspeha ili neuspeha rada odraslih. Takav pristup samo upotpunjuje prilično sumornu rada odraslih. Takav pristup samo upotpunjuje prilično sumornu sliku o deci izloženoj nasilju ili okruženoj nasiljem u školi u kojoj su sliku o deci izloženoj nasilju ili okruženoj nasiljem u školi u kojoj su ona najmanje važna. ona najmanje važna.


PreporukePreporuke

11 Svi učesnici u javnoj komunikaciji treba da poštuju komunikaciona Svi učesnici u javnoj komunikaciji treba da poštuju komunikaciona prava deteta koja su garantovana i međunarodnim i domaćim prava deteta koja su garantovana i međunarodnim i domaćim propisima i koja su obavezujuća za sve medije bez obzira na vrstu propisima i koja su obavezujuća za sve medije bez obzira na vrstu i vlasničku strukturu. i vlasničku strukturu.

22 Republička radiodifuzna agencija treba da obavlja redovni go- Republička radiodifuzna agencija treba da obavlja redovni go-dišnji monitoring programa o poštovanju profesionalnih i etičkih dišnji monitoring programa o poštovanju profesionalnih i etičkih normi u predstavljanju dece i prava deteta u medijima. Rezultati normi u predstavljanju dece i prava deteta u medijima. Rezultati monitoringa moraju biti javni, RRA ih mora dostaviti svim monitoringa moraju biti javni, RRA ih mora dostaviti svim emiterima, a na osnovu njih se moraju organizovati i podsticati emiterima, a na osnovu njih se moraju organizovati i podsticati rasprave sa radio i televizijskim stanicama i novinarskim ud-rasprave sa radio i televizijskim stanicama i novinarskim ud-ruženjima.ruženjima.

33 Republička radiodifuzna agencija treba da inicira definisanje Republička radiodifuzna agencija treba da inicira definisanje jedinstvenog sistema za obeležavanje starosne granice za praćenje jedinstvenog sistema za obeležavanje starosne granice za praćenje određenih programa. Standardi treba da budu usaglašeni sa ini-određenih programa. Standardi treba da budu usaglašeni sa ini-cijativom za donošenje zajedničkog panevropskog okvira, pošto cijativom za donošenje zajedničkog panevropskog okvira, pošto su u digitalnom okruženju sadržaji lako dostupni i izvan zemlje su u digitalnom okruženju sadržaji lako dostupni i izvan zemlje porekla.porekla.

44 Novinarska udruženja treba da podstaknu usavršavanje i redov- Novinarska udruženja treba da podstaknu usavršavanje i redov-no upoznavanje sa novim međunarodnim profesionalnim, po-no upoznavanje sa novim međunarodnim profesionalnim, po-litičkim i pravnim dokumentima u oblasti izveštavanja o deci, litičkim i pravnim dokumentima u oblasti izveštavanja o deci, prava na pristup dece medijima i zaštite dece u medijima. prava na pristup dece medijima i zaštite dece u medijima.

55 Novinarska udruženja treba da iniciraju profesionalne susrete/ Novinarska udruženja treba da iniciraju profesionalne susrete/rasprave o izveštavanju o deci na kojima će učestvovati i vlasnici rasprave o izveštavanju o deci na kojima će učestvovati i vlasnici medija i oglašivači te da pokreću javne kampanje o potrebi od-medija i oglašivači te da pokreću javne kampanje o potrebi od-govornog izveštavanja u ovoj oblasti.govornog izveštavanja u ovoj oblasti.


66 Savet za štampu treba da razmotri uporednu praksu evropskih Savet za štampu treba da razmotri uporednu praksu evropskih samoregulativnih i koregulativnih instrumenata u oblasti zaštite samoregulativnih i koregulativnih instrumenata u oblasti zaštite dece u medijima. Zajedno sa novinarskim udruženjima treba dece u medijima. Zajedno sa novinarskim udruženjima treba da podstiče usvajanje smernica za profesionalno i odgovorno po-da podstiče usvajanje smernica za profesionalno i odgovorno po-našanje novinara u pisanju o deci i dečijim pravima. našanje novinara u pisanju o deci i dečijim pravima.

77 Javni RTV servisi treba da samoincijativno analiziraju kvalitet Javni RTV servisi treba da samoincijativno analiziraju kvalitet izveštavanja o deci u svojim programima i da usvoje interne izveštavanja o deci u svojim programima i da usvoje interne smernice i preporuke o najboljim praksama u izveštavanju o de-smernice i preporuke o najboljim praksama u izveštavanju o de-ci i dečijim pravima. ci i dečijim pravima.

88 Treba inicirati uvođenje nastavnih sadržaja o pravima dece i Treba inicirati uvođenje nastavnih sadržaja o pravima dece i etičkim standardima u izveštavanju o deci u programe osnovnih etičkim standardima u izveštavanju o deci u programe osnovnih ili master studija fakulteta za novinarstvo. Programi bi trebalo da ili master studija fakulteta za novinarstvo. Programi bi trebalo da se zasnivaju na afirmaciji učešća dece u medijima i na pristupu iz se zasnivaju na afirmaciji učešća dece u medijima i na pristupu iz ugla prava deteta.ugla prava deteta.


Korišćena literaturaKorišćena literatura

Best Practices for Newspaper JournalistsBest Practices for Newspaper Journalists, Robert J. Haiman for The , Robert J. Haiman for The Freedom Forum’s Free Press/Fair Press Project.Freedom Forum’s Free Press/Fair Press Project.

Buckingham, D. (1998): “Media education in the UK: Moving beyond Buckingham, D. (1998): “Media education in the UK: Moving beyond protectionism”, protectionism”, Journal of CommunicationJournal of Communication, 48(1): 33–42., 48(1): 33–42.

Children’s Rights and Equality in NewspaperChildren’s Rights and Equality in Newspaper, Children’s Rights , Children’s Rights Alliance for England, May 2009.Alliance for England, May 2009.

Commercial Communication and ChildrenCommercial Communication and Children, Address by Willemien , Address by Willemien Bax to the EPRA conference “Regulation of advertising in the Bax to the EPRA conference “Regulation of advertising in the television in the new Television without Frontiers Directive” in Malta television in the new Television without Frontiers Directive” in Malta on 27on 27thth September 2001. September 2001.

Hayes, N., Foley, M. and O’Neill, B. (2007): Hayes, N., Foley, M. and O’Neill, B. (2007): Children’s Rights and Children’s Rights and Journalism Practice: A Rights-Based PerspectiveJournalism Practice: A Rights-Based Perspective, UNICEF: Dublin , UNICEF: Dublin Institute of Technology.Institute of Technology.

Konvencija o pravima detetaKonvencija o pravima deteta, prevod, bez godine izdanja, , prevod, bez godine izdanja, The Convention The Convention of the Rights of the Childof the Rights of the Child (1989). (1989).

Matić, J. (2009): „Raznovrsnost TV programa u Srbiji”, Matić, J. (2009): „Raznovrsnost TV programa u Srbiji”, Nova srpska Nova srpska politička misaopolitička misao, http://www.nspm.rs/kulturna-politika/raznovrsnost-, http://www.nspm.rs/kulturna-politika/raznovrsnost-tv-programa-u-srbiji.html tv-programa-u-srbiji.html

Putting Children in the RightPutting Children in the Right (2002), IFJ Guidelines for Journalists. (2002), IFJ Guidelines for Journalists.


Korisne Web straniceKorisne Web stranice

Children and the Media – a global concernChildren and the Media – a global concern, Mike Jempson, The Press, Mike Jempson, The PressWise Trust.Wise Trust.http://www.unicef.org/magic/media/documents/Children_and_media.pdfhttp://www.unicef.org/magic/media/documents/Children_and_media.pdf

Children in ProgrammesChildren in Programmes, An independent research report for Ofcom , An independent research report for Ofcom by Sherbert Research, Research document 12by Sherbert Research, Research document 12thth December 2007. December 2007.http://www.ofcom.org.uk/research/tv/reports/children_in_programmeshttp://www.ofcom.org.uk/research/tv/reports/children_in_programmes

Child Rights Information Network (CRIN)Child Rights Information Network (CRIN)http://www.crin.orghttp://www.crin.org

Children, Youth and Media CentreChildren, Youth and Media Centrehttp://www.childrenyouthandmediacentre.co.ukhttp://www.childrenyouthandmediacentre.co.uk

Children’s Rights and Equality in NewspaperChildren’s Rights and Equality in Newspaper, Children’s Rights , Children’s Rights Alliance for England, May 2009.Alliance for England, May 2009.http://www.crae.org.uk/assets/files/s%20rights%20and%20equality%20http://www.crae.org.uk/assets/files/s%20rights%20and%20equality%20in%20the%20newspapers%20CRAE%20May%202009.pdfin%20the%20newspapers%20CRAE%20May%202009.pdf

Compilation of guidelines for interviewing childrenCompilation of guidelines for interviewing children, (2005) CRIN., (2005) CRIN.http://www.crin.org/resources/infoDetail.asp?ID=5572http://www.crin.org/resources/infoDetail.asp?ID=5572

International Association of JournalistsInternational Association of Journalistshttp://www.ifj.orghttp://www.ifj.org

Principles for Ethical Reporting on ChildrenPrinciples for Ethical Reporting on Childrenhttp://www.unicef.org/media/media tools guidelines.htmlhttp://www.unicef.org/media/media tools guidelines.html


Putting Children in the RightPutting Children in the Right. (2002). IFJ Guidelines for Journalists.. (2002). IFJ Guidelines for Journalists.http://unicef.org/magic/resources/childrens and media coverage.pdfhttp://unicef.org/magic/resources/childrens and media coverage.pdf

Save the ChildrenSave the Childrenhttp://www.savethechildren.orghttp://www.savethechildren.org

Television Violence Monitoring ReportsTelevision Violence Monitoring Reports, Center for the Digital Future, , Center for the Digital Future, USC Annenberg School.USC Annenberg School.http://www.digitalcenter.org/pages/site_content.asp?intGlobalId=38http://www.digitalcenter.org/pages/site_content.asp?intGlobalId=38

The Media Wise TrustThe Media Wise Trusthttp://www.mediawise.org.ukhttp://www.mediawise.org.uk

The UNESCO International Clearinghouse on Children, Youth and The UNESCO International Clearinghouse on Children, Youth and Media.Media.http://www.nordicom.gu.se/clearinghouse.phphttp://www.nordicom.gu.se/clearinghouse.php

UNICEFUNICEFhttp://www.unicef.org http://www.unicef.org

Documents

Deca u medijskom ogledalu Izmene 30.11.2010 - UNICEF