Osnovni pojmovi o Internetu

Nastavne teme

definicija i organizacija Interneta pružaoci usluga pregled Internet servisa razvoj primene Interneta intranet i ekstranet

Internet ne zamenjuje ljude. On ih čini delotvornima.

Michael Dell

Definicija InternetaInternet je globalni skup međusobno povezanih računarskih mreža pomoću TCP/IP protokola koje čine javni, distribuirani, multimedijalni informacioni sistem sa više od milijardu korisnika.

Ključne odrednice Interneta Globalno povezivanje korisnika u celom

svetu: malih lokalnih mreža, velikih državnih, nacionalnih i internacionalnih u jednu jedinstvenu mrežu

Pristup velikom broju informacija, tekstova,

grafika, zvuka, programa i ljudi

Koncept galaktičke mreže Jedinstvena identifikacija svakog računara na mreži:

IP adresa sa 4 grupe brojeva Adresiranje jednostavno za rukovanje: Sun-ov sistem

imena domena Paketni prenos: Baranov IP packet switching sa

prenosom u manjim, spojivim celinama Određivanje puta: ruteri usmeravaju saobraćaj i

prevode poruke između različitih ICT Pouzdanost: TCP Vintona Cerfa sprečava gubitak

paketa i dugo čekanje na njih Standardizacija: mrežne i komunikacione tehnologije

potpuno standardizovane

Internet asocijacije I ISOC (Internet Society) međunarodna organizacija

koja brine o širenju i tehničkom razvoju Interneta, njegovoj budućnosti i formiranju pravila za rad

IAB (Internet Architecture Board) bavi se osmišljavanjem tehničkih detalja rada Interneta, nadgleda svoje delove - IRTF i IETF

IRTF (Internet Research Task Force) bavi se istraživanjima vezanim za protokole, aplikacije, arhitekturu i tehnologije

IETF (Internet Engineering Task Force) bavi se evolucijom arhitekture Interneta i njegovim funkcionisanjem, održava TCP/IP i druge protokole

Internet asocijacije II ICANN (Internet Corporation for Assigned Names

and Numbers) odgovara za funkcionisanje dodele prostora za adrese i sistem naziva domena prema IP protokolu

InterNIC (Internet’s Information Network Center) upravlja dodelom Internet imena i adresa na jedinstven i nekonfliktan način

W3C (World Wide Web Consortium) brine o razvoju interoperatibilnih tehnologija i Web standarda

Delatnosti.aero – vazdušni prevoz.biz – poslovne firme.com – poslovne organizacije.coop – kooperacije.edu – obrazovne institucije.gov – vladine organizacije.info – pružaoci informacija.mil – vojska.museum – muzeji.name – pojedinci.net – mreže računara.org – neprofitne organizacije i fondacije.pro – profesionalci

Backbone

vrlo brza, osnovna mreža saobraćaja na Internetu

na ovu mrežu se povezuju regionalne i mreže pojedinih pružalaca usluga

Backbone

Regionalne mreže Regionalne mreže

Pružaociusluga

Pružaociusluga

Pružaociusluga

Lokalnipružaociusluga

Lokalnipružaociusluga

Lokalnipružaociusluga

Lokalnipružaociusluga

Korinici Korinici Korinici Korinici Korinici

Povezivanje na Internet I pomoću modema i telefonskih linija sa propusnim

opsegom od 56 Kb/s ili preko iznajmljenih linija preko ISDN-a (Integrated Services Digital Network)

sa propusnim opsegom od 64 Kb/s optičkim kabelom sa pružaocem usluga kablovske

televizije, od 128 kb/s do 256 Kb/s

Povezivanje na Internet II Bezžični pristup digitalnom radio vezom uz propusni

opseg od 256Kb/s Pomoću kablovskih medija i digitalnih linija po ATM

ili Frame relay protokolima sa 2 Mb/s Visoki propusni opseg do 32Mb/s pomoću

specijalnih bakarnih kablova i DSL tehnologija

Povezivanje u gradovima SEE

Način povezivanja Procenat ispitanika

modemom 46.55

pomoću ISDN 10.21

kablovski 15.29

bezžično 1.44

pomoću DSL 5.83

ne zna kako 18.55

nema odgovora 2.13

Provajderi Interneta

telefonske kompanije sistemi kablovske televizije hardverske i softverske kompanije univerziteti trgovačke kompanije telekomunikaciona industrija

Glavne funkcije provajdera Uspostavljanje globalnih

komunikacionih veza Elektronska pošta Web hosting ...

Izbor provajdera usluge dostupne 24/7/365 dostupnost tehničke podrške kvalitet veze, brzina prenosa, kapacitet mirroring sajta (više dostupnih kopija) e-mail i ftp usluge zaštita servera softverska podrška (podaci o posetama,

multimedijalni servisi, ćaskanje idr.) cena usluga iskustva drugih

Internet servisi elektronska pošta daljinsko preuzimanje datoteka telnet diskusione grupe ćaskanje World Wide Web

Elektronska pošta

electronic mail (e-mail) kombinuje ekspeditivnost telefonske i trajnost pisane komunikacije

autor Ray Tomlison, učesnik ARPANET projekta, u septembru 1971. godine

program se zvao SNDMSG uveo simbol @ u adresu prva poruka: QWERTYUIOP

Koncept e-maila e-mail omogućava slanje poruke drugom korisniku ili

njihovoj prethodno definisanoj grupi, uz obavezan uslov da su njihove adrese poznate

pružalac usluga svakom klijentu obezbeđuje poštanski pretinac za njegove poruke tj. deo memorije na njegovom disku

prenos poruke iz pretinca do klijenta vrši se samo kada je poruka pristigla u pretinac i klijent to zahteva

poruke sadrže tekst, ali im se mogu dodati i drugi sadržaji

Adresiranje adresa pretinca formata: ime@organizacija.područje ime: određuje vlasnika pretinca, mora biti

jedinstveno za organizaciju i područje organizacija: institucija koja je vlasnik ovog pretinca i

drugih istog naziva organizacije i područja područje: geografsko područje (određeno ISO

standardom 3166) ili delatnost, za Srbiju: RS, ranije: YU

Funkcije elektronske pošte priprema pisma priključenje proizvoljnog dokumenta korišćenje adresara korišćenje mnemoničkih adresa slanje pisma (na jednu ili više adresa) arhiviranje poslatih pisama prijem i čitanje pošte arhiviranje primljenih pisama odgovaranje na primljeno pismo prosleđivanje pisama

Dostavne liste predstavljaju posebne adrese više korisnika

elektronske pošte pismo koje stigne na tu adresu prosleđuje se

svima sa liste saradničke dostavne liste – skupovi ljudi istog

interesa (klubovi hobista, stručna udruženja, sekte isl.)

informativne dostavne liste – distribucijanovosti većem broju korisnika

moguće pretplate na dostavne liste problem dostavnih lista: spam program: Mailing List Server

Daljinsko preuzimanje datoteka preuzimanje konvencionalnih datoteka i programa

sa udaljenog servera (download), počev od 1973. osnova: protokol za prenos datoteka (File Transfer

Protocol - FTP) prenose se javne datoteke (public file) ili uz lozinku

datoteke namenjene samo određenom krugu, sa udaljenog servera, a na zahtev korisnika

najpoznatiji program: WS_FTP

Telnet nastao 1974. godine omogućava pristup udaljenom računaru

pomoću programa za emulaciju terminala, na poznatoj adresi, uz predstavljanje i lozinku

koristi se za udaljeno administriranje računara problem: zloupotreba pristupa sa visokim

ovlašćenjima

Diskusione grupe koriste se od 1979. godine UseNet Discussion Groups okupljaju se na osnovu zajedničkog interesa korisnici primaju i šalju svoje poruke drugim

učesnicima u grupi razlikujemo grupe sa posrednikom i liberalne grupe

sa direktnim slanjem poruka grupe hijerarhijski organizovane u kategorije i

potkategorije prijava ili pretplata su slobodni za svakoga najproduktivnija razmena informacija u svetu registrovano više od 100.000 ovakvih grupa

Ćaskanje (Chatting) u primeni od 1988. godine organizivano na sistemu IRC (Internet Relay

Chat), program IRC Client omogućava konverzaciju na neformalan način privatna i pozivna komunikacija slična telefonu uz

mogućnost razmene datoteka pismeno, govorno i grafičko čavrljanje učešće pod nadimcima ili pseudonimima najčešći korisnici - žene

Internet telefonija napredna varijanta ćaskanja direktna veza između Internet adresa razgovor sličan ‘običnom’ telefonskom neophodna odgovarajuća opremljenost računara izuzetno korisno kod udaljenih poziva, zbog

znatno niže cene: cena impulsa do pružaoca usluga + cena njegovih usluga

ugrožen monopolski položaj telefonskih kompanija

World Wide Web mrežni servis za organizovanje informacija

dostupnih korisnicima Interneta u obliku hipermedijskih dokumenata (tj. Web stranica)

sinonimi: WWW, W3, the Web

Šta je WWW? biblioteka sadržaja koji koriste Internet kao

komunikacinu strukturu veze dokumenata koji se nalaze na računarima

povezanim preko Interneta neformalna kolekcija konvencija za rukovanje

ovim sadržajima

Šta je WWW? sistem koji koristi Internet za obezbeđivanje,

organizovanje, pristupanje i predstavljanje informacija u obliku teksta, zvuka, slike ili animacije

Web stranice: osnovni dokumenti u koje se strukturiraju informacije na WWW

Sadržaj WWW

sastoji se iz kolekcije fajlova uskladištenih na različitim lokacijama u celom svetu

računari na kojima se ovi fajlovi nalaze nazivaju se Web serveri

napisani su pomoću specijalnog jezika koji se naziva HTML

sadrže tekst i druge sadržaje (slike, video i audio fajlove, grafike, izvodive programe idr.), kao i uputstva kako će oni biti prikazani

ovi fajlovi se nazivaju Web stranice

Adresiranje Web strana URL – Universal Resorce

Locator: mrežni servisni program specificira adresu svake Web stranice na Internetu

‚adresa: 2 dela – oznaka protokola za prenos i naziv domena (IP adresa računara)

svaki Web sajt ima jedinstvenu adresu

primer URL adrese: www.krstarica.co.yu

Osobine hiperteksta

ne pretpostavlja određeni redosled ili hijerarhiju obuhvaćenih informacija

omogućava višestruke međusobne odnose između informacija

njihovim logičnim povezivanjem obzbeđuje se laka dostupnost i pretraživanje informacija

Web sajt

Skup logički povezanih Web strana u jednu celinu

Home page

Uvodna strana Web sajta

Veze stranica hiperteksta HyperLink: veze između Web stranica ne postoje prostorna i funkcionalna ograničenja

za uspostavljanje ovih veza oni su osnova za pretraživanje Web stranica

(browsing)

Povezanost WWW program Scooter je identifikovao oko 200 miliona

Web stranica sa 1,5 milijardom linkova: 56 miliona Web stranica je čvrsto povezano u jedan

centar do 44 miliona stranica je moguće doći iz ovog

centra, ali se ne može nigde vratiti sa 44 miliona stranica je moguće doći ali nema

povratka u centar 43 miliona stranica nemaju vezu sa navedenim

centrom 16 miliona stranica je totalno nepovezano sa bilo

kime

Funkcije Web sajta sa Web strane moguće je direktno poslati

elektronsku poštu ili preuzeti datoteku može se povećavati funkcionalnost Web strana

pomoću kratkih programa (apleti) mogućnost direktne veze Web sajta sa bazom

podataka

Pristup Web stranama programi za pristup nazivaju se

pregledači, čitači ili brauzeri (browser)

jedno gledanje Web strane – poseta (visit)

skup pristupa Web strani – saobraćaj (traffic)

određivanje broja poseta Web strani – brojači (counters)

registracija poseta Web strani – Log File

Alati za snalaženje na Internetu direktorijumi ili katalozi predmeta (Directory) pretraživači informacija (Search Engine)

Direktorijumi metabaze podataka preuzetih sa Interneta, uređene

kao katalozi predmeta u bibliotekarstvu programi za njihovo pretraživanje po ključnim rečima upis u direktorijum traži vlasnik sajta pretraživanje je hijerarhijsko i sekvencionalno najpoznatiji: Yahoo! i Britanica Internet Guide

Pretraživači informacija unapređeni direktorijumi sa programima za

pretraživanje Interneta omogućavaju korisniku navigaciju sa logičkim

operacijama između ključnih reči program koji sprovodi ove aktivnosti naziva se

spider ili crawler najpoznatiji: Google, Alta Vista, Lycos, Excite,

Northen Light i Infoseek

Načini pretraživanja postupak rada pretraživača je poslovna tajna posećuje Web sajtove, izvlači reči koje smatra

ključnim i smešta ih u svoju bazu (Alta Vista) kolaborativna tehnika filtriranja zasniva se na

prebrojavanju korisnika koji su se povezali sa određenim sajtom (Google)

ekipa zaposlenih obilazi, pregleda, indeksira i procenjuje Web sajtove (Yahoo!)

Novi trendovi među pretraživačima nova generacija pretraživača usmerena na

pojedine oblasti: sport vesti medicina finansije pravo ...

Prenos Web stranica HTTP – HyperText Transfer

Protocol: izvorni protokol za prenos Web stranica

nalazi se iznad TCP/IP protokola

koristi definisani skup MIME formata dokumenata (Multipurpose Internet Mail Extension)

Faze HTTP veze1. Klijent uspostavlja HTTP

zahtev i ostvaruje TCP/IP vezu

2. Server prihvata zahtev i šalje stranicu preko HTTP

3. Klijent preuzima stranicu

4. Server prekida vezu

pretraživačInternet

aplikacijaInternetInternet

klijent server

Sistemi upozadini

Klijent-server arhitektura

Arhitektura WWW aplikacija troslojna klijent‑server arhitektura:

1. WWW browser: preuzima funkcije grafičkog interfejsa i prezentacije

2. logika aplikacije: WWW server, transakcioni monitor, teleprocesing i aplikativni server

3. DBMS: sistem za upravljanje bazom podataka

Slojevi komunikacije

Pregledač

TCP format

IP protokol

Ethernet format

001001110101011 (prenosna linija)

Osobine HTTP veze svaka operacija ili transakcija čini novu

vezu ni jedna operacija ne poznaje ni jednu

drugu vezu svaki klik je nova veza za svaku transakciju upisan je slog na

serveru

Razvoj hiperteksta HTML – HyperText Markup Language:

‘program’ određuje kako će informacija biti prezentirana na ekranu korisnika koji je preuzima preko Interneta

sadrži 2 komponente: Visual Design Editor i HTML Code Editor

Visual Design Editor služi za obogaćivanje Web stranica grafičkim

sadržajima i animacijom

HTML Code Editor Namenjen je, pre svega, uređivanju tekstualnih

informacija

Osnove HTML zasnovan na SGML standardu: ISO

8879 Standard Generalized Markup Language

SGML jezik: skup pravila kojima se određuju podaci, naredbe i tipovi dokumenata

HTML je izveden kao specijalni slučaj primene SGML kada je unapred poznata logička struktura, odnosno tip dokumenata

XML markirni jezik 1998. izveden je takođe iz SGML

standarda informacije prati jasna sintaksa ne služi za formatiranje strana ni za prezentaciju

već za označavanje podataka omogućena primena inteligentnih aplikacija XML je metajezik, a ne gotovo rešenje moguća razmena svih vrsta podataka

XML/DTD mogu se dizajnirati novi dokumenti namenjeni

određenoj svrsi opisi se navode u definiciji tipa dokumenta

(Document Type Definition – DTD) opisane strukture dokumenata fleksibilan i jednostavan razvoj novih dokumenata jednostavna distribucija objavljivanjem na Web

sajtu

XML standardi Xlink: opsuje put dodeljivanja hiperlinkova XML fajlu XML Query: standardizacija upita XML Schema: za definisanje vlastitih formata XSL: napredni jezik za promenu, dodavanje i

brisanje tagova i atributa Xpointer: sintaksa adresiranja na delove XML

dokumenta XML Namespaces: veze URL sa atributima i

tagovima u XML dokumentu

Odnos Internet-WebInternet: Hostovi Serveri

usluge

Web: Web stranice Web baze podataka

sadržaji

Problemi u primeni Interneta Internet je danas legatni sistem kako je proizišao iz vojne mreže, koja je

distributivno (a ne konverzacijski) organizovana, prisutna je sporost u online procesima

Internet dostiže granicu predviđenu IP adresama distribuciju WWW dokumenata nije trebalo da

prati šta se prethodno dogodilo Web sajtovi su po svojoj osnovnoj prirodi statični,

sa unapred fiksiranim i arhiviranim sadržajem Internet sigurno nije najsigurnije mesto na svetu

Sprovedeno je testiranje nad 2200 sajtova koji su posebno opterećeni problemima sigurnosti, a to su banke, vladine agencije, osiguravajuća društva, kompanije koje se bave izdavanjem kreditnih kartica isl. Za ovo testiranje ranjivosti sajtova korišten je specijalno dizajnirani program SATAN. Rezultati testiranja pokazali su da je čak 77%, odnosno 1.700 testiranih sajtova bilo lako napasti i ugroziti im sigurnost.

Internet nema kontrolu kvaliteta centralizovanu kontrolu garanciju isporuke sigurnosne garancije garanciju privatnosti

Razlozi za prodor Interneta nijedna kompanija nije "vlasnik" prava za

objavljivanje sadržaja na Internetu Web čitači dostupni su besplatno svim korisnicima

računara i nezavisni su od hardversko-softverske platformme

fleksibilnost Web čitača dozvoljava stalno dodavanje novih funkcija

Internet je otvoren za svakoga i niko ne može kontrolisati njegovo korišćenje

Rast InternetaRast Interneta

StandardiStandardi

Pogodnost isvestranost

čitača

Pogodnost isvestranost

čitača

Jednostavnostkreiranjasadržaja

Jednostavnostkreiranjasadržaja

Jednostavnostkorišćenjasadržaja

Jednostavnostkorišćenjasadržaja

Glavni poslovni uticaji Interneta poštanske usluge stanja u realnom vremenu komunikacije radio i TV finansije (hipoteke, osiguranja...) zabava turistički agenti berzanski brokeri

Posledice interneta (1) povezivanje medija slobodni sadržaji smanjenje gledanja TV –a nestanak posrednika i novo posredništvo liberalizacija pornografije ponovna upotreba ‘oka’ na vratima neoznačena pravna pravila bogatstvo iz snova koje slede nezamislivi gubici prevaga engleskog jezika

Posledice interneta (2) netačne zdravstvene informacije lekovi bez recepta strah od zloupotrebe kartica zabrana kopiranja izbegavanje poreza instrukcije za izradu bombi isl. hakeri i virusi neželjena pošta (spam) pomeranje barijera za konkurenciju izazovi i proizvodi zaštite privatnosti

Pokretači razvoja Interneta

tehnološki standardi: TCP/IP, HTML, XML, Java otvorena arhitektura: Linux... korisnički interfejs: GUI na desktopu, Web stranice,

browseri cena jedinice performansi i mogućnosti

Pokretači rasta Interneta

e-mail propusna snaga cena zabava deca

Nivoi rasta InternetaB. C. Novina Korist Opšta

prisutnost

1992. 1996. 2000.

Sydney Olympic Games 2000 korišteno 600 PC servera i 7.300 PC klijenata u Olimpijskom selu postavljeno 2.000 radnih stanica i

kioska napisano je 13.000.000 linija koda u toku 16 dana igara zabeleženo:

8.700.000 različitih posetilaca230.000.000 pregleda strana11.300.000.000 posećenih strana874.500.000 posećenih strana u jednom danu371.654 primljenih email poruka

sistem je postigao 100% raspoloživost

Intranet

intranet je Internet u malom: to su informacioni sistemi zasnovani na Internet tehnologijama, pre svega WWW

osnova: brze lokalne računarske mreže sa više servera (među kojima je obavezno bar jedan Web server) i radnih stanica sa Web čitačima, a zasnovane su na klijent ‑ server arhitekturi

Infrastruktura intraneta heterogena mreža zasnovana na TCP/IP

protokolu i klijent-server arhitekturi bar jedan Web server softver za pristup bazama podataka na

intranetu DBMS klijenti sa Web čitačima

Vatreni zid

Internet

Internet

Uloge intraneta

zamenjuje lokalne mreže povezuje više lokalnih mreža zamenjuje rasprostranjene mreže povezuje rasprostranjene i lokalne mreže veze sa drugim korisnicima preko Interneta

Primena intraneta

razmena informacija između zaposlenih učešće zaposlenih u upravljanju izrada i dostava poslovne dokumentacije podrška razvojnim aktivnostima aktivnosti dopunskog obrazovanja i uvežbavanja neformalne komunikacije zaposlenih

Intranet vs. klasični IS brzi razvoj na velikom broju platformi pristup u postojeće informacione sisteme mogućnost korišćenja skladišta podataka razvoj na postojećim mrežama uz znatno niže

troškove značajno kraće vreme uvođenja manja sigurnost

Intranet informacioni sistemi

očuvanje postojeće funkcionalnosti briga o ranijim investicijama u informacioni sistem kontrolisan prelazak na nove platforme osigurana kompatibilnost, interakcija i

interoperatibilnost sa ICT infrastrukturom

Prednosti intranet IS

upotreba browsera je jednostavnija od uparivanja više informacionih sistema

intraneti se lako nadograđuju na postojeće sisteme organizacija

idealni su za delenje informacija neophodnih da zaposleni usvoje nove procese

omogućavaju pristup sa različitih platformi

zaštićena mreža sa stalnim poslovnim partnerima,

zasnovana na Internet protokolima informacioni sistem koji koristi Internet kao spoljašnju

komunikacionu infrastrukturu za komuniciranje sa drugim informacionim sistemima ili drugim delovima internog informacionog sistema (intranetima)

zamena za klasične javne i privatne mreže vrlo jednostavna razmena informacija po niskoj ceni

Ekstranet

Internet

Problemi ekstraneta

nije dovoljno pouzdan performanse prenosa su nepredvidljive sigurnosni problemi: verodostojnost,

prisluškivanje, upad u sistem, nepriznavanje učešća u transakciji i dr.

Virtuelne privatne mreže Virtual Private Net ‑ VPN ili IP tuneli ekstranet namenjen povezivanju

udaljenih delova informacionog sistema organizacije

protokoli koji omogućavaju

privid direktne veze između

delova distribuiranog sistema: Microsoft PPTP (Point‑To‑Point Tunneling Protocol) i Cisco L2F (Layer Two Forwarding)

Pažnja!

Extranet ima smisla razvijati samo ako njegovi učesnici već imaju razvijene intranete!

Karakteristike rešenja

LAN WAN

Bandwidth high low

ScopeBuildingor campus

city toglobal

Protocols diverse diverse

Security very high high

Intranet Extranet

Bandwidth high low

ScopeBuildingor campus

city toglobal

Protocols internet internet

Securitymoderate to

highlow tomoderate