Osnovi grafičkog dizajna

Uvod u tipografiju

Tipografija - etimologija

Tipografija potiče od grčkih reči typo= “udarati“

graphia= pisati

korene ima u prvim izbušotinama i kalupima koji su se koristili za pravljenje pečata i valuta

13-om veku se u Koreji pojavile knjige stampane tehnikom metalnih pokretnih slova

Johanes Gutenberg je sredinom 15-og veka razvio stamparsku presu

pomocu stampanja je omoguceno obrazovanje citavog sveta

Renesansa

Tipografija - počeci

Posle govora, najvažniji fenomen kulturne istorije čovečanstva svakako je pismo

odnosno, možemo reći da je istorija kulture - istorija pismenosti.

Sa Sumercima (4 hiljade god. p. n. e) počinje istorija pisma, knjige i biblioteka.

Pismo je omogućilo čoveku da sačuva svoje misli od zaborava, da zabeleži iskustva pojedinaca i generacija i da ih preda daljim pokolenjima.

Tipografija - počeci

Pismo je prolazilo kroz tri osnovne faze. Prvi stadijum pisma predstavlja tzv. slikovno ili piktografsko pismo. Ovo je pismo neka vrsta „priča u slikama”.

Tipografija - počeci

Tokom vremena, pojedine slike postaju konvencionalni opšte usvojeni znakovi. Ovo je druga faza u razvoju pisma - pojmovno ili ideografsko pismo. piktografsko i ideografsko pismo mogu čitati ljudi koji govore različitim jezicima

Tipografija - počeci

Ideogram vremenom postaje predstavnik grupe glasova tj. reči ili imena odnosnog predmeta: ideogram se pretvara u fonogram. Tako nastaje fonetsko ili fonografsko pismo, odnosno treća faza u razvoju pisma. Fenicansko pismo 1500 pne;

Tipografija - počeci

Poslednji i najsavršeniji oblik pisma nastaje kad znak postaje predstavnik pojedinog glasa - to je naše današnje pismo – azbuka

Tipografija – način čitanja

redosled citanja slova zavisi od nacije i od metode zapisa kinesko pismo se nanosi na papir cetkom kamen se urezuje dletom u cekicem

Tipografija – Boustrophedon

Reci se pisu sa desna na levo, i sa leva na desno Moderna upotreba ove tehnike:

Tipografija - definicija

Tipografija se bavi izborom i organizacijom oblika slova i drugih grafičkih karakteristika štampane strane. Ona se bavi svim pitanjima koja utiču na izgled strane i doprinose efikasnosti štampane poruke:

oblikom i veličinom slova, znacima interpunkcije, dijakritičkim znacima i specijalnim simbolima; razmakom između slova i reči; razmicanjem redova; dužinom redova; veličinom margina; količinom i mestom ilustracija; izborom naslova i podnaslova; korišćenjem boje i svim ostalim pitanjima prostorne

organizacije ili „konfiguracije“.

Tipografija - definicija

Pored toga, tipografi treba da se interesuju i za takve stvari kao što su:

vrsta štamparske boje, izbor papira i način štampanja.

Sve do digitalnog doba tipografija je bila vrsta posebnog zanimanja. Digitalizacija je toliko uznapredovala tipografiju da je sada sa lakoćom koriste kako nove generacije dizajnera tako i laici.

Tipografijom se bave slogoslagači, (typesetting)tipografi, kompozitori, grafičari,art dizajneri pisarski radnici.

Tekstualna tipografija

U tradicionalnoj tipografiji tekst se stvara tako da bude čitljiv, koherentan i vizuelno zadovoljavajuća celina koja funkcioniše „nevidljivo“ bez svesti čitalaca. Izbor fonta je možda primarni aspekt tipografskog teksta Tipografija je takođe predmet nekih kulturnih konvencija.

u Francuskoj je uobičajno da se ostavi prazno mesto pre dve tačke (:) ili tačke zareza (;) u rečenici dok u Engleskoj to nije slučaj.

U Kanadskim državnim službama se ostvalju dva razmaka posle tačke (. )

Tipografija – čitljivost i čitkost

Ova dva termina se često mešaju. Termin čitljivost se najčešće i najpravilnije koristi da opiše lakoću sa kojom je pisan jezik čitan i razumljiv - podrazumeva teškoću jezika samog po sebi, a ne njegovog izgleda. Faktori koji utiču na čitljivost uključuju rečeničnu dužinu, dužinu reči kao i učestalost neuobičajenih reči.

čitkost opisuje kako lako i ugodno kucan tekst može biti čitan. To nije povezano sa sadržajem ili jezikom, već je povezano sa veličinom i izgledom pisanog i prikazanog teksta.

Lorem Ipsum

Tekst koji se koristi od 16. veka da bi popunio prostor na stranici Provera izgleda zavrsnog formata

"Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipisicing elit, sed do eiusmod tempor incididunt ut labore et dolore magna aliqua. Ut enim ad minim veniam, quis nostrud exercitation ullamco laboris nisi ut aliquip ex ea commodo consequat. Duis aute irure dolor in reprehenderit in voluptate velit esse cillum dolore eu fugiat nulla pariatur. Excepteur sint occaecat cupidatat non proident, sunt in culpa qui officia deserunt mollit anim id est laborum."

Ispoljavanje tipografije

Tipografija je snažan element u grafičkom dizajnu, gde je manja briga oko čitljivosti već je potencijal usmeren na korišćenje slova u umetničke svrhe.

Slova su kombinovana sa grafičkim elementima i slikama formirajući odnos dijaloga između reči i slika.

Tipografija je svuda oko nas: na posterima, omotima knjiga, bilbordima, kutijama proizvoda, grafiti na zidovima, na monitorima kompjutera, mobilnih telefona...

Preporuka

“Tipografija je za tekst ono što je interpretacija za muzičko delo”

nepoznati autor

http://www.smashingphotoshop.com/2010/06/3d-typography/

Pravila tipografija

Koristite samo jedan razmak posle tacke (na ekranu) Pogresno:

Cras eu nunc vel tortor mattis commodo a nec lorem.  Phasellus elementum vel volutpat urna massa accumsan nisi.  Proin non est ante, quis cursus massa.  Sed sit amet massa enim.  Ut laoreet quam at metus ullamcorper ac fermentum diam bibendum.  Integer orci mi, porttitor id ornare non, faucibus vitae lacus.  Proin urna metus, vestibulum sed euismod nec, mollis vitae mi.  Nam ligula metus, accumsan id fringilla et egestas a nisl.

Tacno: Cras eu nunc vel tortor mattis commodo a nec lorem. Phasellus elementum,

tortor quis tempor pellentesque, augue dolor ullamcorper ligula, vel volutpat urna massa accumsan nisi. Proin non est ante, quis cursus massa. Sed sit amet massa enim. Ut laoreet quam at metus ullamcorper ac fermentum diam bibendum. Integer orci mi, porttitor id ornare non, faucibus vitae lacus. Proin urna metus, vestibulum sed euismod nec, mollis vitae mi. Nam ligula metus, accumsan id fringilla et, egestas a nisl.

Mogu dva razmaka posle tacke u stampanom materijalu

Pravila tipografija

Koristite najvise 3 fonta (za web stranice)

Pravila tipografija

Treba da postoji kontrast izmedju fontova ako se razliciti fontovi koriste

Jacina fonta odgovara tezini knjige ili casopisa Kontrast moze biti izrazen i po velicini slova

Pravila tipografija

Koristite do 2 fonta (za logo)

Adidas: Impossible is Nothing

2004, $50M 22 sporstke zvezde Pobednik: Cannes

International Advertising Festival, 2006

http://www.slideshare.net/grincha21/adidas-campaign-analysis

Adidas – Impossible is Nothing

Adidas – Impossible is Nothing

Parodija – Impossible is Nothing

Pravila tipografija

Pazite na variabilni razmak izmedju slova (kerning)

Pravila tipografija

Pazite na poruku koju prenosi font

Pravila tipografija

Format teksta Tekst koji je

poredjan po levoj ili desnoj strani se lakse cita od centriranog

Pravila tipografija

Fontovi so klasifikovani po porodicama (font family)

http://www.adobe.com/type/browser/classifications.html

Neke osnovne porodice

Serifna

Polugrotesk

Grotesk

Rukopis (klasični)

Neke osnovne porodice

Rukopis (neformalni)

Natpisna pisma Gotica i fraktura

Serif i Sans Serif font

Serif: Tipografija

Sans Serif: Tipografija

Serif font se lakse cita u stampi Sans Serif se lakse cita na ekranu Sans Serif fontovi se tipicno koriste za Naslove

Bezserifni fontovi

Bezserifni fontovi su nesumnjivo moderniji fontovi od serifnih i koriste se kod postera i novina/časopisa da „uhvate” oko.

Nisu dizajnirani za kontinuirano čitanje ali su na daljini jasniji i čitkiji od serifnih fontova. Skoro svi saobraćajni znaci koriste bezserifne fontove zbog jasnoće i jednoznačnosti.

Impact

Futura

Helvetica

Osnovni pojmovi tipografije

Slovo (slovni znak) - glavni element pisma. To su

svi znakovi koji dolaze u tipografskom pismu, a dele se na:

kurentna slova ("mala")

verzalna slova ("velika")

naglašena (akcentirana) slova

Brojke (cifre)

znakovi interpunkcije

ostali znakovi (razmak takođe)

Osnovni pojmovi tipografije

Elementi pisma i slovnih znakova

Osnovna pismovna linija - imaginarna linija na kojoj leže sva slova nekog pisma složena u redak teksta

MIsasdlfhaklsdhflkashdfklashdl;faf

MIsasdlfhaklsdhflkashdfklashdl;faf

Elementi pisma i slovnih znakova

Ascender (uzlazni potez) - deo na kurentnim slovima k, b, d, h, t koji se izdiže iznad gornje linije koju određuju slova a, c, e, m, n, o, r...

Descender (silazni potez) - deo slike slova ispod osnovne pismovne linije (slova g, j, p, q y)

Podešavanje razmaka

Razmak između slova potreba za prilagođavanjem određenih parova i

veličina slova

Podešavanje razmaka

Razmak među redovima razmak između

osnovnih pismovnih linija dva reda teksta

obično 120% vrednosti veličine korišćenog pisma

Podešavanje razmaka

Razmak između reči trebao bi biti veći od onog između slova, a

manji od onog između pojedinih redova teksta trebao bi biti jednak najčešćem slovnom znaku

u tekstu

Merni sistemi u tipografiji

koristi se mnoštvo mernih sistema od kojih su 2najpopularnija:

Anglosaksonski sistem (ATA) 1 point (ATA) = 0.3514598 mm =

0.0138366 inch 1 pica (ATA) = 4.2175176 mm = 12 points

(ATA) Didotov sistem (u Evropi)

1 point (Didot) = 0.3759 mm = 1/72 of a French Royal inch (27.07 mm) = cca 1/68 inch

1 Cicero = 4.531 mm = 12 points (Didot)

Uređivanje teksta – pojmovi, pravila, saveti

Čitkost teksta Najbolji odnos za čitanje je 1:100 (odnos

udaljenosti oka od teksta i veličine slova) Ljudsko oko najbolje vidi slova na udaljenosti

oko 25-30 cm Za idealnu čitkost slovnih znakova uzima

se 52 znaka po redu. Razmak između reči je slovni znak i ubraja se u tih 52 slova.

1 point (Didot) = 0.3759 mm

Tipografija – novine i časopisi

Tipografija je element svih štampanih materijala. Naslovi u novinama su najčešće napisani velikim slovima da bi privukli pažnju čitalaca. Na primer USAToday koristi zadebljana, šarena slova i moderan stil i to sve kroz različite fontove, boje i veličine slova; a ime novina smesteno je na šarenoj pozadini. Kao suprotnost imamo New York Times koji „koristi“ tradicionalniji pristup sa manje boja i manje varijacija u fontu.

Generalno svaki časopis ili dnevne novine standardizovale su se na malu kolekciju fontova da bi se čitaoci lakše „kretali“ kroz sadržaj, da bi imali osećaj familijarnosti, ili da bi stvorili dramatičan efekat. Neki izdavači kao The Gardian i The Economist imaju komisiju slovnih dizajnera i specijalizovanih tipografa koji dizajniraju izgled slova.

Tipografija – loš izbor

Fontovi neodgovarajući za biznis –Šalju lošu poruku

Tipografija – dobar izbor

Tipografija – loš izbor

Tipografija odiše neobaveznošću, opuštenošću –

stvara nepoverenje kod klijenata

Tipografija – dobar izbor

Ne deluje baš vizionarski ali uliva pouzdanost i poverenje

Tipografija – loš izbor

Da li za Vas ova boca šampanjca predstavlja prigodan poklon?

Tipografija – dobar izbor

Sada već deluje prihvatljivo

Tipografija – loš izbor

Da li biste poklonili poverenje ovom spreju?

Tipografija – dobar izbor

Složićete se, deluje pomalo preteće

Google Tipografija

Tipografija - Calligram

Tipografija - Calligram

Tipografija - Calligram

Tipografija - Vezbe

http://www.blog.spoongraphics.co.uk/tutorials/create-a-grid-based-resume-layout-in-indesign

http://vector.tutsplus.com/tutorials/tools-tips/create-numbered-tickets-the-easy-way-in-indesign/