Osnove grafikog dizajnaElementi i principi dizajna

Uvod Postoji vie osnovnih koncepata na koje se oslanja oblast dizajna. Oni su esto razliito kategorizovani u zavisnosti od filozofije ili metodologije izuavanja. Prva stvar koju treba da uradimo je da ih organizujemo kako bi imali okruenje za nau diskusiju.

Moemo grupisati sve te osnovne stvari vezane za dizajn u dve kategorije: principe i elemente. Principi predstavljaju osnovne pretpostavke realnog sveta koje usmeravaju dizajnersku praksu i utiu na araniranje objekata unutar kompozicije.

Za poreenje, elementi dizajna su komponente samog dizajna, tj. objekti koji treba da budu aranirani.

Uvod u elemente dizajna Elementi su komponente ili delovi koji mogu biti izolovani i definisani u bilo kom vizuelnom dizajnu ili umetnikom delu. Oni su strukture dela i mogu da prenesu raznovrsne poruke.

Elementi su:TakaLinijaForma, oblik i prostorPokretBojaaraTekstura

Taka I ako postoji samo jedna taka, jedna oznaka na praznom papiru, neto je ugraeno u mozgu to joj daje znaenje i nastoji da pronae nekakav odnos ili red, makar samo kao orjentaciona taka u odnosu na konturu stranice. Ako postoje dve take, oko e odmah napraviti spoj i videti liniju. Ako postoje tri take, one se neizbeno tumae kao trougao; um obezbeuje spojeve. Ovaj nagon za spajanjem delova opisuje se kao grupisanje, ili getalt: celina je vise od skupa delova

Taka Taka kao vizuelni fokus, skree panju na vanu informaciju.

Taka Niz taaka moe da privue panju, pogotovo ako su bliske.

Taka Direktno privlaenje panje.

Linija Linija je trag koji ostavlja taka koja se kree i ima psiholoko dejstvo u zavisnosti od smera u kome se kree, debljine i varijacija u debljini i smeru. To je neverovatno korisno i raznovrstno grafiko sredstvo koje je napravljeno da funkcionie istovremeno na vizuelni i verbalni nain. Moe da se ponaa kao simbolian jezik, ili moe da prenese emocije preko svojih osobina i usmerenosti.

Linija Linija nije neophodno vetaka kreacija umetnika ili dizajnera; linije postoje i u prirodi i karakteriu prirodne strukture na primer, grane, ili kao povrinski dizajn na primer, pruge na tigru i na koljci.

Linija Moe da funkcionie nezavisno i da nagovetava forme koje su prepoznatljive, ak i kada je liniji ograniene duine. Ovo se moe videti na crteima, kao na ovde prikazanoj ilustraciji Sola teinberga, ili na minimalistikim ianim skulpturama Aleksandra Kaldera, koje veoma ogranienom linijom prenose mnoge informacije o figuri.

Linija Linije se mogu kombinovati sa drugim linijama da bi se stvorila tekstura i are. To je esto kod graviranja i na crteima raenim perom kao to je ovde prikazani. Kombinovanjem linija dobija se forma i vrednost, koji su drugi elementi dizajna.

Linija Meutim, linija nije uvek eksplicitna. Moe da postoji u nagovetaju, kao granica forme. Kao deca crtali smo pejzae tako to smo linijom ograniavali zemlju, nebo i druge objekte. Postepeno smo nauili da objekti nemaju linijom ograniene krajeve i dozvolili smo da promenom boje definiemo krajeve oblika, stvaranjem implicitnih linija. Zato moe i da se govori linija horizonta, ili linija nekog auta ili modne siluete, iako znamo da bukvalno ne postoji takva linija.

Linija

Izraajne mogunosti linija Za odreene rasporede linija se podrazumeva da nose odreene informacije.

Izraajne mogunosti linija Na primer, kaligrafija je prepoznatljiva kao reprezentacija rei, ak i kada ne razumemo jezik. Kaligrafski prikaz esto koriste moderni umetnici, zbog njihovih misterioznih poruka za koje se smatra da ih nosi kod nepoznatog jezika.

Izraajne mogunosti linija Linije u formi mape se lako prepoznaju kao simbolino predstavljanje nekog mesta. To mesto moe biti u neposrednoj blizini, ili ceo svet. To moe biti paljivo merena reprezentacija, ili stilizovani dijagram, kao to su mape podzemne eleznice. U svakom sluaju, razumemo je kao sredstvo pomou kojeg razumemo odnose izmeu mesta; kako bismo stigli odavde do tamo.

Izraajne mogunosti linija Tlocrt je specijalna vrsta mape, obino razumljiva stvar to opisuje graevinu. Ovaj jezik linije se moe razumeti ak i kada je graevina neobina ili treba da ima sasvim nekonvencionalnu formu.

Izraajne mogunosti linija Grafikoni su drugo lako prepoznatljivo linearno sredstvo. Oni se mnogo koriste za prikazivanje kvantitativnih informacija i veza na vizuelni nain. Od kada smo ih upoznali u osnovama algebre pa sve do poslednje novine koju smo itali, mi se susreemo sa grafikonima i tumaimo ih.

Izraajne mogunosti linija Plakat

Izraajne mogunosti linija

Linija prenosi emocije i stanje uma kroz njen karakter i osobine. Varijacije znaenja su obino u vezi sa naim telesnim doivljajem linije i smera.

Izraajne mogunosti linija Horizontalna linija nagovetava oseaj smirenosti i spokojstva. Objekti koji su paralelni sa zemljom miruju u odnosu na gravitaciju. Prema tome, kompozicije u kojima horizontalne linije dominiraju imaju tendenciju da prenesu oseanje mira i nekretanja. Jedno od obeleja arhitektonskog stila Frenka Lojda Rajta je korienje jakih horizontalnih elemenata koji naglaavaju odnos konstrukcije prema tlu.

Izraajne mogunosti linija Vertikalne linije prenose oseanje uzvienosti i duhovnosti. Uspravne linije kao da se due iznad ljudskog dodira, ka nebu. One dominiraju javnom arhitekturom, od katedrala do poslovnih zgrada. Izduene normalne linije govore o monoj uzvienosti koja prevazilazi obina ljudska merila.

Izraajne mogunosti linija

Izraajne mogunosti linija Dijagonalne linije daju oseaj pokreta i pravca. Poto su objekti u dijagonalnom poloaju nestabilni u odnosu na gravitaciju, jer nisu ni horizontalni ni vertikalni, oni samo to nisu pali ili su ve u pokretu, to je sigurno sluaj sa ovom grupom igraa.

Izraajne mogunosti linija U 2D kompoziciji dijagonalne linije se takoe koriste da pokau dubinu, iluziju perspektive koja uvlai posmatraa u sliku stvarajui iluziju prostora unutar kojeg je mogue kretanje. Zato ukoliko se eli oseaj pokreta ili brzine, ili oseaj aktivnosti, mogu da se koriste dijagonalne linije.

Izraajne mogunosti linija Horizontalne i vertikalne linije u kombinaciji prenose stabilnost i vrstinu. Pravolinijske forme ostaju mirne u odnosu na gravitaciju, i nee se prevrnuti. Ova stabilnost daje trajnost, pouzdanost i sigurnost. U sluaju oveka u ovoj porodici, linije govore o stabilnosti, ak do krutosti. Duboke, otre krivine, sa druge strane, odaju zbunjenost, turbulenciju, ak i ludilo, kao krivine talasa za vreme oluje, haos umrenog konca, ili krive linije prisutne u formi koju ini gomila. Komplikovane krivine kojima se formira majka u porodici predstavljaju sitniavu, frivolnu linost.

Izraajne mogunosti linija Meutim, zakrivljene linije nose razliito znaenje. Meke, plitke krivine daju udobnost, sigurnost, poznatost, oputenost. One podseaju na krivine ljudskog tela, i zato imaju prijatan senzualni kvalitet.

Izraajne mogunosti linija Kvalitet linije je sam po sebi bazini vizuelni jezik, i to u tolikoj meri da ni za jedan drugi element ne moe to isto da se kae. Njena primena je tako univerzalna da smo svi mi osetljivi na nju. ak iako nismo obueni umetnici, moemo da izvuemo odreeno znaenje iz vrste linije koriene na crteu. Mogue je prepoznati meke, nepravilne linije na brzoj skici iz ivota, kao to se vidi iz ove studije lava.

Izraajne mogunosti linija Sa druge strane, jasne, paljivo smetene linije kod nosoroga su tipine za studiozniji crte raen u ateljeu. Linije odaju da ovo nije crtano iz ivota, ve po uvenju. To je oigledno i zbog injenice da je Albrecht Drer crtao ovaj neprecizan crte u Evropi XV veka kada je o ovoj afrikoj ivotinji moga da uje samo iz pria putnika.

Izraajne mogunosti linija Kvalitet same linije doprinosi atmosferi dela, i za majstora je kvalitet linije osnovni izraz njegovog stila. Henri Matis pokazuje njegovu sposobnost da stvori sliku sa minimalnim brojem veto postavljenih linija koje njihovim mestom i pokretom na papiru povezuju to delo sa tim umetnikom jednako sigurno kao potpis.

Izraajne mogunosti linija Brza vizuelizacija nekog objekta ili ideje. It all starts with a single line, Shiro Nakamura, Nissan

Izraajne mogunosti linija Najpoznatije zgrade na svetu mogu da se nacrtaju uz pomoc nekoliko linija:

Izraajne mogunosti linija tanke linije su mnogo elegantnije od debelih.

Izraajne mogunosti linija Debele linije su mnogo snanije od tankih.

Izraajne mogunosti linijaVrste linija (po Milutinu Borisavljeviu) :

Leea: mir, odmor, blagostanje Obeena: umor, lenjost Isputena: energija, otpor, volja Lako talasasta: nenost, blagost, gracija, laka emocija, enskost Dublje talasasta: jaka emocija, uzbuenost Stilizovani talas: elegancija Grubi pokret: mukost Cik-cak: energija, mukost

Forma, oblik Predstavlja nekoliko razliitih linija razliite usmerenosti koje omeuju deo prostora i formiraju povrine razliitih izgleda. Kod dvodimenzionalnog dizajna (grafika, tekstil) povrina kao elemenat forme predstavlja istovremeno i njegov osnovni elemenat i sinonim forme. Na plakatu ili dezenu kroz povrinu sadrani su svi ostali detalji (linija, veliina, tekstura itd.) kao elementi forme na samoj povrini.

Forma, oblik I sam papir i platno su povrine na kojima sliku komponujemo novim povrinama. Slikati moemo tako da potujemo dvodimenzionalnost povine upotrebljavajui naglaeno dvodimenzionalne oblike, a moemo i stvarati iluziju prostora na povrini upotrebljavajui tonsku modelaciju i geometrijsku perspektivu, te time negirati povrinu i njen karakter.

Forma, oblik Oblici ili likovi kojima se sluimo na povrini mogu biti a) geometrijski oblici: kvadrat, pravougaonik, trougao, krug, elipsa itd. b) slobodni ili organski oblici, koji se slobodno razvijaju, bez uoljivog pravila geometrizacije, imaju element sluajnosti u svojoj grai.

Forma, oblik VELIINA obuhvata meru, dimenziju i proporciju i ima veliki znaaj u analizi i doivljavanju forme. Znaaj veliine je na prvom mestu, u tome to se odnosi uporeivanja ovih vrednosti neposredno doivljavaju, to ih svest neposredno organski registruje, a zatim u tome, to je veliina jedan od bitnih uslova da se forma izrazi u prostoru. Sve to materijalno postoji, ima svoju veliinu, kao i veliine svojih sastavnih delova.

Forma, oblik Svi predmeti koji slue oveku, odnosno koji imaju upotreban karakter (a takvih je veina), imaju formu prilagoenu po svojoj veliini i dimenziji, proporcijama i meri samog oveka. Funkcija nekog predmeta koji ovek neposredno koristi esto zavisi od njegove veliine. Stolica se projektuje i proizvodi prema dimenzijama ljudskog tela, mnogi predmeti projektuju se u odnosu na ljudsku aku, ruku ili telo u celini, na primer no, kvaka na vratima, alati itd.

Tekstura TEKSTURA je pojam za kvalitet povrina na predmetima. Doivljava se i upoznaje putem ula dodira i vida i na taj nain ocenjujemo da li povrina ima gladak, hrapav, tvrd, topao, lepljiv ili neki drugi kvalitet. Kvalitet teksture izaziva razliite asocijacije i emocije kod oveka. Fine, blage, meke i glatke teksture na primer, daju formi i predmetu u celini kvalitet prijatnosti dopadljivosti i reda. Grube, otre i materijalom jako naglaene teksture pojaavaju utisak o boji i formi, deluju napadno.http://abduzeedo.com/36-cool-free-textures

Tekstura Tekstura je karakter povrine i kao takva moe biti - plastina (hrapavo ili glatko, taktilna), - slikarska (razliite gustoe mrlja koje ine povrinu) i - crtaka tekstura, gde se koriste crtaki elementi - taka i crta - za razliito ispunjavanje i rasteriranje povrine ograene konturnom crtom. Pogodno je uporeivanje sa oranicom, poljem koje je omeeno od ostalih suseda i obraeno linijama - brazdama. Dakle, konturnom linijom stvaramo oblik koji iznutra ispunjavamo teksturnim crtama.

Teksture Plastine teksture su opipljive i zavise ili od karaktera materijala iju povrinu doivljavamo, ili od naina obrade tog materijala - glaanjem i poliranjem recimo. Razume se da drvo ima razliitu povrinu (time i teksturu) od kamena ili bronze.

Tekstura Faktura u likovnim umetnostima oznaava likovno-tehniki postupak obrade povrine likovnog dela, ili drugim reima umetnikov rukopis. U slikarstvu se to odnosi na nain nanoenja boje kistom koji moe biti - impasto: gusti, debeli nanos koji je naboran i taktilno je osetljiv, i - lazuran namaz: tanak i proziran sloj boje glatke povrine. Vincent Van Gogh: "Zvezdana no", slikarske teksture, impasto faktura Rembrandt van Rijn: "Autoportret"

Pokret (kretanje) optikoanticipiranozamuenje

Boja

Psihologija bojaColorAssociationscrvenaEnergija, strast, moc, uzbudjenjeNarandzastasreca, kreativnost, avanturizamZutaZnanje, zadovoljstvo, optimizamGreenszdravlje, regeneracija, zadovoljstvo, harmonijaBluespostenje, integritet, pouzdanost VioletsKraljevska, misticnost, lepota, inspiracija Brownslakoca, pasivnost Blackskonacnost, tranzitivna boja

Boja Iz iskustva s pigmentima znamo da se sve boje mogu dobiti meanjem svega tri boje (+crna I bela), koje stoga nazivamo osnovne, primarne ili boje prvog reda. To su: - crvena - uta - plava

Boja Meanjem osnovnih dobijamo izvedene, sekundarne, ili boje drugog reda: - zelena --------------plava + uta - narandasta ------- crvena + uta - ljubiasta ---------- plava + crvena

Boja Meanjem jedne primarne i jedne sekundarne boje nastaju tercijarne boje, ili boje treeg reda.

Boja Ne kombinujte slicne boje suvise blizu jedna drugoj (lihto I tamno zuta) Odaberitetamnebojesanijansamaizdonjeg delakrugaprotivsvijetlih bojagornjeg dela.

Boja Komplementarne boje

Boja Korienjem komplementarnih boja moe se obezbediti ekstremni kontrast.

Boja Korienje komplementarnih boja moe i da otea gledanje!

Boja Toplo-hladno

Boja Ljudi su jo od davnina koristili boje u to je mogue veim koliinama jer je boja dodavala punu lepotu njihovim umetnikim delima, odei, nakitu. Danas se boja upotrebljava u koliinama u kojima se nikada dosad nije upotrebljavala, celi Svet vrvi bojama, od umetnikih dela, preko televizije, knjiga, asopisa ... Boje su danas neizostavan deo izraavanja u brojnim podrujima ljudske delatnosti. U prirodi boje kod ivotinja i biljki slue da bi izazvale neku reakciju, bilo da je to odbijanje, privlaenje, upozoravanje, komuniciranje ili jednostavno osiguravanje opstanka. Iako o tome gotovo uopte ne razmiljamo, u stvarnom ivotu esto (nesvesno) koristimo neke stvari odreene boje (obuemo plavi demper, piemo utim flomasterom) i normalno se namee pitanje da li to radimo s nekom (refleksnom) namerom.

Boja Naunici kau da je boja subjektivan doivljaj koji je ispunjen samo onda kad su zadovoljena sledea tri uslova:

postoji posmatra postoji objekt postoji dovoljno svetla da bi mogli percipirati stvari iz vidljivog spektra

Ukoliko ne bi postojalo dovoljno svetla celi Svet bi u sutini bio obojen u nijanse sive boje.

Boja - valerRe valer (franc. valeur) na francuskom znai vrednost, ali upotrebljena u likovnoj terminologiji ona znai svetlosnu vrednost, odnosno svetlinu neke povrine. Vizuelni elemenat valer ili ton u vizuelnom pogledu znai koliinu svetlosti u tonu jedne boje. Ta koliina moe biti svetlina, a moe i tamnost, pa je valer raspon izmeu najsvetlijih i najtamnijih tonova. Zajedno sa bojom (hue) i hromom (saturation, intenzitet, zasienost) sainjava tri komponente boje.

Boja - valer

Boja - valerSvetlina neke povrine moe zavisiti: Od jaine svetlosnog izvora (valer svetla)

Od ugla pod kojim svetlost pada na povrinu (valer ravni)

Od strukture materije od koje je povrina izgraena, odnosno od njene sposobnosti da reflektuje (odbija) veu ili manju koliinu svetlosti (valer materije)

Od udaljenosti povrine od oka posmatraa (valer atmosferske perspektive)

Boja valerski kljuevi U prirodi postoji na hiljade valerskih vrednosti koje ljudsko oko ne moe tako lako da razlikuje. Iz praktinih razloga koriste se valerske skale daleko manjeg raspona. esto se koristi tzv. 9-stepena skala koju je predloio Denman Ross 1907. godine.

Boja - valerski kljuevi Visoki valerski klju velikog intervala, deluje vedro, smelo, optimistiki.

Boja - valerski kljuevi Visoki valerski klju malog intervala, deluje neno, blago, lirski.

Boja - valerski kljuevi Srednji valerski klju velikog intervala, deluje jasno, odreeno, objektivno. Vidi se sa velike udaljenosti. Pogodan za plakate.

Boja - valerski kljuevi Srednji valerski klju malog intervala, deluje melanholino, setno, elegino.

Boja - valerski kljuevi Duboki valerski klju velikog intervala, deluje dramatino, sveano, patetino. Korien je najvie u doba baroka (16. do 18. veka, Evropa)1679, PortugalacJosefa de bidos,

Boja - valerski kljuevi Duboki valerski klju malog intervala, deluje depresivno, zloslutno, turobno.

Boja - valeriDobijanje valerskih razlika u praksi: Direktnim meanjem crne i bele boje.

Optikim meanjem crne tamparske boje i bele boje papira (rafura, raster) (takoe sa odreene udaljenosti izgleda kao siva povrina).

Prodiranjem svetle podloge kroz vie ili manje transparentan sloj boje (princip tzv. duboke tampe).

Boja - valeri Svaka boja nuno poseduje odreen valer.

Upotreba valera u grafici varira od dvodimenzionalnog (povrinskog, ravnomernog) rasprostiranja, do gradiranog prelaenja od svetlog u tamno (sfumato (gradient, dim)), ime se postie iluzija reljefnosti.

enske i muke boje Brojne studije su pokazale da se boje koje su mukarcima i enama privlane razlikuju, a takoe postoji i zavisinost od godina korisnika. Poznavanje tih pravila je bitna stvar za kvalitetan dizajn. Ipak tu podelu nije lako napraviti striktno jer postoje razni faktori koji utiu na nju, od geografskih i kulturnih razlika pa do krajnje subjektivnih doivljaja odreenih boja kod svakog pojedinca. Takoe nekima se generalno ne mora sviati neka boja, ali neki tonovi te boje mogu toj osobi biti sasvim privlani. Ponuena podela je generalizacija napravljena na osnovu vie studija i poprilino e dobro sluiti u veini sluajeva.

enske i muke bojeplava je podjednako omiljena boja i kod mukaraca i kod ena; Iako je vie preferiraju mukarci, ipak zbog svog smirujueg efekta je podjednako omiljena i kod ena. Neke nijanse plave upuuju na autoritarnost, inteligenciju i stabilnost to su osobine koje si svaki mukarac rado voli pripisati. zelena je takoe boja podjednako privlana enama i mukarcima zbog svog smirujueg uinka; Simbolizuje rast, obnovu, zdravlje i okolinu. tirkizna Prema studiji uraenoj 1964. ene preferiraju tirkiznu puno vie nego mukarci. Ista studija je pokazala da ene vie vole hladnije boje, a tirkizna je meavina dve hladne boje (plave i zelene). Kada se dizajnom eli postii odreeni uspeh kod muke populacije maksimalno treba izbegavati upotrebu tirkizne. ljubiasta je boja koju preferiraju prvenstveno ene dok je veini mukaraca odbojna; Upotreba ljubiaste u dizajnu namenjenom mukarcima podsvesno e ih odbijati pa ju treba izbegavati kad god je to mogue.

enske i muke boje

ruiasta Iako se ruiasta boja prvenstveno smatra bojom curica, ta boja nije ni enama ni mukarcima omiljena. Zbog nekih kulturnih asocijacija ipak se koristi u dizajnu namenjenom prvenstveno enama dok u dizajnu za mukarce tu boju treba to manje upotrebljavati. boja lavande Tamnija od ruiaste, a svetlija od ljubiaste boja lavande se esto vezuje uz nene dame i jako je enstvena. Prema studiji iz 1990. pokazalo se da ene preferiraju nene boje koje u sebi imaju tonove ruiaste i lavande. Za boju lavande vredi isto pravilo za upotrebu u dizajnu namenjenom mukarcima kao i za tirkiznu i ljubiastu. crna Mukarci crnu boju preferiraju neto vie nego ene to se esto vezuje uz tradiciju. Na primer, u odevanju mukarci preteno nose tamniju odeu, plave ili crne boje, dok ene nose odeu ivljih boja.

enske i muke boje Tri najomiljenije boje kod ena su plava, ljubiasta i zelena (hladne boje) dok su veini ena najodbojnije narandasta, smea i siva (tople i neutralne boje). Kod omiljenih boja za ene, kod zelene boje smanjuje se simpatija dok se za ljubiastu poveava simpatija tokom vremena. Za narandastu boju, ako nije bila omiljena, s godinama se jo vie poveava antipatinost prema boji.

Kod mukaraca tri najomiljenije boje su plava, zelena i crna, dok su odbojne smea, narandasta i ljubiasta. Simpatije preme zelenoj boji tokom godina se smanjuju, dok se antipatinost prema smeoj i ljubiastoj smanjuje tokom godina za razliku od narandaste prema kojoj se antipatinost poveava tokom vremena.

enske i muke boje Jedna studija je pokazala da je dizajn u kom su upotrebljene odreene boje u Australiji postigao uspeh meu mlaim enama kojima je bio i namenjena, ali isti taj dizajn nije postigao jednaku prodaju tog proizvoda u Danskoj. Takoe treba obratiti panju na injenicu da prikaz boje na monitoru i kad se isti materijal ispie printerom nisu jednaki i da ta razlika u tonovima takoe moe bitno uticati na cilj koji se eli postii. Iz svih ovih ogranienja proizala je injenica da Web dizajneri preferiraju etiri boje, a to su, redom po popularnosti, plava, uta, crvena i zelena. Pri izboru boja je osnovni kriterijum bio psiholoki uinak boje na korisnika, ali se obraa i panja na celokupni kontekst, kombinovanje boja i itljivost samog teksta.

Principi dizajnaPonimo od principa dizajna, aksioma (u matematici, vrhovni stav koji se ne dokazuje) nae profesije. Konkretno, razmatraemo sledee principe:

Ritam Kontrast Balans Harmonija Proporcija Dominacija i Jedinstvo...

Ritam Ritam je pravilna promena ili ponavljanje elemenata. Pravilnost se ogleda u prepoznatljivom i izmerljivom algoritmu, nainu odabranom da se promena izvri.

Ritam moe da stvori utisak kretanja, kao i da uspostavi ablon (mustru) i teksturu. Postoji vie razliitih vrsta ritma, definisanih esto prema utisku koji ostavljaju kada se posmatraju. Postavljanje elemenata u redovnim intervalima stvara gladak, cak i miran ritam, oputajuce raspoloenje. Nagle promene u velicini i razmaka elemenata stvara brz, ivahan ritam i uzbudjenje.

Ritam Regularni: regularni ritam se javlja kada su intervali izmeu elemenata i esto sami elementi, slini po veliini ili duini.

Ritam Tekui (flowing): tekui ritam daje utisak kretanja i esto je vie organski po prirodi.

Ritam Progresivni: progresivni ritam prikazuje sekvencu oblika (formi) kroz progresiju koraka.

Kontrast Kontrast je sinonim za suprotnost, odnosno naglaena razliitost. To znai da najmanje dva ili vie elemenata moramo postaviti u odnos: Uporeivanjem zakljuujemo da su prva dva trougla jednaka, druga dva nenaglaeno razliita, dok je tek kod zadnjeg para razliitost dovoljno naglaena da moemo govoriti o suprotnosti, odnosno o kontrastu. Kontrast po:VeliciniValeruBojiFontu

Kontrast Valer, Boja, Font

Kontrast

Kontrast

Ravnotea (balans) Balans je ravnotea koja se postie posmatranjem slika i njihovim procenjivanjem na osnovu naih poimanja fizike strukture (kao to su masa, gravitacija ili strane stranice). To je aranman (raspored) objekata u datom dizajnu u odnosu na svoje vizuelne teine unutar kompozicije. Balans se obino javlja u dva oblika (forme):

simetrini i asimetrini.

Simetrini balans Simetrini balans se javlja kada je teina kompozicije ravnomerno rasporeena u odnosu na centralnu vertikalnu ili horizontalnu osu. U normalnim okolnostima podrazumeva identine forme sa obe strane ose. Kada se simetrija javlja kao slinst, ali ne kao identinost, forme se nazivaju aproksimativno simetrinim. Pored toga, mogue je stvarati kompoziciju koja je u ravnotei u odnosu na centralnu taku, tj. radijalno simetrina. HorizontalnasimetrijaAproksimativnahorizontalnasimetrijaRadijalnasimetrija

Asimetrini balans Asimetrini balans se javlja kada teina kompozicije nije ravnomerno rasporeena oko centralne ose. Obuhvata araniranje u kompoziciji objekata razliitih veliina tako da oni balansiraju meusobno u skladu sa svojim vizuelnim teinama. esto postoji jedna dominantna forma koja je pomerena u odnosu na vie manjih formi. U principu, asimetrine kompozicije tee da imaju jau vizuelnu tenziju. Asimetrini balans je poznat i pod nazivom neformalni balans.

Simetrini balans

Neravnotea

Asimetrini balans

Balans po teksturi Mala povrsina komplikovane ili hrapave teksture se dobro slaze uz veliku povrsinu proste ili glatke teksture

HarmonijaHarmonija znai spajanje, slaganje, sklad, sloga. Elementi moraju biti pridrueni jedan drugom u skupove po nekom zajednikom imeniocu - moraju biti slini po nekom svojstvu.

Harmonija stoji na pola puta izmeu kontrasta i monotonije; elementi u svojoj slinosti nisu niti suprotni (kontrast) niti jednaki (monotonija).

Harmonija deluje staloeno, mirno, oputeno. U ostwaldovom krugu susedne boje su uvek harmonine. Elementi mogu biti slini po obliku, veliini, boji, funkcionalnosti, simbolici, pa i prema asocijacijama.

Harmonija harmonija+ritam

Harmonija

Proporcija Proporcija je poreenje dimenzija ili distribucija (raspodela) formi. To je odnos (relacija) po skali izmeu dva elementa ili izmeu celine i njenih delova. Razliite proporcije unutar kompozicije mogu imati veze sa razliitim vrstama balansa ili simetrije i mogu pomoi u uspostavljanju vizuelne teine i dubine. U prikazanom primeru obratite panju kako izgleda da se manji elementi gube u pozadini dok vei elementi izbijaju u prednji plan.

Proporcija

Proporcija Vratimo se malo na osnovno i srednje kolovanje. Da li ste uli za zlatni presek? Dobro, a sada recite da li ga razumete? Ili jo vanije, kako se koristi? Moj odgovor je pozitivan na sva pitanja, izuzev poslednjeg. Moje ubeenje je da mnogi predavai to nisu u potpunosti razumeli, stoga u u najboljoj nameri pokuati da malo osvetlim taj problem.

Zlatni presek ili boanska proporcija je vizuelna reprezentacija broja koji se naziva FI. Dobija se uz pomoc numerikim nizom koji se naziva Fibonaijev niz.

1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144...

Proporcija FI=1.618033988749895

Proporcija

Proporcija FI je svuda u univerzumu prirodi, svemiru, fizici, matematici, umetnosti i dizajnu. Fi kreira boansku proporciju (tako su je nazvali renesansni umetnici zbog njene prisutnosti u univerzumu, za koga su smatrali da ga je stvorio Bog), koju koriste umetnici i dizajneri.

Tu je sutina. Korienjem zlatnog preseka kao orijentira u svojim kompozicijama moete poboljati komunikaciju svog dizajna.

http://www.youtube.com/watch?v=085KSyQVb-U

Proporcija

Dominacija (akcenat) Dominacija se odnosi na variranje stepena isticanja u dizajnu. Ona odreuje vizuelnu teinu kompozicije, uspostavlja prostor i kompoziciju i esto odluuje gde oko prvo ide kada posmatra dizajn. Postoje tri stepena dominacije, svaki ima veze sa teinom konkretnog objekta unutar kompozicije. Dominantna: objektu je data najvea vizuelna teina, element primarnog isticanja koji napreduje ka prednjem planu kompozicije. Subdominantna: element sekundarnog isticanja, elementi u sredini osnove kompozicije. Potinjena: objektu je data najmanja vizuelna teina, elementi tercijarnog isticanja koji se gube u pozadini kompozicije.

Dominacija U primeru na sledeoj slici, drvo ima ulogu dominantnog elementa, kua i breuljci su sekundarni elementi aplanine su tercijarni element.

Dominacija Lik moe biti dominantan veliinom, oblikom, bojom, tonom, poloajem u kompoziciji i sl. DominacijaoblikomDominacijatonomDominacijaveliinom

Dominacija Reljef Bogorodice zatitnice na kojem je tema - Bogorodica - izraena kao dominanta. Zbog semantike perspektive Bogorodica dominira svojom veliinom, kao i svojim smetajem na polovini horizontalne ose formata, ime se ostvaruje simetrija kompozicije.

Jedinstvo Koncept jedinstva opisuje relaciju izmeu pojedinanih delova i cele kompozicije. On istrauje aspekte datog dizajna koji su neophodni za sklapanje kompozicije, da bi se postigao utisak celovitosti, ili razloiti da bi se postigao utisak raznolikosti. Jedinstvo u dizajnu je koncept koji potie iz nekih Getalt teorija vizuelne percepcije i psihologije, posebno onih koje se bave kako ovekov mozak organizuje vizuelne informacije u kategorije ili grupe.

Sama Getalt teorija je prilino obimna i sloena i bavi se razliitim nivoima apstrakcije i generalizacije, ali neke od osnovnih ideja koje potiu iz ove vrste razmiljanja su prilino univerzalne.

Jedinstvo jedinstvo+ponavljanje+grupisanje

Vizuelni principi Getalt psihologije PRINCIP BLIZINE oblici koji se nalaze blizu jedan drugome se udruuju.

Vizuelni principi Getalt psihologije PRINCIP SLINOSTI slini oblici se meusobno grupiu.

Vizuelni principi Getalt psihologije PRINCIP KONTINUITETA konture koje teku u blagom kontinuitetu percipiramo lake nego konture sa naglim promenama u pravcu. Oko je naterano da prati konturu

Vizuelni principi Getalt psihologije PRINCIP ZATVORENOSTI naklonjeniji smo interpretacijama koje proizvode zatvorene nego otvorene oblike.

Vizuelni principi Getalt psihologije PRINCIP MALIH POVRINA teimo da vidimo male povrine kao figure koje se nalaze na veoj povrini (pozadini).

Vizuelni principi Getalt psihologije PRINCIP SIMETRIJE simetrine povrine teimo da vidimo kao figure na asimetrinoj pozadini.

Vizuelni principi Getalt psihologije PRINCIP OKRUENOSTI - povrine koje prepoznajemo kao okruene nekom drugom povrinom ponaaju se kao figure.

Veba Koristei take i linije stilizovano napisati izabranu re i na taj nain vizuelno izraziti emotivno znaenje te rei.

NadaRadostTugaNervoza

Veba Koristei taku, liniju i neki elementarni oblik napraviti aru (mustru) za zidni tapet.Variraj razmakVariraj veliinuVariraj bojuVariraj orijentaciju

*