Osnove Windows...

Organizacija podataka

Miš i tastatura

Grafički elementi

Organizacija podataka

Imena perifernih uređaja

Fajl, datoteka (file)

Direktorijum, fascikla (folder)

Prečica (shortcut)

Imena perifernih uređaja

Sastoje se od jednog velikog slova latinice

(A-Z) iza kojeg su dve tačke (:).

Uobičajena su sledeća simbolička imena:

A: (B:) prva (druga) disketna jedinica

C: sistemski disk

D:, E:, .... Z: particije sistemskog diska, ostali diskovi i/ilinjihove particije i CD/DVD uređaj

Simbolička imena tastature, ekrana i portova:

CON: tastatura i ekran

COM1:, COM2: ... serijski port

LPT1:, LPT2:, ... paralelni port

Adresa za pregled

računarskih komponenti

https://www.tomshardware.com/articles/

Pojam fajla

Fajl (datoteka) je imenovani, logički skup podataka

koji je smešten na fizički medijum.

Fajl je imenovani prostor na disku u kome se

čuvaju podaci. Fizička organizazcija podataka može

biti ili kontinuirani niz bajtova ili neka od složenijih

struktura.

Dve osnovne karakteristike svakog fajla su ime i tip.

Ime se sastoji od niza znakova ( u Windows XP 255

znakova najviše)

Tip (ekstenzija) sastoji se najčešće od tri (četiri)

znaka, ukazuje da li je to program ili su podaci, kao i

kojim programom se taj fajl može otvoriti.

Neke od standardnih ekstenzija:

ASM asemblerski program

BAK rezervna kopija fajla

BAS Basic program

BIN binarna datoteka

BMP grafički fajlovi, slike u BMP formatu

C, CPP, BAS, PAS izvorni program napisan u

programskom jeziku C, C++, Basic, Pascalu

OBJ objektni fajl

EXE izvršni fajl

SYS sistemski fajl

TXT tekstualni fajl

DOCX tekstualni fajl, dokument

XLSX EXCEL fajl

HTML

MDB

Sa stanovišta korisnika fajl je organizovan skup

blokova podataka koji su svrstani po

određenom redosledu, te blokove nazivamo

logički slogovi. Primer logičkog sloga skup

podataka o jednom učeniku (ime, prezime,

datum rođenja ...). Nasuprot tome, spoljna

memorija je podeljena na sektore, koje

predstavljaju fizički blok. Jedan od zadataka

OS jeste da smesti logičke slogove podataka u

fizičke blokove spoljne memorije i pri tome da

obezbedi da na osnovu imena fajla odredi njenu

adresu na spoljnoj memoriji.

Direktorijumi (fascikle)

Operativni sistem obezbeđuje sredstava za

organizaciju fajlova a to je sistem direktorijuma

(fascikla, katalog, imenik).

Direktorijum je tabela koja OS prvenstveno služi

za preslikavanje simboličkih imena fajlova u

adresu fajla na disku.

Direktorijum možemo shvatiti kao spisak

fajlova.

Većina direktorijuma sadžji:

informacije za identifikaciju (ime i tip fajla)

informacije administrativnog tipa (vremenu

kreiranja fajla, korisniku koji ju je kreirao,

vremenu poslednje modifikacije, veličini fajla...)

informacije o pristupu i zaštiti fajla

informacije o fizičkim karakteristikama (broj

dodeljenih blokova, početnu adresu, način

povezivanja blokova...), tj. informacije o mestu

na disku gde je snimljen fajl

informacije o logičkim karakteristikama fajla

(vrsta sloga, dužina sloga,...)

Kako broj fajlova vrlo brzo postane velik, korisnik se

teško snalazi ako ne grupiše srodne fajlove u kraće

spiskove tj. kraće direktorijume. Takvi kraći spiskovi

nazivaju se poddirektorijumi, potkatalozi.

Svaki direktorijum može da sadrži pored fajlova i druge

direktorijume (poddirektorijume).

Svaka spoljašna memorijska jedinica (disk, disketa, CD,

flash ...), ima svoj glavni direktorijum, koreni

direktorijum (root) iz kojeg se granaju drugi direktorijumi,

koji opet imaju svoje direktorijume itd. Ovakva

organizacija naziva se stablo direktorijuma (directory

tree).

Koreni direktorijum se formira u procesu pripreme

uređaja (diska, diskete) za korišćenje, postupkom koji se

zove formatiranje. Koreni direktorijum sastoji se samo od

imena jedinice (npr. C:)

Put (path) do fajla određen je nazivima kataloga i

podkataloga (čvorova stabla) preko kojih se dolazi do fajla.

Čvorovi tog puta odvojeni su bekslešom (backslash – kosa

crta unazad \).

Puno ime fajla sastoji se od

puta do fajla (koji uključuje i ime jedinice na kojoj se

nalazi, tj. koreni katalog)

imena i tipa fajla

Svaki fajl je jedinstveno određen svojim punim imenom.

Koren (root) C:

muzika igreskola

spisak.doc

telefoni.xls

domaca strana

Prirodne nauke Drustvene nauke

matematika fizika informatika srpski engleskiistorija

primena

uvod.ppt

osnove.ptt

C# sistemi

...

Primeri puta iz prethode opisane organizacije podataka

na disku c:

• c:\ skola \Prirodne nauke\informatika

• c:\ muzika\domaca

Primeri punog imena fajla iz prethode opisane

organizacije podataka na disku c:

• c:\ spisak.doc

• c:\ skola \Prirodne

nauke\informatika\primena\uvod.ppt

Prečice - shortcut

Prečice (shorcut) su posebna vrsta fajla, čija je

jedina uloga da pokažu putanju do nekog

drugog fajla ili direktorijuma, odnosno do nekog

drugog objekta u sistemu.

Jedan od čestih primera njihove upotrebe je startovanje

neke aplikacije. Bilo bi naporno da svaki put kad želimo

da startujrmo neku aplikaciju prođemo kroz nekoliko

direktorijuma da bi došli do fajla sa aplikacijom. Umesto

toga, postavimo prečicu do programa i kad želimo da

pokrenemo aplikaciju aktiviramo prečicu.

Miš

Pokazivač (cursor) može da ima različite oblike

(strelica, peščani sat, ruka sa uperenim kažiprstom...)

Osnovne operacije:

jednostruki pritisak (click)

dvostruki pritisak(double click)

desni pritisak (right click)

Obeležavanje objekata (select)

Prevlačenje objekata (drag & drop) Kada miš pokazuje na neki objekat, pritisak tastera miša i

pomeranje miša po ravnoj površini sa pritisnutim tasterom

(bez otpuštanja od momenta pritiska)

Tastatura Kursor je pokazivač na ekranu, prilikom kucanja pokazuje

mesto gde će biti otkucan sledeći znak. Najčešće ima oblik

tanke uspravne ili horizontalne crte u visini podnožja slova

koja blinkuje (treperi), ili u obliku pravougaonika koji pokriva

slova.

Neki od tastera• Esc

• Backspace

• Shift

• CapsLock (Lock)

• Insert

• Delete

• Enter (Return)

• Ctrl

• Alt

• Strelice

• Home

• End

• PgUp (PgDn)

• PrtSc

Neke komande se zadaju istovremenim pritiskom na dva ili

više tastera. U tom slučaju prvo se pritisne prvi (ili prva dva

tastera), a zatim se pritisne poslednji taster u kombinaciji.

Grafički elementi

Radna površina (desktop)

Traka zadataka ( taskbar)dugme Start, dugmad za otvorene prozore, polje za obaveštavanje

Ikone (icon)Sličica koja označava objekat (objekta je sve ono

što postoji u sistemu fajl, direktorijum, štampač...).

scrintip - kratko objasnjenje

Prozori (window)• svaki program se izvršava u vizuelno odvojenom

prostoru na ekranu – pozoru

• kontrola rada pojedinih programa vrši se prelaskom u njegov prozor

• podaci sa tastature i miša dostavljaju se programu čiji je prozor aktivan

Možemo razlikovati 4 vrste prozora:

• grupni prozor (npr Control panel, My computer)

• prozor aplikacije ( npr. WORD)

• prozor dokumenta (npr. pismo.doc, spisak.doc)

• prozor za dijalog (dialog prilikom snimanja, razne informacije, upozorenja... )

Svaki prozor ima traku naslova (title bar), u kojoj se nalaze informacije o sadržaju programa, a služi i za pomeranje prozora.

Promena veličine prozora

Zatvaranje prozora

prozoriikone

Start meni

Traka zadataka Polje za obaveštavanje

radna površina

Meniji (menu)Lista raspoloživih komandi i opcija, mogu imati horizontalni i vertikalni položaj, u okviru menija može se pojaviti podmeni. Komande koje se u datom trenutku mogu primeniti ispisane su jasno, inače su ispisane bledo. Izbor iz menija vrše se korišćenjem miša ili tasature (Alt za prelazak u liniju menija...., Alt, Alt + blank, Alt+Slovo).

Trake sa alatima (tool bar)izdvojene najčešće korišćene komande programa, i predstavljene dugmadima

Traka (riboon)Traka sadrži kartice( tabove), na svakoj kartici nalazi se

grupe alata koje grupišu srodne akcije. Na primer u word-u

na tabu Home nalaze se grupe Home, Font...

Radni prostor prozora (workspace)

Statusna traka (status bar)ispis raznih objašnjenja koje daje program

Trake za pomeranje (scroll bar)pomeranje sadržaja prozora (u sva 4 smera)

Kontekstni meni (context menu)

Dijalozi (dialog)Posle zadavanja neke komande kod koje treba podesiti parametre ( imena tih komandi su u meniju napisana sa tri tačke na kraju) ili kada program posle zadavanja neke komande treba da upozori korisnika javljaju se prozori za dialog. Prozor za dialog može imati više kartica (tab) od kojih svaka ima na vrhu jezičak sa nazivom (npr. Print Preview).

Dugmad (button)Klikom na njih izvodi se neka akcija, sastavni su deo svakog dialoga (Yes, No, Applty, Cancel, OK, Save...)

Kontrole za unos i izbor

Opciono dugme (Radio button)

opcije se međusobno isključuju

Opcioni kvadrat (Check box)

uključivanje i isključivanje pojedinih opcija

Tekstualno polje (Text box)

koristimo za ručni unos nekog teksta

Numeričko tekstualno polje (Numeric Up Down)

koristimo za unos numeričkih vrednosti

Polja sa listama

Listbox - lista - izbor vrednosti iz unapred

definisnaog skupa

Combo Box – kombinovana lista - kombinacija List

Box-a i Text Box-a (primer Save As)

traka naslovan meni

Traka za

pomeranjestatusna linija

linija alatki

radni prostor

kartice

numeričko

tekstualno polje

lista

dugme

kartice grupa alata

opcioni kavdarat

chech box

opciono dugme

radio button

Primer prozora čiju veličinu ne možemo da menjamo

Kreiranje foldera

Kreiranje tekstualnog fajla

Startovanje aplikacija Notepad –

beležnica, WordPad - pisanka i

njihovim korišćenjem kreiranje, novih

fajlova, kao i izmena vec postojećih

(Save As)

Kopiranje, brisanje, premeštanje,

preimenovanje fajlova i foldera

Kopiranje, brisanje, premeštanje više

fajlova, foldera

Pregleda sadržaja računarskog

sistema

View (uređen prikaz)

Folder options...

Control panel

Add hardware

Add or Remove programs

Appearance and Personalisation

Folder Options

Fonts

Printers and Faxes

Sound and Audio Devices

Control panel

User Accounts

Power Options

System

Add or Remove programs

Date and Time

Regional and Language Options