Organizacioni oblici posredovanja u realizovanju turističkih usluga

drdr Bojan Bojan ZeZečevićčević

Organizacioni oblici posredovanjau realizovanju turističkih usluga

Putničke (turističke) agencije

Društvene turističke organizacije

PUTNIČKE (TURISTIČKE)

AGENCIJE

DRUŠTVENE TURISTIČKE

ORGANIZACIJE=


Putničke agencije

1841. prvo organizovano turističko putovanje: Tomas CookPosrednička uloga – povezivanje usitnjene tražnje na jednoj i heterogene ponude, na drugoj straniAktivnosti:

Kreiranje tražnje i ponudePropagandaInformisanjeDistribucijaRealizacija sopstvenih putovanja


Sadržaj delatnosti putničkih agencija

Posredovanje u realizovanju turističkih putovanja u užem smislu

Organizovanje sopstvenih putovanja

Informativno savetodavne usluge

Ostale, prateće usluge


Posredovanje u realizovanju turis-tičkih putovanja u užem smislu

Obezbeđivanje putnih isprava (vize)Prodaja karata za prevozProdaja vaučera, posebnih hartija od vred-nosti, na osnovu kojih se mogu koristiti različite usluge – smeštaj, ishrana i dr.Izdavanje i isplata putničkih čekova, orga-nizacija menjačkih poslova itd.Pribavljanje polisa osiguranja


Organizacija sopstvenih putovanja

Tzv. paušalna putovanja (paket aranžmani)

Paušalno putovanje je skup usluga (prevoz, smeštaj, ishrana, razgledanja i dr, koje se nude u celini, uz skupnu, paušalnu cenu koja se, po pravilu, plaća unapred i koja je niža od zbira cena pojedinačnih usluga obuhvaćenih paušalnim putovanjem

Putnička agencija je organizator putovanja (tour-operator)


Organizacija sopstvenih putovanja

Unapred pripremljen paket usluga ili formiran po zahtevu klijenata

Nastajanje “novog proizvoda”

Niže cene prevoza: specijalne tarife, čarteri...Niže cene smeštaja: zakup, alotman


Vrste putničkih agencija

Prema teritoriji koju pokrivaju:Lokalne, regionalne, nacionalne i međunarodne

Prema broju poslovnica:Pojedinačne i složene

Prema samostalnosti u radu:Samostalne i zavisne od osnivača

Prema pretežnom sadržaju rada:Veleprodavci (tour-operatori) i maloprodavci (klasični posrednici)

Prema području pružanja usluga:Inicijativne i receptivne



Baziraju svoju aktivnost na principima dobrovoljnosti i nelukrativnosti

Osnovni cilj uključivanje članstva u turističke tokove ili koordinacija aktivnosti u prihvatu gostiju u turističkim mestima

Inicijativne i receptivne


Putničke (turističke) agencije


Inicijativne DTO

Iniciraju uključivanje svojih članova u turistička kretanja po što povoljnijim uslovima, kroz sklapanje povoljnih aranžmana sa prevoznicima, hotelijerima, ili kroz iz-gradnju sopstvenih kapaciteta za smeštaj

Auto-moto klubovi (ADAC Nemačka), Društva planinara, ljubitelja prirode, izviđača, lovaca itd.

Izvor finansiranja - članarine


Receptivne DTO

Receptiva – prijemNastale sredinom XIX veka u turističkim mestimaKoordinacija delovanja različitih nosilaca turističke ponude – uređenje mesta i sl.Razvoj turizma – usložavanje problema (redovi vožnje, zakonski propisi) => povezivanje odozdo na gore: društva u saveze - kraj XIX vekaZnačajna uloga do I sv. rata, nakon toga primat u poslovima koordinacije ponude preuzima država – razvoj organa odozgo na dole


Integracija i koncentracija u turizmu

Preduzeća u turizmu (i u ostalim delatnos-tima) nastoje da obezbede:

Ostvarivanje ekonomije velikog obima

Jaču kontrolu i razvoj tržišta nabavke i prodaje

Iskorišćenje diferencijalnih prednosti u cilju profitabilnog poslovanja u srodnim oblastima

Ova tri cilja ogledaju se u tri tipa integracije


Integracija u turizmu

HOTEL

PUTNIČKA AG.

AVIO-KOMP.

CATERING

HOTEL

Vertikalna integracijaunazad

Vertikalna integracijaunapred

Horizontalnaintegracija

Komplementarnaintegracija


Integracija u turizmu

Forme integracije:Akvizicije, merdžeri, unakrsno posedovanje akcija, franšize, ugovori o menadžmentu, konzorcijumi

Horizontalna integracija:Agencije : TUI (1968.)Hoteli: IHC, Hyatt, Hilton, Best Western

Vertikalna integracija: Air France i Sotair (3. francuski touroperator)

Komplementarna integracija:TUI KLM i Golden Tulip hoteli


Vodeće turističke korporacije u Evropi (rang: mlrd. Evra 2004)


Diversifikacija u turizmu

Retki su slučajevi diversifikacije preduzeća u turizmu u druge delatnosti:

Malo je velikih, sa značajnim prilivom sredstava (keša)

Uspešni crpe uspeh iz nadprosečnog rasta ostvarivog u turizmu i nastoje da se tu i šire

Nasuprot tome,česta je ekspanzija kompa-nija iz drugih sektora u turizam


Koncentracija

Rezultat individualnog rasta firmi i integracija je porast koncentracije

Koncentracija označava stepen u kome autpute proizvodi sve manji i manji broj preduzeća

Stepen koncentracije u budućnosti zavisiće od dva procesa:

Stalne promene u zahtevima tražnje – otvara prostor za specijalizovana preduzeća

Ulaganja u tehnologiju zahtevaju velike investicije i širo-ko tržište – podsticaj za integracije


TUI lanac vrednosti


TUI

PutničkePutničkeagencijeagencije

(inicijativa)(inicijativa)

AvioAvio--kompanijekompanije

HoteliHoteliIncomingIncoming

agencijeagencije(receptiva)(receptiva)

TourTour--operatorioperatori

7575(u 18 evr.(u 18 evr.zemalja)zemalja)

35003500(u 17 evr.(u 17 evr.zemalja)zemalja)

77(preko 100(preko 100

aviona)aviona)

285285(163000 lež.)(163000 lež.)TUI HotelsTUI Hotels&& ResortsResorts(12 komp.)(12 komp.)

u 28 zem.u 28 zem.

3737

++ HapagHapag--Lloyd CruisesLloyd Cruises: 4 : 4 premium and luxury cruise segmentpremium and luxury cruise segment brodabroda


Koncentracija - TUI

75 touroperatora3500 putničkih agecijaPreko 100 aviona285 hotela sa 163.000 soba37 incoming agenta4 broda za krstarenja18 miliona klijenata (2004.)Preko 80% evropskog tržišta organizovanih putovanja


Koncentracija - TUI

13 mlrd. evra turistički biznis


Definicija turističke politike

Turistička politika predstavlja skup regulative, pravila, uputstava, direktiva i razvojno-promotivnih zadataka i strategija kao okvira za kolektivne i individualne odluke koje direktno utiču na razvoj turizma i dnevne aktivnosti aktera.

Goeldner, R.C., Ritchie J. R. B., et McIntosh R. W., (2000) Tourism. Principles, Practices, Philosophies, John Wiley & Sons, New York, 8th edition


Turistička politika treba da obezbedi:pravila igre i uslova koje operatori u sektoru turizma moraju ispunjavati (zakoni i uredbe);kontrolu prihvatljivog ponašanja u realizaciji aktivnosti (inspekcije);zajedničke smernice i/ili uputstva (pravilnici, norme i sl.) za sve, ili, većinu aktera u turizmu;upravljanje procesima uspostavljanja konsenzusa oko posebnih vizija, strategija i ciljeva razvoja za pojedine klastere/destinacije/proizvode;okvir za javno-privatne rasprave o ulozi turizma u nacionalnoj ekonomiji i društvu;efikasan "interface" sa svim drugim sektorima ekonomije i društva;dnevni uticaj na nacionalne marketing aktivnosti, organizaciju velikih događaja, upravljanje ključnim atrakcijama i programima prijema gostiju i sl.


Vrste turističke politike

Opšta turistička politika

Posebna turistička politika


Organi koji sprovode turističku politiku

Neposredni (unutar izvršnih organa državne uprave)

Kolektivni (komitet, savet...)

Posebni (ministarstvo)

Posredni


Dometi današnje turističke politike Srbije

Turistička politika na nacionalnom nivou ima snagu koju obično ima ceo turistički sektor

Današnja turistička politika Srbije je ograničena u svom dometu, jer objektivno pokriva samo unutrašnje regulisanje sektora koji još uvek nema ni snagu, niti internacionalnu konkurentnost

Turistička politika Srbije još uvek nema potrebne poluge uticaja na razvoj, rast i izgradnju konkurentnosti


Izgradnja kapaciteta turističke politike

Srbije

Tri ključna pitanja:1. uspostavljanje razvojne poluge turizma

Srbije,

2. pitanje konkurentskog upravljanja, i

3. pitanje vođstva


Uspostavljanje razvojne poluge turizma

SrbijeSrbija je zadržala mrežu ključnih javnih institucija u turizmu. Potrebno je redifinisati njihove poslovne misije Srbija ima razvijeno tržište internacionalno obrazovanog kadra, posebno u BeograduPotencijal turizma već prepoznat od strane domaćih preduzetnika. Neophodno stvoriti prihvatljive uslove privređivanja i obezbediti sigurnost i transparentnost projekataSrbija nema velikih igrača u turizmu koji bi mogli preuzeti odgovornost za razvoj proizvoda u većem obimu i biti jak lokalni "benchmark" za operativne standarde poslovanja; Srbija, za sada, osim određenog broja beogradskih hotela i, eventualno, marina na Dunavu, ne može da računa na velike inostrane investitore jer još uvek nema razvijeno tržište u unutrašnjosti zemlje, odnosno, jer još uvek nema sistemski priređenih projekata za internacionalno tržište;


Uspostavljanje razvojne poluge turizma Srbije

Srbija ima nasleđene proizvode koje je moguće i potrebno brzo rehabilitovati i komercijalizovati vlastitim snagama;Srbija ima značajne potencijale za novi razvoj, a naročito Dunav, banje i planine. To iziskuje sistemski pristuposmišljavanju proizvoda, pripreme master planova i stavljanja projekata na tržište domaćih i inostranih preduzetnika;Srbija je, uz značajnu pomoć međunarodne zajednice, dala prioritet velikim infrastrukturnim projektima, a na osnovu kojih se već događaju spekulativne kupovine zemljišta u zonama buduće turističke penetracije;Srbija je danas premrežena brojnim, ali nepovezanim/ neusklađenim projektima tzv. "izgradnje kapaciteta" preduzetnika i javnih vlasti, od kojih je velik deo direktno povezan s turizmom;nivo sofistikacije tržišta nizak, niska produktivnost faktora, nema dugoročnih finansijskih izvora i javni i privatni akteri u klasterima nemaju dovoljno snage za razvojni uzlet


Uspostavljanje razvojne poluge turizma Srbije

Srbija je suočena sa sledećim mogućim generalnim rešenjima:

U prvo vreme, Srbija treba da sledi primer Mađarske -privlačenje jakih svetskih i razvoj nekoliko domaćih igrača Država će morati, u velikoj meri, sama da preuzme rizik pripreme razvojnih turističkih projekata sistemom profesionalnog developera. U tom smislu su relevantni primeri Grčke, Egipta i TurskeU tom kontekstu, Srbija mora da uspostavi profesionalnu razvojnu polugu u vidu posebne centralizovane institucije/agencije, koja bi trebala da preuzme ključnu odgovornost za razvoj i rast konkrentnosti odabranih srpskih turističkih klastera i proizvoda, a to uključuje i razvoj regionalnog i lokalnog kapaciteta za upravljanje klasterima i njihovo buduće preuzimanje sudbine u sopstvene ruke.


Upravljanje konkurentnošću

MENADŽMENTMENADŽMENTDESTINACIJEDESTINACIJE

PRODUKTIVNOSTPRODUKTIVNOST

ATRAKTIVNOSTATRAKTIVNOST MARKETING SISTEMMARKETING SISTEM

KONKURENTNOST DESTINACIJEKONKURENTNOST DESTINACIJE

Model konkurentnosti destinacijeModel konkurentnosti destinacije


VodjstvoU razvijenim turističkim zemljama dovoljan je dogovor aktera o ključnim vrednostima destinacije i na toj osnovi definisanoj viziji u kontekstu ostvarivanja konkurentnostiU Srbiji pogrešne percepcije o prirodi koncepta konkurentnosti u turizmu Na bazi sadašnje strukture i podele uloga "stakeholdera" u turizmu Srbije, nije moguće očekivati preuzimanje odgovornosti za konkurentski iskorak.Omogućavanje pristupa finansiranju, olakšavanje stvaranja novih kompanija i projekata, jaki trening centri, razvoj sistema kvaliteta i sl., zbog sinergetskih su razloga efikasniji kad se sprovode centralno. Nije dovoljno usvojiti strategiju, ako istovremeno ne postoje uslovi za njeno efikasno i posvećeno sprovođenje.U tom smislu, u samom političkom vrhu Srbije, bilo da je reč o Vladi u celini, ili skupu važnih ministarstava, zajedno s drugim akterima, potrebno je obezbediti jako "partnerstvo za vođstvo".

Documents

Organizacioni oblici posredovanja u realizovanju turističkih usluga