Univerzitet Singidunum u BeograduFAKULTET ZA EKONOMIJU, FINANSIJE I ADMINISTRACIJU

SEMINARSKI RAD IZ POSLOVNOG BANKARSTVA

OFF-SHORE BANKARSTVO

Student: Mentor:

Bojan Miljanić dr Miroljub Hadžić

Beograd, jun 2008. god

2

Sadržaj

Sadržaj...........................................................................................................................11. Uvod...........................................................................................................................22. Tipovi off-shore bankarskih licenci........................................................................23.Prednosti off-shore bankarstva................................................................................44. Off-shore poslovanje i pranje novca: svetske tendencije......................................85. Zaključak................................................................................................................10Literatura....................................................................................................................11

1

1. Uvod

Poslovni svet i pojedinci uvek su smatrali bankarski sektor i banke simbolom

bogatstva i ekonomske moći. To isto može se primeniti i u slučaju off-shore banaka,

koje se uz mnogobrojne prednosti mogu osnivati u velikom broju vodećih i novih off-

shore jurisdikcija i finansijskih centara.

U većini jurisdikcija gotovo je nemoguće da novi podnosilac zahteva, koji želi da

obavlja bankarske poslove, osnuje bankarsku kompaniju, ukoliko tražilac nije cenjena

i uvažena međunarodna bankarska inkorporacija. Vlasti u nastojanju da zaštite poreski

i finansijski sistem svoje zemlje od lošeg uticaja (često čak na glup krajnje pogrešan

način) sumnje u stabilnost svog bankarskog sektora, ili u njenu reputaciju, uvele su

veliki broj birokratskih i finansijskih prepreka, a posledica tih mera je da ozbiljni, ali

finansijski slabije osigurani tražioci licenci nisu u mogućnosti ni da podnesu molbu za

dobijanje bankarskih licenci. U mnogim zemljama potrebno je da upisani kapital

banke iznosi i stotine miliona dolara, koji često moraju biti u celosti uplaćeni pre

dobijanja dozvole, ili je pažnja regulatornih tela usmerena samo na one jedinice, koje

već imaju bankarske dozvole u nekoj drugoj zemlji.1

2. Tipovi off-shore bankarskih licenci

Ipak mnoga preduzeca, naročito međunarodni holdinzi, zainteresovani su za dobijanje

bankarske dozvole za potrebe svog holdinga. Bankarska dozvola koja je u mnogim

jurisdikcijama poznata kao „interna“, može se dobiti u mnogim off-shore lokacijama

po iznenađujuće prihvatljivim cenama i pod vrlo povoljnim uslovima.

Za potpunu ili delimično ograničenu opštu ili međunarodnu bankarsku dozvolu sve

više se traži da se zadovolje propisani uslovi o iznosu registrovanog kapitala,

međutim, uprkos tome postoje mesta gde se i takve dozvole mogu dobiti pod

prihvatljivim uslovima.

Opšte govoreći moguće je off-shore bankarske licence podeliti u dva osnovna tipa

licenci, koje mogu imati i veliki broj daljnjih podlicenci. Pod opštom bankarskom

licencom u većini jurisdikcija podrazumeva se dozvola za obavljanje bankarskih 1 Kohn M. (1994), Financial Institutions and Markets, New York: McGraw-Hill

2

usluga u mestu registracije, ili internacionalne bankarske usluge za javnost. Banka

posluje kao i svaka druga jedinica, može primati depozite od građana i obavljati opšte

bankarske usluge za klijente sa i bez stalnog boravka. U velikoj većini zemalja

delovanje je doduše ograničeno na obavljanje usluga za klijente bez stalnog boravka,

t.j. samo na off-shore bankarske usluge. Taj tip off-shore banaka osnovan je s

namerom da se osiguraju komercijalne bankarske usluge u off-shore režimu.2

Ograničena bankarska licenca (često poznata kao „interna“ licenca) je dozvola koja

ograničava teritorijalno delovanje banke, a moguće je osigurati usluge u stranim

valutama ili za određene osobe. U većini slučajeva banka ne može primati depozite od

pojedinaca, a svoje usluge može pružati samo onim jedinicama koje su navedene u

bankarskim licencama. Takva banka se koristi kao takozvana korporativna banka za

upravljanje novčanim tokom– „active Cash Flow management“

Tako utemeljena off-shore bankarska kompanija može na vrlo kvalitetan način

obavljati sledeće poslove:3

- planiranje poreza

- poboljšanje imidža finansijske grupacije ili holdinga

- upravljanje novčanim tokovima

- izdavanje obveznica i garancija u svrhu obavljanja tendera

- jednostavniji pristup informacijama o bankarskom poslovanju poslovnih

partnera i konkurenata

- jednostavniji pristup finansijskim tržištima

- progresivnije finansiranje poslovnih aktivnosti holdinga ili finansijske

grupacije

- otvaranje poverljivih i fleksibilnijih bankovnih računa

- mogućnost dobijanja pozajmica i kreditiranja

Većina off-shore banaka ne podleže oporezivanju, oporezivanju po odbitku, ne mora

plaćati naknade, takse na izdate i primljene čekove niti bilo kakve druge oblike

2 Bjelica V. i dr. (2001), Finansije – teorija i praksa, Subotica: Ekonomski fakultet3 Internet: http//:www.fatf.org

3

direktnih ili indirektnih taksa ili poreza. To donosi potpuno novi koncept bankarskih

usluga za klijenta koji je već nekoliko godina poznat pod imenom off-shore

bankarstvo ili internacionalno privatno bankarstvo. Drugi značajan faktor off-shore

bankarskih usluga je stroga anonimnost i poverljivost, koju pozdravljaju mnogi

investitori i ulagači, koji su otvorili račun u banci na ime osobe ili pravne jedince,

koja je vrlo često takođe jedna off-shore kompanija.4 Te off-shore banke su cenjene u

široj međunarodnoj bankarskoj zajednici, koja je poznata po tome da je velika većina

međunarodnih banaka domicilna u jednom od poreskih rajeva kao što su Bahami,

Kajmanska ostrva, Jersey, Guernsey, Labuan, Isle of Man ili Hong Kong.

Vodeći centri bankarstva sa vrlo niskim porezima ili bez njih i sa vrlo liberalnim

okruženjem koncentrisani su uglavnom na tri geografska područja- Karibe, Evropu i

Pacifik.

Istina je da se zakoni u tim različitim stranim jurisdikcijama jako razlikuju, pa jedna

jurisdikcija može u određenom trenutku biti puno privlačnija od druge i zato je

potrebno sprovesti potrebnu analizu postojeće situacije pre nego se izabere lokacija, a

ona se može sprovesti u saradnji sa specijalizovanom kompanijom.5

3.Prednosti off-shore bankarstva

Prednosti, koje su na raspolaganju vlasnicima međunarodnih privatnih banaka,

značajno prevladavaju nad prednostima, koje pruža većina drugih investicionih

mogućnosti. Finansijsko delovanje kao sredstvo za direktan pristup međunarodnim

tržištima kapitala, inter-bankarske prednosti u obliku pozajmica na veliko i

smanjivanje naknada na devizna sredstva postaju iznenada dostupne pravnim licima

koja imaju poziciju vlasnika off-shore banke.

Sledeći aspekti spadaju među glavne prednosti privatnog vlasništva jedne off-shore

banke:6

1. Profit. Sve banke, bilo strane bilo domaće, pozajmljuju novac od svojih

ulagača uz nisku kamatu i zatim ih pozajmljuju drugim osobama uz visoke 4 Ćirović M. (2001), Bankarstvo, Beograd:Bridge Company5 Bjelica V. i dr. (2001), Finansije – teorija i praksa, Subotica: Ekonomski fakultet6 Kohn M. (1994), Financial Institutions and Markets, New York: McGraw-Hill

4

kamate. Vlasnici privatnih međunarodnih banaka ne dobijaju novac samo od

svojih ulagača nego i generišu svoj profit, jer posluju s gotovinom s kojom

mogu raspolagati samo banke.

2. Privatnost. Strogi zakoni koji se odnose na poverljivost u zemlji domaćinu

štite interese finansijskih institucija od neovlašćenih istraživanja vladinih

agencija, poreskih službenika, osoba sa zakonskim ovlašćenjima ili agresivnih

korporativnih konkurenata. Privatna međunarodna banka osigurava zaštitu od

pokušaja finansijskog probijanja, koje je uobičajeno u domaćem bankarskom

sektoru.

3. Zaštita od oporezivanja. Međunarodni finansijski sektori stekli su reputaciju

zakonitog poreskog raja. Pošto su porezne stope kojima zemlje domaćini

oporezuju prihode, a koje su rezultat međunarodnog poslovanja kvalifikovanih

banaka vrlo niske- u većini slučajeva to poslovanje se uopšte ne oporezuje-

privatna međunarodna banka može zaštititi dividende, kamate i menadžerske

plate svojih vlasnika od poreza u korist poreznih vlasti zemlje čiji je vlasnik

državljanin, ili u kojoj boravi.

4. Vlasništvo. Vlasništvo nad off-shore bankom znači minimalnu birokratiju.

Moguće je biti vlasnik privatne međunarodne banke uz iznenađujuće nisku

cenu, a vlasniku banke ne treba veliki broj bankarskih autorizacija, kao što je

to slučaj kod kontinentalnih on-shore jurisdikcija. U većini slučajeva dovoljno

je iskustvo u tom sektoru, ili dobre bankovne preporuke, kao i poslovni plan,

koji će uveriti vlast zemlje domaćina u pošteno poslovanje.

5. Zaštita imovine. Imovina uložena u vlastitu privatnu međunarodnu banku

imuna je na na sve procene i sudske naloge o plenidbi, ili druge naloge koji su

izdati u domicilnoj zemlji.

6. Imidž. Kao vlasnik off-shore banke investitor ulazi u svet privatnih

međunarodnih bankara. Vlasništvo nad bankom stvara sliku o bogatom

pojedincu s kojim se isplati poslovati.

7. Raznovrsnost imovine. Najbolji način za osiguranje imovine je njena

distribucija po svetu i njena raznovrsnost. Nema boljeg načina da se izvrši

5

distribucija nego da se imovina plasira u jednu ili više privatnih međunarodnih

banaka, koje su u ličnom vlasništvu i s kojima se lično upravlja shodno ličnim

namerama.

8. Integracija. Velika većina off-shore banaka sada nudi najsavremenije načine

komuniciranja i upravljanje računima, kao što su Internet bankarstvo, on-line

brokerske usluge, e-trgovina i velik broj drugih on-line proizvoda koji su

svakom klijentu na raspolaganju 24 sata na dan sedam dana u nedelji. Isto tako

off-shore banka može biti jedan od pionira e-bankarstva i imati udela u

milionskom dot.com poslovanju.

9. Rezerve. U velikom broju jurisdikcija nije potrebno čuvati rezerve kapitala u

centralnoj banci.

10. Regulacione barijere. Off-shore banke mogu izbeći veliki broj manjih i skupih

regulacionih barijera, koje se primenjuju u domaćim on-shore bankama.

11. Sloboda izbora. Off-shore banke nisu primorane kupovati određene tipove

osiguranja (kao što su vladine obveznice), one mogu slobodno izabrati

alokaciju svojih izvora po vlastitom izboru i strategiji.

12. Kamate. U ovim bankama ne postoje gornje granice kreditiranja za

međunarodne banke, koje bi im onemogućile da vrše profitabilne transakcije i

nema propisa o minimalnim ili maksimalnim kamatama koje bi propisala

centralna banka.

13. Nova tehnologija. Velik broj jurisdikcija propustilo je tehnološki razvoj i

zahtev za modernim uslugama. To znači da još uvijek postoje jurisdikcije gde

banke ne mogu osigurati e-trgovinu, platni sistem na internetu za klirinško

plaćanje u B2B i B2C režimima. Ta ograničenja ne vrede za veliku većinu off-

shore banaka

Za razliku od off-shreo banaka, on-shore poslovanje zahteva veliki broj dokumenata

sa mo za početak poslovanja. Informacije i pozadina potrebne u velikoj većini zemalja

na svetu, koje se zahtevaju od tražioca bankarske licenece su sledeće: 7

- Ime banke i njen zakonski oblik 7 Internet: http//:www.fatf.org

6

- Pravilnik tražioca (da li se radi o podružnici strane banke ili o novoj

kompaniji)

- Imena i biografije direktora banke

- Dokaz o nekažnjavanju tražioca i direktora

- Bankovne i poslovne preporuke

- Davanje na uvid informacija o ekonomskom upravljanju kompanija tražioca

- Identifikacija deoničara banke

- Identifikacija tipa izdatih deonica banke (evidentirane deonice, prioritetne

deonice, deonice bez prava glasa)

- Denominacija izdatih deonica banke i vrsta valute koja je korišćena

- Struktura kapitala banke i osiguranje kapitala

- Rezerve kapitala banke

- Informacija o izvorima iz kojih će se investirati u banku

- Dokument koji dokazuje da je registrovani kapital uplaćen (ako je registrovan

u zemlji domaćinu)

- Dokument koji dokazuje da su plaćeni svi porezi, takse i autorski honorari.

- Identifikacija registrovane poslovnice u zemlji domaćinu

- Identifikacijski podaci o registrovanom agentu ili predstavniku (ako su

potrebni)

- Identifikacijski podaci o revizoru i advokatu sa registrovanom kancelarijom u

zemlji domaćinu

- Tip usluga koje se nameravaju osigurati

- Teritorija na kojoj banka namerava delovati

- Način na koji se kompanija štiti od lažnog ili kriminalnog upravljanja

- Poslovni plan banke (vlast obično traži bilans od 3 do 10 godina)

- Korist za zemlju domaćina koja proizilazi iz poslovanja banke

7

- Potpisanu i predočenu molbu za izdavanje bankovne licence

4. Off-shore poslovanje i pranje novca: svetske tendencije

U jugoistočnoj Aziji, zemlje koje posvećuju posebnu pažnju ovim pitanjima su

Indonezija i Malezija. Zbog odsustva odgovarajuće legislative i režima striktne

bankarske tajne u Indoneziji, pranje novca je samo deo finansijskog kriminala koji

tamo preovladava u formi korupcije i prevara velikog obima. Nekoliko drugih država

u regionu, posebno Malezija, nude brojne karakteristike privlačne za pranje novca:

brojne raznovrsne finansijske usluge, olakšice za osnivanje trust kompanija i ofšor

strukture. Prevare u bankarstvu su još uvek vrlo značajan izvor novca za pranje. 8

U pacifičkom regionu, Vanuatu je posebno interesantan u krugovima pranja novca.

Ofšor zakoni koji su na snazi stvorili su povoljnu klimu za pranje, a finansijske

institucije ove države citirane su u mnogim slučajevima.

Latisnak Amerika nastavlja da privlači aktivnosti pranja novca. Pranje novca u

Karipskom regionu je i dalje ozbiljan problem, a posebno pogađa sledeće države:

Antigvu, Dominikansku republiku i Sent Vinsent i Grenadini. Sumnjive operacije

otkrivene su u francuskim prekomorskim departmanima, posebno u oblastima

menjačnica i kockanja. Ruski organizovani kriminal koji rad van Majamija i Portorika

i dalje je aktivan u formiranju "fasadnih kompanija". Širom regiona radi pranja

nelegalno stečenih profita. Ovde se posebno ističe slučaj European Union Bank koja

je osnovana na Antigvi, a poznata je kao prva ofšor banka koja posluje preko

Interneta. Zone slobodne trgovine, uključujući one u Arubi i Panami, nastavljaju da

budu meta za perače novca koji koriste crno devizno tržište pezosa da bi kupili i

prokrijumčarili robu u Kolumbiju. Vlade Arube i Paname pohvaljene su zbog

preuzimanja agresivnih koraka u borbi sa ovim teškim problemom.9

Dominikanska Republika i Jamajka su takođe poznate po tokovima pranja novca. U

SAD, dominikanski perači novca koriste kompanije za transfer sredstava da bi u

Dominikansku Republiku poslali iznose koji ne prelaze 10 hiljada USD pod lažnim

8 Internet: http//:www.fatf.org9 Ćirović M. (2001), Bankarstvo, Beograd:Bridge Company

8

imenom. Stoga je američko Ministarstvo finansija izdalo GTO koji zahteva da se

izveštava o svim transferima preko 750 USD iz Portorika i gradskog poslovnog centra

Njujorka u Dominikansku Republiku. U Jamajci, nedavni slučaj pranja novca odnosio

se na ofšor operaciju klađenja telefonom u ukupnom iznosu od nekoliko miliona

dolara. Tamo gde ne postoje posebne mere o međunarodnom kretanju deviza prenos

gotovine je uobičajen metod pranja.

Građani Latinske Amerike takođe su i dalje pogođeni pranjem nelegalnih sredstava,

posebno profita od preprodaje narkotika. U Meksiku su prošle godine usvojene brojne

mere protiv pranja novca. Od banaka se sada zahteva da centralnoj agenciji za

finansijske informacije podnose prijave o sumnjivim transakcijama. Uprkos ovim

naporima pranje novca je još uvek problem koji treba uzeti vrlo ozbiljno, posebno

sada kada su meksički narko karteli raskinuli partnerstvo sa svojim kolumbijskim

saradnicima i stekli predominantnost u regionu. Jedna od najčešćih tehnika i dalje je

krijumčarenje deviza (iznošenje iz zemlje), zajedno sa elektronskim transferima,

vučenim menicama meksičkih banaka i "paralelnim deviznim tržištem pezosa".

Korupcija ostaje glavna prepreka meksičkim naporima protiv pranja novca.

Još jedna centralno američka država u kojoj se beleži rast pranja je Kostarika,

posebno kada je reč o krijumčarenju velikih iznosa deviza i investiranja kolumbijskih

kartela u sektor turističkih nekretnina. Zbog nepostojanja odgovarajuće legislative u

Gvatemali i Hondurasu nastavlja da raste potencijal za pranje. U Panami, meta perača

novca ostaje slobodna zona Kolon. Treba istaći, međutim, da su mere protiv pranja

novca koje se primenjuju na bankarski sektor proširene i na ovu zonu. U Kolumbiji,

milijarde USD u novcu od narkotika peru se preko "paralelnog deviznog tržišta

pezosa" koje u suštini kontrolišu trgovci narkoticima.

Na Bliskom Istoku nepostojanje zakonodavstva o sprečavanju pranja novca u Libanu

je stvar za veliku zabrinutost. Na Kipru, vlasti su izradile sveobuhvatnu shemu borbe

protiv pranja novca jer je odgovarajući zakon usvojen u aprilu 1996. godine, a

osnovana je jedinica koja treba da prima prijave od banaka o sumnjivim

transakcijama.

9

U zapadnoj Africi primećen je trend da organizovani kriminal koristi bankovne račune

privrednih subjekata. Nelegalna sredstva mogu se transferisati preko tajnih bankarskih

sistema i tako izbeći propise o kontroli razmene.

5. Zaključak

Osnovne prednosti off-shore banke su:

- Stvaranje vlastitih bankarskih instrumenata (npr.obveznice i druge hartije od

vrednosti). Oni se mogu koristiti na razne načine, ali postoji i prostorno

ograničenje. Vlasnik može sebi izdati kreditno pismo, potvrdu o depozitu pod

uslovom da sredstva zaista postoje, , pismene preporuke itd.

- Poboljšanje imidža korporacije zadržavanjem vlastite banke. To može jako

pojednostavniti poslovanje: bilo da se kompanija bavi uvozno izvoznim

poslovanjem, industrijskom proizvodnjom, ili uslugama na finansijskom

tržištu, ili jednostavno samo želi da ostavi dobar utisak na svoje poslovne

partnere i dobije prednost pred svojim konkurentima - off-shore banka je

verovatno najmoćnije poslovno oružje koje se novcem može kupiti.

- Odobravanje samom sebi konstruktivne kreditne sposobnosti. Sa svojom

vlastitom off-shore bankom, moguće je samom sebi dati kreditnu sposobnost

koju firma „zaslužuje“ i dobro je iskoristiti u svojim drugim finansijskim

poslovima

- Odobravanje vlastite pozajmice i hipoteke. Ovo je lep način da se na zakonit

način prebaci profit off-shore i porez smanji na minimum.

- Ugrabiti svoju imovinu pre poverilaca. Moguće je otkupiti vlastita dugovanja

po niskoj ceni, utvrditi vlastito prijateljsko samo-preuzimanje i ostvariti veliki

profit- na potpuno zakonit način.

10

Literatura

1. Bjelica V. i dr. (2001), Finansije – teorija i praksa, Subotica: Ekonomski

fakultet

2. Ćirović M. (2001), Bankarstvo, Beograd:Bridge Company

3. Erić D. (1997), Finansijska tržišta i instrumenti, Beograd: Naučna knjiga

4. Fabozzi J.F. (1994), Foundations of Financial Markets and Institutions,

Englewood Cliffs: Prentice Hill International

5. Internet: http//:www.fatf.org

6. Ivanišević M. (2001), Poslovne finansije, Beograd: Ekonomski fakultet

7. Kohn M. (1994), Financial Institutions and Markets, New York: McGraw-Hill

11