Globalno Bankarstvo

  • View
    384

  • Download
    3

Embed Size (px)

Text of Globalno Bankarstvo

1. GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE Strane direktne investicije Monetarna globalna banka Smart kartice Nafta Stedno kreditne investicije Placanje obicnim karticama Podela stranih direktnih investicija Organizovanje marketinga u banci Automatske klinicke kuce Investicioni fondovi Efikasna politika stranih direktnih investicija Sistemi za elektronske cekove Znacaj stranih direktnih investicija Globalno bankarstvo Pojam interneta Definicija globalizacije Poslovne banke Digitalni novac Motovi za strane direktne investicije Svetsko trziste Elektronsko bankarstvo Bot poslovi Marketing propaganda globalnog bankarstva Swift Trziste kapitala Finasijske institucije i kriza Mobilno bankarstvo Oblici medjunarodnog kretanja kapitala Privatizovani investicioni fondovi Sistemi placanja preko interneta Merdzeri Finansijska kriza 2008 Bankomati Grinfild investicije Investicione banke u krizi EFT/POS Braunfild investicije Definicija globalnog bankarstva POS Efekti globalizacije Ekovas Istorijski razvoj kreditnih kartica Portfolio investicije Kastodi banke Digitalni novac EU Marketizacija u bankarstvu Razvoj el.bankarstva

1. Pojam i definicija globalizacije

Globalizacijom se naziva trea faza procesa internacionalizacije u svetskoj privredi. U prvoj fazi, od Drugog svetskog rata do kraja ezdesetih godina, glavnu ulogu je odigrala svetska trgovina, a stepen internacionalizacije se merio udelom u svetskom izvozu. U drugoj fazi internacionalizacije, tokom sedamdesetih godina, dominantna je uloga stranih investicija. Najdinaminija je konkurencija izmeu multinacionalnih korporacija, a mera internacionalizacije neke privrede ili kompanije odreena je ueem njenih proizvodnih kapaciteta u inostranstvu u ostvarenoj prodaji na svetskom tritu. Tokom osamdesetih godina, trea faza internacionalizacije ili proces globalizacije, odvija se uglavnom pod uticajem tehnologije. Sposobnost da se inoviraju, adaptiraju i primene raspoloive tehnologije postaje kljuni element industrijske konkurentnosti, uz pratee nove oblike investiranja i modele industrijske organizacije. Da bi neka kompanija mogla da uestvuje u meunarodnoj utakmici, ona se mora oslanjati na sve sloenije tehnologije, maksimalnu fleksibilnost, proizvode prilagoene konkretnom tritu i iroku mreu snabdevaa. Stvaraju se novi obrasci industrijskog poslovanja, kao to su: zajednika ulaganja, podugovaranje, licence, sporazumi izmeu firmi i uspostavljaju se meunarodne mree u domenu istraivanja, proizvodnje i informacija. Termin globalizacija se prvi put pojavljuje u jednom engleskom leksikonu 1961.god. Globalizacija se kao privrednopolitiki pojam pojavljuje na Harvardskoj koli biznisa 1983.god., objavljenog od biveg profesora Theodora Levitta. Doprinos u irem i kompleksnijem shvatanju globalizacije dao je i Dejvid Held. Held globaliste klasifikuje na hiperglobaliste, skeptike i transformacioniste. Trea faza internacionalizacije obuhvata trgovinu, investicije i uspostavljanje globalnih industrijskih mrea.Kljuni interes transnacionalnih korporacija jeste da svoju konkurentnost ne crpe iskljuivo iz resursa matine ili bilo koje pojedinane nacionalne ekonomije, nego da imaju na raspolaganju globalne resurse. Zato im je potrebno da se slobodno kreu po celom svetu, da se homogenizuju trina pravila igre u svetskim razmerama, da se standarizuju proizvodi, procedure regulativa, obrazovanje radne snage. Drugim reima, neophodna im je, u svetskim razmerama, relativno homogenizovana i standardizovana ponuda proizvodnih resursa.

2. Determinante, razvoj i efekti globalizacije

Nunost razmene izmeu zemalja (meunarodnu razmenu) uslovljava vie faktora, od kojih su najznaajniji: razliit raspored prirodnog bogatstva u svetu, razvoj krupne kapitalistike robne proizvodnje, produbljivanje podele rada izmeu razliitih zemalja, kako na bazi prirodnih (prirodno bogatstvo) , tako i na bazi steenih prednosti. Razvoj krupne kapitalistike robne proizvodnje i afirmacija profita kao osnovnog pokretakog motiva poslovanja, takoe uslovljava proirenje razmene i izvan granica nacionalne privrede.Time se nacionalno trite iri i javlja se svetsko trite, a nacionalna privreda se uklapa u meunarodnu podelu rada i postaje deo svetske privrede kao odreenog totaliteta.

Sve je to sa svoje strane produbljivalo podelu rada izmeu zemalja, a ova je sa svoje strane sve vie dovodila do proirenja meunarodne podele rada, meunarodne razmene i razvoja svetskog trita, to danas predstavlja jednu od bitnih karakteristika savremenog sveta i neophodan uslov daljeg razvoja svake nacionalne privrede. Sedamdesetih godina zapaene su sledee tendencije u kretanju svetske privrede. Prvo: mnoge firme su snano krenule prema transnacionalnoj ekspanziji. Drugo: pored direktnih investicija, novi oblici su bilateralni sporazumi izmeu zapadnoevropskih zemalja i sa zemljama Bliskog Istoka. Sve vei znaaj na periferiji dobijaju licencni ugovori, industrijska kooperacija, subkontrakting itd. Tree: u internacionalizaciji ekonomskog ivota teite se sve vie prenosi u sferu kretanja kapitala, transfera nauno-tehnolokih dostignua i u sferi same proizvodnje. Poetkom devedesetih Drucker ve govori o novom talasu globalizacije koji nacionalne ekonomije dovodi pred jo sloenije probleme. Prva velika promena koju svetsku privredu ini sasvim drugaijom je ta to e veze u sve veoj meri biti odnosi izmeu trgovinskih blokova, umesto zemalja koje trguju. Druga velika posledica ovih procesa i informatike revolucije je integracija privrednih delovanja u svetsku privredu saveznitvom participacije, zajednikih ulaganja, istraivakih i marketinkih konzorcijuma itd. Prvi je zakon globalizacije da rui sve granice. Zato se opravdano oekuje usklaivanje ekonomskih prilika, deregulacija ekonomskih trita, rast svetske trgovine i nastavak svakojakih poslovnih saveznitva, mimo nacionalnih drugih granica i ogranienja. Ekonomska delatnost redovno se preplie sa sve izrazitijim meunarodnim obelejima privreivanja koje prati preuzimanje preduzea, osnivanje zajednikih, zajedniko investiranje, marketinki sporazumi Globalno privredno preduzee mora da bude veliko i snano, ali dovoljno fleksibilno, koliko je potrebno da bi se koordinirala meunarodna podela rada. Naglasak se prenosi na pitanje kakvi se proizvodi izgrauju. Ekonomiju obima potiskuje i zamenjuje ekonomija raznovrsnosti. Ponovo nastupa jedna epohalna tehnoloka renesansa kao prvorazredna revolucija. To je tehnoloka, odnosno nauno-tehnoloka budunost koja je ve poela spektakularnim otkriima i dostignuima na podruju nuklearne fuzije, vetake inteligencije, superprovodljivosti, vetakih sirovina, genetikog inenjeringa, bioipova, telemetrije, biotehnologije, optikih vlakana S tom revolucijom ubrzane su one velike tehnoloke promene koje e konano stvoriti materijalnu osnovu totalne globalizacije svetske privrede, dakle univerzalizacije snaga, odnosa i komuniciranja na svetskim prostranstvima bez podela, granica, sukobljavanja i frustracija. Moe se oekivati, prema tome, da e istovremeno tei procesi globalizacije i decentralizacije ekonomskih aktivnosti. Razvoj e se ogledati u sve veem udaljavanju od veliine i birokratije na jednoj strani, i sve veem pribliavanju univerzalnosti i individualnosti na drugoj.

Efekti i posledice globalizacije

U proceni stvarnih efekata globalizacije treba najpre imati u vidu injenicu da ne postoji saglasnost o tome da li je re o novom fenomenu ili samo delu opteg procesa integracije. Internacionalizacija trita ima za posledicu neuravnoteeni rast investicija, a najvei deo novih ulaganja odlazi u azijski, ameriki i evropski region u okviru kojih je ve ostvaren zavidan nivo integracije trita. Globalizacija prema nekim reenjima doprinosi stvaranju "socijalnog dampinga" koji nastaje uvozom roba sa trita koja imaju nie trokove proizvodnje i visoku produktivnost. Visoka produktivnost i nia cena rada u zemljama "azijskih tigrova" obezbeuju proizvodnju koja je visokokonkurentna na svetskom tritu. Na cenu proizvoda utiu i veoma mala izdvajanja u fondove osiguranja, to se odraava i na ukupna poreska optereenja privrede a time i na konanu cenu proizvoda. Sve vee jedinstvo svetskog trita nametnulo je izmeu ostalog i problem suverenosti nacionalnih sistema, a u okviru toga i funkcionisanja jedinstvenog trita. Zemlje u razvoju ne prihvataju uslove razvijenih i insistiraju na uvaavanju svojih tradicionalnih i kulturnih vrednosti, pa je otuda najvei broj organizacija nastalih na regionalnom nivou. Takav vid povezivanja dozvoljava visok nivo integracije brisanjem carinskih i drugih barijera, to obezbeuje povoljnije uslove za izlazak na svetsko trite. Ali istovremeno, o efektima globalne svetske privrede formuliu se i neka druga pesimistika gledita koja se svode na to da svetska maina trinog mehanizma rada proizvodi: spekulativnu finansijsku ekonomiju, velike disfunkcije i sramna rasipnitva, bezgraninu slobodu delovanja privatnog kapitala, eksploataciju malih i srednjih preduzea koje postaju zapravo obini profitni centri velikih korporacija Globalizacija ugroava konkurentsku poziciju razvijenih zemalja. U meri u kojoj napreduje proces globalizacije vlasnitvo je sve manje vano kao ekonomski, a sve vie kao politiki fenomen. Suoene sa opadajuom ekonomskom moi drave nastoje da je nadomeste na politikom planu, pojaavajui sve vie raskol izmeu de facto nestajue ekonomske moi i proklamovane politike moi. Drave jo uvek poseduju odreenu mo da odluuju ta se moe raditi na njihovoj teritoriji, ali su pri tom itekako sputane mobilnou kapitala i ljudi koji, u diskriminatorskim okolnostima, naputajui njenu teritoriju, ugroavaju dalji napredak. Multinacionalne kompanije nisu samo produeci moi drave one su samostalni akteri sa sopstvenim interesima isprepletanim na globalnom, supranacionalnom planu, akteri koji sad ve skoro samostalno pletu mreu globalnih institucija i odnosa. Voeni interesima osiguravanja prosperiteta i dobrobiti drave postaju "grabljivice" koje tite svoja preduzea i napadaju ona druga. Nove tehnologije