OD LOTOSOVOG CVETA DO OTKRIA AMERIKE (1)Najranije predstave o Zemlji25. 12. 2002.

Hiljadugodinji mrani period Evrope rasterali su, od 14 do 16. stolea, zraci svetlosti tri najvea otkria srednjeg veka. To su: otkrie antike, otkrie tehnike tampe i otkrie Amerike. Otkrie antike omoguilo je pristup i napajanje sa vrela znanja. Ono je usledilo beanjem uenih Grka-Vizantinaca u Italiju pred osvajakim pohodima Turaka u 14. i 15. veku. Otkrie tampe (pokretnog tamparskog sloga Gutenberg oko 1445. godine) omoguilo je do tada nezamislivo brzo irenje znanja. Otkrie Amerike (Kristofor Kolumbo 1492. godine) konano je i definitivno razbilo tradicionalne okove i sliku o Zemlji kao 'disku' i potvrdilo antiko grko saznanje da Zemlja 'mora imati najsavreniji oblik' tj. oblik kugle (Pitagora, Aristotel, Eratosten, Ptolomej).Otkriu Amerike prethodilo je, meutim, sakupljanje geografskih i astronomskih znanja tokom vie od 5 000 godina. Tekst, koji sledi, i koji je za 'Blic' ekskluzivno pripremio dr Novak Popovi, oslanja se najveim delom na knjigu 'Osvajanje zemlje' ruskog autora I.K.Lebedeva iz 1948. godine, a manjim delom na noviju literaturu i baze podataka o vremenu, dogaajima i akterima o kojima je re.

Geografija planete Zemlje danas nama je dosta dobro poznata. Mi znamo da postoje reke, mora, okeani, kontinenti... Takoe znamo koji narodi i plemena ive u pojedinim zemljama i na kom su stupnju civilizacije i ekonomskog razvoja. I ono to lino ne znamo, moemo saznati u strunoj literaturi, naunim publikacijama itd. Ali da bi do svega toga doli bile su potrebne hiljade i hiljade godina.

Jo relativno nedavno malo koji ovek na naoj planeti imao je donekle pravilnu osnovnu predstavu o Zemlji. Znanja i geograski vidici ranijih generacija bili su ogranieni na granice svoga kraja, svoje zemlje ili u najboljem sluaju na svoje susede. ak i Sokrat, Platon i Aristotel, koji su u sferi apstraktnog miljenja doli do najviih visina, osim u astronomskim, malo su nadmaivali svoje savremenike u geografskim znanjima i bili su uvereni da ljudi ive samo oko Sredozemnog mora.Tek razvitkom moreplovstva i putovanja, narodi i pojedinci dolazili su do sve tanijih geografskih podataka i predstava o zemljinoj kugli. A razvoj geografskih znanja predstavlja jedno od fundamentalnih poglavlja istorije sveta.

Da bi se jasnije shvatio napredak ljudskog znanja o Zemlji, pre znaajnih putovanja i velikih geografskih otkria, ukratko emo opisati najranije poznate predstave o naoj planeti. Primitivni narodi, ivei na malim prostorima i o manjim plemenima, iako zavisni od prirode i mesta ivjenja, nisu imali nikakve predstave o Zemlji. Tek kod starih Indijaca, Egipana, Vavilonaca, Kineza i Grka pojavljuju se nastojanja da se formiraju makar opte predstave o irem prostoru i o Zemlji. Te opte predstave, koje su sauvane u obliku legendi i pria, veoma su dragoceni spomenici svetske istorije.Prema verovanju starih Arijevaca, koji su nekada iveli u Indiji i koji se smatraju dalekim precima evropskih naroda (dananjih indoevropskih: Slovena, Germana, Romana (Latina) i Grka), Zemlja je veliko breme na leima dinovskog vola, koji je za stare Arijevce predstavljao simbol mudrosti i znanja. Vola, koji je Zemlju nosio na svojim pleima, vodila je ogromna kornjaa po beskrajnom mlenom moru. A ta ogromna kornjaa oliavala je simbol grube sile prirode.Kasnije predstave Indijaca o Zemlji menjaju se zavisno od raznih epoha i verskih uenja. Kada su bolje upoznali poloaj i oblik svog ivotnog prostora, poeli su verovati da Zemlja ima oblik divnog lotosovog cveta koji se rascvetao na vodi. Dva poluostrva (dananja Indija i Indokina) kao i druge azijske zemlje, koje su upoznali, predstavljali su razvijen cvet, blia ostrva pupoljke cvetova, a dalje ostrva to su listovi sa nenim konturama, koji plivaju po vodi. Gatske planine i Nilgeri su bili pranici cveta. Himalaji, koji se uzdiu iznad njih, predstavljali su tuak, u kome nastaje seme sveta. Ljudi, kao mali insekti za koje je cvet beskrajno velik, sagradili su svoje siune naseobine oko delova cveta, u kojima je bio boanstveni nektar. Verovanje je ilo dalje u pravcu, da stabljika tog ogromnog cveta ulazi u dubinu vodene povrine i, prelazei iz provalije u provaliju, puta svoje ile u Bramino srce.

Najstarije egipatske predstave o Zemlji su mnogo skuenije od indijske dinamine pesnike zamisli. Za njih je Egipat bio ceo svet; on se zavravao na jugu kod Sijene, na severu kod Sredozemnog mora, a na istoku i zapadu kod uzviica Arapske i Libijske pustinje. Uski pojas Egipta izmeu tih pustinja bio je podeljen svetom rekom Nil, za koju su smatrali da izvire u Elefantini. Takvoj geografskoj predstavi o Zemlji odgovarala je simetrina predstava o nebu. Nebo je, po njihovom verovanju, bilo pljosnati poklopac iste veliine kao i Zemlja i on se oslanjao na planine oko Egipta. Sa nebeskog svoda u obliku lampi visile su zvezde. Sunce je po zvezdanom nebu plovilo onako kako su Egipani plovili po reci Nil. Ono je uvee kod Abidosa odlazilo na poinak u podzemni svet, a ujutru opet kretalo na put.

http://www.blic.rs/stara_arhiva/feljton/39493/Najranije-predstave-o-ZemljiOD LOTOSOVOG CVETA DO OTKRIA AMERIKE (2)Zemlja lei na leima diva26. 12. 2002.I Vavilonci su imali sline naivne predstave o Zemlji, koje su od njih prele Persijancima, Sirjanima, a delom su dospele i do rane Grke. Ti narodi su verovali da je Zemlja nepokretna masa oslonjena na kamene ili gvozdene stubove; donji kraj stubova gubi se u bezdanu haosa. Kasnije se pojavio grki mit prema kome Zemlja lei na leima diva.

Neto realnije predstave o geografiji i o Zemlji pojavljuju se prvi put kod Grka nakon to su upoznali obale Sredozemnog mora. Te predstave je sauvao Homer (iveo verovatno oko sredine 9. veka p.n.e.) u svojim epovima. Homer Zemlju opisuje u obliku velikog diska koji okruuje reka Okean: Beskrajna Zemlja, pie Homer, ima oblik diska ije krajeve zapljuskuju iskonske vode Okeana duboke svetske reke koja polako tee. Sa napredovanjem geografskih znanja tadanjih Grka reka Okean preimenovana je u more Okean, na ijoj se povrini, u vidu neizmernog ostrva, uzdie nastanjena zemlja, na grkom Okumena, oblika ovalnog diska. Prema Homerovom opisu, na jednom ostrvu reke Okean, blizu krajnje granice Zemlje na zapadu ive Kimeri u venoj magli i mraku, ne uivajui blagodeti zraka Heliosa (Sunca): Kimeri ive blizu ulaza u carstvo mrtvih, koje se nalazi pod zemljom u dubokom i venom mraku. Nebo, koje je prostrlo svoju sjajnu kupolu nad Zemljom i vodom, dri na zapadu div Atlant na stubovima. Pod Zemljom ispod pakla prostire se mrani Gartar. Na planinama Sicilije ive divlji kiklopi, a na granici sveta su Herkulovi stubovi. Na sredini Zemlje je visoki Olimp, na ijem vrhu borave besmrtni bogovi Helade. Sa Olimpa bogovi vide celu Zemlju.

U vezi predstave o Zemlji kao jednoj ploi slinoj disku, spomenuemo i dananju pretpostavku prema kojoj je kopneni deo globusa nakada bio jedinstven te da su dananji kontinenti nastali u dugom vremenskom periodu usled pomeranja segmenata (delova) u utrobi zemlje. Ova savremena pretpostavka zasnovana je na dve stvari: dananja Evropa, Azija i Afrika ine i dalje jednu kopnenu celinu (odvojene su samo vetakim Sueckim kanalom) dok se istone obale obe Amerike uklapaju u zapadne obale Evrope i Afrike pa su, prema tome, prvobitno predstavljali jednu jedinstvenu celinu.

Homerovu sliku Zemlje u vidu okruglog diska dugo vremena niko nije osporavao ni u tadanjoj Grkoj ni okolnim zemljama sve dok Herodot (484-420 p.n.e.) u 5. veku p.n.e., putopisac i otac istorije, nije izrazio sumnju da Zemlja lii na disk. Herodot je izneo miljenje da nije poznato gde je kraj Zemlje i da je ona samo na zapadu ograniena Okeanom. Mogue je da je Herodot zasnivao svoje miljenje pod uticajem uenja matematiara i filozofa Pitagore (580-500 p.n.e.), koji je kao prvi ovek doao do zakljuka da Zemlja mora imati oblik lopte, a ne diska. Svoju postavku Pitagora je apstraktno obrazlagao smatrajui da Zemlja mora imati najsavreniji oblik, a to je lopta. Meutim, Pitagorino stanovite, verovatno zasnovano na egzaktnosti i simetriji matematike (aritmetike) koja je formirala njegov nain razmiljanja, savremenici nisu prihvatili i, kao to emo videti, proie jo vekova pre nego se njegova postavka o Zemlji kao lopti stvarno potvrdi. Ipak dva veka kasnije, rukovodei se Pitagorom, Aristotel (384-322 p.n.e.) je skupio sve tada raspoloive dokaze da Zemlja ima oblik lopte. Filozof i teoretiar Aristotel naao je za to dokaze kod astronoma u svom logikom zakljuku da samo loptasti oblik zemlje moe objasniti, zato se sunce i zvezde pojavljuju na razliitoj visini u razliitim delovima Zemlje i zato se u severnom delu Zemlje vide zvezde koje se ne mogu videti u junom i obrnuto. Osim ovog doista epohalnog dostignua u pogledu oblika Zemlje, grki mislioci inili su dalje pokuaje. Tako je neki Krates iz Malosa, savremenik Aristotela, napravio globus, predstavivi na njemu sve tada poznate predele kao i etiri jo nepoznata dela sveta, na koje je trebalo da se deli zemljina kugla, prema miljenju tadanjih grkih naunika.

http://www.blic.rs/stara_arhiva/feljton/39530/Zemlja-lezi-na-ledjima-divaOD LOTOSOVOG CVETA DO OTKRIA AMERIKE (3)Radost i ljubav u faraonovom srcu27. 12. 2002.Veina tih dostignua ostala su neplodna oko 15 vekova sve do znaajnih i velikih pomorskih i drugih putovanja i geografskih otkria koja e uslediti. Meu njima e, po dalekosenosti posledica, najznaajnije i najspektakularnije biti otkrie, koje e temeljito izmeniti dotadanju sliku sveta, a to je Kolumbovo otkrie Amerike. Zbog toga, taj dogaaj ini esencijalni deo napisa, ali ne kao sam in otkria koje je optepoznato, nego nain kako je do toga dolo i kakve je reakcije proizvelo u Evropi toga vremena.

Egipani otkrivaju Evropu. Ni danas nauka nije neopozivo utvrdila u kojoj je zemlji zaela prvobitna civilizacija kao zaetak nae evropske kulture. Ipak mnoga istraivanja navode nas na relativno pouzdanu pretpostavku da se prva svetlost civilizacije na naoj planeti Zemlji pojavila u Egiptu. Meu razvalinama starih gradova pronaena su svedoanstva o tome da su stari Egipani bili visoko kulturno razvijeni. Pronaeni su, izmeu ostalog, hijeroglifski natpisi, koje su evropski naunici deifrovali. Ta i druga svedoanstva pokazuju da su, u ono vreme kada su stanovnici Evrope kao divlje horde bili na vrlo niskom stepenu razvitka, Egipani imali ak izvesna astronomska, geografska i druga znanja, poznavali osnove geometrije, brojeva i mera. Na spomenicima i papirusima, koji su sauvani, nalaze se elementi naih nauka. Iz Egipta smo dobili neku vrstu slovnih znakova, koja su kasnije izmenili Semiani i posredovali ga svim narodima na obalama Sredozemnog mora. Na spomenicima i papirusima sauvane su i prie ili polulegende o putovanjima Egipana u druge udaljenije krajeve. Tako na jednom papirusu pie o putovanju za vreme Faraona Asa IV, tj epohe pre est hiljada godina: Egipatski vojskovoa Urdudu sa vojskom je prodro u daleku zemlju Punt, odakle je doveo patuljka; takoe staroegipatski putnik Kirkuf prodro je u june zemlje jo dalje nego Urdudu i otkrio Zemlju senih ljudi, odakle je takoe doveo patuljka koji je, svojim izgledom budio radost i ljubav u faraonovom srcu. O tome izvetava tzv. Kirkufov natpis, koji je 1892 otkrio arheolog Skijapareli u okolini Asuana.

Oko dve hiljade godina kasnije za vreme vladavine faraona XI dinastije ili, mereno od dananjeg vremena, neto pre etiri hiljade godina, ekspedicije su vie puta ile u zemlju Punt. Jedna od ekspedicija je, za vreme vladavine poslednjeg faraona te dinastije Sankhara, dola do obala Crvenog mora i Adenskog zaliva. U vreme faraona XII dinastije preduzeta su putovanja uzvodno po reci Nil da bi faraon Uzerteten III naredio da se na obali Nila, kod Semneka, sagradi granini stub sa natpisom: To je juna granica. Postoje dokazi o putovanjima i u kasnijim epohama kao to je ekspedicija iz severne luke Crvenog mora u 15. veku p.n.e., za vreme faraona Tutmozisa III, u zemlje Punta. Meutim, blii podaci o tom poduhvatu nisu sauvani izuzev veoma ivopisnih crtea te zemlje uda. Crtei se nalaze na zidovima hrama carice Hadesud, uraeni po njenoj zapovesti, kako stoji zapisano. Egipatski umetnici tog vremena, koji su to putovanje ovekoveili na zidovima hrama Dar-el.Bari, nacrtali su veoma tano i detaljno sve sitnice i ukrase stanovnika zemlje Punt. Ne malo iznenauje je podatak, da se na tim crteima vide crnci obueni u istim odelima kakva nose, posle 35 vekova, i danas uroenici dalekih oblasti Afrike. Uprkos ekspedicijama i pokuajima, Egipani nisu mogli uvrstiti svoju vlast u junim zemljama koje su upoznali. Samo su u Nubiji uspostavili vlast, koja, meutim, nije dugo trajala. Geografska otkria Egipana na severu, meu kojima je nama najvanije otkrie Evrope, imala su neuporedivo vei znaaj nego na jugu. To se vidi po tome, to vee grobnice prvih egipatskih faraona imaju velike koliine predmeta, koje ne potiu iz Egipta i koje su tu mogle dospeti samo iz severnih zemalja. Uzmimo kao primer tzv. faraonovo drvo tj. daske grobova u kojima se nalaze mumije. Te daske su veinom od tisovog drveta, koje, zbog suve klime ne raste u Egiptu. A botanika geografija kae da je ta zemlja mogla biti samo Kilikija, iz ega proizlazi nepobitan dokaz, da je ve od prvih istorijskih vremena, postojala pomorska veza izmeu Egipta i prekomorskih zemalja.

http://www.blic.rs/stara_arhiva/feljton/39568/Radost-i-ljubav-u-faraonovom-srcu(5 - nema)

OD LOTOSOVOG CVETA DO OTKRIA AMERIKE (6)Feniani plovili po Atlantiku30. 12. 2002.

Na nebeskom svodu je nebeski okean ije se vode spajaju sa zemaljskim vodama i ine jedan svetski okean. Po tom svetskom okeanu plovi sunce, prelazei svoj puta za 24 asa. Uvee se sunce sputa na zapadu kroz naroita vrata u podzemni svet, a ujutru isplivava na istoku kroz druga vrata.

Feniani najvei moreplovci Starog doba. Stari Egipani su, za rizliku od drugih istaknutih naroda svog vremena, bili izrazito komneni itelji. Ta njihova karakteristika prerasla je u obiaje i potom u zakone, koji su im zabranjivali putovanje morem. Osim toga, razvitak moreplovstva kod starih Egipana nije bio ni mogu, jer nije bilo grae za velike i jake brodove. Zbog toga su pomorske ekspedicije i pomorsku trgovinu Egipta vodili njihovi vazali Feniani najvei moreplovci starog doba. Uglavnom svi stari narodi, pre Feniana, gledali su na nemirno otvoreno more sa strahom. U svojoj fantaziji oni su zamiljali da u morskim dubinama i nepoznatim prekomorskim predelima ive strana udovita.

Iako nije poznato kada su Feniani poeli ploviti morima, moe se sa sigurnou utvrditi da se to dogodilo pre vie od 35 vekova (3 500 godina), raunato od dananjeg vremena. Trajanje njihovih pomorskih putovanja i dominacija tadanjim svetskim morima moe se proceniti na oko 1000 do 1500 godina. Feniani su, naime, ve u 15. veku p.n.e. imali svoje kolonije na Kipru, Rodosu i drugim ostrvima Egejskog mora. Utvreno je takoe da su Feniani oko 1200 godina p.n.e. svojim brodovima plovili po celom Sredozemnom moru sve do Melkartovih stubova, kako su nazivali Gibraltarski moreuz i ak kroz taj moreuz izlazili u Atlantski okean.Slino kolonizatorima novog doba Englezima, Francuzima itd., Feniani su svuda osnivali svoje kolonije. Trgovci iz Tira i Sidona nastojali su da zauzmu svaku taku primorja koja bi mogla biti korisna kao pogodno pristanite za brodove ili kao trite za robu ili, najzad, kao strateka taka za potrebe kontrole zaposednutog prostora. Tako, nakon zauzimanja Bosfora, osnivaju tvravu pod nazivom Kalta (nije utvrena pouzdana veza sa imenom Kelta), koju su kasnije Grci nazvali Kalhedon. U centru Sredozemnog mora Feniani su zauzeli ostrvo Maltu, gde su takoe sagradili veliku tvravu, kao i istureni deo afrikog kontinenta koji duboko zadire u Sredozemno more, gde su podigli grad Kartaginu (na fenianskom jeziku Kartahada, to znai novi grad). Kartagina je, kao to je manje ili vie ponato, postala jo monija od samih metropola Tira i Sidona. Metropola Tir je osnovala dalje na zapadu mnoge kolonije i to na onim mestima koja su imala naroita preimustva kao trita. U tim kolonizatorskim poduhvatima osnovali su na severnoj obali Sredozemnog mora, u oblasti Kelta, grad Mars-Elj, to na njihovom jeziku znai Boja Luka. Otada je ovaj grad igrao istaknutu ulogu zahvaljujui svojoj dobro zaklonjenoj luci i dobrom poloaju bogate doline na uu reke Rone u more.

Manje kolonije Feniani su osnovali i iza Merkatovih stubova (tj. Gibraltara) kojima su kasnije Grci dali naziv Herkulovi stubovi. Kolonije su bile razbacane na atlantskim obalama kako Evrope tako i Afrike i sluile su uglavnom za zaustavljanje brodova i uzimanje hrane. Na severu Evrope, te kolonije su se prostirale do Kalajnih ostrva (sadanje Velike Britanije) i na jug, uz afriki kontinent, sve do arhipelaga Srenih ostrva.

Feniani su takoe imali luke i na obalama Crvenog mora, a odatle plovili obalama istone Afrike, Azije i do ostrva Sundskog arhipelaga. Natpisi naeni u Reangu kazuju da su Feniani, pre 22-23 veka, bili i na ostrvu Borneo. U 5. ili 6. veku p.n.e., a moda i ranije, oni su za vie od 20 vekova pretekli otkria Bartolomea Dijasa i Vaska da Game, kada su, po nareenju faraona Nehao II, izvrili plovidbu oko celog afrikog kontinenta, poev od Crvenog do Sredozemnog mora.

http://www.blic.rs/stara_arhiva/feljton/39644/Fenicani-plovili-po-Atlantiku(7 nema)OD LOTOSOVOG CVETA DO OTKRIA AMERIKE (8)Ljudi koji tre bre od konja03. 01. 2003.

Zatim, uputivi se dalje na zapad, stigli smo do Soloisa, libijskog poluostrva, pokrivenog gustom umom. Tu smo osnovali Posejdonov hram pa opet krenuli na istok i, putujui pola dana, stigli smo do jezera koje se nalazi nedaleko od mora i puno je visoke trske. Tu je bilo slonova i mnogih drugih ivotinja koje su pasle. Zatim smo plovili jo jedan dan i posetili primorske gradove koji se zovu Karikon-Tih, Gita, Akra, Melita i Araman. Odatle smo doplovili do velike reke Likse, koja tee iz Libije (tj. Afrike). Oko nje su liksanski pastiri uvali velika stada, - kod njih smo proveli izvesno vreme kao prijatelji. Iza zemlje Liksita ive negostoljubivi Etiopljani, koji ive u zemlji punoj zveri i velikih planina, iz kojih, kako kau, izvire Liks; a u planinama ive razni ljudi koji se zovu Trogloditi; Liksiti kau da oni tre bre od konja.

Uzevi od Liksita tumaa, plovili smo du pustinje dva dana prema jugu, a zatim jedan dan prema istoku. Tamo smo u zalivu nali malo ostrvo koje je imalo pet stadiona u obimu. Mi smo ga nastanili i dali mu naziv Herna. Smatrali smo da ono lei prema Kartagini... Odatle, plovei pored velike reke koja se zove Krit, doli smo do jezera na kome su bila tri ostrva, vea od Herne. Plovei jedan dan, doli smo na kraj jezera iznad koga su se uzdizale ogromen planine pune divljih ljudi obuenih u zverinje koe; Bacajui se kamenjem, oni su nas terali, ometajui nas da se iskrcamo na obalu (bili su to ovekoliki majmuni, verovatno gorile, za koje su Kartaginjani mislili da su divlji ljudi prim. red). Plovei dalje, stigli smo do druge reke, velike i iroke, pune krokodila i nilskih konja. Kad smo se odatle vratili, opet smo doli na ostrvo Hernu. Odatle smo otplovili na jug i, posle dvanaest dana smo proli pored zemlje koja je sva bila naseljena Etiopljanima, koji su beali od nas. Njihov jezik je bio nerazumljiv i Liksitima koji su bili sa nama. Poslednjeg dana smo pristali uz umovite planine. Stabla drvea su bila raznolika i mirisava. Plovei dva dana pored njih nali smo se u morskom zalivu na ijim je obema obalama bila ravnica. Odatle smo nou primetili kako u svim pravcima s vremena na veme sevaju vatre as vie as manje. Snabdevi se vodom, plovili smo dalje pet dana du obale dok nismo stigli u veliki zaliv koji se, kako kae tuma, zove Juni rog. U tom zalivu je bilo veliko ostrvo, na ostrvu slano jezero, a na jezeru drugo ostrvo. Ovde smo pristali, ali celog dana nita nismo videli sem ume, a nou mnogo upaljenih vatri; uli smo zvuk frule, cimbala i talambasa i jake uzvike. Mi smo se uplaili i orakuli su naredili da napustimo ostrvo. Otplovili smo hitno, proli smo pored neke arke zemlje koja je bila puna miomirisa. Iz nje su se ogromni vreli potoci slivali u more. Ta zemlja je bila nepristupana usled ege. Brzo smo u strahu otplovili odatle. Plovili smo zatim, etiri dana i nou smo ugledali zemlju punu plamena. U sredini je bila vrlo visoka vatra, vea od drugih; izgledalo je da ona dopire do zvezda. Danju smo videli da je to vrlo viskoka planina koja se zove Juni rog. U dnu zaliva bilo je ostrvo, puno divljih ljudi. Veinom su bile ene sa telima pokrivenim vunom; tumai Liksiti su ih nazivali gorila. Mukarce smo gonili, ali ih nismo mogli uhvatiti svi su pobegli, verui se po stenama i branei se kamenjem. Uhvatili smo tri ene, ali su one greabale i ujedale, nisu htele ii za onima koji su ih vodili. Ubili smo ih, odrali im kou i doneli koe u Kartaginu. Dalje nismo plovili; nismo imali namirnica.

To je opis ekspedicije i cilju istraivanja Zemlje. Po povratku, Hanon je, prema tadanjem obiaju, postavio kamenu plou u Hronosovom hramu, na kojoj je bio uklesan gore navedeni opis putovanja oko sveta (Periplus). Pored opisa, u hramu su bile izloene i tri koe ubijenih enki gorila, koje su Hanon i njegovi saputnici smatrali za divlje ene. Te koe su visile u hramu jo za vreme Scipiona.

Dugo vremena naunici su se razilazili u pogledu tumaenja opisa Hanonovog putovanja. Odreena razmimoilaenja su prisutna i dalje. Ipak, prema miljenju veine naunika, Hanon je kroz Senegal doao do Siera Leone, a ne do Gvinejskog zaliva, kao to se mislilo ranije. Hanonova zapaanja su zanimljiva i njih, u izvesnom pogledu, potvruje savremena etnografija te oblasti. A, planina, iz koje izbija vatra, je verovatno planina Sagres na obali Sijera Leone.

http://www.blic.rs/stara_arhiva/feljton/39721/Ljudi-koji-trce-brze-od-konja

OD LOTOSOVOG CVETA DO OTKRIA AMERIKE (9)Grci su stvorili nau kulturu04. 01. 2003.

Istovremeno sa Hanonom, Kartagina je poslala i ekspediciju severno od Melkartovih stubova (Gibraltara). I za to putovanje saznajemo posredno, ali mnogo manje od Hanonovog. Prema svedoanstvu Plinija i Festa Avijena, Kartaginac Himilkon se uputio istovremeno na sever tj. du evropskog kontinenta. On je etiri meseca bio na putu. U oskudnom opisu puta se iznosi da su gusto vodeno rastinje, mulj, mrak i strana morska udovita slomili bodrost Himilkonovih saputnika. Pored toga, more u pravcu zapada izgledalo je nepregledno; inilo se da niko nee prodreti u tu daljinu, gde nema ni povoljnog vetra, ni zvezde vodilje, i gde magla i tama ak i danju obavijaju nepokretne vode.

Neki naunici smatraju da oskudno navedeni opis putovanja nije sasvim odgovarajui; miljenja su, da su takve vesti o putevima na sever Kartaginjani namerno irili da se kod drugih narda ne bi pojavila tenja da prodru na tajanstvena Kalajna ostrva (V. Britaniju), sa kojih su Kartainjani dovozili dragoceni metal kalaj, koji je bio potreban za izradu bronze.

Na afrikom kontinentu Kartaginjani gotovo nisu irili svoje posede, ali su zato mnogo uinili u oblasti istraivanja delova Evrope. Oni su istraili Iberijsko poluostrvo i doneli zaetke kulture i civilizacije u te oblasti. Takoe, Hanibalov vojni pohod preko Pirineja, Galije i Alpa 218. godine p.n.e. otkrio je Rimljanima put preko tog planinskog venca i olakao kasnija osvajanja u tom pravcu.

Grci, tvorci nauka, demistifikuju pogrena verovanja dokazima da Zemlja ima oblik kugle.Fantazija i stvarnost u prvim grkim putovanjima. Samo u Grkoj starog doba, i nigde drugde, mislioci i naunici nadmaili su slavu vladara i vojskovaa i ostali oveanstvu u svesti kao nosioci svoga, ali i naeg vremena. Dometi tadanjih grkih mislilaca i naunika zrae sve do danas i u mnogome nam predstavljaju jo uvek nadahnue i putokaz.U uvodu je napomenuto da je Pitagora, u 6. veku p.n.e., kao prvi doao do zakljuka da je zemlja lopta, a ne ploa. Na osnovu toga Herodot, u 5. veku p.n.e., izraava sumnje u tradicionalne predstave o Zemlji, da bi Aristotel, u 4. veku p.n.e., nauno sistematizovao sve dotadanje dokaze o Zemlji i konano potvrdio Pitagorinu postavku, a Aristotelov savremenik Krates napravio prvi globus.

Antiki Grci se nisu isticali velikim pomorskim putovanjima kao Feniani - barem mi za to neznamo. Oni se, dakle, nisu toliko isticali u prostornom proirivanju, nego mnogo vie u produbljivanju znanja o geografiji i astronomiji. O drugim naukama ovde neemo raspravljati.

Ali, pre nego to je otkrila mo logikog razmiljanja i zakljuivanja i sila na teren objektivnih injenica i zakonitosti prirode i ljudske zajednice, i najranija Grka je, koliko je poznato, prola fazu mitolokih predstava i legendi o svemu pa i o Zemlji. To upravo potvruje pria o najranijoj ekspediciji starih Grka, koja nam je prenesena u formi legende o Argonautima i Zlatnom runu. No, pre nego to se pozabavimo tom optepoznatom priom i putovanjima Grka, prethodno emo se osvrnuti na prvobitne odnose izmeu Feniana i grkih zemalja toga doba.

Stari Egipani, usled geografskih prilika, nisu mogli lako iriti svoje posede daleko van granica Egipta, jer je Egipat bio gotovo zatvorena zemlja, okruena pustinjama sa zapada, istoka i juga. Egipani su imali izlaz samo na sever, na obalu Sredozemnog mora, ali im je zakon zabranjivao plovidbu morem s jedne strane, a s druge, to je verovatno jo znaajnije, na moru su naili na vete i energine moreplovce Feniane. Feniani, koji su od Egipana primili mnoge dragocene kulturne tekovine, bili su sa svoje strane posrednici civilizacije preko Sredozemnog mora na june obale Evrope.

Feniani su, na poetku kolonizacije Sredozemlja, sasvim prirodno najpre obratili panju na ostrva i obale Grke. Na taj nain su ostrva Rodos, Milos i Siros ve od prastarog doba pripadala Fenianima. Ali, najvanija taka koju su Feniani stekli, kao vojnu, trgovinsku i industrijsku bazu pored obala kontinentalne Grke, bilo je ostrvo Kitera.

http://www.blic.rs/stara_arhiva/feljton/39758/Grci-su-stvorili-nasu-kulturu

OD LOTOSOVOG CVETA DO OTKRIA AMERIKE (11)Grci produbljuju znanja o Zemlji06. 01. 2003.

Odstranjujui ono legendarno kao i razne izmiljotine, dolazimo do dosta preciznog puta Odiseja kroz Sredozemno more. Itaka, odisejeva postojbina, je ostrvo u Jonskom moru blizu obale Grke. Eolovo ostrvo je. po svoj prilici, jedno od Liparskih ostrva koja danas nose naziv Eolska ostrva. To su ostrva vulkanskog porekla. Dim, koji se visoko uzdizao iz vulkana tih ostrva, sluio je starim mornarima za odreivanje pravca vetra. Zbog toga su verovatno ta ostrva i nazvana, prema bogu vetrova Eolu. Ostrvo Trinakrija je Sicilija, a strana udovita Scila i Haribda su snani vrtlozi u Mesinskom tesnacu. Stene Scila i Haribda stoje tu i danas i nose isti naziv kao u doba Odiseja. Za ostrva Sherija i Tukidid, a u novije vreme Fos i Nibu, smatra se da je Sherija isto to i Kerkira.

Stari Grci su, prema Homeru - koji je, veruje se, iveo u 9. veku p.n.e. -, 10 do 12 vekova pre nove ere poznavali najglavnija ostrva u Sredozemnom moru. Kasnije su Fokejci, Mileani i druga grka plemena putovali na Apeninsko i Iberijsko poluostrvo uspostavljajui trgovinske veze i postepeno prve kolonije. Grke kolonije na obalama Sredozemnog mora postepeno su potiskivale fenianske kolonije, tako da su Grci zauzeli dominantni poloaj u Starom svetu.Grci produbljuju i nauno sistemtizuju znanja o Zemlji.

Zavravajui sa grkim legendama i tumaenjima istih, dolazimo do zapisa koji pruaju nauno dosta pouzdana saznanja o geografskim i drugim otkriima antikih Grka. Grci, ne samo da ciljno usmereno istrauju svet, nego postavljaju fundamente prirodnih i drutvenih nauka. Oni u domenu otkrivanja Zemlje prikupljaju i sistematizuju prethodna znanja pridodajui im sopstvena otkria iz oblasti geografije, astronomije i etnografije Najstariji zapis je od Herodota, poznat pod nazivom Istorije. Herodot, Grk roen je u maloazijskom gradu Halikarnasu (484-420 p.n.e.), umro u Turijumu (danas Italija). Posle fenianske ekspedicije oko Afrike i putovanja fenianskog potomka kartaginca Hanona, Herodot je, kako izgleda, najvei putnik predhrianskog doba; premda je u svoje vreme stekao slavu vie kao istoriar tako da on i danas nosi naziv otac istorije. On je putovao u tada sve poznate zemlje. Prvo je posetio Egipat, moda i Etiopiju, jer detaljno opisuje obiaje, nain ivota i istoriju Egipta, delom i Etiopije t.j. sve to vidi i uje od drugih. Odatle je otiao u Fenikiju ukljuujui Siriju i Palestinu, a onda se sputa na jug Arabije, za koju smatra da je poslednja nastanjena zemlja, to je tano, jer dalje je Indijski okean. Dolaskom u Babilon on, izmeu ostalog, opisuje poruenu prestonicu Ninivu, iji su ostaci razbacani po breuljcima sa obe strane Eufrata oko 80 km. jugoistono od Bagdada.

Zanimljivi su Herodotovi opisi persijske civilizacije, koja je bila sledee odredite putovanja. On pie da Persijanci bogovima nisu davali ljudski oblik, nisu im podizali ni hramove nego su vrili verske obrede na vrhovima planina. Herodot dalje opisuje njihovu odvratnost prema mesu, ljubav prema vou i vinu, njihovu radoznalost za obiaje drugih zemalja, sklonost prema zadovoljstvima, ratnike vrline, strogost u vaspitanju dece, zatim o potovanju Persijanaca pema pravu na ivot svakog oveka, ak i roba, njihovu odvratnost prema lai i dugovima itd.Iz Persije Herodot se uputio preko planina do Kaspiskog mora i daje taan opis geografskih prostora: to more samo po sebi nema nikakve veze sa drugim morem. Ono se, prema Herodotu, granii na zapadu sa Kavkazom, a na istoku velikom pustinjom u kojoj ivi narod Masageti. U Kaspisko more ulivaju se dve velike reke (Herodot sigurno misli na Ural i Volgu). Prema zapisima, njemu je takoe bio poznat trgovaki put iz Evrope u Indiju severno od Kaspiskog mora kroz dolinu Oksusa (Amur-Darje) i Inda. Izmeu Kaspiskog i Crnog mora prostire se stepska zemlja Skitija koju Herodot takoe podrobno opisuje. On pie... kako Skti grade kue u movarama na sojenicama da bi se obezbedili od neprijatelja (ovaj, bez sumnje, autentian podatak Herodota, posluie 2500 godine kasnije nekim sovjetskim (ruskim) naunicima za hipotezu da bi Sloveni mogli biti potomci Skita.

http://www.blic.rs/stara_arhiva/feljton/39792/Grci-produbljuju-znanja-o-Zemlji

OD LOTOSOVOG CVETA DO OTKRIA AMERIKE (12)Zapisi o putovanjima Platona08. 01. 2003.Na svom putu Herodot nam otkriva narode, koji prethodno nisu bili poznati kao i nove geografske nazive krajeva i reka. On detaljno opisuje obiaje Skita jednog od naroda koji se izgubio u tami istorije -, ali nam nita ne kae o njihovim visokim umetnikim tvorevinama kojima se danas moemo diviti u velikim evropskim muzejima. Herodot pie o Skitima-nomadima i Skitima-ratarima. I jedni i drugi bili su hrabri, dobroduni, veseli, ali skloni neumerenosti i provodima. O Skitima izvetavaju i drugi putopisci posle Herodota, a najnovija istraivanja, koja su upravo u toku, pokazuju da su Skiti iveli i u predelima Azije. Dalje severno od Skitije, kae Herodot, ive Sarmati. On skoro tano opisuje veliinu Crnog mora, Propontide, Azovskog mora i Bosfora. U Crno more ulivaju se reke Istr (Dunav), Boristen (Dnjepar) i Tanais (Don). Odatle se Herodot vratio u Grku.Zapisi o putovanjima Platona, pod nazivom Put oko sveta, naalost nisu sauvani. Jedino znamo da je Platon bio u Egiptu, Italiji i Siciliji.

Piteja, Grk iz Marselja, posle Herodota, bio je najistaknutiji antiki putnik. Rodio se u fenianskoj koloniji Marselju, Piteja je nastavio tradiciju pomorskih putovanja Feniana. On je, nakon prolaza kroz Melkartove stubove (Gibraltar), na jednom brodu 314. godine p.n.e. plovio po severnom delu Atlantskog okeana. Poto je ispitao atlantske obale Iberijskog poluostrva i keltske zemlje, Piteja je uplovio u burni moreuz Laman i dospeo do obale Engleske, koju je, zbog krenjakih stena, nazvao Albion (Belo ostrvo). On je obiao mnoga mesta ostrva i stupao u vezu sa stanovnicima, za koje pie da se odlikuju dobrodunou, potenjem i umerenou; prodavali su kalaj trgovcima iz dalekih zemalja.

Od svih putnika predhrianskog doba, Piteja je najdalje plovio na sever. Na prvom putovanju, pod nazivom Opis okeana, on je severno od kotske otkrio Arkadska ostrva i otiao tako daleko na sever gde leti no nije trajala vie od dva sata. Po Severnom moru Piteja je plovio est dana i naiao na zemlju koju je nazvao Tule (naunici nisu mogli utvrditi o kojoj se zemlji radi, ali pretpostavljaju da je to bila Norveka ili Island). On se vratio nakon to je ustanovio da se dalje na sever ne moe ploviti, jer dalje nije bilo ni mora, ni zemlje, ni vazduha. Smatra se da je Pitaja na svom putu na sever naiao na zaleene predele severnog mora i guste magle, koji su spreili dalju plovidbu u tom pravcu. Drugo putovanje, pod nazivom Period, Piteja je preduzeo takoe na sever Evrope, ali proavi kroz Laman, on se nije uputio prema Severnom ledenom moru, nego kroz moreuz Zund u Baltiko more. Ispitujui june obale tog mora, Piteja je naiao na ue velike reke koju je nazvao Tans (verovatno Visla). Piteja nam na svojoj geograskoj karti otkriva i narode i zemlje na koje je naiao: Teutone i Gutone kao i severne delove Skitije, koju je Herodot prethodno opisao i naznaio da se nalazi daleko na jugu Evrope izmeu Kaspiskog i Crnog mora. Sumirajui prethodna putovanja po Sredozemlju kao i Herodotove opise obala Kaspiskog i Crnog mora, Pitejina putovanja skoro da zaokruuju jednu celinu, jer su do tog perioda, osim Skandinavije, dananje ruske obale Severnog ledenog mora i Urala, istraene sve linije koje oznaavaju Evropski kontinent. Veliki moreplovac Piteja - bio je i sjajan naunik. On je prvi dokazao meseev uticaj na plimu i oseku kao i to da se Polarna zvezda na nalazi iznad samog Severnog pola, to je kasnije potvreno.

Pohodi Aleksandra Makedonskog (356-323 p.n.e.) doprineli su proirenju geografskih vidika i znanja antikih Grka. Posebno su znaajni njegovi pohodi na istok u Indiju. Doavi do planinskih masiva Himalaja, Aleksandar je smatrao da je doao na kraj nastanjenog sveta jer je dalje napredovanje bilo nemogue. Pored toga to je tadanjim Grcima otkrio predele i narode daleke Persije i Indije, Aleksandar je otpremao i pomorske naune ekspedicije za istraivanje novih zemalja. U knjizi Istorija Indije grkog istoriara Flavija Arijana opisana je ekspedicija, koju je Aleksandar poslao da ispita morsku obalu Indijskog okeana od ua reke Ind do ua reke Eufrat u Persijskom zalivu.

http://www.blic.rs/stara_arhiva/feljton/39830/Zapisi-o-putovanjima-Platona

OD LOTOSOVOG CVETA DO OTKRIA AMERIKE (13)Eratosten u Aleksandrijskoj biblioteci09. 01. 2003.

Ekspedicija je, pod zapovednitvom Nearha, krenula 2. oktobra 326. godine p.n.e, mesec dana pre monsuna, koji povoljno utiu na plovidbu. Zbog toga je za prvih etrdeset dana Nearh jedva preao osamdeset milja. Nakon zaustavljanja u Sturi i Korestisu, njegova flota, od oko 800 brodova i 2000 mornara, doplovila je do ostrva Krokala (dananji Karantinski zaliv), gde se, razbijena burom i nakon to je otplovila rt Monse, morala skloniti u prirodno zatienu uvalu. Tu ga je snala nova nevolja, jer se morao utvrditi radi odbrane od ratobornih varvara. Posle 24 dana Nearh je plovio dalje, ali su ga jake bure esto nagonile na zaustavljanje na raznim mestima pri emu je bio prinuen da se brani od napada Arabita, naroda, koji je prema istonjakim opisima bio varvarski narod, imao duge kose i brade i liio na faune ili medvede.

Posle estomesene plovidbe, raznih doivljaja i borbi sa obalskim divljacima, Nearh je stigao na ue Eufrata i uspeno zavrio misiju kojom je otkriven pomorski put od zemalja Bliskog istoka u Indiju (kasnije nazvanu Zemlja zaina). Iako je Nearh napisao detaljan izvetaj o svom putovanju, taj orginalni izvetaj nije sauvan.

Jo pre Aleksandra Makedonskog Grci su u naunom pogledu, tj. u ponauenju svog vienja sveta i ivota uopte, stekli nedostinu prednost u odnosu na druge zemlje i naorde tog vremena. To se, izmeu ostalog, ogleda i u nastojanjima Aleksandra da integrie svoj kosmopolit po principu jedno carstvo, jedan vladar, jedan bog i da bude opte priznat kao sin boji odnosno kao boanstvo. Tradiciju vladara-boga zatekao je u Aziji i prihvatio je. Odmah je zatraio i od druga dva dela svog carstva Grke i Egipta da mu priznaju status boanstva. Egipat je to i uinio tako to je svetilite vrhovnog boga Amona proglasilo Aleksandra za sina bojeg. Aleksandar, koji je tada imao 24 godine, odmah je naredio svom biografu Kolistenu da razglasi po celom carstvu daje on Aleksandar priznat za sina boga Zevsa. Poto se Grka toj njegovoj elji jo nije bila odazvala, Aleksandar je izdao ukaz, u kome je izriito naveo zahtev da ga i zemlje Korintskog regiona priznaju za boanstvo.

Nakon dugih rasprava koje su voene po tom pitanju u Atini i Sparti i koje su trajale oko godinu dana, u tada kulturno i civilizacijski visoko razvijenoj Grkoj, zahtevu Aleksandra nije potpuno udovoljeno; nisu prihvaeni afro-azijatski rituali poniznosti i velianja vladara kao boanstva. Jer, na grkom tlu vladale su ipak sasvim drugaije prilike od onih u Aziji i Africi. Dok je u Aziji i Africi dominirala astrologija, u tadanjoj Grkoj je imala primat astronomija. Filozofija, politika teorija, istorija, prirodne nauke i ono to se danas naziva drutvene nauke, bile su u Grkoj visoko razvijene znatno pre pojave Aleksandra Makedonskog (Sokrat, Platon, Aristotel itd). Herodot slovi kao otac istorije, Tukidid (460-403 p.n.e.) kao otac istorijskih nauka, koji je prvi vrio naune analize istorijskih dogaaja i postavio odreene istorijske zakonitosti. Grci su, smatraju naunici, subsumirali kulture milenijuma i postali autentini tvorci slobodne drave, slobodnog oveka i slobodne nauke.

I sam Aleksandar Makedonski je, naspram svog boanskog nimbusa, ipak znaajno doprineo daljem razvoju nauke kod Grka. Godine 331. po njegovoj ideji osnovan je grad Aleksandrija u Egiptu (pored jo 22 grada istog imena izmeu Troje i reke Ind). Grad je prvobitno bio planiran kao grki trgovaki centar, da bi ubrzo postao i daleko poznati centar helenske kulture, umetnosti i nauke sa dvoranom muza, koja se ubrzo nazvala Muzeum. Oko Muzeuma nastale su mnoge kole u kojima su se uile mnoge discipline i izuavale mnoge nauke. Tu je formirana i prva ogromna biblioteka u istoriji oveanstva, u kojoj su bile sakupljene sve knjige, svici i zapisi prethodnih vremena, na svim tada poznatim jezicima. Pored Herofila, Euklida i drugih, meu prve najistaknutije naunike-istraivae Aleksandrijske biblioteke spada Eratosten.

http://www.blic.rs/stara_arhiva/feljton/39867/Eratosten-u-Aleksandrijskoj-biblioteci

OD LOTOSOVOG CVETA DO OTKRIA AMERIKE (14)Strabon, najvei geograf antike10. 01. 2003.Eratosten (276-194 p.n.e.), raznovrstan naunik, posebno je doprineo razvitku geografije. Svoja istraivanja i znanja o Zemlji izloio je u delu Geografika i slovi kao otac odnosno osniva geografije kao nauke. Njegovo delo naalost nije sauvano i danas ga znamo samo po odlomcima koje su citirali Polibije, Strabon, Plinije i Kleomed.

Eratosten je prvi izraunao obim zemljine kugle. Posmatrajui Zemlju i Sunce, on je sasvim ispravno ustanovio da je sunce, zbog toga to je Zemlja okrugla, u raznim oblastima Zemlje u istom trenutku na razliitoj visini. Na osnovu toga, Eratosten je zakljuio da ako se izrauna razlika visine sunca u podne u dva razliita grada na istom podnevku, zatim se sazna odstojanje izmeu ta dva grada, onda se moe izraunati obim Zemlje. On je tako i uinio: izraunao je da je istog dana u gradu Aleksandriji, u odnosu na grad Sijenu, sunce u podne zaostajalo od zenita za pedeseti deo obima Zemlje.

Eratosten je zasluan za jo jedno znaajno dostignue. Njegova Geografika sadri i dve karte sveta, na kojima je kao prvi uneo dve perpendikularne linije, od kojih je jedna ila sa zapada na istok, a druga sa severa na jug. Iako Eratostenove linije nisu bile pravilno povuene (horizontala-dijafragma je delila Sredozemno more na dve polovine), one su navele njegovog kritiara i aleksandrijskog astronoma Hiparha na ideju da, pri unoenju ove ili one take njeno mesto treba astronomski odrediti. Hiparh je predloio, to je potom i uinjeno, da se na geografskim kartama ne crtaju samo dve linije, kao to je to uinio Eratosten, nego niz perpendikularnih linija koje odgovaraju stepenima zemljine kugle. Poto je u to vreme poznati deo kopna zemljine kugle, koji je iao od istoka prema zapadu, bio mnogo dui od onoga koji je iao od severa na jug, Hiparh je linije vertikalnog stepenovanja (meridijane) nazvao geografska duina, a linije horizontalnog stepenovanja (uporednike) geografska irina. Ti nazivi su ostali do danas.

Strabon, Grk (roen oko 50. godine p.n.e., nije poznato dokle je iveo) smatra se najveim geografom antikog doba. Strabon je u mladosti izuavao filozofiju. Verovatno pritisnut tegobama svog vremena (kulturno-istorijska previranja i teki uslovi ivota pred nasanak hrianstva i uspon nove imperije), on je pristupio stojikoj koli i isticao se irokim vidicima, uzvienim miljenjem i prosveenosti.Kao naunik Strabon se najvie zanimao za pitanja o Zemlji i odluio je da napie geografiju sveta. Pod geografijom on je podrazumevao opis zemljine kugle i svih oblasti. On je briljivo sakupio sve materijale i podatke o zemljama, sve putopise i prie putnika, a i sam je obiao neke zemlje. Kao naunik, Strabon se sa kritikom strogou odnosio prema svemu do ega je doao, tako da kod njega ima mnogo manje fantastinih kazivanja nego kod Herodota.

Svoju Geografiju, koja se sastoji od 17 knjiga, Strabon je napisao za vreme vladavine rimskog cara Avgusta (31. godine p.n.e. do 14. godine n.e.). Prve dve knjige on posveuje fiziko-matematikoj geografiji, pri emu tvrdi da geografa moe interesovati samo onaj deo Zemlje koji je pogodan za ovekovo stanovanje tj. Okumena nastanjeni deo Zemlje. Okumena, prema Strabonu, ima sledee granice: na jugu uporednik koji prolazi kroz Kinamofor, a na severu uporednik koji prolazi kroz Iernu (Irska). Strabon je izraunao da veliina Okumene u pravcu istok-zapad, od krajnje take na zapadu tj. Iberijskog poluostrva) do istonog kraja Indije, iznosi 70 000 stadiona (oko 17 000 kilometara), a u pravcu sever-jug od junog kraja naseljene zemlje (podruje izmeu Kinamofora i Meroje u gornjem Egiptu) do krajnje severne take Ierne (Irske) 30 000 stadiona (preko 7 000 kilometara). Severno od Irske, smatra Strabon, Zemlja je nenastanjena usled jake hladnoe, a juno od Meroje ljudi ne mogu iveti zbog jake ege. Ostalih petnaest knjiga Geografije Strabon je posvetio sistematizovanom opisivanju tada poznatih kontinenata i zemalja. Od toga u osam knjiga on se bavi Evropom, u est knjiga Azijom, a samo jedna tj. poslednja knjiga posveena je Africi.

http://www.blic.rs/stara_arhiva/feljton/39904/Strabon-najveci-geograf-antike

OD LOTOSOVOG CVETA DO OTKRIA AMERIKE (17)Atila, 'Bi boji', iba Evropu13. 01. 2003.

Predstave o Zemlji u Evropi ranog srednjeg veka. Uprkos velikih goegrafskih i astronomskih otkria starog doba i antikog perioda kao i znaajnih dela uglavnom grkih naunika toga doba, znanja i predstave o Zemlji nisu se u srednjem veku mnogo razlikovale od navedenih najranijih predstava iz 3 i 4. milenijuma p.n.e. Burne promene u Evropi i Mediteranskom regionu na prelazu iz starog u srednji vek, prouzrokovane, slabljenjem i propau antikih civilizacija, nastankom hrianstva, osvajakim pohodima i seobama naroda, dovele su skoro do potpunog zatiranja prethodno steenih znanja o Zemlji kao i antike naune misli uopte.Usledila je propast Zapadnog rimskog carstva i nastanak Vizantije (Istono rimsko carstvo). Tzv. varvarski narodi preuzimaju dominaciju u velikim delovima Evrope. Godine 476. voa Gota Odoakar zbacuje poslednjeg rimkog cara Romula Avgusta. U 4. veku u Evropu prodiru nomadska ratnika plemena iz Azije, da bi u 5. veku velikim delovima centralne Evrope i Balkana zavladao hunski voa Atila poznat pod nazivom Bi boji. Konstituisanjem hrianstva kao dominantne religije Biblija postaje neprikosnoveno Sveto pismo i merilo stvari. Nazori i stavovi, razliiti od tumaenja Biblije, proglaavaju se za jeres koji je kanjavan tekim veoma esto i smrtnim kaznama spaljivanja na lomai. Prema nekim procenama na lomaama mranog srednjeg veka spaljeno je milione ljudi. Neke procene idu do 10 pa ak i 15 milione jeretika i vetica koji su, na osnovu osude Svete inkvizicije, spaljeni na lomaama srednjeg veka. Meu njima spaljen je i slavni italijanski astromon ordano Bruno, zato to se na sasluanju pred Inkvizicijom nije hteo odrei saznanja da Zemlja ne miruje, nego se okree. Tako je crkva, uprkos mnogih dokaza i injenica, branila dogmu o slici Zemlje i sveta.

Prvo znaajno delo o tome je Hrianska topografija, koju je napisao u 6. veku aleksandrijski trgovac, potom kaluer Kozmo Indikoplov. To delo je veoma ilustrativno za predstave o geografiji i astronomiji srednjeg veka. Opisujui Zemlju, Kozmo uvek striktno stavlja iznad svega autoritet Biblije. On kategorino odbacuje otkria grkih naunika da je Zemlja okrugla, jer to uenje nije u skladu sa Biblijom. Umesto toga, Kozmo tvrdi da Zemlja ima oblik Mojsijevog zavetnog kovega (Arke) koji je pljosnatog etverougaonog oblika. Ta Zemlja (kopno) okruena je Okeanom, iza koga se nalazi druga zemlja u kojoj je nekada bio raj. Za vreme potopa Noa je preao na nau Zemlju, na kojoj otada ive ljudi. Zemlja iza okeana je nedokuiva. Dalje Kozmo pie da je sva Zemlja ograena visokim zidom na kome stoji nebo, koje ima takoe oblik etverougaonog sanduka prevrnutog nad Zemljom.

Na osnovu Biblije Kozmo takoe odreuje oblik i veliinu neba. On pie da je duina neba dvostruko vea od irine. Svoj zakljuak Kozmo izvodi iz Biblije, gde stoji da je koveg bio dva lakta dugaak i jedan lakat irok. Nebo, koje je podeljeno u dva sprata, u gornjem delu prelazi u svod. U tom delu neba smeteno je carstvo nebesko Isusa Hrista i svetaca.

Dajui objanjenja o nebeskim telima (zvezdama), Kozmo tvrdi da njih okreu aneli koje je za to odredio Bog jo pri stvaranju sveta. Da bi objasnio i doveo u sklad polukruno kretanje Sunca sa pljosnatom povrinom Zemlje, Kozmo pie da se Sunce preko noi skriva iza visokog brda koje se nalazi na severozapadnom horizontu.

Geografske karte tog vremena takoe pokazuju na kakvom se niskom stepenu nalazila geografija. Veliki radovi Ptolomeja i drugih grkih naunika-geografa potpuno su eliminisani i zaboravljeni. Srednjovekovni geografi, pri sastavljanju svojih geografskih karata, potpuno su se rukovodili tekstovima iz Biblije. Centar Zemlje je bila Palestina gde se rodio Isus. To je bila Sveta zemlja sa Jerusalimom u sredini. U Jerusalimu je pronaen pupak Zemlje, koji je predstavljao centar cele vasione. Oko Svete zemlje Palestine, na kartama, bile su rasporeene oblasti Azije, Afrike i Evrope, koje su, prema Bibliji, dodeljene Semu Azija, Hamu Afrika i Jafetu Evropa. Aziju je od Evrope delila reka Tanais (Don), a od Afrike reka Nil. Drei se rei Biblije: i posadio je Gospod Bog vrt u Edemu na istoku, na kartama je nacrtan raj istono od Jerusalima. A na kraju Zemlje na istoku nalazili su se strani nepoznati narodi Gog i Magog.

http://www.blic.rs/stara_arhiva/feljton/39986/Atila-Bic-bozji-siba-Evropu

OD LOTOSOVOG CVETA DO OTKRIA AMERIKE (18)'Rajski vrt' i 'Sveta zemlja'14. 01. 2003.

Oznaavanje raja i zemlje Goga i Magoga u geografijama i na geografskim kartama predstavljaju samo neke primere geografskog primitivizma i dogmatizma srednjeg veka. Osim ovih primera, u geografijama stoji, da u dalekim zemljama ive ljudi sa jednom rukom, jednooki, jednonogi, bez usta i bez nosa, sa pseom glavom, sa konjskim nogama; na obalama Kaspiskog mora ive ljudi sa tako ogromnim uima da se nou u njih uvijaju kao u pokriva itd.Religiozna putovanja i potraga za rajem u srednjem veku.

Ipak i u tom i takvom srednjem veku bilo je mnotvo putovanja, koja su niz vekova imala iskljuivo ili preteno verski karakter. Meu tim putovanjima bilo je i ratnih pohoda poznatih pod nazivom Krstaki ratovi u 11. i 12. veku. Posebno u prvim vekovima hrianstva, ekspedicije i putovanja sa naunim ciljevima potpuno prestaju. Na drugoj strani poveava se broj putovanja koja imaju samo jedan cilj: irenje hrianstva i osnaivanje biblijskih zapisa. Tako ve u 4. i 5. veku hrianski misionari odlaze na jug u daleke, delom i nepoznate zemlje kao to su Nubija, Etiopija i centralna Afrika. Na istoku misionari odlaze preko Midije i Persije do Indije, a preko dolina reka Oksus i Jaksart (Amu-Darja i Sir-Darja) do Kine. Jedan od putnika bio je i ve pomenuti autor Hrianske topografije Kozmo Indikoplov. Carevi Istonog rimskog carstva (Vizantije) slali su potom izaslanstva u nove zemlje radi uspostavljanja veza sa narodima koji su primili novu veru. Sa izaslanstvima esto su ili i trgovci.

elja hrianskih vernika da posete i upoznaju Svetu zemlju predstavljala je takoe povod za putovanja. To je prelo u obiaj koji se, delom u formi modernog turizma, zadrao do danas. Ta putovanja nisu imala uticaj na irenje geografskih znanja, izuzev to su opisivanjem Palestine i zemalja Bliskog istoka, izazivala interesovanja za putovanja uopte i za itanje literature iz oblasti geografije.

Jedan od znaajnih motiva za preduzimanje putovanja predstavljalo je traganje za Rajskim vrtom, o ijoj lokaciji u to vreme, uprkos vrstom verovanju u njegovo postojanje, nije vladala potpuna saglasnost. Ipak, za razliku od dananjeg verovanja da je raj smeten na nebu, tadanji svet je bio mnogo prizemniji. Kozmo je u svojoj Hrianskoj topografiji stavljao raj u drugu prekookeansku zemlju, da bi ga docniji kosmografi-teolozi locirali na nastanjenu zemlju Okumenu. Radi traenja raja u srednjem veku je, osim misionaskih, preduzimano vie posebnih ekspedicija. Ta potraga je trajala ak sve do 15. veka. U 14. veku je episkop grada Bisinije u Kalabriji, opisujui svoj put u Kinu, naveo u svojoj knjizi mesto gde je Bog smestio raj. On pie da se raj nalazi juno od Indije blizu ostrva Cejlon i da je bio u prilici da uje um rajskih vodopada. Rajski vrt i njegovo otkrie bilo je, izgleda, u svesti ljudi tog vremena toliko znaajno da se i sam Kristofer Kolumbo zainteresovao tim pitanjem. On je smatrao da se raj nalazi daleko od Evrope u zemljama koje e tek otkriti. Mesto raja, koje je Kolumbo naznaio, identifikovano je kasnije otprilike oko ua reke Orinoko u Junoj Americi.Arabljani upoznaju Evropu sa Kinom i jugoistonim zemljama Azije. Pre Kolumba i njegovog otkria Amerike Evropljanima i drugim Mediteranskim narodima bile su poznate povrine tri kontinenta: Afrike, Evrope i Azije. Afriku su, kao to je ve naznaeno, prvi oplovili Feniani i upoznali rubne linije tog kontinenta. Meutim, taj podvig najsmelijih i najveih moreplovaca starog doba bie preko vie od dva milenijuma zaturen i zaboravljen. Tako je taj davno otkriveni kontinent za dugi period srednjeg veka ostao i dalje neotkriven i nepoznat po svom prostranstvu u junim morima.

ak ni Arabljani, koji su od 8. do 10. veka preduzimali mnoge ratne pohode i daleka putovanja, nisu se zanimali za pomorske ekspedicije oko Afrike, a mogue da se nisu ni usuivali ploviti dole zbog rairenog verovanja u srednjem veku, da uspinjanjem prema gore nije mogu povratak natrag. Geografske karte, koje su Zemlju prikazivale kao iroko kopno koje se prostire od istoka ka zapadu, navele su Arabljane na odgovarajua putovanja. U tim relacijama najznaajnija meu njima bila su putovanja na istok i otkria istonih obala junog dela Azije, Kine, Indoneanskih ostrva itd.

http://www.blic.rs/stara_arhiva/feljton/40023/Rajski-vrt-i-Sveta-zemlja

OD LOTOSOVOG CVETA DO OTKRIA AMERIKE (19)Arhangel Gavrilo silazi na Zemlju15. 01. 2003.

Zahvaljujui Arabljanima-trgovcima ve krajem 7. veka grad Kanton postaje i u Evropi poznati trgovaki centar tog dela sveta. Takoe pod uticajem Arabljana u 9. veku pojavluje se u Kini nedaleko od ua reke Jangcekjang jo jedan trgovaki grad: Kan-Fu. Najpoznatiji arabljanski putnik 8. veka Sulejman iz Persijskog zaliva putovao je preko Indijskog okeana u Kinu, posetivi usput ostrva Cejlon, Sumatru, Nikobarska i Andamanska ostrva naseljena ljudoderima kao i neka druga ostrva. Plovei izmeu Molukih ostrva i Indokine Sulejman je stigao u grad Kan-Fu.Drugi arabljanski putnik i istoriar Abul-Hasan Ali, poznatiji kao Masuda putovao je u 10. veku kopnenim delom Azije, severne Afrike i Grke. U svojoj knjizi Zlatne livade, napisanoj 947. godine, opisujui svoja putovanja Masuda upotrebljava rei jednog arabljanskog pesnika: Zalazio sam tako daleko na istok, da sam zaboravljao na zapad. U knjizi Masuda opisuje Kinu, Tibet, centralne delove Azije, Indiju, Persiju, Kaspisko more, Jermeniju. Opisujui Tibet, Masuda ga naziva blagoslovenom zemljom, u kojoj stanovnici ne prestaju da se smeju od sree. Verovatno je, da Sulejman i Masuda predstavljaju narativno stilizovane i bajkovite likove Sindbada-pomorca i Sindbada-kopnenog u priama 1001 no.

Meutim, i pored upoznavanja novih zemalja i naroda, opta slika sveta kod Arabljana nije se bitno razlikovala od slike_arhiva koju su formirali hrianski geografi srednjeg veka. Ostalo je i kod njih verovanje u strane tajanstvene narode Goga i Magoga, koje Arabljani nazivaju Madudi i Adudi, s tim to se mesto prebivalita tih naroda pomera dalje na severoistok Evrope ili na krajnji sever Azije. Od hrianskih geografa Arabljani su, sa malim izmenama, preuzeli i biblijsku legendu o podeli oveanstva. Arabljanski geografi smatrali su da, kada se potomstvo Noe silno razmnoilo, on je zamolio Boga da podeli Zemlju meu njegova tri sina: Sema, Hama i Jafeta. Bog je tu molbu prihvatio i poslao na Zemlju Arhangela Gavrila sa tri listia, na kojima su bila napisana tri dela Zemlje: Azija, Afrika i Evripa. Arhangel Gavrilo dao je listie Nou i rekao mu da ih stavi u jedan sud iz koga e ih sinovi Noe izvlaiti. Najvei kontinent tj. Aziju izvukao je Bogu najmiliji Sem, Ham je izvukao Afriku, a Jafet Evripu.

Skandinavci otkrivaju sami sebe. Uprkos putovanja du severozapadnih obala Evrope, koja su preduzimali Feniani i njihovi potomci Kartaginjani, severni deo Evrope ostao je nepoznat. ak ni Grk Piteja iz Marselja, koji je krajem 4. veka p.n.e. plovio po Baltikom moru, ne navodi ni jedan podatak niti bilo kakvu naznaku o postojanju kopna severno od Baltika. Jedini uzrok za taj previd moe se potraiti u objanjenju da se Piteja, iako je prolazio kroz relativno uske moreuze, striktno drao desne obale uz koju je plovio i da, usled guste magle nije mogao videti kopno Skandinavskog poluostrva. Zbog toga e otkrie Skandinavije takorei pasti u zadatak samih Skandinavaca.

Klimatski surova, siromana i ve u 8. i 9. veku dosta naseljena Skandinavija nije nudila ivotne uslove svim svojim stanovnicima. Zbog toga su Skandinavci ili, kako su sami sebe nazivali, Normani (Severni ljudi) preduzimali putovanja da bi proirili svoj ivotni prostor i pribavili materijalna dobra. Prelaskom preko Baltika, oni se poinju nastanjivati na njegovim severnim obalama tako da krajem 9. veka na istorijsku pozornicu stupa novi evropski narod, o kome e se kasnije rairiti mnoge sage i legende kao i razna, delom nauno dokazana otkria, a delom nepotvrena nagaanja o pomorskim podvizima Vikinga, njihovom otkriu Amerike itd. Tak kada su Normani preli u delove severne Evrope saznalo se za njih i postojanje Skandinavije. Oni su ponajvie brodovima putovali zapadnim obalama Evrope i du reka u unutranjost. Preko reka koje su se ulivale u Baltiko more oni su se sputali ak u bazen Dnjepra, a odatle u Crno more zatim do Bosfora i samog Carigrada koji ih je privlaio priama o basnoslovnom bogatstvu. Ta putovanja imala su uglavnom vojni karakter usmerena na pljaku, a ne na osvajanja teritorija.

http://www.blic.rs/stara_arhiva/feljton/40064/Arhangel-Gavrilo-silazi-na-Zemlju

OD LOTOSOVOG CVETA DO OTKRIA AMERIKE (20)Gusarstvo i pljaka na visokoj ceni16. 01. 2003.

Pljakake pohode Normani (ili kao moreplovci Vikinzi) vrili su i u zapadnoj Evropi i Velikoj Britaniji. Kao veti brodari, oni su sa obala mora plovili rekama uzvodno i stizali do Pariza i drugih gradova i mesta palei i pljakajui zamkove ne ostavljajui u ivotu ak ni psa, koji bi za njima lajao. S tim u vezi treba napomenuti, da su u to vreme gusarstvo i pljaka bila veoma cenjena dela i narodni pevai su ih veliali kao podvige hrabrosti i junatva.

Normani su oplovili severne obale Skandinavije, otkrili Island i 885. osnovali Rejkjavik, a Erik Rii, nakon to je zbog ubistva prognan sa Islanda i tragajui za novim prebivalitem, otkrio je Grenland. Ovim otkriima Normani su popunili neke praznine, koje su do tada postojale u poznavanju severnih predela Zemlje.

Stanje geografske nauke pre otkria AmerikeUprkos napretka moreplovstva, kopnenih putovanja i novih otkria, u srednjem veku je i dalje vladao zastoj u oblasti geografske nauke. I dalje je dominirala potpuno nekritika vera u legende i uda. Skolastiari su smatrali da su tekstovi Biblije kao i tome odgovarajui pogledi Aristotela i Ptolomeja nepogreivi i ne podleu nikakvoj sumnji ili kritici. Geografi toga doba srednjeg veka sainili su niz opisa nepostojeih zemalja, ostrva itd. i promovisali te opise kao jedino istinite. Negde u predelima gde e Kolumbo otkriti Novi svet, stvorena je legenda o ostrvima Svetog Brandana. Posmatrajui okean, koji se prostirao iza horizonta, geografi srednjeg veka s pravom su pretpostavljali da se na kraju krajeva iza tog vodenog horizonta mora nalaziti kopno i zato su u te nepoznate prostore stavljali izmiljene i legendarne zemlje. Tu je smeteno i ostrvo Svetog Brandana. Ostrvo je dobilo ime po irskom kalueru Brandanu iz 6. veka, koji je, poto se navodno nasluao pria o raznim putovanjima, i sam poao sa 14 saputnika da trai obeanu zemlju. Sedam godina kalueri su, noeni talasima, lutali po beskrajnom Zapadnom moru od ostrva do ostrva i imali mnoge doivljaje. Na jednom od ostrva su pristali i zanoili. Ujutru je Brandon odsluio liturgiju, a nakon toga su naloili vatru i poeli spremati ruak. Ali kada se vatra razgorela, na zaprepaenje kaluera, ostrvo se poelo pomerati tako brzo da su jedva uspeli prei na brod i odsei konopce. Po povratku kalueri su ispriali o udu koje su doiveli i tako je nastala legenda o ostrvima Svetog Brandana.

Naravno, ta nepostojea ostrva nisu mogla biti pronaena u okeanu. Isto se dogodilo i sa drugim uvenim fantastinim ostrvom Antila, koje se zvalo i Ostrvo sedam gradova. Oslanjajui se na gledita najveeg georgafa 15. veka Paola Toskanelija, u postojanje tog ostrva verovao je ak i Kolumbo. U planovima prekookeanskog putovanja u Indiju Kolumbo je raunao da e ba na Antilima nai gostoprimljivo sklonite i uporite za nastavak puta na zapad.Geografi 14. i 15. veka smatrali su da je u Velikom zapadnom moru smeteno jo niz fantastinih ostrva kao, na primer, Brazilija, iji je naziv preao na kasnije stvarno otkrivenu Junu Ameriku kao to je ime Antila prelo na Antilska ostrva.

Iako su se te fantazije obistinile, ali u sasvim neoekivanom obliku otkriem mnotva ostrva i dva kontinenta izmeu Evrope i Azije, dominantnu sliku geografije kolumbovog doba odredili su skolastiari. Oni su, pozivajui se na uenja grkih mislilaca u odreivanju veliine Zemlje i srazmere mora i kopna, zastupali miljenje da odstojanje izmeu zapadne obale Evrope i istoka Azije nije veliko, jer je svojevremeno Aristotel smatrao da postojanje slonova u Aziji i Africi dokazuje da ovi delovi Zemlje nisu mnogo udaljeni jedan od drugog. Skolastiari su se pozivali i na rimskog filozofa Seneku, koji u svojoj knjizi Prorodna pitanja pie da odstojanje izmeu panije i Indije, pri povoljnom vetru, iznosi svega nekoliko dana. Meutim, od svih skolastiara, najvei uticaj na Kolumba je izgleda izvrio francuz Pjer d Etjen svojom knjigom Slika sveta. Ta knjiga je bila Kolumbov prirunik. Ona se i danas nalazi u Kolumbovoj biblioteci u Sevilji sa njegovim svojerunim zabelekama na marginama stranica. Verovatno je itanje te knjige uvrstilo Kolumba u nameri o traenju zapadnog puta u Indiju.

http://www.blic.rs/stara_arhiva/feljton/40102/Gusarstvo-i-pljacka-na-visokoj-ceni

OD LOTOSOVOG CVETA DO OTKRIA AMERIKE (21)Kompas, avolji izum i opasnost17. 01. 2003.Ideja da je mogue doi zapadnim pomorskim putem iz Evrope u Indiju ipak nije originalna Kolumbova ideja, nego pripada antikim grkim naunicima, koji su imali znatno temeljnija geograafska znanja od naunika srednjeg veka. Tu ideju su zastupali Aristotel, Eratosten i Strabon, o od ovih je preuzeo Seneka. Florentinac Paolo Toskaneli je obnovio tu ideju 1474. godine u pismu kardinalu Martinezu i samom Kolumbu. Toskaneli je, uz pismo, priloio i sopstvenu geografsku kartu, kojom se Kolumbo sluio za vreme plovidbe i verovao joj je vie nego svojim oima. Uprkos svemu tome, izuzev kod nekolicine uenih ljudi, dominantno verovanje srednjeg veka ak i neposredno pre Kolumbovog putovanja bilo je da Zemlja ima oblik diska. To verovanje e priiniti Kolumbu mnogo tekoa i navesti ga na nameru da napusti paniju.

Traenje pomorskog puta za Indiju pre Kolumba. Iako je zapadni pomorski put za Indiju bio davno otkriven, tanije 1700 godina pre Bartolomea Dijasa i Vaska da Game, za srednji vek je to, kao i mnoga druga geografska i astronomska znanja, bilo potpuno nepoznato. Podseamo: Feniani su u 5. ili 6. veku p.n.e. oplovili Afriki kontinent od Sredozemnog do Crvenog mora, a Nearh, admiral Aleksandra Makedonskog, odatle dalje otkrio pomorski put za Indiju 326. godine p.n.e.

Potreba da se pronae pomorski put u Indiju postala je naroito aktuelna pa ak i hitna nakon to su Turci poetkom 15. veka osvojili celi Bliski istok i uinili opasnim tada jedine veze i trgovake puteve. Indija je, inae preko arapskih trgovaca postala poznata u tadanjoj Evropi po zainima, skupocenim materijalima, dragom kamenju itd. Evropljani su u to vreme troili zaine u velikim koliinama, tako da je trgovina tom robom donosila ogromne profite i predstavljala snaan podsticaj da se pronae siguran put u Indiju. Osim toga o Indiji i azijskom istoku su u to vreme kruile prie kao o arobnim zemljama silnog bogatstva i dragocenosti.Vodei moreplovci tog vremena Portugalci, koji su i najvie od svih Evropljana trgovali i dolazili u dodir sa Arapima, jo od 12. veka poeli su sa njima borbu za afriku obalu, i 1415. godine su oteli od njih tvravu Seutu blizu Gibraltara. To im je omoguilo da preduzmu niz ekspedicija na jug du afrike obale. Premda je, dakle, tada mogunost putovanja oko Afrike bila nepoznata, a uz to i veina antikih grkih i rimskih naunika zastupala stanovite da Atlantski i Indijski okean nisu spojeni vodenom povrinom, Portugalci su izgleda, za svoju nameru traenja puta u Indiju oko Afrike, nali oslonac i veru u uenju Eratostena (3. vek p.n.e.), koji je jedini zastupao suprotno odnosno pravilno stanovite tj. da se Indijski okean sastavlja sa Atlantskim.

Ipak, s obzirom na druge prie i verovanja srednjeg veka, ni Portugalci se na poetku nisu usuivali daleko na jug. Prie i verovanja, koja su poticala i od naunika tog vremena, govorili su o velikim opasnostima plovidbe u daleke nepoznate predele. A najvee opasnosti pretile su od tzv. arkog pojasa peko koga se ne moe prei brodom jer e potonuti u uzavrelom vrtlogu, zatim od magnetne planine, koja izvlai sve gvozdene eksere iz broda koji se potom raspada, pa od nemogunosti povratka broda tj. uspona natrag, usled ispupenosti Zemlje. Pored svega toga, opasnost june plovidbe spreavala su i verovanja u razna strana udovita junih mora koja su nesavladiva.

Meutim, na prevazilaenje tih prepreka imala su odluujui uticaj dva faktora: smelost moreplovaca i elja za otkriima i dolazak u posed znanja i tenikih sprava. Portugalci su, nakon osvajanja Seuta, u tvravi napravili opservatorijum i, preko biskajskih i katalonskih brodara doli u posed kompasa, koji je dodue vie od pola veka smatran avoljim izumom i predstavljao smrtnu opasnost za svakoga ko ga je posedovao. Uzgred napomenuto: tu spravu Evropljani su preuzeli od Arapa a Arapi od Kineza. Upotreba kompasa, mada tada jo nepreciznog, omoguavala je orijentaciju danju i nou bez obzira na vidljivost, to je za moreplovce srednjeg veka predstavljalo veliki tehniki napedak. Napokon, u prvoj polovini 15. veka Portugalci su sebi stavili u zadatak da po svaku cenu pronau pomorski put u Indiju oko Afrike. Za tu svrhu preduzimali su mnoge velike pomorske ekspedicije plovei sve dalje na jug du afrike obale. Tako je moreplovac Dijego Kam (ili Kano) 1484. godine preao ekvator i stigao do rta Kros na 21,50 stepeni june irine, ime je sruio legendu o nepremostivom arkom pojasu.http://www.blic.rs/stara_arhiva/feljton/40138/Kompas-djavolji-izum-i-opasnostOD LOTOSOVOG CVETA DO OTKRIA AMERIKE (22)Traenje carstva prezvitera Jovana18. 01. 2003.

Nastojanjima pomoraca i samog Bartolomea Dijasa da oplovi Rt Dobre nade pomogla je i legenda o Prezviteru Jovanu (Huanu) nastala u 12. veku. Naime, Dijego Kan je, u povratku posetio kralja Konga i doveo sa sobom u Lisabon izaslanika Kasutu sa mnogobrojnom svitom Afrikanaca.

Crnaki izaslanik Kasuta ispriao je portugalskom kralju Huanu da na hiljadu milja istono od reke Niger ivi veliki gospodar mnogih naroda, koji kao znamenje vlasti ima bakarni krst. Kralj Huan, nakon veanja sa svojim geografima, zakljuio je, da taj tajanstveni vladar nije niko drugi do Prezviter Jovan (Huan), ije se carstvo, prema tome, nalazi negde na istoku.

Portugalski kralj je odmah naredio da se opreme dve ekspedicije i upute na traenje carstva prezvitera Jovana. Jednu ekspediciju, pod vostvom Pedra de Koviljama, poslao je preko Egipta u Aden. Drugoj ekspediciji sa tri broda, pod komandom Bartolomea Dijasa, naredio je da plovi na jug du obala Afrike i, po mogunosti, ovog puta obie afriki kontinent i pronae nepoznato hriansko carstvo Prezvitera Jovana.

Meutim, misteriju hrianskog carstva prezvitera Jovana razreio je Koviljam. On je doao do Adena, odatle otplovio u Indiju i u povratku svratio u Abisiniju (Etiopiju) zemlju hrianske vere, o kojoj je, po svoj prilici, govorio crnaki izaslanik. Abisinski car je toliko zavoleo Koviljama da ga nije hteo pustiti da ode i Koviljam je ostao u Abisiniji 30 godina. Za to vreme on je, preko trgovakih karavana, slao obavetenja o istonoj Africi, koja su kasnije vrlo korisno posluila Portugalcima u njihovoj plovidbi Indijskim okeanom.

Bartolomeo Dijas krenuo je sa tri broda iz Lisabona u avgustu 1486. godine. Snaan severni vetar i nemirno more odneli su Dijasovu flotilu pravo na jug tako da moreplovci trinaest dana nisu videli kopno. Kada je nevreme prestalo i more se umirilo, Dijas je brodove okrenuo na istok. Ne nailazei na kopno opet je Dijas promenio pravac ovaj put na sever i ubrzo pristao na obalu zaliva gde su pasla mnogobrojna stada, iji su pastiri pobegli kada su brodovi pristajali. Taj zaliv, udaljen 200 milja istono od Rta Dobre nade, Dijas je nazvao Pastirski zaliv. Videvi da plovi na istok, Dijas je zakljuio da je proao najjuniju taku Afrike i nastavio plovidbu sve do zaliva Algoa i jednog malog ostrva, na kome su Portugalci postavili krst i nazvali ga Ostrvo krsta. Odatle je obala poela skretati na severoistok i Dijas je smatrao da se napokon nalazi u Indijskom okeanu.

Ohrabren uspehom Dijas je nastavio plovidbu, ali njegovi mornari, iscrpljeni tekoama plovidbe i izgladneli, zahtevali su da se vrate. Nemajui drugog reenja, Dijas je sazvao savet oficira i kapetana brodova, na kome su svi glasali za povratak. U tim okolnostima Dijas je morao popusiti pod uslovom da plove jo tri dana i da se uvere da obala nee skrenuti na sever. Potom je Dijas tuno okrenuo natrag brodove i na povratku je flotila prola pored najjunijeg dela Afrike, kome su dali naziv Tormentoso (Bura). Kada su decembra 1487. godine uplovili u Lisabon, Dijas je kralju podneo izvetaj o putovanju. Kada ga je izvestio o rtu Tormentoso, kralj je rekao: Ne, nazovimo ga bolje Rt Dobre nade, poto sad imamo osnova da se nadamo da su Portugalci pronali davno eljeni pomorski put za Indiju. Iako je ta pretpostavka bila tana, konani dokaz za svet srednjeg veka da je otkriven zapadni pomorski put u Indiju donee 10 godina kasnije takoe odvani portugalski moreplovac Vasko da Gama.

Putovanje Bartolomea Dijasa bilo je do tada verovatno najdue pomorsko putovanje srednjeg veka. Njegova ekspedicija provela je na putu 16 meseci i 17 dana. Od Lisabona do ua Velike riblje reke na jugoistoku Afrike i natrag, raunajui sve obalske razuenosti, Dijas je sa svojim brodovima preao oko 13 000 milja. Znaaj Dijasovog podviga jo je vei ako se uzme u obzir da je on sruio legendu o neprelaznom arkom pojasu i Magnetnoj planini. Nije suvino napomenuti da je sa Dijasom plovio i obrazovani enovljanin Bartolomeo Kolumbo, mlai brat Kristofera Kolumba, koji je, stiui draoceno iskustvo duge i teke plovidbe nepoznatim morima, Dijasovo putovanje doveo u vezu sa otkriem Amerike kao uesnik Kolumbove ekspedicije.

http://www.blic.rs/stara_arhiva/feljton/40176/Trazenje-carstva-prezvitera-Jovana

OD LOTOSOVOG CVETA DO OTKRIA AMERIKE (24)Kralj odbacuje Kolumbov plan20. 01. 2003.

Ne zna se koliko dugo je Kolumbo proveo na ostrvu. Ali, vrativi se sa porodicom u Lisabon, on se opet poeo baviti izradom karata i crtea za moreplovce kao i izradom globusa sve do 1484. godine, jer je, za razliku od oficijelne doktrine i verovanja srednjeg veka, bio upoznat sa uenjima grkih naunika i ubeen da Zemlja ima oblik kugle, a ne da je ravna ili ispupena ploa, Tim poslovima kao i izuavanjima spisa naunika, Kolumbo je popunjavao praznine u svom obrazovanju.

Kraljevsko Vee teologa i naunika odbija Kolumbov plan.

Naroiti uticaj na Kolumba izvrila je takoe knjiga francuskog skolastiara Pjera d Ejia Slika sveta, iji se primerak i danas uva u Kolumbovoj biblioteci u Sevilji sa njegovim svojerunim marginalijama, kao i pismo italijanskog kosmografa Paola Toskanelija. Sadraji tih spisa veoma su ohrabrili Kolumba u njegovoj zamisli tvrdnjom da rastojanje izmeu zapadne obale Evrope i istone Azije nije veliko. Toskaneli je poslao Kolumbu i geografsku kartu sveta, koju e kasnije ovaj koristiti kao kartu plovidbe preko Atlantika.Snabdevi se svim raspoloivim geografskim i astronomskim znanjima, Kolumbo je najzad sainio plan putovanja na zapad i obratio se portugalskom kralju Enriku (Henriku). Meutim, poto plan nije prihvaen, Kolumbo prelazi u paniju gde, izlaui svoju ideju i predstavljajui plan, uspeva uspostaviti korisne veze sa uticajnim linostima bliskim panskom kraljevskom dvoru. Preko tih veza on se upoznao sa papskim izaslanikom Antonijem eraldinijem i njegovim bratom Alesandrom vaspitaem mlae dece kralja Ferdinanda i kraljice Izabele. Uz pomo tih linosti, Kolumbo je predstavljen Pedru Mendosi, Kancelaru, arhiepiskopu Toleda i Velikom kardinalu panije. Kardinal Mendosa imao je veliki uticaj na kraljevskom dvoru i izdejstvovao je Kolumbu audijenciju kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele. Skromnog izgleda, ali samouveren i bez zabune, Kolumbo je stupio pred svemoni kraljevski par. Kako stoji u pismima, on je smatrao sebe za orue koje je nebo samo izabralo za izvrenje njegovih velikih namera. Kralj i kraljica paljivo su sasluali Kolumba i odluili da se posavetuju sa uenim ljudima svoje zemlje. Istovremeno oni su naredili svom linom duhovniku Fernandu Talaberi da sazove savet astronoma, teologa i kosmogafa, koji e sa Kolumbom pretresti njegov projekt.

Savet, koji je zasedao u Salamanki 1491. godine, odbio je Kolumbov plan. Odbijanje je obrazloeno, izmeu ostalog, sa dva glavna argumenta. Prvi je, da Kolumbov plan protivrei Svetom pismu (Bibliji). Drugi argument je logika nemogunost povratka natrag. Naime, mada su se neki od prisutnih na savetovanju, slagali sa Kolumbom da zemlja ima oblik kugle i logiki doputali mogunost da, ako se stalno plovi na zapad, moe doi do istonih obala Azije, oni su smatrali da je plan Kolumba neostvariv jer bi ispupenost kugle bila za njega nepregledna vodena povrina na koju se ne bi mogao popeti natrag ak ni pri najpovoljnijem vetru i zato se brod ne bi nikad vratio iz Indije. Naravo, u to vreme jo nije bila poznata sila zemljine tee. Zato je pred drugim argumentom i sam Kolumbo zanemeo, ali ga to nije pokolebalo u njegovoj nameri. Razoaran, Kolumbo je reio da, nakon povedenih blizu sedam godina, napusti paniju i vrati se opet u Portugaliju. Ali, pre polaska, otiao je u manastir De Rabida blizu Palosa da uzme svog sina. Meutim, kad je nadstojnik manastira Huan Peres saznao za neuspeh on je teio Kolumba i odmah poslao po svog uenog prijatelja Garsiju Fernandesa i cenjenog Martina Alfonsa Pinsona, molei ih da dou da se posavetuju. Sva trojica su iskreno saoseali sa Kolumbom i smatrali da su njegovi planovi ispravni. I ovde su Kolubu opet osmehnula srea. Fernandes i Pinson nagovorili su Peresa, koji je prethodno bio lini duhovnik kraljice Izabele, da joj napie pismo s molbom da ne dozvoli da Kolumbo ode u drugu zemlju i tamo ostvari svoju zamisao.

http://www.blic.rs/stara_arhiva/feljton/40211/Kralj-odbacuje-Kolumbov-plan

OD LOTOSOVOG CVETA DO OTKRIA AMERIKE (25)Kolumbo na mazgi naputa paniju21. 01. 2003.

Huan Peres je posle nekog vremena zaista dobio odgovor kraljice Izabele sa pozivom da doe u dvor na razgovor. Peres je odmah otiao u Santa Fe, gde se tada nalazila kraljica Izabela. Pred kraljicom Peres je reito i vatreno branio Kolumbov plan izlaui njegove osnove. On je takoe istakao koristi, koje bi panija mogla dobiti od uspenog ostvarenja Kolumbove ekspedicije i najzad pomenuo i slavu, koju e taj veliki poduhvat doneti samim vladarima i kraljevini. Peresovo izlaganje ostavilo je snaan utisak na kraljicu. Ona je ponovo pozvala Kolumba. Setivi se prve audijencije i Kolumbovog siromatva i bedne odee u kojoj se pojavio, ona je naredila da mu se poalje u manastir De Rabida dvadeset hiljada marvedisa za putne trokove, kupovinu mazge, odeu i ostalo to je potrebno.

Veoma ohrabren Kolumbo je, ovaj put sa krajnjom odlunou i velikom nadom, otiao u kraljevski logor kod Grenade, gde su panske trupe upravo opsedale i zauzimale to poslednje mavarsko uporite. Uskoro nakon Kolumbovog dolaska Grenada je pala i mavarski kralj Boabdil izaao je smireno iz zamka Alhambre i predao kljueve grada Ferdinandu i Izabeli.

panski kraljevski par je verovatno ve tada odluio da prihavati Kolumbov plan, ubeen u njegovu svrsishodnost nastupom duhovnika Peresa i odobrovoljen pobedonosnim ishodom rata sa Mavarima. Takva procena pokazala se ispravnom. Kao to je duhovnik Peres nagovestio kraljici Izabeli, ostvarenje Kolumbovog plana donee paniji svetsku slavu i svetsku mo, kakvu pre toga niko nije imao. I zaista, panija e Kolumbovim otkriem doi u posed velikih delova planete Zemlje i postae prva globalna, transatlantska sila za budue stotine godina.

Nakon svetkovina u ast osloboenja panije od Mavara, kralj i kraljica su odredili komesare za ugovaranje uslova sa Kolumbom. Glavni komesar bio je opet Fernadno Talabera, upravo naimenovan za arhiepiskopa Grenade. Prema nastupu Kolumba u pregovorima, izgleda, da je on (Kolumbo) bio upoznat sa odlukom kraljevskog para o prihvatanju plana. Naime, Kolumbo je ovaj put u pregovorima istupio sa vrstim stavom, postavivi sledee uslove: da mu se pre polaska dodeli in admirala, da mu se dodeli titula vice-kralja svih zemalja koje otkrije i da dobije deseti deo svih prihoda od svojih otkria.

Talabera i lanovi pregovarakog tima smatrali su te zahteve Kolumba veoma neodmerenim i sa negodovanjem su ih odbacili. Talabera je predoio kraljici Izabeli da zadovoljavanje Kolumbovih zahteva znai pomraiti sjaj tako slavne krune. Kraljica se sloila s tim i naredila da kau Kolumbu da predloi umerenije uslove. Ali, Kolumbo je bio nepopustljiv i pregovori su propali.

Odlunost Kolumba kulminirala je u njegovoj nameri da napusti paniju i ponudi svoj projekt drugim vladarima. Oprostivi se sa prijateljima, on je uzjahao svoju mazgu i fegruara 1492. godine krenuo u Kordobu, odakle je nameravao da otputuje u Francusku i kralju arlu VIII ponudi svoj plan.

Kada su malobrojni Kolumbovi prijatelji videli njegovu odlunost da napusti paniju, shvatili su da bi to mogao biti nenadoknadiv gubitak za tu zemlju. Visoki duhovnik Luis Santa-Anhel, jedan od Kolumbovih prijatelja, zajedno sa uvarem trezora Kastilije Alfonsom Kintanilom odmah su stupili u vezu sa kraljicom Izabelom i izneli snane dodatne argumente o koristima Kolumbovog poduhvata. Oni su rekli kraljici da je taj poduhvat u korist crkve irenja hrianske vere... i za poveanje poseda panije...Kakva e biti alost za Vae Velianstvo, a kakav trijumf za Vae neprijatelje, kakva alost za verne podanike ako taj poduhvat, koji ste Vi odbili, primi i izvri neka druga drava. Koliko slave i moi e stei drugi vladari ovim otkriima. Evo prilike da svi oni budu nadmaeni.

Santa-Anhel i Kintanila su tom prilikom uveravali kraljicu da ne treba uzimati u obzir tvrenja nekih naunika, koji su Kolumbov projekt nazvali fantazijom sanjalice. Naprotiv, oni su dokazivali da je Kolumbo ovek besprekornog karatkera i zdrave pameti, - pa neka plan i ne uspe, nastavili su, kakva je u tome sramota za Vas ili za dravu.

http://www.blic.rs/stara_arhiva/feljton/40249/Kolumbo-na-mazgi-napusta-Spaniju

OD LOTOSOVOG CVETA DO OTKRIA AMERIKE (26)Kralj prihvata Kolumbove uslove22. 01. 2003.

Mudra i mona kraljica Izabela, koja je inae od samog poetka bila naklonjena Kolumbovom poduhvatu, posle takvih uverljivih i vatrenih rei, vie nije oklevala. Ona je odmah sveano proglasila prihvatanje svih Kolumbovih uslova i preuzela lino pokroviteljstvo na njegovim poduhvatom. Strahujui da Kolumbo u meuvremenu ne pree u Francusku, ona je hitno poslala kurire po njega, koji su ga stigli na dve milje do Grenade, na Pinoskom mostu u planini, koja je uvena po ranijim krvavim borbama izmeu panaca i Mavara.

Sa kuririma Kolumbo se vratio u Santa Fe, gde ga je oekivala kraljica. Ovaj put vie nije bilo posrednika u pregovorima. Lino kraljevski par je primio Kolumba i zakljuio sa njim ugovor sledee sadrine:

1. Kolumbu, sa celim njegovim potomstvom, - samom za ceo ivot, a potomstvu za veita vremena. daje se zvanje admirala svih zemalja i drava, koje on otkrije ili stekne na okeanu.2. Kolumbo se postavlja za vice-kralja i generalnog guvernera svih pomenutih drava i zemalja.3. Kolumbo ima prava na deseti deo svih bisera, dragog kamenja, zlata, srebra, zaina i svih proizvoda, koji se nau u pomenutim zemljama. 4. Kraljevski dvor stavlja na raspolaganje dva broda sa opremom i posadama, a Kolumbo jedan brod takoe sa opremom i posadom.

Ugovor sa kraljevskim parom predstavljao je veliki trijumf za Kolumba, ne samo zbog prihvatanja svih njegovih zahteva, nego pre svega zbog pobede njegove grandiozne revolucionarne ideje o zapadnom putu u Indiju. Ali, to nije bio samo trijumf za Kolumba. Prihvatanje te ideje znailo je konani proboj napredne misli i zdravog razuma kroz okove dogme i ujedno odbacivanje srednjovekovne pseudonauke, zasnovane na biblijskim legendama i nepogreivim autoritetima. Ostvarenje Kolumbove ideje vie nisu spreavali ljudi, nego samo prirodne sile sa kojima e se susretati na svom putu. Ali, sa kakvim tekoama je Kolumbo uspeo u tome. Prolo je celih osamnaest godina od vremena kada se u njegovoj glavi prvi put rodila misao o tom putovanju. Gotovo svih tih osamnaest godina iveo je Kolumbo u siromatvu, u uvredama i podsmesima. Najbolje godine njegovog ivota su izgubljene u toj dugoj borbi. A, kada je najzad Kolumbo savladao sve ljudske prepreke, bilo mu je 56 godina.

Kralj Ferdinand je 30. aprila 1942. godine poslao nareenje u luku Palos da se pripreme dva broda sa svim potrebama i posadom i stave na raspolaganje Kolumbu. Sav ushien, Kolumbo je 12, maja 1492. godine otputovao iz Santa Fe u manstir De Rabida, gde su ga prijatelji trijumfalno doekali rairenih ruku. Bogati graanin Palosa Alfonso Pinson i njegov brat Vincenco Jasen Pinson rado su dali Kolumbu sredstva za trei brod. U Palosu Kolumbo je lino nadgledao opremanje brodova. Najzad, poetkom avgusta sve je bilo spremno i sva tri broda: Santa Marija, Pinta i Ninja ekale su samo na Kolumbovu zapovest za polazak. Na Santa Mariji Kolumbo lino preuzeo je ulogu kapetana, a zapovednitva na Pinti i Ninji poverio je svojim donatorima brai Alfonsu i Vincencu. U rano jutro 3. avgusta 1492. tri Kolumbova broda razapela su jedra i otplovila od Saltskog Rta, preko ostrva Guelve na putovanje koje e bitno promeniti svet, za koje je veina mornara bila uverena da se nikada sa njega nee vratiti. Zbog toga svi su plakali, to je bilo prvo veliko iskuenje za Kolumba, koje je on pokuao i delomino uspeo savladati. On je teio i hrabrio svoje saputnike, opisujui im bogatstvo zemalja u koje su plovili, izobilje zlata i dragog kamenja itd.

Meutim, strah mornara da idu na put bez povratka, ponajvie kao posledica neznanja i dogmatskih stereotiipa, predstavljae za Kolumba i dalje najvei problem za vreme celog putovanja. Da ne bi dodatno uzbuivao mornare udaljenou preenog puta tj. sugerisao da se uvek mogu bezbedno vratiti natrag, Kolumbo je u brodskim dnevnicima upisivao manji broj preenih milja. Ali, uvek iznova i iznenada pojavljivao se novi problem.

http://www.blic.rs/stara_arhiva/feljton/40287/Kralj-prihvata-Kolumbove-uslove

OD LOTOSOVOG CVETA DO OTKRIA AMERIKE (27)Dramatini sati pred otkrie23. 01. 2003.

Uvee 13. septembra, kad se flotila nalazila blizu 200 milja daleko od obale panije, Kolumbo je primetio da kazaljka kompasa ne pokazuje sever, nego se pomakla na severozapad. Sketanje kazaljke, sa napredovanjem broda, sve vie se poveavalo. Strahujui od pobune, Kolumbo je pokuao sakriti ovu pojavu, ali su je kormilari primetili i silno se uplaili, mislei da su doli u neki zaarani pojas, u kome vladaju zli duhovi i drugi zakoni od zemaljskih. I ovaj put je Kolumbo uspeo privremeno primiriti mornare priom da se kazaljka ne upravlja prema Polarnoj zvezdi, nego prema pokretnoj nevidljivoj taki, te da je pravac polvidbe ispravan i da nema razloga za strah.

Ipak, Kolumbov poloaj je bio sve tei; 10. oktobra mornari su izjavili da nee dalje, zahtevajui odmah povratak. Njegovim uveravanjima da je sve u redu, da su u blizini kopna itd, vie niko nije verovao. Ali, na sreu Kolumbovu 11. oktobra, gotovo u isto vreme, mornari sa Pinte i Ninje ugledali su u moru svee odlomljene grane rascvetalog drvea. To su bili oigledni dokazi blizine kopna.

Pala je no i Kolumbo, krajnje napregnut za vreme dalje plovidbe, provodio je veme upirui pogled u pravcu kretanja borda. U nonoj magli inilo mu se da na horizontu vidi neka svetla, koja se as pojaaju as ugase. Ali, uskoro su svetla isezla i Kolumba je uhvatila muna seta, koja ga je na sreu drala jo samo nekoliko sati kada se stvarno pojavilo kopno.

Iznenada u dva sata ujutru sa Pinte je odjeknuo topovski pucanj, nakon to je osmatra Rodrigo Trijana sa jarbola Pinte uzviknuo kopno. Ubrzo potom obala se jasno ocrtavala u magli praskozorja. Sva tri broda su odmah spustila jedra i zaustavila se u oekivanju dana. Bilo je to jutro u petak 12. oktobra 1492. godine kada je Kolumbo, oduevljen, nakon 70 dana plovidbe prvi put ugledao obalu Novog sveta

Da li je nama danas mogue predpostaviti, ta je Kolumbo u tom trenutku oseao? Odgovor je: teko. Ali, jedno je sigurno: Kolumbo je bio svestan da je najzad, uprkos svim preprekama i opasnostima, izvrio veliko delo. On je odgonetnuo misteriju okeana, potvrdio valjanost i ispravnost teorija i znanja sakupljanih hiljade godina i otkrio Evropljanima veliku, nepoznatu obeanu zemlju u dimenzijama kakve niko, pa ni sam Kolumbo nije nasluivao.

Kolumbov pravac plovidbe od Kanarskih ostrva du Severnog povratnika, koji prolazi dalje izmeu poluostrva Floride i ostrva Kube, doveo ga je, moe se rei, do najnepovoljnijeg predela, u koji je uopte mogao upasti. On je doao u prostor u kome se nalaze mala razreena ostrva. Da je kojim sluajem plovio neto junijim ili severnijim pravcem, on bi naiao ili na Velike Antile (kako se sada nazivaju) ili na obale Floride i, mogue je, stekao bi daleko jasnije predstave o svom otkriu. Ono na to je Kolumbo naiao bilo je najisturenije malo nisko ostrvo Bahamskog arhipelaga, ije su se konture, nedaleko od brodova, delom jasno ocrtavale sa pojavom prvih zraka sunca na moru. Verovatno alarmirani topovskim pucnjem, nekoliko najhrabrijih itelja ostrva, potpuno golih, stajalo je na obali i posmatralo brodove. Kolumbo je odmah, u pratnji Alfonsa i Janesa Pinsona i drugih vanih linosti, seo u amac i poao na obalu. Sa kraljevskom zastavom u rukama, on je stupio na kopno i sveano ga proglasio posedom kralja i kraljice od Kastilije, nazvavi ga San Salvador (Sveti Spasitelj). Za vreme sveane ceremonije divlji stanovnici ostrva su ljubopitljivo i priateljski okruili Kolumba i saputnike.

http://www.blic.rs/stara_arhiva/feljton/40329/Dramaticni-sati-pred-otkrice

OD LOTOSOVOG CVETA DO OTKRIA AMERIKE (28)Kolumbov povratak i testament24. 01. 2003.

O tom prvom susretu sa uroenicima, Kolumbo je zapisao i sledee: elei da uroenicima ulijem prijateljska oseanja prema nama i uveren, gledajui ih, da e oni bre stei poverenje prema nama i radije pristati da prime nau veru ako im se obratimo blagou, a ne silom, - naredio sam da se nekima od njih razdele staklene inuve i razne sitnice. Oni su na to pokazali takvu iskrenu radost i toliko zahvalnosti, da smo mi bili zaprepaeni. Kad smo se vratili na brod, oni su zaplivali sa nama i nudili nam papagaje, klupka konca, koplja i mnogo drugih stvari. Uroenici su bili potpuno nagi i iarani raznim bojama. Sama koa bila je bakarne boje. Bili su srednjeg rasta, lepo graeni i veinom su izgledali da imaju oko trideset godina.

Uveren da je pristao na jedno od ostrva blizu Indije, Kolumbo je uroenike nazvao Indijanci. Kao to znamo, to ime starosedelaca Novog sveta ostalo je i posle saznanja da to nije Indija, nego sasvim novi kontinenti nae planete Zemlje. uvi od uroenika da se juno iza ostrva nalazi zemlja sa mnogo zlata, Kolumbo je, nakon nekoliko dana, naredio plovidbu u tom pravcu, sa vrstim uverenjem da ta zemlja nije nita drugo do uveno ostrvo Zipango (Japan). Sva ostrva, na koja je naiao i dao im imena, Kolumbo je smatrao delovima kraljevine Zipanga, a doplovivi do Kube, bio je uveren da je pristao na obale Kine i da se nalazi blizu grada Han-u-hu, ranije kineske prestonice. Zbog toga je ak pripremio poklone i poslao izaslanstvo kineskom caru.

Meutim, izaslanici nisu pronali kinesku prestonicu, nego su otkrili neto sasvim drugo, neto, to e, zamalo isto kao otkrie Amerike, izvriti uticaj na svet. Naime, oni su naili na jedno malo naselje od oko pedeset koliba, u kome su ugledali neobian prizor: nekoliko divljaka etalo je sa zapaljenim cepanicama i nekakvom suvom travom u rukama. Travu bi uvijali u tubicu, a zatim bi jedan kraj zapalili, a drugi stavljali u usta i uvlaili u sebe dim trave, koji su zatim isputali kroz nos. Uroenici su tu travu nazivali tabak. Premda su panski mornari bili zaprepaeni kad su videli to neobino uivanje, kasnije su ga i sami prihvatili i kao svojevrsno otkrie doneli obiaj puenja u Evropu.

Iznenaen razvojem dogaaja, Kolumbo se oito ve tada suoio sa pitanjem, da li se nalazi pred obalama Indije ili u novom nepoznatom svetu, koga treba tek istraiti. Poto je sakupio znatne koliine zlata, on je 3. januara 1493. godine odluio da se vrati sa prvog putovanja, na kome je proveo 7 meseci i 12 dana. Brodovi Ninja i Pinta brzo su preli Atlantik, dok je Santa Marija, nasukana i teko oteena, naputena juno od Kube. Meutim, kada je Kolumbo oekivao da ugleda obalu panije, iznedada se razbesnela oluja, koja je trajala tri dana i odnela Pintu daleko na sever. Na maloj Ninji Kolumbo je oekivao sigurnu propast. On je napisao testament, ukratko opisao svoja otkria i, uz molbu nalazau da sve preda panskom kralju, papire savio u muemu, stavio u hrastovo burence i bacio u more.

Meutim, ujutru 15. februara oluja se stiala i osmatra sa jarbola je uzviknuo zemlja. Oduevljenje posade i samog Kolumba, kada su to uli, verovatno je bilo isto toliko ili ak vee, nego kada su ugledali Novi svet. Ali, poela je opet jaka bura i odbacila Ninju pred obale Portugalije. Portugalci su lepo primili Kolumba. Pozvao ga je lino kralj, sasluao njegov izvetaj i izneo pretpostavku da moda novootkrivene zemlje pripadaju portugalskoj kruni prema ugovoru sa panskim kraljem iz 1479.godine. Ta pretpostavka, kao i mogunost eventualnog sukoba oko novootkrivenih zemalja izmeu tada dve najvee pomorske sile, navela je papu Aleksandra, da 4. maja 1493. godine izda bulu (ukaz), prema kojoj, sve oblasti, ostrva ili kontinenti zapadno od meridijana, koji se protee na odstojanju od sto panskih milja od Azorskih ostrva ili ostrva Zelenog rta, sainjavaju vlasnitvo Kastilije, a zemlje istono od te linije pripadaju Portugaliji.

http://www.blic.rs/stara_arhiva/feljton/40366/Kolumbov-povratak-i-testament

OD LOTOSOVOG CVETA DO OTKRIA AMERIKE (31)Eho otkria i 'krtenje' Amerike27. 01. 2003.

Iako niko pa ni sam Kolumbo nije imao jasnu predstavu o tome ta je zapravo otkriveno (Kolumbo je jo uvek verovao da je naiao na obale Azije), vesti i znanja prelivala su se i okolne zemlje Francusku i dananju Italiju pre svega i privlaila moreplovce, naunike i razne avanturiste, meu kojima posebno mesto zauzima moreplovac i naunik Amerigo Vespui, po kome su oba kontinenta Novog sveta dobila ime.Amerigo Vespui, Kolumbov savremenik i zemljak, roen je 9. marta 1451. godine u Florenciji u uglednoj i bogatoj porodici. Poto je 1497. godine panska vlada dozvolila slobodno putovanje svima koji to ele u zemlje koje Kolumbo otkrio, prvo putovanje Ameriga Vespuija u Novi svet usledilo je u ekspediciji brodovlasnika u vreme treeg Kolumbovog putovanja 1499. godine.

Ekspedicija panskih brodovlasnika, koju je podrao ministar panije za novootkrivene zemlje i u kojoj je prvi put uestvovao Amerigo Vespui, sastojala se od etiri broda. Zapovednik flotile bio je panac Alonso Oheda. Uloga Vespuija u ekspedici