Severna

Amerika

Severna Amerika

Severnoameriki Indijanci Starog

sveta najee se povezuju sa cr-

venokocima iz mnogobrojnih romana

i filmova o Divljem zapadu. Nae po-

znavanje indijanske kulture i obiaja

temelji se tek na pojedinim, esto

prikazivanim i potpuno pogreno

predstavljenim motivima iz njiho-

vog ivota. Istina je da zapravo malo

znamo o prolosti domorodakih

naroda Severne Amerike, a o njihovoj

sadanjosti gotovo nita.

Indijanac na konju, s perima na glavi, u

lovu na bizone uobiajena je predstava

koju imamo o pripadnicima ovog naroda.

Dunost istoriara je da ukau na injenice

da konja u Americi nije bilo pre dolaska

Evropljana, da su perjanice bile karakte-

ristine samo za pojedine narode i da se

veliki broj njih nikada nije ni susreo sa bi-

zonima. Slika koja predstavlja Indijance

kako putuju kroz prostrane ravnice ili

nepregledne pustinje protkane visoravni-

ma takoe je donekle pogrena, jer je put

veinu ovih naroda vodio kroz guste ume

ili preko vodenih prostranstava, pa ak i

preko arktikog leda.

Ustaljeno je verovanje da su ovi na-

rodi bili lovci ili sakupljai koji su i-

veli u omanjim zajednicama divljaka

i lutali ogromnim prostranstvima u

potrazi za hranom. Meutim, posto-

jale su i veoma sloene kulture, na

primer mezoamerike ili andske,

koje su podizale velike graevine

i ija su drutva bila strogo pode-

ljena na klase, na elu s poluboanskim

vladarima koji su uzimali svoje sestre

za supruge.

Najznaajnija kulturna

podruja

Naivno je, a ujedno i pogreno davati

uoptene izjave o domorodakim narodima

Severne Amerike. Zajednika im je samo

kulturna raznovrsnost, poto se radi o sto-

tinama naroda koji su iveli na razliitim

podrujima i u potpuno razliitim uslovima

i ija istorija see do preistorijskih vreme-

na, kada su se iz Azije na severnoameriki

kontinent, preko tada ledom prekrivenog

Beringovog moreuza, doselili prvi ljudi.

2

Domorodake kulture

Raznolikost naroda potkontinenta

Mnogi narodi Severne

Amerike, posebno oni

koji su iveli u Prerij-

skoj oblasti i njenoj oko-

lini, koristili su nosiljke

za bebe, kao to je ova

prikazana na slici. Na-

rod Pajute, koji je iveo

na podruju Velikog ba-

sena na severozapadu

Nevade, izraivao ih je

od prua.

Da bi lake sagledali raznovrsnost tradi-

cionalnih domorodakih kultura, antropo-

lozi su ih klasifikovali na deset kulturnih

podruja, koja se u znatnoj meri poklapaju

s velikim ekosistemima. Iako su narodi uvr-

teni u svako od ovih kulturnih podruja

u osnovi imali sline privredne i drutve-

ne modele, meu njima su, ipak, postoja-

le odreene jezike, drutvene i kulturne

razlike.

Arktik

Arktiko podruje je carstvo tundre,

okrueno veitim ledom, koji onemogua-

va razvoj veine biljnih vrsta. Nepregledno

prostranstvo Severnog pola, izloeno uda-

rima ledenih vetrova, odlikuje se smenama

dugih perioda potpunog mraka i nepre-

kidne suneve svetlosti. Granica Arktika

duga je oko 8.000 kilometara, a obuhvata

podruje izmeu ukotskog poluostrva i

Grenlanda. Teritoriju su izmeu IX i VII

veka p.n.e. naselile grupe ljudi iz Azije,

koje su tamo stigle preko Beringovog

moreuza. Ne vie od 110.000 stanovni-

ka borilo se s krajnje tekim uslovima za

ivot. Temperatura se najee kree oko

40 stepeni ispod nule, a prosena godi-

nja temperatura ne prelazi nulu. Glavni

izvor hrane arktikih naroda predstavljali

su morski sisari foke, morevi i kitovi,

povremeno bi im se na jelovniku nali i

karibui (severnoamerika varijanta irvasa)

ili mousno govee, a u nekim podrujima

i pojedine vrste lososa.

Subarktik

Subarktiko podruje obuhvata vei deo

dananje Kanade i granice mu se gotovo

podudaraju sa ogromnom zonom tun-

dre i etinarskih uma koja se prostire od

Njufaundlenda i poluostrva Labrador, pre-

ko kanadskog tita i basena reke Mekenzi,

do Stenovitih planina i aljaske nizije u

Sjedinjenim Dravama. Ova oblast je bo-

gata movarama i jezerima, od kojih neka

dostiu veliinu mora, pa ih je mogue

prei samo zimi, kada se voda potpuno

zaledi. Subarktik je najvee kulturno po-

druje amerikog kontinenta, povrine oko

3

Domorodake kulture

Na slici je prikazana ta-

kozvana Palata u steni,

koja se nalazi na kraj-

njem jugu nacionalnog

parka Mesa Verde, na

severozapadu amerike

drave Kolorado. Ova

kompleksna graevina

napravljena u steni od

peara ne predstavlja

samo primer odbram-

benog utvrenja ve i

ekoloke arhitekture, jer

su Anasazi, koji su je

podigli, kue rasporedili

tako da primaju to vie

suneve svetlosti zimi, a

to manje leti. Naselje je

imalo dvesta prostorija,

a bilo je naseljeno od

1100. do 1275. godine.

Potomci naroda Anasazi

su Pueblo Indijanci,

koji danas naseljavaju

podruje oko reke Rio

Grande i visoravni i ka-

njone Arizone.

Severna Amerika

pet miliona kvadratnih kilometara, s veo-

ma malobrojnim stanovnitvom, ne brojni-

jim od sedamdeset hiljada, to je posledica

krajnje tekih uslova za ivot, dugih i suro-

vih zima i temperatura niih ak i od onih

u arktikom priobalju. Stanovnici ovog po-

druja su se prevashodno bavili lovom na

krupnu divlja karibue, losove i jelene a

ishranu su dopunjavali sitnom divljai.

Severozapadna obala

Severozapadno podruje obuhvata pri-

obalni pojas Tihog okeana koji se protee

od jugoistone Aljaske, preko Britanske

Kolumbije u Kanadi, do amerikih dr-

ava Vaingtona i Oregona. Na istoku se

granii s Kordiljerima. Ekosistem se odli-

kuje velikom raznovrsnou oblika, koji

se smenjuju od severa ka jugu i u za-

visnosti od godinjih doba. Klima je

veoma vlana, s velikom koliinom

padavina i blagim temperaturama, to

je pogodovalo nastajanju prauma,

najviih i najguih uma Severne

Amerike, ije je drvee predstav-

ljalo osnovni graevinski mate-

rijal. Domorodako stanovnitvo

ovog podruja prevashodno se bavilo

lovom na pastrmke, ali i morskim ribo-

lovom. Hranili su se i morskim i kopnenim

sisarima, koljkama i algama, bobicama i

jestivim biljem. Podruje je bilo naselje-

no jo krajem XII veka p.n.e, po zavr{etku

poslednjeg ledenog doba, kada je ovo naj-

verovatnije bila tranzitna zona.

Teko je s preciznou izraunati ukupan

broj stanovnika, ali se procenjuje da je po-

lovinom XVIII veka ovde ivelo vie od

250.000 ljudi.

Podruje Kalifornije

Granice kalifornijskog podruja

podudaraju se otprilike s politikim

granicama dananje Kalifornije, a obu-

hvataju i poluostrvo Donju Kaliforniju,

koje pripada Republici Meksiko. Reljef je

raznolik i ine ga visoki, sneni planinski

4

Maunt Rejnir (gore)

samo je jedan od mno-

gobrojnih vulkana na

Stenovitim planinama,

koje se proteu od

Aljaske do Meksika.

U nacionalnom parku

Redvud, du kojeg se

pruaju venci Kordilje-

ra, nalazi se velian-

stvena uma dinovskih

sekvoja (desno). uga

Inuiti, koji i danas ive

na Aljasci, izraivali su

kacige sline ovoj prika-

zanoj na slici (dole), a

koristili su ih prilikom

lova da bi namamili

plen.

ikih dr-

istoku se

m se odli-

ka, koji

i u za-

ma je

inom

a, to

ma,

e

o

vilo

m ribo-

verovat

Teko

broj st

lovin

25

P

po

gra

hvat

koje p

raznoli

vrhovi, obronci obrasli etinarima meu

kojima se izdvajaju dinovske sekvoje, do-

line s listopadnim umama i pustinje. Pre

dolaska Evropljana ova oblast je imala iz-

meu 150 i 350 hiljada stanovnika, pro-

seno oko tri stanovnika po kvadratnom

kilometru, to predstavlja najveu gustinu

naseljenosti u Severnoj Americi. Tome je

doprinela raznovrsnost reljefa, prijatna kli-

ma i relativno obilje hrane. Domorodako

stanovnitvo se tu verovatno naselilo kra-

jem XIII veka p.n.e., a moda ak i ranije.

Prvi stanovnici bavili su se sakupljanjem

irova i drugih plodova, lovom na krupne

sisare i sitnu divlja i, povremeno, ribo-

lovom i sakupljanjem koljki. U dananjoj

meksikoj dravi Baha Kalifornija zemlji-

te nije toliko plodno, pa je stanovnitvo

uglavnom okrenuto ribolovu i skupljanju

koljki.

Jugozapad

Veliki Jugozapad je ogromno podru-

je koje obuhvata vei deo Arizone i Nju

Meksika, delove Kalifornije i Teksasa i vie

od polovine povrine Republike Meksiko.

U Mezoamerici su ga nazivali i Sunim

severom ili Zemljom iimeka. Narodi

Jugozapada i narodi koji su iveli u oblasti

Velikog basena na severu imali su u dav-

noj prolosti zajedniku kulturnu tradiciju.

Jedina jasno utvrena granica je zapadna,

koja prati tok reke Kolorado. Granice ka

Prerijskoj oblasti na severoistoku i istoku i

ka Mezoamerici stalno su se menjale usled

periodinih migracionih pokreta. Raznoliki

reljef obuhvata visoke planine pod stalnim

snegom, plodne doline, prostrane ravnice

i neplodne pustinje. Pre otprilike dvana-

est hiljada godina u ovom su se podru-

5

Domorodake kulture

Kako su belci pove-

avali svoje zahteve

u pogledu teritorije i

sirovina, tako su sever-

noameriki Indijanci

pojaavali svoje ratne

aktivnosti. Indijanci sa

Sredinje visoravni ko-

ristili su ratne buzdova-

ne (na slici), na kojima

su beleili broj pobi-

jenih neprijatelja, po

sistemu slinom onom

iz Prerijske oblasti i na

Severoistoku.

Dolina spomenika u

Arizoni verovatno je

jedan od najprepozna-

tljivijih predela Jugoza-

pada. Ovo podruje, na

kojem su izmeu ostalih

iveli Komani i Nava-

ho Indijanci, obuhvata

drave Nju Meksiko i

Arizonu, te delove Ko-

lorada, Jute, Nevade i

Teksasa. Posmatrano s

geografskog i kulturnog

stanovitva, pripadaju

mu i delovi meksikih

drava Sonora i iva-

va. Najvanija privred-

na grana je ovarstvo.

Severna Amerika

ju naselile lovako-sakupljake zajednice.

Kasnije je razvoj poljoprivrede, po ugledu

na narode Mezoamerike, doveo do stva-

ranja novih kulturnih modela. Procenjuje

se da je u XVIII veku stanovnitvo brojalo

oko 270.000 ljudi.

Sredinja visoravan

Ovo podruje se u velikoj meri poklapa

s basenima dve najvee severnoamerike

reke koje se ulivaju u Tihi okean Frejzera

i Kolumbije. Zapadnu granicu ine

Kanadski Kordiljeri i amerike Kaskadne

planine, a istonu Stenovite planine.

Severni deo ovog podruja, koji se nalazi

u Kanadi, obrastao je umama, dok je ju-

ni, ameriki deo stepski i polupustinjski.

Izmeu ova dva dela postoje znatne razlike

i u pogledu zastupljenih biljnih i ivotinj-

skih vrsta. Temperatura leti dostie 44

Celzijusa, a zimi se sputa i do 46 ispod

nule. Stanovnici ovog podruja, koji su se

tu naselili pre oko deset hiljada godina,

uglavnom su se hranili lososom i jestivim

biljem, posebno u junom delu visoravni.

Procenjuje se da je pre 1775. godine broj

stanovnika u basenu Kolumbije dostigao

57.000, to znai da je gustina naseljenosti

jedan stanovnik na sedam kvadratnih ki-

lometara bila prilino visoka u odnosu na

prosek u Severnoj Americi kao celini.

Veliki basen

Veliki basen se nalazi u Sjedinjenim

Amerikim Dravama, izmeu planin-

skog masiva Sijera Nevada, koji ovo po-

druje razdvaja od kalifornijske kotline, i

Stenovitih planina. Povrine je 1.036.000

kvadratnih kilometara i obuhvata Nevadu,

Jutu i delove okolnih drava. Radi se o uz-

dignutom podruju, s dolinama koje se na-

laze na 1.200 do 1.900 metara nadmorske

6

Veliki basen je retko

naseljeno podruje, s

klimatskim rasponom

od polupustinjskih do

pustinjskih uslova i s

malom koliinom pada-

vina. Takve uslove do-

arava slika gore levo,

na kojoj je prikazan deo

Stenovitih planina u

Juti, na krajnjem istoku

oblasti. Ljudi su se na

ovo podruje doselili

krajem IX veka p.n.e.

visine i planinskim vrhovima koji dostiu

3.700 metara. Klima se odlikuje malom

koliinom padavina i velikim temperatur-

nim razlikama. Ovo podruje je uglavnom

pustinjsko, a vegetacija je proreena, po-

sebno na jugozapadu. Domorodaki narodi

su, ipak, nali naina da iskoriste pustinj-

ske biljke i drvee s planinskih obronaka.

Domorodako stanovnitvo, koje se tu

doselilo krajem IX veka p.n.e., brojalo je

45.000 ljudi, tako da je na svakih 40,5 kva-

dratnih kilometara u proseku dolazio po

jedan stanovnik.

Prerijska oblast

Prerijska oblast ili Velika ravnica prote-

e se u pravcu istokzapad, od dolina reka

Misisipi i Misuri do Stenovitih planina.

Severnu granicu predstavljaju etinarske

ume basena reke Saskaevan u Kanadi,

a junu Rio Grande u centralnom delu

Teksasa. Preteno je ravno podruje, ali

se postepeno uzdie u blizini ogranaka

Stenovitih planina. Od biljnog sveta za-

stupljene su razliite vrste trava, a u bli-

zini renih tokova mestimino se nalaze

i ume. Klima Prerijske oblasti je polu-

pustinjska, s velikom razlikom u letnjoj i

zimskoj temperaturi, konstantnim vetrom

i retkim kiama, koje su obilnije u isto-

nom delu oblasti. Povrine je gotovo dva

miliona kvadratnih kilometara, a polovi-

nom XIX veka tu je ivelo jedva 136.000

stanovnika. Prvi ljudi su se ovamo doselili

najkasnije krajem XIII veka p.n.e. Bile su

to grupe lovaca na bizone, potomaka drev-

nih paleolitskih lovaca na krupne sisare,

koji su nestali za vreme pleistocena, i po-

ljoprivredno stanovnitvo koje se nastanilo

u blizini reka, u istonom delu podruja.

Severoistok i Jugoistok

Istoni deo Severne Amerike antropolozi

dele na dva zasebna podruja Severoistok

i Jugoistok, dok ga arheolozi posmatraju

7

Domorodake kulture

Narod itimaa na-

stanio se na podruju

Luizijane, koje, ba kao

i Florida, gde se u XIX

veku konano skrasilo

pleme Seminola, obiluje

movarama nepogod-

nim za ivot. Narodi

Prerijske oblasti obra-

ivali su kou bizona i

ukraavali je geometrij-

skim motivima koristei

crvenu i crnu boju (gore

desno).

Severna Amerika

kao celinu, odnosno kao podruje Istonih

uma. Severoistono podruje se nalazi u

blizini Velikih jezera i na severu se gra-

nii s tajgama, dok zapadnu granicu ine

otvorene ravnice i obala reke Misuri. Juna

granica nije precizno utvrena, poto je

ovo pre kulturno nego geografsko podru-

je, ali bi se mogla povui juno od basena

reke Ohajo. Severoistok je najverovatni-

je naseljen u XI veku p.n.e. i odlikuje se

raznolikou predela i kultura, na osnovu

ega ga moemo podeliti na tri podobla-

sti: primorsku zonu, ravnice oko reke Sent

Lorens i priobalje Velikih jezera. Gledano

na nivou celog podruja, privredna delat-

nost stanovnitva bila je raznovrsna ono

se bavilo lovom, sakupljanjem plodova,

ribolovom i poljoprivredom.

Jugoistok je najtoplije severnoameriko

podruje i obuhvata nizije koje se pruaju

du obala Meksikog zaliva i Atlantskog

okeana. Na zapadu se granii s pustinjama

koje se prostiru centralnim delom Severne

Amerike, na jugu sa amerikom saveznom

dravom Teksas, a na severu deli granicu

sa Severoistokom. Plodno aluvijalno ze-

mljite priobalnih ravnica omoguilo je

prilino visok nivo poljoprivredne pro-

izvodnje. Reke su bile bogate ribom, a

stanovnitvo se bavilo i uzgajanjem ivi-

ne i lovom na razne vrste jelena i druge

ivotinje. Severoistona oblast obuhvata

ogranke Apalakih planina, sa uskim doli-

nama pogodnim za uzgajanje voa i povra

i obiljem ribe i divljai. Ljudi koji su iveli

u movarnim delovima Floride, naseljenim

najkasnije krajem XI veka p.n.e., nisu se

bavili poljoprivredom, ve su se hranili

morskom hranom, a dostigli su relativno

visok nivo kulturnog razvoja.

Stanovnici hladnih podruja

Vei deo ogromne teritorije severno-

amerikog potkontinenta poklapa se sa

subarktikim i arktikim ekosistemom.

Stanovnitvo ovog podruja se, da bi se

prehranilo, uglavnom ili iskljuivo ba-

vilo lovom. Za razliku od drugih naroda

koji su iveli na istoj geografskoj irini,

8

Za inuitsku muziku karakteristini su produeni tonovi i grleno pevanje. Pe-sme uglavnom izvo-de amani, a jedini autentini inuitski muziki instrument je tamburin, koji se pravi od opne jetre mora.

Inuitska muzika

Najranija saznanja o domorodakoj tradicionalnoj

muzici datiraju s kraja XIX veka, kada su se poja-

vili prvi zvuni zapisi. Tradicionalnu muzikografiju

ovih naroda bilo je mogue rekonstruisati jedino na

osnovu muzikih instrumenata pronaenih prilikom

arheolokih iskopavanja.

Polarno arktiko podruje Severne Amerike ve-

kovima naseljavaju Inuiti. Iako izmeu Inuita na

Aljasci, naroda Jupik u priobalju Beringovog mora i

Inupijata severno od Nortonovog zaliva i na poluo-

strvu Labrador, s jedne strane, i ostalih severnoame-

rikih naroda s druge, postoje brojne razlike, njiho-

va muzika tradicija ima iste korene. Muzika i ples

bili su sastavni deo obreda i proslava. Najbrojnije

su pesme posveene lovu, dok je namena ostalih

uglavnom prizivanje duhova ivotinja ili jaanje za-

jednitva. Neke od ovih pesama su kratke, sa svega

nekoliko tonova koji se ponavljaju i malo ritmikih

varijacija, dok su druge sloenije, sa pentatonskim

melodijama i polutonovima. Poliritminost proi-

zilazi iz kombinovanja vokalne melodije s ritmom

doboa. Pesme kanadskih Inuita uglavnom su imale

refren i muziku podlogu s ritmikim varijacijama.

Mada su Inuiti akulturacijom usvojili i prilagodili

sebi evropske melodije i instrumente, za njihov na-

zalni glas i grleno pevanje i dalje je karakteristino

kombinovanje vokalnih varijacija, s naglaskom na

pevanju bez muzike pratnje.

ishrana Inuita (koji se pogreno nazivaju

Eskimima) zasnivala se na morskim sisa-

rima i drugim morskim resursima, ali to

nije u veoj meri omelo njihov kulturni

razvitak. Arheoloki nalazi ukazuju na

to da su Inuiti bili poslednji narod koji je

u Ameriku stigao preko Beringovog mo-

reuza, i to u nekoliko talasa i u grupama

koje su se odlikovale razliitim nainima

ivota. U vekovima adaptacije postepeno

su razvili sofisticirani nain gradnje, karak-

teristian za arktike narode, koji im

je omoguio da nasele ekosisteme

gde vladaju najekstremniji klimat-

ski uslovi.

Oko 10.000. godina p.n.e. deo

Aljaske koji je bio bez leda nase-

lili su paleolitski arktiki lovci na

mamute, mastodonte i bizone. Oko

4000. p.n.e. dolo je do niza promena u

kopnenom delu Aljaske i na severozapadu

Kanade, meu kojima treba istai stvara-

nje kulturnog modela karakteristinog za

Aleutska ostrva. Oko 2000. p.n.e. narodi

poreklom iz Sibira su se, vodei pse, proi-

rili po severu i stigli do Grenlanda. Koristili

su kako luk i strelu tako i koplje i lovili su

karibue, mousno govee i ponekad foke i

losose. Izmeu 800. godine p.n.e. i 1000.

godine n.e. razvila se, bez spoljnih uticaja,

autohtona dorsetska kultura, s nainom

ivota tipinim za centralni deo Arktika i

prilino tradicionalnim kulturnim mode-

lom. Ovi narodi su izraivali svetiljke od

kamena i kajake male amce od dasaka ili

kostiju obmotanih koom. Koristili su

harpun i saonice (koje su, dodue,

vukli sami), osmislili su specifian

tip gradnje kua tzv. iglua od

ledenih blokova i usavrili vetinu

obrade drveta, kostiju i slonovae.

Izmeu 1000. i 1800. godine n.e. po

celom podruju proirila se neverovat-

nom brzinom kultura Tule (protoinuit-

ska), koja se odlikovala sloenim nainom

prilagoavanja okolini i korienjem svih

vrsta resursa, i morskih i kopnenih. U njoj

su ve bili prisutni svi elementi tradicio-

nalne materijalne kulture: kajak, umijak

(otvoreni kanu veih dimenzija), kamene

9

Domorodake kulture

Na slici je svetiljka od

steatita s fitiljem od

mahovine. Inuiti su ih

koristili za osvetljenje,

zagrevanje, suenje i

pripremanje hrane.

U Angmagsaliku

(Grenland) pronaene

su figurice ena (na sli-

ci), ostaci kulture Tule,

koja se pojavila oko

1000. n.e. Ovaj narod

je doao na Grenland u

XII veku, a u XV veku

se potpuno povukao iz

centralnih oblasti ar-

ktikog podruja.

arak

oji im

me

t-

ko

I

Severna Amerika

kue natkrivene rebrima kita i krznima,

harpun za lov na kitove sa odstranjivim

vrhom, luk i strela za lov na karibue, ko-

plje sa tri otrice za ribolov i saonice koje

su vukli psi.

Do polovine XIX veka domorodako sta-

novnitvo je naselilo razne krajeve Arktika,

pri emu je severozapadni deo Grenlanda,

gde su iveli polarni Inuiti, bio najseverni-

je naseljeno podruje na planeti. Svi ovi

narodi sebe nazivaju Inuitima (inuit je

mnoina od rei inuk), odnosno pravim

ljudima, i pripadaju istoj jezikoj grupi.

Naziv Eskimi, koji se ustalio za vreme

procesa kolonizacije, zapravo znai ljudi

koji jedu sirovo meso i smatra se pogrd-

nim, pa se iz razloga korektnosti vie ne

koristi.

Kulturna tradicija Inuita

Drevni Inuiti su bili go-

tovo potpuno zavisni

od mora, mada su se

Inuiti s Aljaske uglav-

nom hranili slatko-

vodnom ribom, posebno pastrmkom, dok

su se pojedine grupe koje su naseljavale

kopneno podruje prevashodno bavile lo-

vom na karibue.

Svi aspekti ivota ovih naroda bili su

usklaeni sa sezonskim migracijama arkti-

kih ivotinja. Zimi bi se porodice okupile

i nastanile ili u blizini mora, u kuama od

kamena, ili na zaleenom moru, u igluima.

U mesecima potpune tame jedina mogua

delatnost bila je lov na foke, kroz rupe na-

pravljene u ledu.

Kada bi led poeo da se topi svaka po-

rodica bi otila na svoju stranu, ili u lov

na foke ili, u nekim podrujima, u lov na

kitove i moreve, pri emu su se sluili

kajakom. Leti bi se porodice ponovo oku-

pile i udaljile od obale, pratei kretanje

karibua. Tih meseci iveli su u atorima

od krzna. Na jesen su se vraali na obalu i

tada bi usledilo krae razdoblje prinudnog

odmora, koje bi iskoristili za proslave i

obrede.

Izrazito teki uslovi za ivot uticali su na

ureenje svih segmenata ivota Inuita. Ua

porodica sastavljena od oca, majke i dece

bila je osnovna elija drutveno-ekonom-

10

Ku

Drev

tovo

od m

Inuiti

nom

Inuiti su prelazili ogro-

mna prostranstva u

potrazi za hranom, pa

su pravili funkcionalne

kuice od snega iglue

koje su iziskivale

malo truda, a pruale

maksimalnu zatitu.

Iglue su koristili samo

preko zime, dok su leti

iveli u priobalnim de-

lovima, gde su gradili

drugaije vrste prebi-

valita.

Odea Inuita morala

je da bude izrazito to-

pla i otporna, pa su je

izraivali od krzna. Za

njenu izradu su koristili

pribadae i igle (slika

gore) dovoljno jake da

probiju krzno. Amajlije

od drveta predstavljale

su duhove ivotinja kao

to su medved (dole)

ili foka, koje su inile

osnovu inuitske ishrane.

skog udruivanja i saradnje, bez kojih je

opstanak bio gotovo nezamisliv. Mukarci

su se bavili lovom i izradom orua i oruja,

a ene su se brinule o deci, spremale hranu

i izuzetno veto izraivale odeu i obuu

koja ih je titila od hladnoe. S obzirom na

to da je saradnja bila preduslov za opsta-

nak, brakove su ugovarali jo u detinjstvu,

i to najee izmeu brae i sestara po ocu

ili majci, ali i izmeu drugih srodnika.

Po nekoliko uih porodica, obino u krv-

nom srodstvu, udruivalo se i formiralo

klanove, primitivan oblik drutvene or-

ganizacije. to se tie drutvene strukture,

Inuiti nisu imali poglavare. Povremeno bi

za privremenog vou odabrali nekog isku-

snog lovca, iji bi mandat istekao poto

bi izvrio svoje zaduenje, na primer orga-

nizovanje lovakog pohoda. U celini gle-

dano, svrha inuitskih obiaja bila je jaanje

rodbinskih veza i uveavanje izgleda za

opstanak. Jo u ranoj mladosti uspostav-

ljali su vrsta prijateljstva, koja nisu po-

drazumevala samo saradnju u lovu, ve i

razmenu ena za vreme proslava i obreda.

Usvajanje dece bilo je esta pojava, ali su

surovi uslovi ivota nametnuli i neke druge

obiaje, kao to su ubijanje novoroena-

di, posebno enske, ili samoubistvo starih

ljudi.

Severnoameriki domoroci su verovali

da su sve stvari u njihovom okruenju

ive i nastanjene bilo dobronamernim,

bilo zlonamernim duhovima ili natpri-

rodnim biima. Kod Inuita su takvi du-

hovi uglavnom bili zlonamerni, pa se

potovanje niza obiaja i tabua, kao to je

noenje odgovarajuih amajlija, smatralo

nunim da bi se prevazile opasnosti sva-

kodnevice. U kriznim trenucima obraali

bi se amanu, ili na inuitskom angakoku.

amani su neka vrsta posrednika izmeu

ovozemaljskog i natprirodnog, u emu im

pomau duhovi-pomonici. Zapadajui u

trans oni komuniciraju putem vizija s nat-

prirodnim biima, traei od njih savet

kada pojedinca ili grupu zadesi kakvo zlo

ili nesrea. Zbog takvih svojih moi ui-

vali su veliko potovanje, ali su i ulivali

strah.

ivot na Subarktiku

Glavna hrana stanovnika subarktikog

podruja bilo je, a i dan-danas je meso, i to

11

Domorodake kulture

Inuiti su razvili specifi-

ne strategije preivljava-

nja. Od creva ivotinja

pravili su nepromoive

bluze (gore u sredini),

iji je donji deo bio do-

voljno irok da moe da

pokrije otvor na kajaku;

igle za ivenje su drali

u posebnim kutijama

(gore levo). Izmeu

obue i arapa umetali

su travu radi izolacije

(gore desno). Prilikom

obreda koristili su ma-

ske koje predstavljaju

duhove ivotinja. Na

slici dole prikazana je

jedna takva maska,

pronaena na podruju

jugozapadne Aljaske.

Severna Amerika

prvenstveno meso karibua,

potom losa, jelena i sitne div-

ljai, pre svega raznih vrsta

polarnog zeca. Razliito

ponaanje ivotinja to-

kom godine uslovljavalo

je razliite tehnike lova,

zbog ega je stanovni-

tvo bilo u stalnom po-

kretu i neprestano se

okupljalo i razilazilo.

Sa sobom su u lov vodili

pse. Ribolov je bio sekundar-

ni izvor hrane i njime su se bavili

samo u odreenim periodima godine,

mada su oblasti koje su obilovale ribom

imale vaan drutveni znaaj bila su to

mesta velikih okupljanja, proslava, obreda

i drugih zajednikih aktivnosti.

Razdoblja kada se oskudevalo u hra-

ni bila su veoma esta, o emu svedoi i

usmeno predanje ovih naroda. U retkim

periodima izobilja viak ulovljene ribe su

zamrzavali, a meso divljai konzervirali su-

enjem na suncu ili dimljenjem. Da bi se

lake kretali, zimi su nosili krplje za sneg

od granja ili prua povezanog trakama si-

rove koe. Za razliku od arktikog stanov-

nitva, na subarktikom podruju su hranu

i opremu prenosili saonicama od debelih

ploa sa zakrivljenim prednjim delom i ra-

zliito oblikovanim kanuima od brezovog

drveta kojima se upravljalo samo jednim

veslom.

Prebivalita su im uglavnom bila privre-

mena, sagraena bilo u obliku kupe od

prua, bilo sa dvovodnim ili polukrunim

krovom od koe, kore drveta ili suvog lia

i granja. U nekim oblastima su postojala

i prebivalita stalnijeg karaktera, ukopana

u zemlju i pokrivena pruem, zemljom i

mahovinom. Od koe i krzna pravljena

je odea koja se odlikovala finom izra-

dom, mada ne toliko prefinjenom kao na

Arktiku.

Osnovna elija drutva bila je proirena

porodica, koju su inili ili roditelji, deca i

njihove porodice, ili braa, odnosno zetovi

sa svojim porodicama, koji su iveli zajed-

no i saraivali u lovu. Povremeno bi se,

12

j

p

k

j

z

t

k

o

s

m

Stanovnici hladnih

podruja su za gradnju

koristili sve raspoloive

prirodne resurse, pa su

na primer ukopane kue

pokrivali mahovinom,

pruem i zemljom. Na

slici desno prikazana je

rekonstrukcija kue iz

hladnih podruja, u i-

joj je gradnji koriena

mahovina.

Karibu je imao veliki

znaaj za ivot mnogih

subarktikih plemena.

Ova figura od slono-

vae, prefinjene izrade,

delo je pripadnika ple-

mena ipuejan.